Истраживање и процена минералних лежишта

4.0 Kласификација и категоризација

резерви минералних сировина

Лежишта минералних сировина се одликују великом разноврсношћу у погледу

генезе, појављивања, геолошких особина и променљивости тих особина. Приликом
истраживања лежишта примењују се разни истражни радови у виду система са
различитим распоредима и међусобним растојањима између њих. Када се сви ови
фактори сумирају, произилази да ни подаци о количини и квалитету минералних
сировина, добијени као резултат истраживања различитих лежишта, па чак и разних
делова истог лежишта, немају исту веродостојност (тачност). По себи је разумљиво да
ће већу поузданост имати процењене количине из оних лежишта или из оних делова
једног лежишта који се, с једне стране, одликују мањом променљивошћу геолошких
особина, а с друге стране, који су истражени гушћом мрежом истражних радова.
Познавање тачности са, којом су одређене резерве минералних сировина је од велика
практичне важности, пошто она игра одлучујућу улогу приликом утврђивања
могућности индустријске примене тих резерви.
Да би се могло вршити упоређивање резерви из различитих лежишта и из
разних,делова једног лежишта, као и да би исте могле служити као потпуно одређене
величине при разноврсним геолошким, рударским, технолошким, економским и другим
разматрањима, јавила се потреба њиховог разврставања (односно стандардизовања)
у одређени број класа и категорија. Разврставање резерви минералних сировина у
разним земљама се врши на различите начине, али се углавном базира на истим
основним критеријумима.
Приликом сврставања резерви у класе (класификацији) углавном се узима у
обзир могућност њиховог индустријског искоришћавања у савременим условима.
Приликом сврставања резерви у категорије (категоризацији) највише се
узимају у обзир следећи критеријуми: тачност њиховог одређивања, њихова намена
(да ли служе за експлоатацију, за пројектовање и изградњу рударско-индустријских
предузећа, за планирање и извођење истраживања или за перспективно планирање
истраживања) и степен проучености лежишта (са геолошког, рударско-техничког,
технолошког и економског аспекта). Уколико је то могуће, пожељно је да се
категоризација резерви изврши по појединим минералним сировинама и по типовима
(односно групама) лежишта.
Прве категоризације резерви минералних сировина појавиле су се почетком
овог века у САД. Најпознатију од њих дао је Х. Хувер (1909), који је све резерве
поделио на три категорије: доказане, вероватне и претпостављене. Хуверова
категоризација послужила је као основ за категоризацију резерви минералних
сировина у многим земљама.
Категоризација резерви је готово у свакој земљи извршена на други начин. У
неким земљама, на пример, она је сасвим уопштена (често постоји јединствена
категоризација за све чврсте сировине), док је у другим земљама врло детаљна (дата
је посебно за сваку минералну сировину и за све важније типове односно групе
лежишта).
Евидентна глобализација рударске индустрије тражи јединствен језик за
комуникацију и одлучивање уместо мноштва збуњујућих терминологија. Резултат је
артикулисње иницијативе за израду међународног правилника о класификацији

1
 Истраживање и процена минералних лежишта

минералних ресурса и резерви са минимумом стандарда за састављање извештаја о

њиховом истраживању и класификовању. Развоју међународног стандарда претходи
израда националног правилника од стране Комитета за рудне резерве Аустралије
(JORC). Овај правилник (JORC код) је 1989. године био придодат списку пропозиција
аустралијске берзе (ASX). У 1991 години друштво за рударство металургију и
истраживање (SME) у Америци објављује свој водич за извештавање о минералним
резервама/ресурсима, а у истој години Институт за рударство и металургију (IME) у
Великој Британији објављује свој прерађен правилник знатно базиран на JORC коду.
Међутим ситематски рад на развоју међународног правилника о класификовању
минералних ресурса/резерви кренуо је средином деведесетих година. На 15. конгресу
CMMI одржаном у Јужној Африци 1994. године формиран је међународни комитет за
минералне резерве при Савету рударских и металуршких институција (Council of
Mining and Metallurgical Institutes International Mineral Reserves Committee, CMMI IMRC).
Примарни циљ комитета за резерве је био да састави сет међународних дефиниција
о минералним резервама и минералним ресурсима. Нарочито изражена потреба за
међународним правилником о категоризацији минералних резерви/ресурса уследила је
после избијања Bre-X скандала. У октобру 1997. године пет CMMI чланица (Аустралија,
Јужна Африка, Велика Британија, Канада и Америка) састају се у Денверу и постижу
договор о дефиницијама две главне категорије, минералним ресурсима и минералним
резервама (Денверски споразум). Комисија Уједињених нација за Европу (United
Nations Commission for Europe UN-ECE) од 1992. године развијала је костур
међународне класификације минералних резерви и ресурса (чврста горива и
минерални производи), (UNFC). Серијом воркшопова и састанака радних група
усаглашена је последња верзија 1997. године и разаслата широм света на пробну
примену и коментаре. Октобра 1998. године у Женеви, постигнут је договор између
CMMI IMRC и UN-ECE да се усвоји као заједничка дефиниција резерви и ресурса коју је
формулисао CMMI IMRC уз њене минималне измене.

4.1 BRE-X скандал

Скандал је почео са највећим лежиштем злата о коме се икад причало, у

горњем току Бусанг реке у спарини џунгле Борнеа. Канадска компанија Bre-X Minerals
Ltd., још док се ово није знало, купила је истражно право на овом простору 1993.
године. Ангажовали су познатог геолога да картира терен и марта 1997. године он је
извештавао о ресурсу од око 200 милиона унци. Ако је унца злата имала вредност од
350 долара лако je замислити колика је вредност лежишта. BRE-X, спреман за велике
успехе оснива позлаћени вебсајт на коме су посетиоци могли да сачине сопствени
дијаграм BRE-X деоница и да прате њихов метеорски раст. Ово је било довољно да се
било ко зарази златном грозницом. Веће минералне компаније стављале су примедбе
на овај извештај. Неки су међутим насели као што је то урадила влада Индонезије тј.
њен председник Сухарто и његова моћна породица. Компанији BRE-X је сугерисано да
неочекивану срећу подели са људима из Индонезије тј са фирмом Barrick која је у вези
са Сухартовом ћерком, а чији су саветници бивши председник Џорџ Буш и бивши
премијер Канаде Брајан Малруни, који су се такође за ово залагали. На крају Америчка
фирма Freeport-McMoRan Copper & Gold, којом управља стари Сухартов пријатељ
купује део деоница тако да BRE-X задржава само 45% власништва. Одмах пошто је
споразум објављен Freeport одлази на Борнео и почиње са истражним бушењем.
Очекивала се поплава злата. Четири недеље касније геолог који је истраживао Бусанг,
Michael de Guzman није преживео пад хеликоптера. Очевици тврде да је у питању било
самоубиство. Први истраживачки ивештај после анализе првих метарипо језгра говоре
о безначајном садржају злата. Следећег дана на берзи, акције BRE-X нису имале скоро
никакву вредност.

2
 Истраживање и процена минералних лежишта

4.2 Приказ међународног правилника о извештавању

о геолошком истраживању, минералним ресурсима
и минералним резервама

Главна начела на којима мора да се темељи извештај о минералним

резервама/ресурсима су: транспарентност, материјалност и надлежност.
Транспарентност подразумева недвосмисленост и јасноћу. Материјалност захтева да
извештај садржи све неопходне чињенице о лежишту на основу којих инвеститори и
њихови професионални саветници могу донети разборите одлуке у вези са
предметним минералним лежиштем. Надлежност значи да извештај о
резервама/ресурсима може да ради само компетентно лице које поштује одговарајући
етички кодекс и правила понашања.
Правилник се може применити за састављање извештаја о свим
лежиштима чврстих минералних сировина. Извештај о резултатима истраживања
обухвата податке и информације које су резултат истраживања а могу бити корисни
инвеститору, али који нису део формалнoг извештаја о минералним ресурсима или
минералним резервама. Ово се обично примењује у раној фази истраживања када је
мало података на основу којих би се могло говорити о количини и квалитету. На
пример код истраживања изданака руде на површини, код формирања пресека на
основу појединачних бушотина или код геофизичких истраживања. Терминологија и
однос резерви и подкатегоријама дати су на слици бр. 4.1.

Резултати Минерални Минералне

истраживања ресурси резерве

МОГУЋИ
Подизање
нивоа
геолошких
сазнања и НАГОВЕШТЕНИ ВЕРОВАТНЕ
поуздано -
сти
ИЗМЕРЕНИ
ДОКАЗАНЕ

Разматрање рударских, металуршких, економских,

тржишних, еколошких, друштвених и државних
фактора

Слика бр.4.1 Однос између минералних ресурса и минералних резерви

3
 Истраживање и процена минералних лежишта

Минерални ресурс је концентрација или налазиште материјала економски

интересантног, у земљиној кори испод површине или на површини у таквом облику,
квалитету и количини да има реалан изглед за економичну експлоатацију. Положај,
количина, квалитет и друге геолошке карактеристике минералног ресурса процењују се
или интерпретирају специфичним геолошким доказивањем. Минерални ресурси се
разврставају по растућој поузданости геолошке процене у три категирије: могуће,
наговештене, измерене.
Могући минерални ресурс је онај део минералног ресурса за који су количина
квалитет и садржај процењени са ниским нивоом поузданости. Он је базиран на
информцијама добијеним техникама примереним конкретној локацији, као што су
изданци руде на површини, ровови, јамске просторије и бушотине са малом
поузданости информација. Истражи радови су превише размакнути да се може
симулирати континуалност.
Наговештен минерални ресурс је онај део минералног ресурса за који је
количина, запреминска тежина, облик, физичке карактеристике, квалитет и минерални
састав могу бити процењени са прихватљивим нивоом поузданости. Он је базиран на
истраживању, узорковању и испитивању обављеном техникама примерним датој
локацији, као што су изданци руде на површини, ровови, јамске просторије и бушотине.
Истражи радови су такође превише размакнути али су ипак довољно густи да се може
симулирати континуалност. Наговештени минерални ресурс има нижу поузданост од
мереног али има вишу поузданост од могућег минералног ресурса.
Мерен минерални ресурс је део минералног ресурса за који су количина
запреминска тежина, облик, физичке карактеристике, квалитет и минерални садржај
процењени са високим нивоом поузданости. Он је базиран на детаљном и поузданом
истраживању, узорковању и испитивању обављеном техникама примерним датој
локацији, као што су изданци руде на површини, ровови, јамске просторије и
бушотине.Истражни радови су довољно густи да се може поуздано проценити
континуалност.
Сврставање минералног ресурса у одговарајућу категорију зависи од количине,
расподеле и квалитета података и њиховог нивоа поузданости. Одређивање категорије
минералног ресурса мора да обави стручно лице. Процена минералног ресурса се не
базира на тачном рачуну, него зависи од интерпретације ограничених информација о
положају, облику и континуалности и расположивим резултатима испитивања узорака.
Количина и квалитет се заокружују на значајне цифре и квалификују се термином
приближно. У извештај о минералним ресурсима мора се навести једна или више
категорија (могући, наговештен или мерен). Извештај не мора садржавати комбинације
две или више категорија изузев ако је обављен прорачун за поједине категорије. Речи
руда и резерве не употребљавати у извештавању о процени минералних ресурса
јер ти изрази имплицирају техничку изводљивост и економску оправданост.
Минералне резерве су економично експлоатабилан део мереног и/или
наговештеног минералног ресурса. Оне обухватају губитке и осиромашење који се
јављају при откопавању. Одговарајућа процена, која може обухватити студију
изводљивости, укључује реалистично симулиране рударске металуршке, економске,
тржишне, правне, еколошке, друштвене и државне факторе. Минералне резерве су
разврстане по растућој поузданости на вероватне минералне резерве и доказане
минералне резерве.
Вероватне минералне резерве представљају економично експлоатабилан део
наговештеног, а у неким случајевима и мереног минералног ресурса. Одговарајућа
процена, која може обухватити студију изводљивости, укључује реалистично
симулиране рударске металуршке, економске, тржишне, правне, еколошке, друштвене
и државне факторе. Вероватне минералне резерве имају нижи ниво поузданости од
доказаних минералних резерви али ипак имају довољан квалитет да послуже као база
за одлучивање у даљој разради лежишта.

4
 Истраживање и процена минералних лежишта

Доказане минералне резерве представљају економично експлоатабилан део

мереног минералног ресурса. Одговарајућа процена, која може обухватити студију
изводљивости, укључује реалистично симулиране рударске металуршке, економске,
тржишне, правне, еколошке, друштвене и државне факторе. Избор одговарајуће
категорије минералних резерви зависи првенствено од релевантног нивоа поузданости
у минерални ресурс.
Процена минералних резерви се не заснива на тачном рачуну и количина и
садржај су заокружене вредности са примереним редом тачности. Ако поновна
процена покаже да неки део минералних резерви није више одржив он се мора
разврстати у минерални ресурс или се мора уклонити из извештаја о минералним
резервама/ресурсима. Категоризацију може обавити само компетентно лице.
Компетентно лице је неко ко ко је активни члан познате професионалне организације
релевантне за ову активност, који се обавезао на примену правила понашања.
Компетентно лице мора имати минимум пет година искуства релевантног за врсту
минерализације и лежишта које се процењује.
Додатне три категорије минералних ресурса нису саставни део правилника за
категоризацију. Оне су од интереса за владе, код планирања сврхе појединог
земљишта или за стратешки минерални инвентар. Ове категорије минералних ресурса
нису намењене за невладине инвестиције и финансијско одлучивање.
Претходни минерални ресурс је базиран на регионалном геолошком картирању,
истраживању методама даљинске детекције, сателитским и аеро снимцима. У ову
категорију се разврставају области са појачаним минералним потенцијалом које
заслужују даље истраживање и евентуалну идентификацију лежишта минералних
сировина. Ниво поузданости ове категорије је нижи од могућег минералног ресурса и
није довољан за процену количине и садржаја.
Префизибилити минерални ресурс је део наговештеног, а у неким случајевима
и мереног минералног ресурса за који се после префизибилити студије може
испоставити да није економично експлоатабилан
Физибилити минерални ресурс је део мереног минералног ресурса за који се
после физибилити студије може испоставити да није економично експлоатабилан.

4.3 Категоризација резерви чврстих минералних сировина у Србији

Према степену истражености и степену познавања квалитета сировина,

утврђене масе резерви чврстих минералних сировина разврставају се, по правилу, у
категорије: "А", "B", "C1", "C2", "D1" и "D2"

4.3.1 Категорија "А"

У "А" категорију резерви увршћују се масе чврстих минералних сировина код којих су:
1. на основу непосредних опажања, изведених истражних рударских радова или
истражних бушења, потпуно упознати и утврђени: лежишни услови, залегање и
простирање, величина, облик и грађа лежишта, односно рудног тела, све
корисне минералне супстанце и њихов међусобни однос и просторна
размештеност;
2. потпуно утврђени квалитет и технолошка својства за припрему и прераду
минералне сировине;
3. потпуно утврђени природни типови и индустријске врсте минералних сировина,
њихов међусобни однос и просторна размештеност;
4. детаљно оконтурени и издвојени јалови и ванбилансни делови у оквиру рудних
тела;

5
 Истраживање и процена минералних лежишта

5. утврђени (разјашњени) тектонски, хидрогеолошки, инжењерско-геолошки и

други природни услови у обиму који омогућава утврђивање методе
експлоатације минералне сировине.
Код резерви категорије А, по правилу, није дозвољена екстраполација.

4.3.2 Категорија "B"

У "B" категорију резерви увршћују се масе чврстих минералних сировина код којих су:
1. на основу непосредних опажања, изведених истражних рударских радова или
истражних бушења, упознати и утврђени: лежишни услови, залегање и
простирање, величина, облик и грађа лежишта, односно рудног тела, корисне
минералне супстанце и њихов међусобни однос и просторна размештеност;
2. утврђене квалитативне карактеристике и основна технолошка својства за
припрему и прераду минералне сировине;
3. утврђени природни типови и индустријске врсте минералних сировина и
законитости њиховог размештаја, без детаљно утврђеног просторног распореда
за сваки тип минералне сировине;
4. утврђени (разјашњени) односи и карактер нерудних и ванбиланских делова у
оквиру рудног тела, без детаљно утврђених њихових граница;
5. утврђени (разјашњени тектонски, хидрогеолошки, инжењерско-геолошки и
други природни услови у обиму који омогућава добијање основних елемената за
утврђивање методе експлоатације минералне сировине.
Код резерви категорије Б дозвољена је екстраполација. Степен дозвољене
екстраполације утврђен је у посебним критеријумима за поједине чврсте минералне
сировине.

4.3.3 Категорија "C1"

У "C1" категорију резерви увршћују се масе чврстих минералних си-

ровина код којих су делимично:
1. упознати лежишни услови, залегање и простирање, облик и грађа лежишта,
корисна минерална супстанца и њен просторни размештај;
2. утврђене квалитативне карактеристике и технолошка својства за припрему и
прераду минералне сировине;
3. утврђени типови и индустријске врсте минералне сировине;
4. утврђени (разјашњени) тектонски, хидрогеолошки, инжењерско-геолошки и
други природни услови за експлоатацију минералне сировине.
Код резерви категорије "C1" дозвољена је екстраполација. Степен дозвољене
екстраполације утврђен је посебним критеријумима за поједине чврсте минералне
сировине.
Разврставање резерви чврстих минералних сировина у категорије "А", "B" и "C1"
врши се према заједничким критеријумима и условима и према посебним
критеријумима и условима за поједине чврсте минералне сировине.

4.3.4 Категорија "C2"

У "C2" категорију резерви увршћују се потенцијалне резерве минералних

сировина чији су услови залегања, величина, облик и положај одређени на основу

6
 Истраживање и процена минералних лежишта

геолошких и геофизичких података и делимично проверени истражним радовима,

односно одређени аналогијом са проученим деловима лежишта. Квалитет минералне
сировине је одређен према појединачним пробама узорака или према подацима
најближих истражених рудних тела, односно истражених делова рудних тела. Обим
резерви категорије "C2" процењује се у оквиру геолошки повољних структура и
стенских комплекса у којима је концентрисана минерална сировина.

4.3.5 Категорија "D1"

У "D1" категорију потенцијалних резерви увршћују се масе минералних

сировина које су претпостављене на основу анализе општих геолошких услова и
упоређивања података детаљне проспекције, истражних и експлоатационих радова у
одређеном подручју.
Резерве категорије "D1" налазе се у неистраженим деловима познатих рудних поља (у
претпостављеним новим рудним телима, хоризонтима, деловима рудних поља и др.),
односно у деловима који представљају продужења добро изучених (припремљених за
експлоатацију или у стадијуму истраживања) објеката или површина.
Резерве категорије "D1" одређују се екстраполацијом.

4.3.6 Категорија "D2"

У "D2" категорију потенцијалних резерви увршћују се масе минералних

сировина које су претпостављене на основу података о геолошком развоју и
специфичностима геолошке грађе одређене територије, који су добијени комплексним
геолошким, геофизичким и геохемијским истраживањима и испитивањима, као и
анализом литолошко-стратиграфских, минералошко-петролошких, структурно-
тектонских, палеогеографских и других фактора који одређују услове локализације
орудњења минералне сировине. Категорији "D2" припадају потенцијалне резерве
подручја (области, рејона, формације, базена, магматског масива или комплекса) на
којима су откривена лежишта или појаве одређене минералне сировине, као и подручја
на којима нису откривена ни лежишта ни појаве минералне сировине, али се њихово
постојање може претпоставити.
Утврђење резерви минералних сировина категорије "D2" врши се коришћењем анализа
формације и применом статистичке методе (на основу теорије вероватноће) и
аналитичко-синтетичке методе. Поред тога, постојање резерви категорије "D2" на
неистраженим подручјима може се претпостављати и методом просте аналогије, на
основу параметара утврђених на истраженим подручјима истих или сличних генетских
карактеристика.
Резерве категорије "D1" и "D2" разликују се од резерви категорије "C2" по томе
што су за резерве категорије "D1" и "D2" параметри за оцену (пружања и моћности,
величине, типа, средњег садржаја корисне компоненте и др.) претпостављени и
одређени посредно.
Резерве категорије "D1" и "D2" служе за планирање основних геолошких истраживања.

7
 Истраживање и процена минералних лежишта

4.4 Класификација резерви чврстих минералних сировина

Резерве чврстих минералних сировина "А", "B", "C1" зависно од могућности

њихове експлоатације, разврставају се у билансне и ванбилансне резерве.
Резерве чврстих минералних сировина категорије "C2", "D1" и "D2" сматрају се као
потенцијалне и не разврставају се у класе (билансне и ванбилансне).

4.4.1 Билансне резерве

У билансне резерве чврстих минералних сировина увршћују се утврђене масе

минералних сировина у лежишту које се постојећом техником и технологијом
експлоатације и прераде могу рентабилно користити. Степен рентабилности
експлоатације и прераде билансних резерви мора бити у складу са општеусвојеним
економским и друштвеним критеријумима, а може бити различит за различите генетске
и индустријске типове лежишта истих минералних сировина, зависно од тржишних,
друштвено-економских, природних, техничко-експлоатационих, регионалних и других
фактора.
Приликом оцењивања степена рентабилности експлоатације и прераде
билансних резерви, могу се у одређеним случајевима користити и методе аналогије.
Удео билансних резерви категорије "А", "B" и "C1" а изузетно и резерви
категорије "C2" који је потребно утврдити да би се могло приступити отварању
лежишта, зависи од врсте минералне сировине, односно од групе или подгрупе којој
лежиште (рудно тело) припада.
При утврђивању билансних резерви основне минералне сировине утврђују се и
све пратеће минералне компоненте у лежишту, односно рудном телу, које се на
савременом нивоу науке и технике могу рентабилно користити, а евентуално и
одређене минералне сировине које се појављују у подини, повлати или боковима
рудних тела, а могу се економично користити (песак, шљунак, кварцити, глине и др.).
На основу прорачунатих билансних резерви минералних сировина, умањених за
губитке при експлоатацији, утврђују се експлоатационе резерве.

4.4.2 Ванбилансне резерве

У ванбилансне резерве чврстих минералних сировина увршћују се масе

минералних сировина у лежишту које се постојећом техником и технологијом
експлоатације и прераде не могу рентабилно користити. Коришћење ванбилансних
резерви није економски целисходно најчешће због мале количине, мале моћности,
велике дубине залегања, ниског садржаја корисних компоненти, повишеног садржаја
штетних и непожељних компоненти, сложене технологије припреме и металуршке
прераде, отежаних рударско-техничких и хидрогеолошких услова експлоатације и
неповољних друштвено-економских и тржишних фактора.
Научно-технички прогрес, промене на тржишту одређене минералне сировине,
као и други техничко-економски фактори могу утицати на превођење ванбилансних у
билансне, односно билансних у ванбилансне резерве.
Приказ категоризације резерви у једном жичном лежишту дат је на слици бр. 4.2.

8
 Истраживање и процена минералних лежишта

Слика бр.4. 2 Приказ категоризације резерви у једном жичном лежишту