Поновимо кратко основна својства рачунских операција над скупом природних бројева са

нулом ( N0={0, 1, 2, 3, 4, ...} ).

За произвољна два броја из скупа N0
постоји њихов збир и за њега важи:
(комутативност сабирања)
a+b=p
( ) ( ) (асоцијативност сабирања)
(нула је неутралан елемент за сабирање)
сабирци збир

Разлика бројева a и b је број p за који важи да је: p + b = a.

У скупу N0 не постоји увек разлика .
Операција одузимања изводива је у скупу N0 само када је
a-b=p
умањеник већи или једнак умањиоцу. умањеник
Дакле 5 – 2 = 3 али 2 - 3 није могуће у скупу N0. умањилац разлика

За произвољна два броја из скупа N0

постоји њихов производ и за њега важи:
(комутативност множења) a·b=p
( ) ( ) (асоцијативност множења)
(један је неутралан елемент за множење)
чиниоци производ
( ) (дистрибутивност множења у односу на сабирање)

Количник бројева a и b је број p за који важи да је: p · b = a.

У скупу N0 не постоји увек количник .
Ево примера: 10 : 2 = 5 али 10 : 3 није могуће у скупу N0, јер
a:b=p
не постоји у скупу N0 број p такав да би било p · 3 = 10. дељеник
Такође не можемо делити нулом, тј. не постоји
делилац количник
али и (један је неутралан елемент за
дељење)

Приликом решавања бројевних израза водимо рачуна о редоследу рачунских операција тј. прво
радимо операције множења и дељења па тек онда сабирања и одузимања.

Ако решавамо неки израз са заградама, држимо се правила да препишемо све пре заграде,
радимо оно што се од нас тражи у загради (водећи и тада рачуна о редоследу рачунских
операција) па препишемо све после заграде. Ево примера:
210+3·(42+634)-27= (прво радимо ово у загради, а све пре и после заграде преписујемо)
=210+3·676-27 (затим множење, а све пре и после множења преписујемо)
=210+2028-27 (први и други број саберемо, а остало препишемо)
=2238-27 (коначно !)
=2211
Ако решавамо израз са променљивом (нпр.: ( ) ( ) за вредности ),
прво уместо и у израз пишемо њихове вредности 5 и 3 и тако израз са променљивим постаје
обичан бројевни израз ( ) ( ) кога није тешко решити
( )