Истраживање и процена минералних лежишта

3.0 ПРОЦЕНА МИНЕРАЛНИХ ЛЕЖИШТА

Под проценом лежишта подразумева се процена вредности неке

карактеристике (параметра) лежишта на локацији за коју та вредност није
позната, на основу вредности те карактеристике измерених на другим
локацијама посматраног лежишта. У највећем броју случајева вредност
добијена проценом ће се разликовати од стварне. Разлика између
процењене и одговарајуће стварне вредности назива се грешком процене.
Величина грешке процене зависиће од два фактора:
1) променљивости карактеристике која се процењује, и
2) ограничења методе која се примењује за процену.
Постоји много различитих метода за процену лежишта односно
процену садржаја корисне компоненте. Као пример, размотрићемо методу
упоредних пресека.
Приликом истражних радова, бушотине на основу чијег садржаја се
процењује посматрана карактеристика се веома често постављају дуж
вертикалних упоредних пресека који су управни на правац простирања
рудног тела. Резулати (вредности карактеристике) добијени за локације на
којима се налазе бушотине у једном упоредном пресеку, потом се користе
за процену карактеристике рудног тела у целој пресечној равни. Поступак
може да се прошири и на трећу димензију, дуж правца простирања рудног
тела, тако што се на основу процењених вредности у пресечним равнима
врше даље процене вредности карактеристике, између ових равни. На тај
начин се добија тродимензионална процена карактеристике као што је, на
пример, облик рудног тела.
Размотримо сада мало детаљније како би се једним оваквим
поступком могао приближно одредити облик и простирање рудног тела.
Посматрајамо упоредни пресек приказан на слици бр.3.1 на коме је
осенчени део стварни изглед пресека рудног тела док су квадратићима
означене вредности горњег и доњег нивоа рудног тела добијене бушењем.
Прво, мора да се донесе одлука како и колико вредности посматране
карактеристике (у овом случају нивоа) могу да се прошире у самој
пресечној равни, са једне и друге стране вертикала која одговарају
појединим бушотинама.

1
Процена минералних лежишта

Слика бр.3. 1 Упоредни пресек лежишта са распоредом бушотина

Ако се претпостави да се ниједна друга карактеристика лежишта која

има утицаја на посматрану карактеристику не мења, вредности посматране
карактеристике добијене за неку бушотину могу да се прошире до половине
раздаљине од следеће бушотине на истом упоредном пресеку, као што је
приказано на слици бр.3.2. На тај начин се добијају приближне границе
пресека рудног тела за ту раван, што је на слици бр.3.2 приказано тамнијим
осенчењем.

Слика бр.3.2 Проширивање вредности карактеристике унутар пресечне равни

Ова поступак се примењује на све упоредне пресеке, и на тај начин

се одређују приближне границе рудног тела у пресечним равнима, као што
је приказано на слици бр.3.3

2
 Истраживање и процена минералних лежишта

Слика бр.3.3 Процена вредности карактеристике унутар свих пресечних равни

После тога се исти поступак користи за проширивање процене

карактеристике дуж упоредних пресека, односно у правцу простирања
рудног тела, као што је приказано на слици бр. 3.4 Под претпоставком да
се ни дуж правца простирања рудног тела остале карактеристике од
могућег утицаја не мењају, вредности посматране карактеристике које су
добијене дводимензионалним проширењем у некој пресечној равни се могу
даље проширивати до половине растојања од следеће пресечне равни.

Слика бр. 3.4 Процена вредности карактеристике дуж пресечних равни

Без обзира на то да ли је то експлицитно констатовано или није,

овакав поступак за процену карактеристике рудног тела полази од низа
претходних претпоставки. Ове претпоставке представљају модел на коме
се поступак заснива. Претпоставке које чине модел не морају увек бити
проверљиве, а и када јесу проверљиве, могу али не морају бити и
проверене. У описаном поступку процене облика рудног тела модел се
заснивао на следећим претпоставкама:
(1) карактеристика која се процењује (у овом случају горњи и доњи ниво
рудног тела) је константна на поједним деловима чији је облик
практично одређен распоредом бушотина, и

3
Процена минералних лежишта

(2) променљивост односно континуитет карактеристике је функција

растојања између бушотина.
Може се десити да облик неког рудног тела буде са довољном
тачношћу описан оваквим моделом. Ипак, барем у почетним фазама
истраживања, често се поставља захтев да се верификује колико је
прихваћени модел релевантан за рудно тело које се истражује. Ово је
сасвим оправдано јер су модели практично скупови претпоставки који се
често формирају без детаљнијег испитивања и дубље анализе полазних
претпоставки. Ако се модел ипак примени и без верификације, а резултати
који се притом добију буду уочљиво лоши, онда се такав модел или
модификује или одбацује у корист неког другог модела, чиме је, посредно,
нека врста верификације модела ипак извршена.
У сваком поступку процене лежишта постоји шест фаза које могу да
се прикажу помоћу дијаграма на слици бр.3.5. При конкретној оцени неког
лежишта, ове фазе нису увек формално дефинисане па чак ни препознате,
али ће се пажљивијом анализом примењеног поступка увек констатовати
да оне постоје.

Слика бр. 3.5 Шест фаза процене

Фазе 1 и 2 се саме по себи подразумевају и не захтевају даље

образлагање. Фаза 3 представља кључан корак у свим анализама рудног
тела јер представља основу за формирање модела за процену у фази 4.
Већ је констатовано да се при интерпретацији резултата добијених из
бушотина методом упоредних пресека користи модел. Модел може бити

4
 Истраживање и процена минералних лежишта

експлицитан, као у случају тродимензионалног физичког модела или, што је

чешће, имплицитан, као слика изграђена у свести, а на основу сопственог
искуства или стеченог знања. То знање и искуство може бити везано за
рудно лежиште које је предмет истраживања, али исто тако и за друга,
њему слична лежишта. Користећи усвојени модел (и своје експертско
знање при примени одабраног модела) геолог прпроцењује вредности неке
карактеристике рудног лежишта на локацијима за које нема податке (јер за
њих не постоји одговарајући узорак) помоћу информација добијених са
локација на којима су узорци узети. Модел је, као што смо видели у методи
упоредних пресека, заснован на претпоставкама (често непровереним), у
овом случају о континуитету нивоа од једног упоредног пресека до другог.
Фаза 5 - провера модела - у пракси се често занемарује, иако се,
после пажљивије анализе, обично констатује да има исти значај као и фазе
3 и 4. Није редак случај да током истраживања имплицитно буде признато
да је модел неадекватан, а да се та чињеница не формулише експлицитно,
нити се пак покуша са исправком модела. Чест је случај да се у рудницима
током експлоатације покаже да су прпроцењене вредности веће од
реалних. У таквим случајевима по правилу се подвргава испитивању сваки
аспект поступка процене, изузев модела који је притом коришћен. Међутим,
претпоставке, модели и процене су апроксимације непознате реалности и,
као такви, неизбежно подложни грешкама. Ниједан геолог који врши
процену лежишта по правилу не очекује да ће се његова интерпретација
својстава рудног тела у потпуности поклопити са својствима која одговарају
реалном рудном телу. Нико ко приступа оцењивању облика рудног тела,
помоћу било које методе, не може да очекује да ће оцењени нивои бити
увек потпуно исти као стварни (непознати) нивои.
Да би се проценила ваљаност неке методе, односно полазних
претпоставки и модела који леже у њеној основи, морају да се користе неки
критеријуми. У начелу, два најзначајнија критеријума су:
(1) претпоставке, модели и добијене процене треба да буду у просеку
тачни;
(2) сва појединачна или локална одступања претпоставки, модела и
процена од реалности треба да буду најмања могућа.
На пример, по првом критеријуму, процена облика рудног тела
помоћу методе упоредних пресека се може сматрати добром ако се покаже
да је граница рудног тела добијена оценом једним делом са једне стране
стварне границе, једним делом са друге, док се делимично границе
поклапају. У таквом случају се за процењене границе може рећи да
представљају непристрасну процену стварног изгледа рудног тела - наиме,
није било систематског одступања процењене границе само са једне
стране: процена границе рудног тела је у просеку коректна. Слично се, у
односу на први критеријум, метода за процену садржаја корисне
компоненте може сматрати добром ако је процењени садржај понекад већи
од стварног, понекад мањи, а понекад исти: тада се у просеку оцењени
садржај поклапа са стварним, па су процене непристрасне, тј. нити
систематски прецењују нити систематски потцењују садржај.
Колико год да је неопходно да метода задовољи први критеријум, то
обично није и довољно. Ако се пође од тога да ће садржаји корисне

5
Процена минералних лежишта

компоненте понекад бити потцењени а понекад прецењени, пожељно је да

степен овог потцењивања и прецењивања буде што мањи. На пример, нека
једна метода процене садржаја даје процене које, у просеку, одступају од
стварних до 10%, док друга метода даје процене које одступају од стварних
за само 5%. Ако су обе методе непристрасне, јасно је да је друга метода
пожељнија од прве јер су појединачне разлике између процена и стварних
нивоа мање. Слично, претпоставимо да један геолог, полазећи од свог
модела, процени границе рудног тела тако да оне одступају до 0.5 метара
од стварних, док неки други геолог уз помоћ свог модела добије границе
које одступају до 0.75 метара од стварних. Ако су обе процене граница
рудног тела непристрасне (тј. у просеку су тачне) модел првог геолога је
очигледно пожељнији од модела другог геолога.
Фазе 3 и 4 подразумевају прихватање одређених претпоставки. Како
претпоставке у начелу повећавају ризик од грешке за њих треба, колико је
то могуће, да важи следеће:
- да буду што једноставније,
- да их буде што мање,
- да буду разумне и логичне са свих релевантних тачака гледишта
(геолошке, структуралне, математичке),
- да буду проверљиве.
У фазама 1 и 2 такође се генеришу грешке, али су то експлицитне
грешке које настају приликом мерења података и прикупљања узорака. Ове
грешке се могу свести на минимум ако се следе упутства за правилно
прикупљање узорака.
Рудно лежиште може да се посматра са више различитих аспеката,
што у пракси доводи до тога да се при различитим посматрањима могу
користити различите скале. Геолог заинтересован за генезу руде у
лежишту може се интересовати за рудно лежиште на микроскопској скали;
геолог који анализира структуру лежишта даће предност нешто већој скали
која одговара елементима структуре које су предмет анализе; рударски
инжењер захтева модел на скали која је величине рудних блокова. У фази
истраживања расположиве информације дају се на скали која одговара
величини узорака; ова скала може да се назове скалом посматрања.
Скала игра веома значајну улогу у оцени лежишта јер битно утиче на
начин на који се испољава једно веома значајно својство посматране
карактеристике: њена променљивост. Реална променљивост
карактеристике је, наравно, увек иста, али се на различитим скалама може
испољавати на битно различит начин.

2.9 0.5 9.5 13.9 14.8 12.8 10.6 14.2 8.5 15.7 7.5 15.1
1.7 11.7 13.8 12.4 12.1 11.3
4.3 13.8 11.8 12.8

Слика бр. 3.6 Садржај бушотине подељен у сегменте од 1m, 2m и 3m

Да бисмо то илустровали посматрајмо садржај бушотине који је

подељен на сегменте и испитиван на %Pb. Добијени резултати дати су у

6
 Истраживање и процена минералних лежишта

табели приказаној на слици бр. 3.6 Ако посматрамо сегменте дужине 1m

(први ред табеле), просечни ниво садржаја бушотине је 10.5%Pb а распон
вредности је од 0.5% до 15.7%. Посматрајмо сада исти садржај подељен на
сегменте од 2m (други ред табеле). Вредности за сегменте дужине 2m могу
се добити једноставним узимањем средње вредности за по два суседна
сегмента дужине 1m (строго узев морала би се узети и густина ових
сегмената али би то додатно компликовало израчунавња а не би битно
утицало на закључке до којих се овде долази). Просечан ниво садржаја
бушотине је и даље 10.5% као што се могло и очекивати, али се вредности
сада крећу од 1.7%Pb до 13.8%Pb. Са повећањем величине узорка смањује
се, дакле, распон вредности, односно степен променљивости мерене
карактеристике. Аналогно, ако се узму сегменти од 3m, просечан ниво
остаје 10.5%Pb али се распон вредности (променљивост) и даље смањује
и сада се креће од 4.3% до 13.8%Pb.
Није тешко закључити да у оцењивању вредности карактеристике као
што је, на пример, садржај корисне компоненете, променљивост
представља један од најзначајнијих фактора модела: када би вредност
карактеристике била свуда иста, односно када променљивости не би било,
онда не би било ни грешке оцене; са друге стране, што је променљивост
већа то је оцена компликованија и тежа. При томе је фактор који одлучујуће
утиче на испољавање променљивости скала: како се скала повећава то
испољена променљивост опада.
Вредности карактеристике за узорке са неког рудног тела
представљају у ствари просечне вредности добијене анализом садржаја
бушотине одређене запремине. Ако се тврди да:
“сегмент садржаја бушотине дужине 1m има вредност од 5.5g/t злата”
то значи да од свих честица материјала који се налазе у узорку (под
претпоставком да су све честице исте величине) 0.00055% чине честице
злата. Ако би се величина узорка свела на величину честице тада би
постојале само две могуће вредности садржаја: 0% (за честицу која није
златна) или 100% (за златну честицу); оваква величина узорка очигледно
би давала вредности са максималном променљивошћу. Са друге стране,
мало је вероватно да садржај бушотине дужине 1m буде чисто злато тако
да ће распон вредности таквих узорака бити знатно мањи него у случају
узорка величине зрна. Одавде се може закључити да је променљивост
узорака обрнуто пропорционална њиховој величини: променљивост већих
узорка биће мања од променљивости мањих узорака.
Рудно тело, било ког типа, може да се представи помоћу запремина
које по свом облику у величини одговарају узорцима материјала, као што је
приказано на слици бр.3.7.

7
Процена минералних лежишта

Слика бр. 3.7 Представљање рудних тела помоћу запремина величине узорка

Обично се облик и величина узорка, односно дужина сегмента

садржаја бушотине (а понекад и пречник саме бушотине), одређује у
зависности од геолошке структуре и других фактора који су значајни са
становишта геолошких хипотеза које су предмет испитивања или неких
других, рударских захтева и потреба. Избором величине узорка одређује се
и скала посматрања. Дужина сегмента ће, по правилу, бити већа у ширим,
расутим рудним телима која се откопавају великим отвореним блоковима
или отвореним јамама, него у ужим, стратиграфским рудним телима која се
откопавају подсецањем и засипањем.
Стратиграфско рудно тело обично се разлаже на запремине
(величине узорака) које се простиру пуном дужином рудног тела и које су
хоризонтално оријетисане. Насупрот томе, при разлагању масивног рудног
тела запремине-узорци најчешће се простиру вертикално. Наравно, ово су
само две најједноставније интерпретације. Рудно тело може да се
представи и помоћу запремина које се простиру под одређеним углом.
Постоји у суштини бесконачно много различитих могућности да се
представи рудно тело, од којих свака може бити подједнако ваљана.
Приликом истраживања овако представљеног рудног тела, само врло
мали део свих запремина подвргава се испитивању, односно представља
реални узорак (фаза 1 на слици бр. 3.5). Вредности карактеристике (нпр.
садржаја корисне компоненте) за ове узорке се измере (фаза 2) а затим се
вредности за преостале запремине (необухваћене узорком) одређују на
основу вредности добијених из узорка (фаза 3).