Велике промене у означавању хране

Порекло и састав намирница произвођачи више неће смети да прикривају. – Уводи

се обавеза истицања нутритивних вредности на предњој страни производа

(Фото EPA-EFE/ Z. Balogh)

Упркос снажном лобирању пољопривредника,
Европски парламент је недавно дао зелено
светло за дугонајављивану стратегију „Од поља
до стола”.

Реч је о пакету двадесет и седам законских

предлога и политика које ће у наредних десетак
година мењати начине на које се у Европи
производи, прерађује, купује и конзумира храна.
Одрађен је велики посао, стратегија је изгласана
мада је било притисака, рекла је Биљана Борзан,
европарламентарац и члан Одбора за
пољопривреду и заштиту потрошача.

Она је рекла како систем тренутно функционише

на кредит, трошећи превише воде, земље, шуме
и здравља и како је дошло време да се нешто
промени.

– Нужне су промене које би омогућиле да

профитирају сви – истакла је она.

Стратегија предвиђа да се до 2030. за 50 одсто

смањи употреба пестицида и антибиотика у
пољопривреди, а за 25 повећају површине под
еколошким узгојем.

Већина потрошача у анкетама изјављује како им

је сигурност хране главни фактор при куповини, а
да их највише брину појаве сточних болести,
бактерија и присуства трагова антибиотика,
хормона и пестицида у храни.

Борзанова је истакла да снажно подржава

смањење употребе пестицида у храни и да су
намирнице без хемије производи с додатом
вредношћу који ће пољопривредницима
омогућити тржишну утакмицу. Како је рекла, ни
присуство трагова пестицида „у води и људском
организму никога не оставља равнодушним”.

Стратегија предвиђа и измену европских прописа

означавања порекла хране, садржаја,
храњивости, метода производње, оглашавања и
рокова трајања прехрамбених производа.

Истраживања потврђују да више од 70 одсто

купаца обраћа пажњу на означавање, а око 45
процената редовно издваја више за квалитетан
производ.

– Грађани у 21. веку желе да знају више о храни

коју купују – рекла је она.

Иначе, Борзанова је заслужна и за обавезно

увођење ознака нутритивне вредности, измену
система означавања порекла меда како би се
заштитили домаћи произвођачи и онемогућио
лов у мутном. Уводи се обавеза истицања
нутритивних вредности на предњој страни
производа.
Грађани у 21. веку желе да знају више о храни
коју купују, каже Биљана Борзан (Фото лична
архива)

Измене означавања односе се на производе чија

паковања сугеришу да је реч о домаћим иако су
сви састојци од којих су произведени увозни.
Произвођачима јесте дозвољено да користе
увозне сировине, али није дозвољено да купце
доводе у заблуду.

– Навођење земље порекла је тренутно обавезно

за производе попут свежег и смрзнутог меса,
рибе и јаја. Стратегија проширује обавезе
означавања за прехрамбене производе на којима
је до сада била довољна ознака „произведено у
ЕУ” – истакла је она. Предложено је да то буду
млеко и млечни производи и месо у месним
прерађевинама, мед, који се тренутно декларише
као „мешавина ЕУ и не-ЕУ” сировине.

Као једну од мера у борби против епидемије

гојазности од 2022. уводи се и обвезно
означавање нутритивне вредности хране на
паковању, и то са предње стране. На заједничком
европском тржишту тренутно се користи
неколико система за обележавање , али њихова
употреба и даље није обавезна.

У Одбору за заштиту потрошача напомињали су

да су се борили за ове измене јер цело друштво
много кошта све више гојазних. Циљ је да ознака
буде јасна и разумљива, да потрошачу
једноставно „преведе” декларацију о састојцима,
те помогне да се боље информише који
производи на полици у трговини имају бољу
нутритивну вредност, те да лакше бирају здраве
намирнице.