Sistemi linearnih algebarskih jednačina (2.

0)
- sistemi oblika
a 11 x 1 + a 12 x 2 + a13 x 3 + ⋯ + a1 N x N ¿ b1
a 21 x 1 + a 22 x 2 + a23 x 3 + ⋯ + a2 N x N ¿ b2
a31 x1 + a 32 x 2 + a33 x 3 + ⋯ + a3 N x N ¿ b3
⋯ ⋯
aM 1 x1 + aM 2 x2 + aM 3 x 3 + ⋯ + a MN x N ¿ bM

- u matričnoj formi A ⃗x =⃗b , gde je

a 11 a12 ⋯ a1 N b1
A= a21
[
- M jednačina sa N nepoznatih
aM 1
a22
⋯
aM 2
⋯

⋯
] []
a2 N b= b 2

a MN
⋯
b3

- M<N – principijelno više rešenja (može i da ih ne bude) (degenerisan)

- M>N – principijelno nema rešenja (mada može da ih bude) (predeterminisan)
- M=N – postoji dobra šansa da se sistem može rešiti
- problemi : jedan ili više redova ili kolona su linearna kombinacija ostalih redova
ili kolona – singularna matrica – det=0
- ovaj efekat se zove degeneracija po redovima ili kolonama (kod kvadratnih
matrica jedno povlači drugo)
- dodatni problemi kod nesingularnih matrica
a) neka od jednačina može biti vrlo blizu linearne kombinacije ostalih, pa
zbog grešaka odbacivanja i zaokruživanja, algoritam može pasti. (Slabo
uslovljeni sistemi, determinanta blizu 0).
 b) akumuliranje greške računanja za veliko N može pokvariti rešenje.
Numerička procedura nije pala algoritamski, već je dobijeno rešenje
dosta različito od pravog (tačnog) rešenja.
- ako je N do 50, može da se radi u single precision, preko toga u double, sve
negde do N nekoliko stotina.
- ako je N nekoliko hiljada, problem postaje procesorsko vreme