ROLAN BART

DRVO ZLOCINA*
U n&im S a d o v h r m a n i m a mnogo se putuje.
Z~lijeta obilazi (i pustoSi) F r m c u ~ k u ,Savoju i
Italiju sve do Napulja; s a Briza-Testam sti-
iemo u S ~ b i r ,u Carigrajd. Dutovanje je tema
koja lako moie ~ d agavori o uvlodenju u iivot;
medutim, ~ a k o Zilijeta ~poEinje Segrtovanjem,
putovanja kod s a d a ne do nose nikakva sa-
znanja (raznovnsnost ob~Eaja iskljuEivo se jav-
1ja u okviru Sadovih filozafsk~hrasprava, gde
slwii h a o dokaz d a s u poroik 1 vrlina pobpuno
lakalne ideje); bilo d a je re? o Astrahanu, An-
ieu, Naipulju ili Parisu, gradovi su samo meska
iz ikojih se dabavljaju irtve, unutragnjost je
samo ,pogadno skrovidte, vrtovi sluie ilskljuEivo
kao dekor, a razliEita podneblja su samo sred-
stvo bludal); uvek su to ista geografija. ist3
~stanovniStvo, iste funkcije; ono Sto je vaino
zapaziti nisu mainje ili viSe egvotiEne kontin-
gentnosti, ve6 pmavljanje iste sugtine, suSt~ne
z l d i n a (treba zazpamtiti da se ova re5 uvek
oldnosi na TnuEenje i razvrat). Dakle, ima ikod
Sada razlirEitih putovanja, ali je mesto radnje
uvek isto: njegovi junaci putuju samo zato
d a bi ae zatmorili. Najbolji primer Sadovog
mesta je S ~ l i n g ,Dirseov zamaik usred Svarc-
valda, u koji ae Eetiri ~bludnika iz 120 dana
Sodome zatvaraju Isa svojim haremom u t o h
Eetiri meseca. Taj zamak je hermetiEki odvo-
jen od sveta nizom ~prepreka veoma slifnih
onirna iz vilinskih prifa: lselo ugljenara -
krijumEara (koji n e dozvoljavaju da ma ko tuda
prode). vrletna ~planlna, dubaka iprovalila sa
samo j d n i m mostorn (koji su bludnici srugili
za soholm), deset metara visok zid, duboki ja-
rak ako zamka, vrata zazidana posle ulaiska i,
najzad, zastra6ujuci lsoleini m d o v i .
Dakle, zatvaranje je kod Sada prava strast:
njegova funkcija je dvostruka; ono, svakako,
naipre sluii tome da se razvrat zalkloni, d a se
zaStiti d k a m e kojom bi ga svet iigosao; rne-
dutim, bludnieka usamlienost nije samo rezul-
tat prakti~Ene predastroirnasti; ona je i kvalitet

*) IZ knjige Rolana Barta Sad, Furije, Lojola, koju

objavljuje IP ,,Vuk KaradiiC".
3 Tako sibirski sneg sluii za izvrSenje jednog naro-
Eitog razvratnog dela.
 ROLAN BART

iivota, izvor ,naslade !bi8Cae); talk0 s e ona javlja

i u jednom funkci,onal,no nekori'snam, ali filo-
zofski egzemplarnom obli,ku: Sa'dov prostor i
ka'd je ref o najbezbednijim skrovidtima, uvek
sa~dnii jedno ,,tajno mesto", gde bl,ud.nik vodi
neke od svojih irtava, ,sklanjaj,uCi se od tudeg,
makar i oddbravajubg ~pagleda, gde je on
nqpovraltno sam sa svojim abjaktom - Sto je
veoma budno u ovom d m S t w zasnovanm na
zajednistvu; to mesto je, nema s u ' m j e , samo
forma1n.o ,;tajno7', jer m o Sto se tu d,ogada -
mu6enje i zlofin - ~qpadada rreid postupaka ~koji
su u Sadovom svetu goqpuino otvoreni, 'pa n m a
potrebe d a se ~skriva; izuzev Sen-Fonove
verske tajnle, kod Sada je tajna samo teatralni
obli'k sam'de: tajna za trenutak ~d~esocijali!zuje,
zloEin; u turn svetu duiboko pr,oietom govorom
ona stvara redak p a r a d a h : ,para'd,okts nemog
eina; i buduCi d a kod Sada nikada nema stvar-
n'asti izva~npritpovedanja, tigina ,,tajaog mesta"
pobpuno se podudar'a sa ~prazninom u priei:
smi'sao s e zaustavlja. AnaloSki znak .eve ,,rupeV
predstavlja goloiaj ,,tajnih mesta": ona se re-
davmo nalaze u 'd,u'boklm godrumi~ma, grwb,ni-
c m a , podzemnim la.gmima, ipiljama, ispod
zamlk,ova, vrtova, SanEeva, odatle s e bludnik
uveik vraCa saun, ni,Sta ne govoreCi3). Re? je, u
stvari, o p ~ t o v a ~ n j u sredi'gte Zemlje, St,o je
telurska tema, {Eiji smisao Zilijeta izlaie po-
lvodom vulkana Pjetra Mala.
Zatvorenost mesta kod Sada ima jog jednu
f:unkcij,u: ona omogu6ava druStvenu autarhiju.
Kad NU jednom zatvormi, bludnici, njihovi po-
magaEi i njihovi tpadanici obranuju zaokruiano
druktvo koje ima s v o j u erk'onomiju, svoj moral,
svoj govor i ~svoje,mreme sa rasporedom Easwa,
sa rednim i,praunihim danima. K'ao i u d m g h
sl&ajwima, ,i avde upravo zatvorenost dozvolja-
va gojavu sistema, t'o jest udbrazitje. Sadovom
dmitvu najlsliifnija je .furijeovslka falensterija:
i'sti plan da se $to go'drob'nij8e naslaka zami-
Sljeni ljudski interinat ~koji iana sve Sto mu je
potrebno, isto nast,ojanje d a se sreCa poist'oveti
sa ogradenim i uredenilm prostorom, isti trud
d a se bi:Ca odrede ,prema njih,ovim fun'kcijama
i da s'e ikretanje ovih funkcicma1,nih klasa
z)Sneg pada na Siling: ,,Ne moZe se ni zamisliti ko-
liko pohoti ide na ruku ova savrSena bezbednost
i Eta se sve radi kad Eovek moie sebi da kaie: .Ovde
Sam potpuno Sam, na kraju sveta, daleko od 'tudih
oEiju, nijedan ljudski stvor ne moie da stigne do
mene; nema vise koEnica, nema vise prepreka'."
8) Vrtovi DruStva prijatelja zloEina: ,,U podnoZju
nekih od ovih stabala nalaze se skrivene jame u
koje Zrtva moZe iznenada da upadne. Ponekad se ve-
Eera SlUZi ispod tih stabala, a ponekad u samim ja-
mama. Neke od njih izuzetno su duboke i u njih
se moZe siki samo skrivenim lestvama. U njima se
Eovek moZe predati svim moguenim gadostima s is-
tim spokojstvom, s istim mirom kao da se nalazi u
'utrobj, zemlje".
 ROLAN B A R T

uredi grema jednom ikrajnje pailjivom mi-

zanscen~u, isto staranje d a & ustanovi izvesna
ehonomija stralsti, j e h m refi, i'sti ,;skladU i
ista atopija. Sadova utopija - ka,o, u o s t a l w ,
i Furijeova - n e ogleda se u iteorijskim iska-
zima n i izdaleka on'oliko ~koliho s e ogled's u
organizaciji sva'k,odnevnog iivota, jer je 'sva-
kodnevica obeleije utapije: raspored easova,
planiranje jelovnika, ipravila odevanja. name-,
Staj, cubavemi razgovori i lpravila obracanja -
svega toga h a lk,od Sada: njegovo druStvo me
pofiva s m o n a svoji,m ,,zad~omljatvima", veC
i na svojim gotrebama: dakle, m o g u h o je ocr-
tati etnagrafij~u Sadovog sela.

Pomato n m j'e Sta ~bludnici jediu. Znamo, na

primer, ida su 'se se z a m 10. novembra, u Si-
lingu, gospada okrepila improvizovanom Rlii-
n.om '(kuvarice s u bile dovedene pravo iz
kreveta), koja s e sestojala od muCenih jaja,
f h k a r e , forbe ad luka i omleta. Ove pojedi-
nosti (i -age drluge) nisu ovde bez razloga,
Hrana kod Sada predstavlja obeleije kaste i,
shodno tmm~e,godvrgnuta je iklasifi'kaciji. U ne-
kim slu~fajevima, hrana bludniika j'e znak
ralshoSi ,bez koje nema bluda, ,ne zato Sto je
raskoS ,,po sebi" izvor narslade - Sadov sisteq
nije jednostamno hedmktilik~i - v d zbog
toga Sto novac, bez kojeg nema ra,sk'&i, obez-
beduje go'delu n a s i r w a S n e i bogate, n a
r a b v e i gcyspodare: ,,Ho6u tda uv& i m a " ,
kaie Sen-Fan Zilijeti, rprspuStajuCi joj lstaranje
o svojoj kuhinji, ,,najdivnija jela, najprobramija
vina, aajbolju divljef 1 pr'vorazredno voCe"; u
drugim prilik'ama hrana je znak ogmmmcsti, to
jest M'oviSnosti, Sto nije isto: obroci Minslkog
i g. De Zennanda ~(bludnlka koj~i svaka i5etir.i
dana pu?La ikrv svojoj ieni) prosto sill nevero-
vatni (desetak ipostuienj,a, etotine tanjira, dvana-
est lboca vina, dve'boce l i k a a , Seslt Solj'a kafe),
a njih,ova basaoslovnost svedl&i lo izvalnredr,oj
te1,esnoj gradi ~bludn~ka. Uz to, hrana gospadara
ima dve h k c i j e . S jadne ,strane, on'a obnavlja.,
nadaknaduje ogmmn'o troSenje sperme u blud-
niCiom iivotu: ima ma10 orgija koje ne go-
finju o b r o k m i n e zavrgavaju se, d a bi ss
nadaknadila izgubljena Isnaiga, nekim ,,okreplje-
njem", P&~oledom ili ~peEenjem a gpanskam
v k . Klervil, f i j s su orgij,e diinovskih ragnem,
podvrgava s e ,,smiSljenom" reiimu ishrane:
ona jede s m o meso iivine i divljaei lskinvto
s kostiju i ~priredeno tako da se ne prepoznaje,
n j e m uobiiajeno pike, .u svako doba godine, je,
zasladena voda s a ledom, s a dvadeset kapi li-
munovog koncentrata i dve kalieice soka od
narandiinog cveta. S druge strane, i nasuprot
grvoj funkciji, hrana 'sluii kao otrov Ili bar
t a w , sredstvo d a s e neko neutraliie: u u5oikolad'u
Mhskog kriSam stavljaju strmoniju,m ?a bi
 ROLAN BART
6

moie, Sto je njegova najveca mob, da pravo na

govor prenese na dr,uge (na pripaveda-
Eice). To dolazi otuda Sto se govor tpotpuno
stapa sa priznaltim obeleijem ,pravog bbudnika,
a to je (prema Sadsovom refniku) uobrazilja.
Cak bi se moglo reki da lkod Sada reE uobra-
zilja znari jezik. Bitnu odlisku gospodara bluda
ne Eini ni njegova unoc ni njegovo zadovoljstvo
vet samo to Sto je u njegovim rukama uprav-
ljanje scenoun i reEenicom (a znauno da je kod
Sada svaka lscena reEenica jednog posebnog
jeziika), odmomo: upravljanje smislom. ,,Sub-
jekt" Sadove erotike nije a i lik iz prife ni sPm
Saed, o n n e ~m&e lbiti niko drugi d'o ,,wbjektfl
Sadove re5enice: dve insta'ncije, scena i govor,
imaju eajedniGk,o tporeklo, i'stu realkciju, jer
scena je ;same govor. Sada se moie lakSe shva-
titi na E m u poEiva i Eemu teii Eitava Sadova
erotska kombi,natorika: njen izvor i njeno me-
rilo s'u retorieke prirode.
Doista, dva M d a , k6d reEenice (govorni) i k6d
figure (erot~ki),medusobno s e ,smenj,uju, tako
da obrazuju jedinstvenu nit d u i rkoje bludnik
na,preduje pakretam istom enmgijom: prvi k6d
moie i d a pripremi i da nastavi dnugi18), po-
nekad ga Eak n pnatiZ0). Jednom reEi, govar i
poloiaj imaju potpuno istu vredn'ost, vrede je-
dan za drug0.g: gad se jedan od njih dP, drugi
se mo5e dabiti kao odgovarajufa naknada:
kad je Belmor, ~povodam svog izbora za pred-
sednfka DruS~tvaprijatelja zldi.na, odriao veoma
lep govor, pri15aom u je neki SezdesetogodiSnjak
i - da bi mu izrazio svoje odugevljenje i sv0j.u
zahva'nost ,,usrdno ga je zaunolio da mu dozvoli
da ga naguzi" (Sto Belmor bez okleva-
nj,a prilhwata). Da~kle,nema niEeg za~fudujubeg
u tome Sto je Sad, nagoveStavajuCi Frojda, ali
idufi u suprotnom smeru, s p e m u uEinio zame-
ntom za govor (a ne obratno), opisujuci je k t i m
izrazima koji se koriste 'kad je u rpitanju go-
vorniEka vegtina: ,,Sen-Fonovo svrSavanje k13
je sjajn'o, smelo, iestoko", itd. Ali, pre svega,
smisao scene mogufan je zabo Sto erotslki k6d
u ce&inilkoristi samu logik'u jezi'ka, koja se is-
poljava zahvaljuj,uEi sinta~klsilE~kimi retoriekim
obrtima. Upravo reEenica (niena saiimanja,
niene ulnutra15nje veae, njene figure, nieno su-
vereno kretanje) omogu6ava za6udujufe obrte
*)Delben i Zilijeta: , , I kako su niena milovanja po-
$tala vatreniia, uskoro upalismo vatru strasti na bak-
lji filozofije." A na drugom mestu: .,Zbog vas umi-
rem od ielje. Sednimo i razgovarajmo."
'0) ,,Dok govorim hoCu da dodirujem vaSe kurtie-
.
v e . . HoCu da se energija koju Ce oni pod mojim
prstima povratiti prenese na moje izlaganje, i videfete
kako moja reEitost raste, ne kao Ciceronova zbog
komefianja naroda oko govornice, vef kao Sapfina,
koja je rasla zajedno sa utivanjem Demofilije izaz-
vanim njenom rukom ."