Основни појмови о функцијама једне променљиве

Нека су A и B непразни скупови. Пресликавање (функција) скупа A у скуп B, у ознаци



:  → ,  → , је релација
⊆  , таква да је сваки елемент скупа A у вези са тачно
једним елементом скупа B. Симболички, то можемо записати на следећи начин:

∀ ∈ 
∃!  ∈  
.

Функције најчешће означавамо словима
, , ℎ …

Уместо 
, писаћемо
:  → ,  

.
Скуп A је област дефинисаности (домен) функције
, у ознаци  . Скуп B је област
 .
вредности (кодомен) функције
, у ознаци 

Елемент  ∈  је независно променљива (аргумент, оригинал), елемент  ∈  је зависно

променљива (слика).
График функције
:  →  је скуп свих тачака у равни са координатама
,

,  ∈ .

Нека је
:  → . Функција
је
 сурјективна (сурјекција, „на“) ако је

  , при чему је са

 означен скуп
свих слика функције
, тј.

:  ⎯  ⇔
∀ ∈ 
∃ ∈   

;
"на"

 инјективна (инјекција, „1-1“) ако различитим оригиналима одговарају различите

слике, тј.
"1-1"

:  ⎯  ⇔
∀$ , % ∈ 


$  

%  ⇒ $  % ,
или
"1-1"

:  ⎯  ⇔
∀$ , % ∈ '$ ( % ⇒

$  (

% );
 бијективна (бијекција) ако је и „на“ и „1-1“.
Пример 1.
Пример 2. Функција

    % ,  ∈ ℝ је „на“, али није „1-1“.
Заиста, како је  % ≥ 0, ∀ ∈ ℝ, кодомен ове функције је скуп [0, +∞) и

'∀ ∈ [0, +∞))'∃  = 0 ∈ ℝ)  =

),

тј. функција f је „на“.

Међутим,

−1) =

1) = 1, па функција f није „1-1“.
Дакле, овако задата функција није бијекција.
Пример 3. Функција

 ) =  % ,  ∈ [0, +∞) је бијекција.
На основу Примера 1. знамо да је ова функција „на“.

Такође важи '∀

$ , % ) ∈ [0, +∞)) $ ≠ % ⇒ $ % ≠ % % ⇒

$ ) ≠

% ), односно,
функција
је „1-1“.
Како је
и „на“ и „1-1“, ова функција је заиста бијекција.
Пример 4. Функција

 ) = 2 + 3,  ∈ ℝ, 2 ∈ ℝ ∖ 506, 3 ∈ ℝ је бијекција.

Пресликавање скупа A у себе (78 :  → ) је идентичко (јединично) пресликавање ако

∀ ∈ ) 78
) = .

Ми ћемо посматрати скупове A и B као подскупове скупа реалних бројева. За

функције
:  → , ,  ⊆ ℝ, кажемо да су функције реалне променљиве.

Начини представљања функција

Представити (задати) функцију значи одредити законитост по којој се свакој
независно променљивој x додељује одговарајућа вредност функције y. Када је реч о
функцијама реалног аргумента, за представљање најчешће користимо следеће облике:
1. табеларно представљање – погодно је када имамо одређени број вредности
независно променљиве  и одговарајуће вредности функције ;
$ % 9 : ... ; ...
$ % 9 : ... ; ...
 2. графичко представљање – заснива се на чињеници да се сваком уређеном
пару бројева  и  придружује тачно једна тачка у равни и обратно;

3. аналитичко представљање – дата је формула која показује које рачунске

операције и којим редом их треба извршити над аргументом  да би се добила одговарајућа
вредност функције .

−1
 = log 9 2 , = ,  = || …
+1

1. Ако је

) =  % − 3 + 1, израчунати:
$
а)
BCD; б)

 ) +

 + 1); в)

 % + 1).

Решење:
$ $ % $ $F9CGCH
а)
BCD = BCD − 3 ∙ C + 1 = CH
;

б)

 ) +

 + 1) =  % − 3 + 1 +
 + 1)% − 3
 + 1) + 1 =
=  % − 3 + 1 +  % + 2 + 1 − 3 − 3 + 1 =
= 2 % − 4;
в)

 % + 1) =
 % + 1)% − 3
 % + 1) + 1 =
=  : + 2 % + 1 − 3 % − 3 + 1 =
=  : −  % − 1.

2. Ако је

 ) = 2C + 2FC , израчунати

 + ) +

 − ) −

 ) ∙

).
Решење:


 + ) +

 − ) −

 ) ∙

) =

= 2CGJ + 2F
CGJ) + 2CFJ + 2F
CFJ) −
2C + 2FC ) ∙
2J + 2FJ ) =
 = 2CGJ + 2FCFJ + 2CFJ + 2FCGJ − 2CGJ − 2CFJ − 2FCGJ − 2FCFJ =
= 0.

3. Ако је

) = 2 % + 3, одредити константе 2 и 3 тако да важи

) −

 − 1) = .
Решење:

2 % + 3 ) − '2
 − 1)% + 3
 − 1)) = 

2 % + 3 − 2 % + 22 − 2 − 3 + 3 = 
22 + 3 − 2 = 1 ∙  + 0
22 = 1 ∧ 3 − 2 = 0
1
2= ∧3 = 2
2
1 1
2= ∧3 = .
2 2

CF$ 
C)F
J) CFJ
4. Ако је

) = CG$ ,  ≠ −1, израчунати $G
C)∙
J) − $GCJ.

Решење:
−1 −1


) −

) − +1−+1 −
− = − =
1 +

) ∙

) 1 +  1 +  − 1  − 1 1 + 
∙
+1 +1

 − 1) ∙
 + 1) −
 − 1) ∙
 + 1)

 + 1) ∙
 + 1) −
= − =

 + 1) ∙
 + 1) +
 − 1) ∙
 − 1) 1 + 

 + 1) ∙
 + 1)
 +  −  − 1 −  −  +  + 1  − 
= − =
 +  +  + 1 +  −  −  + 1 1 + 
2 − 2  − 
= − =
2 + 2 1 + 
2
 − ) −
= − =
2
1 + ) 1 + 
− −
= − = 0.
1 +  1 +