ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ
Универзитет у Београду, Технички факултет у Бору, Војске Југославије12, 19210 Бор http://www.tfbor.bg.ac.rs
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
MINE PLANNING AND DESIGN
Проф. др Ненад ВУШОВИЋ
nvusovic@tfbor.bg.ac.rs
Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ
Поглавље 2
Проф. др Ненад Вушовић

ПРОФ. ДР НЕНАД ВУШОВИЋ
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РУДНИКА
ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ
ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ
CILJ I METODE OPAŽANJA
ГЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА И ИСТРАЖНИ РАДОВИ
КОНТИНУИТЕТ И ВАРИЈАБИЛНОСТ МИНЕРАЛИЗАЦИЈЕ
ПАРАМЕТРИ ЗА ПРОРАЧУН РУДНИХ РЕЗЕРВИ

ГЕОЛОШКЕ АКТИВНОСТИ НА ЛЕЖИШТУ
Геолошке активности на лежишту минералних сировина могу се поделити у IV фазе:
I. Проспекција, потрага и откривања изданака новог лежишта минералних сировина,
тј. утврђивање индикација о постојању лежишта. Са открићем лежишта, оно постаје
минерална перспектива.
II. Истраживање лежишта како би се добиле почетне информације о величини,
облику, залегању рудних тела и квалитету рудне супстанце.
III. Техно-економска оцена лежишта, врши се на основу добијених података и доноси
се закључак о оправданости или неоправданости улагања средстава за наредне фазе
истраживања. Ова фаза уско је повезана са геолошким картирањем. Ако је ова
фаза истраживања успешна, може се донети одлука да се наставку истраживања, која
треба да укључи:
• геологију минерализоване зоне;
• одређивање физичке величине и облик лежишта;
• утврђивање квантитативних података о квалитету и прорачун рудних резерви унутар
утврђених граница;
• минералошке и металуршке карактеристике руде;
• физичке карактеристике руде и јаловине;
• податке о стању тла, подземним водама и другим факторима.
IV. Пројектовање рудника представља завршну фазу и стварну експлоатацију лежишта.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
© 2000-2006 ESRI.Prof. dr Nenad
All rights Vušović. All rights reserved
reserved. Introduction to ArcGIS I
У Закону о рударству и геолошким истраживањима (“Службени гласник РС“, бр. 101. од

8. децембра 2015, 95. од 8. децембра 2018 - др. Закон, 40. од 22. априла 2021), Систем о
истраживањима минералних ресурса и њихова класификација усклађен је са
интернационалним стандардима и Паневропском кодексу за извештавање резултата
истраживања минералних ресурса и резерви - PERC (eng. Pan-European Code for
Reporting of Exploration Results, Mineral Resources and Reserves).
Због значајних промена у Закону, као и процедура класификација, дефинисани су
основни геолошки појмови и дато је њихово тумачење.
Геолошка средина је део земљине коре коју чине: земљиште са зонама аерације и
минералног прихрањивања биљака, стене, површинске и подземне воде, минерални и
други геолошки ресурси.
Геолошки ресурси обухватају: простор са својим геолошким, амбијенталним и другим

карактеристикама, минералне ресурсе, ресурсе подземних вода и геотермалне ресурсе.
Минерални ресурси су део геолошких ресурса, утврђени адекватним методама и

поступцима геолошких истраживања у одређеном простору - лежишту, који се јављају у
таквом облику, количини и квалитету да постоје рационални изгледи за њихову
економичну експлоатацију, али која у време извештавања није доказана.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Минерални ресурси обухватају ресурсе чврстих минералних сировина (металичне,

неметаличне и енергетске) и течних и гасовитих минералних сировина (нафта, гас).
Чврсти минерални ресурси, према степену геолошке истражености класификују се на:
претпостављене, индициране и измерене.
Ресурси течних и гасовитих минералних сировина деле се на класе: перспективни
ресурси, условни ресурси, произведени ресурси и резерве.
Минералне сировине су концентрације минералних материја, органског и неорганског
порекла, које се при одређеном степену развоја технике и технологије, могу економично
користити, било у природном стању или након одговарајуће прераде. Обухватају све
врсте угља и уљних шкриљаца, угљоводонике у течном и гасовитом стању (нафта и гас) и
остале природне гасове, радиоактивне минералне сировине, металичне минералне
сировине, укључујући племените и ретке метале, неметаличне минералне сировине,
укључујући и сировине за добијање грађевинског материјала, драго и полудраго камење,
све врсте соли и соних вода, подземне воде из којих се добијају корисне минералне
сировине, подземне воде везане за рударску технологију и гасови који се са њима јављају,
техногене минералне сировине и секундарне минералне сировине.
Појаве минералних сировина (рудне појаве) су концентрације минерала још
неутврђених размера и квалитета, које у повољним случајевима у процесу истраживања
могу прерасти у категорију лежишта минералних сировина.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Резерве минералних сировина (минералне резерве) су део минералних ресурса у
лежишту, које се јављају у таквом облику, са таквим квалитетом и у таквој количини за
коју је доказана техничка изводљивост, економска исплативост и еколошка
прихватљивост њихове експлоатације.
Минерални ресурси (резерве) представљају комерцијално експлоатабилан део
измерених и/или индицираних минералних ресурса, од којих се одбијају предвиђени
губици и разблажења при експлоатацији.
Резерве чврстих минералних сировина су према растућој геолошкој проучености,
поузданости и разматрању модификујућих фактора (фактора и показатеља техничко-
економске оцене), издвојене у класе: вероватне резерве и доказане резерве, а резерве
нафте, кондензата и природних гасова на могуће, вероватне и сигурне.
Неметаличне минералне сировине за добијање грађевинских материјала обухватају оне
минералне ресурсе који се користе као: техничко-грађевински камен (ТГК);
архитектонско-грађевински (украсни) камен (АГК); опекарске, керамичке и ватросталне
глине, сировине за производњу цемента и креча, као и песак и шљунак у индустрији и
грађевинарству као и карбонатне сировине, туф и тресет, који се користе у индустрији.
Техногени минерални ресурси представљају део минералних ресурса насталих у
процесу експлоатације, припреме и прераде примарних минералних сировина, као и
секундарних концентрација, а налазе се у рудничким и флотацијским одлагалиштима,
пепелиштима, депонијама металуршке шљаке и другим депонијама.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Рудне резерве представљају део измереног и/или индицираног минералног ресурса, који
се може рентабилно експлоатисати. Рудне резерве укључују умањење за разблаживање и
губитке при експлоатацији. Да би се минерални ресурси превели у резерве потребно је да
су проведене одговарајуће процене и студије којима је доказана економска исплативост
експлоатације, узимајући у разматрање све “модификујуће факторе“ са реалистично
претпостављеним рударским, металуршким, економским, маркетиншким, правним,
еколошким, друштвеним и државним факторима. Ове процене се односе на време
подношења извештаја, у време када је експлоатација економски исплатива.
Рудне резерве су класификоване у класе:
• Вероватне рудне резерве;
• Доказане рудне резерве.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Претпостављени минерални ресурси су онај део минералних ресурса за који су
количине, садржај и минерални састав процењени са ниским степеном поузданости.
О њиховом постојању доноси се закључак на основу геолошких доказа и
претпосављеног, али не и верификованог геолошког садржаја и/или континуитета
простирања геолошког тела. Закључак се заснива на информацијама које су прикупљене
локација попут изданака, раскопа, рударских радова и бушотина, и могу имати ограничен
или непоуздан квалитет. Претпостављени минерални ресурси су нижег степена
поузданости у односу на онај који се односи на индициране минералне ресурсе.
Класа претпостављени минерални ресурс односи се на ситуације где је минерална
концентрација, односно њена појава, идентификована и где су спроведена ограничена
мерења и узимање узорака, али где су подаци недовољни да се дозволи да геолошки
садржај и/или континуитет буду протумачени са сигурношћу.
Индицирани минерални ресурси, су део минералних сировина са којима су количине,
густина, облик, карактеристике и минерални састав процењени са рационалним нивоом
поузданости. Одређени су на основу резултата геолошких истраживања, узимању проба и
информацијама које су добијене истраживањима, односно применом одговарајућих
истражних техника са локација попут изданака, раскопа, подземних рударских радова и
бушотина. Места радова и проба су међусобно сувише удаљена или неодговарајуће
размештена да би потврдила геолошки садржај и/или континуитет минерализације, али
су довољно близу да континуитет може да се претпостави.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Измерени минерални ресурси су део минералних ресурса за које количине, густина,

облик, физичке карактеристике, садржај и минерални састав ресурса могу да се процене
са високим нивоом поузданости. Базирани су на резултатима детаљних геолошких
истраживања, узимању проба и информацијама које су добијене истраживањима,
односно које су прикупљене одговарајућим техникама са локација попут изданака,
раскопа, подземних рударских радова и бушотина. Локације се налазе довољно близу да
би њима могао да се потврди геолошки континуитет минерализације и континуитет
садржаја. Минерализација може да се класификује као измерени минерални ресурс у
случајевима када су природа, квалитет, количина и дистрибуција података такви да не
остављају сумњу за мишљење компетентне особе, која одређује минерални ресурс, да
количина и квалитет минерализације могу да се процене унутар уских граница, као и да
је мало вероватно да би било каква варијација од процене значајно утицала на
потенцијалну економску вредност.
Вероватне рудне резерве су онај део индицираног минералног ресурса који може да се
економски исплативо експлоатише. Вероватне рудне резерве укључују умањење за
разблаживање и губитке при експлоатацији. Одговарајуће процене и студије су
спроведене и потврдиле економску исплативост експлоатације. Ове процене се односе на
благовремено подношење извештаја у време када је експлоатација економски исплатива.
Вероватне рудне резерве садрже нижи ниво поузданости у односу на доказане рудне
резерве, али су довољног квалитета да служе као основа за одлуку о отварању рудника.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Доказане рудне резерве су онај део измереног минералног ресурса који може да се
економски исплативо експлоатише. Доказане рудне резерве укључују умањење за
разблажење и губитке при експлоатацији. Одговарајуће процене и студије постоје и
потврђују економску исплативост експлоатације, укључујући разматрање модификујућих
фактора са реалистично претпостављеним рударским, металуршким, економским,
правним, еколошким, друштвеним и владиним факторима. Процене се односе на време
подношења извештаја, када је експлоатација економски исплатива. Доказане рудне
резерве представљају класу процене резерви са највишим степеном сигурности.
Класификација резерви минералних сировина представља разврставање резерви
минералних сировина у одговарајуће класе по актуелној верзији Паневропског кодекса
за извештавање резултата истраживања минералних ресурса и резерви (PERC), у
зависности од: степена њихове геолошке истражености и проучености, процене
могућности и изводљивости експлоатације и нивоа њене рентабилности.
Минералне сировине се деле на две, по степену познавања различите категорије:
ресурсе и резерве, од којих се свака дели на класе поузданости.
Ресурси се деле на класе по степену поузданости на основу: физичких, хемијских,
статистичких, техничких и других параметара.
Rезерве се деле на класе по степену поузданости, при чему се поред фактора који
опредељују класу ресурса узимају у обзир и техно-економски параметри, везани за
утврђивање исплативости експлоатације, односно за анализу “модификујућих фактора“.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Критеријуми за класификацију ресурса нису стандардизовани. Oдређују их
компетентна лица на бази искуства, узимајући у обзир: начин бушења, исправност
процедуре узорковања и анализе проба, растојање између истражних бушотина и других
истражних радова, геолошки континуитет лежишта, континуитет садржаја, методу
процене и величину блокова у блок моделу, могући начин експлоатације и период
експлоатације.
Класификација резерви мора да узме у обзир класификацију ресурса по поузданости, и
резерве даље класификовати на основу оцене могућности експлоатације. При томе се
искључују “претпостављени“ ресурси, а разматрају фактори ризика, као што су:
гранични садржај, процењени параметри искоришћења и губитака за рударску и
металуршку прераду, трошкови производње и фактори прихода, тржишни услови и други
фактори ризика по успешности експлоатације: еколошки, социјални и политички.
Класификација ресурса се по савременим стандардима спроводи у два корака:
1. Оцена поузданости процењених ресурса, када се анализирају расположиви подаци
и њихова поузданост, и на бази те оцене дефинишу делови лежишта у којима су
испуњени услови за постојање одређених класа, и
2. Класификација блокова у ресурс моделу, при чему се осим поузданости узима у
обзир и варијабилност садржаја у лежишту.
Процес класификације је очигледно мултикритеријумски, и у неким деловима подложан
субјективној процени компетентних лица.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Методе процене ресурса полазе од претпоставке да између истражних радова постоји

континуитет минерализације, па је због тога неопходно да геолошки истражни радови
буду на растојањима који гарантују неопходну поузданост за одређену класу ресурса.
Проспекција лежишта минералних сировина обично се обавља кроз фазе претходне и
детаљне проспекције.
Основни задатак претходне проспекције је откривање изданака нових лежишта
минералних сировина, тј. утврђивање индикација о постојању таквих лежишта.
Детаљна проспекција се спроводи на ново пронађеним лежиштима или на деловима
терена где су уочене повољне индикације за проналажење још неоткривених лежишта.
Главни задатак детаљне проспекције је добијање првих, општих, оријентационих
података о најважнијим геолошким особинама новопронађених лежишта (величина,
облик, залегање рудних тела и квалитет рудне супстанце), као и о њиховим основним
техничко-економским карактеристикама. Проспекција лежишта минералних сировина
уско је повезана са геолошким картирањем. Ради се на топографским основама размере
1:200.000 до 1:5.000, у зависности од сврхе картирања.
Истражни простор је део геолошке средине у оквиру које се изводе геолошка
истраживања. Истражни простор је на топографској карти одговарајуће размере одређен
координатама у државном координатном систему и површински је омеђен линијама
највише два затворена полигона.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Геолошка истраживања су комплексан процес и низ активности који обухватају
примену одговарајућих метода и техничких средстава који се изводи са циљем да се
упознају развој, састав и грађа земљине коре, пронађу, испитају и геолошко-економски
оцене минерални и други геолошки ресурси, истраже и утврде резерве минералних
сировина и могућност њихове експлоатације, утврде и оцене геолошке, инжењерско-
геолошке и хидрогеолошке одлике терена који се истражује, посебно са аспекта
просторног и урбанистичког планирања, пројектовања и изградње објеката, као и утврде
и елиминишу штетни утицаји геолошких и техногених процеса на геолошку и животну
средину и културна добра и добра која уживају претходну заштиту.
Примењена геолошка истраживања представљају скуп процеса и активности који се
изводе ради откривања и добијања релевантних података о: геолошкој грађи, генези,
квалитативним и квантитативним карактеристикама минералних и других геолошких
ресурса; хидрогеолошким и геотермалним, инжењерско-геолошким-геотехничким
карактеристикама и геодинамичким својствима геолошке средине, као дела терена од
посебног интереса за потребе просторног и урбанистичког планирања, пројектовања и
изградњу грађевинских, рударских и других објеката.
Геолошки истражни радови су све врсте теренских, лабораторијских и кабинетских
истраживања и испитивања која се изводе у циљу проналажења и истраживања
минералних и других геолошких ресурса и резерви минералних сировина и подземних
вода и геотермалне енергије, као и истраживања геолошке средине.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Површински истражни радови изводе се у фази проналажења лежишта. У зависности
од начина извођења ових истражних радова разликују се: плитко истражно ручно
бушење и површински истражни радови – раскопи.
Плитко ручно истражно бушење изводи се сврдлима дужине 2-5 m, различитих облика.
При бушењу спиралним сврдлима у меком материјалу, дубина бушења је преко 10 m, а
када се буши сврдлом са длетом у тврђем материјалу, дубина је обично до 5 m.
Истражни раскопи представљају најраширенији облик површинског истраживања.
Изводе се на дубинама већим од 2-3 m, при чему се количина одстрањеног материјала
креће од 3-100 m3.
Истражни раскоп.
Истражни ровови представљају ископе правилног правоугаоног облика. Њихова

дужина је 2-4 пута већа од њихове ширине, а дубина им је обично до 3 m.
Истражни ров.
ОТКРИВКА РУДА
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Истражни канали имају правоугаони облик, а израђују се обично по пружању изданка
тако да је њихова дужина обично вишеструко већа од њихове ширине. Израђује се до
дубине од 3 m, ређе више, ширине која обезбеђује нормалан рад радника.
Истражни канал.
Површински истражни радови трапезног облика означени су као засеци и усеци.

Максимална дубина им је до 4 m. Усеци могу имати знатно веће димензије у односу на
остале површинске истражне радове. Етажни усеци израђују се на површини терена
при истраживању лежишта са благим падом и мањих седиментних лежишта.
Истражни засек.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Истражни усек.
Истражни бунари су истражни радови кружног или квадратног попречног пресека

(1,0 х 0,8 m), са знатно израженом дубином до 20 m. Примењују се у случајевима када
се рудно тело налази на већој дубини.
Истражни бунари.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Подземни истражни радови примењују се за истраживање лежишта на већој дубини,
при истраживању тањих жичних лежишта са великом дужином простирања, као и за
истраживање великих рудних тела у циљу одређивања тачних контура лежишта и
добијања потребних података за приказивање одговарајуће категорије рудних резерви.
Предност истраживања подземним радовима је директан приступ лежишту, који
омогућава непосредно проучавање карактеристика лежишта, а у каснијој фази и
добијање свих потребних података за економску оцену лежишта.
Израдом подземних истражних просторија добијају се тачне контуре рудних тела,
узорци минералне сировине и пратећих стена, што омогућује тачно одређивање
садржаја метала у руди, као и физичко-механичких карактеристика руде и
пратећих стена. Добијају се и подаци о структурним и тектонским појавама и
осталим условима значајним за извођење откопавања.
При извођењу подземних истражних радова израђују се просторије које су различите по
профилу, нагибу, величини попречног пресека и просторном положају у односу на
лежиште.
Према значају, намени и просторном положају истражне рударске просторије деле се
на: хоризонталне (поткопи, ходници, тунели), вертикалне (окна израђена са површине и
слепа окна) и косе рударске просторије (ускопи, нископи, коса окна).
При извођењу подземних истражних радова, најзаступљеније су хоризонталне истражне
рударске просторије.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Поткоп са ходницима.
КОНТУРА ЛЕЖИШТА
Нископ са ходницима.
КОНТУРА ЛЕЖИШТА
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Извозно окно
са ходницима.
КОНТУРА
ЛЕЖИШТА
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Истражно дубинско бушење је најзаступљенији облик истраживања лежишта
минералних сировина. Представља најефикаснији начин истраживања лежишта делом и
због тога што се савременим бушаћим гарнитурама лако и брзо допире до великих
дубина, што је незамисливо израдом јамских истражних просторија.
Дубинским истражним бушењем се на ефикасан начин долази до узорака стена са било
које дубине у бушотинама, што је један од значајних предуслова да се стекну поуздане
информације о лежишту и карактеру минералне сировине. Ово омогућава упознавање
геолошке грађе терена на релативно великим дубинама изнад 1.500 m, мада се код
истраживања рудних лежишта и лежишта угља обично креће од 500 m до 800 m.
Дубинско истражно бушење.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Дубинским истражним бушењем истражују се најчешће лежишта са већим

пространством, као што су лежишта угља, бакра, гвожђа, олова и цинка, нафте, гаса итд.
На основу геолошких истраживања, приступа се планирању даљих истражних радова.
Пракса подразумева да се претпостављени ресурси ограничавају на основу геолошке
процене, без доказивања континуитета минерализације и садржаја.
Узорци за индициране ресурсе треба да буду на таквом растојању да се континуитет
минерализације и садржаја може очекивати, а измерени ресурси се добијају на бази
узорака, који су на таквом растојању да потврђују континуитет минерализације и
садржаја.
Према положају у простору, у односу на
рудна тела, истражни радови могу се
изводити: по утврђеној мрежи, по
линијама и профилима, или да се изводе
из средишта.
Избор методе зависи и од начина настанка
и карактера минерализације орудњене
зоне, као и од захтева критеријума за
категоризацију рудних резерви. 3D визуелизација дубинских
истражних бушотина
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Прве дубинске бушотине буше се са језгровањем у целости, са пречници истражних

бушотина који се најчешће крећу од 50-150 mm. Касније се истражне бушотине могу
језгровати само на дубини на којој се очекује лежиште. При истраживању великих и
благо нагнутих лежишта бушење се врши вертикално, док се при истраживању лежишта
жичног типа са већим нагибом бољи резултати добијају косим и усмереним
(диригованим) бушењем. Искључиво се примењује ротационо истражно бушење.
Врсте стена (литологија) приказује набушене врсте стена у истражној бушотини.
Извађено језгро из бушотине се визуелно анализира и картира. За све набушене стене,
које чине литолошки склоп лежишта, у базу података о бушењу дефинише се начин
означавања врста стена, а картитрањем језгра добијају се литолошке табеле по
бушотинама. Ове табеле чине основу за унос података о литологији у базу података.
Структурне карактеристике стенског масива прикупљају се током картирања језгра, а
обухватају елементе постојећих дисконтинуитета (пукотине, прслине, раседи), као што
су: тип, отвор, врста испуне, храпавост, чврстоћа на зидовима итд. Да би се могла
одредити просторна оријентација дисконтинуитета мора се извршити оријентација језгра
помоћу уређаја за оријентацију, који су развијени само за примену у косим бушотинама.
При картирању се мере два параметра оријентације пукотина: угао нагиба пукотине у
односу на осу језгра и азимут правца пада у односу на оријентациону линију. Стварни
углови оријентације пукотина могу се израчунати на основу угла нагиба пукотине и
азимута правца пада и мерених углова девијације бушотина.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Изглед базе података истражних бушотина

формиране у менију Surpac софтвера.
Пример профила бушотине.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Све методе процене ресурса полазе од претпоставке континуитета минералних ресурса у

простору, за који се врши процена, па је то основни услов за квалитетну процену и
класификацију ресурса.
Континуитет минералних ресурса означава непрекидност ресурса у посматраном
простору, који има двоструко значење: физичка непрекидност геолошке средине која је
носилац минерализације и континуитет особина (садржаја) у том простору.
Геолошки континуитет представља непрекидност геометријског и физичког облика
геолошке средине која дефинише локалитет и позицију минерализације.
Та средина може бити одређена литолошки и структурно, или различитим врстама и
степенима измене минерализације.
Пострудно деловање метаморфних, структурних и алтернационих процеса може
испрекидати оргинално континуално рудно поље.
Геолошке информације у вези са примарним и секундарним облицима у лежишту су
полазни облици за интерпретацију геолошког континуитета.
Геолошке информације се заснивају на комбинацији података: истраживања на
површини, истражном бушењу и информацијама из подземних истражних радова, који
пружају основу за сагледавање основних особина минералне концентрације и облика
појављивања у простору, као што су: штокверк, интрузије, вулкански слојеви, раседи
или раседне зоне, и др.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Геолошке информације се користе за интерпретацију облика рудног тела

(појављивања у 3D моделу), користећи геолошке претпоставке (интерполацију и
екстраполацију) унутар простора покривеног истражним подацима, до границе
минерализације или истражног простора, на бази разумевања геолошке структуре и
геометријских шема познатих типова лежишта, као масивна и/или расипна, слојевита,
жична, површинска, алувијална и сл.
Овако описане категорије могу даље да буду дељене на мање делове, ако је неопходно, да
би се постигао геолошки континуитет поуздан за процену.
Важност правилне интерпретације
геолошког континуитета, тј. облика
рудног тела приказан је на слици, где
се види могућа геолошка
интерпретација на два начина.
Оба начина интерпретације подударају
се у простору на месту истражних
бушотина.
Слика показује какав утицај на
процену запремине ресурса може
имати грешка у интерпретацији Два начина интерпретације геолошког
геолошког облика рудног тела. облика рудног тела.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Континуитет особина (садржаја) је мера просторног распореда, минералне количине,

садржаја, моћности жица, или неке друге величине као мере квалитета широм
појединачно посматраног рудног тела.
За континуитет садржаја (непрекидност) се може рећи да постоји на неком растојању,
ако дуж тог растојања показује препознатљив степен сличности.
Генерално, структурне или литолошке зоне, које локално контролишу минерализацију,
обухватају просторе са препознатљивим континуитетом посматране особине (садржаја,
моћности, и сл.).
Раније се континуитет вредности садржаја, као особине од најчешћег интереса,
проверавао традиционалним техникама, графицима садржаја уздуж профилних линија,
на плановима изолинија садржаја, које су и даље употребљиве за визуелну потврду
континуитета садржаја.
Данас се континуитет садржаја испитује
геостатистичким функцијама, у разним
правцима уздуж лежишта.
Хистограм квалитета
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Код анализе просторне дистрибуције садржаја модел вариограма показује пораст

просечне разлике садржаја са порастом растојања између њих, са дефиницијом домета
као растојања од кога се може сматрати да постоји статистички континуитет садржаја, па
је то и мера континуитета.
Континуитет садржаја показује домет вариограма.
Лежишта са већим дометом вариограма имају бољи континуитет садржаја који
омогућава поузданију процену садржаја у лежишту, и обрнуто.
Графички приказ континуитета садржаја у
лежишту може се добити израдом
изолинија вредности вариограма, које
јасно показују главне правце
континуитета.
Геолошки континуитет и континуитет
садржаја су интегрални делови процене
ресурса. Геолошки континуитет, за који
треба имати на уму да је 3D особина, има
пресудан утицај на процену количина, док
континуитет садржаја има утицај на
квалитет процењених ресурса. Изолиније вредности вариограма.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Интернационални стандарди за извештавање захтевају оцену “начина и прихватљивости

примењеног начина процене“, која мора бити приказан у извештају о процени ресурса.
“Метода процене мора да има могућност приказа одговарајућег односа
садржај/количина за процењени начин откопавања, и да може за било коју промену
подршке (величине блока) да прикаже однос запремина-варијанса (на основу кога се
дефинише величина блока). Оптимална величина блока за моделирање зависи од
континуитета минерализације, као и од расположивих и селектираних података“
(Криге, 1996).
Поверење у процени ресурса зависи од примењеног начина (технике) процене.
Ниво ризика зависи од модела геолошке минерализације, граница или примењених
ограничења, математичке процедуре процене (2D наспрам 3D методе пресека или блок
модела, процедуре претраживања података, методе процене тежинских фактора, и тд.).
Варијабилност садржаја, када је процена ресурса у питању, одражава интензитет
промене садржаја на кратким растојањима, односно на растојањима мањим од дужине
опробавања. Лежишта са већом варијабилношћу имају мање регуларне дистрибуције
садржаја у лежишту.
Од карактера континуитета и варијабилности садржаја у лежишту зависи:
неопходна густина истражних радова, начин моделирања и интерпретације
садржаја у моделу, као и успешност и поузданост процене садржаја у лежишту.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Домени (зоне, рудна тела, слојеви) су одређени физички простори у оквиру рудних
лежишта, који се карактеришу као средине са препознатљивим континуитетом минералне
сировине у погледу литологије, минерализације и геотехничких особина, због чега се
издвајају као делови лежишта који се посебно моделирају, а њихов скуп чини модел
лежишта.
Лежишта чврстих минералних сировина нису хомогене средине у погледу физичких и
хемијских особина. Напротив, у лежиштима се готово увек налазе разнородне средине у
погледу типова минерализације, хемијских садржаја, физичко-механичких особина
стенске масе, које се током истраживања уочавају и издвајају.
Уобичајене појаве у лежиштима су:
- слојевита лежишта, обично имају слојеве са јасно израженим границама и
различитим физичко-маханичким и хемијским особинама слојева;
- велика порфирска лежишта бакра, углавном немају јасно изражене физичке
границе минерализације, већ се границе дефинишу доњим граничним садржајем,
али готово увек имају зоне са изменама у минерализацији: зона излуживања тј.
оксидације, зона секундарног обогаћивања и зона примарне минерализација.
- лежишта олово-цинковне минерализације, обично чине више рудних тела са
делимично израженим физичким границама рудних тела.
- полиметалична рудна тела, често имају јасно изражене просторе са различитим
типовима минерализације, и сл.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Овакве појаве у оквиру једног лежишта дефинишу просторе са различитим

дистрибуцијама корисних компоненти и различитим карактеристикама радне средине за
будуће рударске радове, па се они моделирају као посебни домени у лежишту.
Домени се могу издвојити на основу више карактеристика према:
- карактеристикама минерализације (рудна тела, зоне, типови минерализације,
слојеви и тд.);
- литологији, где се у поједине домене групишу стене сличних физичких и
геотехничких карактеристика, и сл.
У циљу процене ресурса домени треба да издвоје просторе који задовољавају услов
континуитета минерализованог простора. Издвојени домени чине окосницу модела
лежишта, и они се дефинишу у систему текстуалним и нумеричким кодом (енг. rock
code), описом и другим подацима.
Континуитет домена је физички континуитет геолошког ентитета који представља
добро дефинисано минирализовано тело. Квалификован домен за процену ресурса је
простор који не садржи или садржи минимум неминерализованог материјала.
Границе домена се обично дефинишу на бази двоструких информација: геолошких и
података опробавања. Геолошке структуре, као што су раседи, могу да помогну у
верификовању или редефинисању граница где је недовољно информација опробавања.
Димензије домена за хомогену минерализовану средину одређују како геолошки тако и
континуитет садржаја.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Моделирање сваког домена најчешће се врши у следећим корацима:
• формирање њиховог физичког облика и положаја у простору у циљу дефинисања
запремине;
• дефинисање густине стенске масе у домену;
• моделирање дистрибуције хемијских садржаја унутар појединачних домена који
садрже економски интересантну минерализацију.
Ресурс модели лежишта, према начину репрезентације, могу да се креирају на два
начина: in situ-ресурс модели и експлоатабилни ресурс модели.
In situ-ресурс блок модели, репрезентују стање ресурса у масиву, са приказом
минерализоване масе и свим интерним јаловинским прослојцима, сочивима или
стерилним дајковима, без обзира на могућност селективног откопавања. Овакви модели
се обично раде у раним фазама истраживања, када се не зна величина лежишта и обим
ресурса, могући начин експлоатације и могуће искоришћење ресурса. Код таквих модела
се креира модел минерализације без техничких ограничења, а питање разблажења
оставља да се накнадно обрачунава од стране пројектанта у току планирања откопавања.
Експлоатабилни ресурс блок модели су данас уобичајени начин моделирања за све
етапе техно-економских анализа, планирања и пројектовања експлоатације лежишта, који
репрезентује оно што се из лежишта откопавањем одређеним поступком може добити.
Такви модели служе за процену количина и садржаја изнад одређеног граничног
садржаја са одређеним техничким ограничењима у погледу откопавања и прераде.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У поступку креирања модела разматра се и решава питање разблажења интерном

јаловином, где се на основу процене могућности селективног откопавања одлучује да ли
се одређени облици интерне јаловине укључују у минерализовану масу или се издвајају
као посебна јединица за селективно откопавање. На тај начин се питање разблажења
везано за геолошке услове решава у току креирања модела, а сaмо део разблажења везан
за технологију откопавања, обрачунава у току планирања.
Разблажење и губици руде су две уско повезане и међусобно условљене, обрнуто
усмерене појаве, где се смањењем једне обично повећава друга. Разматрање појаве
разблажења уствари се односи и на појаву губитка руде.
Губици руде означавају количину руде која се изгуби у процесу откопавања, било да
остаје у масиву или да се помеша са откопаном јаловином.
Поред овог термина, у употреби је и термин искоришћење руде, који означава количину
руде који се у процесу откопавања добија као откопана руда.
Разблажење (eng. dulution) је појам под којим се у рударству обично подразумева
мешање маса са садржајем изнад и испод граничног садржаја, односно контаминација
руде јаловинским материјалом, што смањује средњи садржај откопане руде.
Генерално је условљено: геометријским карактеристикама рудног тела, начином
откопавања, природом геолошких контаката и ограничењем рударске механизације да
искористе материјал на граници геолошког контакта.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Генерално постоји три типа разблажења, која се разматрају у време процене ресурса:
1.разблажење интерним мешањем материјала унутар блокова, 2. разблажења на
геолошким контактима (границама), и 3. откопно разблажење у току процеса
откопавања. Прва два разблажења везана за геолошке услове решавању се у току
планирања.
Интерно разблажења је последица процене садржаја ресурса (минерализације) у
запремини већој од запремине оргиналних података. Средњи садржај се процењује
(израчунава) по блоковима у блок моделу, који је знатно веће запремине од података
опробавања. То захтева усредњавање садржаја различитих партија са високим, ниским
или без садржаја унутар блока. Веће димензије блока захтевају веће количине
материјала који се мешају и доводе до интензивнијег интерног разблажења.
Пошто минерализације генерално нису хомогене, мешање материјала са различитим
садржајима увек ће се јављати, зависно од природе настанка минерализације, што утиче
на садржаје у блоковима блок модела. Присуство жила и жилица, прслина и пукотина
као и зона дробљења такође утичу на појаву додатног разблажења, односно на промену
обрачунског садржаја у блоку, које није лако обрачунати.
Контактно разблажење и губици руде се јављају као резултат мешања материјала у
блоковима на границама геолошких јединица са различитим геолошким
карактеристикама. Утицај и релативан значај овог типа разблажења зависе од карактера
контактне површине између геолошких јединица и карактеристика појединих јединица.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Губици и разблажења се у принципу обрачунавају за откопни материјал унутар

границе откопавања.
Пошто при креирању блок модела граница откопавања није позната, онда се у блоковима
ресурс модела обрачунавају садржаји и количине према геолошким границама, под чиме
се подразумева контактно разблажење и губици, док се промене у откопаној маси
условљене границом откопавања обрачунавају као откопни губици и разблажења.
За фиксну величину блока, нпр. величину SMU (eng. Selective Mining Unit), контактно
разблажење за сваку геолошку зону или домен се може окарактерисати као однос
запремине рудног тела (RTV) и укупне откопне запремине (OV), тј, RTV/OV, која се мери
запремином руде у блоковима са укупном запремином блокова са рудом.
Овај бездимензиони фактор је индикатор колико значајно контактно разблажење може да
буде. Однос 0,05 или више, генерално указује на велико контактно разблажење које
карактерише танка, плочаста или жична рудна тела, док вредности испод 0,01 одговарају
масивним или порфирским лежиштима.
За масивна рудна тела контактно разблажење је генерално локалног карактера и јавља се
само у блоковима на контакту, док га у блоковима удаљених од контакта нема, тако да за
укупни ресурс модел може да буде мало значајан.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
То може да има утицај на позиционирање границе копа, зависно од коефицијента

раскривке. Различита ситуација је код малих рудних тела скарновског типа, као и уских
плочастих или жичних облика, где контактно разблажење може бити основни тип
разблажења.
Контактно разблажење се инкропорира у блок
модел на тај начин што се одређеним
поступком у сваком блоку израчуна
процентуално запреминско учешће сваке
геолошке јединице са одговарајућим садржајем.
Садржај блока се рачуна код пондерисана
средња вредност свих геолошких јединица у
блоку.
Други, мање пожељан начин инкорпорирања
контактног разблажења је да се свим блоковима
који захватају контакте геолошких јединица
припише одређен емпиријски фактор који ће
блоковима на контакту умањити садржај, на
основу неког критеријума. Концептуалан приказ разблажења
код плочастих и жичног рудног тела.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
За процену контактног разблажења и губитка руде може се употребити метод, који

одговара рудним телима са добро дефинисаним рудним зонама са оштрим границама.
По геолошким контактима исцрта се енвелопа руде око минерализоване зоне, а онда да
се процени додатно захватање (eng. оverbreak) тј. додатна запремина за откопавање. Ово
може да се ради на пресецима или етажним картама да би се проценила укупна количина
откопаног материјала и његов средњи садржај.
Геолошко контактно разблажење се обрачунава на бази геолошких модела. Због тога
тачност процене контактног разблажења зависи од квалитета геолошког модела.
Откопно-рударско разблажење подразумева разблажење и губитке руде који се јављају

током процеса откопавања.
Рударска механизација неизбежно меша материјал током откопавања, јер њена
прецизност у праћењу линије откопавања ограничена, што условљава и губитке руде и
њено разблажење.
Ако контакт руда/јаловина одговара геолошком контакту, онда је откопно и
контактно разблажење једно те исто.
Много чешћи случај је да се контакти руда/јаловина дефинишу у току откопавања
на бази граничног садржаја, и по правилу не прате контакте геолошких зона.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Поред овог геолошког фактора, на откопно разблажење и губитке утичу и други

фактори из рударске оперативе, као:
- минирање, којим се помера позиција материјала и компликује постављање линије
разграничења руда/јаловина, и
- транспорт откопаног материјала на погрешну дестинацију руде на јаловиште, као
и јаловине на дробљење, и сл.
Због тога се некад разграничавају планирано

разблажење и губици од непланираних, које није
могуће израчунати.
Откопни губици и разблажења се најчешће
планирају употребом одређеног фактора
(коефицијената) процењеног на бази искуства или
добијеног из производње у поступку билансирања
производње, који се примењује на све блокове
предвиђене за откопавање приликом планирања
откопа.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Гранични садржај је минерализација која нема изгледа да буде експлоатисана у скорој

будућности не може да буде класификована у минералне ресурсе. То указује да се
економска потенцијалност мора узети у обзир у процени ресурса пре него се уради
економска оцена могућности екслоатације.
Гранични садржај за издвајање ресурса од минерализације, одређује се на бази процене
могућег начина откопавања (површински коп или јама), и треба да буде у складу са
постојећом економичном експлоатацијом. Однос садржај/количина варира зависно од
селективности, и код процене ресурса за задати гранични садржај зависи од величине
блока. Зато је потребно обратити пажњу на могућност селективности, тј. величину блока,
за задати гранични садржај при класификацији резерви.
Величина блока за задати гранични садржај при класификацији резерви.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Крајњи циљ истраживања лежишта минералних сировина представља одређивање
количине рудних резерви, на основу којих се доноси одлука о могућој
експлоатацији лежишта.
У том циљу потребно је постићи одговарајући степен истраживања, како би се поједине
категорије рудних резерви утврдиле са довољном тачношћу.
Данас се већина потенцијалних рудних лежишта истражује коришћењем дубинског

бушења. Најчешће се изводи по утврђеној мрежи или по профилима.
Мали пречник језгра, добијен из сваке истражне

бушотине, пружа “непрекидну линију“ геолошких
информација.
Језгра се даље детаљно лабораторијски испитују, а
добијени подаци се обрађују у поуздане информације о
лежишту и карактеру минералне сировине.
Свака “линија“ је накнадно дели на низ сегмената, који
представљају одређени тип стене, структурне
карактеристике, тип минерализације, итд.
Геолошко картирање језгра.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Користећи ове информације, заједно са познавањем геолошког окружења и других

фактора, геолог конструише 2D и 3D приказ лежишта.
У овој фази, велики утицај има субјективни
фактор, тј. геолог који врши интерпретацију
података.
У фази истраживања, са новоизведеним
радовима, субјективни фактор је мањи и
контуре се повлаче са већом тачношћу.
Максимум тачности се постиже у фази
експлоатационог истраживања. Међутим,
треба имати у виду да без обзира на број
изведених радова, апсолутно тачно
оконтуривање рудних тела није могуће,
јер увек постоји известан део
субјективности у интерпретацији добијених
података.
Оконтуривање рудних тела.
Циљ је да се квантификује, што је најбоље могуће, величина, облик и
дистрибуција појава минералних сировина (рудне појаве).
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Расподела квалитета лежишта је у корелацији са литологијом, минерализацијом и

геотехничким особинама.
Резултат је издвајање делова лежишта - домена (зона, рудних тела, слојева), који се
посебно моделирају, а њихов скуп чини модел лежишта или резерви минералних
сировина (минералне резерве). У овој фази, у процесу евалуације није уведена
економија, тако да термини као што су “руда“ или “рудне резерве“ нису укључене.
Код већине лежишта оконтуривање се врши
интерполацијом и екстраполацијом, када се
повлаче унутрашње и спољашње контуре
рудног тела.
Добро креирана геолошка база података
(геобаза), треба да буде средство геолога и
рудара у свим фазама циклуса рудника. Oна
чини основу за текуће и будуће студије
изводљивости, планирање и пројектовање
рудника и финансијске анализе. Креирање база података истражног бушења
Успех или неуспех пројеката рудника се може директно повезати са квалитетом

формиране геобазе података, евиденције бушења и тематских геолошких карата.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Унос литолошких података (Литологије) у базу података.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Унос лабораторијских анализа у базу података.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Креирана база података угљених басена.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Експортовање података из база података у софтвере: Minex, Surpac, GDM.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Графички приказ локација истражних бушотина у Minex софтверу.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Креирање стратиграфског низа у бази истражних бушотина.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
За одређивање количине рудних резерви у неком делу лежита или у лежишту у целини,
потребно је претходно одредити параметре на којима се заснива прорачун резерви по
одређеној методи.
Најважнији параметри су:
• оконтуривање и површина лежишта;
• средња дебљина слоја или рудног тела;
• густина (запреминска маса) минералне сировине;
• средњи садржај корисних компоненти.
У зависности од врсте
минералне сировина и њених
особина, резерве чврстих
минералних сировина
приказују се у:
• запреминским
јединицама (m3)
• јединицама масе (t).
Оконтуривање и површина лежишта.

Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Оконтуривање лежишта. Један од најважнијих задатака истраживања лежишта
минералних сировина је оконтуривање лежишта, односно повлачење границе између руде
и јаловине. На основу добијених података о локацији истражног рада и лоцираних
контакта рудних тела са пратећим стенама, израђују се хоризонтални и вертикални
профили на којима је интерпретирана ситуација истражних радова и утврђене контуре
рудних тела или слојева. Граница између руде и јаловине је уочљива уколико се ради о
руди чији је минерални састав различит од минералног састава околних стена. Међутим,
када промене минералног састава (најчешће код неметаличних сировина), нису изражене
граница између руде и јаловине није уочљива. Тада се она повлачи вештачки на основу
технолошких, техничких или економских показатеља, тј. на основу: промена у хемијском
саставу (минималног средњег садржаја корисне компоненте и максималног дозвољеног
средњег садржаја штетних компонената, минималног садржаја откопавања и сл.),
минималне продуктивне дебљине рудних тела, максималне дозвољене дебљине јаловог
покривача (код лежишта која се откопавају површински), максималне дубине рентабилне
експлоатације, и назива се граница рентабилне експлоатације (економска контура).
Оконтуривање рудних тела може се вршити: непрекидним праћењем граница рудних
тела у површинским и подземним истражним радовима (представља најтачнији начин
оконтуривања, када се границе рудног тела прате рударским радовима), интерполацијом
података из суседних позитивних истражних радова, и екстраполацијом података из
крајњих позитивних истражних радова.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Унутрашња контура се добија међусобним спајањем крајњих позитивних истражних

радова.
Спољашња контура се повлачи ван крајњих позитивних истражних радова путем
екстраполације и представља графички приказ схватања геолога о завршавању рудних
тела.
Интерполација је графички приказ геолога о простирању рудних тела између
позитивних истражних радова.
Екстраполација је графички приказ геолога о простирању рудних тела ван крајњих
позитивних истражних радова. Екстраполација може бити ограничена и неограничена.
Ограничена екстраполација се примењује код слојевитих лежишта или већих
плочастих рудних тела за која је степен истражености обично висок, а рудно тело се
завршава између позитивног и негативног истражног рада. Тада се спољашња контура
повлачи на средини растојања између позитивног и негативног истражног рада.
Неограничена екстраполација се примењује када је рудно тело делимично обухваћено
истражним радовима, а наставља се и изван радова. Контура рудног тела у овом случају
одређује се приближно. Методе неограничене екстраполације се према карактеру могу
поделити на геолошке и формалне методе.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Геолошке методе неограничене екстраполације су најпоузданије методе. Заснивају

се на познавању геолошких карактеристика лежишта.
Најважније геолошке методе неограничене екстарполације су повлачење спољашње
контуре: по граници различитих фација (најуспешнија код седиментних лежишта), по
граници повољних стена (код епигенетских лежишта), по тектонским деформацијама
(раседима) које често ограничавају рудна тела и према средњем природном углу
исклињавању рудног тела (код већих рудних тела слојевите и сочивасте форме).
Када се не располаже са поузданим геолошким подацима о деловима лежишта који се
налазе ван простора обухваћеног истражним радовима користе се формалне методе
неограничене екстарполације.
Након извлачења контура лежишта израчунава се површина рудног тела. Она
представља захваћену површину терена обухваћеног позитивним истражним радовима,
а обично се мери планиметрима или одређује савременим графичким софтверским
алатима (AutoCAD) за тачније прорачуне.
Средња дебљина слоја (рудног тела). Дебљина слоја или рудног тела у проспекцијско-
истражним радовима може се одређивати директно и индиректно. Већином се на
изданцима и у површинским и подземним радовима моћност рудног тела мери директно.
Када граница између рудног тела и јаловине није оштра, онда се повлачи на бази
добијених резултата испитиваних проба, а моћност се одређује индиректно.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Током бушења се може вршити директно мерење дебљине рудног тела, али се ретко
добијају прецизни подаци јер је потребно да проценат добијеног језгра буде близу 100%,
да се при бушењу сачува природни склоп руде и да не буде поремећен контакт руде са
околним стенама.
Уколико услови нису испуњени дебљина рудног тела се одређује индиректно
различитим методама, али најчешће електрокаротирањем.
Средња моћност слоја или рудног тела одређује се из већег броја мерења у разним
тачкама у којима истражни радови пресецају лежиште.
Уколико су удаљености на којима се мери дебљина једнаке, онда се моћност израчунава
простом аритметичком средином према формули:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Када су растојања на којима се мери дебљина рудног тела различита, примењује се
пондерисана вредност према формули:
Густина (запреминска маса) минералне сировине.

Густина () представља масу (m) јединице запремине материјала (V).
Одређује се мерењем масе испитиваног узорка у сувом стању (m) и његове запремине
(V) без пора и шупљина:
За прорачун резерви минералних сировина користи се запреминска маса () која

представља масу јединичне запремине материјала у природном стању, са свим
шупљинама (порама, пукотинама и сл.).
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Запреминска маса (eng. bulk density) је параметар који директно утиче на обрачун
количине метала у лежишту, а тиме и на могући приход, односно утиче на калкулацију
трошкова, што значи директно и на процену оправданости експлоатације.
По савременим стандардима за извештавање о минералним ресурсима, овај параметар
мора бити дефинисан са довољним бројем испитаних узорака равномерно распоређених
по запремини рудног тела и литолошким јединицама, тј. са једнаким степеном
поузданости запремина и садржаја.
Густина стена носиоца минерализације је условљена присуством одређених минерала у
стени, али и одређених физичко-хемијских промена у стенском масиву, као и разних
врста алтерација, физичко-механичких деформација итд.
Код моделирања лежишта густина мора бити одређена за сваки издвојени домен.
Одређује се мерењем масе узорка у сувом стању (m) и његове запремине (V) потапањем у
воду. За сваку издвојену врсту руде треба одредити запреминску масу, при чему се сматра
да је потребно 10-20 анализа код једнородних руда, а код комплексних руда је потребно
20-30 анализа. Густина може бити дефинисана као средња вредност за сваки домен,
добијена на довољном броју узорака за добијање статистички поуздане вредности. При
томе, треба настојати да узорци буду тако распоређени да покрију довољно густо читаву
запремину домена.
Средња вредност запреминске масе израчунава се као:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Грешке које могу да изазову запреминске масе су увек истог знака и имају карактер
систематске грешке. Ако се уочи да запреминска маса (густина) има значајну варијацију у
простору, онда је могуће да се њена вредност дефинише интерполацијом у сваком блок
моделу, по истој или сличној процедури, као и за интерполацију садржаја у блок моделу
или утврђивањем корелације густине и присутног садржаја минерала, метала или неког
хемијског елемента.
Код неких лежишта, као што су оловно-цинковне минерализације, густина зависи од
садржаја метала у стени, па је могуће дефинисати густину у функцији садржаја метала,
корелацијом којом се одређује густина у сваком блоку блок модела, користећи
интерполовани садржај метала у блоку.
Средњи садржај корисних компоненти је параметар од кога директно зависи ризик
укупних инвестиција отварања рударске производње. Средњи садржај корисне
компоненте у руди израчунава се по формули:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
Уколико су пробе узете на неједнаким растојањима и када рудно тело показује велику
променљивост: дебљине, запреминске масе и садржаја корисне компоненте, онда се
средњи садржај корисне компоненте у руди одређује пондерисаном вредношћу према
једначини:
Зависно од тога да ли је позната дужина (l), површинa (P) или запреминa (V) средњи
садржај се може рачунати пондерисаном вредношћу на основу следећих формула:
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
У процени садржаја не могу се користити само расположиви подаци хемијских проба и
њихова статистика, већ се морају узети у обзир и други параметри, као: просторни
распоред података, растојање између података, итд. Због тога, процена средњег
садржаја није просто израчунавање аритметичке средње вредности расположивих
података, већ већина метода за процену средње вредности користе тзв. линеарне
тежинске комбинације.
Тежински фактори су обично стандардизовани, што значи да им је сума једнака јединици,
мада то није правило у свим методама. Различити начини одређивања тежинских фактора
довели су до развоја различитих метода процене. Неке од њих се базирају на
геометријским односима, а друге на теорији статистике.
Линеарне тежинске комбинације нису једини начин комбиновања података да би се
дошло до процене средњег садржаја, већ постоје и методе које користе и
компликованију математичку процедуру и системе једначина у процесу прорачуна.
Средњи садржаји су углавном добар показатељ централне вредности у укупној
дистрибуцији садржаја, али има ситуација када то и нису.
За рударску оперативу често једна средња вредност садржаја није довољна, нпр. у
ситуацијама где се руда и јаловина раздвајају граничним садржајем, па се тражи средња
вредност изнад променљивог граничног садржаја. Ту се често на бази више граничних
садржаја одваја више категорија минерализованог материјала, за које је потребно
утврдити средње вредности садржаја.
Copyright
Copyright © 2021 – 2022.
ПРОЈЕКТОВАЊЕ
РУДНИКА
THANK YOU FOR YOUR ATTENTION!


ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ

ОСНОВНИ ГЕОЛОШКИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ

Проф. др Ненад Вушовић

MINE PLANNING AND DESIGN

Copyright © 2021 – 2022. Prof. dr Nenad Vušović. All rights reserved

У Закону о рударству и геолошким истраживањима (“Службени гласник РС“, бр. 101. од

Геолошки ресурси обухватају: простор са својим геолошким, амбијенталним и другим

Минерални ресурси су део геолошких ресурса, утврђени адекватним методама и

Минерални ресурси обухватају ресурсе чврстих минералних сировина (металичне,

Измерени минерални ресурси су део минералних ресурса за које количине, густина,

Методе процене ресурса полазе од претпоставке да између истражних радова постоји

Истражни ровови представљају ископе правилног правоугаоног облика. Њихова

Површински истражни радови трапезног облика означени су као засеци и усеци.

Истражни бунари су истражни радови кружног или квадратног попречног пресека

Дубинско истражно бушење.

Дубинским истражним бушењем истражују се најчешће лежишта са већим

Прве дубинске бушотине буше се са језгровањем у целости, са пречници истражних

Изглед базе података истражних бушотина

Пример профила бушотине.

Све методе процене ресурса полазе од претпоставке континуитета минералних ресурса у

Геолошке информације се користе за интерпретацију облика рудног тела

Континуитет особина (садржаја) је мера просторног распореда, минералне количине,

Код анализе просторне дистрибуције садржаја модел вариограма показује пораст

Интернационални стандарди за извештавање захтевају оцену “начина и прихватљивости

Овакве појаве у оквиру једног лежишта дефинишу просторе са различитим

У поступку креирања модела разматра се и решава питање разблажења интерном

Губици и разблажења се у принципу обрачунавају за откопни материјал унутар

То може да има утицај на позиционирање границе копа, зависно од коефицијента

За процену контактног разблажења и губитка руде може се употребити метод, који

Откопно-рударско разблажење подразумева разблажење и губитке руде који се јављају

Поред овог геолошког фактора, на откопно разблажење и губитке утичу и други

Због тога се некад разграничавају планирано

Гранични садржај је минерализација која нема изгледа да буде експлоатисана у скорој

Величина блока за задати гранични садржај при класификацији резерви.

Данас се већина потенцијалних рудних лежишта истражује коришћењем дубинског

Мали пречник језгра, добијен из сваке истражне

Геолошко картирање језгра.

Користећи ове информације, заједно са познавањем геолошког окружења и других

Расподела квалитета лежишта је у корелацији са литологијом, минерализацијом и

Успех или неуспех пројеката рудника се може директно повезати са квалитетом

Унос литолошких података (Литологије) у базу података.

Унос лабораторијских анализа у базу података.

Креирана база података угљених басена.

Експортовање података из база података у софтвере: Minex, Surpac, GDM.

Графички приказ локација истражних бушотина у Minex софтверу.

Креирање стратиграфског низа у бази истражних бушотина.

Оконтуривање и површина лежишта.

Унутрашња контура се добија међусобним спајањем крајњих позитивних истражних

Геолошке методе неограничене екстраполације су најпоузданије методе. Заснивају

Густина (запреминска маса) минералне сировине.

За прорачун резерви минералних сировина користи се запреминска маса () која

THANK YOU FOR YOUR ATTENTION!

You might also like