Инерција

Из Википедије, слободне енциклопедије

(преусмерено са Inertnost)

Инерција или тромост је једна од основних особина свих тела у свемиру које имају масу,
тј. маса је мера инертности физичких тела. То се својство манифестује као противљење
тела промени стања свога кретања, што је описано Првим Њутновим законом (законом
инерције).

У основи, то значи да би се телу променио интензитет, правац или смер брзине, на то тело
мора деловати сила. Уочимо да за промену смера кретања није потребна и промена
интензитета брзине.

Противљење промени стања кретања испољава се у појави инерцијалне силе која делује
у неинерцијалном референтном систему чврсто везаном за само тело (у систему у којем
тело мирује). Пошто се у овом систему убрзање (промена брзине) тела не опажа ово
противљање се опажа као сила која делује без видљивог узрока или извора, па се зато и
назива фиктивном или инерцијалном силом. Најједноставнији и свима добро познати
пример за ово је вожња у аутомобилу који мења своју брзину (убрзава, успорава или мења
смер брзине). Дакле, као што добро знамо из искуства, приликом убрзавања у вожњи
седиште притискује наша леђа, као да нас нешто вуче према назад, док приликом
успоравања настављамо са кретањем према ветробранском стаклу, као да нас нешто вуче
према напред. Ефекат је израженији што је већа маса тела и/или промена брзине у
јединици времена, тј. убрзање.

Вектор инерцијалних сила увек је усмерен у супротном смеру од вектора убрзања

неинерцијалног система у којем их опажамо, а интезитет је једнак Fin=ma. Инерцијалне
силе су по природи масене (волуменске) силе (за разлику од контактних). Такве силе
„прожимају“ тело у целој његовој маси (волумену) јер делују на сваку његову честицу; у
суштини, начин деловања инерцијалних сила се ни по чему не разликује од
гравитационих, осим што су им узроци различити. Ову њихову особину Алберт Ајнштајн
искористио је за формулисање свога принципа еквивалентности инерцијалних и
гравитационих сила, који представља једну од основа његове Опште теорије
релативности. Неке инерцијалне силе су од посебног значаја у анализи кретања па имају и
посебно име: центрифугална сила, кориолисова сила.

Маса тела је прикладна величина за меру инертности тела само код разматрања кретања
које укључује једино транслацију, међутим, инерцијални ефекти се појављују и код чистог
ротационог кретања (стална промена смера кретања). Сама маса у таквом случају није
довољно добра величина па се уводи појам момента инерције. Момент инерције се
дефинише као

1111Момент инерције је мера инертности тела при ротационом кретању. Момент

инерције је аналоган маси код транслаторног кретања.
Појаву инерције први је проучавао Галилео Галилеј. Инерцију описује I Њутнов закон, по
коме свако тело задржава стање мировања или равномерног праволинијског кретања док
га неко друго тело не присили да то стање промени. Инертност је својство тела да се
одупире промени стања мировања или равномерног праволинијског кретања. Тела веће
масе су инертнија (тромија). Маса је мера интерности тела.

I=∫r 2dm r je rastojanje do ose za koju se trazi moment inercije. Dimenzija je masa puta duzina na
kvadrat.U otpornosti materijala uvode se moment inercije vezani za povrsinu koji predstavljaju
geometrijsku velicinu.Moze se shvatiti da je povrsinska gustina gama jednaka jedinici pa u
obrascu dm=gama puta df ostaje da je dm=df.Kao sto je telo vece mase bilo teze pokrenuti iz
mirovanja ili mu promeniti pravac kretanja tako su I tela sa vecim momentum inercije stabilnija.
Tezina je sila.Masa je u kg .gama=kg/m3