1 LU dekompozicija (2.

3)
- pretpostavimo da matricu A možemo da napišemo u obliku
LU=A
- L i U su triangularne matrice takve da je
α 11 0 0 β11 β12 β 13 a11 a12 a13

[ α 21
α 31
α 22
α 32
0 0
α 33 0 ][ β22
0 β 33 ][
β 23 = a 21
a 31
a22
a32
a23
a33 ]
- ovu dekompoziciju koristimo da rešimo sistem
Ax=(LU) x=L(Ux)=b
- prvo rešavamo Ly=b, a zatim Ux=y
- prednost – kod tridiagonalnih matrica, rešavanje je znatno olakšano
- prvu jednačinu lako rešavamo zamenom unapred
b1
y 1=
α 11
i−1
y i=
1
[
b −∑ α y
α ii i j=1 ij j ] i=2,3 ,. .. , N

- drugu jednačinu rešavamo zamenom unazad

yN
xN =
β NN
N
x i=
1
[
y−∑ β x
β ii i j=i+1 ij j ] i=N −1 , N −2 ,. .. , 1

- ovaj algoritam je reda N2, pod uslovom da se znaju matrice L i U

- kako odrediti matrice L i U – vidi se da je
α i1 β 1 j +...=aij
- broj članova zavisi od toga da li je i>j ili obrnuto
 i< j: α i1 β 1 j +α i2 β 2 j + ⋯ +α ii β ij =aij (1 )
i= j : α i1 β 1 j +α i2 β 2 j + ⋯ +α ii β jj =aij (2)
i> j: α i1 β 1 j +α i2 β 2 j + ⋯ +α ij β jj=aij (3)
- ukupno imamo N2 jednačina sa N2 + N nepoznatih

- stavljamo da je
α ii=1
- Crout-ov algoritam

1) postavljamo
α ii=1
2) za svako j=1,2,..,N uraditi sledeće (formule 1 i 2)

a) za svako i=1,2,..,j naći

β ij preko formule (1 i 2)
i−1
β ij=a ij− ∑ α ik β kj
k =1

b) za svako i=j+1,..,N (formula 3)

j−1
1
α ij=
(
a −
β jj ij k∑
=1
α ik β kj
)
- pažljivim praćenjem ovog algoritma, primećujemo da su  i  na desnoj strani
uvek određeni u trenutku kada zatrebaju za račun. Sa druge strane, elementi

aij uvek se javljaju samo jednom, pa posle njihovog korišćenja, njihove

memorijske lokacije se mogu koristiti za smeštanje koeficijenata  i .

β 11 β 12 β 13 β14

[ α 21
α 31
α 41
β 22 β 23 β24
α 32 β 33 β34
α 42 α 43 β 44 ]
- pivotiranje je apsolutno neophodno za stabilnost Crout-ovog algoritma, ali je
samo parcijalno pivotiranje efikasno upotrebljivo. Medjutim, i to je dovoljno da
obezbedi stabilnost.
- algoritam red N3
N
det=∏ b jj
- determinanta matrice j=1