1ID PPO Babusnica-NACRT Tekst I Refk-Knj1-12.22

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОПШТИНА БАБУШНИЦА
ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ
БАБУШНИЦА 2010-2025
-- Н
Наац
црртт ппл
лааннаа --
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ

ЈУГИНУС ДOO – БЕОГРАД
ПЛАН УРБАН ДОО - НИШ
ИСТ УРБАН ДОО - НИШ
Београд – Ниш - Бабушница, децембар, 2022.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОПШТИНА БАБУШНИЦА

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ
-- ННааццрртт ппллааннаа --
ККњ
њи иггаа 11
((ттеекксстт,, р
рееф
феер
рааллннее ккаар
рттее ииддооккуум
мееннттаац
циијјаа))
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ

ЈУГИНУС ДOO - БЕОГРАД
ПЛАН УРБАН ДОО - НИШ
ИСТ УРБАН ДОО - НИШ
Београд – Ниш - Бабушница, децембар, 2022.

ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА 2010-2025
- Нацрт плана -

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА 2010 – 2025.
С А Д Р Ж А Ј:
Измене и допуне су урађене у текстуалном и графичком делу Просторног плана

по следећим поглављима:
I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА
1.1.ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ЕЛАБОРАТА ЗА РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА

И ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025
1.1.1. ОБУХВАТ И ГРАНИЦЕ ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
1.1.2. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА
1.1.3. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА,
ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ
1.1.4.ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
II ПЛАНСКИ ДЕО
2.1.ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА
2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА

2.1.1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.1.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.1.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.1.4. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.1.5. БИЛАНС ПОВРШИНА
2.1.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ

ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА
2.1.2.1. ПРИРОДНИ СИСТЕМИ
2.1.2.2. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.2.3. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ
2.1.2.4. ВОДЕ
2.1.2.5. ГЕОЛОШКИ РЕСУРСИ
2.1.2.6. ЛЕКОВИТИ ФАКТОР
2.1.2.7. ОБНОВЉИВИ ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ
2.1.3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА И

МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ
2.1.3.1. СТАНОВНИШТВО
2.1.3.2. ОДНОС ГРАДСКИХ И СЕОСКИХ НАСЕЉА И
ФУНКЦИОНАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ НАСЕЉА И ЦЕНТАРА
2.1.3.3. ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ
2.1.4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ
2.1.5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ И

РЕКРЕАТИВНИХ ПРОСТОРА
2.1.6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И

ПОВЕЗИВАЊЕ СА РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА
2.1.6.1. САОБРАЋАЈ
2.1.6.2. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
2.1.6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА
2.1.6.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА

2.1.6.5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА
2.1.7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА,

ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА
2.1.7.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
2.1.7.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА
2.1.7.3. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА
2.1.7.4. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА
2.1.8. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТУ

ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
2.2. ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА
2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

2.2.1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ЦЕЛИНА ОДРЕЂЕНИХ
ПРЕМА МОРФОЛОШКИМ, ПЛАНСКИМ, ИСТОРИЈСКО-АМБИЈЕНТАЛНИМ,
ОБЛИКОВНИМ И
ДРУГИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА
2.2.1.2. УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ
ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ
И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ,
КАО И УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ПРИКЉУЧЕЊЕ
2.2.1.2.1. ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ
2.2.1.2.2. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА
2.2.1.2.3. ОСТАЛЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ МРЕЖЕ И ОБЈЕКТИ
2.2.1.3. СТЕПЕН КОМУНАЛНЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА
ПО ЦЕЛИНАМА ИЛИ ЗОНАМА, КОЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН ЗА ИЗДАВАЊЕ
ЛОКАЦИЈСКЕ И ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ
2.2.1.4. ОБЈЕКТИ ЗА КОЈЕ СЕ ПРЕ ОБНОВЕ ИЛИ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ МОРАЈУ
ИЗРАДИТИ КОНЗЕРВАТОРСКИ ИЛИ ДРУГИ УСЛОВИ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ
МЕРА ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ
2.2.1.5. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТА И ЗДРАВЉА
ЉУДИ И ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА, ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА,
ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ НЕСРЕЋА И
РАТНИХ ДЕЈСТАВА
2.2.1.6. ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈИМА СЕ ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ
ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЧИНЕ ПРИСТУПАЧНИМ ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ,
У СКЛАДУ СА СТАНДАРДИМА ПРИСТУПАЧНОСТИ
2.2.1.7. МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ИЗГРАДЊЕ
2.2.1.8. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ ЦЕЛИНА И ЗОНА ЗА КОЈЕ ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ САДРЖИ
УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА
2.2.1.9. ПЛАНИРАНО УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊА ЈАВНИХ ОБЈЕКАТА ЗА НАСЕЉА ЗА
КОЈА ПРОСТОРНИ ПЛАН САДРЖИ УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА
2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

2.2.2.0. КРИТЕРИЈУМИ КОЈИМА СЕ УТВРЂУЈЕ ЗАБРАНА ГРАЂЕЊА НА ОДРЕЂЕНОМ
ПРОСТОРУ ИЛИ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ОБЈЕКАТА
2.2.2.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ
Врста и намена објеката који се могу градити
Компатибилни садржаји и врсте објеката
Врста и намена објеката чија је изградња забрањена
Услови за формирање парцеле
Услови и начин обезбеђивања приступа парцели
и простора за паркирање возила
Посебне напомене
2.2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ШУМСКОМ ЗЕМЉИШТУ
Највећа дозвољена спратност и/или висина објеката

2.2.2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ВОДНОМ ЗЕМЉИШТУ
Највећа дозвољена спратност и/или висина објеката
2.2.2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ
2.2.2.4.1.ОПШТИ УСЛОВИ
2.2.2.4.2.ОПШТА ПРАВИЛА
2.2.2.4.3. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПО ЗОНАМА (НАМЕНАМА)
(Врста и намена објеката који се могу градити, Компатибилни садржаји и
врсте објеката, Врста и намена објеката чија је изградња забрањена,
Услови за формирање грађевинске парцеле, Минимална површина
грађевинске парцеле, Положај објеката у односу на регулацију, Положај
објеката у односу на границе грађевинске парцеле, Највећи дозвољени
индекс заузетости грађевинске парцеле, Највећа дозвољена спратност или
висина објеката, Услови за изградњу других објеката на истој грађевинској
парцели, Услови и начин обезбеђивања приступа парцели и простора за
паркирање возила, Посебне напомене)
a. СТАМБЕНА ЗОНА
б. РАДНА ЗОНА
в. ЗОНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ
г. ЗОНА ВЕРСКИХ ОБЈЕКАТА
д. ЗОНА КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ
ђ. ЗОНА УГОСТИТЕЉСТВА И ТУРИЗМА
2.2.2.4.4.ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА САОБРАЋАЈНУ ИНФРАСТРУКТУРУ
2.2.2.4.5.ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ОСТАЛУ ИНФРАСТРУКТУРУ
2.2.3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА У ОБУХВАТУ УРЕЂАЈНИХ ОСНОВА ЗА СЕЛА

И СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕ ЗВОНЦЕ
2.2.4. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА
2.2.4.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ПОДРУЧЕА
ПЛАНА, ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТЕ
2.2.4.2. МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОМЕРНОГ
ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАЗВОЈА И КООПЕРАЦИЈЕ СА
СУСЕДНИМ ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
2.2.4.3. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ
2.2.4.3.1. ПРИРОДНИ СИСТЕМИ И РЕСУРСИ
2.2.4.3.2. СТАНОВНИШТВО, МРЕЖЕ И ФУНКЦИЈЕ НАСЕЉА
И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
2.2.4.3.3. ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ
2.2.4.3.4. ТУРИЗАМ
2.2.4.3.5. САОБРАЋАЈНА И ОСТАЛА ИНФРАСТРУКТУРА
2.2.4.3.6. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА
2.2.4.3.7. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ПРЕДЕЛИ, ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА
2.2.4.3.8. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
2.2.4.4. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ
(Планско-програмске развојне мере, Правна регулатива,
Економске мере, Организационе мере)
2.2.4.4.4. ТУРИЗАМ
2.3. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ
2.3.1. РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ 1 : 50 000
1) РК бр. 1: НАМЕНА ПРОСТОРА

2) РК бр. 2: МРЕЖА НАСЕЉА И ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ
3) РК бр. 3: ТУРИЗАМ И ЗАШТИТА ПРОСТОРА
4) РК бр. 4: КАРТА СПРОВОЂЕЊА
2.3.2. УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА (51 уређајна основа за 51 село) 1 : 2 500

(у Књизи 2 Првих измена и допуна Просторног плана општине Бабушница 2010-2025)
1. Александровац 27. Кијевац

2. Бердуј 28. Лесковица
3. Берин Извор 29. Линово
4. Богдановац 30. Љуберађа
5. Братишевац 31. Мало Боњинце
6. Брестов Дол 32. Машуровац
7. Вава 33. Мезграја
8. Валниш 34. Модра Стена
9. Вучи Дел 35. Нашушковица
10. Велико Боњинце 36. Остатовица
11. Војници 37. Пресека
12. Горње Крњино 38. Проваљеник
13. Врело 39. Радињинце
14. Горњи Стрижевац 40. Радошевац
15. Доњи Стрижевац 41. Радосињ
16. Горчинце 42. Ракита
17. Грнчар 43. Раков Дол
18. Доње Крњино 44. Раљин
19. Дол 45. Ресник
20. Драгинац 46. Стол
21. Дучевац 47. Стрелац
22. Завидинце 48. Студена
23. Извор 49. Сурачево
24. Јасенов Дел 50. Црвена Јабука
25. Калуђерево 51. Штрбовац
26. Камбелевац
2.3.3. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ

ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕ ЗВОНЦЕ 1 : 2 500
ДОКУМЕНТАЦИЈА ПЛАНА:
- ОДЛУКA О ИЗРАДИ ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ

БАБУШНИЦА
- ВРСТА, ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, КВАЛИТЕТ, КОЛИЧИНА И ОПИС УСЛУГЕ ИЗРАДЕ
ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА СА
СТРАТЕШКОМ ПРОЦЕНОМ УТИЦАЈА ПЛАНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
- УСЛОВИ ИМАОЦА ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА
- ИЗВЕШТАЈИ И ЗАПИСНИЦИ
- РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА ОБРАЂИВАЧА
- ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ ПЛАНЕРА ДУБРАВКЕ ПАВЛОВИЋ – РУКОВОДИОЦА ИЗРАДЕ
ПЛАНА
- РЕШЕЊЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ОДГОВОРНОГ ПЛАНЕРА И ИЗЈАВА ОДГОВОРНОГ ПЛАНЕРА
ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА 2010 – 2025.
– Нацрт плана -
ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

ОПШТИНЕ
У глави I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА, одељак 1.1. наслов одељка мења се и гласи:
„1.1. ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ЕЛАБОРАТА ЗА РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА И
ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025“
У глави I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА, у одељку 1.1. ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ЕЛАБОРАТА ЗА
РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025, пододељак 1.1.1. ОБУХВАТ И
ГРАНИЦЕ ПЛАНСКОГ ПОДРУЧЈА, текст се мења новим текстом и гласи:
„Територија општине Бабушница обухвата површину од 528,8 km2, а општински центар Бабушница заузима
положај 43003` и 22025` источне географске дужине. Налази се у источном делу Репбулике Србије, у Пиротском округу.
На северу се граничи са ЈПС општином Бела Паланка, на североистоку и истоку са ЈЛС Град Пирот, на истоку са ЈЛС
општином Димитровград, а на југу са Републиком Бугарском (државна граница дужине 16 km) и даље ка југозападу и
западу са општинама Јабланичког округа (Црна Трава, Власотинце), односно општином Гаџин хан из Нишавског
округа.
Општину Бабушница чине градско насеље Бабушница и 52 села и насеља између Старе, Суве и Влашке
планине, Руја и Големог Стола: Александровац, Бердуј, Берин Извор, Богдановац, Братишевац, Брестов Дол, Вава,
Валниш, Велико Боњинце, Војници, Врело, Вучи Дел, Горње Крњино, Горњи Стрижевац, Горчинци, Грнчар, Дол, Доње
Крњино, Доњи Стрижевац, Драгинац, Дучевац, Завидинце, Звонце, Извор, Јасенов Дел, Калуђерово, Камбелевци,
Кијевац, Лесковица, Линово, Љуберађа, Мало Боњинце, Масуровци, Мезграја, Модра Стена, Нашушковица,
Остатовица, Пресека, Проваљеник, Радињинце, Радошевац, Радосин, Ракита, Раков Дол, Раљин, Ресник, Стол,
Стрелац, Студена, Сурачево, Црвена Јабука и Штрбовац.
Подручје Просторног плана општине Бабушница обухвата површину од 52880hа са 51 катастарском
општином и 53 насеља. Границу подручја Просторног плана дефинишу границе целих катастарских општина које улазе
у састав административног подручја општине Бабушница.
Граница подручја Просторног плана почиње на тромеђи КО Шљивовик (општина Бела Паланка), КО Понор
(општина Пирот) и КО Стрижевац (општина Бабушница). Из ове тачке, у смеру кретања казаљке на сату, гранична
линија између општина Бабушница и Пирот, иде по граници КО Понор, КО Блато, КО Костур, КО Пасјач, КО Сиња
Глава, КО Камик и КО Царев Дел. Даље, граница иде између општина Бабушница и Димитровград, границом КО Куса
Врана, КО Трнски Одоровци, КО Драговита, КО Иксровци и КО Петачинци до краја са Републиком Бугарском. Овде се
гранична линија ломи и иде на запад до тромеђе са КО Кална од које скреће на северозапад и иде између општина
Бабушница и Црна Трава границом КО Кална, КО Градска, КО Јабуковик и КО Криви Дел. Даље, граница иде у истом
правцу између општина Бабушница и Власотинце границом КО Доброваш, КО Горњи Орах, КО Пржана, КО Алексине
Своје, КО Барин До, КО Крушевица, КО Црна Бара, КО Доњи Присјан и КО Горњи Присјан. Даље, граница скреће на
север и иде између општина Бабушница и Гаџин Хан, границом КО Велики Крчимир, затим иде између општина
Бабушница и Бела Паланка, границом КО Бежиште, КО Шљивовик до почетне тачке.
Територију Општине чине територије 51 катакстарске општине, а просечна величина К.О. износи око 1037 ha.
Највећа К.О. је Црвена јабука површине 3275 ha , а најмања К.О. Александровац 165 ha. Напомиње се да се у оквиру
К.О. Горње Крњинце налезе два насеља (Горње Књинце и Војници), а у оквиру К.О. Стрижевац су насеља Горњи
Стрижевац и Доњи Стрижевац.
У 53 насеља општине Бабушница живи 12307 становника (према подацима последњег Пописа становништва
из 2011.године). У општинском центру Бабушници живи више од трећине становништва. Општина има 53 месних
заједница (истоимене са називима насеља).
Према подацима Пописа 2011.године, највећи број становника има насеље Бабушница - 4601 становника,
просечан број становника сеоских насеља је 148, а популационо су најмања сеоска насеља са мање од 10 становника
(Лесковица, Раков Дол), са око 15 становника (Раљин и Брестов Дол).
1
Табела 1: Општи подаци о општини Бабушница

Укупан број % удео становништва % удео површинe
Насеље / месна Површина насеља Густина насељености
становника насеља у општини насеља у општини
заједница у ha бр.станов./km2
2011.године
Александровац 54 0,44 165 0,31 32,73
Бабушница г 4601 37,39 219 0,41 2100,91
Бердуј 94 0,76 1052 1,99 8,94
Берин Извор 41 0,33 678 1,28 6,05
Богдановац 42 0,34 2415 4,57 1,74
Братишевац 142 1,15 908 1,72 15,64
Брестов Дол 15 0,12 553 1,05 2,71
Вава 222 1,80 802 1,52 27,68
Валниш 48 0,39 768 1,45 6,25
Велико Боњинце 278 2,26 1162 2,20 23,92
Војници 96 0,78 1199 2,27 8,01
Врело 78 0,63 868 1,64 8,99
Вучи Дел 80 0,65 935 1,77 8,56
Горње Крњино 143 1,16 832 1,57 17,19
Горњи Стрижевац 100 0,81 599 1,13 16,69
Горчинце 420 3,41 950 1,80 44,21
Грнчар 88 0,72 902 1,71 9,76
Дол 45 0,37 620 1,17 7,26
Доње Крњино 222 1,80 632 1,20 35,13
Доњи Стрижевац 227 1,84 934 1,77 24,30
Драгинац 864 7,02 407 0,77 212,29
Дучевац 82 0,67 603 1,14 13,60
Завидинце 356 2,89 1519 2,87 23,44
Звонце 191 1,55 910 1,72 20,99
Извор 210 1,71 822 1,55 25,55
Јасенов Дел 102 0,83 1597 3,02 6,39
Калуђерево 186 1,51 861 1,63 21,60
Камбелевац 313 2,54 1060 2,00 29,53
Кијевац 31 0,25 764 1,44 4,06
Лесковица 7 0,06 640 1,21 1,09
Линово 64 0,52 1129 2,13 5,67
Љуберађа 202 1,64 572 1,08 35,31
Мало Боњинце 49 0,40 336 0,64 14,58
Масурeвац 10 0,08 568 1,07 1,76
Мезграја 31 0,25 198 0,37 15,66
Модра Стена 181 1,47 812 1,54 22,29
Нашушковица 167 1,36 800 1,51 20,88
Остатовица 44 0,36 714 1,35 6,16
Пресека 177 1,44 991 1,87 17,86
Проваљеник 149 1,21 649 1,23 22,96
Радињинце 172 1,40 948 1,79 18,14
Радосин 41 0,33 1132 2,14 3,62
Радошевац 183 1,49 567 1,07 32,28
Ракита 251 2,04 2260 4,27 11,11
Раков Дол 8 0,07 1727 3,27 0,46
Раљин 16 0,13 756 1,43 2,12
Ресник 112 0,91 902 1,71 12,42
Стол 248 2,02 869 1,64 28,54
Стрелац 214 1,74 2675 5,06 8,00
Студена 120 0,98 2079 3,93 5,77
Сурачево 377 3,06 827 1,56 45,59
Црвена Јабука 61 0,50 3275 6,19 1,86
Штрбовац 52 0,42 1719 3,25 3,03
Општина укупно: 12307 100,00 52881 100,00 23,27
(Извор: подаци о броју становника из Пописа становништва 2011, Завод за статистику РС, подаци о површинама РГЗ)“
РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025, пододељак 1.1.2. ПРАВНИ И
ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА, текст се мења новим текстом и гласи:
„ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА 2010-2025

(„Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 13/12.)
Израда Просторног плана општине Бабушница (у даљем тексту: Просторни план) започета је
доношењем Одлуке о изради Просторног плана општине Бабушница (у даљем тексту: Одлука о изради -
2
"Скупштински преглед општине Бабушница", бр. 9/09). Израду Просторног плана, општина Бабушница – као носилац
израде, поверила је ЈП Завод за урбанизам Ниш – као обрађивачу, уговором бр. 404-20/2010-1 од 10.05.2010.године.
Правни основ за израду Просторног плана садржан је у Закону о планирању и изградњи (у даљем тексту:
Закон - "Сл. гласник РС", бр. 72/09, 81/09 и 24/11), чији чланови 19. и 20. утврђују обухват, значај и садржину
просторног плана јединице локалне самоуправе.
За израду концепта плана, као фазе у изради планског документа (у даљем тексту: Концепт плана),
правни основ садржан је у члану 48. Закона, као и у члановима 47. и 50. Правилника о садржини, начину и поступку
израде планских докумената (у даљем тексту: Правилник - "Сл. гласник РС", бр. 31/10, 69/10 и 16/11), којима је
утврђена обавеза израде концепта и дефинисана садржина концепта плана јединице локалне самоуправе.
Плански основ за израду Просторног плана (и Концепта плана, као фазе у његовој изради) представља
Просторни план Републике Србије (у даљем тексту: ППР Србије - "Сл. гласник РС", бр. 88/10). У току израде ППО
Бабушница поступку је била израда Регионалног просторног плана за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског
управног округа.
За простор општине Бабушница 2010.године је донешен Просторни план општине Бабушница 2010-2025
(„Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 13/12.), који је пратио и Извештај о стартешкој процени утицаја на
жвотну средину. Oд планске документације вишег реда за подручје Oпштине утврђен је Регионални просторни план за
подручје Нишавског, Топличког и Пиротског управног округа, као и Просторни план подручја посебне намене
Специјалног резервата прирое "Јерма", а у току је израда новог Просторног плана Републике Србије 2020-2035., чији
је Нацрт прошао процедуру јавног увида, коригован у складу са примедбама и сугестијама и очекује га фаза усвајања.
У претходном периоду рађен је низ пројеката везаних за техничку инфраструктуру, као урбанистичко-планска
документација која се односи на уређење појединих мањих зона и техничких система. Изградња у насељима углавном
је рађена без плана, на основу пројеката за поједине објекте.

Изради Првих измена и допуна Просторног плана општине Бабушница 2010-2025 приступа се на основу
Одлуке o изради Првих измена и допуна просторног плана општине Бабушница (Скупштина општине Бабушница, Број:
350-1/2021-2 од 26.03.2021..год, објављена у „Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 12/21.) (у даљем тексту:
Одлука), донешене на основу члана 46. став 1 Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09,
81/09 - исправка, 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 - УС, 98/13 - УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/2019-
др.закон и 9/2020 и 52/21). У Одлуци је наведено да се за потребе израде Првих измена и допуна Просторног плана
општине Бабушница 2010-2025 ради Стратешка процена утицаја на животну средину за чију је израду Скупштина
општине Бабушница у складу са законом донела Решење о приступању изради Стратешке процене утицаја на животну
средину Првих измена и допуна просторног плана општине Бабушница 2010-2025 (Број: 350-2/2021-02 од
26.01.2021.год. објављено у „Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 03/21).
У складу са Одлуком о изради Првих измена и допуна Просторног плана општине Бабушница:
• планска решења Просторног плана општине Бабушница 2010-2025 су преиспитана за целу територију
општине Бабушница, а измене су урађене за делове чија планска решења нису применљива, за делове плана на
којима је било потребно усклађивање већ изведеног стања по предходном планском документу или стања пре ступања
на снагу прописа о планирању и изградњи, ради усклађивања са Законом, Уредбом о утврђивању Просторног плана
подручја посебне намене Специјалног резервата природе "Јерма" ("Службени гласник РС", број 9/2019) и Одлуком о
максималној спратности по урбанистичким зонама и целинама у поступцима озакоњења објеката ("Скупштински
преглед општине Бабушница", бр. 19/2015).
• израдом уређајних основа разрађено је подручје које у прелиминарним границама обухвата грађевинска
подручја за сва насељена места на територији општине Бабушница за која није предвиђена израда плана детаљне
регулације.
• извршена је измена Просторног плана у правцу изузимања из Просторног плана општине Бабушница,
односно забране изградње, малих хидроелектрана за које нису издате важеће грађевинске дозволе, кроз сагледавање
и преиспитивање важећег нормативног оквира којим је уређена изградња малих хидроелектрана на територији
општине Бабушница у складу са досадашњим резултатима анализе стања животне средине извршених од стране
државних органа и урађених студија у овој области у циљу заштите и очувања природе, биолошке, геолошке и
предеоне разноврсности и заштите и одрживог коришћења природних добара.
Планирање, коришћење, уређење и заштита простора Просторног плана заснива се на принципима уређења
и коришћења простора утврђеним чланом 3. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09
- исправка, 64/10 - УС, 24/11, 121/12, 42/13 - УС, 50/13 - УС, 98/13 - УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/2019-др.закон и
9/2020 и 52/21), а израда Просторног плана се спроводи у свему у складу са Законом о планирању и изградњи и
Законом у о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 88/10), Правилником
о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС”, бр.
32/19) и другим законским и подзаконским актима и документима Републике Србије којима се уређује ова област.
Просторни план садржи правила уређења и грађења, као и уређајне основе за села, у складу са Законом и
Описом врсте, техничке карактеристике, квалитета, количина и опис услуге израде Првих измена и допуна просторног
3
плана општине Бабушница за коју је Одлуком одеређено да се ради и стратешка процена утицаја плана на животну
средину (на основу Решења о приступању изради стартешке процене утицаја на животну средину које је донела
Општинска управа општине бабушница под бројем 350-2/2021-02 од 26.01.2021.године).
Саставни део Просторног плана чини и Извештај о Стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину.
Просторни план je заснован на планској, студијској и другој документацији, резултатима досадашњих
истраживања и важећим документима у Републици Србији.
При изради овог Просторног плана анализирани су сви постојећи плански и стратешки документи, пројектна
документација и пратеће студије, а њихови резултати, закључци и планска решења су укључени у развојну концепцоки
и пропозиције Просторног плана општине Бабушница.
Просторни планови вишег реда
Од просторних планова вишег реда релевантни су:
- Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године („Службени гласник РС”, бр.
88/10), (у даљем тексту: ППРС)
- Уредба о утврђивању Регионалног просторног плана за подручје Нишавског, Топличког и Пиротског
управног округа („Службени гласник РС”, број 1/13)
- Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене Специјалног резервата природе
"Јерма" („Службени гласник Републике Србије“, бр. 9/19).
Националне и локалне стратегије, планови и остали документи
Израда Просторног плана заснива се на планској, студијској, техничкој и другој документацији, резултатима
досадашњих истраживања и важећим релевантним документима у Републици Србији: Национална стратегија
одрживог развоја („Службени гласник РС”, број 57/08); Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса
и добара ("Службени гласник РС", број 33/12), Стратегија развоја туризма Републике Србије за период 2016 – 2025.
(„Службени гласник РС”, број 85/14); Национални програм заштите животне средине („Службени гласник РС”, број
12/10); Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период од 2011. до 2018. године („Службени гласник
РС”, број 13/11); Стратегија развоја пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014 – 2024.
године („Службени гласник РС”, брoj 98/16); Стратегија развоја шумарства Републике Србије („Службени гласник РС”,
број 59/06); Стратегија управљања водама на територији Републике Србије до 2034.године („Службени гласник РС”,
број 03/17), Стратегија развоја телекомуникација у Републици Србији у периоду од 2006. до 2010.године („Службени
гласник РС”, бр. 99/06 и 4/09), Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године („Службени гласник РС”,
број 29/10), Програм управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031.год;; као и на стратешким
документима за националну безбедност и одбрану земље: Стратегија националне безбедности Републике Србије
(усвојена у августу 2019.,год.) и Стратегија одбране Републике Србије („Службени гласник РС”, број 88/09) и др.
На регионалном и локалном нивоу израда Просторног плана заснива се на досада донетим стратешким
документима (Стратешком општинском акционом плану 2010-2013, Стратегији локалног одрживог развоја општине
бабушница 2010-2015) и локалним акционим плановима из области управљања отпадом, енергетске ефикасности,
развоја појединих социјалних и јавних сектора и др. на локалном нивоу, као и извештаја о стратешкој процени утицаја
на животну средину појединих просторних планова подручја посебне намене и Плана генералне регулације
Бабушнице и измена и допуна истог.
При изради ППО, осим Просторног плана Општине Бабушница („Скупштински преглед општине Бабушница“,
број 13/12) сагледавана су и планска решења из локалне планске документације, која се уграђују у овај Просторни
план уколико нису у супротности са планском стратешком и техничком документацијом вишег реда:
1. План генералне регулације Бабушнице и Прве и Друге измене и допуне плана генералне регулације
Бабушнице („Скупштински преглед општине Бабушница" бр. 4/14, 9/17 и 36/21),
2. План детаљне регулације за К. П. бр. 2677 КО Велико Боњинце („Скупштински преглед општине
Бабушница“, број .../18)
3. План детаљне регулације “Пословно производни комплекс 4-1" („Скупштински преглед општине Бабушница“,
број .../16)
4. План детаљне регулације „Постројење за пречишћавање отпадних вода Бабушница" („Скупштински преглед
општине Бабушница“, број .../16)
Поред наведених за планско подручје су релевантне и бројне међународне конвенције које је прихватила и
чији је потписник Република Србија, односно сви документи / конвенције које Република Србија спроводи, а који се
односе на област заштите природе, енергетику, заштиту ресурса, саобраћај, демографски и економски развој, права
људи итд..
Oпштина Бабушница донела је последњих година низ локалних стратешких докуменаза, програма и
акционих планова: Програм развоја туризма општине Бабушница 2022.-2025.; Локални акциони план за родну
равноправност у општини Бабушница за период 2021.-2024. године; Локални акциони план запошљавања општине
Бабушница 2021-2023.године; Одлука о доношењу плана енергетске ефикасности општине Бабушница за период од
2021.-2023. године; План енергетске ефикасности општине Бабушница за период од 2021. до 2023. године
- Нацрт; Локални акциони план за родну равноправност за 2021.- 2024. годину; Локални акциони план запошљвања
општине Бабушница за 2019. годину; Стратешки план развоја социјалне заштите општине Бабушница за период 2018-
2022. године; Стратегија локалног одрживог економског развоја општине Бабушница 2010-2020. године; Локални
4
акциони план за младе 2017 - 2021 општина Бабушница; Акциони план за остваривање родне равноправности 2016-
2018; Локални план управљања отпадом општине Бабушница 2010-2020; Програм енергетске ефикасности општине
Бабушница за период од 2017. до 2020. године; Стратегија развоја спорта општине Бабушница за период 2016-2018.
године. У Елаборату за рани јавни увид у склопу Документациона основе овог Просторног плана дати су изводи из
просторних планова вишег реда и појединих стратешких докумената (Стратегија локалног одрживог економског
развоја општине Бабушница 2010-2020; Локални план управљања отпадом општине бабушница 2010 - 2020.;
Стратегија развоја туризма РС 2016-2025; Стратегија заједничког развоја граничних општина у области Софије
и округа Пирот).
Посебна напомена: У току је израда новог Просторног плана Републике Србије са планским периодом до
2035.године. Јавни увид у Нацрт овог планског документа је завршен и предстоји фаза усвајања истог. Током
израде Првих измена и допуна Просторног плана општине Бабушница 2010-2025 коришћена су планска решења
наведена у материјалима Нацрта ПП РС у мери у којој су могла имати утицаја на просторни развој подручја
општине Бабушница, те су тиме Прве измене и допуне Просторног плана општине Бабушница 2010-2025
максимално усклађена са актуелним плановима Републике Србије у погледу просторног развоја, са којима
предстоји и усклађивање остале планске документације регионалних просторних планова и просторних планова
подручја посебне намене који су донешени у ранијем периоду и за које ће се по потреби радити усклађивање са
новим републичким просторним планом.“
РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025, пододељак 1.1.3. ОЦЕНА
ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ, тачка 1. ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА,
ставови 15. и 16. мењају се новим текстом који гласи::
„Природне карактеристике, насеља са концентрисаном изградњом у највећем делу општине,
пољопривредна оријентација и низак ниво развијености осталих грана привреде, као и ниска изграђеност простора
објектима супра и инфраструктуре, условили су релативно добар и очуван квалитет основних елемената животне
средине на територији општине Бабушница.
Заштићена природна добра су очувана, а заштићена су следећа природна добра:
- Специјални резерват природе “Венерина падина“ у Звоначкој Бањи, за који је Влада Србије донела
Уредбу о заштити Специјалног резервата природе „Венерина падина“ („Службени гласник РС“, бр. 4/05), а који
представља једино станиште строго заштићене врсте АШапШит сарШих-уепенх (венерина влас) у Србији;
- Специјални резерват природе „Сува планина“, чији се мањи део налази на територији административног
подручја општине Бабушница. Сува планина, због изузетног богатства биљног и животињског света, као и
геоморфолошких облика, представља један од потенцијалних центара биодиверзитета Балканског полуострва. За то
подручје је покренут поступак заштите, те се оно сматра заштићеним сходно чл. 42. Закона о заштити природе
(„Службени гласник РС“, бр. 36/09);
- Специјални резерват природе „Јерма“, чије прелиминарне границе захватају делове административних
подручја општине Пирот, Димитровград и Бабушница. За ово подручје је покренут поступак заштите, те се исто сматра
заштићеним сходно чл. 42. Закона о заштити природе.
У погледу квалитета природних вредности и предеоних целина, планско подручје карактерише изразито
добра очуваност природних екосистема (минимално нарушена од стране природних фактора и антропогених
активности), амбијентална вредност, карактеристичне пејзажне целине у виду брдовито-планинских терена у којима су
усечене долине мањих речних токова, односно разноврсност у погледу присутног гео и биодиверзитета.
Заштићена непокретна културна добра су у процесу увођења у адекватно коришћење, али је неопходно
обавити рекогносцирање целог планског подручја. На територији општине Бабушница има заштићених културних
добара, као и културних добара која уживају претходну заштиту. Заштићена културна добара су:
- српско војно утврђење у Доњем Стрижевцу,
- манастир Свете Петке у Горчинцу и
- црква Светог Николе у Студени (у поступку заштите).“
РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025, пододељак 1.1.3. ОЦЕНА
ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, ПОТЕНЦИЈАЛА И ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ, тачка 2. ОЦЕНА ПОТЕНЦИЈАЛА И
ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ, став 8.у оквиру развојних потенцијала мења се новим текстом који гласи::
„Обновљиви извори енергије могу бити потенцијал у служби наведених праваца развоја. Потребно је
дефинисати капацитете, степен превођења потенцијала у ресурс и погодне локације за експлоатацију. Mогућа је
изградња ветрогенератора, соларних фотопанела, а коришћење биомасе допуштено је на земљишту свих бонитетних
класа. Иако је хидроенергија оцењена као потенцијал, у складу са досадашњим резултатима анализе стања животне
средине извршених од стране државних органа и урађених студија у овој области у циљу заштите и очувања
природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности и заштите и одрживог коришћења природних добара и у
5
складу са Одлуком о изради првих измена и допуна ППО Бабушница („Скупштински преглед општине Бабушница“ бр.
12/21) коришћење хидропотенцијала се у Просторном плану не планира (изузев за оне локације за које постоји важећа
грађевинска дозвола). „
РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ППО БАБУШНИЦА 2010-2025, пододељак 1.1.4. ПРИНЦИПИ,
ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА, тачка 2. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ
РАЗВОЈА, текст се мења новим текстом који гласи::
„Општи циљеви просторног развоја у границама обухвата Просторног плана проистичу из усвојених циљева и
опредељења просторног развоја планова вишег реда, усвојених стратегија и специфичности овог подручја у
просторно-функционалном смислу.
Са становишта Србије, али и локалне заједнице од основног је интереса ублажавање и заустављање
исељавања, уз подстицање наталитета, становништва са ове територије, а с друге стране, ублажавање заостајања за
развијенијим деловима Републике у функцији равномернијег и уједначенијег развоја.
Локално изражени интереси се у најкраћем могу исказати у распону од подизања нивоа животног стандарда,
жеље за бољим радним местима и обезбеђењем економске сигурности становништва, све до потребе да простор
општине буде боље и равномерније опремљен разним садржајима.
Основни циљ израде Просторног плана представља дефинисање планског основа за организовани
просторни развој, заштиту и уређење подручја општине Бабушница, тј. за стварање просторних услова за одрживи
развој општине Бабушница, уз заштиту и очување, унапређење и коришћење природних вредности и културних
добара, развој привреде, посебно туризма и функционалну интеграцију Општине у шире окружење.
Општи циљеви просторног развоја Општине су:
1. постизање функционалне и развојне целовитости планског подручја;
2. конкурентност и приступачност планског подручја заснована на људским, природним и створеним
потенцијалима, а подржана од државе;
3. унапређење животне средине засновано на одрживом коришћењу природних ресурса;
4. одрживо коришћење природног и културног наслеђа и предела, под утврђеним условима њихове заштите;
5. осавремењивање идентитета бањског места (Звоначка бања) и одрживо коришћење лековитог фактора
као услова за проглашење бање;
6. просторно-функционална унутаррегионална и шира интегрисаност;
7. искоришћење водног потенцијала планског подручја за решавање проблема водоснабдевања ширег
подручја и одрживог мултифункционалног развоја подручја Општине.
Посебни циљеви су:
1. одрживи развој целог подручја (планирањем активности које га не девастирају и не деградирају; санацијом
деградираних подручја; сталном контролом стања и активности);
2. развој пољопривреде као првог основног правца развоја (чувањем и унапређењем пољопривредног
земљишта за примарну намену; коришћењем земљишта према бонитету и режимима у зонама заштите; усмеравањем
на производњу здраве хране, контролисаним коришћењем хемијских средстава; стимулисањем укрупњавања поседа);
3. развој туризма као другог основног развојног правца подручја (развојем видова туризма за које постоје
природни и створени услови, већим степеном искоришћености капацитета, повећањем капацитета према
инвеститорској снази и потребама конзумног подручја; проглашењем за бању; развојем руралног туризма);
4. развој малих и средњих предузећа као трећег основног развојног правца подручја (са акцентом на
производњу и прераду органске хране, текстилну индустрију, гумарску индустрију);
5. развој водопривреде као четвртог основног развојног правца подручја (искоришћењем водног потенцијала
планског подручја за решавање проблема водоснабдевања);
6. успоравање до заустављања демографског пражњења (омогућавањем вишег стандарда сеоског живота;
унапређивањем пољопривредне производње; ангажовањем у туризму као допунској делатности); успостављање
мреже насеља (користећи значајну организованост и опремљеност простора код јавних служби и услужних делатности
и саобраћајну повезаност насеља);
7. комплетирање инфраструктурних мрежа (посебно хидротехничке инфраструктуре) у функцији
успостављања мреже насеља и бољег функционог повезивања планског подручја са окружењем (обезбеђење
доступности садржајима);
8.стварање услова за увођење актуелних обновљивих извора енергије за које подручје има потенцијала
(енергија ветра, биомаса итд).
9. заштита природних ресурса, нарочито изворишта водоснабдевања;
10. заштита природних и културних вредности (истраживањем целог подручја и стављањем под заштиту
проглашењем и уписом у регистар, према закључцима истраживања);
11. релативизација супротних интереса (интереса локалне заједнице да користи без ограничења туристичке
мотиве и природне ресурсе и интереса шире друштвене средине за водоснабдевањем, које намеће рестриктивно
коришћење и понашање);
6
12. успостављање система контроле и управљања подручјем (успостављањем мониторинга животне средине
израдом катастра загађивача);
13.подизање нових шума и заштита шума ради очувања земљишта од ерозије како би се очувала изворишта
воде и амбијент;
14.укључење климатских промена као фактора одрживог развоја и животне средине у развој свих сектора
рањивих на климатске промене (пољопривреда, водопривреда, шумарство, енергетика, туризам, здравље);
Циљеви и интереси (и републички и локални) могу бити реализовани само у ситуацији где ће општи услови
живљења бити побољшани а изгледи на просперитет обезбеђени. То значи, пре свега: јачање материјалне основе
општине, привредни развој и пораст запослености, побољшање економске позиције Бабушнице у Србији кроз развој
оних привредних грана са којима Општина може супериорно да конкурише на домаћем и иностраном тржишту. У
просторном смислу: усаглашавање начина коришћења природних ресурса са потенцијалима природне средине и
потребама њене заштите, као и рационална територијална интеграција привредних, стамбених, саобраћајних и других
активности, уз уважавање: критеријума коришћења и заштите основних карактеристика природног предела,
пољопривредног и шумског земљишта и минималних укупних друштвених трошкова развоја, с једне, и потреба
социјалног и економског развоја, с друге стране.
Ово подразумева:
- рационално и ефикасно коришћење развојних потенцијала уз осавремењавање производних процеса и
развој до сада недовољно активираних потенцијала, а нарочито развој мањих погона прехрамбене прерађивачке
производње, развој погона експлоатације минералних сировина (првенствено камена);
- подстицање развоја пољопривреде, која на овом подручју има велике могућности, са оријентацијом на
производњу биолошки вредније хране;
- подстицање развоја туризма на бази прироних и створених потенцијала, традиције и специфичности овог
краја (традиционално гостољубиво становништво и традиција у пружању услуга бањског туризма, излетишта и ловних
подручја, манифестација,итд.) ;
- формирање интегрисане мреже насеља са јасно дефинисаним центрима заједница насеља,
- стимулисање развоја оних села са развојним потенцијалима;
- унапређење саобраћајне и других видова инфраструктуре,
- у области друштвених активности, задовољење основних потреба становника и побољшаног квалитета
живота.
- одрживи развој читаве територије, којим ће се обезбедити рационално и осмишљено газдовање ресурсима и
потенцијалима и очување вредности природне и створене средине, природних реткости и културно – историјске
баштине.
Циљеви развоја по појединим областима:

ПРИРОДНИ СИСТЕМИ И РЕСУРСИ
Посебни, секторски циљеви заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта, су:
1. спречавање свих облика деградирања пољопривредног земљишта;
2. обезбеђење мелиоративних захвата;
3. заштита пољопривредног земљишта од превођења у непољопривредне намене;
4. спречавање негативних утицаја пољопривредне производње на животну средину;
5. дефинисање учешћа пољопривреде у стварању идентитета подручја.
Посебни, секторски циљеви у области заштите и коришћења шума су:
1. подизање нових шума;
2. ограничено и усмерено газдовање постојећим шумама ради заштите земљишта и очувања режима вода;
3. заштита и унапређење режима вода;
4. заштита земљишта од ерозије;
5. заштита од климатских екстрема;
6. заштита од штетних имисионих дејстава;
7. производња дрвета, дивљачи и других шумских производа у складу са потенцијалима станишта;
8. развој ловног туризма, едукација ловних стручњака и ловаца.
Посебни, секторски циљеви заштите, коришћења и уређења водног ресурса и развоја водопривреде:
1. развој система за снабдевање водом насеља у општини;
2. успостављање зона заштите изворишта водоснабдевања (односно простора на коме се захвата вода), појаса санитарне и
техничке заштите око водозахватних органа, пратећих објеката и главног довода сирове воде и дефинисање режима организације,
уређења и коришћења тих зона и појаса;
3. на бујичним токовима ублажавање поплавног таласа ретензијама вишенаменског карактера;
4. унапређење заштите од поплава, ерозије и бујица и других видова штетног дејства вода и заустављање и спречавање даље
деградације пољопривредног земљишта, било плављењем било спирањем горњег слоја са пољопривредних површина.
Посебни, секторски циљеви код заштите и коришћења минералних сировина, су:
1. рацонална експлоатација угља у условима контроле и осавремењавања технолошког процеса, очувања лежишта од раубовања и
очувања других ресурса;
2. смањење конфликата између експлоатације руде (код постојећих и нових копова) и заштите животне средине (заштита животне
7
средине од деградирања услед експлоатације).

Посебни, секторски циљеви заштите и коришћења обновљивих извора енергије су:
1. утврђивање базе података о свим обновљивим изворима и њиховим потенцијалима и активностима у којима би могли бити коришћени
(локална распрострањеност, произвођачи, корисници итд);
2. ефикасно коришћење сопствених потенцијала у производњи енергије;
3. значајније учешће у енергетском билансу Општине.
Посебни, секторски циљеви заштите и коришћења лековитог фактора су:
1. одржавање изворног састава и квалитета ваздуха; смањење емисије загађујућих супстанци (топлификацијом Бабушнице, заобилазним
транзитним саобраћајем);
2. укључење климатских промена у аспект лечилишних функција Звоначке Бање;
3. укључење у здравствену понуду Србије, достизање европских стандарда и конкурентности страним бањама.
ПРИВРЕДА И ТУРИЗАМ
Посебни секторски циљеви привредног развоја су:
1. промене у структури привреде које воде повећању учешћа неаграрних делатности у стварању укупног народног дохотка;
2. интензивирање пољопривредне производње, посебно органске хране;
3. потпуније активирање фактора туристичког развоја проширењем понуде засноване на расположивим потенцијалима;
4. развој прерађивачке индустрије претежно засноване на локалним сировинским ресурсима, уз очување здраве природне средине.
Посебни секторски циљеви развоја туризма су:
1. презентација широј јавности природних добара и добара материјалне и духовне културе, са увођењем едукативне димензије;
2. третман туризма као једне од водећих грана привреде;
3. отварање нових радних места.
ИФРАСТРУКТУРА
Посебни секторски циљеви развоја саобраћаја на подручју за које се план доноси су:
1. укључивање подручја у систем европских путева преко Е-80,
2. квалитетно и ефикасно повезивање унутар планског подручја;
3. релативизација просторних и еколошких конфликата између саобраћаја и непосредног окружења;
4. усклађивање траса саобраћајница и осталих инфраструктурних система;
5. развој и подизање квалитета магистралне, регионалне и локалне путне мреже;
6. обезбеђење приступа до атрактивних туристичких зона уз смањење или укидање друмског моторног саобраћаја;
7. развијање јавног саобраћаја тако да сва насеља буду повезана међусобно и са суседним општинским и макрорегионалним
центрима.
Посебни циљеви развоја водопривреде су:
1. обезбеђење заштите и унапређења квалитета подземних и површинских вода до нивоа несметаног коришћења вода за потребе
различитих корисника;
2. потпуна санитација насеља.
Посебни циљеви развоја електроенергетског система су :
1. обезбеђење квалитетне и сигурне снабдевености становника (потрошача) електричном енергијом;
2. обезбеђење коридора за нову преносну мрежу;
3. унапређење постојеће електроенергетске мреже повећањем безбедности рада и поузданости система;
4. увођење сталног мониторинга преносних система и планирање техничко-технолошких иновација из области дистрибуције
електричне енергије;
5. децентрализована производња електричне енергије и задовољавање топлотних потреба у оквиру тзв. "мале енергетике",
6. повећање енергетске ефикасности применом стандарда, економских инструмената и организационих мера.
Посебни циљеви у области телекомуникација су:

1. осавремењавање телефонске мреже;
2. изградња спојних путева између централа у свим равнима, оптичким кабловима;
3. изградња одговарајућег броја базних радио-станица мобилне телефоније;
4. повећање квалитета и асортимана услуга мобилних телекомуникација.
Посебан циљ топлификације и гасификације је:
1. обезбеђење сигурности и редовности снабдевања привреде и грађана одговарајућим енергентима и подстицање усклађивање рада
и развоја енергетских производних система са потребама сектора потрошње енергије.
Посебни циљеви у области комуналних делатности су:
1. прелазак са досашњег поступања са отпадом на систем управљања;
2. обезбеђење локације за постројење за пречишћавање отпадних вода и његова реализација.
ЖИВОТНА СРЕДИНА, ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА
Посебни циљеви заштите животне средине су:
1. превентивна заштита од свих планираних активности које могу угрозити постојећи квалитет природне и животне средине, уз санацију и
ревитализацију угрожених подручја;
2. увођење и примена искључиво еколошки повољних технологија, садржаја и активности;
3. заштита од неконтролисане сече шума; заштита од ерозије;
4. обезбеђење и очување предвиђене класе вода у водотоковима I, IIа и II6;
5. адекватно опремање саобраћајном и техничком инфраструктуром (са акцентом на адекватном третману отпадних вода);
8
6. адекватно управљање свим врстама отпада;

7. заштита од неконтролисане градње (посебно викенд - објеката); прилагођавање свих врста изградње условима заштите;
8. контролисано управљање зоном експлоатације и заштита простора од деградирања;
9. увођење еколошког мониторинга (омогућиће се контрола ваздуха, воде, земљишта, као и заштита од разних штетних утицаја);
10. базирање свих одлука о инвестиционом улагању на концепту одрживаног развоја.
Посебни циљеви заштите природних добара су:
1. очување потенцијала и развијање употребне вредности;
2. спровођење заштите кроз даље планирање и експлоатацију простора;
3. увођење информационог система.
Посебни циљеви заштите непокретних културних добара су:
1. артикулисање културног наслеђа као развојног ресурса, заштитом, уређењем и коришћењем у складу са европским стандардима и у
сврху изоштравања локалног и допуне националног идентитета;
2. стварање услова за презентацију заједно са природним добрима и одрживо коришћење за развој туризма;
3. увођење информационог система.
„
ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА, назив тачке 3. ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА,
мења се и гласи:
„3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА“
ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА, тачка 3. ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА, испред
постојећег текста који се задржава додаје се нови став:
„Простор општине Бабушница треба развијати у складу са принципима одрживог развоја што подразумева
организовану планску употребу – коришћење, уређење и заштиту у складу са природним и створеним потенцијалима
и ограничењима овог краја. „
ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА, назив тачке 4. се брише а текст који је био у оквиру ње се мења и
представља наставак текста тачке 3. КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
„Планска концепција подразумева:
➢ да се у оквиру насеља могу формирати радне зоне за друге видове привреде, првенствено у постојећим
центрима
➢ да се насеља опремају јавним садржајима и објекти граде на основу урбанистичких правила
➢ да се простор инфраструктурно опрема у погледу саобраћајне мреже, хидротехничке, електроенергетске,
телекомуникационе инфраструктуре, уређења локација за комуналне објекте,
➢ да се поједине зоне у општини користе за екслоатацију минералних сировина на постојећим локацијама и и
локалитетима за које се кроз истражне радове покаже да су рентабилни за експлоатацију
➢ да се поједине зоне у општини користе за развој бањског туризма (Звоначка бања), као и за друге
локалитете, уколико будућа истраживања квалитета и квантитета геотермалних вода покажу и докажу
покажу да је то исплативо
➢ да се и друге поједине зоне у општини оријетишу на развој туризма – повезано са компатибилним
делатностима и активностима пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова и риболова, манифестација и
традиције овог краја, а нарочито на осноцу природних и пејзажних вредности и културних добара
бабушничког краја;
➢ да се спроводи интегрална заштита простора – животне средине, како би се очувао највреднији ресурс овог
краја – пољопривредно земљиште, као и квалитет подземних и површинских вода.
Свеобухватан развој Планског подручја се сматра неопходним, јер, с обзиром на значајне развојне
потенцијале за развој пољопривреде, туризма и водопривреде, шансе за економски развој леже и у чвршћем
међусобном повезивању и везама са индустријом, занатством, шумарством и рударством. Сеоска насеља са
природним потенцијалима омогућавају развој руралног - агротуризма, етно туризма и туризма специјалних
интересовања. Текућа туристичка понуда и садржаји се првенствено односе на организовање једнодневних гастро -
туристичких манифестација и планинарских акција, те су манифестација „Вурдијада", успон на Руј и Големи Стол
9
ослонци развоја туризма овог краја. Међутим, ограничавајући фактори развоја су лоша путна инфраструктура и
недовољно атрактивна туристичка понуда. Савремени туристички трендови се недовољно прате, а туристички
производи нису усаглашени са националном стратегијом развоја туризма и захтевима туристичке тражње, посебно у
светлу пандемије. Туристички развој треба усмерити у улагање, обнову и допуну туристичке инфраструктуре и
супраструктуре, у Звоначкој бањи, утврђењу „Шанац“ и његовом окружењу, уз едукацију и обуку кадрова у туризму и
угоститељству (хотелијерству и ресторатерству).
Просторни план општине Бабушница у оквиру планско - програмских развојних мера предвидео је израду
Програма развоја туризма (који је израђен током 2021.год) и активирање природних и културних ресурса за потребе
туризма. Правна регулатива предвиђа проглашење Звоначке бање за бању, што се може учинити тек по
реконструкцији бањског комплекса. У оквиру економско финансијских мера очекује се усмеравање инвестиција
државе и локалних заједница уз учешће корисника одређених видова туристичке понуде, привредника, правних и
приватних лица у уређењу и опремању овог простора, на основу одговарајућих накнада за коришћење. Предвиђено
је да се поменуте активности остваре организованим деловањем општина Бабушница и Димитровград, града Пирота
и државе Србије.
На подручју које обухвата административна општина Бабушница, задржаће се доминантно плодно тле, које је
углавном пољопривредно и шумско, а неплодне површине су највећим делом намењене становању и путевима.
Становници већине села бавиће се пољопривредом (ратарством и повртарством у долинској, воћарством у
брежуљкастој зони, а сточарством на планини). Брдско планински шумовити предели углавном остају слабо
насељени, уз веома контролисану градњу објеката у функцији шумарства, инфраструктуре и туризма. У селима,
нарочито низијског дела, на њивама се гаје жита (највише кукуруз, пшеница), поврће (кромпир, пасуљ, паприка и др.), и
др.. Терени у брежуљкастој зони користе се за гајење воћа. У котлинском делу највише се гаје свиње и живина, а у
брежуљкастом и брдском говеда и овце.
Од 52.881 ha простора општине Бабушница плодно земљиште (пољопривредно и шумско) чини око 93% општинске
територије. Оријентационо, од 52.880ha простора општине Бабушница плодно земљиште (пољопривредно и шумско)
чиниће око 90%, а остало (укључујући и грађевинско у насељима, планираним туристичким зонама, инфраструктуру,
као и површине под водотоцима, неплодне површине и др.) око 10%. Пољопривредно земљиште заузимаће око 53%
укупне територије општине. Тенденција повећавања пољопривредног земљишта на рачун ливада и пашњака треба
да буде обустављена, поготово ако се ради о њивама бољег бонитета у долинама речних токова. Ливаде и њиве ће
се највећим делом смањити због нове изградње привредних зона у долинском делу, односно потребе пошумљавања
или изградње туристичке инфраструктуре на пашњачким површинама у брдско- планинском делу општине.
Шумске површине се у највећој мери одржавају, изузев тамо где је неопхдно проширити пут или изградити
инфраструктуру и објекте у функцији туризма, или експлоатације минералних сировина, уз обавезу минималног
неопходног смањења шумских површина, на основу одговарајуће документације и процена утицаја на животну
средину. Убудуће ће се посебна пажња посветити мелиоративним радовима, тј пошумљавању деградираних шумских
земљишта и оголелих терена, поготово оних који су угрожени ерозијом. Досадашње површине под пашњацима ће се
задржати, изузев ако је потребно пошумити их ради заштите од ерозије, или ангажовати за туристичку намену,
поготово у зони Кукавице.
Грађевинска подручја насеља одређена су као оријентационе просторне целине, које обухватају грађевинско
земљиште и окућнице са обрадивим земљиштем. Нова градња у постојећим насељима планира се у оквиру граница
грађевинског подручја насеља. Путна мрежа градиће се углавном на трасама постојећих општинских, шумских и
некатегорисаних путева. Главни инфраструктурни правци пиутева, водовода и канализације, електромреже, мреже
елекетронских комуникација, гасовода и др. реализоваће се на основу посебних одговарајућих пројеката и планова, а
овим ППО се евентуално ( у складу са плановима вишег реда и техником документацијом, уколико постоји) резервише
коридор у којем ће се њихова траса дефинисати. Зоне и локације за изградњу водопривредних објеката и објектата за
третман отпадних вода утврђиваће се одговарајућим документима у складу са условима надлежне водопривреде,
заштите и енергетике. Грађевинска подручја туристичких зона, центара и пунктова на новим локацијама представљена
су графички кроз симболе, у правилима грађења дати су основни урбанистички параметри за поједине туристичке
намене. Дефинисање граница тих грађевинског подручја извршиће се кроз израду одговарајућих урбанистичких
планова.
Апсолутни приоритети развоја планског подручја су:
- демографска ревитализација подручја,
- заштита укупног простора као оквира мултифункционалног развоја планског подручја.
Дефинисана су четири основна правца будућег развоја планског подручја:
- пољопривреда - први правац развоја,
- туризам - други правац развоја,
- развој малих и средњих предузећа - трећи правац и
10
- водопривреда - четврти правац.
У глави II ПЛАНСКИ ДЕО, у одељку 2.1. ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА,
пододељак 2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА, тачка 2.1.1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ, текст
става 1. мења се и гласи:
„Предвиђено је смањење површине пољопривредног земљишта за 2,59%. „
пододељак 2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА, тачка 2.1.1.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ, нришу се прва два
става, а досадашњи став 3. се мења и гласи:
„Предвиђено је повећање површине шума и шумског земљишта за 2.19%, превођењем у шумско део
неплодног земљишта (голети), деградирано и неквалитетно пољопривредно земљиште, деградирано ерозивно
земљиште, земљиште обрасло ниским и неквалитетним растињем, земљиште нижих бонитетних класа и на већим
нагибима, у зонама уже зоне заштите водоакумулације, као и формирањем заштитних шумских појасева око
саобраћајница, насеља, радних и производних зона.“
пододељак 2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА, тачка 2.1.1.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ, текст става 1. мења
се и гласи:
„Предвиђено је укупно смањење површине под водама и водним земљиштем за 0,05%, што је највише
проузроковано пољумљавањем огољених површина.“
пододељак 2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА, тачка 2.1.1.4. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ, текст става
1. мења се и гласи:
„Предвиђено је повећање површине грађевиског земљишта за 0,45%.“
пододељак 2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА, тачка 2.1.1.5. БИЛАНС ПОВРШИНА, табела се замењује
овом табелом и гласи:
„Биланс површина планираних основних намена
Пољопривредно Шуме и шумско Грађевинско Водно и остало
Укупнo
земљиште земљиште земљиште земљиште
Година
ха % ха % ха % ха % ха %
2011. 28938 54,72 19334 36,57 3029 5,73 1579 2,98 52880 100
2025. 27560 52,13 20500 38,76 3270 6,18 1550 2,93 52880 100
Напомена: Могућа су одступања јер су бројчане вредности у табели срачунате на основу података статистике и
рефералних карата (приказа на топографским картама). „
пододељак 2.1.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА, тачка
2.1.2.4. ВОДЕ, поднаслов Заштита вода, став 7, текст седме алинеје мења се и гласи:
• спровођење планских решења ППППН Специјалног резервата природе "Јерма", на основу кога ће се
дефинисати зона заштите планиране акумулације ''Одоровци'';“
пододељак 2.1.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА, тачка
2.1.2.4. ВОДЕ, поднаслов Заштита од вода, став 5, текст се мења и гласи:
„У складу са досадашњим резултатима анализе стања животне средине извршених од стране државних
органа и урађених студија у овој области у циљу заштите и очувања природе, биолошке, геолошке и предеоне
разноврсности и заштите и одрживог коришћења природних добара и у складу са Одлуком о изради првих измена и
допуна ППО Бабушница („Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 12/21) коришћење хидропотенцијала се у
Просторном плану не планира (изузев за оне локације за које постоји важећа грађевинска дозвола).“
пододељак 2.1.3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА И МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ,
11
тачка 2.1.3.1. СТАНОВНИШТВО, додата је напомена после табеле Пројекције становништва до 2025.године по
насељима, која гласи:
„Напомена: Октобра 2022.године обављен ј нови попис становништва, али резултати нису још доступни. „
пододељак 2.1.6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.1. САОБРАЋАЈ, текст се мења и гласи:
„Подручје Просторног плана пресецају три државна пута и то:
• део државног пута IБ реда бр. 39 (Пирот-Бабушница-Власотинце-Лесковац-Лебане-Медвеђа-
Приштина-Пећ-државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Чакор)) у дужини од приближно 31,5km,
• део државног пута IIА реда бр. 223 (Периш-Бела Паланка-Бабушница-Звонце-Трнски Одоровци-веза са
државним путем 43) у дужини од око 40,0km,
• Део државног пута IIА реда бр. 224 (Нишка Бања-Гаџин Хан-Боњице) у дужини од око 7,5km.
Државни пут IБ реда бр. 39 протеже се у обухвату плана коридором североисток-југозапад.У обухват
плана улази из административног подручја Општине Пирот на Км.11+043, затим пролази кроз саобраћајни чвор 3903
Дољи Стрижевац, даље кроз саобраћајни чвор 3904 Бабушница, затим пролази кроз саобраћајни чвор 3905 Боњинце и
на крају напушта обухват плана и прелази на административно подручје Општине Власотинце на Км.42+535.У оквиру
обухвата плана налазе се следеће деонице државног пута IБ реда бр. 39:
-део деонице 03902 у дужини од приближно 8.58 Km,
-цела деоница 03903 у дужини од 4,411 Km,
-цела деоница 03904 у дужини од 17,253 Km,
-део деонице 03905 у приближној дужини од 1,254Km.
Законом о Просторном плану Републике Србије (“Сл.гл.РС”,бр.88/10), као и Нацртом Просторног Плана
Републике Србије планирана је изградња/реконструкција државног пута IБ реда бр. 39:Пирот-Лесковац-Лебане-
Приштина.
Државни пут IIА реда бр. 223 протеже се у обухвату плана коридором северозапад-југоисток.У обухват
плана улази из административног подручја Општине Бела Паланка на Км.39+712,затим пролази кроз саобраћајни чвор
3903 Дољи Стрижевац, даље кроз саобраћајни чвор 3904 Бабушница (у овом делу се траса Државног пута IIА реда бр.
223 преклапа са трасом Државног пута IБ реда бр. 39 у дужини од 4,411 Km),затим се протеже коридором сверозапад-
југоисток и напушта обухват плана приближно на стационажи Km.77+637 и наставља административним подручјем
Општине Димитровград до саобраћајног чвора 22303 Трнски Одоровци и дање. У оквиру обухвата плана налазе се
следеће деонице државног пута IIА реда бр. 223:
-део деонице 22304 у дужини од приближно 4,310 Km,
-цела деоница 22305 у дужини од 29,199 Km.
Државни пут IIА реда бр. 224 протеже се у обухвату плана коридором северозапад-југоисток.У обухват
плана улази из административног подручја Општине Гаџин Хан на Км.49+200 и завршава у саобраћајном чвору 3905
Боњинце на Км.56+598. У оквиру обухвата плана налазе се следеће деонице државног пута IIА реда бр. 224:
-део деонице 22304 у дужини од приближно 4,310 Km,
-цела деоница 22305 у дужини од 29,199 Km.
Сходно исходованим Условима за израду измена и допуна просторног плана од ЈП Путеви Србије бр.953-
13881/22-1 од 22.07.2022.год.планирана је реконструкција и/или проширење дела, или целих деоница свих државних
путева у обухвату плана, а које пре свега не испуњавају критеријуме са аспекта безбедности и геометрије у складу са
Законом о путевима и Правилником о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни
објекти и други елементи јавног пута (“Сл.гл.РС”,бр.50/11).
Значајан део путне мреже на територији општине чини систем општинских путева, којима су сва насеља
повезана, како међусобно, тако и са општинским центром. Мрежа општинских путева има укупну дужину од око 178 km,
а свега око 49% је изведено савременим коловозним застором (асфалтом), (Општине у Србији 2010 – Републички
завод за статистику), па је неопходно да општински путеви, у периоду до 2025. године, претрпе комплетну
реконструкцију уз задржавање постојећих траса.
На свим деоницама државних и општинских путева на територији захвата Плана потребна је обнова (и
одржавање) неопходне хоризонталне и вертикалне сигнализације.
На деоницама ових путева које пролазе кроз већа насељена места, у циљу повећања безбедности свих
учесника у саобраћају, посебно пешака, треба приступити изградњи тротоара. Осим тога, на свим деоницама
државних путева којима пролазе линије јавног превоза путника, неопходна је изградња и адекватно уређење
стајалишта у складу са важећим законским прописима.
Јавни превоз
Јавни превоз мора, као колективни превоз, добити апсолутну предност и представљати основну
алтернативу употреби индивидуалних возила.
12
Задовољење потражње за превозом мора се обављати фаворизовањем јавног превоза у односу на

индивидуални, чиме ће се смањити и загађење животне средине.
У циљу уравнотеженог развоја свих насеља на подручју Општине, јавни превоз мора имати
карактеристике градског саобраћаја, пре свега у погледу фреквенције полазака и међустаничних растојања.
Организовани градски и приградски превоз путника на територији општине Бабушница, у оквиру
делатности од општег интереса обавља ЈКП „Комуналац“ (Скупштински преглед општине Бабушница 10/2015,10/2017
и 46/2021) на следећим линијама:
• Бабушница-Велико Боњице-Завидинице-Бабушница-са 13 аутобуских стајалишта,2 поласка дневно
и укупном пређеном дужином пута од 99,6 km дневно (24,9 km у једном правцу).
• Бабушница-Драгинац-Вава-Стол-Камбелевац-Горчинце-Бабушница-са 13 аутобуских стајалишта, 2
поласка дневно и укупном пређеном дужином пута од 92,4 km дневно (20 km и 25 km у једном
правцу).
• Бабушница-Стрелац-Звонце-Бабушница са 14 аутобуских стајалишта, 4 поласка дневно и укупном
пређеном дужином пута од 120,4 km дневно (30,1 km у једном правцу).
• Бабушница-Војници-Горњи Стрижавац (песак)-Драгинац-Бабушница са 20 атобуских стајалишта,
једним поласком дневно и укупном пређеном дужином пута од 24,4 km.
Одлуком о Допуни одлуке о одређивању аутобуских стајалишта на територији општине Бабушница број
334-31/2022-2 од 10.6.2022.године, укупан број регистрованих стајалишта на територији општине износи 44.
Бициклистички саобраћај
Коридор источно-европске бициклистичке трансверзале бр. 11 ( EuroVelo - европска мрежа
бициклистичких рута) пружаће се кроз Србију од Хоргоша – Сенте - долином Тисе – Зрењанина – Панчева – Ковина –
Смедерева – долином Велике и Јужне Мораве ка Македонији и Грчкој. Траса ове бициклистичке стазе налази се у
коридору аутопута Е-75.
Локална (општинска) бициклистичка мрежа је планирана у коридору постојећих државних путева.
Веза локалне (општинске) бициклистичке мреже са бициклистичком трансверзалом бр. 11 оствариће се
стазом у коридору државног пута I реда бр. 9.
Ваздушни саобраћај
Ваздушни саобраћај подразумева коришћење постојећег аеродрома Константин Велики у Нишу (ван
подручја Просторног плана), чији положај пружа могућност најбржег приступа подручју Општине.“
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.2. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА,поднаслов
ВОДОСНАБДЕВАЊЕ, текст става 2. се мења следећим текстом који гласи:
„На територији Општине Бабушница снадбева се водом за пиће из Јавног регионалног система
водоснадбевања Љуберађа-Ниш насеље Бабушница и 21 село (Доње Крњино, Горње Крњино, Војници, Горчинци,
Доњи Стрижевац, Горњи Стрижевац, Љуберађа, Бабушница, Драгинац, Камбелевац, Александровац, Калуђерово,
Вава, Радошевац, Сурачево, Извор, Проваљеник, Братишевац, Ресник.) Регистровано је укупно 4.333 корисника
водоводне мреже. Квалитет воде усаглашен је са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. Лист СРЈ
бр 42/98 и 44/99) и Правилником о изменама правилника о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. Гласник РС бр.
28/19). Просечна количина воде која се испоручи корисницима је 1.400.000,0 m3 на годишњем нивоу, тј 40 l/sec.
Систем водоснадбевања чине:

• 11 водомерних шахти, преко којих се вода за пиће преузима од ЈКП „Наисус“ Ниш,
• Магистрални и секундарни цевововд дужине 112 , који је изграђен од поцинкованих АЦ и ХДПЕ
цеви.
• 17 Пумпних станица и
• 26 резервоара и прекидних комора,запремине од 3 до 500 m3.
Насеља која захват врше из потписног цевовода регионалног система Љуберађа - Ниш су: Доње и Горње
Крњино, Војници, Горчинци, Доњи и Горњи Стрижевац, Љуберађа, Бабушница, Драгинац, Камбелевац,
Александровац, Калуђерово, Вава, Радошевац, Сурачево, Извор, Проваљеник, Братишевац, Ресник, а у новије време
из овог система се санбдевају и насеља Грнчар, Модра Стена, Мезграја, Мало и Велико Боњинце.
Насеља Радињинци, Стрелац и Завидинце, имају властити захват воде, из каптираних природних извора, као
и насеља Ракита и Звонце са Звоначком бањом, која се снабдевају водом преко каптаже из Вучиделског потока. За
водоснабдевање насеља Звонце са Звоначком бањом могуће је прикључење на систем водоснабдевања који се
планира са планиране акумулације ''Одоровци''. За водоснабдевање ових насеља потребно је урадити Генерални
пројекат.»
13
ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА И РЕГУЛАЦИЈА РЕКА, текст става 3. се мења следећим текстом који гласи:
„На осталим водотоцима уређење корита треба спроводити тако да буде уклопљено у природни амбијент,
што подразумева употребу природних материјала, као што су земља, камен, појасеви зелене вегетације и сл. Заштита
од поплава малих насеља и приобаља водотока, као и пољопривредног земљишта треба да буде најмање од
педесетогодишњих великих вода. „
ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА И РЕГУЛАЦИЈА РЕКА, после става 5. додаје се текст новог става који гласи:
Што се аспекта изградње других акумулација и коришћења хидропотенцијала тиче, у складу са досадашњим
резултатима анализе стања животне средине извршених од стране државних органа и урађених студија у овој
области у циљу заштите и очувања природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности и заштите и одрживог
коришћења природних добара и у складу са Одлуком о изради првих измена и допуна ППО Бабушница („Скупштински
преглед општине Бабушница“ бр. 12/21) коришћење хидропотенцијала се у Просторном плану не планира (изузев за
оне локације за које постоји важећа грађевинска дозвола).
ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА И РЕГУЛАЦИЈА РЕКА, досадашњи став 6. постаје став 7., а досадашњи став 7. постаје став
8. у којем се брише последња алинеја.
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА, подтачка 1.
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА МРЕЖА текст става 5. се мења следећим текстом који гласи:
„Од трафостанице "Бабушница 1" 35/10kV изграђен је 35kV вод до трафостанице "Звонце" 35/10kV
снаге 1х2,5МVA.“
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА, подтачка 2.
ТОПЛИФИКАЦИЈА И ГАСИФИКАЦИЈА текст се мења и гласи:
„Гасификација на територији општине Бабушница је планирана у складу са условима ЈП "Србијагас"
(бр. 06-07/2125/1 од 22.07.2022.г.
У изградњи је магистрални транспортни гасовод максималног радног притиска (МОР) 50 bara (МГ - 10
Ниш - Димитровград (бугарска граница). На овом гасоводу планира се изградња главног разводног чвора код насеља
Понор (ван територије општине Бабушница) са кога се планира транспортни гасовод од челичних цеви максималног
радног притиска (МОР) 50bara ка планираној ГМРС „Бабушница“. Са ове ГМРС „Бабушница“ гасом ће се снабдевати
потрошачи на територији општине Бабушница планираним дистрибутивним гасоводима од челичних цеви (МОР) 16
bara ка локацијама мернорегулационим станицама предвиђеним за широку потрошњу: МРС „Љуберађа“ и МРС
„Студена“ од којих ће до потрошала водити дистрибутивни гасоводи од полиетиленских цеви 4 bara
Са ГМРС „Бабушница“ гасом ће се снабдевати насеља у северном делу општине Бабушница, на
западу закључно са насељима Ресник, Братишевац, Проваљеник, Извор и Сурачево, и на југу закључно са насељима
Камбелевац и Дучевац.
Са МРС „Љуберађа“ гасом ће се снабдевати насеља на западу Општине, док ће се са МРС „Студена“
гасом снабдевати насеља у југоисточном делу Општине, јужно од насеља Раљин и Стрелац.
На подручјима где је преовладајући систем породичног система градње ниже и средње спратности није
рационално увођење централизованог топловодног система, те из тих разлога се ни за једно насеље на територији
Општине не планира изградња централизованог система топлификације. „
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА, мења се назив
14
подтачке 3. и гласи ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ И ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ, а ставови од 1-4 се мењају
текстом који гласи:
„С обзиром на актуелне трендове у планирању оваквих објеката, чија се пракса досадашње

реализације и коришћења у Србији показала као еколошки осетљива и често проблематична, евентуална будућа
реализација и употреба оваквих објеката може одвијати ускљуиво у складу са пласнком документацијом вишег реда
(нови Просторни план Републике Србије који је пред доношењем), студијским истраживањима (поготово еколошком
валоризацијом простора и студијама процене утицаја на животну средину) и законском регулативом.“
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА, текст
се мења и гласи:
«1. ФИКСНА И МОБИЛНА ТЕЛЕФОНИЈА И ИНТЕРНЕТ
На територији општине Бабушница налазе се објекти фиксне телекомуникационе мреже са ТК
канализацијом и кабловском инфраструктуром, као и објекти бежичне телекомуникационе мреже, са тренутно осам
активних базних станица. Постојећи телекомуникациони кабл дистрибутивне мреже покрива углавном северни део
општине, укључујући насеље Бабушница, и села Завидинце, Мало и Велико Боњице, Модра Стена, Грнчар,
Љуберађа, Бердуј, Радињице, Сурачево, Извор, Александровац, Горње и Доње Крњино, Драгинац, Радошевац,
Калуђерово, Проваљеник, Братишевац, Ресник и Стрижевац, али и село Звонце и Звоначку бању на југоистоку и
село Стрелац.
Телекомуникациони каблови се углавном полажу у зони регионалних и локалних путева, а на основу
услова које прописују надлежне институције. Стога је потребно планирати телекомуникациони коридор уз све
саобраћајнице на подручју који обухвата план без обзира на ранг пута. Коридор треба планирати са обе стране
улице.
Планирано је даље осавремењавање телекомуникационих чворишта у циљу пружања нових сервиса
корисницима. Поред постављања нових телекомуникационих уређаја и проширења постојећих, планира се и даље
постављање мултисервисних приступних платформи, као и друге телекомуникационе опреме у уличним
кабинетима. Децентрализација приступне телекомуникационе мреже подразумева скраћење претплатничке петље
по бакарним кабловима и даљу изградњу оптичких каблова у оквиру приступне мреже, што ближе корисницима.
Планирана је децентрализација свих насеља у Бабушници.
Потребно је планирати постављање ПВЦ цеви, пречника 110mm на местима укрштања траса са
коловозом као и испод бетонских и асфалтних површина на трасама каблова како би се избегла накнадна
раскопавања.
У наредном периоду треба очекивати даљи пораст тражње мобилних услуга, значајан развој видео услуга
и повећање удела мобилног Интернета и свих његових пратећих услуга.
Сви активни оператери ће проширивати мрежу базних радиостаница да би квалитетним сигналима
покрили целокупну територију Општине.
Поред осам тренутно активних базних станица, у наредном периоду планирана је изградња још седам
базних станица, али се може очекивати вишеструко увећање броја базних станица током важења плана. Потребно
је да се планом предвиди могућност постављања базних станица на објектима или новим антенским стубовима.
Како базне станице мобилне телефоније често нису уз рангиране саобраћајнице, потребно је узети у обзир
потребу за изградњом оптичких приводних каблова до њихових локација.
У складу са експанзијом мобилних уређаја (лаптоп, таблет и паметни телефони) и њиховом потребом за
повезивањем на интернет, потребно је предвидети могућност изградње Wi-Fi приступних тачака и приводних
каблова до тих тачака. Такође треба предвидети могућност даље реконструкције, односно појачања капацитета
оптичке мреже кроз постојећу инфраструктуру, као и могућност изградње нових приводних оптичких каблова за
повезивање (постојећих и будућих) БС, Wi-Fi и MS приступних тачака.
2. ПОШТАНСКА МРЕЖА
Распоред пошти на територији Општине није адекватан и не одговара размештају насеља у Општини.
Радијуси опслуживања су изузетно велики и потребно је отварање нових пошти у насељима која ће представљати
центре заједница насеља, односно у насељима у њиховим гравитационим подручјима.
Јавно предузеће ПТТ саобраћаја "Србија" не планира отварање нових јединица поштанске мреже.
Међутим, како отварање нових и затварање старих јединица поштанске мреже зависи од тражње корисника за
универзалном поштанском услугом, то се предвиђа могућност функционисања дела поштанских јединица кроз
увођења система уговорних и сезонских пошти.»
15
РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА, подтачка 1.

ЗБРИЊАВАЊЕ ОТПАДА, став 2, текст друге алинеје се мења и гласи:
- према Програму управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2035.године потврђује се
локација регионалне депоније у Пироту као место крајњег одлагања комуналног отпада, уз одредницу да на
општинском нивоу буде центар за урпављање отпадом – «рециклажно двориште» где ће грађани доносити отпад који
се не сме одлагати у контејнере за отпад из домаћинстава, укључујући нпр. кабасти отпад, посебне врсте отпада,
зелени отпад, опасан отпад из домаћинстава, отпад од електричне и електронске опреме, батерије и слично; за
локацију за рециклажно двориште планском урбанистичком документацијом се утврђују прафила уређења и грађења у
складу са законским прописима и смерницама из овог Просторног плана.
пододељак 2.1.7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ
ДОАБАРА, тачка 2.1.7.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, текст се мења и гласи:
Кaтегоризација животне средине
Подручје према
Карактеристике Подручје Просторног плана Извори загађења
степену загађености
Локалитети на којима су
Подручја загађене и најзаступљенији
Подручја захваћена Деградирано земљиште које
деградиране негативни утицаји на
клизиштем угрожава путеве и изграђене објекте
животне средине људе, биљни и
животињски свет
Нарушавање квалитета животне

Локалитети са средине као последица употребе
повременим Државни путеви I и II реда, агрохемијских средстава која се
Подручја угрожене зоне интензивне користе у пољопривреди, угроженост
прекорачењем
животне средине пољопривреде и зона буком и издувним гасовима из
граничних вредности
загађења експлоатације саобраћаја, угроженост ваздуха и
земљишта изазвана ископавањем
минералних сировина
Подручја са
Подручја преовлађујућим Шуме и шумско земљиште,
квалитетне животне позитивним утицајима на ливаде и пашњаци Утицај човека, неконтролисано
средине човека, живи свет и крчење шума
квлитет живота
Специјални резерват
Подручја веома природе Венерина падина,
Подручја заштићених Занемарљиви негативни утицаји на
квалитетне простор за који је покренут
природних добара квалитет животне средине
животне средине поступак заштите клисура
реке Јерме и Сува планина
Очување и унапређење квалитета животне средине представља један од основних предуслова за

остваривање развоја Општине.
Планска решења која се односе на заштиту ваздуха:

- ограничење емисије загађујућих материја из привредних постројења, саобраћаја и домаћинстава и
спречавање великог утицаја постојећих и планираних постројења на квалитет живота становништва;
обавезна је контрола и одржавање емисије загађујућих материја у ваздух у законски дозвољеним
границама; реконструкција градских и осталих саобраћајница за меродавно саобраћајно оптерећење;
подизање нивоа комуналне хигијене на подручју плана; сви постојећи и планирани производни и други
погони, који представљају изворе аерозагађивања у обавези су да примене најбоље доступне технике и
технологије у циљу спречавања и смањена емисије штетних и опасних материја у ваздух и животну средину;
- реконструкција постојећих и реализација нових пројеката (објеката, технологија, инфраструктуре)
потенцијалних загађивача ваздуха, могућа је уз поступак процене утицаја на животну средину, у складу са
Уредбом о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може
захтевати процена утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 114/08);
16
- праћење квалитета ваздуха уз унапређење мониторинг система и постављање мреже мерних станица на
локацијама које су за то одређене у складу са европским директивама; за случај прекорачења граничних
вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху, предузети додатне техничко-технолошке мере како би се
концентрације загађујућих материја свеле у прописане вредности;
- уређење саобраћајне инфраструктуре и постављање заштитног зеленила око саобраћајница са
интензивним саобраћајем;
- планско озелењавање јавних површина са изградњом нових паркова и спортско-рекреативних терена,
дечјих игралишта, као и нових дрвореда дуж улица;
- коришћење алтернативних енергетских извора, првенствено сунчеве енергије, геотермалне енергије,
енергије биомасе и отпада, енергије ветра ...;
- одређеним мерама стимулисање грађана са индивидуалним ложиштима на прелазак на алтенативне
изворе грејања;
- обавезан је мониторинг утицаја загађености ваздуха на здравље становништва, објављивање
резултата праћења и информисање јавности и надлежних институција, у складу са важећим Законом и подзаконским
актима;
- неопходна је стална едукација и подизање еколошке свести о значају квалитета ваздуха и животне
средине;
- развој информационог система квалитета ваздуха за подручје Просторног плана преко Екобилтена и
интернет презентација, са доступном базом података о актуелном стању квалитета ваздуха.
Планска решења за заштиту вода и заштиту од вода:

• успостави интегрално управљање водама, водним објектима и водним земљиштем;
• спровођење системског праћења квалитета водотокова;
• заштитa изворишта и обезбеђење снабдевања водом, применом прописаних активности у зони
заштите изворишта, ревитализацијом и проширивањем водоводног система;
• плански третман комуналних отпадних вода - ширењем канализационе мреже (канализације за
употребљене и атмосферске воде), одређивање локације и изградња ППОВ;
• дозвољене су искључиво водонепропусне септичке јаме у насељима и деловима насеља, као
прелазно решење до изградње канализационе мреже;
• уградња постројења за пречишћавање отпадних вода загађених нафтним дериватима;
• атмосферске воде са манипулативних површина (паркинзи и сервиси за прање возила) морају пре
упуштања у реципијент прећи третман одвајања чврсте фазе кроз таложник и третман одвајања масти и уља кроз
сепаратора масти и уља прописно димензионисаног за меродавне падавине;
• објекти у којима се обавља производња и постоје технолошке отпадне воде (кланице, млекаре,
хладњаче и др) морају имати посебно издата водна акта (услове, сагласности и дозволе) којима се регулишу услови и
квалитет отпадне воде и њено упуштање у канализацију или природни реципијент; није дозвољено испуштање оваквих
отпадних вода, без претходног пречишћавања, у подземље, водотоке, језера, бунаре или јавну канализацију;
• Пречишћене отпадне воде које се испуштају у реципијент морају испунити услове граничних
вредности емисије за одређене групе загађујућих супстанци, према Уредби о граничним вредностима емисије
загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање ("Сл, гласник РС" бр,67/1 !) и Измена Уредбе ("Сл,
гласник РС" бр,48/2012 и 1/2016), Мерење количина и испитивање отпадних вода урадити сходно Правилнику о начину
и условима за мерење количине и испитивање отпадних вода и садржини извештаја о извршеним мерењима ("Сл.
гласник РС" бр,33/2016),
• забрана изградње индустријских и других објеката чије отпадне материје могу загадити воду и
земљиште или угрозити безбедност водопривредне инфраструктуре;
• дозвољена изградња објеката, ако се у пројектовању и извођењу обезбеди каналисање и
пречишћавање отпадних вода у складу са стандардима прописаним законом и у складу са законом, дозвољена је
изградња објеката за рекреацију и туризам под условима заштите животне средине;
• саобраћајну инфраструктуру планирати и градити тако да бууде у функцији заштите од поплава.
Изградња саобраћајница не сме да ремети проток воде, наноса и леда;
• акгивности и намену простора усагласити са забранама, ограничењима правима и обавезама за
кориснике простора у зонама санитарне заштите;
• постојећи индустријски објекти морају у најкраћем року обезбедити каналисање и пречишћавање
отпадних вода у складу са законском регулативом;
• у зонама где су саобраћајнице у близини изворишта за водоснабдевање у складу са режимима
коришћења простора у појединим зонама санитарне заштите изворишта, прикупити атмосферске воде са
саобраћајних површина и контролисано их одвести у реципијент, уз претходни третман на сепараторима,;
• строго поштовати прописе о безбедном превозу опасних и штетних материја;
• примењивати предтретман индустријских отпадних вода пре упуштања у канализациони систем;
• примена савремених технологија које не угрожавају квалитет вода;
17
• контрола рада свих загађивача (првенствено производних објеката, сточних фарми);

• забрањено је депоновање отпада сваке врсте у долинама река и у зонама изворишта површинских и
подземних вода; и
• примењивати едукативне мере становништва у погледу развијања свести о потреби очувања водних
ресурса.
• отпад се сме сакупљати само на водонепропусним површинама, а депоновање је могуће само на
теренима изван зона санитарне заштите и у складу са прописаним режимима коришћења и заштите изворишта
водоснабдевања и заштите природе;
• забрана депоновања било каквог материјала на обалама водотока, коришћења напуштених бунара
као септичких јама, прања возила, машина, опреме и уређаја у површинским водама и на водном земљишту,
транспорта и складиштења опасних и отровних материја;
• у зони изворишта забрањена је интензивна употреба пестицида, хербицида и вештачких ђубрива на
земљишту које се користи у пољопривредне сврхе;
• коришћење вода за туризам и рекреацију - риболов, излетнички туризам и др;
• заштиту од поплава извести активним мерама ублажавања поплавних таласа;
• регулацију мањих водотока, треба обављати по принципима „натуралне регулације”, која
подразумева што мању употребу грубих вештачких интервенција (кинетирања корита, облагања
целог попречног профила каменом и бетоном итд.) како би се у целости очували водени екосистеми
и непосредно приобаље;
• при регулацији водотока у зони насеља, поред функционалних критеријума, примерити и урбаним,
естетским и другим условима који оплемењују животну средину.
• успостављање информационог система о заштити вода.
На водном земљишту дозвољена је изградња водних објеката, постављању уређаја намењених уређењу вода,
одржавању корита водотока и водних објеката, спровођење заштите од штетног дејства вода, а за остале намене у
складу са законом и у складу са прописаним забранама, ограничењима и правима и обавезама за кориснике водног
земљишта и водних објеката. Забрањно је на водном земљишту одлагање и депонивање дрвне масе и сл. , прање
механизације и возила и сл.радови који утичу на квалитет вода, стабилност и функционалност водних објеката и тд..
Није дозвољена било каква градња сталних објеката, али се може без ограничења користити за пољопривредну
производњу, плантажне засаде (шуме, воћњаци, виногради), спортске и рекреационе површине - без објеката који
ометају развој система за заштиту од вода и спровођење мера одбране (прилаз механизације, проширење постојећих
насипа, реализацију дренажних система).
Планска решења за заштиту земљишта обухватају:

• заштиту пољопривредног земљишта до III бонитетне класе, у алувионима, долинским проширењима и на
нагибима до 20о, од непотребног изузимања из пољопривреде за грађевинске сврхе
- Мере заштите од непланске и бесправне изградње могу се применити кроз израду просторно планске и
урбанистичке документације, којом се дефинишу будући начини коришћења и уређења земљишта; кроз
израду шумско-привредних и аграрних основа који дефинишу програме уређења и коришћења
пољопривредног и шумског земљишта
• избегавати фрагментацију пољопривредног земљишта и смањити коришћење квалитетног земљишта у
непољопривредне сврхе (пренамену обрадивог пољопривредног земљишта у непољопривредне намене
усмерити на земљишта изнад V катастарске класе, а изузеци и евентуална пренамена обрадивог
пољопривредног земљишта од I-V катастарске класе ће се обављати у складу са Законом о
пољопривредном земљишту);
• подстицати органско - биолошку пољопривреду уз помоћ информација и едукацијом;
• предност дати традиционалним пољопривредним гранама које имају повољне услове за производњу и
доприносе очувању еколошке равнотеже;
• заштиту најпродуктивнијег пољопривредног земљишта од плављења (услед ексцесних водостаја и изливања
река), регулацијом речних токова,
• заштиту земљишта од ерозије различитим мерама чијим ће се комбиновањем постићи успешно санирање
ерозивних процеса и санирање еродираних земљишта, неплодних и необраслих земљишта, земљишта на
већим нагибима терена.
- Мере заштите од ерозије обухватају примену противерозионих мера (грађевинско-технички радови за
уређење бујичних токова), ретенционо технички радови; шумско технички радови на пошумљавању,
интензивној нези шума, пејзажном обликовању нестабилних падина, агротехнички радови - мелиорације
земљишта, побољшање структуре земљишта, уређење плодореда, терасирање, узоравање дуж изохипси,
регулација река и др.. Адекватним комбиновањем ових мера постићи најбоље ефекте заштите од ерозије.
- Према Методологији за израду планова за проглашење ерозионих подручја, Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде, Београд, 2000., антиерозионо уређење сливова подразумева предузимање
18
антиерозионих мера које се своде на забрану: кресања лисника; гајења окопавина на стрмим њивама; орања
по нагибу земљишта; чисте сече шума на нагнутим теренима и испаше на деградираним теренима;
претварања деградираних њива у ливаде; обавезу орања по изохипси; мелиорације деградираних пашњака;
пошумљавања голети; забрана неконторлисане сече шума; конверзије једногодишњих култура у
вишегодишње на деградираним површинама и антиерозионог газдовања земљиштем и шумама; скуп мера
које ће се применити зависиће од нивоа ерозионих ризика и врсте ерозије;
• контролисану примену агрохемијских средстава у пољопривреди кроз усмеравање стручних знања о
коришћењу хемијских производа у пољопривреди.
- Мере заштите од фертилних средстава која се употребљавају у пољопривреди треба да се спроводи
вршењем контроле и састава средстава уз смањење хемијских и већу примену природних фертилних
средстава.
• рекултивисати све просторе на којима је завршена експлоатација минералних сировина (препоручује се
спровођење биолошке рекултивације), при чему се отварање нових каменолома и позајмишта материјала
дозвољава уз претходну сагласност органа надлежног за послове заштите животне средине;
• заштиту земљишта од осталих облика загађивања која ће се обезбедити спровођењем мера заштите ваздуха
и воде од загађивања, одговарајућим третманом отпадака из насеља и производних објеката на регионалној
депонији на територији ЈЛС града Пирота и др.; посебно спречити одлагање комуналног отпада на за то
непредвиђеним местама, посебно на плодном пољопривредном земљишту; у сврхе тога примењивати:
– организовано управљање отпадом на подручју Плана које подразумева прикупљање, примарну
селекцију, транспорт и одлагање;
– уклањање дивљих депонија са свих локација и увођење строжије казнене политике како би се
спречило поновно формирање дивљих депонија;
– контролу управљања отпадом и отпадним водама у оквиру појединачних радних и индустријских
комплекса;
– контролу избора локације сточног гробља (изван насеља, на оцедном терену, крупно гранулираног тла
и добрим протоком ваздуха где је ниво подземних вода испод 2,5–3m);
– промовисање ограничене примене агротехничких мера-органске пољопривреде;
• спроводити санацију деградираних земљишта кроз спровођење мера рекултивације: санација клизишта и
нестабилних зона; поред тога потребно је обезбедити чишћење свих дивљих депонија и спречити њихово
обнављање;
• смањити ризике од загађивања земљишта при складиштењу, превозу и претакању нафтних деривата и
опасних хемикалија и израдити План заштите од удеса у већим привредним објектима.
Заштита од штетног дејства буке и вибрација:
С обзиром да планско подручје није угрожено повећаним нивоом комуналне буке, основне мере заштите од
њеног неповољног дејства односе се на унапређење саобраћајне матрице градског подручја, ради повећања
проточности возила у ужем градском центру, као и постављање одговарајућих заштитних појасева зеленила између
планираних инфраструктурних и привредних објеката који могу произвести буку већег интензитета и постојећих зона
стамбене изградње.
Због смањења загађивања буком могуће је спровести следећу заштиту:
▪ на самом извору буке: техничко - технолошким решењима на уређајима који производе буку, као и учесталом
строгом техничком контролом рада моторних и шинских возила и применом важећих прописа;
▪ на путу од извора буке до пријемника:
-подизањем заштитних зидова типа екрана око извора буке, при чему се посебно наглашава потреба спровођења
ове заштитне мере у зонама постојећих државних путева, као и општинских саобраћајница, у складу, како са
прорачунима нивоа буке који се јављају у појасу са обе стране саобраћајнице, тако и са важећим прописима и
стандардима за поједине градске зоне и објекте;
-реконструкцијом саобраћајне мреже на подручју Плана (при чему примарни задатак представља изградња и
реконструкција улица које су у саставу општинских и државних путева);
-новим урбанистичко - архитектонским и грађевинским решењима уз одговарајућа хортикултурна решења у
стамбеним и радним зонама (а нарочито у деловима зона где су оне у непосредној близини или се додирују);
-на месту пријема звука: ефикасним архитектонским и грађевинским решењима (правилном локацијом извора
буке, добрим избором грађевинских материјала слабе звучне проводљивости као и оних који имају повећану
апсорпцију звука; при пројектовању објеката спровести одређивање правилног распореда просторија за спавање
на страни куће која није окренута директно ка путу или другом извору буке, као и увођење боље звучне изолације
при пројектовању и градњи стамбених објеката.
Смањењу буке од саобраћаја у насељима предвидети кроз одреднице овог Плана које се односе на унапређење
саобраћајне мреже, изналажење и реализацију архитектонских, грађевинских и хортикултуних решења, на простору
између саобраћајнице и околних објеката. Оне се такође односе на и успостављање оптималне и функционалне
саобраћајне мреже са обезбеђивањем потребних профила, регулисање питања железничког саобраћаја,
модернизацију горњег строја и слично.
19
Поред интервенција на постојећим саобраћајницама и зонама уз њих, израду техничке документације за нове
саобраћајне системе и изградњу ових објеката, неопходно је пратити пројектовање и примену адекватних мера
заштите од буке и вибрација, како на самом објекту, тако и у његовој околини, како би се штетни утицаји саобраћаја
који се овим системима одвија, свели на законом прихватљиве оквире.
Емитовање буке из других објеката не сме прекорачити законске норме дефинисане „Уредбом о индикаторима
буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у
животној средини“ („Сл. гласник РС“, бр. 75/10). Такође, Правилима уређења овог Плана, на нивоу урбанистичких
уређајних основа за насеља, дефинисана је заузетост сваке парцеле под зеленим површинама, што такође доприноси
смањивању евентуално негативних утицаја повишеног нивоа буке у животној средини. Посебно се истиче обавеза
формирања зеленог заштитног појаса дуж дуж саобраћајница.
Заштита од притиска који бука врши на животну средину и људе подразумева опште и посебне мере, чијом
применом се доприноси унапређењу стања у окружењу, а односе се пре свега на следеће:
▪ при изради техничке документације обезбедити да се за изградњу коловозног застора користи материјал који
ће смањити ниво буке и вибрација.
▪ приликом изградње саобраћајница користити материјале који апсорбују буку;
▪ на саобраћајницама у стамбеним зонама, зонама туристичко-бањског комплекса и дечјих игралишта
одговарајућим пројектовањем саобраћајница успорити кретања возила;
▪ дуж прометних саобраћајница, по потреби, на деоницама поред зона становања, рекреативних површина
предвидети звучне баријере (природне или вештачке);
▪ при пројектовању, односно изградњи објеката намењених становању, а нарочито ако је део објекта намењен
пословању, односно делатностима, као и објеката или њихових делова у зони утицаја фреквентних
саобраћајница, обавезна је примена техничких услова и мера звучне заштите помоћу којих ће се бука у
стамбеним просторијама свести на дозвољени ниво, а у складу са Техничким условима за пројектовање и
грађење зграда (Акустика у зградарству) СРПС У.Ј6.201:1990; објекте становања у непосредном окружењу
извора буке звучно (акустично) изоловати користећи најбоље звучне изолаторе у складу са архитектонско–
грађевинским карактеристикама објекта;
▪ при одређивању могућих намена делова и просторија објеката у зонама становања и пословања у њима
водити рачуна о нивоу буке које исти могу да генеришу;
▪ сви инфраструктурни и други објекти који могу бити генератори буке, морају се извести према стандардима
који обезбеђују да се бука не чује изван датог објекта;
▪ предузимати и остале мере из домена организације и регулисања саобраћаја које се предлажу за смањење
притиска на квалитет ваздуха, с обзиром да те мере имају позитивне ефекте и на емисију буке.
Мере и услове заштите од буке јединица локалне самоуправе утврђује у складу са Законом о заштити од буке у
животној средини. Обавезе јединице локалне самоуправе односе се на акустичко зонирање на територији локалне
самоуправе, одређивање мера забране и ограничења у складу са Законом, доношење локалног акционог плана
заштите од буке у животној средини, обезбеђење и финансирање мониторинга буке у животној средини и вршење
надзора и контроле примене мера заштите од буке у животној средини.
Начине заштите и објекте за заштиту од буке и вибрација уз објекте, а поготово уз саобраћајнице, одређивати још
у фази пројектовања, при чему водити рачуна да растиње и шибље не смеју угрозити подземне инсталације.
Највиши дозвољени нивои буке изражени А - пондерисани нивоом у dB(A) у складу са Уредбом о индикаторима
буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравањ аи штетних ефеката буке у
животној средини ("Службени гласник РС", бр.75/2010), приказани су у табели која следи у којој се даје приказ
прописаних граничних вредности индикатора буке у животној средини.
Табела . ...: Граничне вредности индикатора буке* на отвореном простору, према намени простора
Највиши дозвољени ниво спољашње
Зоне Намена простора буке dB(A)
За дан и вече За ноћ
Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, културно - историјски
I 50 40
локалитети, велики паркови
II Туристичка подручја, мала и сеоска насеља, кампови и школске зоне 50 45
III Чисто стамбена подручја 55 45
IV Пословно-стамбена подручја, трговинско - стамбена подручја, дечја игралишта 60 50
Градски центар, занатска, трговачка, административно - управна зона са становима, зоне дуж
V 65 55
аутопутева и магистралних саобраћајница1
На граници зоне бука не сме
VI Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без становања прелазити нивое у зони са којом се
граничи
* индикатор буке је акустичка величина којом се описује бука у животној средини и изражава се у dB(A)
20
Граничне вредности се односе на укупну буку која потиче из свих извора буке на посматраној локацији. При
процени буке водити рачуна о синергијском деловању са осталим околним изворима буке.
Заштита од зрачења:
Заштита од зрачења спроводиће се уз примену законских и подзаконских мера заштите којима се спречава
угрожавање животне средине и здравље људи од дејства зрачења која потичу од јонизујућих и нејонизујућих извора и
отклањају последица емисија које извори зрачења емитују или могу да емитују.
Уколико током примене овог Просторног плана дође до измена законске регулативе и подзаконских аката,
примењиваће се у тренутку спровођења важећа регулатива.
Заштита од јонизујућег зрачења
o На планском подручју нема постојећих нити је дозвољено постављање нових извора јонизујућег зачења.
Заштита од нејонизујућег зрачења
За објекте трафостаница и преносне мреже који представљају изворе нејонизујућег зрачења нискофрекветног
електромагнетног поља од посебног интереса, као и изворе високофреквентног електромагнетног поља треба
обезбедити да у зонама повећане осетљивости буду испоштована базична ограничења изложености становништва,
електричним, магнетским и електромахнетским пољима, према Правилнику о границама излагања нејонизујућим
зрачењима („Службени гласник РС“, број 104/09), а нарочито:
o одговарајућим техничким и оперативним мерама обезбедити да нивои излагања становништва нејонизујућим
зрачењима, након изградње трафостаница, не прелазе референтне граничне нивое излагања електричним,
магнетским и електромагнетским пољима, и то: вредност јачине електричног поља (Е) не прелази 2 кV/m, а
вредност густине магнетског флукса (В) не прелази 40 µT,
o трансформаторске станице у оквиру објеката не планирати уз стамбени простор (дечије, спаваће, дневне
собе и сл), односно канцеларијски простор намењен дужем боравку људи, већ уз техничке просторије, оставе
и слично.
Приликом постављања објеката трафо станица и уређаја и припадајућег антенског система базних станица мобилне
телефоније, поштовати прописана удаљења.
Мера заштите од нејонизујућег зрачења је да се приликом планирања и реализације обезбеде одстојања у складу са
законским прописима, унутар којихније дозвољено планирање и изградња објеката за дужи боравак људи, тј. не
планирати намене попут становања, спорта, рекреације, јавних установа социјалне и здравствене заштите и сличних
делатности које подразумевају дужи боравак људи.
Припрема за изградњу, постављање и употребу нових извора нејонизујућег зрачења, односно реконструкцију
постојећих извора нејонизујућих зрачења, врши се уз:
▪ прибављање услова и мера заштите животне средине које издаје надлежни орган у складу са прописима
којима се уређује заштита животне средине;
▪ процену утицаја на животну средину у поступку који спроводи надлежни орган пре издавања грађевинске
дозволе за нову изградњу, односно постављање и употребу у складу са прописима којима се уређује процена
утицаја на животну средину.
У поступку издавања услова и мера заштите животне средине, односно одлучивања о потреби процене утицаја на
животну средину корисник извора нејонизујућег зрачења од посебног интереса подноси надлежном органу стручну
оцену оптерећења животне средине као доказ да тај извор неће својим радом довести до прекорачења прописаних
граничних вредности.
Ради заштите од нејонизујућег зрачења није дозвољено планирање и постављање уређаја и припадајућег антенског
система базних станица мобилне телефоније на објектима дечјих вртића, школа и простора дечијих игралишта.
Минимална потребна удаљеност базних станица мобилне телефоније од објеката дечијих вртића, школа и простора
дечијих игралишта, односно ивице парцеле дечијег вртића и дечијих игралишта, не може бити мања од 50,0m.
Антенски системи базних станица мобилне телефоније у зонама повећане осетљивости, могу се постављати на
стамбеним и другим објектима на антенским стубовима под условом да:
▪ висинска разлика између базе антене и тла износи најмање 15 m;
▪ удаљеност антенског система базне станице и стамбеног објекта у окружењу износи најмање 30 m;
▪ удаљеност антенског система базне станице и стамбених објеката у окружењу може бити мања од 30
m,искључиво када је висинска разлика између базне антене и кровне површине објекта у окружењу износи
најмање 10m.
При избору локације за постављање антенских система базних станица мобилне телефиније узети у обзир следеће:
▪ могућност постављања антенских система на постојећим антенским стубовима других оператера,
грађевинама попут димњака топлана, водоторњева, стубова са рефлекторима, телевизијских стубова и
сл.;
▪ неопходност поштовања постојећих природних обележја локација и пејзажа, избегавати просторе
излетишта, заштићена природна добра, заштићене културно-историјске целине, парковске површине и
слично.
21
Инвеститор је дужан да се обрати надлежном органу за заштиту животне средине који ће утврдити потребу израде
Студије о процени утицаја.
Заштита биљног и животињског света:

Заштита вегетације, посебно шумске и животињског света спроводиће се перманентно како кроз израду
одговарајуће документације, тако и кроз спровођење активности планираних посебним документима које треба донети
у складу са законом (шумско – привредне, ловне и пољопривредне основе, као и урбанистички планови за поједина
насеља и зоне у којима се планирају непољопривредне активности).
Републички прописи о шумама и шумском земљишту представљају добро полазиште за дефинисање општих и
посебних мера заштите шумске вегетације (у смислу њеног узгоја, одржавања, забране пустошења, промене намене и
режима коришћења итд).
Због заштите планског подручја од штетног дејства бујичних токова и ерозије, заштита вегетације је
неопходна на ширем простору у оквиру сливних подручја водотокова који протичу кроз планско подручје.
Због комплексног значаја очувања вегетације, посебно се наводе опште мере за заштиту шумске вегетације
које предвиђају следеће:
▪ израда нове шумско привредне основе;
▪ контрола сече уз обавезно одабирање и обележавање стабала у складу са упутствима из шумско - привредних
основа;
▪ забрана промене намене и режима коришћења шуме и шумског земљишта која није у складу са шумско -
привредном основом
▪ забрана пустошења, кречења и чисте сече која није одобрена као редован вид обнављања шума (сеча ретких
стабала, подбељивање стабала, паша и брст коза, ширење, сакупљање шушња и маховине и слично, активности
које могу угрозити шуму)
▪ забрана сече четинарских стабала
▪ забрана неконтролисаног сакупљања шумских плодова и лековитог биља
▪ контролисана испаша у шумама
▪ гајење само оних врста дивљачи и у оном броју који не омета правилно газдовање шумом.
Планским мерама ће се обезбедити заштита живог света кроз:
- заштиту при извођењу грађевинских радова;
- контролисану примену хемијских препарата и паљења вегетације;
- планско организовање лова, риболова и ловног туризма; и
- посебне мере заштите треба предузети ради омогућавања кретања животиња на правцима који су
пресечени путем или пругом, у циљу стварања услова за несметан пролазак животињских врста; у том
смислу пројектовати подвожњаке за животиње, тзв. „еколошке коридоре“.
- неопходно је планирати сађење оних врста које су отпорније на емисије негативног дејства загађеног
ваздуха дуж путева.
- постојећа и планирана вегетација у насељима (дрвореди, скверови, гробља, парковске и друге уређене
зелене површине, као и вегетација на обалама река и на стрмим падинама) такође захтева адекватну
заштиту и одржавање (посебно због загађености ваздуха и неконтролисаног одлагања смећа који штетно
утичу на развој биљних врста); због тога она треба да буде правилно одабрана и одржавана, како би у
потпуности остварила своје санитарне, хигијенске, пејзажно - архитектонске и друге мелиоративне улоге.
- штовање прописа за заштићене биљне и животињске врсте;
- поштовање прописа на Значајном подручју за птице (IBA- Important Bird Areas) и подручју које је дефинисано
у оквиру EMERALD мреже, а представља део европске еколошке мреже за очување дивље флоре и
фауне;
- контролисана експлоатација лековитог биља;
- планско организовање лова, риболова и ловног туризма;
- планску сечу шума.
Остали аспекти заштите животне средине:

Заштита пољопривредног и шумског земљишта врши се планираним променама основних намена и
коначним утврђивањем примарне намене на основу еколошког бонитирања и стања на терену. Утврђеним наменама
простора и режимима коришћења по зонама заштите, штите се и иначе стабилни екосистеми и биодиверзитет
(значајног обима).
Заштита шума, шумског земљишта и дивљачи обезбеђује се забраном и спречавањем:

- пустошења и крчења шума, као и чистим сечама, које нису редован начин обнављања;
- сече ретких врста дрвећа;
22
- криволова, паше, брста, жирења, гајења лисничких и кресаничких шума;

- сакупљања (ван контроле) шумских плодова, лековитог биља, шушња и маховине;
- коришћења (ван контроле) камена, шљунка, песка, хумуса, земље, тресета;
- непланских сеча семенских стабала и састојина;
- самовласног заузимања шума и шумског земљишта;
- одлагања смећа, отпада и других штетних и опасних материја, односно спровођењем мера и
активности у заштити од болести, штетних инсеката, корова, пожара, паразитских биљака, дивљачи, стоке, абиотичких
и других чинилаца.
Неопходно је:
- посебан надзор, нарочито у сушним периодима, над кретањем чобана, ловаца, шумских радника – у
вези са ложењем ватре;
- организовање службе осматрања и дојаве;
- адекватна заштита од биљних болести и инсеката, уз постављање контролних стабала и феромона, у
циљу праћења бројности популације штетних инсеката;
- шумско-узгојне радове (пошумљавање голети, мелиорација, окопавање и прашење култура, сеча
изданака и избојака, сеча чишћења у културама, прореде, санитарне сече, природно обнављање шума и др)
спроводити искључиво у складу са смерницама прописаним у општој основи (усклађеној са актуелним законским и
подзаконским актима);
- заштиту, гајење и лов-коришћење дивљачи спроводити у складу са ловним основама "Руј" и "Јерма".
Заштита грађевинског земљишта се обезбеђује кроз обавезе или забране утврђене правилима уређења и
грађења, према конкретним наменама и простору.
За заштиту од деградације и загађивања земљишта оштећеног експлоатацијом минералних сировина
предвиђена је рекултивација и ремедијација локације. Предвиђена је и санација и ремедијација загађених водотокова.
У хитне интервенције на подручју Општине спада уклањање повремених, спонтано формираних
депонија, затварање и санација постојећег несанитарног сметилишта и обезбеђење трансфер станице.
Ради спречавања евентуалног штетног дејства нових привредних објеката (услед прекомерне емисије
штетних материја), треба их обавезати на уградњу савремених технологија, код којих емисија не прелази законом
прописане нивое.
Извесне конфликтне ситуације би се могле јавити и у погледу коришћења простора на подручјима
заштићеним због вредности природе.
Заштиту деградираних и девастираних површина (ерозијом, поплавама,...) треба обезбедити санацијом
и ревитализацијом, а потом и уређењем.
Дефинисањем угрожености животне средине на подручју Просторног плана, утврђују се пропозиције
заштите за свако подручје различитог квалитета животне средине:
1. Спречавање даљег загађења и побољшања постојећег стања се спроводе на подручју загађене и
деградиране животне средине. На простору обухваћеног Просторним планом у ову категорију се сврставају подручја
на којима се јављају клизишта. Клизишта угрожавају путеве и речна корита и неопходно је извршити санацију таквих
места и спречити њихово ширење;
2. за подручја угрожене животне средине, где се повремено јавља прекорачење граничних вредности,
спроводе се принципи одрживог коришћења ресурса, уз спровођење мера унапређења квалитета животне средине.
Ова категорија обухвата подручја интензивне пољопривреде, деонице уз државне путеве на којима се јавља
интензивни саобраћај. На овом подручју потребно је вршити контролу употребе агрохемијских средстава који
угрожавају квалитет земљишта и подземних вода;
3. подручја квалитетне животне средине имају релативно позитиван утицај на човека, квалитет живота и
живи свет и морају се спроводити мере како би се тај позитиван утицај увећао и како би се елиминисали постојећи
загађивачи и спречио настанак нових. То су подручја шума и шумског земљишта, ливада, пашњака;
4. у подручјима веома квалитетне животне средине треба обезбедити очување постојећег квалитета
животне средине. Овде спадају природне вредности, заштићена природна богатства, објекти геонаслеђа. На подручју
Просторног плана, то је подручје Суве планине која малим делом захвата северни део Општине, клисура реке Јерме и
Венерина падина. У наредном периоду потребно је очувати природна богатства ових предела, минимизирати
антропогене утицаје на овом подручју.“
ДОАБАРА, тачка 2.1.7.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА, став 8. мења се и гласи:
„У односу на основни развојни карактер, односно степен очувања/модификације природног предела,
разликују се природни и културни предели, где се у оквиру културних разликују рурални и урбани предели, одређени
карактером и интензитетом промена, коришћењем и насељавањем простора:“
23
ДОАБАРА, тачка 2.1.7.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА на крају текста после става 9. додаје се
текст који гласи:
„У складу са ППППН Специјалног резервата природе „Јерма“ концепција заштите, уређења и развоја
предела подразумева различите приступе обезбеђивања квалитета предела, који се утврђују Студијом о
пределима, а у односу на циљеве просторног развоја и то:
- развој усклађен са специфичним развојним и регионалним карактером предела и физичком структуром
насеља на целој територији;
- промоција, заштита и одрживо коришћење проглашеног природног и културног наслеђа (предела и
природних и културних вредности у насељима) и њихово повезивање у простору (локалне, регионалне, државне
eколошке и културне мреже);
- јачање и промовисање постојећих и креирање нових вредности у просторима у којима је вредност
предела и амбијената насеља од посебног значаја за развој (туристичка, културна подручја) и/или представљају
део интернационалних мрежа и пограничних области;
- санација и креирање нових вредности у просторима у којима је вредност предела у потпуности
деградирана па је могућа рестаурација или креирање нових вредности;
- минимизирање негативних и стимулисање позитивних утицаја новог развоја на карактер и диверзитет
предела у просторима са развојним приоритетом.
Док ће природни предели по правилу да се штите, заштита културних предела је заснована на
интегралном вредновању природних и културних вредности предела и обухвата препознатљиве и репрезентативне
пределе и насеља, делове предела са ретким или јединственим обрасцима предеоне структуре/физичке структуре
насеља, појединачне и груписане објекте културног наслеђа у пределима, као и сва проглашена природна добра. У
циљу обезбеђења специфичног карактера предела, којим се чува предеони диверзитет, идентитет и повезаност,
врши се диференцирање простора.
Природне пределе (специјалне и строге резервате природе, зоне првог режима заштите у заштићеним
подручјима) је у планским решењима и плановима управљања потребно заштитити, тј. обезбедити заштиту
структуре предела и несметано функционисање природних процеса, заштиту биодиверзитета, као и очување и
успостављање еколошких мрежа. Тамо где су нарушене њихове природне и естетске вредности треба омогућити
санацију (ревитализацију и рестаурацију) у складу са режимом заштите. Такође је потребно обезбедити
ревалоризацију вредности и еколошки сензитивну презентацију природних, културно-историјских и естетских
вредности у циљу едукације и јачања свести о њиховом значају, као и очување аутохтоног становништва и њиховог
укључења у процес одрживог развоја заштићеног предела.
Развој руралних предела заснива се на уважавању њиховог специфичног предеоног карактера, затечених
вредности и капацитета предела. Планским решењима је потребно омогућити:
- очување и унапређење карактеристичне структуре и слике руралних предела кроз очување
карактеристичног предеоног обрасца заснованог на коришћењу земљишта, односу изграђеног и отвореног простора
и карактеру изграђивања: подстицањем традиционалних облика коришћења земљишта, регулацијом грађења и
уређивања простора у складу са карактером предела и традицијом грађења; спречавањем ширења насеља и
заустављањем непланске изградње (викенд насеља), стимулисањем коришћења постојећег грађевинског фонда,
усклађивањем изградње инфраструктурних коридора и објеката са карактером и капацитетом предела и очување и
афирмацију карактеристичних културних и природних елемeната у структури и слици предела (морфологија терена,
водотокови, шуме, живице, засади, насеља, објекти), и креирање нових "икона" - репера и симбола;
- креирање позитивног архитектонског идентитета насеља у руралним пределима, треба заснивати на
очувању и ревитализацији традиционалне архитектуре и постојећег квалитетног грађевинског фонда, као и на новој
изградњи која уважава специфични рурални карактер физичке структуре насеља.“
ДОАБАРА, тачка 2.1.7.3. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА, текст се мења и гласи:
„На територији општине Бабушница су следећа природна добра или њихови делови:
1.Специјални резерват природе „Јерма“, природно добро I категорије, чије границе захватају делове
административних подручја општине Пирот, Димитровград и Бабушница, заштићен је Уредбом о проглашењу
Специјалног резервата природе "Јерма" (,,Службени гласник РС", број 101/14). Део овог природног добра у
општини Бабушница је у режиму заштите III (трећег) степена. Специјални резерват природе "Јерма"
(,,Службени гласник РС", број 101/14) чини јединствен комплекс долина и кречњачких клисура са импозантним
литицама, које су изузетне флористичке и фитоценолошке разноврсности са екосистемима са присуством
великог броја ендемичних, ендемо-реликтних, ретких и угрожених биљних и животињских врста.
2.Специјални резерват природе “Венерина падина“ у Звоначкој Бањи, за који је Влада Србије донела
Уредбу о заштити Специјалног резервата природе „Венерина падина“ („Службени гласник РС“, бр. 4/05),
24
природно добро I категорије, а који представља једино станиште строго заштићене врсте Adianthum capillus-
veneris (венерина влас) у Србији; природно добро је у режиму заштите II (другог) степена. Специјални
резерват природе "Венерина падина" (,,Службени гласник РС", број 4/05) се налази на левој долинској страни
Звоначке реке, притоке Јерме, односно на југоисточној падини Титеве главе. Површина заштићеног природног
добра је 0,27,24 ha. Локалитет "Венерина падина" налази се на бигреној тераси која је настала као продукт
природних процеса таложења бигра из термалних вода извора Звоначке Бање.
3.Еколошки значајно подручје „Сува планина“, чији се мањи део налази на територији административног
подручја општине Бабушница. Сува планина, због изузетног богатства биљног и животињског света, као и
геоморфолошких облика, представља један од потенцијалних центара биодиверзитета Балканског полуострва.
За то подручје је покренут поступак заштите, те се оно сматра заштићеним сходно чл. 42. Закона о заштити
природе („Службени гласник РС“, бр. 36/09). У обухват Плана улази:
- еколошки значајно подручје еколошке мреже Републике Србије - ,,Јерма" (85), у чијем обухвату се налазе
Емералд подручја "Јерма" (RS0000035) и међународно значајна подручја за биљке (IPA подручје - Important
Plants Area) ,,Клисура Јерме".
- еколошки значајно подручје еколошке мреже Републике Србије - ,,Сува планина" (82), у чијем обухвату
се налазе и међународно и национално значајно подручје за птице (IВА подручје - Important Bird Area), под
називом "Сува планина" (RS039IВA), међународно значајно подручја за биљке (IPA подручје - lmportant
Plants Area), под називом "Сува планина".
У просторном обухвату Плана, Завод за заштиту природе Србије је извршио валоризацију подручја за
заштиту потенцијалних подручја и проследио Студије заштите на даље поступање за следећа потенцијална
заштићена подручја: ,,Два стабла храста лужњака у Братишевцу", стабло лужњака у Горчинцу" и ,,Стабло јасена у
Стрелцу".
25
Слика: Заштићена придона добра и еколошки значајна подручја

(Извор: Решење о условима заштите природе прибављено за потребе израде
Првих измена и допуна Просторног плана општине Бабушница 2010-2025)
Квалитет предела и физичка структура су од посебног значаја за развој планског подручја, па не треба
предвиђати никакве активности којима би се пореметили.
Уређење простора у заштићеним просторима, амбијенталним целинама и заштићеној непосредној
околини споменика природе, мора се одвијати искључиво и у свему у складу са утврђеним мерама заштите у правним
актима и уз поштовање општих и посебних услова заштите природе који проистичу из важеће законске регулативе.
Све наведене просторе треба укључити (селективно и под условима заштите) у туристичку понуду
Општине, Округа и ширег окружења, а пожељно је и коришћење у едукативне сврхе.
26
Увођење природних добара и предела посебних карактеристика у туристичку понуду, представља

приоритет развоја у планском периоду, с обзиром на то да је туризам један од основних праваца развоја Општине.
Развој туризма на целом подручју мора бити усаглашен са принципима очувања и унапређења природних и
споменичних вредности и реткости и амбијенталних целина.
Према Решењу о условима заштите природе које је донело Министарство заштите животне средине (Број:
353-02-02558/2022-04 од 25.08.2022.год.), Планом се прописују следећи услови и мере заштите природе:
На простору Специјалног резервата природе "Јерма" у режиму III степена заштите, испоштовати све
забране и ограничења према Уредби о проглашењу Специјалног резервата природе "Јерма" (,,Службени гласник РС".
број 101/14), Закону о заштити природе (,,Службени гласник РС", бр. 36/09, 88/10, 91/10- исправка, 14/16, 95/18 - др.
закон и 71/21) и Уредби о режимима заштите (,,Службени гласник РС", број 31/12):
У режиму заштите III степена могу се вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације,
ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, развој села и унапређење сеоских
домаћинстава, уређење објеката културно-историјског наслеђа и традиционалног градитељства,
очување традиционалних делатности локалног становништва, селективно и ограничено коришћење
природних ресурса и простора уз потребну инфраструктурну и другу изградњу.
На простору режима заштите III степена забрањује се:
1) промена намене површина која може имати утицај на темељне вредности заштићеног подручја;
2) пустошење и крчење шумског комплекса, као и свака непланска сеча и уништавање;
3) уклањање аутохтоних врста дрвећа и жбуња осим узгојно-санитарних радова и активности на
очувању локалитета са реликтном шумском вегетацијом;
4) уништавање, узнемиравање, сакупљање и предузимањe других активности којима би се могле
угрозити биљне и животињске врсте и њихова станишта обухваћене националном и међународном
легислативом;
5) радови којима се могу нарушити естетске и амбијенталне вредности заштићеног подручја и
погоршати карактеристике његове примарне вредности;
6) извођење земљаних, грађевинских и других радова којима се може оштетити или угрозити заштићено
подручје и његова околина;
7) извођење активности које могу довести до оштећења или деградације објеката геонаслеђа;
8) узимање фосилних материјала са геолошких профила.
На простору режима заштите III степена ограничава се:
1) одлагање отпада у границама заштићеног подручја;
2) инфраструктурно опремање и уређење простора за потребе рекреације и туризма, образовног и
научног рада, планинарских активности и друго;
уређење и унапређење амбијенталне разноврсности предеоног лика и високих квалитета елемената
животне средине.
На простору Специјалног резервата природе "Венерина падина" у режиму II степена заштите,

испоштовати све забране и ограничења према Уредби о проглашењу Специјалног резервата природе "Венерина
падина" (,,Службени гласник РС", број 4/05), Закону о заштити природе (,,Службени гласник РС", бр. 36/09, 88/10,
91/10 - исправка, 14/16, 95/18 - др. закон и 71/21) и Уредби о режимима заштите (,,Службени гласник РС", бр. 31/12);
На подручју режима заштите II степена забрањује се:
1. извођење радова и активности којима се мења режим и квалитет вода (испуштањем отпадних
вода и др.) које дотичу на заштићено природно добро;
2. изградња стамбених, викенд и других објеката;
3. изградња инфраструктуре и провођење електро или других инсталација, ширење и
асфалтирање дела пута који пролази кроз заштићено природно добро, као и паркирање и дуже
задржавање возила на том делу пута;
4. експлоатисање бигра и других минералних сировина;
5. сеча шуме, кошење траве, уклањање, паљење или било који други вид уништавања вегетације
и обављање других шумских, пољопривредних, техничких и земљишњих радова који могу
нарушити естетске и друге вредности заштићеног добра и простора;
6. напасање стоке и приступ домаћих животиња, као и формирање пешачких стаза и пролаз кроз
станиште;
7. уношење алохтоних врста;
8. сакупљање свих врста флоре и фауне у било које сврхе, као и сакупљање и чупање из корена
заштићене врсте;
9. употреба хербицида и других хемијских агенаса који негативно утичу или уништавају биљне
врсте;
10. складиштење или депоновање комуналног или било каквог другог отпада или материјала.
27
На подручју режима заштите II степена обезбеђује се: изградња одливног система канала ради
одвођења вишка воде која отиче са станишта; уређивање прилаза до станишта венерине власи,
ограђивање станишта и постављање рампе на делу пута који води кроз резерват ради
контролисаног проласка само службених возила; извођење радова на спровођењу мера
техничке заштите (проређивање вегетације и др); уређење и опремање подручја за пријем
посетилаца.
На подручју које се налази у обухвату еколошке мреже Републике Србије, потребно је придржавати се
мера заштите прописаних Уредбом о еколошкој мрежи (,,Службени гласник РС", бр. 102/10), посебно следећих:
а) забрањено је уништавање и нарушавање станишта, као и уништавање и узнемиравање дивљих
врста,
6) забрањена је промена намена површина под природном и полуприродном вегетацијом (шуме,
ливаде, пашњаци итд.),
в) предузети мере којима се обезбеђују спречавање, односно смањење, контрола и санација свих
облика загађивања;
У складу са наведеним прописаним забранама и ограничењима:
Планирани вид туризма на простору Специјалног резервата природе "Јерма", а у оквиру

излетничких, сеоских, шумских, планинских, речних, језерских и других интереса и локалитета, приоритетно
усмерити на чување, одржавање, презентацију, праћење и унапређење стања заштићеног подручја, уређење
простора за потребе туризма и рекреације, као и одрживог коришћења природних ресурса;
Приоритетне и друге активности, на простору читавог Специјалног резервата природе "Јерма" и
Специјалног резервата природе" Венерина падина" не смеју бити у међусобној колизији, посебно не са активностима
везаним за чување одржава ње и унапређење стања подручја. Планира се очување и унапређење природних
вредности подручја, њихово наменско коришћење за научна истраживања, едукацију и презентацију у складу са
режимом заштите;
Стимулисати развој активности и делатности које су у складу са принципима одрживог развоја и
прописаним режимом заштите;
Препоручује се коришћење одрживе архитектуре која поштује природно окружење, која се састоји од
зелених или рециклираних материјала и која користи алтернативне изворе енергије, смањује негативан утицај на
животну средину, повећава ефикасност и умереност у коришћењу материјала, енергије и развојног простора;
Омогућити коришћење грађевинског материјала, тј. еколошки прихватљивог грађевинског
материјала, који утиче на побољшање укупног квалитета живота и животне средине, као и могућност коришћења
техника и система који су енергетски ефикасне;
Препоручује се коришћење природног биолошког пречистача отпадних комуналних вода, применом
процеса екоремедијације, односно пречистач екосистемски процесор (мултифункционални систем, који
симулирањем природних процеса врши пречишћавање отпадних вода, продукцију биомасе за енергетске потребе,
чини ново станиште за биљке и животиње и врши додатну продукцију кисеоника);
Омогућити изградњу планираних објекта са бољим природним осветљењем и соларним панелима,
који смањују завистност од. вештачког светла и коришћења електричне енергије у објекту;
Грејање објекта организовати по одговарајућим еколошким стандардима са циљем повећања
степена енергетске ефикасности;
Приликом планирања намене површина, зонирати функционално различите намене, груписати
компатибилне садржаје и активности на грађевинском земљишту и раздвојити функције, зоне и објекте који се
међусобно угрожавају одређивањем неопходних заштитних растојања;
Укупну процентуалну заступљеност слободних зелених површина максимално задржати, уз
могућност другачијег просторног распоређивања. Планирати повећање процента зелених површина у циљу очувања
и унапређења животне средине, а у интеракдиЈи са наменом простора;
Обезбедити заштиту и коришћење вода интегралним управљањем водама, спровођењем мера за
очување површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина;
Очувати пољопривредно земљиште наменским коришћењем, успостављањем ефикасних
механизама контроле спровођења одговарајућих урбанистичких и просторно - планских мера и водећи рачуна о
његовом потенцијалу и производној вредности;
Спроводити планско и одрживо газдовање шумским ресурсима (коришћење, унапређење и заштита)
као и пошумљавање предела који су приоритетни за пошумљавање (еродиране површине, потенцијална клизишта,
позиције ветрозаштитних појасева, повезивање одвојених шумских комплекса, туристички локалитети). Препоручује
се употреба аутохтоних врста за ново пошумљавање;
Тежити очувању и заштити високог зеленила и вреднијих примерака дендрофлоре (појединачна
стабла, као и.групе стабала);
28
Обезбедити примарно сакупљање комуналног и индустријског отпада, као и одвојено сакупљање

рециклабилног отада на посебним уређеним локацијама, спречити неадекватно одлагање отпада и формирање
сметлишта, затворити и санирати постпјећа сметлишта комуналног отпада, подстицати рециклажу и поновно
искоришћење отпада ради очувања природних ресурса и животне средине;
Приликом озелењавања простора, предност дати аутохтоним врстама (минимално 50% врста),
отпорним на аерозагађење, које имају густу и добро развијену крошњу. Као декоративне врсте могу се користити и
врсте егзота које се могу прилагодити локалним условима, а да при том нису инвазивне и алергене (тополе и сл.).
Инвазивне (агресивне, алохтоне) врсте у Србији су: Acer negundo Gасенолиснијавор или негундовац), Amorpha
fruticosa (багремац), Roblnia pseudoacacia (багрем), Ailanthus altissima (кисело дрво), Fraxinus americana (амерички
јасен), Fraxinus pennsylvanica (пенсилвански јасен), Celtis occidentalis (амерички копривић), Ulmus pumila (ситнолисни
или сибирски·.брест), Prunus padus (сремза), Prunus serotina (касна сремза);
Приликом даље планске разраде проценити и дефинисати нове (реалне) капацитете у односу на
постојеће у погледу инфраструктурне опремљености и степена изграђености простора. Параметре за изградњу
прилагодити капацитетима предметног подручја природним вредностима и реалним могућностима за
инфраструктурну опремљеност;
Применити сва важећа општа правила и сулове парцелације, регулације и изградње којима се
одређују величина, облик, површина и начин уређења грађевнске парцеле, регулационе и грађевинске линије,
правила изградње, одређивање положаја, висине и спољног изгледа објеката, а у циљу очувања природних
вредности;
Материјализација објеката треба да буде у складу са наменом у зависности од имплементирања у
амбијенталну целину и да допринесе формирању визуелног идентитета;
Уколико се током планираних радова наиђе на геолошко-палеонтолошке или минералошко-
петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, сходно Закону о заштити природе
извођач је дужан да обавести Министарство заштите животне средине, односно предузме све мере како се природно
добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица.
ДОАБАРА, тачка 2.1.7.4. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА, текст се мења и гласи:
„Културна добра се штите интегрално са простором у коме се налазе (посебно од неконтролисане
урбанизације и изградње). Просторним планом се стварају услови за пуно коришћење културне баштине за развој и
напредак Општине. Културна добра која су већ заштићена проглашењем и уписом у Регистар, задржавају стечени
статус (према Регистру).
На територији општине Бабушница ЗАШТИЋЕНА НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА су:
-СК 347 Манастир Св. Петке у Горчинцу, к.п. бр. 940 К.О. Горчинце;
-СК 127 Српско војно утврђење у Горњем Стрижевцу;
-СК 359 Зграда Омладинског и Пионирског дома, Основне партизанске школе и седиште Окружног
комитета СКОЈ-а од 1943-1944. године у Раковом Долу, к.п.бр. 1828 КО. Раков Дол.
На територији Општине има и евидентираних непокретних културних добара:
- Цркве, манастири и остали сакрални објекти
1. Црква посвећена Св. Николи у Бабушници
2. Манастир Св. Илије код села Братинац
3. Црква посвећена Св. Николи у Великом Боњинцу
4. Црква Св. Арханђела у Горњем Крњину
5. Црква Св. Николе из 1857. у Стрижевцу
6. Манастир Св. Петке код Стрижевца
7. Стара црква у селу Драгинцу
8. Црква Св. Тројице из 1924. у Драгинцу
9. Црква посвећена Св. пророку Илији у Љуберађи
10. Црква Чатмара из 1939. у Остатовици
11. Манастир Св. Кирик из 1860. у Радињинцима
12. Црква посвећена Св. Тодору из 1924. у селу Стол
13. Црква посвећена Св. Николи у Стрелцу
14. Црква посвећена Св. Богородици у Стрелцу
15. Црквиште где се народ окупља на Спасовдан код Сурачева
16. Манастир Св. Петка код села Стол
17. Манастир Св. Димитрије у Вави
18. Локалитет са остацима манастиришта код села Драгинца
29
19. Базилика и средњевековна црква на локалитету "Крст" у атару села Грнчар
ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ:

- Археолошка налазишта
- Село Александровац
1. Локалитет: Турска кула на имању породице Стаменковић
- Бабушница
2. Локалитет стадион
3. Локалитет Манастириште
4. Локалитет "Три бреста"-падина испод гробља
- Село Богдановац
5. Локалитет Вигњиште
6. Локалитет Гробље у махали Сечинице
7. Локалитет Селиште-Старо село
8. Локалитет Крст (махала Сечинце)
9. Локалитет баба Мицина њива испод гробља у Богдановцу
- Село Братишевац
10. Локалитет Романија
11. Локалитет манастир Св. Илије
12. Локалитет Црква на сеоском гробљу
13. Локалитет селиште
14. Локалитет Прогон
15. Локалитет Чешљикар
- Село Брестов дол
16. Локалитет Црква
17. Локалитет Рунћула
- Село Вава
18. Локалитет Лешје
19. Локалитет Свети Спас
- Село Велико Боњице
20. Локалитет Гатајина црква
21. Локалитет Латинско гробље код камене ћуприје
22. Локалитет Рудине-Латинско гробље
23. Локалитет црква Св.Николе
24. Локалитет Вирови
25. Локалитет старо гробље
- Село Горње Крњино
26. Локалитет чесма Провалија
27. Локалитет Старо гробље у окућници породице Душана Петровића
28. Локалитет Петровски крст
29. Локалитет Света Среда
30. Локалитет Провалија
- Село Горњи Стрижевац
31. Локалитет Црква Св. Николе
32. Локалитет окућница Божидара Пејчића
33. Локалитет Бербеч
34. Локалитет Ковачев Рид
- Село Горчинице
35. Локалитет Кушино Градиште
36. Локалитет Манастир Св. Петке
37. Локалитет Велковица-Велкова падина
38. Локалитет Селиште
- Село Грнчар
39. Локалитет Црквиште Св. Јована
40. Локалитет Кулиште Царичин град
- Село Дол
41. Локалитет Царина
42. Локалитет Лазове
- Село Доњи Стрижевац
43. Локалитет Св. Јеремија шанац
30
44. Локалитет Јалије-њива Станка Вељковића

- Село Драгинац
45. Локалитет Росуља-Касапница
46. Локалитет Руселија
- Село Дучевац
47. Локалитет Кале
48. Локалитет Црквиште
49. Локалитет Врело
50. Локалитет Крст
51. Локалитет Султанин гроб
- Село Завидинце
52. Локалитет Кула
53. Локалитет Чукар Даринкина црква
54. Локалитет Власинско гробље
55. Локалитет Манастир Св. Илије
- Звоначка бања
56. Локалитет Старо купатило
57. Локалитет Бањиште-окућница Мите Миланова
- Село Звонци
58. Локалитет Баре
60. Локалитет Старо гробље-Петров крст
- Село Извор
61. Локалитет Врело
62. Локалитет Градиште- Обушак
64. Локалитет пећина Жељкина дупка
65. Локалитет Николина пећина
66. Локалитет Корењача
67. Локалитет Долина
68. Локалитет Махала Трајковци
- Село Јасенов дел
69. Локалитет Коњарник
70. Локалитет Асеново Кале
72. Локалитет Ширин - Грамађа
- Село Калуђерово
73. Локалитет Манастир
- Село Камбелевац
74. Локалитет Плуждина
75. Локалитет Малиница
76. Локалитет Вирови
77. Локалитет Плуждина окућница Љубише Манића
78. Локалитет Црквиште-заветни крст
79. Локалитет Калуџер
80. Локалитет Селиште-старо село
- Село Кијевац
81. Локалитет Војна црква
82. Локалитет Големи стол
83. Локалитет Голема дувка
84. Локалитет Пећина испод локалитета Војна црква
- Село Линово
85. Локалитет Ограња Црква Св. Тројице
86. Локалитет Гробље
87. Локалитет Чемерикова ливада
- Село Љуберађа
88. Локалитет Равно Градиште
89. Локалитет Плато испод градишта
- Село Модра стена
90. Локалитет Манастирише
91. Локалитет Црква Св. Ђорђа
31
- Село Нашушковица
92. Локалитет Градиште
93. Локалитет Плато испод Градишта
94. Локалитет Црквиште (пећина)
- Село Остатовица
95. Локалитет Кула на Остатовичкој чуки
- Село Проваљеник
99. Локалитет Мастиште
100. Локалитет Чесма код Мастиште
101. Локалитет Слатина
102. Локалитет Проваљеничко врело
103. Локалитет Златар
104. Локалитет Чукар
105. Локалитет баште код Гробља
106. Локалитет њиве код Гробља
- Село Радињице
107. Локалитет Црква Св. Ћирика
108. Локалитет Мали Сип- Нади Бук
109. Локалитет Лешје
110. Локалитет Света Тројица, Турско гробље
- Село Радосин
111. Локалитет Латински рид
112. Локалитет Манастир Ћелије
- Село Радошевац
113. Локалитет Ограња код гробља
114. Локалитет Големо Градиште
115. Локалитет Селиште
116. Локалитет Црвка Св. Пантелејмона
117. Локалитет Баште испод Врела
118. Локалитет Лешје-Крст
- Село Ракита
119. Локалитет Јасен Дел
- Село Раков Дол
120. Локалитет Манастир Св. Петра и Павла
121. Локалитет Некропола поред Манастира Св. Петра и Павла
- Село Ралин
122. Локалитет Гробље код Камене ћуприје
- Село Ресник
123. Локалитет Лесковац
124. Локалитет Соколово
- Село Стол
125. Локалитет Мали Стол
126. Локалитет Улаз
127. Локалитет Њиве на одијало
128. Локалитет Црква Св. Петке
129. Локалитет Старо гробље у окућници Драгана Живковића
- Село Стрелац
130. Локалитет Кале Градиште
131. Локалитет Црква успења пресвете Богородице
132. Локалитет Манастир
133. Локалитет Дел
134. Локалитет Ливађе испод Саљиног камена
- Село Студена
135. Локалитет Радино
136. Локалитет Мртвица
138. Локалитет Старо гробље- Миро на путу за махалу Равниште, Крст
139. Локалитет Јасење
32
- Село Сурачево
140. Локалитет Црква у окућници Лазара Соколовића
141. Локалитет Бабичинци
142. Локалитет Баре
143. Локалитет Градине у центру села-Чесма
144. Локалитет Турско гробље испод махале Далапчије
145. Локалитет Ђавоља дувка-пећина
- Село Црвена Јабука
146. Локалитет Безубачки камен
147. Локалитет Дрењак Градиште
148. Локалитет Јонина падина
149. Локалитет Црвка Св. Цара Константина
- Село Штрбовац
151. Локалитет Манастир Св. Јована
152. Локалитет Црква Св. Петке (Латинска црква)
Међу ОСТАЛИМ ОБЈЕКТИМА са издвајају се још и:

- Објекти градске архитектуре
1. Стамбено-трговачке зграде из 1933. год. у Ул. 7.јули бр. 7 и бр. 9 у Бабушници
- Објекти народног градитељства
1. Зграда у Раковом Долу
- Споменици и спомен обележја HОP, радничког покрета и ранијих ратова за ослобођење
1. Спомен пирамида на брду званом "Талабац" изнад села Раков Дол
2. Зграда у којој је током НОР-а деловао Окружни комитет у селу Раков дол
3. Споменик палим у НОР-у у центру Бабушнице
4. Спомен костурница, на углу Ул. 7.јули и Ул. 9. мај у Бабушници, подигнута 1953. г.
Предвиђа се рекогносцирање укупног простора Општине, ради евидентирања и евентуалног проглашења добара која
задовољавају прописане услове, а до сада нису уведена у систем заштите. Рекогносцирање би се обавило кроз
израду Студије којом би биле обухваћене следеће активности:
- истраживање података, прикупљање документације и валоризација споменичких вредности непокретних
културних добара,
- дефинисањем граница заштите и заштићене околине
- утврђивање посебних услова заштите за сваки појединачни локалитет са дефинисањем граница
заштите и заштићене околине.
УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Прописују се следећи плански услови и мере заштите мере заштите, коришћења и одржавања
непокретних културних добара:
1. обезбедити трајне услове за трајну заштиту и презентацију непокретних културних добара, као и
непокретности које уживају претходну заштиту, у својој изворној или одговарајућој намени, на начин и под условима
који неће ни у чему угрозити њихова основна споменичка својства;
2. остварити заштиту кроз документацију, као обавезни, примарни вид заштите, израдом техничке
документације свих утврђених непокретних културних добара и добара под претходном заштитом;
3. заштићена околина непокретних културних добара и добара која уживају претходну заштиту, у погледу
предузимања мера заштите и свих других интервенција, има исти третман као и заштићена непокретна културна
добра;
4. на непокретним културним добрима и непокретностима које уживају претходну заштиту, као и у њиховој
заштићеној околини, не смеју се изводити никакви радови који могу променити њихов садржај, природу или изглед, без
прибављених услова и сагласности надлежног завода за заштиту споменика културе;
5. завод за заштиту споменика културе посебним правним актом утврђује конкретне услове чувања,
коришћења и одржавања, као и услове за предузимање конкретних мера заштите за свако поједино непокретно
културно добро или добро под претходном заштитом;
6. приликом планирања реконструкција у амбијентима са споменичким вредностима, у највећој могућој
мери, успоставити хармоничан просторни склад пројектовањем у контексту, ослањањем на споменичке вредности
наслеђа у окружењу и другим методама које доприносе унапређењу градитељског стваралаштва у обухваћеном
33
простору.
У поступку спровођења Плана, примењивати следеће опште услове заштите утврђених непокретних културних
добара и добара која уживају статус претходне заштите:
1. Током спровођења Плана и интервенција у простору не сме бити угрожен интегритет, нити споменичка
својства културних добара, односно добара која уживају претходну заштиту,
2. Планским мерама треба створити оптималне услове за чување и трајну заштиту и презентацију добара под
заштитом,
3. На археолошким локалитетима није дозвољено планирање никакве градње, осим ако се то изричито
одобри посебним условима,
4. На заштићеним добрима и њиховој заштићеној околини није дозвољено извођење било каквих радова, који
могу променити њихов садржај, природу или изглед, без претходно прибављених услова и сагласности
надлежног завода за заштиту споменика културе,
5. Непокретна културна добра и добра која уживају претходну заштиту могу се користити у својој изворној, или
одговарајућој намени, на начин који неће ни у чему угрозити њихова основна споменичка својства,
6. Непокретна културна добра и добра под претходном заштитом не смеју се користити у сврхе које нису у
складу са њиховом природом, наменом и значајем, или на начин који може довести до њиховог оштећења,
7. Власник, корисник, или други субјект који по било ком основу располаже· непокретним културним добром,
или добром под претходном заштито дужан је да га чува и одржава с пажњом тако да не дође до оштећења
или уништења његових споменичких својстава. Није дозвољено да се руши, раскопава, преправља,
презиђује, прерађује, или да се изводе било какви други радови који могу променити изглед и вредност
културног добра без претходно прибављених посебних услова и сагласности надлежног Заводз.
8. Завод за заштиту споменика културе посебним правним актом утврђује конкретне услове чувања,
коришћења и одржавања, као и услове за предузимање конкретних мера заштите за свако појединачно
непокретно културно добро или добро под претходном заштитом. АКТ О МЕРАМА ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ,
који прописује надлежни Завод, прибавља се пре израде пројеката за локацијске дозволе. Пројектна
документација доставља се надлежном Заводу на сагласност.
9. Урбанистичким плановима треба планирати интервенције у простору које неће угрозити заштићена
непокретна културна добра и добра под претходном заштитом, већ допринети њиховој трајној заштити и
пуној афирмацији њихових споменичких вредности.
10. Све интервенције предвиђене Планом, које се ма на који начин односе на заштићена непокретна културна
добра и добра под претходном заштитом, могу се предузимати само под посебним конкретним условима
које утврђује надлежни Завод за заштиту споменика културе.
Овим Планом се утврђују и мере заштите непокретних културних добара, односно добара под претходном
заштитом и евидентираних културних добара, које ће се примењивати и реализовати као део активности на
спровођењу Плана.
1. Уколико се у току извођења грађевинских и других радова наиђе на археолошка налазишта или
археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести
надлежни завод за заштиту споменика културе и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и
да се сачува на месту и у положају у коме је откривен;
2. Инвеститор објекта дужан је да обезбеди средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и
излагање добра које ужива претходну заштиту које се открије приликом изградње инвестиционог објекта
предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.
3. Подносилац захтева је дужан да обезбеди услове за систематско рекогносцирање непокретног културног
наслеђа на подручју Плана.
4. Подносилац захтева је дужан да обезбеди услове за заштитна археолошка истраживања на поменутим
непокретним културним добрима, као и на другим локалитетима који се евентуално региструју приликом
систематског рекогносцирања непокретног културног наслеђа предметног подручја.
5. Радови који су планирани на простору за који је утврђено да обухватају непокретна културна добра и
добра која уживају претходну заштиту, нису дозвољени пре обављања заштитних археолошких
истраживања
6. Сопствениа, корисник и других субјекти који располажу. непокретним културним добрима, обавезни су да
сваком заштићеном објекту посвеђују пуну пажњу прибављајући и спроводећи посебене услове и мере
заш ите од надлежног Завода за заштиту споменика културе Ниш, при ма каквим интервенцијама у складу
са Законом.
7. Обезбедити предуслове за корекцију свих негативних појам у односу према непокретним културним
добрима и добрима која уживају претходну заштиту. То се пре свега односи на елиминисање
планираних или реалиованих интервенција у простору, које директно или индиректно угрожавају
34
споменичке вредности, али и на све реализоване или планиране и непожељне интервенције на појединим
заштићеним објектима.
8. Инсистирати на успостављању хармоничног просторног склада у амбијентима са споменичким
вредностима, пројектовањем у контексту, ослањањем на споменичке вредности наслеђа у окружењу и
другим методама које доприносе остваривању виших домета и унапређењу градитељског стваралаштва и
обихваћеном простору.
пододељак 2.1.8. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТУ ОД
ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, између става 1. и става 2. умеће се нови став који гласи:
„На Планском подручју, према условима Министарства одбране број 1227-4 од 01.08.2022.год. налазе се
војни комплекс "Вучи дел - 3-1676" на кат. парцели бр. 1676 КО Вучи дел и војни комплекс на кат. парцелама бр. 2115 и
3788 КО Љуберађа, који су уврштени у Мастер плану располагања непокретностима, који су закључком Владе РС
уврштени у Мастер план, односно нису неопходни за функционисање Војске Србије, стављени су у функцију
прибављања неопходних средстава за спровођење реформе система одбране и побољашање материјалног положаја
Војске Србије. У предметном плану се за ове непокретности може дефинисати друга намена након отуђења истог,
односно промене права својине на истом, а у складу са одредбама Закона о јавној својини Републике Србије (,,Сл.
Гласник РС" бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014) и одредбама Мастер плана, у поступку пред Републичком дирекцијом за
имовину РС. До њиховог отуђења према одредбама Мастер плана располагања непокретностима, наведене
комплексе потребно је третирати као земљиште и објекте "посебне намене", сагласно члану 105. Закона о одбрани
(,,Службени гласник РС" бр.116/2007, 88/2009, 104/2009, 10/2015). „
У глави II ПЛАНСКИ ДЕО, у одељку 2.2. ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА,
пододељак 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, тачка 2.2.1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА КАРАКТЕРИСТИЧНИХ
ГРАЂЕВИНСКИХ ЗОНА ИЛИ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ЦЕЛИНА ОДРЕЂЕНИХ ПРЕМА МОРФОЛОШКИМ, ПЛАНСКИМ,
ИСТОРИЈСКО-АМБИЈЕНТАЛНИМ, ОБЛИКОВНИМ И ДРУГИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА, подтачка 2.2.1.1.1. ПРАВИЛА
УРЕЂЕЊА ПО ЦЕЛИНАМА ОСНОВНИХ НАМЕНА ПРОСТОРА, у поднаслову ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА НА ВОДНОМ
ЗЕМЉИШТУ између става 1. и става 2. умеће се нови став који гласи:
„Није дозвољена било каква градња сталних објеката, али се може без ограничења користити за
пољопривредну производњу, плантажне засаде (шуме, воћњаци, виногради), спортске и рекреационе површине - без
објеката који ометају развој система за заштиту од вода и спровођење мера одбране (прилаз механизације,
проширење постојећих насипа, реализацију дренажних система).“
пододељак 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, тачка 2.2.1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА КАРАКТЕРИСТИЧНИХ
ГРАЂЕВИНСКИХ ЗОНА ИЛИ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ЦЕЛИНА ОДРЕЂЕНИХ ПРЕМА МОРФОЛОШКИМ, ПЛАНСКИМ,
ИСТОРИЈСКО-АМБИЈЕНТАЛНИМ, ОБЛИКОВНИМ И ДРУГИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА, подтачка 2.2.1.1.1. ПРАВИЛА
УРЕЂЕЊА ПО ЦЕЛИНАМА ОСНОВНИХ НАМЕНА ПРОСТОРА, у поднаслову ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА НА ВОДНОМ
ЗЕМЉИШТУ досадашњи ставови 2-5 постају ставови 3-6, текст последњег става 6. се мења тако да гласи:
У складу са досадашњим резултатима анализе стања животне средине извршених од стране државних
органа и урађених студија у овој области у циљу заштите и очувања природе, биолошке, геолошке и предеоне
разноврсности и заштите и одрживог коришћења природних добара и у складу са Одлуком о изради првих измена и
допуна ППО Бабушница („Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 12/21) коришћење хидропотенцијала се у
Просторном плану не планира (изузев за оне локације за које постоји важећа грађевинска дозвола).
пододељак 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, тачка 2.2.1.2. УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И
ИЗГРАДЊУ ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ, КАО
И УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ПРИКЉУЧЕЊЕ, подтачка 2.2.1.2.2. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА, став 1. мења се и
гласи:
«Заштитни појас, са сваке стране јавног пута, ван насеља, има следеће ширине:
- државни путеви I реда - аутопутеви, 40 метара;
- државни путеви I реда, 20 метара;
- државни путрви II реда, 10 метара;
- општински путеви, 5 метара.“
35
И УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ПРИКЉУЧЕЊЕ, подтачка 2.2.1.2.3. ОСТАЛЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ МРЕЖЕ, поднаслов 1)
ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА, после поднаслова, а испред досадашњег текста умеће се табеларни преглед
Заштитних зона / појасева и правила који гласи:
Заштитне зоне / појасеви и правила
Водопривреда
Мрежа / објекат Заштитна зона / појас Правила / могућност изградње

Извориште подземних На основу Елабората о зонама Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
вода санитарне заштите изворишта према евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
Правилнику о начину одређивања и заштите изворишта (Примењује се Закон о водама Сл. лист РС бр. 30/2010,
одржавања зона санитарне заштите 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
изворишта водоснабдевања (''Сл.
гласник РС'', бр. 92/08). Преузети
непосредне, уже и шире зоне заштите
из Привремених правила грађења.
Извориште На основу основу Елабората о Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
површинских вода зонама санитарне заштите изворишта евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
према Правилнику о начину заштите изворишта (Примењује се Закон о водама Сл. лист РС бр. 30/2010,
одређивања и одржавања зона 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
санитарне заштите изворишта
водоснабдевања (''Сл. гласник РС'',
бр. 92/08). Преузети зоне
непосредне, уже и шире зоне заштите
из Привремених правила грађења.
Цевовод сирове воде Минимум 5 m, обострано од ивице Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
цеви. евентуална укрштања са осталом инфраструктуром обавити по важећим
прописима и нормативима, уз обострану заштиту и под углом од мин 450.
Постројење за припрему Обезбедити локацију у близини Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
воде (ППВ) водоизворишта и дефинисати евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
заштитну зону. заштите ППВ (Примењује се Закон о водама Сл. лист РС бр. 30/2010,
93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
Магистрални водовод Појас заштите око главних цевовода Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
износи са сваке стране по 2,5 m. евентуална укрштања са осталом инфраструктуром обавити по важећим
Ширина појаса заштите цевовода ван прописима и нормативима, уз обострану заштиту и под углом од мин 450.
насеља са сваке стране цевовода
одређује се у односу на пречник
цевовода:
-  80 mm -  200 mm = 1,5 m;
-  300 mm = 2,3 m;
-  300 mm -  500 mm = 1,5 m;
-  500 mm -  1000 mm и преко =
5,0 m.
Постројење за Заштитна зона ће бити дефинисана у Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
пречишћавање Законом предвиђеним планским евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
отпадних вода (ППОВ) документом. заштите и функционисања постројења (Примењује се Закон о водама Сл.
лист РС бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
Аутоматизована мала Обезбедити парцелу поред Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
компактна постројења реципијента. евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
за пречишћавање коришћења објекта.
отпадних вода
Постројење за Лоцирану у оквиру индустријског Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
пречишћавање комплекса или на посебној парцели евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
индустријских отпадних заштите и коришћења ППИОВ (Примењује се Закон о водама Сл. лист РС
вода (ППИОВ) бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
Општинска канализација Са сваке стране габаритно око канала Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
и колектора 1,0 m. евентуална укрштања са осталом инфраструктуром обавити по важећим
прописима и нормативима, уз обострану заштиту и под углом од мин 450.
Дренажни канал Минимум 5 m, обострано од ивице Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
канала. евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
заштите и функционисања дренажног канала. Изградњу објеката и
постројења у склопу и непосредној близини канала обавити по важећим
прописима и нормативима (Примењује се Закон о водама Сл. лист РС бр.
30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
За добијање сагласности за градњу објеката у близини дренажних канала
потребно је испоштовати стандарде, услове и сагласности ЈВП ''Србијаводе''.
Одбрамбени насип Минимум 5 m, обострано од Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
хоризонталне пројекције, односно евентуална изградња инфраструктуре у близини условљена је режимом
ножице насипа. заштите и функционисања одбрамбеног насипа. Изградњу објеката и
постројења у склопу и непосредној близини насипа обавити по важећим
прописима и нормативима (Примењује се Закон о водама Сл. лист РС бр.
30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
За добијање сагласности за градњу објеката у близини насипа потребно је
36
испоштовати стандарде, услове и сагласности ЈВП ''Србијаводе''.

Водно земљиште Дефинисана површина представља Ни у ком случају објекти се не могу лоцирати и налазити у водном
заштићену зону. земљишту, осим објеката инфраструктуре (Примењује се Закон о водама Сл.
Лист РС бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др. закон).
За евентуалне активности на овим површинама обавезна је сагласност и
надзор ЈВП ''Србијаводе''.
Земљиште које се не Дефинисана површина представља Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
брани од поплава натуралну заштићену зону. евентуална изградња мреже инфраструктуре на плављеном терену и у
(плављени терени) близини условљена је режимом заштите и коришћења. (Примењује се Закон
о водама Сл. лист РС бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 – др.
закон).
За евентуалне активности на овим површинама обавезна је сагласност и
надзор ЈВП ''Србијаводе''.
Остала правила изградње налазе се у поглављу 2.2.2.4.5. Просторног пкана.
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА, после поднаслова, а испред досадашњег текста умеће се табеларни
преглед Заштитних зона / појасева и правила који гласи:
Заштитне зоне / појасеви и правила
Електоенергетска мрежа и објекти
Мрежа / објекат Заштитна зона / појас Правила / могућност изградње
Далековод 400 kV Минимум 40 m, обострано од У заштитном појасу, испод, изнад или поред ее објеката, супротно закону,
хоризонталне пројекције техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови,
далековода. нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са члан 218 Закона о
Далековод 220 kV Минимум 30 m, обострано од енергетици.
хоризонталне пројекције Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
далековода. евентуална изградња испод и у близини далековода условљена је Техничким
Далековод 110 kV Минимум 25 m, обострано од прописима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од
хоризонталне пројекције 1 kV до 400 kV (Сл. лист СФРЈ бр. 65/88).
далековода. Обавезна је израда елабората, у коме се даје тачан однос предметног далековода
и објекта који ће се градити, уз задовољење горе поменутих Техничких прописа. За
добијање сагласности за градњу објеката испод и у близини далековода чији су
власници ''Електромрежа Србије'' и ''Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд'',
потребна је сагласност поменутог власника.
Далековод 35 kV Минимум 15 m, обострано од У заштитном појасу, испод, изнад или поред ее објеката, супротно закону,
хоризонталне пројекције техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити други радови,
далековода. нити засађивати дрвеће и друго растиње, а све у складу са члан 218 Закона о
Далековод 10 kV и 1 kV Минимум 10 m, обострано од енергетици.
хоризонталне пројекције Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
далековода 10kV и 1kV и 1m, за евентуална изградња испод и у близини далековода условљена је Техничким
самоносећи кабловски сноп прописима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од
10kV и 1kV 1 kV до 400 kV (Сл. лист СФРЈ бр. 65/88).
За добијање сагласности за градњу објеката испод и у близини далековода чији је
власник ''Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд'', потребна је сагласност
поменутог власника.
Разводно постројење Минимум 6 ha. Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
400 kV евентуална изградња испод и у близини далековода условљена је Техничким
Разводно постројење Минимум 4 ha. прописима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од
220 kV 1 kV до 400 kV (Сл. лист СФРЈ бр. 65/88).
За добијање сагласности за градњу објеката у близини ТС и далековода који се
прикључују на трафостаницу, чији су власници ''Електромрежа Србије'' и
''Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд'', потребна је сагласност поменутог
власника.
ТС 110/x kV Минимум 2-3 ha. Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
евентуална изградња испод и у близини далековода условљена је Техничким
прописима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од
1 kV до 400 kV (Сл. лист СФРЈ бр. 65/88).
За добијање сагласности за градњу објеката у близини ТС и далековода који се
прикључују на трафостаницу, чији су власници ''Електромрежа Србије'' и
''Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд'', потребна је сагласност поменутог
власника.
ТС 35/x kV Минимум 1 ha. Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, а
евентуална изградња испод и у близини далековода условљена је Техничким
прописима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од
1 kV до 400 kV (Сл. лист СФРЈ бр. 65/88).
За добијање сагласности за градњу објеката испод и у близини далековода који се
прикључују на трафостаницу и чији је власник ''Електродистрибуција Србије д.о.о.
Београд'', потребна је сагласност поменутог власника.
37
Остале енергетске мреже

Мрежа / Заштитна зона / Правила / могућност изградње
објекат појас
Продуктовод Минимум 1 m, обострано од Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, у
ивице цеви. У зависности од заштитној зони. Изградња у близини продуктовода дефинисаће се из Привремених
врсте флуида дефинише се правила грађења и важећих законских прописа.
шири појас заштите.
Топловод Минимум 1 m, обострано од Забранити изградњу стамбених, угоститељских и производних објеката, у
ивице цеви. заштитној зони. Изградња у близини продуктовода дефинисаће се из Привремених
правила грађења и важећих законских прописа.
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА, после поднаслова, прва два става (става 1 и става 2. мењају се и гласе:
«У случају градње испод или у близини далековода, потребна је сагласност ЕМС или ЕДС при чему важи да
би се сагласност дала на Елаборат који инвеститор планираних објеката треба да обезбеди, у коме је дат тачан однос
далековода и објеката чија је изградња планирана уз задовољење поменутих прописа и закона.
Препорука је да се било који објекат планира ван заштитног појаса далековода како би се избегла израда
Елабората и да се минимално растојање планираних објеката изврши ван препоручених сигурносних удаљености.“
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА, после последњег става (става 12.) додаје се текст који гласи:
„Изградња електроенергетских објеката на планском подручју може се вршити на основу одобрене
инвестиционо техничке документације и прибавњених одговарајућих решења и дозвола сагласно Закону о планирању
и изградњи и Закона о енергетици.
За далеководе се обезбеђује заштитна зона (коридор) чија ширина је зависна од напонског нивоа и
техничког решења далековода.
Заштитне зоне далековода, зависно од напонског нивоа износе:
- за далековод напонског нивоа 110kV; за једноструки вод заштитна зона је ширине 25,0 m са обе
стране далековода од крајњег фазног проводника.
- За далековод напонског нивоа 35 kV ; за једноструки вод заштитна зона је ширине 15,0 m са обе
стране далековода од крајњег фазног проводника.
Приликом изграње објеката водити рачуна о следећем:
- заштитни појас за надземне електроенергетске водове са обе стране вода од крајњег фазног
проводника, има следеће ширине:
- за напонски ниво 1 кV до 35 кV:
- за голе проводнике 10 метара, кроз шумско подручје 3 метара;
- за слабо изоловане проводнике 4 метара, кроз шумско подручје 3 метара;
- за самоносее кабловске снопове 1 метар.
- за напонски ниво 35 кV:
- за све типове проводника 15 метара;
- заштитни појас за подземне електроенергетске водове износи, од ивице армирано бетонског канала:
- за напонски ниво 1 кV до 35 кV, укључујући и 35 кV, 1 метар;
- заштитни појас за трансформаторске станице на отвореном износи:
- за напонски ниво 1 кV до 35 кV, 10 метара;
- за напонски ниво 110 кV и изнад 110 кV, 30 метара;
Електроенергетски кабловски водови се могу полагати уз услов да су обезбеђени потребни минимални размаци у
односу на друге врсте инсталација објеката који износи:
-0,4м у односу на цеви водовода и канализације
-0,5м у односу на телекомуникационе каблове и у односу на локалне и сервисне саобраћајнице
-0,6м од спољне ивице канала за топловод
-0,8м у односу на гасовод у насељу
Ако се потребни размаци не могу обезбедити, енергетски каблови се полажу у заштитну цев, дужине
најмање 2м са обе стране места укрштања или целом дужином код паралелног вођења, при чему најмањи размак не
може бити мањи од 0,3м.
38
Није дозвољено код паралелног вођења, полагање енергетског кабла изнад или испод цеви водовода и
канализације, гасовода и топловода.
Код укрштања са телекомуникационим каблом енергетски кабл се полаже испод истог, а угао укрштања
треба да је најмање 30степени, што ближе 90степени.
На прелазу преко саобраћајница енергетски кабл се полаже у заштитну цев на дубини минимално 0,8м
испод коловоза.
Посебни услови за ТС 10/0,4 кVА:
-све ТС морају имати приступни пут за тешка возила током изградње и током целог века експлоатације
(трајно возило са дизалицом димензија 8x2,5м)
-током изградње ТС потребно је да око целе ТС, а због поставњаља уземљивача, буде слободан појас
ширине 2,5м
-пожељно је да се по завршетку изградње ТС и уземљивача асвалтира око целе ТС појас ширине 1,5м
Прикључење новоизграђених трафостаница 10/0.4 кV предвидети кабловима 10 кV, положеним у
енергетску кабловску канализацију.
Посебни услови за енергетску кабловску канализацију:
- енергетску кабловску канализацију требало би предвидети да буде од префабрикованих бетонских
кабловица са мин 2x4x100мм отворима или од пластичних цеви са минимално осам отвора унутрашњег пречника
100мм
- минимална дубина полагања је 0,8 од површине тла од горње површине кабловица или цеви
- ширина зоне за енергетску кабловску канализацију износи 0,8м
- кабловске шахте морају бити унутр. димензија 1,8мx1,8мx2м са ливеним поклопцем за тешки саобраћај
- унутрашњи зидови шахти су малтерисани, а на зиду испод отвора шахте постављене металне
мердевине
- отвори шахте су квадратног облика дијагонале 0,7м
Трасе за каблове 0,4 кV и каблове јавног осветљења биће одређиване кроз појединачна одобрења за
прикључивање и кроз услове за изградњу објеката појединачних потрошача, а према динамици његових потреба.
Приликом планирања будућих објеката придржавати се свих техничких прописа за изградњу објеката.
Објекте градити на прописном одстојању од постојећих електро енергетских објеката. Уколико приликом
изградње објекта овај услов није могуће испунити, инвеститор је дужан да ЕДСС-у поднесе захтев за измештање, као и
да финансира измештање, електро енергетских објеката на прописом утврђено одстојање.
- С обзиром да изградња саобраћајнице подразумева употребу механизације и људске радне снаге,
ради заштите људи и ЕЕ објеката, пре почетка извођења радова дужни сте упозорити непосредне извршиоце на
полођај подземних ЕЕ водова и да су исти под напоном.
- У циљу обезбеђења надзора за радове на укрштању са ЕЕ водовима, дужни сте да благовременео
обавестите ову електродистрибуцију о времену почетка и завршетка извођења предметних радова.
- Трошкове трасирања, вршења надзора и за евентуално причињене штете на ЕЕ водовима сноси
инвеститор, односно извођач радова.
Услови за прикључење планираних објеката на простору обухваћеним планом биће дефинисани
појединачно за сваки објекат посебним поступком.
Остала правила изградње налазе се у поглављу 2.2.2.4.5. Просторног пкана.“
И УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ПРИКЉУЧЕЊЕ, подтачка 2.2.1.2.3. ОСТАЛЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ МРЕЖЕ, назив
поднаслова 3) се мења и гласи ГАСИФИКАЦИЈСКА ИНФРАСТРУКТУРА, а на крају текста уместо става 6. умеће се
следећи текст који гласи :
„Приликом изградње мерно-регулационих станица, потребно је обезбедити зоне опасности:
1. зона опасности 1 – зона у којој се при нормалном раду могу појавити запаљиве или експлозивне смеше
ваздуха и гаса – полупречника 1м од елемената гасних инсталација МРС,
2. зона опасности 2 – зона у којој се могу појавити запаљиве или експлозивне смеше ваздуха и гаса у
ненормалним условима – полупречника 3м од елемената гасних инсталација МРС.
Минимално растојање мерно-регулационих станица на гасоводу средњег притиска (примарној градској
гасоводној мрежи) од објеката супраструктуре је 15м, а до регионалних и локалних путева 10м. Све радове ускладити
са важећом законском и подзаконском регулативом и прописима.
Трасе гасовода и положај објекта дате у графици су информативног карактера и могућа су одступања
података из катастра подземних водова од стања на терену, При извођењу радова неопходно је извршити пробне
ископе ("шлиuовања") ради утврђивања тачног положаја гасовода (при извођењу објеката за које су издати локацијски
услови и грађевинска дозвола на основу плана).
39
Од трасе планиране дистрибутивне гасоводне мреже од челичних цеви МОР 16 bаг претежно у регулационом
појасу постојећих и планираних саобраћајница, у јавном земљишту, у зеленим површинама или тротоарима за
потребе снабдевања природним гасом већих потрошача планирати деонице дистрибутивне rасоводне мреже од
челичних цеви МОР 16 bаг. Ови потрошачи би се снабдевали природним гасом прикључивањем на сопствене мерно-
регулацине станице. Локације појединачних мерно регулационих станица дефинисаће се у поступку спровођења
планског документа.
Од планираних МРС за широку потрошњу предвидети изградњу дистрибутивне гасоводне мреже од
полиетиленских цеви МОР 4 bаг. Дистрибутивну гасоводну мрежу од полиетиленских цеви МОР 4 Ьаг предвидети
имајућу у виду густину и намену постојећих и планираних објеката. Дистрибутивни гасовод планирати у
реrулационом појасу саобраћаница, у јавном земљишту, у зеленим површинама или тротоарима са једне или обе
стране саобраћајнице, зависно од потенцијалних потрошача, тако да се омогући једноставно прикључење на
дистрибутивни гасовод.
Од места прикључења на дистрибутивну гасоводну мрежу МОР 4 bаг до објеката будућих потрошача и мерно
регулационих станица или реrулационих станица и мерних сетова (у складу са планираним начином потрошње гаса)
предвиђена је изградња гасних прикључака за предметне делове стамбено - пословних објеката тако да сваки власник
просторне нелине (стамбене или пословне) има посебно мерење потрошње гаса.
При избору трасе гасовода мора се осигурати:

1) да гасовод не угрожава постојеће или планиране објекте и планирану намену коришћења земљишта у
складу са планским документима;
2) рационално коришћење подземног простора и грађевинске површине;
3) испуњеност услова у погледу техничких захтева других инфраструктурних објеката у складу са
посебним прописима;
4) усклађеност са геотехничким захтевима.
Трасе планираних гасовода синхронизовати са осталим инфраструктурним водовима.
Остала правила изградње налазе се у поглављу 2.2.2.4.5. Просторног плана. „
И УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ПРИКЉУЧЕЊЕ, подтачка 2.2.1.2.3. ОСТАЛЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ МРЕЖЕ, нумерација
поднаслова се мења и гласи 4) ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ, а на крају текста после става 5. додаје став који гласи :
„Остала правила изградње налазе се у поглављу 2.2.2.4.5. Просторног плана. „
И УСЛОВИ ЗА ЊИХОВО ПРИКЉУЧЕЊЕ, подтачка 2.2.1.2.3. ОСТАЛЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ МРЕЖЕ, нумерација
поднаслова се мења и гласи 5) ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ, а ставови 3-8 мењају се новим ставом, а
досадашњи ставови 9-14 постају ставови 4-9. Нови став 3. гласи:
„Коришћење хидроенергије ће бити могуће искључиво у складу са законском регулативом, планским
одредбама новог Просторног плана Републике Србије, свом законом прописаном студијском и техничком
документацијом у склопу које је обавезна израда студија процена утицаја на животну средину, при чему се ово односи
само на локације за које постоји важећа грађевинска дозвола, с обзиром да се, у складу са досадашњим резултатима
анализе стања животне средине извршених од стране државних органа и урађених студија у овој области у циљу
заштите и очувања природе, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности и заштите и одрживог коришћења
природних добара и у складу са Одлуком о изради првих измена и допуна ППО Бабушница („Скупштински преглед
општине Бабушница“ бр. 12/21) коришћење хидропотенцијала на новим локацијама и просторима у Просторном плану
не планира. „
пододељак 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, тачка 2.2.1.6. ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈИМА СЕ ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ
ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЧИНЕ ПРИСТУПАЧНИМ ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, У СКЛАДУ СА СТАНДАРДИМА
ПРИСТУПАЧНОСТИ, текст се мења и гласи:
Даљом урбанистичко техничком разрадом и изградњом јавних површина и објеката потребно је особама са
инвалидитетом, деци и старим особама омогућити несметано кретање, коришћење слободних и јавних површина, као
и приступ јавним и комерцијалним садржајима, кроз обавезне елементе приступачности за савладавање висинских
разлика, за кретање и боравак у простору (стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење), као и
обавезне елементе приступачности јавног саобраћаја (Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања
40
и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим
особама, "Сл. гласник РС", бр. 22/2015).
Код изградње јавних површина и објеката, услови за несметано кретање и коришћење слободних и јавних
површина и за приступ јавним и комерцијалним садржајима хендикепираних и инвалидних лица, старих особа и особа
са децом (у складу са стандардима за просторне потребе инвалида у зградама и околини за прилазне елементе и
просторе) морају се обезбедити пројектовањем тротоара потребне ширине и без већих степеника, закошавањем и
спуштањем ивичњака тротоара и стаза (посебно на пешачким прелазима), као и изградњом предвиђених рампи уз
степеништа и пешачке комуникације на прилазима зграда. Делове пешачких стаза, за случај поледице, по потреби
треба опремити одговарајућим држачима.
Приликом уређења слободних и зелених парковских површина, стаза и пешачких токова, код пројектовања
нових објеката, као и код реконструкције приземља постојећих објеката, где год је то могуће, уз степеништа (или
уместо њих) треба предвидети косе рампе за кретање хендикепираних лица, старих особа и особа са дечјим
колицима.
У складу са наведеним правилником, тротоари и пешачке стазе треба да буду приступачни, у простору су
међусобно повезани и прилагођени за оријентацију, и са нагибима који не могу бити већи од 5% (1:20), а изузетно до
8,3% (1:12). Највиши попречни нагиб уличних тротоара и пешачких стаза управно на правац кретања износи 2%.
Шеталишта у оквиру јавних зелених и рекреативних површина су осветљена, означена и са обезбеђеним
местима за одмор са клупама дуж праваца кретања. Клупе треба да имају седишта на висини од 45 цм и рукохвате на
висини од 70 цм изнад нивоа шетне стазе у 50% од укупног броја клупа. Поред клупа се обезбеђује простор површине
110 цм са 140 цм за смештај помагала за кретање.
Ради несметаног кретања, ширина уличних тротоара и пешачких стаза износи 180 цм, а изузетно 120 цм, док
ширина пролаза између непокретних препрека износи најмање 90 цм. Површина шеталишта је чврста, равна и
отпорна на клизање.
У коридору основних пешачких кретања не постављају се стубови, рекламни панои или друге препреке, а
постојеће препреке се видно обележавају.
Делови зграда као што су балкони, еркери, висећи рекламни панои и сл., као и доњи делови крошњи дрвећа,
који се налазе непосредно уз пешачке коридоре, уздигнути су најмање 250 цм у односу на површину по којој се пешак
креће.
Место пешачког прелаза је означено тако да се јасно разликује од подлоге тротоара. Пешачки прелаз је
постављен под правим углом према тротоару. Пешачке прелазе опремљене светлосним сигналима потребно је
опремити светлосном сигнализацијом са најавом и звучном сигнализацијом.
Пролаз кроз пешачко острво у средини коловоза изводи се без ивичњака, у нивоу коловоза и у ширини
пешачког прелаза.
За савладавање висинске разлике између тротоара и коловоза користе се закошени ивичњаци који се изводе
у ширини пешачког прелаза и у нивоу коловоза, са максималним нагибом закошеног дела до 8,3%, а ако је технички
неизводљиво у изузетним случајевима до 10%.
Места за паркирање возила која користе особе са инвалидитетом предвиђају се у близини улаза у стамбене
зграде, објеката за јавно коришћење и других објеката, означавају се знаком приступачности. Приступачно паркинг
место треба да има директну пешачку везу између пројектованог слободног простора за маневар и најближе пешачке
стазе, без изласка на коловоз.
За јавне гараже, јавна паркиралишта, као и паркиралишта уз објекте за јавно коришћење и стамбене и
стамбено пословне зграде са десет и више станова, најмање 5% места од укупног броја места за паркирање, а
најмање једно место треба обезбедити за паркирање возила особа са инвалидитетом. На паркиралиштима са мање
од 20 места која се налазе уз амбуланту, апотеку, продавницу прехрамбених производа, пошту, ресторан и дечји
вртић, најмање једно место за паркирање возила особа са инвалидитетом. На паркиралиштима уз домове здравља,
болнице, домове старих и друге здравствене и социјалне установе, обезбедити најмање 10% места од укупног броја
места за паркирање, а најмање два места за паркирање возила особа са инвалидитетом.
На стајалиштима јавног превоза, предвиђа се плато (перон) за пешаке ширине најмање 300 цм, а прилазне
пешачке стазе треба да буду изведене у истом нивоу, без денивалација.
пододељак 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, мења се наслов и текст тачке 2.2.1.8..тако да гласи:
„2.2.1.8.ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ ЦЕЛИНА И ЗОНА ЗА КОЈЕ ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ САДРЖИ УРЕЂАЈНЕ
ОСНОВЕ ЗА СЕЛА
Уређајне основе за села обухватају постојеће грађевинско подручје насеља и предвиђена проширења.
Уређајне основе за села садрже основне планиране намене површина за: становање, радне зоне (објекти производно
- трговинских делатности, пољопривредни комплекси и фарме за узгој стоке), јавне намене, верске објекте, комуналне
делатности и угоститељство и туризам.
Доношењем Првих измена и допуна ППО Бабушница досадашњи шематски прикази уређења насеља из ППО
Бабушница („Слупштински преглед општине Бабушница“ бр. 13/12) престају да важе и замењују се уређајним
41
основама за села: Александровац,Бердуј , Берин Извор, Богдановац, Братишевац, Брестов Дол, Вава, Валниш, Вучи
Дел, Велико Боњинце, Војници, Горње Крњино, Врело, Горњи Стрижевац, Доњи Стрижевац, Горчинце, Грнчар, Доње
Крњино, Дол, Драгинац, Дучевац, Завидинце, Извор, Јасенов Дел, Калуђерево, Камбелевац, Кијевац, Лесковица,
Линово, Љуберађа, Мало Боњинце, Машуровац, Мезграја, Модра Стена, Нашушковица, Остатовица, Пресека,
Проваљеник, Радињинце, Радошевац, Радосињ, Ракита, Раков Дол, Раљин, Ресник, Стол, Стрелац, Студена,
Сурачево, Црвена Јабука и Штрбовац.
Уређајна основа за село садржи: 1) границу просторног обухвата; 2) детаљну поделу подручја на просторне
целине у односу на њихову намену; 3) приказ грађевинског подручја (катастарских парцела); 4) приказ површина јавне
намене; 5) регулацију и нивелацију; 6) правила уређења и грађења по просторним целинама; 7) друге детаљне услове
коришћења, уређења и заштите простора и објеката. Графичким приказом уређајних основа за села, приказано је: 1)
грађевинско подручје и планирано ширење грађевинског подручја; 2) правци и коридори за јавне саобраћајне
површине; 3) основна планирана намена простора; 4) планирано уређење и изградња јавних објеката; 5) правци и
коридори за комуналну и другу инфраструктуру; и 6) подела на зоне и целине за која важе иста правила грађења.
Графички прикази уређајних основа за села израђене су на дигиталном катастру у размери R = 1: 2500, која
омогућава издавање локацијских услова.”
пододељак 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, досадашња тачка 2.2.1.8. постаје тачка 2.2.1.9., а наслов и текст у оквиру ове
тачке гласе:
„2.2.1.9. ПЛАНИРАНО УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊА ЈАВНИХ ОБЈЕКАТА ЗА НАСЕЉА ЗА КОЈА ПРОСТОРНИ ПЛАН
САДРЖИ УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА
У насељима за која су урађене уређајне основе за села, а која ће се надаље развијати као примарна (тј.
немају елементе централитета), површине и објекти јавне намене су готово у потпуности постојећи.
Јавни објекти и површине јавне намене су за делатности неких јавних служби (различитих по селима) и за
комуналне делатности (гробља).
Нови објекти се предвиђају за јавне делатности, за сахрањивање се у неким селима предвиђају проширења
постојећих гробаља. Готово сви обекти јавних служби морају се опремити новом, савременом опремом, а сви
комплекси гробаља адекватно санитарно уредити.2
пододељак 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, после наслова пододељка а пре тачке 2.2.2.1. умеће се нова тачка 2.2.2.0. и
текст који гласе:
2.2.2.0. КРИТЕРИЈУМИ КОЈИМА СЕ УТВРЂУЈЕ ЗАБРАНА ГРАЂЕЊА НА ОДРЕЂЕНОМ ПРОСТОРУ
ИЛИ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ОБЈЕКАТА
Заштитни појас јавних путева

Зоне заштите јавних путева чине заштитни појас пута и појас контролисане изградње, који су дефинисани Законом
о путевима. Заштитни појас, са сваке стране јавног пута односно за општинске путеве има ширину од 5 m.
У заштитном појасу поред јавног пута ван насеља забрањена је изградња грађевинских или других објеката, као и
постављање постројења, уређаја и инсталација, осим изградње саобраћајних површина пратећих садржаја јавног
пута, као и постројења, уређаја и инсталација који служе потребама јавног пута и саобраћаја на јавном путу.
У заштитном појасу може да се гради, односно поставља водовод, канализација, топловод, железничка пруга и други
сличан објекат, као и телекомуникациони и електроводови, инсталације, постројења и сл., по претходно прибављеној
сагласности управљача јавног пута.
У појасу контролисане изградње (који је исте ширине као и заштитни појас), у складу са Законом о путевима,
дозвољена је изградња по селективном принципу, у складу са донетим плановима, а изричито је забрањено
отварање рудника, каменолома и депонија отпада и смећа.
Зоне заштите изворишта водоснабдевања

На подручјима која се користе као изворишта за снабдевање водом за пиће и за санитарно- хигијенске потребе
одређују се три зоне санитарне заштите и то: шира зона заштите, ужа зона заштите и зона непосредне заштите.
Заштитна зона око изворишта дефинисана је Законом о водама и Правилником о начину одређивања и одржавања
зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања („Службени гласник РС“, број 92/08), а кроз израду елабората о
зонама санитарне заштите изворишта.
Зона непосредне заштите (зона I) - Зона I изворишта подземне воде формира се на простору изворишта
непосредно око водозахватног објекта. Зона I изворишта подземне воде засађује се декоративним зеленилом и
растињем које нема дубоки корен и може се користити као сенокос. Зона I изворишта подземне воде, у којој не
борави стално запослена особа, ограђује се ради спречавања неконтролисаног приступа људи и животиња
заштитном оградом, која не може бити ближа од 3,0 m од водозахватног објекта који окружује.
42
У зони I не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге
делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, као и друге радње дефинисане чланом 29.
важећег Правилника.
Ужа зона заштите (зона II) - У зони II не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити
земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, као и друге
радње дефинисане чланом 28. важећег Правилника.
Шира зона заштите (зона III) - У зони III не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити
земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту, као и друге
радње дефинисане чланом 27. важећег Правилника.
Зоне заштите око водних објеката

За планирање изградње објеката и извођења радова у зони водних објеката поштовати следеће:
- Дуж обала водотока-канала планирати стално проходну и стабилну радно инспекциону стазу ширине минумум 5
m у грађевинском подручју и 10 m у ванграђевинском подручју, за пролаз и рад механизације која одржава канал.
У овом појасу не сме се планирати изградња никаквих надземних објеката (зграде, шахтови, вентили...), не сме
се планирати садња дрвећа, постављање ограда и слично.
- У случају да се планира постављање инфраструктуре на водном земљишту, у експропријационом појасу
водотока-канала, по траси која je паралелна са водотоком-каналом, инсталацију пoложити по линији
експропријације водотока-канала, односно на минималном одстојању од ње (до 1 m), тако да међусобно, управно
растојање између трасе инсталације и ивице обале водотока-канала буде минимум 5 m у грађевинском подручју
и 10 m у ванграђевинском подручју.
- Подземна инфраструктура мора бити укопана минимум 1 m испод нивоа терена и димензионисана на
оптерећења грађевинске механизације којом се одржава водоток-канал.
- Сва евентуална укрштања инсталације са водотоком-каналом планирати под углом од 90°.
- Саобраћајне површине планирају се изван зоне експропријације водотока-канала, а уколико је потребна
саобраћајна комуникација – повезивање леве и десне обале водотока-канала, планирати је уз изградњу пропуста
чије техничко решење мора обезбедити постојећи водни режим и одржавати стабилност дна и косина канала.
- Укрштања инсталација са водотоцима / каналском мрежом планирати њиховим постављањем у заштитној цеви
испод дна водотока / канала, тако да горња ивица заштите буде минимум 1 m испод пројектованог дна канала.
Минималну дужину заштитне цеви планирати колико je ширина канала у нивоу терена.
- Подземно укрштање инсталација са водотоцима / каналском мрежом у близини пропуста или моста планирати на
удаљености од минимум 5 m од пропуста или моста.
- У случају да се постављање инсталације планира њеним постављањем уз конструкцију пропуста или моста,
услов je да доња ивица заштитне цеви не сме залазити у светли отвор пропуста или моста (не сме бити испод
доње ивице конструкције пропуста или моста).
- Обавеза инвеститора је да, у случају реконструкције пропуста или моста, о свом трошку изврши измештање и
поновно враћање инсталације на конструкцију пропуста или моста.
- Укрштање инсталације могуће je планирати и у склопу пропуста уколико je надслој земље изнад пропуста
довољне дебљине, али тако да заштитна цев инсталације буде минимум 0,1 m изнад горње ивице пропуста.
- Приликом извођења радова неопходно је прописно обележавање инсталације на водном земљишту.
- Предвидети такво уређење простора и његово коришћење којим се неће угрозити нормално функционисање и
одржавање каналске мреже и свих водних објеката, који ће обезбедити слободан протицајни профил, стабилност
косина и дна канала, као и несметан пролаз возилима и механизацији у зони водних објеката.
Зона заштите електроенергетских објеката

Заштитни појас за надземне електроенергетске водове, са обе стране вода од крајње фазног проводника
дефинисан је Законом о енергетици („Службени гласник РС“, број 145/14) и износи:
1) за напонски ниво од 1 kV до 35 kV:
- за голе проводнике 10 m;
- за слабо изоловане проводнике 4 m;
- за самоносеће кабловске снопове 1 m;
2) за напонски ниво 35 kV, 15 m;
4) за напонски ниво изнад 110 kV, 30 m;
Заштитни појас за подземне водове (каблове) износи:
1) за напонски ниво од 1 kV до 35 kV, укључујући и 35 kV, 1 m;
3) за напонски ниво изнад 110 kV, 3 m.
Заштитни појас за трансформаторске станице на отвореном износи:
1) за напонски ниво од 1 kV до 35 kV, 10 m;
2) за напонски ниво 110 kV и изнад 110 kV, 30 m.
43
Свака градња испод или у близини далековода напона и 400 kV и 110 kV условљена је: Законом о енергетици
(„Службени гласник PC“, број 145/14), Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-
исправка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС, 98/13-УС,
132/14, 145/14 и 83/18), Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова
називног напона од 1 kV до 400 kV („Службени лист СФРЈ“, број 65/88 и „Службени лист СРЈ“, број 18/92), Правилником
о техничким нормативима за електроенергетска постројења називног напона изнад 1000 V („Службени лист СФРЈ“,
број 4/74), Правилником о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад
1000 V („Службени лист СРЈ“, број 61/95), Законом о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник PC“, број
36/09) са припадајућим правилницима, од којих се посебно издваја: Правилник о границама нејонизујућим зрачењима
(„Службени гласник PC“, број 104/09) и Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама
извора, начину и периоду њиховог испитивања („Службени гласник PC“, број 104/09), SRPS N.C0.105 Техничким
условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења („Службени лист СФРЈ“,
број 68/86), SRPS N.C0.101 - Заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења -
Заштита од опасности, SRPS N.C0.102 – Заштитом телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских
постројења - Заштита од сметњи („Службени лист СФРЈ, број 68/86), као и SRPS N.C0.104 - Заштита
телекомуникационих постројења од утицаја електроенергетских постројења - Увођење телекомуникационих водова у
електроенергетска постројења“ („Службени лист СФРЈ“, број 49/83).
У случају градње испод или у близини далековода, потребна je сагласност АД „Електромрежа Србије“ Београд.
Остали општи технички услови дати су у поодељку 2.2.2.4.5. Просторног плана.
Зона заштите коридора електронских комуникационих система веза

Заштита телекомуникационих коридора и изградња инфраструктурних и других објеката у близини електронских
комуникационих коридора мора бити у склади са Правилником о захтевима за утврђивање заштитног појаса за
електронске комуникационе мреже и припадајућих средстава радио коридора и заштитне зоне и начину
извођења радова приликом изградње објеката („Службени гласник РС“ брoj 16/12).
Зона заштите термоенергетске инфраструктуре

Код изградње транспортних гасовода (притиска од 16 до 50 bar):
1) у ужој зони заштите, чија ширина износи 60 m m односно по 30 m са сваке стране гасовода
(продуктовода) забрањена је градња објеката за становање или боравак људи.
2) у широј зони заштите гасовода (по 200 m са сваке стране гасовода, рачунајући од осе цевовода) објекти
не смеју утицати на сигурност гасовода.
Поред ових зона заштите, код градње гасовода и продуктовода мора се испоштовати и услов да је у појасу ширине од
5м са једне и друге стране, рачунајући од осе цевовода, забрањена садња биљака (дрвећа) чији корени досежу
дубину већу од 1м, односно за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5м.
За гасоводе притиска до 16 bar ширине заштитних појасева су следеће:
1) за ПЕ и челичне гасоводе МОР ≤ 4bar-по 1 m од осе гасовода на обе стране;
2) за челичне гасоводе 4 bar < MOP ≤ 10 bar-по 2 m од осе гасовода на обе стране;
3) за ПЕ гасоводе 4 bar < MOP ≤ 10 bar-по 3 m од осе гасовода на обе стране;
4) за челичне гасоводе 10 bar <MOP≤ 16 bar-по 3 m од осе гасовода на обе стране.
У заштитном појасу гасовода не смеју се изводити радови и друге активности изузев пољопривредних радова дубине
до 0,5 m без писменог одобрења оператора дистрибутивног система. У заштитном појасу гасовода забрањено је
садити дрвеће и друго растиње чији корени досежу дубину већу од 1 m, односно за које је потребно да се
земљиште обрађује дубље од 0,5 m.
Зона заштите око противградних станица

Заштитна зона око лансирних (противградних) станица, у којој је ограничена изградња нових и реконструкција
постојећих објеката и извођење радова који могу нарушити испаљивање противградних ракета на градоносне
облаке, према условима Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ) је 500 m.
Изградња/реконструкција објеката односно извођење радова на одстојању мањем од 500 m од лансирне
станице, могућа је само по обезбеђењу посебне сагласности и мишљења РХМЗ.
пододељак 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, тачка 2.2.2.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ,
поднаслов Врста и намена објеката који се могу градити, алинеја 11. се мења тако да гласи:
11. изградња ветроелектрана, уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове
пољопривреде, у складу са чл. 69. Закона о планирању и изградњи.
44
пододељак 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, тачка 2.2.2.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ,
поднаслов Врста и намена објеката чија је изградња забрањена, текст се мења тако да гласи:
На пољопривредном земљишту забрањена је изградња свих објеката који нису наведени под насловима
Врста и намена објеката који се могу градити и Компатибилни садржаји и врсте објеката у тачки 2.2.2.1. Правила
грађења на пољопривредном земљишту.
Посебно се напомиње да се у складу са досадашњим резултатима анализе стања животне средине
извршених од стране државних органа и урађених студија у овој области у циљу заштите и очувања природе,
биолошке, геолошке и предеоне разноврсности и заштите и одрживог коришћења природних добара и у складу са
Одлуком о изради првих измена и допуна ППО Бабушница („Скупштински преглед општине Бабушница“ бр. 12/21)
коришћење хидропотенцијала се у Просторном плану не планира (изузев за оне локације за које постоји важећа
грађевинска дозвола).
пододељак 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, тачка 2.2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ШУМСКОМ ЗЕМЉИШТУ, поднаслов
Врста и намена објеката чија је изградња забрањена, текст се мења тако да гласи:
На шумском земљишту забрањена је изградња свих објеката који нису наведени под насловима Врста и
намена објеката који се могу градити и Компатибилни садржаји и врсте објеката у поглављу Правила грађења на
шумском земљишту. Постројења за механичку прераду дрвета и слични објекти шумске привреде не смеју се
постављати у шуми, односно на удаљености мањој од 200м од руба шуме.
пододељак 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, тачка 2.2.2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ВОДНОМ ЗЕМЉИШТУ, поднаслов
Врста и намена објеката чија је изградња забрањена, текст се мења тако да гласи:
На водном земљишту је забрањена изградња стамбених, угоститељских, производних и других објеката
чије отпадне материје могу загадити воду и земљиште или угрозити безбедност водопривредне инфраструктуре, као и
објеката којима се смањује пропусна моћ корита.
пододељак 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА, тачка 2.2.2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ,
подтачка 2.2.2.4.1. ОПШТИ УСЛОВИ, текс ставова 5-8 мења се следећим текстом нових ставова 5-8 који гласе :
Највећи дозвољени индекси заузетости грађевинске парцеле дефинисани су за сваку намену у
складу са типом градње.
Највећа дозвољена спратност или висина објеката дефинисани су за сваку намену у складу са типом
градње.
Постојећи објекти чији су урбанистички параметри (индекс заузетости грађевинске парцеле, спратност
објекта или висина објекта и др) већи од утврђених вредности, задржавају постојеће параметре, без могућности
доградње.
За постојеће објекте чији су урбанистички параметри (индекс заузетости грађевинске парцеле, спратност
објекта или висина објекта и др.) мањи од Просторним планом утврђених вредности, могућа је доградња до вредности
датих правилима грађења Просторног плана.
подтачка 2.2.2.4.3. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПО ЦЕЛИНАМА И ЗОНАМА (НАМЕНАМА), после става 1 а пре
45
поднаслова 1. СТАМБЕНА ЗОНА у складу са Одлуком о максималној спратности по урбанистичким зонама и целинама
у поступцима озакоњења објеката – Скупштински преглед општине Бабушница бр. 19/2015) умеће се :
У поступцима озакоњења објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе,
односно одобрења за изградњу (у даљем тексту: незаконито изграђени објекти), предмет озакоњења не може бити
објекат који има више од две етаже од максималне спратности за ту урбанистичку зону уз могућност озакоњења и
подрумских или сутеренских просторија ако за те просторије не постоје сметње rеотехничке и хидротехничке
природе.Исто правило се примењује и код површина одређених Просторним планом са претежном наменом за
пољопривредно земљиште, шумско земљиште и водно земљиште где је правилима грађења одређна максимална
спратност.
Подручја просторног плана за која се предвиђа израда урбанистичких планова, а планови нису донети
одређује се максимална спратност објеката за озакоњење од П+4.
подтачка 2.2.2.4.3. ПОСЕБНА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПО ЦЕЛИНАМА И ЗОНАМА (НАМЕНАМА), у оквиру поднаслова 1.
СТАМБЕНА ЗОНА у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени индекс изграђености грађевинске
парцеле и Највећу дозвољену висину објеката, а мења се текст правила за Највећу дозвољену спратност који гласи:
Највећа дозвољена спратност објеката
Максимална спратност објеката за породично становање и породично становање са смештајним
капацитетима за издавање је П+1+Пк. Могућа je изградња подрумских или сутеренских просторија, ако не постоје
сметње геотехничке и хидротехничке природе. Максимална спратност помоћних објеката је П.
РАДНА ЗОНА за ОБЈЕКТЕ ПРОИЗВОДНО – ТРГОВИНСКИХ ДЕЛАТНОСТИ, у складу са Законом, бришу се правила за
Највећи дозвољени индекс изграђености грађевинске парцеле и Највећу дозвољену спратност објеката, а мења се
текст правила за Највећу дозвољену висину објеката који гласи:
Највећа дозвољена висина објеката
Максимална висина објеката је 15,0m, осим за технолошке објекте, где се може утврдити већа висина у
складу са технолошким потребама. Уколико су објекти виши од 30,0м неопходно је прибавити мишљење и сагласност
институција надлежних за безбедност ваздушног саобраћаја. Могућа је изградња подземних етажа ако не постоје
сметње геотехничке и хидротехничке природе.
РАДНА ЗОНА за ПОЉОПРИВРЕДНЕ КОМПЛЊКАЊ, у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени
индекс изграђености грађевинске парцеле и Највећу дозвољену спратност објеката, а мења се текст правила за
Највећу дозвољену висину објеката који гласи:
Максимална висина објеката је 12,0m, осим за технолошке објекте, где се може утврдити већа висина у
складу са технолошким потребама. Уколико су објекти виши од 30,0м неопходно је прибавити мишљење и сагласност
институција надлежних за безбедност ваздушног саобраћаја. Могућа је изградња подземних етажа ако не постоје
сметње геотехничке и хидротехничке природе.
РАДНА ЗОНА за ФАРМЕ ЗА УЗГОЈ СТОКЕ, у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени индекс
изграђености грађевинске парцеле и Највећу дозвољену висину објеката.
ЗОНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ, у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени индекс изграђености
грађевинске парцеле и Највећу дозвољену висину објеката.
46
ЗОНА ВЕРСКИХ ОБЈЕКАТА, у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени индекс изграђености
грађевинске парцеле и Највећу дозвољену спратност објеката, а мења се текст правила за највећу дозвољену висину
објеката који гласи:
Максимална висина објеката је 15,0m. Могућа је изградња подземних етажа ако не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе.
ЗОНА КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ, у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени индекс
изграђености грађевинске парцеле и Највећу дозвољену висину објеката.
ЗОНА УГОСТИТЕЉСТВА И ТУРИЗМА, у складу са Законом, бришу се правила за Највећи дозвољени индекс
изграђености грађевинске парцеле и Највећу дозвољену висину објеката, а мења се текст правила за највећу
дозвољену спратност објеката који гласи:
Највећа дозвољена спратност објеката
Максимална спратност објеката је П+1+Пк. Могућа је изградња подземних етажа ако не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе.
подтачка 2.2.2.4.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА САОБРАЋАЈНУ ИНФРАСТРУКТУРУ, у оквиру поднаслова Државни
путеви, мења се текст тако да гласи:
Државни путеви су високо капацитетне саобраћајнице које пролазе кроз територију општине и активно
градско ткиво и саобраћајно повезују подручје два или више округа или подручје округа. На њима се обавља путнички
саобраћај, теретни саобраћај и јавни превоз путника.
Попречни профил ових државних путева ван насеља садржи коловоз са две (једном) саобраћајне траке
по смеру кретања, аутобуска стајалишта, остале саобраћајне површине, елементе пута и путне објекте. Код иградње
нових деоница и реконструције постојећих државних путева,ширине возних трака (tv),ширине банкина (b), ширине
ивичних трака (ti) и остали елементи попречног профила јавног пута морају бити у складу са исходованим условима
управљача пута као и у складу са техничким нормативима и прописима за врсту јавног пута. (Закон о путевима,
Правилник о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи
јавног пута (“Сл.гл.РС”, бр.50/11).
Аутобуска стајалишта јавног превоза на овим путевима морају да буду изграђена ван коловоза. Унутар
регулационог појаса могуће је вођење бициклистичких и пешачких стаза..
Димензионисање осталих елемената јавног пута урадити на основу исходованих техничких услова
управљача и важеће техничке регулативе за ову врсту објеката (Закон о путевима, Правилник о условима које са
аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута
(“Сл.гл.РС”,бр.50/11).
Прикључак прилазног пута на државни пут може се градити уз сагласност управљача јавног пута.
Попречни профил државних путева у насељима садржи коловоз са једном или две саобраћајне траке по
смеру кретања, пешачке и, евентуалне, бициклистичке стазе, саобраћајне површине намењене за мировање возила,
аутобуска стајалишта, разделне траке, остале елементе пута и путне објекте.
Најмања ширина коловоза за државни пут IБ реда је 7,70m (без ивичњака) и 7,00m (са бетонским
ивичњацима), за државни пут II реда најмања ширина коловоза износи 7,10m (без ивичњака) и 6,50m (са бетонским
ивичњацима).Ширина саобраћајних трака је минимум 3,25м, а оивичење се врши ивичњацима или ивичним тракама
ширине 0.30м. Обавезни елеменат попречног профила у насељу је тротоар минималне ширине 1,5м. Смерови вожње
могу се физички раздвојити разделним тракама. Физичко раздвајање саобраћаја моторних возила од немоторизованог
саобраћаја треба омогућити заштитним тракама, а изузетно код реконструкције постојећих саобраћајница саобраћајне
површине намењене за мирујући саобраћај и евентуалне бициклистичке стазе је могуће организовати уз ивицу
коловоза намењеног за кретање возила.
47
На државним путевима максимално ограничити прикључке са левим скретањима (само типа улив –
излив), а све остале прикључке изградити управно на осовину пута.
На раскрсници државног пута са другим путем или улицом морају се обезбедити зоне потребне
прегледности у складу са важећим прописима. У зонама потребне прегледности забрањено је подизати засаде, ограде
и дрвеће, остављати предмете, материјале, постављати постројења и уређаје и градити објекте, односно вршити
друге радње које ометају прегледност јавног пута.
Аутобуска стајалишта се граде уз коловоз пута, а изузетно код реконструкције постојећих саобраћајница,
када нема просторних могућности и постоје две саобраћајне траке по смеру кретања, могуће је наменити део крајње
десне саобраћајне траке за заустављање аутобуса.
подтачка 2.2.2.4.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА САОБРАЋАЈНУ ИНФРАСТРУКТУРУ, у оквиру поднаслова Улице у
насељу, мења се текстстава 3. тако да гласи:
Ширина заштитног појаса једнака је ширини појаса регулације улице, а одређује се у складу са чланом 14.
Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу.
подтачка 2.2.2.4.5. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ОСТАЛУ ИНФРАСТРУКТУРУ, текст се мења и гласи:
2.2.2.4.5. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЗА ОСТАЛУ ИНФРАСТРУКТУРУ
ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА
Трасе водовода и канализације дефинишу се синхрон планом где је извршено усклађивање са осталим комуналним
инсталацијама.
Код постављања траса треба водити рачуна о следећем:

• Да будући водовод и канализација не угрожавају објекте (и приликом изградње и када буду у погону).
• Да други објекти са њиховим пратећим дешавањем не угрожавају водовод и канализацију у погону као и да
омогуће њихово редовно одржавање.
• Да трасе водовода и канализације буду постављене тако да се под повољним условима на њих могу прикључити
објекти које треба да опслужују.
• Да се траса водовода и канализације усагласи са осталим наменама терена.
• Да се води рачуна о геотехничким и хидрогеолошким карактеристикама терена, имајући у виду и грађење и погон
са одржавањем.
Положај у односу на друге инсталације и објекте
Код одређивања траса водовода и канализације треба испунити захтеве у односу на друге инсталације и објекте. Ови
услови произилазе из карактеристика појединих инсталација имајући у виду и изградњу и погон. Ови услови су
базирани на прописима који важе у овој области и дати су у наредној табели.
Табела ...: Положај хидротехничке инфраструктуре у односу на друге инсталације и објекте

Врста комуналне инсталације (објекта) потребно минимално одстојање [m]1
водовод канализација
до грађевинске линије2 (до темеља објекта) 5 5
енергетски каблови 1,0 1,0
телекомуникациони, сигнални каблови 1,0 1,0
гасовод ниског и средњег притиска 1,5 1,5
гасовод високог притиска 3,5 3,5
1 предвиђења растојања нису осовинска већ растојања од зида до зида. Назначена одстојања су минимална, што значи
да треба тежити већим вредностима.
Ако се постављени захтеви не могу испунити онда је то посебно стање где треба предвидети посебно решење у пројекту,
водећи рачуна о битним специфичностима водовода и канализације(посебно решење је, на пример, смештај у комуналну
галерију итд.) .
2 Ако се мора одступити морају бити дати докази да неће наступити штета.
48
стуб уличног осветљења 1,5 1,5

државни путеви (крајња тачка попречног профила) 3,0 3,0
стабло дрвета(значајнијег) 2,0 2,0
водовод - 1,5-2,0
канализација 1,5-2,0 -
По правилу, полазећи од објекта, ближа грађевинској линији постављају се плиће инсталације, а даље оне које се
постављају на већим дубинама.
Код укрштања инсталација водити рачуна:

- да водоводне цеви буду постављене изнад канализација, с тим што по потреби може бити предвиђена
заштита водовода (цев у цев)
- Код укрштања са електрокабловима треба водити рачуна о свим аспектима безбедности како код изградње,
тако и у фазама које се појављују у погону.
Код пролаза водовода, односно канализације испод водотока (канала) у првом плану се мора водити рачуна о3 :
условима код изградње, о стабилности у погону, о условима за одржавање, о погонској сигурности( дупли цевоводи,
дупли канал, ако треба), а ако је примењено решење са сифоном, о условима одржавања, о евакуацији ваздуха, т.ј. о
функционалности.
Дубина укопавања код водовода произилази из захтева стабилности, т.ј. да цевовод не буде повређен, од саобраћаја.
Оквирно, надслој изнад темена цеви треба да буде 1,5 m.
Дубина укопавања канализације мора бити таква да се на исправан начин може извршити прикључење објекта и
падови морају бити такви да се обезбеде повољни хидраулични услови течења у каналима.
Избор материјала за водовод и канализацију врши се у пројекту. Врста и класа цевног материјала за водоводну
мрежу који ће бити уграђен, треба да испуни све потребне услове у погледу очувања физичких и хемијских
карактеристика воде, притиска у цевоводу и његове заштите од спољних утицаја у току полагања, монтаже и
експлоатације. Важно је да се у оквиру једног система не употребљавају више врста материјала, јер то отежава
одржавање.
Остала правила за пројектовање и извођење
ВОДОВОДНУ МРЕЖУ пројектовати и градити тако да се реализује прстенасти систем, да буду задовољени захтеви из
противпожарне заштите (минимални пречник 100mm) и потребан минимални притисак.
За прикључке на водовод већих потрошача, где је пречник прикључка 50mm и већи треба решити са регуларним
одвојцима са затварачем.
Водомер може бити смештен у подруму зграде или у посебном склоништу одговарајућих димензија, према прописима
ЈКП ,,Водовод,,. Потребно је:
- да водомер буде приступачан радницима комуналног предузећа ради очитавање стања.
- да водомер буде заштићен од било каквих оштећења.
- да буде заштићен од замрзавања код ниских температура.
За подручја где не постоји организовано снабдевање пијаћом водом дозвољава се изградња бунара или приватне
водоводне мреже са бунаром или каптажом.
За противпожарну заштиту, када је у питању водовод, одлуке о томе како ће се гасити пожар у одређеном месту,
доноси се у сагласности са надлежном ватрогасном организацијом. На водоводној мрежи се поставаљају хидранти
који могу служити за гашење пожара и прање улица.
Хидранти могу бити подземни или надземни и постављају се на растојању до 80 m. Минималан притисак у водоводној
мрежи не може бити мањи од 250 kpa.
Ако се гашење пожара врши ватрогасним возилима мора бити омогућен приступ возилима око објеката који се штите.
Потребно је одредитити хидранте где се ватрогасно возило пуни водом.
Није дозвољено спајање водовода, који мора бити под санитарним надзором, са било којим другим водоводом, нити се
дозвољавају услови за повратну воду из уређаја натраг у водоводни систем.
Хидранте у насељеним местима поставити према Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за
гашење пожара ("Сл. лист СФРЈ", бр. 30/91).
КАНАЛИЗАЦИЈУ треба решавати по сепарационом систему, са потпуном забраном мешања отпадних и палих вода.
3 код оваквих решења битни су услови за изградњу. Битан је избор примењених материјала и метода грађења.
49
У канализацију се може одводити:

-сва нечиста и употребљена вода и помије које се могу лако испирати;
-фекалије које су водом толико разређене да их вода може спирати;
-сва атмосферска вода (кишница и отопљени снег); и
-по нарочитом одобрењу и подземна вода.
У канализацијује забрањено испуштати или убацивати:
-ђубре, пепео, крпе, песак, отпатке од кухиње или од јела, лед, снег, кости и уопште предмете и материје;
-запаљиве материје и оне које могу изазвати пожар, експлозију или оштетити канале и њихово функционисање;
-воде и друге течности са температуром већом од 35°С или са шкодљивим киселинама, алкалијама и солима.
Квалитет отпадних вода које се испуштају у канализациони систем мора да одговара законским прописима;
Радове око ископа рова, разупирања зидова рова, полагања и међусобног повезивања цеви, затрпавања цевовода и
рова песком и ископаним материјалом, испитивања цевовода и пуштања у рад, извршити на основу важећих техничких
прописа и услова за ову врсту радова и инсталација.
За подручја где не постоји организовано одвођење отпадних вода, дозвољава се изградња водонепропусне септичке
јаме.
За одвођење атмосферских вода предвиђа се изградња кишне канализације, а најједноставније је одвођење

атмосферских вода у путне јаркове или риголе поред саобраћајница.
Канализациону мрежу за употребљене воде полагати у осовини собраћајница, а за атмосферске воде у осовини
коловозне траке супротне од траке за водоводну мрежу. Избор грађевинског материјала од кога су начињене цеви, пад
цевовода и остале техничке карактеристике, одређују се на основу хидрауличког прорачуна.
Пречник канала за отпадне се добија хидрауличким прорачуном, али без обзира на резултате прорачуна се неће
примењивати пречници мањи од 200mm.
Рачунско пуњење канала треба узети 0.6 D, где је D унутрашњи пречник канала.
Канале пројектовати тако да минималне брзине буду такве да спречавају таложење у каналу.
У условима где постоји изграђена канализација за отпадне воде, власници објеката дужни су да објекте прикључе на
канализацију. Не дозвољава се употреба септичких јама у густо насељеним местима. У њима обавезно треба
изградити канализацију. Само код усамљених објеката могу се урадити решења са септичким јамама. Септичке јаме
треба да буду грађене према санитарним прописима, што важи и за њихово одржавање и пражњење.
Канализациона мрежа треба да буде опремљена објектима према прописима.

Шахтови се морају обавезно предвидети на сваком споју канала, на местима промене правца трасе и на местима
промене нагиба нивелете. У правцима, шахтове не треба постављати на већем растојању од 50m. На канализационој
мрежи код сваког рачвања, промене правца у хоризонталном и вертикалном смислу, промене пречника цеви, као и на
правим деоницама на приближном растојању од 160d постављају се ревизиони силази од бетонских цеви Ф 1000 mm
са бетонским дном у облику кинете истог радијуса као и одводне цеви, а на завршном елементу шахте се постављају
ливено-гвоздени шахт поклопци одговарајуће носивости у складу са саобраћајним оптерећењем.
За контролу рада канализације и могућност благовремене интервенције, на месту вертикалног прелома цевовода,
промене хоризонталног правца пружања цевовода и улива бочног огранка, предвидети ревизионе силазе. Ревизиони
силази треба да буду покривени округлим поклопцима. Код канала за отпадне воде на поклопцу треба да буде
минимум отвора ради вентилације, како би се спречило уливање веће количине атмосферске воде које би
оптерећивале канале и постројења за пречишћавање отпадних вода.
Септичке јаме се граде као водонепропусне објекти за пречишћавање отпадних вода.
Септичке јаме као водонепропусни објекти служе само за привремено одлагање отпадних вода јер се оне морају
редовно празнити црпљењем њиховог садржаја и његовим одношењем на одговарајућу локацију (систем за
пречишћавање отпадних материја).
Септичке јаме поставити:
-мин. 2m од ограде комплекса;
-мин. 5m од објекта;
-мин. 10m од регулационе линије; и
-мин. 20m од бунара.
Септичке јаме као водонепропусни објекти у којима се врши и пречишћавање отпадних вода су прелазно решење за
локалну санитацију на нивоу домаћинства или комплекса, до изградње канализационе мреже насеља.
Ефлуент из ових септичких јама може се пуштати у подземље (упијајући бунари, подземна иригација) и у реципијенте
који обезбеђују висок степен разблажења.
У њима се обавља процес анаеробног разлагања органских чврстих материја. Ове материје се распадају на дну танка
стварајући гасове који се пењу на површину и носе собом фину суспензију која једним делом поново пада на дно јаме
50
а другим делом одлази из јаме заједно са исталоженом каналском водом. За уклањање и овог материјала препоручују
се септичке јаме са две па и три коморе.
Дубина септичке јаме треба да буде у границама 1,25—2,0 m. а однос ширине према дужини да се креће од 1:2 до 1:4.
Најмања запремина септичке јаме износи 1.500 lit. За мање септичке јаме препоручује се септичка јама са 2 коморе с
тим да прва комора износи 2/3 укупне запремине. Вeће септичке јаме се могу градити са више комора (3—4), од којих
прва захвата око ½ укупне запремине.
Минимална запремина прве коморе износи 2000lit.
Септичке јаме треба да одговарају следећим условима:
-Улив и излив, у септичкој јами ширине до 1,25m, могу се изграђивати са цевима или у виду вертикалних преграда. Код
улива и излива са фазонским комадом у виду Т-рачве, треба доњи дeo рачвe да буде уроњен испод површине
течности око 45cm а горњи део дa око 20cm надвисује горњу површину масне коре.
-Кота дна уливне цеви не сме бити испод нивоа течности у јами нити више од 5 cm изнад нивоа.
-Брзина дотока испред јаме не сме бити већа од 1,0 m/sec.
-За јаме ширине веће од 1,25m улив и излив може бити уређен са два или више фазонских комада у виду Т-рачви које
морају бити одозго приступачне.
-Септичке јаме које се налазе у близини објекта морају по правилу бити покривене, док се оне које су удаљене од
објекта могу изводити непокривене али обавезно ограђене.
-Покривене септичке јаме треба да имају вентилацију за одвођење гасова, који могу бити експлозивни., Код мањих
јама покривање се може обезбедити монтажним елементима (бетон, дрво).
-Пражњење јама, по правилу, треба да се врши сваких 6 месеци. При томе увек треба остављати мање количине
садржине у циљу бржег сазревања новог наталоженог муља (маx. 20%). Материјал извађен из јаме мањих постројења
одвози се цистернама а из већих се одвози на лагуне или поља за сушење муља.
-Количина воде коју треба узети у обзир при одређивању капацитета септичких јама прорачунава се с обзиром на број
становника или број и врсту санитарних уређаја односно изливних места.
-Минимална количина воде за поједине стамбене зграде треба да износи 150 lit/становнику на дан.
-Гранично ревизионо окно извести 1,5m унутар регулационе линије и у истом извршити каскадирање (висинска разлика
чија је минимална вредност 0,6m, a максимална 3m).
-Прикључак од ревизионог силаза па до канализационе мреже извести падом од 2% до 6% управно на улични канал
искључиво у правој линији без хоризонталних и вертикалних ломова;
-Ревизиона окна морају се још изградити на местима где се спајају главни хоризонтални одводници са вертикалним;
ако је вертикални одводник од тога места удаљен више од 1м; на местима где су каскаде; на местима где се мења
правац одводника који спроводи фекалну воду; и код правих одводника на растојању највише 24m за 0150mm;
-Сливници, нужници и остали објекти који леже испод висине до које се може пружити успор из уличне канализације,
могу се спојити са каналом ако одговарајући спојни канал од тих објеката има аутоматске или ручне затвараче;
-Где год је могуће избегавати вертикалне спроводнике са уливима и сифонима у спољним, хладним зидовима.
-Отвори на решеткама сливника могу бити на највећим размацима ребара од 15mm;
- Резервоари за лед, рибу и тсл., не смеју бити директно спојени са канализацијом;
- Вода из дренажа се сме уводити у канализацију за отпадне воде само ако је максималан доток воде из дренаже
веома мали и ако не постоји други начин где би се воде из дренаже испуштале (случајеви када не постоји канализација
за атмосферске воде или поток). Прикључење дренажних вода од објекта извршити преко таложнице за контролу и
одржавање пре граничног ревизионог силаза;
-Прикључење гаража, сервиса и других објеката, који испуштају воде са садржајем уља, масти, бензина и др., вршити
преко таложника и сепаратора масти и уља;
-У деловима где је каналисање извршено по сепарационом систему забрањено је увођење атмосферске воде у
одводнике фекалних вода;
Треба тежити сакупљању и коришћењу атмосферских вода у оквиру индивидуалних парцела а посебно у већим
пословним и индустријским комплексима, а само вишкове одводити канализацијом за атмосферске воде. За
сакупљање и задржавање ових вода могу се користити ретензије, природне (напуштена корита водотокова, меандри,
природна удубљења терена) или вештачки створене. Ретензије се могу градити као подземне или уклопљене у
пејзажно уређење терена. За одвођење атмосферских вода користи се канализација за те воде. У мањим насељима,
посебно када су нагиби терена значајни и када је отицање воде ефикасно може се предвидети решење канализације
по непотпуном сепарационом систему, т.ј. без канализације за атмосферске воде које се тако евакуишу риголама
најкраћим путем.
Минимални пречник канала за атмосферске воде не треба да буде испод 250mm. Рачунско пуњење узети 100%. Не
треба дозволити веће брзине од 5 m/s. За уобичајне насељске услове канализацију за атмосферске воде треба
рачунати за кише двогодишње вероватноће јављања, а димензионирање извршити према рационалној методи.
Сливници за увођење воде у канализацију постављају се на растојању до 50 m и на раскрсницама. У зависности од
количине воде треба изабрати тип сливничке решетке. Сливник може бити прикључен на канализацију било преко
рачве или на ревизиони силаз. Осим сливника вода се може сакупљати и линијским каналима које треба поставити
једнострано или обострано, зависно од попречног пада саобраћајнице.
51
Ако у води која се уводи у канализацију за атмосферске воде (паркинзи, фабрички круг, и сл.) има уља, нафте, бензина
и сл., треба предвидети сепараторе да се они издвоје и посебно уклоне.
Индустријске отпадне воде разних врста могу бити уведене само у канализацију за отпадне воде.
Ако је у питању нека већа индустрија може постојати и посебна канализација. У зависности од квалитета отпадне
индустриске воде доноси се одлука да ли мора постојати предтетмен пре увођења у канализацију. Само оне воде које
нису загађене, као воде од хлађења, могу бити уведене у канализацију за атмосферске воде.
Забрањено је грађење сталних или постављање привремених објеката по траси (објектима) водовода и канализације
који би сметали функционисању и одржавању објеката водовода и канализације.
Црпне станице на водоводу или канализацији треба да су лоциране тако да се могу оградити са минималном зоном
санитарне заштите, како се предвиђа санитарним прописима. Ако се мора поступити другачије, онда то треба урадити
у сагласности са надлежним санитарним органом.
Зоне санитарне заштите на извориштима, око каптажних објеката, око резервоара, црпних станица, постројења за
производњу пијаће воде и постројења за третман отпадних вода предвиђају се према одговарајућим санитарним
прописима. Постројења за третман отпадних вода морају бити изван насељених места на удаљености од најмање
1000m.
За постављање водовода и канализације на терену изван граница урбанистичког плана треба настојати да се траса
постави поред путева ради боље приступачности код одржавања. Изван путева треба настојати да се траса постави
по границама парцела. Положај трасе поред путева утврђује се у сагласности са предузећем које је надлежно за
одржавање путева и у зависности од конкретне ситуације.
Пројектовање и изградња објеката водовода и канализације, као грађевинских објеката, регулисано је техничким
прописима које треба поштовати и код пројектовања и код изградње.
Услови прикључивања мрежа инсталација на водовод и канализацију
Технички прописи за водовод

– Спојеве прикључака објеката врши искључиво орган јавног водовода, а осталу инсталацију у објекту може
изводити само овлашћено лице или овлашћено предузеће.
– Одобрење за прикључак издаје се на основу захтева и поднетих планова и прорачуна које могу радити и
потписати само овлашћени пројектанти.
– Дозвола за употребу водовода издаје се на основу писмене представке после извршене пробе исправности
инсталације.
– Ималац инсталације је дужан да исту одржава у исправном стању.
– Органи водовода имају право да контролишу исправност инсталације уз законску одговорност имаоца.
– На главном споју не смеју се чинити никакве измене без накнадног одобрења, нити се смеју убацивати нови
прикључци испред водомера.
– Пропусним вентилом испред водомера сме руковати само орган водовода и може га у предвиђеним
случајевима затворити и пломбирати. Повреда пломбе се сматра кривичним делом-провалом.
– Инсталација водовода се мора спроводити стручно и према прописима.
– Цеви не смеју бити узидане у зидну масу, већ увек са слободним пролазом.
– На пролазима цеви кроз зидове и таванице не смеју доћи никакви наставци цеви.
– У зидне шлицеве кроз које пролазе водоводне цеви, не смеју се стављати цеви неке друге инсталације, нпр.:
електричне, гасне и др.
– Кад се у истом шлицу спроводи и хладна и топла вода, онда цеви топле воде треба обложити термичком
изолацијом, де се хладна вода не би загравала.
– Избегавати близину електричних спроводника који немају уземљење.
– Уличне водове и прикључне делове водовода до уличне цеви, заштитити од дејства евентуалних лутајућих
стуја одговарајућим заштитним средствима.
– Водоводне цеви не смеју се стављати нити у хладном нити у загрејаном стању.
– Све водоводе до којих може допрети дејство мраза заштитити термичком изолацијом.
– Притисак у кућној мрежи не би требало да буде већи од 5 бара у интересу трајности инсталације. Код већих
притисака извршити смањење притиска помоћу редуцир-вентила.
– Рачунска брзина кретања воде у цевима узима се око 1-1,50 m/s а највише 2,0 m/s, да би се ублажили шумови,
водени удари и отпори у цевима.
– Слободан натпритисак треба да буде најмање 5 m воденог стуба изнад највишег точећег места.
– Прикључак од уличне цеви до водомерног склоништа пројектовати искључиво у правој линији, управно на
уличну цев.
52
– Водомер поставити у водомерно склониште (шахт) на 1,5 m од регулационе линије, односно у посебан метални
орман-нишу (ако је водомер у објекту), који је смештен са унутрашње стране на предњем зиду до улице. Димензије
водомерног склоништа за најмањи водомер (3/4) су 1,00 m x 1,20 m x 1,70 m. Водомер се поставља на мин. 0,30 m од
дна шахта. Димензије водомерног склоништа за два или више водомера, зависе управо од броја и димензија
(пречника) водомера.
– Уколико се у објекту налази више врста потошача (локали, склоништа, топлотна подстаница и др.) предвидети
посебне главне водомере за сваког потошача посебно.
– Димензионисање водомера извршити на основу хидрауличког прорачуна.
– Шахтове (окна) за водомере треба градити од материјала који су за локалне прилике најекономичнији (опека,
бетон, бетонски блокови).
– Унутрашњу обраду зидова шахта вршити: дерсовањем цементним малтером 1:3 за зидове од опеке,
фуговањем за зидове од бетонских блокова и без обраде за бетонске зидове.
– На дно шахта нанети слој песка или ситнијег шљунка дебљине 10 до 15 сm, или ставити под од опеке без
малтера.
– Шахтове који леже у зони подземне воде треба заштитити од продора воде одговарајућом изолацијом.
– Изнад шахта уградити ливено-железни поклопац и предвидети детаље за обезбеђење улаза у шахт.
– Обезбедити шахт од продора површинских вода издизањем плоче шахта мин. 10 сm изнад коте терена или на
други начин.
– Кућни прикључак извести у слоју (мин. 5 сm) песка. На делу кућног прикључка испод саобраћајнице затварање
рова предвидети шљунком.
– Уколико радни притисак према хидрауличком прорачуну не може да подмири потребе виших делова објекта,
обавезно пројектовати постојење за повећање притиска.
Технички прописи за канализацију

– Објекат се не може повезати са уличном канализацијом ако исти није повезан са водоводом (могући су
изузеци).
– У канализацију се може одводити:
• сва нечиста и употребљена вода и помије које се могу лако испирати;
• фекалије које су водом толико разређене да их вода може спирати;
• сва атмосферска вода (кишница и отопљени снег) и
• по нарочитом одобрењу и подземна вода.
– У канализацију је забрањено испуштати или убацивати:
- ђубре, пепео, крпе, песак, отпатке од кухиње или од јела, лед, снег, кости и уопште предмете и материје;
- запаљиве материје и оне које могу изазвати пожар, експлозију или оштетити канале и њихово
функционисање
- воде и друге течности са температуром већом од 35С или са шкодљивим киселинама, алкалијама и
солима.
– Квалитет отпадних вода које се испуштају у канализациони систем мора да одговара Правилнику о техничким и
санитарним условима за упуштање отпадних вода у градску канализацију (чл. 15 Одлуке о канализацији).
– Пречник канализационог прикључка одређивати на основу хидрауличког прорачуна с тим да пречник цеви не
може бити мањи од 150 mm.
– Главне одводнике из објекта где год је могуће што пре и по правој линији одвести из објекта ка уличној
канализацији.
– Промена правца канала може се вршити само помоћу лукова а не помоћу колена.
– Изван зграде цеви канализације морају бити укопане 1 m испод терена.
– Гранично ревизионо окно извести 1,5 m унутар регулационе линије и у истом извршити каскадирање (висинска
разлика чија је минимална вредност 0,60 m а максимална 3,00 m). Прикључак од ревизионог силаза па до
канализационе мреже извести падом од 2 до 6 управно на улични канал искључиво у правој линији без
хоризонталних и вертикалних ломова.
– Ревизиона окна морају се још изградити на местима:
- где се спајају главни хоризонтални одводници са вертикалним;
- ако је вертикални одводник од тога места удаљен више од 1 m;
- на местима где су каскаде;
- на местима где се мења правац одводника који спроводи фекалну воду и
- код правих одводника на растојању највише 24 m за 150 mm.
– У правцу тока воде не сме се ни код једне врсте одводника вршити прелаз из шире цеви у ужу.
– Сливници, нужници и остали објекти који леже испод висине до које се може пружити успор из уличне
канализације, могу се спојити са каналом ако одговарајући спојни канал од тих објеката има аутоматске или ручне
затвараче.
53
– Где год је могуће избегавати вертикалне спроводнике са уливима и сифонима у спољним, хладним зидовима.
Отвори на решеткама сливника могу бити на највећим размацима ребара од 15 mm.
– Резарвоари за лед, рибу и томе сл., не смеју бити директно спојени са канализацијом.
– На сваком имању морају бити везани на канализацију најмање по један сливник у дворишту и по један
олучњак.
– На једној катастарској парцели на којој има више објеката по правилу пројектовати један канализациони
прикључак о чему треба да постигну договор власници објеката.
– Прикључење дренажних вода од објекта извршити преко таложнице за контролу и одржавање пре граничног
ревизионог силаза.
– Прикључење гаража, сервиса и других објеката, који испуштају воде са садржајем уља, масти, бензина и др.,
вршити преко таложника и сепаратора масти и уља.
– У деловима где је каналисање извршено по сепарационом систему забрањено је увођење атмосферске воде
у одводнике фекалних вода.
– Уколико не постоји улична канализација, отпадне воде се привремено спроводе у озидану непропусну
нужничку-септичку јаму, из које се нечиста вода односи на одређене депоније.
– Запремина септичке јаме рачуна се према потошњи воде и времену трајања процеса.
– Септичке јаме поставити:
- мин. 2 m од ограде комплекса,
- мин. 5 m од објекта,
- мин. 10 m од регулационе линије и
- мин. 20 m од бунара.
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА
Основа правила за изградњу електроенергетске мреже мреже, њихово међусобно усклађивање положаја и
усклађивање са другим инфрасистемима произилазе из њихових односа у простору (локација укрштање и паралерни
положај) као и примена важећих закона, техничких прописа и услова заштите животне средине утврђују се овим
просторним планом.
Мрежа инсталација за електричну енергију

За сваки тип стамбеног насеља утврђује се електроенергетски биланс оптерећења (снаге), а затим се на основу
прогнозе пораста оптерећења дефинишу енергетски услови за изградњу нових или реконструкцију постојећих ТС
10/0,4 и нисконапонских водова.
За новопланиране потрошаче (који захтевају веће количине ел. енергије) на планском простору, с обзиром на
попуњеност постојећих капацитета трафостаница, потребно је изградити нове трафостанице напонског преноса 10/0,4
kV. Трафостанице поставити што ближе месту највеће потрошње, а најмање 10 kV напоном обезбедити из постојеће
мреже. Трафостанице градити као МБТС или зидане у ужем центру села, на прописним растојањима од постојећих и
планираних објеката, а због недостатка простора трафостанице могу бити смештене у посебне просторије унутар
објекта. Капацитет трафостаница треба да буде од 50 kVA до 1260 kVA. На периферији села и засеоцима
трафостанице градити као алуминијумска стубна ТС, на прописним растојањима од постојећих и планираних објеката.
Капацитет трафостаница треба да буде од 50 kVA до 250 kVA.
Новопланирану 35 kV и 10 kV мрежу на простору грађевинских подручја оухваћених уређајним основама насеља
градити подземно у кабловској канализацији директно полагањем у земљу и ваздушно на бетонском стубовима са
голим проводницима, а на простору атара села изван грађевинских подручја обхваћеним уређајним основама градити
ваздушно на бетонском стубовима са голим проводницима.
Нисконапонску мрежу изводити ваздушно на бетонском стубовима и са самоносећим кабловским снопом (СКС).
Кућни прикључак извести са СКС-ом по важећим законским и техничким прописима.
Јавно осветљење поставити на постојеће бетонске стубове. Осветљење примарних саобраћајница решити
светиљкама постављеним на више стубове. Тачан број стубова, светиљки и врсту осветљења одредити главним
пројектима за поједине делове простора у складу са препорукама ЈКО (Југословенског комитета за осветљење).
Заштиту од атмосферског пражњења извести класичном громобранском инсталацијом према важећим законским
прописима.
Услови за електроенергетску мрежу

Целокупну електроенергетску мрежу и трафостанице градити на основу одговарајуће техничке документације у
складу са важећим законским прописима.
Трафостанице 10/0,4 kV
- Трафостанице поставити што ближе месту највеће потрошње, а најмање 10kV напоном обезбедити из постојеће
мреже.
54
- Трафостанице у насељима могу бити смештене на отвореном простору или у посебне просторије унутар објекта.
Капацитет трафостаница треба да буде од 100 kVA до 630 kVA.
- Трафостаницу градити као МБТС, алуминијумско стубну ТС или зидану. Удаљеност енергетског транформатора
од суседних објеката мора износити најмање 3,0 m.
- Ако се трафостаница смешта у просторију у склопу објекта, просторија мора испуњавати услове грађења из
важећих законских прописа пре свега "Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских
постројења и уређаја од пожара" ("Сл.лист СФРЈ" бр. 74/90)
- На периферији села и засеоцима трафостанице градити као алуминијумске стубне ТС, на прописним растојањима
од постојећих и планираних објеката. Капацитет трафостаница треба да буде од 50 kVA до 250 kVA.
- Трафостанице градити за рад на 10 kV напонском нивоу.
- Код избора локације ТС водити рачуна о следећем: да ТС буде постављена што је могуће ближе тежишту
оптерећења; да прикључни водови буду што краћи, а расплет водова што једноставнији; о могућности лаког
прилаза ради монтаже и замене опреме; о могућим опасностима од одроњавања и клизања терена, бујица,
површинских и подземних вода, и сл.; о присуству подземних и надземних инсталација у окружењу ТС; утицају ТС
на животну средину.
Полагање каблова
– Мрежу средњег и ниског напона треба реконструисати и градити на бетонским стубовима са одговарајућим
пресеком проводника.
– Прикључци индивидуалних потрошача на нисконапонску мрежу по правилу се врше са кабловским снопом
X00/0-A 4x18 mm2 а по потреби и са кабловским водовима типа PP00/A или ХP00/A одговарајућег пресека,
зависно од снаге коју објекти ангажују. Прикључци се остварују повезивањем мерно-разводног ормана (мро) у
објекту са водовима надзмне мреже ниског напона у свему према одредбама техничке препоруке TP 13,
ЕДСрбије.
– За важније саобраћајнице предвиђена је израда јавне расвете по стубовима надземне мреже ниског напона
угадњом економичних светлосних извора као што су натријумове или метал-халогене светиљке, које уз већу
ефикасност ангажују мању снагу и потрошњу електричне енергије.
– Заштита од индиректног напона додира је предвиђена аутоматским искључењем напајања, сагласно техничким
условима надлежне ЕД.
– Извођење радова се не вршити без издавања грађевинске дозволе, на основу прибављене информације о
локацији и решења којим се одобрава извођење радова, а које издаје надлежни орган локалне самоуправе,
сагласно члану 53. и 145. Закона о планирању и изградњи (Сл. Гласник 72/09). Извођење радова се врши на
основу теничке документације израђене сагласно техничким условима надлежне ЕД, уз примену важећих
техничких прописа и техничких препорука електродистрибуције Србије.
– Код укрштања, приближавања, паралелног вођења, стубови надземне мреже ниског напона могу се постављати
уз саму ивицу коловоза саобраћајница или колских улаза.
– Дубина укопавања енергетских каблова не сме бити мања од 0,7m за каблове напона до 10 kv, односно 1,1m за
каблове 35 kv;
- Новопланирану 35 kV и 10 kV мрежу на простору грађевинских подручја оухваћених уређајним основама насеља
градити подземно у кабловској канализацији директно полагањем у земљу и ваздушно на бетонском стубовима са
голим проводницима, а на простору атара села изван грађевинских подручја обхваћеним уређајним основама
градити ваздушно на бетонском стубовима са голим проводницима;
- Дубина укопавања каблова не сме бити мања од 0,70 m за каблове напона до 10 kV, односно 1,1 m за каблове 35
kV.
- Електроенергетску мрежу полагати најмање 0,50 m од темеља објеката и где је могуће мрежу полагати у
слободним зеленим површинама.
- Минимална удаљеност електроенергетске мреже од крајње тачке попречног профила (ножице усека или насипа
или спољне ивице одводног канала) износи 3,0 m.
- Укрштање кабловског вода са путем изван насеља врши се тако што се кабл полаже у бетонски канал, односно у
бетонску или пластичну цев увучену у хоризонтално избушен отвор, тако да је могућа замена кабла без
раскопавања пута. Вертикални размак између горње ивице
- кабловске канализације и површине пута треба да износи најмање 1,35-1,5 m.
- Међусобни размак енергетских каблова (вишежилних, односно кабловског снопа три једножилна кабла) у истом
рову одређује се на основу струјног оптерећења, али не сме да буде мањи од 0,07 m при паралелном вођењу,
односно 0,2 m при укрштању. Да се обезбеди да се у рову каблови међусобно не додирују, између каблова може
целом дужином трасе да се постави низ опека, које се монтирају насатице на међусобном размаку од 1m.
- Каблови се могу полагати уз услов да су обезбеђени потребни минимални размаци од других врста инсталација
- При паралелном вођењу енергетских и телекомуникационих каблова најмање растојање мора бити 0,50 m за
каблове напона 1 kV, 10 kV и 20 kV, односно 1m за каблове напона 35 kV.
55
- При укрштању са телекомуникационим кабловима најмање растојање мора бити веће од 0,50 m, а угао укрштања
треба да буде у насељеним местима најмање 300, по могућству што ближе 900, а ван насељених места најмање
450. По правилу електроенергетски кабл се полаже испод телекомуникационих каблова.
- Није дозвољено паралелно полагање енергетских каблова изнад или испод цеви водовода и канализације.
- Хоризонтални размак енергетског кабла од водоводне или канализационе цеви треба да износи најмање 0,5 m за
каблове 35 kV, односно најмање 0,4 m за остале каблове.
- При укрштању, енергетски кабл може да буде положен испод или изнад водоводне или канализационе цеви на
растојању од најмање 0,4 m за каблове 35 kV, односно најмање 0,3 m за остале каблове.
- Уколико не могу да се постигну размаци према претходне две тачке на тим местима енергетски кабл се провлачи
кроз заштитну цев.
- Није дозвољено паралелно полагање електроенергетских каблова изнад или испод цеви гасовода.
- Размак између енергетског кабла и гасовода при укрштању и паралелном вођењу треба да буде у насељеним
местима 0,8 m, односно изван насељених места 1,2 m. размаци могу да се смање до 0,3 m ако се кабл положи у
заштитну цев дужине најмање 2 m са обе стране места укрштања или целом дужином паралелног вођења.
- Ако се потребни размаци не могу остварити, енергетски кабл се полаже у заштитну цев, дужине најмање 2 m са
обе стране места укрштања, или целом дужином код паралелног вода при чему најмањи размак не може бити
мањи од 0.3 m.
- Није дозвољено паралелно вођење електроенергетских каблова изнад или испод гасовода и цеви водовода и
канализације.
- Код укрштања енергетског кабла са телекомуникационим каблом, енергетски кабл се полаже испод
телекомуникационог, а угао укрштања треба да је мањи од 30°, што ближе 90°.
- На прелаз преко саобраћајнице енергетски кабл се полаже у кабловску канализацију, односно у заштитне цеви, на
дубини минимално 0.8 m, испод површине коловоза.
- Код прелаза преко саобраћајнице државних путева укрштање треба предвидети искључиво механичким
подбушивањем испод трупа пута, управно на предметни пут у прописаној заштитној цеви, тако да минимална
дубина предметних инсталација и заштитних цеви од најниже горње коте коловоза до горње коте заштитне цеви
износи 1,35-1,50м, у зависности од конфигурације терена.
Извођење надземних водова

- Нисконапонски самоносећи кабловски склоп (НН СКС) монтирати на бетонске стубове са размаком до 40 m.
Изузетно НН СКС може да се полаже и по фасади зграде.
- Није дозвољено директно полагање НН СКС у земљу или малтер.
- Вођење водова преко зграда које служе за стални боравак људи треба ограничити на изузетне случајеве, ако се
друга решења не могу технички или економски оправдати (сматра се да вод прелази преко зграде и кад је
растојање хоризонталне пројекције најближег проводника у неотклоњеном стању од зграде мање од 3 m за
водове до 20 kV, односно мање од 5 m за водове напона већег од 20 kV).
- У случају постављања водова изнад зграда потребна је електрично појачана изолација, а за водове изнад
стамбених зграда и зграда у којима се задржава већи број људи, потребна је и механички појачана изолација.
- Није дозвољено постављање зидних конзола или зидних и кровних носача водова на стамбеним зградама.
- Није дозвољено вођење водова преко објеката у којима се налази лако запаљив материјал (складишта бензина,
уља, експлозива и сл.).
- На пролазу поред објеката у којима се налази лако запаљив материјал хоризонтална сигурносна удаљеност
једнака је висини стуба увећаној за 3,0 m, а износи најмање 15,0 m.
- Одређивање осталих сигурносносних удаљености и висина од објеката, као и укрштање електроенергетских
водова међусобно као и са другим инсталацијама вршити у складу са Правилником о техничким нормативима за
изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV (Сл. лист СФРЈ бр. 65/88).
- Заштиту од атмосферског пражњења извести класичним громобранским инсталацијама у облику Фарадејевог
кавеза према класи нивоа заштите објеката у складу са "Правилником о техничким нормативима за заштиту
објеката од атмосферског пражњења" (Сл. лист СРЈ бр. 11/96).
- При извођењу надземних водова поштовати и следеће:
▪ Приликом извођења радова као и касније приликом експлоатације планираних објеката, водити рачуна да се
не наруши сигурносна удаљеност од 5,0m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 110kV,
односно 7,0m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 400kV.
▪ Испод и у близини далековода не садити високо дрвеће које се својим растом може приближити на мање од
5,0m у односу на проводнике далековода напонског нивоа 110 kV, односно 7,0m у односу на проводнике
далековода напонског нивоа 400 kV, као и у случају пада дрвета.
▪ Забрањено је коришћење прскалица и воде у млазу за заливање уколико постоји могућност да се млаз воде
приближи на мање од 5,0m од проводника далековода напонског нивоа 110 kV, односно 7,0m у односу на
проводнике далековода напонског нивоа 400 kV.
▪ Забрањено је складиштење лако запаљивог материјала у заштитном пojacy далековода.
56
▪ Прикључке извести подземно у случају укрштања са далеководом напонског нивоа 110 kV односно напонског
нивоа 400 kV.
▪ Нисконапонске, телефонске прикључке, прикључке на кабловску телевизију и друге прикључке извести
подземно у случају укрштања са далеководом напонског нивоа 110 kV односно напонског нивоа 400 kV.
▪ Приликом извођења било каквих грађевинских радова, нивелације терена, земљаних радова и ископа у
близини далековода напонског нивоа 110 kV односно напонског нивоа 400 kV, ни на који начин се не сме
угрозити статичка стабилност стубова далековода. Терен испoд далековода и око стубова далековода се не
сме насипати.
▪ Све металне инсталације (електро-инсталације, грејање и сл.) и други метални делови (ограде и сл.) морају
да буду прописно уземљени. Нарочито водити рачуна о изједначењу потенцијала у зонама утицаја
далековода напонског нивоа 110 kV односно напонског нивоа 400kV.
▪ Делови цевовода кроз које се испушта флуид морају бити удаљени најмање 30 m од најистуренијих делова
далековода напонског нивоа 110kV односно напонског нивоа 400 kV који су под напоном.
Услови за прикључење објекта на електроенергетску мрежу
- Прикључак служи за напајање само једног објекта. У случају да се преко једног огранка НН мреже напајају два или
више објеката, овај огранак се третира као НН мрежа.
- Сваки објекат може да се напаја само преко једног прикључка. Изузетно, у случају двојног власништва стамбеног
објекта, електроенергетском сагласношћу могу да се одобре два прикључка.
- За извођење прикључка користи се СКС (самоносећи кабловски сноп).
- Прикључак се димензионише и изводи у зависности од очекиваног максималног једновременог оптерећења на
нивоу прикључка, начина извођења НН мреже, конструкције и облика објекта, положаја објекта у односу на НН
мрежу.
- Место прикључења надземног прикључка је стуб НН вода (изузетно зидна конзола или кровни носач ако су ови
елементи упоришта НН вода).
- Надземни прикључак се изводи преко носача на зиду објекта, односно преко крова објекта ако због мале висине
објекта или неких других разлога није прихватљиво извођење прикључка преко зида објекта.
- Распон од места прикључења (стуб НН вода) до места прихватања на објекту прикључка изведеног СКС-ом може
да износи највише 30 m. За веће распоне обавезна је уградња помоћног стуба.
ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИЈСКА ИНФРАСТРУКТУРА
При изградњи објекта фиксне телефоније, мобилне телекомуникационе мреже, телевизијских и радио пријемника и
предајника и објеката за смештај телекомуникационе опреме, треба се придржавати важећих техничких прописа,
стандарда и упутства који третирају ову врсту опреме, као и важећих закона за ову област телекомуникација (Закон о
електронским телекомуникацијама и Закон о радиодифузији).
Предметни објекти и инсталације морају се изградити тако да :
- не угрожавају постојеће или планиране објекте, као и планиране намене коришћења земљишта сем ако се за то
не утврди јавни интерес.
- да се простор и грађевинска површина рационално користе
- да се поштују прописи који се односе на остале инфраструктурне објекте
- да се поштују прописи који се односе на заштиту животне средине
- да се води рачуна о геолошким особинама тла и подземних вода
- да се не угрожавају остали објекти.
Телефонска мрежа – и АТЦ

Грађевински објекти за смештај телекомуникационе опреме могу се градити у оквиру објеката, на слободном простору
и испод јавних површина. Величина површине за смештај опреме зависи од капацитета опреме. Грађевински објекти
могу бити монтажни и зидани.
Телекомуникациони водови и објекти

Заштиту постојеће ТК инфраструктуре: кабловске канализације, подземних каблова и надземне мреже:
- У фази планирања, дефинисањем положаја нових објеката или траса других инфраструктурних објеката које
неће угрозити ТК објекте. У случајевима када то није могуће избећи, предвидети посебне мере заштите или
измештање ТК објеката.
- У фази припреме за почетак радова у зони постојеће ТК инфраструктуре, утврђивањем њеног тачног положаја на
терену, уз присуство представника Телекома, микролоцирањем на основу геодетског снимка, трагачем каблова или
шлицовањем.
Подземни телефонски и КДС водови постављају се испод јавних површина (тротоари, слободне површине, зелене
површине, пешачке стазе, паркинг простори, саобраћајнице уз сагласност надлежног предузећа за путеве, границама
катастарских парцела уз сагласност корисника парцела) и испод грађевинских парцела уз сагласност власника-
корисника, а на основу одобрења за градњу.
57
Објекти за смештај телекомуникационе опреме у оквиру објекта могу се градити на основу пријаве радова уз
сагласност власника-корисника станова, а објекти на крову и фасади постојећег објекта и на слободном простору у
оквиру блока могу се градити на основу одобрења за градњу.
Надземни телефонски водови постављају се на стубове. Стубови се постављају на јавним побршинама или на
парцелама уз сагласност власника парцеле.
Подземни телекомуникациони водови телекомуникационе мреже и ТК канализација постављају се испод јавних
површина (тротоар, слободне површине, зелене површине, пешачке стазе, паркинг простор и саобраћајнице) и испод
грађевинских парцела уз сагласност власника-корисника, а на основу одобрења за градњу.
Објекти за смештај телекомуникационе опреме у зонама које представљају просторно-културно историјску целину могу
се градити на основу одобрења за градњу, а уз одобрење надлежног Завода за заштиту споменика културе.
Приземни објекат за смештај телекомуникационе опреме је површине до 50 m2. Објекат мора бити ограђен ако је
монтажни а ако је зидани не мора бити ограђен.
До објекта за смештај телекомуникационе опреме потребно је обезбедити приступну пешачку стазу минималне
ширине 1,5 m до најближе јавне саобраћајнице.
За постављање објекта за смештај телекомуникационе опреме у постојећи објекат потребно је прибавити сагласност
власника-корисника станова или пословног простора.
Објекат за смештај телекомуникационе опреме мора да има такав положај да не угрожава прегледност, безбедност и
сигурност кретања свих учесника у саобраћају.
Приликом изградње телекомуникационе мреже држати се прописа из област ТТ линија и мрежа LN – I до LN – VIII
заједница југословенских РПТТ мрежа.
Подземни приступни телекомуникациони водови полажу се у ров прописане ширине зависно од броја каблова или
цеви на дубини од минимално 0,8m до 1,5m, а према важећим техничким прописима за полагање ове врсте
инсталација.
Трасе каблова претплатничке телекомуникационе (у даљем тексту ТК) мреже одређене су регулацијом саобраћајница
и налазе се по правилу у простору тротоара на 1,0 m од ивичњака или регулационе линије, зависно од постојећих
инфраструктурних мрежа у саобраћајници.
На деловима где није извршена регулација саобраћајница по урбанистичкој документацији, полагање каблова вршиће
се у регулационој ширини саобраћајница и то на растојању 0,5 m од ограда дворишта, тј. од регулационе линије
саобраћајнице, са обавезом да се исти заштите или изместе о трошку инвеститора код реализације саобраћајница по
урбанистичкој документацији.
Оптички кабл се може полагати у исти ров са претплатничким кабловима.
Димензије рова за полагање оптичког кабла износе 0,4 х 0,8 m.
На местима преласка каблова преко саобраћајница, поставити полиетиленске цеви пречника 110 mm, а дужине
једнаке ширини коловоза плус 0,6 m, кроз које ће се положити кабл. Дубина полагања полиетиленских цеви износи
1,20 метара од коте терена.
Самостојећи ормани су на бетонском постољу габарита на већег од 50 х 40 cm и дубине до 0,6 m постављени на
граници тротоара и стамбених парцела (на граници регулационе линије), тако да се не омета прилаз објектима.
Код пројектовања и изградње приступне (претплатничке) телефонске мреже морају се поштовати следећи услови:
- при паралелном вођењу телефонских и енергетских каблова минимално растојање је 0,3 m за водове 1 kV, односно
0,5 m за водове 10 и 35 kV. Код укрштања, електроенергетски кабл се полаже испод телефонског кабла са
минималним растојањем од 0,5 m. Најмањи угао укрштања телефонског и електроенергетског кабла износи 450,
- при паралелном полагању телефонских каблова са водоводном и канализационом мрежом минимално хоризонтално
растојање је 1,0 m. Код укрштања телефонских каблова са водоводном и канализационом мрежом, телефонски кабл
се полаже изнад водоводне и канализационе мреже, са минималним растојањем од 0,2 m од темена водоводне или
канализационе цеви, с тим што се телефонски кабл полаже у заштитну цев постављену управно на трасу водовода
или канализације у дужини најмање од по 1,0 m лево и десно од цеви,
- прелазак телефонских каблова преко асфалтираних улица вршити бушењем трупа улица, са постављањем ПЕ цеви
пречника 110 mm на дубини од 1,2 m од коте коловоза.
Табела ...: Прописана растојања траса ТК инфраструктуре са трасама других комуналних инсталација:
Ред. Врста подземног или надземног објекта – удаљење цеви Паралелно вођење или Укрштање (m)
број гасовода од: приближавање (m)
1. Водоводне цеви 0.6 0.5
2. Цевоводи одводне канализације 0.5 0.5
3. Цевоводи топловода 0.5 0.8
4. Цеви гасовода 0.4 0.4
5. Енергетских каблова
- до 10 kV 0.5 0.5
58
- преко 10 kV 1.0 0.5

6. Од регулационе линије зграда у насељу 0.5 0.5
7. Од доње ивице насипа железничких 5.0
пруга, путева и аутопутева
8. Од инсталације и резервоара са 1.5
запаљивим и експлозивним горивом
9. Од блокова ТК канализације 0.5 0.2
10. Од упоришта енергетских водова до 0.8 Без механичке
1 kV заштите
0.3 Са механичком
заштитом
11. Од упоришта енергетских водова преко 1 kV без непосредног 0.8
уземљења
12. Код неуземљених дрвених упоришта 0.5
13. Код бетонских и челичних уземљених упоришта преко 1 kV са 15.0
непосредним уземљењем
14. Гасовод - дистрибутивна мрежа 0.5 (0.3) мин. 0.5 (0.3) мин.
- при укрштању са енергетским кабловима најмање растојање мора бити веће од 0,5m, а угао укрштања треба да буде у
насељеним местима најмање 30°, no могућству што ближе 90°, а ван насељених места најмање 45°. По правилу
телекомуникациони кабл се полаже изнад енергетских каблова;
- уколико не могу да се постигну размаци из претходно наведене две тачке на тим местима се енергетски кабл провлачи
кроз заштитну цев, али и тада размак не сме да буде мањи од 0,3m;
- приликом реконструкције и изградње нове месне телефонске мреже, код паралелног вођења и укрштања телефонских
каблова са другим инфраструктурним објектима неопходно је у свему се придржавати важећих техничких прописа ЗЈ
ПТТ и других услова која регулишу ову материју;
Дозвољена су и мања растојања у случају примене одређених мера заштите (телекомуникациони водови у заштитним
цевима и са применом механичке и термичке заштите између разних инфраструктурних водова), а према важећим
техничким прописима и препорукама.
Код приближавања подземног телекомуникационог вода темељу електроенергетског стуба, хоризонтална сигурна
удаљеност је 0,8m, а не мање од 0,3m уколико је телекомуникациони вод механички заштићен.
При укрштању са саобраћајницом кабл мора бити постављен у заштитну цев, а угао укрштања треба да буде 900,
При укрштању са енергетским кабловима најмање растојање мора бити веће од 0,50 m, а угао укрштања треба да
буде у насељеним местима најмање 300, по могућству што ближе 900, а ван насељених места најмање 450. По правилу
телекомуникациони кабл се полаже изнад енергетских каблова.
Испитати утицај далековода напонских нивоа 400 kV, 220 kV и 110 kV, односно степен електроометања (интензитет
шумова) и на основу тога изабрати материјал и начин заштите.
Мобилна телефонија
Објекти мобилне телефоније постављати према плановима надлежних оператера. Објекти за смештај базних
централа, контролора базних станица, антенских стубова, антенских носача, могу се градити у оквиру објеката у
зеленим површинама и слободног простора. Приликом изградње држати се правила и препорука надлежних
оператера и актуелних техничких прописа, као и правила, услова и мера заштите наведених у поглављу: Б ПЛАНСКА
РЕШЕЊА Б1 ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТА 7. ПРАВИЛА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА,
ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА 7.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 7.1.6. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД
ЗРАЧЕЊА овог Просторног плана.
Непосредни простор око антенског стуба оградити (20-30 m2) и спречити блиску изградњу која ће смањити ефикасност
функционисања (умањити или спречити сигнал).
Ако се објекти за смештај мобилне телекомуникационе опреме постављају на постојећем објекту (на крову или фасади
што излази из габарита постојећег објекта) могу се градити уз сагласност власника-корисника објекта а на основу
Одобрења за градњу и у складу са законским прописима.
Ако се објекти за смештај мобилне телекомуникационе опреме постављају у зонама које представљају просторно-
културно историјску целину могу се градити на основу одобрења за градњу, а уз одобрење надлежног Завода за
заштиту споменика културе.
Објекат за смештај телекомуникационе опреме мора да има такав положај да не угрожава прегледност, безбедност и
сигурност кретања свих учесника у саобраћају.
Антене које се постављају на фасаде постојећих објеката морају бити у складу са бојом и архитектонским изгледом
фасаде.
Полагање водова се врши у складу са техничким прописима и стандардима, а минимална растојања у односу на
водове и објекте других инфраструктура су као наведена за телемуникационе водове и објекте.
Базне станице градити по техничким препорукама и стандардима Телеком Србија, непосредни простор око антенског
стуба оградити (20-30m2) и спречити блиску изградњу која ће смањити ефикасност функционисања (умањити или
спречити сигнал).
59
КДС
Предвидети место за смештај главне станице (ГС). Она може бити смештена у објектима колективног становања и
осталих објеката. Објекти могу бити монтажни и зидани.
Кабловску мрежу за дистрибуцију (РА) и телевизијских сигнала (ТВ) предвидети на исти начин као и за осталу
инфраструктуру. Каблове полагати у исти ров заједно са телефонским водовима или посебно. Приликом израде КДС
исту радити у складу са важећом регулативом.
Пошта
Просторије за смештај опреме могу се сместити у оквиру објекта или могу бити у оквиру посебних грађевинских
објеката. Величина површине за смештај опреме зависи од капацитета опреме. Грађевински објекти могу бити зидани
и монтажни.
ГАСИФИКАЦИЈСКА ИНФРАСТРУКТУРА
При избору трасе планираних гасовода мора се осигурати безбедан и поуздан рад гаосовда, као и заштита људи и
имовине, тј. Спречити могућност штетних утицаја околине на гасовод и гасовода на околину. При избору трасе
гасовода мора се осигурати:
5) да гасовод не угрожава постојеће или планиране објекте и планирану намену коришћења земљишта у складу са
планским документима;
6) рационално коришћење подземног простора и грађевинске површине;
7) испуњеност услова у погледу техничких захтева других инфраструктурних објеката у складу са посебним
прописима;
8) усклађеност са геотехничким захтевима.
Трасе планираних гасовода синхронизовати са осталим инфраструктурним водовима.
Потребно је испоштовати сва прописана растојања од гасних инсталација, у складу са:

• Правилником о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска
већег од 16 bar /“Сл.гласник РС бр. 37/13 и 87/15);
• Правилником о условима за несметану и безбедну дострибуцију природног гаса гасоводима
притиска до 16 bar /“Сл.гласник РС бр. 86/15) и
• Техничким условима за изградњу у заштитном појасу гасоводних објеката датим у наставку текста.
ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ У ЗАШТИТНОМ ПОЈАСУ ГАСОВОДНИХ ОБЈЕКАТА

1. Транспортни гасоводи од челичних цеви МОР 50 bar
Изградња нових објеката не сме угрозити стабилност, безбедност и поуздан рад гасовода.
У експлоатационом појасу гасовода забрањено је изводити радове и друге активности (постављање
трансформаторских станица, пумпних станица, подземних и надземних резервоара, сталних камп места, воуила за
камповање, контејнера, складиштења силиране хране и тешко-транспортујућих материјала, као и постављање ограде
са темељом и сл.) изузев пољопривредних радова дубине до 0,5 метара без писменог одобрења оператора
транспортног система. У експлоатационом појасу гасовода забрањено је садити дрвеће и друго растиње чији корени
досежу дубину већу од 1 метар, оснодно, за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5 метара.
Забрањено је градити објекте намењене за становање или боравак људи, на растојањима мањим од 30
метара.
Минимално потребно растојање при укрштању подземних линијских инфратруктурних објеата са гасоводом је
0,5 метара.
Минимална растојања гасовода од линијских инфраструктруних објеката и регулисаних водотокова и канала
предвидети у складу са чланом 19. Правилника о условима за несметан и безбедан транспорт природног гаса
гасоводима притиска већег од 16 bar.
Табела ....: Минимална растојања спољне ивице подземних гасовода од других објеката или објеката паралелних са
гасоводом су:
притисак 16 bar до 55 bar (m) Притисак већи од 55 bar (m)
150 < 500 < 150 < 500 <

DN DN > DN DN >
DN ≤ DN DN ≤ DN
≤150 1000 ≤150 1000
500 ≤1000 500 ≤1000
Некатегорисани путеви (рачунајући од спољне ивице

1 2 3 5 1 3 3 5
земљишног појаса)
Општински путеви (рачунајући од спољне ивице

5 5 5 5 10 10 10 10
60
Државни путеви II реда (рачунајући од спољне ивице

5 5 7 10 5 10 10 15
Државни путеви I реда, осим ауто-путева (рачунајући од

спољне 10 10 15 15 10 15 25 50
ивице земљишног појаса)
Државни путеви I реда – ауто-путеви (рачунајући од

20 20 25 25 50 50 50 50
спољне ивице земљишног појаса)
Железнички колосеци (рачунајући од спољне ивице

15 15 15 15 50 50 50 50
пружног појаса)
Подземни линијски инфраструктурни објекти (рачунајући

0,5 1 3 5 3 5 10 15
од спољне ивице објекта)
Нерегулисан водоток (рачунајући од ивице корита мерено

5 10 10 15 10 20 25 35
у хоризонталној пројекцији)
Регулисан водоток или канал (рачунајући од брањене

10 10 10 10 25 25 25 25
ножице насипа мерено у хоризонталној пројекцији)
Растојањa се могу изузетно смањити уз примену додатних мерa као што су: смањење пројектног фактора, повећање
дубине укопавања или примена механичке заштите при ископавању.
Минимална растојања осталих објеката од ГМРС планирати у складу са чланом 13. Правилника о условима
за несметан и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 bar.
61
Табела ....: Минимална растојања објеката који су саставни делови гасовода од других објеката (на следећој страни)
Објекти који су саставни делови гасовода (удаљености у m)
МРС, МС и РС
Блок станице
Зидане или станице Чистачке
На отвореном Компресорске станице са испуштањ
Грађевински и други објекти монтажне станице
или под ем гаса
На отвореном или под
надстрешни oм
надстрешницoм
≤30.000 >30.000 За све ≤2 mlrd >2 mlrd За све

m³/h m³/h капацитете m³/god. m³/god. капацитете
Стамбене и пословне зграде* 15 25 30 100 500 30 30
Производне фабричке зграде и

15 25 30 100 500 30 30
радионице*
Постројења, објеката за складиштење

запаљивих и горивих течности и
запаљивих гасова и станица за
снабдевање горивом превозних
средстава 15 25 30 100 350 30 30
у друмском саобраћају, мањих
пловила,
мањих привредних и спортских
ваздухоплова*
За све објекте:
1 kV ≥ U Висина стуба + 3 m**
Електрични водови (надземни) 1 kV < U ≤ 110 kV Висина стуба + 3 m***
110 kV < U ≤ 220 kV Висина стуба + 3,75 m***
400 kV < U Висина стуба + 5 m***
Трафо станице* 30 30 30 30 100 30 30
Железничке пруге и објекти 30 30 30 30 100 30 30
Индустријски колосеци 15 15 25 25 50 15 15
Државни путеви I реда – ауто-путеви 30 30 30 30 100 30 30
Државни путеви I реда,осим аутопутева 20 20 30 20 50 30 20
Државни путеви II реда 10 10 10 10 30 10 10
Општински путеви 6 10 10 10 20 15 10
Водотокови Изван водног земљишта
Шеталишта и паркиралишта* 10 15 20 15 100 30 30
Остали грађевински објекти* 10 15 20 30 100 15 15
* - ова растојања се не односе на објекте који су у функцији гасоводног система

** - али не мање од 10 m
*** - али не мање од 15 m. Ово растојање се може смањити на 8 m за водове код којих је изолација вода механички и електрично појачана."
Табела ...: Минимална растојања подземних гасовода од надземне електро мреже и стубова далековода су:
Паралелно вођење (m) При укрштању (m)
≤ 20 kV 10 5
20 kV < U ≤ 35 kV 15 5
35 kV < U ≤ 110 kV 20 10
110 kV < U ≤ 220 kV 25 10
220 kV < U ≤ 440 kV 30 15
62
Минимално хоризонтално растојање рачуна се од темеља стуба далековода и уземљивача.

Стубови далековода не могу се постављати у екслоатационом пољу гасовода.
На укрштању гасовода са путевима, водотоковима, каналима, надземним далеководима, нафтоводима,
продуктоводима и другим гасоводима, угао осе гасовода према тим објектима мора да износи између 60° и 90°.
У зависности од класе локације гасовода минималне дубине укопавања гасовода мерене од горње ивице гасоводаје
0,8м за класу локације I, 1,0м за калсу локације II, III и IV, а код укрштања са путевима је 1,35 метара ид горње коте
коловозне конструкције пута.
2. Дистрибутивни гасоводи од челичних цеви МОР 16 bar
Минимално растојање темеља објеката од гасовода је 3 метра.
При планирању саобраћајница и уређењу терена потребно је поштовати прописане висине надслоја у односу на
укопани гасовод у зависности од услова вођења (у теленој површини, испод коловоза и сл.).
Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у зеленој површини је 0,8 m.
Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у тротоару (рачунајући oд горње ивице цеви до горње коте
тротоара) је 1,0 m.
Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама и пругама, оса гасовода је по правилу под правим углом у односу
на осу саобраћајнице. Уколико то није могуће извести дозвољена су одступања до угла од 60°.
Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње
коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на
саобраћајно оптерећење утврди да јс то могуће, износи 1,35 m.
коте коловозне конструкције када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, износи 1,0 m, ако се
статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће.
Полагање гасовода дуж саобраћајница се врши без нримене посебне механичке заштите ако се статичким прорачуном
цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да јс то могуће, с тим да минимална дубина укопавања од горње ивице
гасовода до горње коте коловозне конструкције пута у том случају износн 1,35 m, а све у складу са условима
управљача пута.
Приликом укрштања гасовода са железничком пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње
ивице прага железничке пруге износи 1,5 m.
Приликом укрштања гасовода са регулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице
гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1,0 m. односно приликом укрштања гасовода са
нерегулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита
водених токова износи 1,5 m.
При паралелном вођењу гасовода са другим инсталацијама, потребно је поштовати Правилник о условима за
несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bаг:
Минимална дозвољена растојања спољне ивице подземних челичних гасовода 10 bar <МОП≤ 16 bar и челичних и ПЕ
гасовода 4 bar < МОP ≤ 10 bar са другим гасоводима, инфраструктурним и другим објектима су:
Табела бр. ...: Минимално дозвољена растојања
Минимално дозвољено растојање (m)
Укрштање Паралелно вођење
Гасоводи међусобно 0,20 0,60

Од гасовода до водовода и канализације 0,20 0,40
Од гасовода до вреловода и топловода 0,30 0,50
Од гасовода до проходних канала вреловода и топловода 0,50 1,00
Од гасовода до нисконапонских и високонапонских ел.каблова 0,30 0,60
Од гасовода до телекомуникационих каблова 0,30 0,50
Од гасовода до водова хемијске индустрије и технолошких флуида 0,20 0,60
63
Од гасовода до резервоара* и других извора опасности станице за

снабдевање горивом превозних средстава у друмском саобраћају, мањих
пловила, мањих привредних и спортских ваздухоплова - 5,00
Од гасовода до извора опасности постројења и објеката за складиштење

запаљивих и горивих течности укупног капацитета највише 3 m3 - 3,00

запаљивих и горивих течности укупног капацитета више од 3 m3 а највише - 6,00
100 m3
запаљивих и горивих течности укупног капацитета преко 100 м3 - 15,00
запаљивих гасова укупног капацитета највише 10 m3 - 5,00

запаљивих гасова укупног капацитета већег од 10 m3 а највише 60 m3 - 10,00
запаљивих гасова укупног капацитета преко 60 m3 - 15,00
Од гасовода до шахтова и канала. 0,20 0,30
Од гасовода до високог зеленила - 1,50
* растојање се мери до габарита резервоара
Није дозвољено паралелно вођење подземних водова изнад и испод гасовода.
Није дозвољено постављање шахта изнад гасовода.
Приликом укрштања гасовод се по правилу поставља изнад канализације. Уколико се мора поставити испод,
неопхпдно је применити додатне мере ради спречавања евентуалног продора гаса у канализацију.
3. Минимална хоризонтална растојања МРС, МС и РС од стамбених објеката и објеката у којима стално

или повремено борави већи број људи су:
Табела бр. ...: Мерно регулационе станице

МОР на улазу
Капацитет m³/h МОР ≤ 4 bar 4 bar < МОР ≤ 10 bar 10 bar <МОР≤ 16 bar
уз објекат (отвори 3 m или уз објекат (на 5 м или уз објекат (на зид
до 160 на објекту морају зид или према зиду или према зиду без отвора)
бити ван зона без отвора)
опасности)
3 m или уз објекат (на 5 m или уз објекат (на
од 161 од 1500 зид или према зиду зид или према зиду без 8m
без отвора) отвора)
од 1501 до 6000
5m 8m 10 m
од 6001 до 25000
8m 10 m 12 m
преко 25000 10 m 12 m 15 m
Подземне
1m 2m 3 m
станице
64
4. Минимална хоризонтална растојања МРС, МС и РС од осталих објеката су:
Табела бр. ...: Минимално хоризонтална растојања

МОР на улазу
МОP ≤ 4 bar 4 бар < 10 bar
МОP ≤ 10 < МОP ≤ 16
Објекат bar bar
Железничка или трамвајска пруга 10 m 15 m 15 m
Коловоз градских саобраћајница 3m 5m 8m
Локални пут 3m 5m 8m
Државни пут, осим аутопута 8m 8m 8m
Аутопут 15 m 15 m 15 m
Интерне саобраћајнице 3m 3m 3m
Јавна шеталишта 3m 5m 8m
Извор опасности станице за снабдевање горивом
превозних средстава у друмском саобраћају, мањих 10 m 12 m 15 m
пловила, мањих привредних и спортских ваздухоплова
Извор опасности постројења и објеката за
складиштење запаљивих и горивих течности и 10 m 12 m 15m
запаљивих гасова станица
Трансформаторска 10 m 12 m 15 m
Надземни електро водови 0 bar < МОP ≤ 16 barр:
1 kV ≥ У Висина стуба + 3 m*
1 kV < У ≤110 kV Висина стуба + 3 m**
110 kV < У ≤220 kV Висина стуба + 3,75 m**
400 kV < У Висина стуба + 5 m**
* али не мање од 10 M.
** али не мање од 15 м. Ово растојање се може смањити на 8 M за водове код којих је изолација вода механички и
електрично појачана
Минимално хоризонтално растојање МРС, МС и РС од железничких и трамбајских пруга мери се од ближе ивице
шине, а растојање од јабних путева мери се од ивице коловоза.
За зидане или монтажне објекте МРС, МС и РС минимално растојање се мери од зида објекта.
5. Дистрибутивни гасовод од ПЕ цеви МОP ≤ 4 bar
Минимално растојање темеља објеката од гасовода је 1 метра.
При планирању саобраћајница и уређењу терена потребно је поштовати прописане висине надслоја у односу на
укопани гасовод у зависности од услова вођења (у теленој површини, испод коловоза и сл.).
Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у зеленој површини је 0,8 m.
Минимална висина надслоја у односу на укопан гасовод у тротоару (рачунајући oд горње ивице цеви до горње коте
тротоара) је 1,0 m.
Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама и пругама, оса гасовода је по правилу под правим углом у односу
на осу саобраћајнице. Уколико то није могуће извести дозвољена су одступања до угла од 60°.
Приликом укрштања гасовода са саобраћајницама минимална висина надслоја ол горње ивице гасовода до горње
коте коловозне конструкције, без примене посебне механичке заштите, ако се статичким прорачуном цевовода на
саобраћајно оптерећење утврди да јс то могуће, износи 1,35 m.
коте коловозне конструкције када се гасовод механички штити полагањем у заштитну цев, износи 1,0 m, ако се
статичким прорачуном цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да је то могуће.
Полагање гасовода дуж саобраћајница се врши без нримене посебне механичке заштите ако се статичким прорачуном
цевовода на саобраћајно оптерећење утврди да јс то могуће, с тим да минимална дубина укопавања од горње ивице
65
гасовода до горње коте коловозне конструкције пута у том случају износн 1,35 m, а све у складу са условима
управљача пута.
Приликом укрштања гасовода са железничком пругом минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до горње
ивице прага железничке пруге износи 1,5 m.
Приликом укрштања гасовода са регулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице
гасовода до дна регулисаних корита водених токова износи 1,0 m. односно приликом укрштања гасовода са
нерегулисаним воденим токовима минимална висина надслоја од горње ивице гасовода до дна нерегулисаних корита
водених токова износи 1,5 m.
При паралелном вођењу гасовода са другим инсталацијама, потребно је поштовати Правилник о условима за
несметану и безбедну дистрибуцију природног гаса гасоводима притиска до 16 bаг.
Минимална дозвољена растојања спољне ивице подземних челичних и ПЕ гасовода МОP ≤ 4 bar са другим
гасоводима, инфраструктурним и другим објектима су:
Табела бр. ...: Минимално дозвољена растојања

Минимално дозвољено растојање (m)
Укрштање Паралелно вођење
Гасоводи међусобно 0,20 0,40
Од гасовода до водовода и канализације 0,20 0,40
Од гасовода до вреловода и топловода 0,30 0,50
Од гасовода до проходних канала вреловода и топловода 0,50 1,00
Од гасовода до нисконапонских и високонапонских ел. каблова 0,20 0,40
Од гасовода до телекомуникационих и оптичких каблова 0,20 0,40
Од гасовода до водова хемијске индустрије и технолошких флуида 0,20 0,60
Од гасовода до резервоара* и других извора опасности станице за
снабдевање горивом превозних средстава у друмском саобраћају, мањих
пловила, мањих привредних и спортских ваздухоплова - 5,00
запаљивих и горивих течности укупног капацитета највише 3 m3 - 3,00
запа-љивих и горивих течности укупног капацитета више од 3 m3 а највише - 6,00
Од m3
100гасовода до извора опасности постројења и објеката за складиштење
запаљивих и горивих течности укупног капацитета преко 100 m3 - 15,00
запаљивих гасова укупног пацитета највише 10 m3 - 5,00
запаљивих гасова укупног капацитета већег од 10 m3 а највише 60 m3 - 10,00
запаљивих гасова укупног капацитета преко 60 m3 - 15,00
Од гасовода до шахтова и канала 0,20 0,30

Од гасовода до високог зеленила - 1,50
* растојање се мери до габарита резервоара
Није дозвољено паралелно вођење подземних водова изнад и испод гасовода.

Није дозвољено постављање шахта изнад гасовода.
Приликом укрштања гасовод се по правилу поставља изнад канализације. Уколико се мора поставити испод,
неопхпдно је применити додатне мере ради спречавања евентуалног продора гаса у канализацију.
66
6. Минимална хоризонтална растојања подземних челичних гаовода од надземне електро мреже и стубова
далековода
Табела ....: Минимална растојања подземних гасовода од надземне електро мреже и стубова далековода су:
Називни напон При укрштању (m) При паралелном вођењу (m)
≤ 1 kV 1 1
1 kV < U ≤ 20 kV 2 2
20 kV < U ≤ 35 kV 5 10
≥ 35 kV 10 15
Минимално хоризонтално растојање рачуна се од темеља стуба далековода.
7. Посебне мере заштите изграђених гасовода при извођењу радова:
У случајевима кад се локацијски услови за објекте издају само на основу планског локумента (без прибављања
услова) потребно је предвидети посебне мере заштите изграђених гасовода.
• У појасу ширине по 3 m са сваке стране, рачунајући од осе дистрибутивног гасовола МОР 16 и 4 bаr, на
местима укрштања и паралелног вођења, предвидети извођење свих земљаних радюва ручним ископом.
На растојању 1 m до 3 m ближе ивице рова oд спољне ивице гасовода, могуће је предвидети машински
ископ у случају кад се пробним ископима ("шлицовањем") недвосмислено утврди тачан положај гасовода и
кад машински ископ одобри представник ЈП "Србијагас" на терену.
• Уколико на местима укрштања и/или паралелног вођења дође до откопавања гасоводне цеви, оштећена
изолациона трака се мора заменити новом. Замену обавезно изводе радници ЈП "Србијагас" о трошку
инвеститора, а по достављању благовременог обавештења.
• Уколико на местима укрштања и/или паралелног вођења дође до откопавања гасоводне цеви и оштећења
гасовода о овоме се хитно мора обавестити ЈП "Србијагас" ради предузимаља потребних мера које ће се
одредити након увида у стање на терену.
• У случају оштећења гасовода, које настане услед извођења радова у зони гасовода. услед непридржавања
утврђених услова, као и услел непредвиђених радюва који се могу јавити приликом извођења објекта,
инвеститор је обавезан да сноси све трошкове санације на гасоводним инсталацијама и надокнади штету
насталу услед евентуалног прекида дистрибуције гаса.
• Приликом извођења радова грађевинска механизација мора прелазити трасу гасовода на обезбеђеним
прелазима урађеним тако да се не изазива појачано механичко напрезање гасовода.
• Употреба вибрационих алата у близини гасовода је дозвољена уколико не утиче на механичка својства и
стабилност гасовода.
• У зони 5 m лево и десно од осе гасовода не дозвовољава се надвишење (насипање постојсћег терена),
скидање хумуса, односно промена апсолутне коте терена која је постојала пре извођења радова.
• Приликом извођења радова у зонама опасности и код ослобођене гасоводне цеви потребно је применити све
мере за спречавање изазивања експлозије или пожара: забрањено јс радити са отвореним пламеном,
радити са алатом или уређајима који могу при употреби изазвати варницу, коришћење возила који при раду
могу изазвати·шати варницу, коришћење електричних уређаја који нису у складу са нормативима
прописаним у одговарајућим стандардима SRPS за противексплозивну заштиту, одлагање запаљивих
материја и држање материја које су подложне самозапаљењу.
• Инвеститор је обавезан, у складу са Законом о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника и
дистрибуцији гасовитих угљоводоника (Сл. гласник РС. бр. 4/2009), да 10 дана пре почетка радова у
заштитном појасу гасовода, обавести ЈП "Србијагас" у писаној форми, како би се обезбедило присуство
нашег представника за време трајања радова у близини гасовода. Контрола спровођења мера из ових
услова врши се о трошку Инвеститора.
8. Заштита гасовода и израда пројектно - техничке документације
- Изградња нових објеката не сме угрозити стабилност, безбедност и поуздан рад гасовода.
- У зависности од притиска заштитни појас гасовода је:
1) за PE и челичне гасоводе MOP ≤ 4bar - по 1 m од осе гасовода са обе стране;
2) за челичне гасоводе 4 bar < MOP ≤ 10 bar - по 2 m од осе гасовода са обе стране;
3) за PE гасоводе 4 bar < MOP ≤ 10 bar - по 3 m од осе гасовода са обе стране;
4) за челичне гасоводе 10 bar <MOP≤ 16 bar - по 3 m од осе гасовода са обе стране.
67
- У заштитном појасу гасовода не смеју се изводити радови и друге активности изузев пољопривредних радова
дубине до 0,5 метара без писменог одобења оператора дистрибутивног система;
- У заштитном појасу гасовода забрањено је садити дрвеће и друго растиње чији ће корени досежу дубину
већу од 1 метар, односно, за које је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5 метара.
- Уколико постоји потреба за изградњом објеката у оквиру плана за које се не може oбезбедити пюштовање
услова о потребним удаљењима и нивелационим растојањима од гасних инсталација. потребно је
предвидети заштиту гасовода - постављање гасовода у заштититну цев, механичку заштиту гасовода и/или
измештање гасовода. Измештање дистрибутивних гасовода се може извести само у јавну површину. За
измештени гасовод је потребно обезбедити плански основ са елементима за детаљно спровођење за нову
трасу гасовода.
- За заштиту гасовода за коју је неопходна интервенција на гасоводу потребно је пре усвајања плана
прибавити начелну сагласност ЈП "Србијагас". Прибављена начелна сагласност је привремена до склапања
Уговора о измештању са ЈП "Србијаrас" којим се дефинишу све међусобне обавезе Инвеститора објеката у
оквиру плана и ЈП "Србијаrас".
- Склапање Уговора се покреће на основу обраћања Инвеститора објеката у склопу плана тзв. Писмом о
намерама за склапање Уговора о измештању, а све у складу са чланом 322 Закона о енергстиuи.
- Измештање гасовода и/или изградња дела гасовода се ради у посебном поступку (по посебној грађевинској
дозволи).
- Сви трошкови приликом извођења радова на заштити гасовода и измештању гасовода и/или изградња дела
гасовода (као последиuе измештања гасовода) падају на терет Инвеститора новопројектованоr објекта у
оквиру плана.
ОСТАЛИ ОБЈЕКТИ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ
1. Гробља
За изградњу новог гробља обавезна је израда Плана детаљне регулације. Урбанистичкој разради локације мора да
предходи израда геолошког елабората и одговарајућег документа о утицају изградње гробља на животну средину.
Постојећа гробља у осталим насељима, изван општинског центра, могу се, уз претходно решавање имовинских
односа, проширити и на остало земљиште изван утврђених грађевинских подручја.
Димензионисање гробља зависи од: броја становника гравитационог подручја (планирано стање), стопе морталитета,
ротационог турнуса, димензије гробног места, система сахрањивања и организације парцеле и заступљености
функција на гробљу.
Од различитих метода прорачуна, у нашим условима уобичајена је примена методе Швенкела, по којој се одређује
потребни капацитет гробља:
Број гробних места: G=(К/1000) x S x T x 1.25
K – стопа морталитета (број умрлих годишње на 1000 становника)
S - броја становника
T – ротациони турнус
Број гробних места: G= (8/1000) x 22974 x 25 x 1.25
G= 5743.5
Површина парцеле PP= Gm x G
PP= 8.5m² x 5743.5
PP=4.9ha
Површина гробља PG= PP+ 2/3PP
PG= 4.9 +2/3 x 4.9
PG= 8,16ha
Правила регулације за уређење гробља:
- Гробље се састоји од површине за сахрањивање и приступне површине која је величином и опремљеношћу у
складу са величином површине за сахрањивање. Минимум комуналне опремљености гробља представља плато са
чесмом, решеном одводњом употребљене воде и површинске воде са платоа (по потреби септичка јама) и капелом,
потребних капацитета, са обавезним електричним прикључком.
- Површину за сахрањивање треба поделити на гробна поља у којима се предвиђа сахрањивање у једном
гробном месту: једног умрлог лица, два умрла лица, три или четири умрла лица.
- ширина бетонских прилазних стаза је 1,3m, а растојање између гробних места 0,5m.
Габарит гробног места износи:
• за једно умрло лице је 1,1х2,4m,
• за два умрла лица 2,0х2,4m,
• за три умрла лица је 2,9х2,4m,
• за четири умрла лица је 3,8х2,4m,
• дубина сахрањивања износи 1,6m.
68
- Гробно поље треба решити у стилу пејзажног парка обогаћено мањим пластикама или једноставним малим
плочама од камена са уклесаним именима покојника. Гробно место са припадајућом комуникацијом је величине 3,0 х
2,5m.
- На гробљу треба предвидети ортогоналан распоред гробних места ради оптималне искоришћености
земљишта, уз јеноставније облежавање на терену и истовремено максимално озелењавање међупростора.
- Надгробни споменици се раде од природног камена на одговарајућем постољу. Висине надгробних
споменика се типизирају на димензије по висини од 80cm, 100cm и 120cm, а ширине за појединачна гробна места су
60cm, а за двојна гробна места су 120cm.
Опремање постојећих гробља недостајућом инфраструктуром се ради по правилима која важе за изградњу нових
гробља.
За проширење постојећег гробља обавезна је израда Урбанистичког пројекта којим ће се и постојеће гробље и
проширени део сагледати као целина, међусобно повезати и инфраструктурно опремити.
2. Објекти за управљање отпадом
Према Програму управљања отпадом у Републици Србији 2022-2031.године (2022.год.) предвиђено је да се отпад са
територије општине Бабушница одвози на регионалну депонију на територији ЈЛС Града Пирота, док се на
територијама јединица локалних самоуправа које припадају овом регионалном центру за управљање отпадом
предвиђа успостављање мреже центара за сакупљање отпада: у зависности од густине насељености, биће
успостављен један или више центара за сакупљање отпада у свакој општини (број и распоред центара ће се утврдити
на регионалном нивоу).
Центри ће функционисати као „рециклажна дворишта”, где ће грађани доносити отпад који се не сме одлагати у
контејнере за отпад из домаћинстава, укључујући нпр. кабасти отпад, посебне врсте отпада, зелени отпад, опасан
отпад из домаћинстава, отпад од електричне и електронске опреме, батерије и слично.
Након процене регионалних потреба, успоставиће се и довољан капацитет за трансфер станице за претовар отпада.
Такође је могућа и изградња малих линија за компостирање органског комуналног отпада и увођење кућног
компостирања у руралним и полу-урбаним срединама.
Отпад на територији општине ће се сакупљати у одговарајућим судовима (кантама и контејнерима) за одвојено
сакупљање комуналног отпада (комуналног отпада из домаћинстава и биоразградивог отпада) који покрива 100%
становништва.
Предвиђено је и затварање несанитарних депонија и уклањање дивљих депонија, укључујући рекултивацију
затворених депонија и санацију локација дивљих депонија у регионима у којима раде санитарне депоније. Престанак
рада и спречавање одлагања отпада на несанитарним депонијама и сметлиштима укључује јефтине мере као
блокирање прилазних путева, ограђивање територије, постављање знакова са информацијама и друге радње које ће
се изабрати као најефикасније у сваком конкретном случају.
Техничку документацију за изградњу трансфер станица и рециклажних дворишта треба радити усклађено синхроно са
техничком документацијом за изградњу Регионалне депоније, као делове јединственог функционалног система, а
према условима локације сваког појединачног објекта.
Трансфер станице су на листи Пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину. За
Рециклажна дворишта није прописана обавеза израде процене утицаја на животну средину.
Код дефинисања локације и техничких решења трансфер станица треба поштовати стандарде заштите животне
средине из позитивних прописа РС, као и стандарде ЕУ директива у овој области, а ускладу са најбољом примењивом
праксом у у овој области.
Услови за трансфер-станицу
У принципу, у складу са одредбама Уредбе о одлагању отпада (Сл. Гласник РС бр. 92/10), пожељно је да трансфер
станица (слично као и депоније) буде на приступачним локацијама поред јавног пута, што ближе градском насељу,
како због мањих трошкова транспорта комуналног отпада, тако и због могућности да што више грађана донесе да
прода издвојене секундарне сировине, односно да одложи кућни отпад који има карактер опасног.
Трансфер станица треба да садржи:
- колску вагу за мерење и евиденцију довеженог отпада;
- систем за претовар и сабијање отпада у великим контејнерима за транспорт на регионалну депонију;
- простор за смештај прес контејнера, као и паркинг за возила за отпад;
- систем за пријем, откуп и привремено одлагање секундарних сриовина раздвојених на месту настанка;
- засебан простор са опремом за привремен пријем комуналног опасног отпада
(становништво и привреда), као и неутралног медицинског отпада који није решен интерним плановима локалних
генератора отпада;
- простор са објектима и опремом за касацију кабастог отпада;
69
- компостану за компостирање биолошког отпада уколико је то економски оправдано;

- пратећи инфраструктурни системи: контејнер за особље са инсталацијом санитарне воде, канализације, струје,
грејања; систем за гашење пожара, ограда и капија, приступни асфалтни пут.
Вода за пиће обезбедује се прикључком на јавни водовод, или из прикладних резервоара.
Санитарне отпадне воде се скупљају у посебан резервоар са уређајем за третман тих вода, или одводе у јавни
канализациони систем.
Плато трансфер станице за манипулацију и кретање возила је од армираног бетона тако да нема прљања точкова
возила и растурања отпада.
На трансфер станици се обезбеђује стално присуство посаде/чувара.
Предвиђа се израда заштитног појаса од дрвећа и другог растиња.
Привремено складиштење секундарних сировина врши се у одвојеним наменским контејнерима, мешања нису
дозвољена.
Уколико се трансфер станица налази на већем растојању од прикључка на електродистрибутивни систем могуће је
соларним ћелијама обезбедити потребну енергију за све потрошаче, осим пресе за сабијање отпада.
Услови за рециклажно двориште и рециклажно острво

РЕЦИКЛАЖНО ДВОРИШТЕ је посебно опремљено место зa издвојено одлагање дела комуналног отпада и отпада који
има карактеристике опасног отпада, а настаје у домаћинствима. Опасан отпад који настаје у домаћинствима је
углавном амбалажа од кућне хемије, затим отпадно уље, ауто делови, батерије, лекови са истеклим роком важења,
амбалажа и остаци фарби и растварача и сл. Рециклажно двориште има могућност за издвојено одлагање мањег или
већег броја различитих отпадних материјала. У оквиру рециклажног дворишта могуће је издвојено одлагати неопасан и
опасан отпад. Рециклажно двориште може бити уређена јавна површина на којој су постављене посуде за одлагање
различитих врста отпада или простор са халом намењеном разврставању и привременом складиштењу посебних
врста отпада. У рециклажним двориштима може се, али и не мора вршити додатна одбрада отпада. Главна улога
рециклажних дворишта је прихват и привремено складиштење отпада. Она представљају места на којима треба
обезбедити одвојено сакупљање папира, картона, стакла, пластике, метала, зеленог (биоразградивог) отпада, као и
опасних отпада (батерија, акумулатора, лекова), где ће бити постављене специјалне посуде, заштићене од нежељених
ефеката, цурења, ширења непријатних мириса, испаравања, неовлашћеног приступа и сл. Такође, рециклажна
дворишта су уједно и места где грађани могу добити информације о поступању с отпадом, начинима смањења
количина отпада и његовој употреби. За одвојено сакупљање комуналног отпада путем рециклажног дворишта,
потребно је применити следеће мере заштите за изграђени објекат:
обезбедити локације за радне и манипулативне површине од 500 m2 до 1.000 m2 са свим потребним
инфраструктурним објектима и прикључцима (струја, вода, телефон, непропусна подлога, канализациона мрежа са
сепаратором, објекат за запослене);
критеријум за изградњу једног рециклажног дворишта је и гравитационо подручје пречника од 1 до 3 km;
радно време треба прилагодити начину живота и потребама становништва;
надзор над радом рециклажног дворишта поверити квалификованом и обученом особљу;
предвидети издвојено сакупљање само оног отпада за које је осигурано поступање у складу са захтевима целог
система (корисни део комуналног отпада и опасан отпад);
отпад се мора складиштити одвојено по саставу, врсти и агрегатном стању;
мора бити ограђено и подна површина мора бити непропусна и отпорна на утицај ускладиштеног отпада.
C oбзиром на структуру комуналног отпада предвидети посуде одговарајуће запремине за: папир, картон; стакло; ПЕТ
амбалажу; металне лименке; стиропор; текстил; зелени отпад (трава, лишће, грање и сл.); кућнe апаратe (бела
техника); метале, каблове; акумулаторе; батерије; отпадно моторно уље и сл. Рециклажна дворишта имају низ
предности као што су:
успостављање близу генератора отпада;
мања контаминација околног простора, због мање дужине транспорта отпада;
секундарне сировине овако одложене, постижу бољу цену на тржишту јер су мање запрљане;
смањују цену одлагања, транспорта и третмана комуналног отпада;
овако одложене сировине се одмах могу пласирати и прерађивати;
може се вршити контрола квалитета секундарних сировина на лицу места.
Када не постоје услови за одвијање рециклаже у рециклажним двориштима због ограничавајућих фактора, као што су
финансијска исплативост или недостатак простора за привремено складиштење материјала који чекају раздвајање,
рециклажа се обавља у централном постројењу (регионалној депонији изван подручја општине Бабушница).
РЕЦИКЛАЖНА ОСТРВА представљају подврсту рециклажног дворишта за оне рециклажне материјале који се стварају
у највећим дневним количинама: папир, стакло, и ПЕТ амбалажa. То су места на којима ће се постепено уводити
примарна рециклажа, односно одвајање отпада на самом извору његовог настанка. Састоје се од уређене површине
сa одговарајућим типом и количином посуда за сепаратно издвојене материјале. Када је реч о избору микролокације,
резултати истраживања која су вршена за потребе утврђивања оптималних локација на којима би се постигао највећи
ефекат сакупљања секундарних сировина и отпада уопште, показали су да се најбољи учинак постиже у случају када
су узете у обзир следеће мере:
70
1. Максималнa удаљеност од места становања до зеленог острва треба да буде око 350 m', а у другој фази и мање од
око 200 m' и да гравитира минимално 750 становника;
2. Локације које су становници већ раније самоиницијативно одабрали, тј. на којима су већ стекли одређене навике за
одлагање отпада;
3. Локације које су ван директног видног поља, али у непосредној близини и приступачне што већем броју пешака;
4. Локација зеленог острва мора бити асфалтирана површина с добром дренажом зa пријем атмосферских вода и
обезбеђеним условима за одржавање хигијене;
5. Локације и простор зелених острва морају бити уочљиве, осветљене, прегледне и довољно велике за смештај
предвиђених контејнера, кao и за манипулацију приликом пражњења.
Пожељно их је позиционирати крај саобраћајница, како би се обезбедио лакши приступ возилима при сакупљању
отпада.
Систем за компостирање органског отпада је засебна, оградом и капијом одвојена, функционална целина у оквиру
трансфер станице.
3. Сточно гробље
У складу са Правилником о начину нешкодљивог уклањања животињских лешева и отпадака животињског порекла и
условима које морају да испуњавају објекти и опрема за сабирање, нешкодљиво уклањање и утврђивање узрока
угинућа и превозна средства за транспорт животињских лешева и отпадака животињског порекла ("Службени гласник
СФРЈ"”, број 53/89) формираће се, уређивати и одржавати сточна гробља на подручју Општине.
С обзиром да је сточно гробље најнеповољнији начин уклањања лешина и конфиската с хигијенског и

епизоотиолошког стајалишта услови за избор локације и изградњу сточног гробља су:
- локација јаме мора бити изван насеља, на оцедном терену (крупно гранулирано тло) са довољним протоком
ваздуха;
- ниво подземних вода не сме бити виши од 2,5-3,0м испод површине тла;
- сточно гробље мора бити ограђено оградом од бетона или цигле. На врху ограде мора бити бодљикава жица;
- унутар локације треба да има објекат са текућом водом, прибором за секцију лешева, прање и дезинфекцију;
- након секције лешина се закопава 2,0м испод површине земље с направљеном хумком;
- за велике животиње треба место површине 4,0м2, а за мале 2,0м2;
- свака лешина се закопава у засебну јаму;
- временски турнус за сточна гробља је 10-15 година;
- сточно гробље се не сме користити за напасање, а за садњу неке културе се може користити тек 26 година након
престанка употребе. До тада се на њему може садити само дрвеће.
За случај наглог помора (епидемије) стоке саставни део сточног гробља треба да представља и јама гробница, за
истовремено збрињавање већег броја угинулих животиња.
Јама гробница се може градити и као засебан објекат изван насељеног места. За одабир локације је важан ниво
подземних вода и гранулометријски састав тла. Прикладна ширина јаме је 3,0-5,0м, а дубина 8,0-15,0м. Дно треба
бити најмање 1,0м изнад нивоа подземних вода. На дно се ставља дренажни слој дебљине 0,5-1,0м од туцаника или
ломљеног црепа. На 1,0м од дна стављају се две гвоздене шипке (цеви или шине које формирају мрежу налик
роштиљу) на којима се лешина задржава. Јама се зида на суво и на врху се затвара армирано-бетонском плочом која
уједно служи и као сто за секцију.
У глави II ПЛАНСКИ ДЕО, у одељку 2.2. ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА, после
пододељка 2.2.2., додаје се нови пододељак 2.2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ОНУХВАТУ УРЕЂАЈНИХ ОСНОВА ЗА
СЕЛА И СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕ ЗВОНЦЕ и текст у оквиру њега који
гласе:
2.2.3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА У ОБУХВАТУ УРЕЂАЈНИХ ОСНОВА ЗА СЕЛА И

СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА НАСЕЉЕ ЗВОНЦЕ
Уређајне основе за села урађене су за 51 село. За насеље Звонце дате су смернице које ће се користити
при изради плана генералне регулације.
Уређајне основе за села обухватају постојеће грађевинско подручје насеља и предвиђена проширења.
Уређајне основе за села садрже основне планиране намене површина у обухвату шематског приказа (за становање,
централне функције, радне зоне,...).
Уређајним основама за села дефинишу се општа правила грађења која су заједничка за све планиране
намене које су обухваћене површинама за које се прописује обавезна израда урбанистичког пројекта, као и површине
71
која се спроводе непосредном применом правила датих за сваку појединачну намену. Правила важе за изградњу
нових објеката, односно замену, доградњу и реконструкцију постојећих објеката. Приликом реконструкције и доградње
постојећих објеката не могу се прекорачити дефинисани урбанистички параметри.
Напомена: За све уређајне основе у овом поглављу важи следеће:
Б.4. Регулација и нивелација
План хоризонталне и вертикалне регулације урађен је на основу намене површина, саобраћајног решења и
конфигурације терена.
Нивелационим решењем дате су преломне осовинске тачке на раскрсницама примарних саобраћајнице и
саставни су део графичког приказа.
Нивелационим решењем дате су основне смернице којих се у фази израде техничке документације треба
начелно придржавати.
Б.5. Правила уређења и грађења по просторним целинама
Правила уређења и грађења по просторним целинама дефинисана су у текстуалном делу Просторног плана,
поглавља: 2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА и 2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА.
Б.6. Други детаљни услови коришћења, уређења и заштите простора и објеката
Дозвољава се озакоњење, реконструкција, адаптација, санација, текуће и инвестиционо одржавање (у
постојећем габариту и волумену) објеката који се налазе у заштитном појасу државног пута, уколико се не налазе на
земљишту у државној својини, корисника ЈП "Путеви Србије", уз обавезу прибављања сагласности управљача пута.
Б.7. Биланс површина
Биланс површина дат је у текстуалном делу Просторног плана, у табели ''Биланс површина планираних
основних намена''.
Биланс површина постојећег и планираног грађевинског земљишта по насељима

Насеље Укупно (ha) Постојеће (ha) Планирано (ha)
1. Александровац 12.43 10.99 1.44
2. Бердуј 25.36 23.89 1.47
3. Берин Извор 35.73 29.68 6.05
4. Богдановац 65.08 63.26 1.82
5. Братишевац 35.57 34.75 0.82
6. Брестов Дол 11.52 11.26 0.26
7. Вава 34.58 32.05 2.53
8. Валниш 23.86 19.04 4.82
9. Вучи Дел 28.86 26.24 2.62
10. Велико Боњинце 65.15 48.38 16.77
11. Војници 23.29 21.48 1.81
12. Горње Крњино 23.89 22.69 1.19
13. Врело 19.57 18.31 1.26
14. Горњи Стрижевац 25.12 22.11 3.01
15. Доњи Стрижевац 36.25 32.82 3.43
16. Горчинце 85.40 75.20 10.20
17. Грнчар 15.77 13.63 2.14
18. Доње Крњино 23.68 21.67 2.01
19. Дол 36.62 31.11 5.51
20. Драгинац 38.04 26.42 11.62
21. Дучевац 24.51 23.20 1.31
22. Завидинце 70.60 60.37 10.23
23. Извор 27.39 23.18 4.21
24. Јасенов Дел 39.64 34.51 5.13
25. Калуђерево 40.27 36.19 4.07
26. Камбелевац 58.10 53.80 4.30
27. Кијевац 12.35 11.86 0.67
28. Лесковица 17.56 16.17 1.39
29. Линово 22.50 21.58 0.92
30. Љуберађа 31.15 30.08 1.07
31. Мало Боњинце 14.56 13.43 1.13
32. Машуровац 7.85 7.14 0.71
33. Мезграја 9.58 9.58 /
34. Модра Стена 35.11 31.78 3.33
35. Нашушковица 30.85 27.76 3.09
72
36. Остатовица 27.91 24.84 3.07

37. Пресека 31.07 29.67 1.40
38. Проваљеник 14.35 12.23 2.12
39. Радињинце 14.94 13.41 1.53
40. Радошевац 18.99 16.76 2.23
41. Радосињ 20.00 19.56 0.44
42. Ракита 69.11 64.11 5.00
43. Раков Дол 23.71 21.14 2.57
44. Раљин 12.37 10.48 1.89
45. Ресник 17.91 16.56 1.35
46. Стол 17.12 13.83 3.29
47. Стрелац 98.72 96.45 2.27
48. Студена 71.22 67.83 3.39
49. Сурачево 37.11 29.43 7.68
50. Црвена Јабука 43.75 40.55 3.20
51. Штрбовац 17.29 17.29 /
52. Звонце - Радиће се план генералне регулације, а Звоначка Бања је обухваћена детаљном разрадом у
склопу ППППН СРП „Јерма“
53. Бабушница - Према плану генералне регулације
01. Уређајна основа за село Александровац у општини Бабушница
А. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ И ОПШТИ ДЕО

Уређајна основа за село Александровац се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
одрживог развоја, уважавајући типолошке и морфолошке различитости, а нарочито: 1) геоморфолошке (равничарска,
долинска, брдска, планинска и др. села), 2) регионалне и традиционалне (збијен, разбијен тип села, повремено и
стално насељена села, напуштена села), као и друге различитости.
Село Александровац (54 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, на (500-
540 m) терасираном флувијалном рељефу у централном делу Лужничке котлине, 3 km јужно од Бабушнице. Површина
атара износи 165 ha. Физиономски повезује осам махала (Живковце, Цветановце, Стојадиновце, Дупничане, Потинце,
Мијалковце, Ранђеловиће и Каравиљине). Ранији назив, Везулин Чифлик, добија по оснивачу - Везулу Асановићу. Под
данашњим именом (по краљу Александру Обреновићу) први пут се помиње 1890. год. Припада млађим чифличким
селима из средине XIX в. Наводи се у попису из 1879. (9 домаћинстава и 61 житеља). Становништво је српско (слави
Cв. Николу, Cв. Ранђела, Митровдан, Cв. Стефана и Cв. Јована; сеоска слава Cв. Илија). Електрифициран је 60-ихгод.
XX в., а водовод и асфалтни пут добија 1994/95. год. Четвороразредна ОШ престала је са радом.
Б. ПЛАНСКИ ДЕО
Уређајна основа за село Александровац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
општине Бабушница и представља плански основ за издавање локацијских услова и грађевинске дозволе.
Б.1. Граница просторног обухвата и приказ грађевинског подручја
Граница просторног обухвата поклапа се са границом грађевинског подручја. Укупна површина грађевинског
подручја износи 28.68 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Александровац
. Просторни обухват и списак катастарских парцела у оквиру грађевинског подручја приказани су у следећој табели:
Табела 1.
Просторни обухват и списак катастарских парцела, у оквиру грађевинског подручја
Рб Катастарска општина Катастарска парцела број:
96; 100; 101; 135; 154; 165; 166; 167; 192; 195; 196; 197; 209; 210; 211; 213; 214; 216; 224; 225; 226;
231; 233; 234; 235; 236; 237; 238; 239; 245; 253; 254; 257; 259; 260; 265; 266; 269; 326; 327; 333; 341;
342; 376; 398; 399; 400; 402; 404; 409; 439; 440; 441; 442; 443; 444; 446; 447; 448; 451; 452; 453; 454;
455; 456; 457; 467; 468; 580; 581; 582; 584; 607; 609; 610; 616; 617; 618; 619; 620; 621; 622; 624; 626;
627; 628; 629; 630; 634; 637; 638; 676; 677; 678; 679; 684; 689; 693; 711; 712; 713; 714; 717; 718; 719;
1 Александровац
720; 721; 723; 724; 725; 728; 729; 731; 756; 758; 759; 760; 761; 762; 763; 769; 771; 772; 782; 785; 786;
787; 790; 791; 792; 793; 794; 798; 805; 957; 959; 155/1; 164/2; 194/2; 212/1; 212/2; 217/1; 217/2; 218/2;
218/3; 229/1; 232/1; 232/2; 241/1; 243/1; 243/2; 252/1; 320/1; 321/1; 321/2; 322/1; 322/2; 323/1; 335/1;
343/1; 344/1; 344/2; 611/2; 611/3; 611/4; 614/1; 614/2; 614/3; 625/1; 625/2; 685/2; 688/1; 715/1; 716/1;
727/1; 730/2; 743/2; 745/1; 745/3; 745/4; 747/1; 768/1; 774/1; 796/1; 796/2; 796/3; 958/1; 958/2; 960/1.
73
Напомена: У случају неслагања бројева катастарских парцела са графичким прилогом, меродаван је графички
прилог: "Уређајна основа Александровац ".
Б.2. Детаљна подела подручја на просторне целине у односу на њихову намену
На основу морфолошких карактеристика, времена настајања, стања коришћења простора, степена
изграђености, планираних претежних намена, начина даљег коришћење земљишта и функционалних веза, издвојене
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Александровац ".
У планском обухвату простор је опредељен за следеће просторне целине:
1. Јавне службе (површине јавне намене)
- комуналне функције (гробље)
2. Саобраћајне површине (површине јавне намене)
- саобраћајнице
3. Становање
Б.3. Приказ површина јавне намене
Грађевинско земљиште јавне намене (постојеће и планско) са режимом успостављања заједничког интереса и
експлоатације за јавне потребе, дефинисано је на нивоу катастарских парцела у Табели 2:
Табела 2. Списак катастарских парцела у оквиру јавне намене
гробље 259 и 260
1 Александровац
саобраћајнице и паркинзи према графичком прилогу
Б.4. Регулација и нивелација, Б.5. Правила уређења и грађења по просторним целинама, Б.6. Други
детаљни услови коришћења, уређења и заштите простора и објеката, Б.7. Биланс површина – према тексту
датом у Напомени у ставу 4 поглавља 2.2.3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА У ОБУХВАТУ УРЕЂАЈНИХ ОСНОВА
ЗА СЕЛА.
02. Уређајна основа за село Бердуј у општини Бабушница

Уређајна основа за село Бердуј израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
развоја, уважавајући типолошке и морфолошке различитости, а нарочито: 1) геоморфолошке (равничарска, долинска,
брдска, планинска и др. села), 2) регионалне и традиционалне (збијен, разбијен тип села, повремено и стално
насељена села, напуштена села), као и друге различитости.
Село Бердуј (95 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа. на долинским странама
(600 метара) Злог дола, леве притоке Лужнице, у окружењу Цикуља (1022 м). Задеље (950 м) и Китке (869 м), 9 km ЈЗ
од Бабушнице. Површина атара износи 1.052 ha. По предању, име добија по оснивачу - Берди, који је побегао из
Горње Сабанге код Крагујевца. Обједињује 15 махала (Голаш, Раћенце, Лолаце, Бариште, Кукуле, Пешкаце, Залозје,
Мали дол, Пољану, Базје, Бару, Јечмиште, Гусину, Ђисељћу и Горњу). Сгарија прошлост села је непозната. Помиње
се у попису из 1879. (37 домаћинстава и 421 житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Саву, Св.
Јована, Св. Ранђела и Митровдан. Сеоска слава је Петроедан). Становништво је досељено из Шумадије (околина
Крагујевца) и. Јагодине. Струју добија 1968. а водом се снабдева преко махалских водовода. Има четвороразредну
ОШ (почела са радом 1952), спомен-плочу родољубима палим у I светском рату и спомен-чесму борцима палим у II
светском рату. Мештани се традиционално баве грађевинарством (одлазак у "печалбу") и производњом ћумура.
Уређајна основа за село Бердуј аставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
Бабушница и представља плански основ за издавање локацијских услова и грађевинске дозволе.
подручја износи 37.24 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Бердуј.
Просторни обухват и списак катастарских парцела у оквиру грађевинског подручја приказани су у следећој табели:
Табела 1.
64; 70; 76; 77; 105; 111; 116; 190; 199; 200; 203; 204; 206; 211; 212; 213; 215; 218; 220; 221; 231; 232;
236; 624; 625; 626; 627; 628; 629; 630; 631; 632; 633; 634; 635; 636; 637; 638; 639; 640; 643; 663; 664;
665; 666; 667; 668; 669; 670; 671; 672; 673; 674; 675; 676; 677; 678; 679; 680; 681; 682; 683; 684; 685;
1 Бердуј 686; 687; 689; 691; 692; 693; 696; 697; 698; 699; 707; 709; 711; 722; 724; 725; 727; 728; 732; 738; 740;
741; 766; 767; 768; 769; 770; 771; 772; 773; 775; 936; 985; 986; 987; 988; 989; 990; 991; 992; 993; 994;
995; 996; 997; 998; 999; 1000; 1002; 1011; 1012; 1015; 1024; 1029; 1030; 1031; 1032; 1033; 1034; 1035;
1036; 1044; 1045; 1053; 1054; 1055; 1056; 1069; 1071; 1077; 1083; 1088; 1091; 1094; 1095; 1100; 1229;
74
1239; 1248; 1249; 1250; 1251; 1252; 1253; 1254; 1255; 1256; 1257; 1258; 1259; 1260; 1261; 1262; 1263;
1264; 1265; 1266; 1267; 1268; 1269; 1270; 1284; 1285; 1289; 1321; 1322; 1323; 1324; 1329; 1349; 1350;
1351; 1389; 1391; 1393; 1408; 1409; 1410; 1411; 1412; 1413; 1414; 1418; 1419; 1425; 1628; 1629; 1630;
1650; 1651; 1672; 1679; 1680; 1684; 1687; 1738; 1911; 1917; 1918; 1919; 1925; 1946; 1947; 1948; 1951;
1952; 1958; 1959; 1960; 1962; 1963; 1977; 2164; 2171; 2173; 2174; 2260; 2263; 2514; 2515; 2517; 2523;
2566; 2705; 2708; 2811; 2814; 2817; 2818; 2819; 2820; 3041; 3043; 3044; 3202; 3221; 3228; 3229; 3230;
3231; 3240; 3241; 3242; 3263; 3267; 3268; 3270; 3277; 3279; 3282; 3284; 3286; 3306; 3309; 3311; 3315;
3319; 3321; 3322; 3329; 3331; 3332; 3353; 3354; 3355; 3517; 3520; 3732; 3736; 3737; 3834; 3861; 3876;
3878; 3879; 3880; 3881; 3883; 3899; 3938; 3943; 4060; 4062; 4078; 4079; 4082; 4226; 4332; 4374; 4375;
4378; 4492; 4615; 4616; 4616; 4618; 4788; 4788; 4788; 4788; 4788; 4791; 4791; 4792; 4793; 4793; 4793;
4793; 4794; 4796; 4797; 4797; 4797; 4799; 4800; 4801; 4801; 4801; 2821/1; 2821/2; 3045/1; 3269/1;
3269/2; 4604/1; 4604/2; 4604/3; 935/1; 935/2; 935/3.
прилог: "Уређајна основа Бердуј".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Бердуј".
- основно образовање (основна школа)
oсновна школа 1248
1 Бердуј гробље 684
ЗА СЕЛА.
03. Уређајна основа за село Берин Извор у општини Бабушница

Уређајна основа за село Берин Извор израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Берин Извор (40 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско нассљс разбијеног типа, у изворишном
делу (600-800 m) Блатанице, леве притоке Јерме, између Миљчевског камика (1141 м). Беринске чуке (1306 м) и Црног
врха (1463 м), 22 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара. где се налазе два јака врела, износи 678 ha. По легенди,
назив добија од личног имена турског земљопоседника - Бера. Обједињује 10 махала Котларце, Берин дел, Изеор,
Данчулце. Свињарник, Крстато дрво, Дагање, Поповшчицу, Тевиганце и Корубанце. Сматра се да је настао крајем XVII
и почетком XVIII в. Помиње се у попису из 1879. (31 домаћинство и 268 житеља). Становништво је православне
конфесије (слави Св. Николу, Св. Ранђела, Младенце, Пејчиндан и др.; сеоска слава Тројице), а национално се
декларише као бугарско, српско и југословенско. Електрично осветљење добија 1973/74. телефонске везе 1986/87., a
водом се снабдева преко локалних водовода. Четвороразредна ОШ је затворена.
Уређајна основа за село Берин Извор саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
75
подручја износи 161.68 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Берин Извор .
Табела 1.
5; 14; 15; 16; 17; 18; 19; 20; 21; 22; 25; 83; 85; 86; 87; 88; 89; 90; 98; 99; 101; 102; 103; 104; 105; 107;
109; 115; 116; 119; 120; 121; 122; 123; 124; 125; 126; 127; 128; 131; 132; 133; 134; 135; 144; 145; 146;
147; 294; 300; 302; 303; 304; 305; 306; 307; 308; 309; 322; 431; 432; 433; 434; 435; 436; 438; 440; 441;
442; 443; 444; 456; 457; 458; 459; 463; 465; 466; 468; 469; 470; 472; 473; 491; 492; 493; 494; 495; 496;
499; 500; 511; 513; 514; 515; 516; 526; 529; 532; 534; 536; 537; 539; 540; 541; 547; 548; 556; 557; 563;
567; 568; 569; 570; 571; 572; 573; 574; 575; 576; 577; 583; 590; 591; 592; 595; 597; 598; 599; 601; 736;
737; 738; 739; 740; 741; 742; 750; 751; 753; 755; 756; 760; 761; 763; 769; 771; 772; 777; 858; 859; 861;
863; 864; 865; 866; 867; 868; 870; 871; 872; 873; 874; 886; 888; 889; 890; 891; 892; 893; 895; 896; 897;
899; 900; 901; 902; 903; 904; 905; 906; 907; 909; 910; 912; 914; 916; 917; 918; 919; 920; 921; 922; 923;
924; 925; 926; 928; 929; 930; 931; 932; 933; 934; 935; 936; 937; 938; 939; 940; 941; 942; 943; 944; 945;
946; 947; 948; 949; 950; 951; 952; 953; 954; 955; 956; 957; 958; 959; 960; 961; 962; 963; 964; 965; 966;
967; 968; 969; 970; 971; 972; 973; 974; 975; 976; 978; 979; 980; 981; 982; 983; 984; 985; 986; 988; 990;
991; 992; 993; 994; 995; 996; 997; 998; 999; 1000; 1001; 1002; 1003; 1004; 1006; 1007; 1010; 1011;
1012; 1013; 1014; 1015; 1016; 1017; 1018; 1020; 1021; 1030; 1031; 1033; 1036; 1037; 1038; 1039; 1042;
1044; 1045; 1046; 1047; 1058; 1059; 1060; 1061; 1062; 1063; 1065; 1089; 1090; 1092; 1093; 1094; 1101;
1102; 1103; 1104; 1106; 1107; 1108; 1109; 1113; 1114; 1115; 1117; 1120; 1121; 1122; 1123; 1124; 1127;
1134; 1162; 1165; 1166; 1169; 1170; 1172; 1184; 1185; 1186; 1187; 1188; 1212; 1213; 1214; 1215; 1216;
1217; 1218; 1219; 1220; 1221; 1222; 1223; 1224; 1225; 1226; 1227; 1229; 1230; 1231; 1232; 1233; 1234;
1 Берин Извор
1235; 1237; 1239; 1241; 1242; 1243; 1245; 1246; 1247; 1249; 1250; 1251; 1252; 1253; 1254; 1255; 1256;
1258; 1259; 1260; 1261; 1262; 1263; 1264; 1265; 1266; 1267; 1268; 1270; 1271; 1272; 1273; 1274; 1275;
1276; 1277; 1278; 1279; 1280; 1281; 1282; 1283; 1284; 1285; 1286; 1287; 1288; 1289; 1290; 1294; 1295;
1299; 1300; 1301; 1302; 1303; 1304; 1305; 1306; 1308; 1310; 1311; 1313; 1314; 1315; 1316; 1320; 1341;
1361; 1362; 1365; 1386; 1389; 1394; 1396; 1397; 1399; 1400; 1402; 1404; 1405; 1406; 1407; 1409; 1410;
1411; 1412; 1413; 1414; 1415; 1416; 1417; 1419; 1421; 1422; 1423; 1424; 1425; 1431; 1436; 1440; 1443;
1444; 1445; 1447; 1448; 1449; 1450; 1451; 1452; 1454; 1455; 1458; 1459; 1487; 1600; 1605; 1607; 1613;
1615; 1617; 1618; 1619; 1621; 1645; 1647; 1648; 1649; 1650; 1651; 1652; 1654; 1655; 1656; 1657; 1658;
1659; 1660; 1662; 1663; 1664; 1665; 1666; 1667; 1668; 1669; 1670; 1671; 1673; 1674; 1676; 1678; 1680;
1709; 1712; 1713; 1716; 1831; 1833; 1834; 1835; 1844; 1845; 1846; 1847; 1848; 1855; 1857; 1859; 1868;
1869; 1871; 1872; 1889; 1890; 1891; 1892; 1893; 1894; 1895; 1902; 1908; 1909; 1910; 1911; 1913; 1926;
1928; 1929; 1930; 1933; 1934; 1936; 1938; 1993; 1995; 1999; 2000; 2001; 2003; 2004; 2009; 2011; 2014;
2015; 2016; 2017; 2019; 2020; 2024; 2026; 2028; 2108; 2109; 2110; 2111; 2112; 2116; 2121; 2122; 2123;
2125; 2202; 2203; 2204; 2205; 2206; 2207; 2209; 2218; 2310; 2314; 2658; 2659; 2661; 2662; 2663; 2664;
2665; 2666; 2668; 2669; 1029/3; 1055/1; 1066/1; 1066/2; 1128/1; 1128/2; 117/1; 117/2; 1189/1; 1189/2;
1257/1; 1257/2; 1359/2; 1398/1; 1398/2; 1408/1; 1408/2; 1653/1; 1653/2; 1653/3; 1727/1; 1856/1; 1856/2;
1867/1; 1867/2; 2018/1; 2018/2; 2298/1; 462/1; 462/2; 471/1; 593/1; 593/2; 594/1; 594/2; 862/1; 862/2;
869/1; 869/2; 887/1; 887/2; 908/1; 908/2; 987/1; 987/2; 989/1; 989/2.
прилог: "Уређајна основа Берин Извор ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Берин Извор ".
- Комуналне функције (гробље)

1 Берин Извор гробље 871
76
ЗА СЕЛА.
04. Уређајна основа за село Братишевац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Братишевац израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Братишевац (144 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (600-700 m) СЗ
ободу Лужничке котлине, у подножју Суве планине (1810 m), 7 km СЗ од Бабушнице. Површина атара износи 908 ha.
Повезује шест махала Црњинце, Каменицу, Новоселце, Белу воду, Горњу и Доњу малу. Помиње се у једном турском
списку из 1576 /77. под називом Биратишевче. По ослобођењу од Турака има 25 домаћинстава и 200 житеља (1879).
Становништво је српско (слави Св. Николу, Митровдан и др.; сеоске славе Спасовдан и Митровдан). Струју добија
1962. а водовод 1993/ 94. год. Откуп стоке и млека је организован и траје током целе године.
Уређајна основа за село Братишевац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 90.32 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Братишевац .
Табела 1.
56; 58; 82; 84; 85; 88; 90; 92; 96; 101; 103; 105; 108; 110; 136; 138; 139; 140; 141; 142; 143; 145; 146;
147; 148; 154; 155; 156; 157; 158; 160; 161; 162; 163; 164; 168; 169; 170; 171; 174; 184; 185; 190; 192;
193; 194; 198; 199; 202; 257; 258; 261; 262; 263; 264; 266; 268; 269; 270; 271; 273; 276; 277; 282; 285;
286; 287; 289; 543; 544; 545; 546; 629; 633; 636; 644; 667; 670; 671; 672; 674; 675; 676; 678; 679; 681;
685; 686; 687; 688; 689; 701; 702; 703; 705; 706; 707; 708; 709; 710; 711; 885; 886; 887; 888; 890; 893;
894; 898; 1019; 1020; 1021; 1022; 1023; 1024; 1025; 1026; 1034; 1035; 1036; 1037; 1038; 1043; 1044;
1046; 1047; 1048; 1078; 1079; 1080; 1081; 1082; 1095; 1096; 1097; 1104; 1106; 1115; 1116; 1117; 1120;
1121; 1122; 1123; 1125; 1126; 1155; 1156; 1157; 1158; 1159; 1160; 1162; 1165; 1288; 1290; 1291; 1293;
1294; 1295; 1296; 1297; 1299; 1302; 1303; 1304; 1305; 1306; 1318; 1323; 1324; 1325; 1326; 1327; 1328;
1329; 1330; 1331; 1333; 1335; 1336; 1338; 1339; 1340; 1341; 1342; 1343; 1344; 1345; 1346; 1347; 1348;
1349; 1352; 1353; 1355; 1356; 1357; 1361; 1363; 1364; 1365; 1367; 1368; 1369; 1370; 1371; 1372; 1373;
1374; 1375; 1376; 1377; 1378; 1379; 1380; 1381; 1382; 1383; 1384; 1385; 1386; 1387; 1388; 1389; 1390;
1391; 1392; 1393; 1394; 1395; 1396; 1397; 1398; 1399; 1400; 1401; 1402; 1403; 1404; 1405; 1406; 1407;
1 Братишевац
1408; 1409; 1410; 1411; 1412; 1413; 1414; 1415; 1416; 1417; 1418; 1419; 1421; 1422; 1426; 1427; 1495;
1496; 1536; 1538; 1539; 1540; 1541; 1542; 1548; 1549; 1550; 1558; 1564; 1567; 1568; 1587; 1590; 1592;
1598; 1611; 1613; 1614; 1615; 1616; 1617; 1618; 1619; 1620; 1621; 1626; 1629; 1630; 1631; 1632; 1633;
1634; 1636; 1639; 1640; 1642; 1647; 1648; 1765; 1766; 1767; 1768; 1769; 1771; 1777; 1778; 1781; 1784;
1785; 1787; 1788; 1790; 1791; 1792; 1793; 1794; 1796; 1798; 1799; 1800; 1803; 1804; 1816; 1826; 1827;
1828; 1829; 1830; 1831; 1832; 1842; 1967; 1968; 1970; 1973; 1974; 1975; 1977; 1980; 1981; 1983; 1984;
1986; 1987; 1992; 1993; 1995; 1996; 1998; 1999; 2000; 2001; 2010; 2075; 2076; 2077; 2080; 2791; 2792;
2793; 2794; 2795; 2796; 2797; 2798; 2800; 2801; 2802; 2803; 2804; 2806; 2982; 2983; 3034; 3038; 3039;
3040; 3059; 3060; 3403; 3404; 3405; 3406; 3407; 3408; 3409; 3410; 3411; 3418; 3420; 3421; 1016/3;
1016/4; 1016/5; 106/1; 106/2; 106/3; 106/4; 107/2; 1114/2; 1124/1; 122/2; 1292/1; 1292/2; 1317/1; 1317/2;
1317/3; 1317/4; 1322/1; 1322/2; 1322/4; 1332/1; 1332/2; 144/1; 144/2; 144/3; 144/4; 144/5; 144/6; 1635/1;
1635/2; 166/1; 1782/2; 1786/1; 1786/2; 1795/2; 186/1; 186/2; 186/3; 188/1; 188/2; 1990/1; 1990/3; 1991/1;
1991/2; 288/1; 288/2; 288/3; 290/2; 609/1; 704/1; 884/2.
прилог: "Уређајна основа Братишевац ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Братишевац ".
77

1 Братишевац гробље 1616/5, 1418
ЗА СЕЛА.
05. Уређајна основа за село Брестов Дол у општини Бабушница

Уређајна основа за село Брестов Дол израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Брестов Дол (15 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље збијеног типа. у подножју Суве
планине (1810 m), 13 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 553 ha. Назив је фитогеографског порекла - по
бресту. Простире се у висинској зони 600-700 m. Обухвата осам махала са родовским називима (Лакинци, Ђосинци,
Костолци, Ђопинци, Џуринци, Голубовци, Јованоеци и Гроздановци). He постоје поуздани подаци о старијој прошлости
насеља. Помиње се у попису из 1879. (41 домађинство и 326 житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу. Св.
Ранђела и Св. Стефана). Има православну цркву посвећену Св. Трновој Петки, чији дан је и црквена слава. Струју
добија 60-их год. XX в., а водом се снабдева преко локалног водосистема. Због масовне емиграције четвороразредна
ОШ је престала са радом. Познат је по традиционалном печалбарству
Уређајна основа за село Брестов Дол саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 41.19 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Брестов Дол .
Табела 1.
110; 111; 587; 589; 590; 591; 592; 595; 597; 598; 787; 788; 802; 825; 832; 833; 913; 916; 917; 918; 919;
920; 921; 922; 924; 927; 928; 929; 932; 934; 937; 938; 939; 940; 941; 942; 943; 944; 945; 946; 947; 948;
949; 950; 951; 953; 954; 955; 956; 957; 958; 959; 960; 962; 963; 964; 965; 973; 974; 975; 976; 977; 978;
979; 980; 981; 982; 983; 984; 985; 986; 988; 989; 990; 991; 992; 993; 994; 996; 997; 998; 999; 1000;
1002; 1003; 1009; 1010; 1011; 1012; 1014; 1015; 1016; 1017; 1019; 1025; 1026; 1027; 1028; 1029; 1030;
1031; 1032; 1033; 1039; 1041; 1042; 1043; 1044; 1045; 1046; 1089; 1094; 1095; 1096; 1097; 1098; 1099;
1100; 1101; 1102; 1103; 1104; 1105; 1106; 1107; 1108; 1110; 1111; 1115; 1117; 1119; 1120; 1121; 1122;
1 Брестов Дол 1123; 1124; 1125; 1126; 1127; 1128; 1129; 1131; 1132; 1133; 1135; 1140; 1141; 1142; 1143; 1148; 1149;
1150; 1156; 1157; 1158; 1164; 1165; 1510; 1511; 1512; 1516; 1518; 1519; 1520; 1521; 1522; 1523; 1524;
1525; 1561; 1589; 1591; 1592; 1596; 1597; 1598; 1612; 1613; 1615; 1656; 1657; 1658; 1659; 1666; 1667;
1668; 1671; 1672; 1673; 1674; 1675; 1676; 1677; 1678; 1679; 1680; 1681; 1682; 1683; 1684; 1685; 1686;
1687; 1688; 1689; 1690; 1691; 1692; 1694; 1695; 1696; 1697; 1698; 1699; 1705; 1706; 1707; 1708; 1709;
1710; 1711; 1712; 1713; 1719; 1729; 1730; 1731; 1732; 1733; 1734; 1735; 1741; 1742; 1919; 2075; 2080;
2081; 2083; 2088; 2130; 2131; 2187; 2188; 2195; 2250; 2566; 2852; 2854; 2856; 2858; 2860; 2861; 2863;
2864; 2865; 2867; 1040/1; 1526/1; 1720/1; 2076/1; 2076/2; 2078/1; 987/1; 987/2;
78
прилог: "Уређајна основа Брестов Дол ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Брестов Дол".
- месна заједница
1 Брестов Дол месна заједница 987/1, 987/2
гробље 953
ЗА СЕЛА.
06. Уређајна основа за село Богдановац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Богдановац израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Богдановац (39 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа. у подножју Мечјег
врха (1184 m), једног од врхова Суве планине (1810 m),13 km западно од Бабушнице. Површина атара износи 2.415 ha.
Простире се у висинској зони 700-900 m. Обухвата четири махале: Центар, Балце, Таловче и Пећинче. Старија
насељеност утврђена је на локалитету Падине (трагови латинске ковачнице из V в.) и у махали Бавце (римско
гробље). Са првобитне локације (изнад села Велико Боњинце), под најездом Турака. премешта се дубље у шуму и
носи име Кукавица. Данашњи назив добија 1885. по имену једног од угледних мештана - Богдан, кога су Турци убили
на брду Богдановица. Помиње се у попису из 1879. (99 домаћинстава и 725 житеља). Становништво је српско, (слави
Св. Јована, Пејчиндан и Митровдан: сеоска слава Св. архангел Гаврило. у народу Горешњак"), по предању, пореклом
са Космета. Има манастир Св. Ранђела, спомен-плочу родољубима палим у I светском рату' и спомен-плочу борцима
палим у II светском рату. Електифициран је 80-их год. XX в., а водом се снабдева преко локалних водовода.
Традиционално је развијено овчарство, а цигларско-црепарски и мутавџијски занати су ишчезли.
Уређајна основа за село Богдановац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 297.85 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Богдановац .
Табела 1.
79
98; 99; 240; 247; 248; 294; 295; 296; 297; 298; 299; 300; 302; 308; 309; 403; 404; 405; 406; 407; 408;
409; 410; 414; 626; 627; 628; 629; 630; 631; 632; 633; 634; 635; 636; 641; 642; 643; 644; 651; 652; 653;
654; 655; 656; 657; 658; 659; 660; 661; 662; 663; 664; 665; 666; 667; 668; 669; 670; 671; 672; 673; 674;
675; 676; 677; 678; 679; 680; 681; 682; 683; 684; 685; 686; 687; 688; 689; 690; 691; 692; 693; 694; 695;
696; 697; 698; 699; 701; 702; 703; 704; 705; 706; 707; 708; 709; 710; 711; 712; 713; 714; 715; 716; 717;
718; 719; 720; 725; 726; 727; 728; 730; 731; 732; 739; 740; 741; 748; 751; 752; 753; 754; 755; 756; 757;
758; 759; 760; 761; 764; 766; 767; 769; 770; 771; 772; 773; 774; 775; 776; 777; 778; 779; 780; 781; 782;
783; 784; 785; 786; 790; 791; 793; 794; 795; 808; 809; 810; 811; 812; 814; 815; 816; 817; 818; 819; 820;
821; 822; 823; 824; 825; 826; 827; 828; 829; 856; 868; 875; 954; 957; 987; 988; 989; 991; 992; 994; 996;
999; 1002; 1003; 1004; 1009; 1011; 1012; 1017; 1019; 1020; 1021; 1022; 1024; 1025; 1027; 1029; 1030;
1031; 1032; 1036; 1037; 1038; 1039; 1040; 1041; 1042; 1043; 1044; 1112; 1115; 1116; 1117; 1118; 1124;
1144; 1148; 1149; 1150; 1151; 1261; 1278; 1279; 1280; 1282; 1290; 1294; 1298; 1301; 1305; 1306; 1307;
1308; 1309; 1310; 1311; 1312; 1313; 1314; 1315; 1316; 1317; 1318; 1319; 1329; 1351; 1352; 1353; 1354;
1355; 1356; 1358; 1359; 1361; 1362; 1363; 1364; 1365; 1366; 1368; 1369; 1473; 1482; 1483; 1497; 1498;
1499; 1500; 1501; 1502; 1503; 1517; 1529; 1533; 1535; 1537; 1538; 1540; 1541; 1542; 1543; 1544; 1563;
1564; 1565; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1572; 1573; 1574; 1575; 1576; 1586; 1588; 1607; 1608; 1609;
1610; 1683; 1684; 1699; 1700; 1919; 1921; 1922; 1924; 1926; 1927; 1928; 1929; 1930; 1931; 1939; 1940;
1945; 2098; 2108; 2109; 2110; 2111; 2112; 2113; 2118; 2119; 2120; 2121; 2122; 2123; 2124; 2125; 2126;
2127; 2128; 2129; 2130; 2133; 2135; 2136; 2137; 2138; 2139; 2140; 2144; 2145; 2146; 2147; 2149; 2158;
2159; 2160; 2169; 2213; 2221; 2225; 2226; 2227; 2228; 2229; 2230; 2231; 2234; 2235; 2236; 2237; 2238;
2239; 2240; 2241; 2242; 2243; 2245; 2246; 2247; 2248; 2249; 2250; 2251; 2252; 2253; 2254; 2255; 2256;
2257; 2258; 2259; 2260; 2261; 2263; 2264; 2265; 2266; 2267; 2268; 2269; 2270; 2271; 2273; 2274; 2275;
2276; 2278; 2280; 2282; 2283; 2284; 2287; 2288; 2289; 2290; 2291; 2292; 2293; 2377; 2378; 2379; 2381;
2384; 2385; 2391; 2393; 2394; 2410; 2412; 2413; 2415; 2416; 2417; 2418; 2419; 2420; 2422; 2424; 2426;
2427; 2428; 2429; 2430; 2431; 2432; 2433; 2435; 2436; 2437; 2439; 2440; 2441; 2442; 2443; 2444; 2445;
2446; 2447; 2448; 2449; 2451; 2457; 2458; 2459; 2460; 2461; 2463; 2464; 2465; 2466; 2476; 2491; 2492;
2499; 2500; 2502; 2504; 2527; 2528; 2533; 2570; 2571; 2574; 2576; 2577; 2578; 2637; 2638; 2639; 2655;
2657; 2659; 2661; 2662; 2663; 2664; 2665; 2666; 2667; 2668; 2670; 2680; 2683; 2684; 2802; 2803; 2804;
2805; 2806; 2807; 2808; 2809; 2818; 2819; 2820; 2823; 2824; 2826; 2827; 2828; 2829; 2830; 2831; 2834;
2837; 2841; 2842; 2843; 2844; 2845; 2846; 2847; 2848; 2849; 2850; 2851; 2852; 2853; 2855; 2856; 2857;
2859; 2860; 2861; 2863; 2864; 2865; 2866; 2868; 2877; 2878; 2912; 2913; 2915; 2916; 2917; 2919; 2937;
1 Богдановац 2938; 2940; 2941; 2943; 2947; 2948; 2949; 2950; 2951; 2955; 2964; 2966; 2967; 2969; 2970; 2977; 2978;
3003; 3005; 3008; 3009; 3011; 3027; 3028; 3051; 3052; 3053; 3054; 3056; 3057; 3058; 3059; 3060; 3061;
3062; 3069; 3070; 3071; 3075; 3076; 3077; 3078; 3079; 3080; 3081; 3115; 3145; 3146; 3152; 3153; 3154;
3155; 3156; 3157; 3158; 3159; 3160; 3161; 3162; 3163; 3165; 3166; 3167; 3169; 3170; 3171; 3202; 3204;
3205; 3207; 3208; 3209; 3210; 3225; 3226; 3237; 3240; 3242; 3243; 3244; 3246; 3247; 3248; 3249; 3250;
3253; 3256; 3259; 3260; 3410; 3422; 3423; 3435; 3436; 3437; 3438; 3439; 3440; 3441; 3442; 3443; 3444;
3445; 3446; 3447; 3448; 3450; 3451; 3453; 3464; 3473; 3474; 3476; 3477; 3478; 3479; 3480; 3483; 3484;
3485; 3798; 3799; 3845; 3846; 3847; 3848; 3852; 3853; 3854; 3855; 3856; 3857; 3858; 3859; 3860; 3861;
3862; 3863; 3864; 3865; 3866; 3867; 3880; 3881; 3884; 3885; 3886; 3887; 3888; 3890; 3891; 3892; 3893;
3894; 3895; 3896; 3926; 3929; 3930; 3931; 3932; 3933; 3934; 3935; 3936; 3937; 3938; 3940; 3946; 3947;
3984; 3985; 3986; 4047; 4048; 4049; 4050; 4055; 4056; 4071; 4072; 4073; 4074; 4093; 4228; 4346; 4352;
4354; 4355; 4356; 4357; 4358; 4359; 4360; 4361; 4362; 4368; 4418; 4419; 4421; 4425; 4434; 4444; 4445;
4446; 4448; 4452; 4453; 4454; 4455; 4456; 4457; 4458; 4459; 4527; 4530; 4532; 4533; 4568; 4571; 4617;
4620; 4621; 4631; 4632; 4633; 4634; 4638; 4639; 4640; 4641; 4642; 4660; 4661; 4662; 4663; 4664; 4665;
4666; 4667; 4668; 4669; 4670; 4671; 4672; 4673; 4674; 4675; 4676; 4677; 4678; 4679; 4681; 4688; 4689;
4690; 4692; 4693; 4694; 4695; 4696; 4697; 4698; 4699; 4700; 4701; 4702; 4703; 4704; 4870; 4871; 4872;
4892; 4893; 4894; 4895; 4896; 4900; 4901; 4902; 4903; 4904; 4905; 4906; 4907; 4908; 4909; 4910; 4911;
4912; 4913; 4914; 4915; 4916; 4917; 4918; 4919; 4920; 4921; 4922; 4923; 4927; 4928; 4929; 4930; 4931;
4935; 4937; 4940; 4943; 4944; 4946; 4947; 4949; 4950; 4993; 5048; 5079; 5080; 5081; 5082; 5083; 5084;
5085; 5140; 5142; 5143; 5172; 5173; 5175; 5185; 5186; 5187; 5188; 5189; 5190; 5192; 5206; 5208; 5212;
5213; 5215; 5216; 5217; 5218; 5219; 5220; 5221; 5222; 5223; 5225; 5227; 5228; 5229; 5235; 5236; 5237;
5238; 5239; 5240; 5250; 5251; 5253; 5335; 5347; 5350; 5351; 5353; 5354; 5355; 5356; 5357; 5358; 5359;
5361; 5362; 5367; 5368; 5369; 5370; 5371; 5372; 5374; 5382; 5383; 5384; 5406; 5429; 5433; 5774; 5775;
5776; 5777; 5778; 5779; 5780; 5783; 5784; 5788; 5789; 5790; 5791; 5793; 5794; 5795; 5796; 5811; 5812;
5813; 5822; 5823; 5824; 5825; 5826; 5828; 5830; 5831; 5834; 5888; 5890; 5893; 5894; 5895; 5896; 5902;
5903; 5904; 5907; 5917; 5955; 5956; 5957; 5959; 5961; 5962; 5963; 5964; 5965; 5966; 5967; 5968; 5969;
6212; 6215; 6217; 6218; 6219; 6220; 6221; 6222; 6223; 6224; 6225; 6226; 6227; 6228; 6229; 6230; 6233;
6234; 6235; 6237; 6238; 6239; 6240; 6241; 6242; 6243; 6244; 6246; 1321/2; 1593/3; 1593/4; 1595/1;
1595/2; 1595/3; 1596/1; 1698/1; 1917/2; 1923/1; 1923/2; 2286/1; 2286/2; 2920/1; 2920/2; 2963/1; 2963/2;
2971/1; 3006/1; 3006/2; 3006/3; 3151/1; 3238/2; 3426/1; 3449/1; 3449/2; 3800/1; 3800/2; 4057/1; 4057/2;
4058/1; 4058/3; 4232/3; 4232/6; 4364/1; 4460/1; 4460/2; 4460/3; 4941/1; 4941/2; 5330/1; 5330/2; 5817/1;
700/1; 700/2; 768/1; 768/2; 768/3;
прилог: "Уређајна основа Богдановац ".
80

су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Богдановац ".
- Комуналне функције (гробље)
1 Богдановац гробље 740
ЗА СЕЛА.
07. Уређајна основа за село Вава у општини Бабушница

Уређајна основа за село Вава се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Вава (218 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (640-760 m) странама
Балван потока, леве притоке Лужнице, у централном делу Лужничке котлине, између Стрвна (1068 m) и Великог
Корбеша (965 m), 4,5 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 802 ha. Подељена је на 13 засеока: Росинце,
Гмитровце, Митановце, Нешинце, Чукурејинце, Челандинце, Самарџијинце, Пуџинце, Цоћинце, Каландеровце,
Мишинце, Качаревце и Доњу малу. Основана је на локалитету Сечен Камен (удаљен 3 km од данашње локације). Тада
носи назив Ваваљево. Помиње се у попису из 1879. (47 домаћинстава и 431 житељ). Становништво је српско (слави
Cв. Николу и Cв. Ранђела; сеоска слава Спасовдан; преслава Митровдан). Електричну енергију добија 1957, а водом
се снабдева преко локалног водоводног система. Има четвороразредну ОШ (1943), руинирани манастир Св. Димитрија
и Спасовски и Гмитровски камени крст. Некада развијено овчарство последњих год. губи значај.
Уређајна основа за село Вава саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 81.72 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Вава .
Табела 1.
1363; 1364; 1548; 1549; 1629; 1630; 1633; 1645; 1648; 1649; 1650; 1652; 1655; 1656; 1657; 1658; 1659;
1660; 1661; 1662; 1663; 1664; 1679; 1680; 1683; 1714; 1725; 1726; 1727; 1728; 1731; 1733; 1734; 1735;
1737; 1738; 1739; 1740; 1741; 1744; 1745; 1747; 1748; 1749; 1750; 1751; 1752; 1753; 1754; 1755; 1756;
1757; 1758; 1759; 1760; 1762; 1763; 1790; 1793; 1797; 1799; 1800; 1801; 1802; 1803; 1804; 1805; 1806;
1807; 1808; 1809; 1810; 1811; 1812; 1816; 1817; 1818; 1820; 1823; 1824; 1826; 1827; 1828; 1829; 1830;
1 Вава
1831; 1832; 1833; 1847; 1861; 1862; 1863; 1864; 1865; 1866; 1868; 1873; 1900; 1930; 1931; 1932; 1933;
1934; 1946; 1947; 1953; 1954; 1955; 1956; 1958; 1960; 1961; 1962; 1963; 1964; 1966; 1967; 1968; 1969;
1970; 1971; 1972; 1973; 1974; 1975; 1976; 1977; 1978; 1979; 1982; 1983; 1984; 1985; 1986; 1987; 1988;
1989; 1990; 1991; 1992; 1993; 1994; 1996; 2000; 2002; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007; 2009; 2010; 2011;
2012; 2014; 2015; 2016; 2017; 2018; 2019; 2060; 2063; 2064; 2068; 2071; 2072; 2098; 2099; 2733; 2740;
81
2743; 2744; 2745; 2746; 2747; 2748; 2751; 2754; 2758; 2759; 2760; 2762; 2765; 2766; 2767; 2768; 2771;
2772; 2774; 2777; 2778; 2779; 2780; 2781; 2782; 2783; 2788; 2789; 2790; 2791; 2793; 2801; 2802; 2803;
2804; 2805; 2806; 2807; 2808; 2809; 2810; 2812; 2813; 2814; 2816; 2817; 2818; 2819; 2820; 2821; 2823;
2829; 2846; 2849; 2850; 2851; 2853; 2854; 2855; 2856; 2857; 2858; 2859; 2860; 2861; 2862; 2863; 2864;
2865; 2866; 2867; 2868; 2869; 2870; 2871; 2872; 2873; 2874; 2875; 2876; 2877; 2878; 2879; 2880; 2881;
2882; 2883; 2884; 2885; 2886; 2887; 2888; 2889; 2890; 2891; 2892; 2893; 2894; 2895; 2896; 2899; 2900;
2902; 2907; 2908; 2909; 2910; 2911; 2912; 2914; 2915; 2917; 2941; 2942; 2944; 2947; 2948; 2949; 2950;
2951; 2957; 2958; 2968; 2971; 2972; 2973; 2976; 2983; 2984; 2985; 2986; 2987; 2988; 2994; 2997; 2998;
2999; 3001; 3002; 3017; 3018; 3019; 3027; 3035; 3036; 3037; 3038; 3041; 3042; 3043; 3044; 3046; 3047;
3048; 3049; 3054; 3055; 3056; 3057; 3058; 3059; 3062; 3063; 3064; 3065; 3066; 3068; 3069; 3070; 3071;
3072; 3074; 3076; 3079; 3080; 3082; 3089; 3090; 3097; 3098; 3099; 3100; 3101; 3102; 3103; 3104; 3105;
3115; 3117; 3121; 3125; 3126; 3127; 3128; 3129; 3130; 3131; 3132; 3133; 3134; 3135; 3136; 3137; 3139;
3140; 3141; 3142; 3146; 3148; 3149; 3151; 3152; 3153; 3154; 3156; 3158; 3159; 3160; 3456; 3464; 3465;
3466; 3468; 3472; 3473; 3474; 3475; 3476; 3477; 3478; 3479; 3480; 3481; 3482; 3483; 3485; 3486; 3489;
3490; 3518; 3519; 3520; 3521; 3522; 3523; 3524; 3525; 3532; 3541; 3542; 3543; 3545; 3546; 3547; 3549;
3845; 3846; 3847; 3848; 3849; 3850; 3851; 3852; 3857; 3862; 3864; 3866; 3867; 3868; 3869; 3872; 3873;
3874; 3881; 3882; 3884; 3885; 3894; 3895; 3896; 3897; 3901; 3902; 3909; 3910; 3912; 3913; 3914; 3923;
3927; 3928; 3950; 3952; 3953; 3955; 3957; 3958; 3959; 3960; 3962; 3964; 3965; 3968; 3984; 3992; 4298;
4299; 4300; 4304; 4305; 4306; 4308; 4310; 4311; 4312; 4313; 4314; 4315; 4316; 4321; 4322; 4323; 4324;
4325; 4340; 4341; 4342; 4343; 4344; 4345; 4346; 4347; 4348; 4351; 4352; 4353; 4354; 4815; 4816; 4817;
4818; 4819; 4820; 4822; 4823; 4824; 4825; 4827; 4829; 4830; 4831; 4832; 4833; 4834; 4835; 4836; 4837;
4838; 4839; 4850; 4851; 4853; 4876; 4878; 4885; 4886; 4887; 4888; 4889; 4890; 4891; 4895; 4896; 4897;
4898; 4899; 4900; 4901; 4903; 4904; 4905; 4906; 4907; 4908; 4909; 4910; 4912; 4951; 4952; 4953; 4954;
4955; 4956; 4957; 4959; 4960; 5056; 5087; 5088; 5089; 5140; 5142; 5143; 5151; 5153; 5154; 5155;
1761/1; 1792/1; 1792/2; 1867/1; 1867/2; 2001/1; 2001/2; 2062/2; 2761/1; 2761/2; 2848/1; 2848/2; 2852/1;
2852/2; 2918/1; 2918/2; 3031/2; 3060/1; 3060/2; 3061/1; 3061/2; 3106/1; 3106/2; 3471/1; 3471/2; 3544/2;
3876/2; 3893/1; 3898/1; 3951/1; 3951/2; 3954/1; 3954/2; 3954/3; 3954/4; 3956/1; 3956/2; 3961/2; 4317/1;
4317/2; 4828/1; 4828/2; 4902/1; 4902/2; 4930/1; 4931/1; 4931/2; 5152/1; 5159/1;
прилог: "Уређајна основа Вава ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Вава ".
oсновна школа 1867/1
1 Вава гробље 2914, 2915
ЗА СЕЛА.
08. Уређајна основа за село Валниш у општини Бабушница

Уређајна основа за село Валниш се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
82
Село Валниш (49 стaновника, Попис 2011.) je сточарско-ратарско и континуирано (после II светског рата)
депопулационо сеоско насеље полузбијеног типа, на (600-700 m) долинским странама Балнишке реке и њених
притока, у ЈИ делу Лужничке котлине, 13 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 768 ha. Обједињује три
физиономске целине: Село (Валниш), главни део села, и два одвојена (приближно до 500 m) засеока - Пејчинце и
Поповце. У селу су пронађени остаци (пећ за печење грнчарије, земљане водоводне цеви, жрвањ за млевење жита и
остаци ковачнице) који упућују на ранију насељеност. Са првобитне локације - Селиште (удаљено 1,5 km), премештен
је на нижу, данашњу поред пута. Помиње се у једном списку из 1576/77. под називом Илваниш. По ослобођењу од
Турака има 44 домаћинстава и 345 житеља (1879). Становништво је српско (слави Митровдан, Cв. Ранђела, Cв.
Николу и Ђурђиц; сеоска слава Спасовдан), староседелачко. Електрично осветљење добија 1966/67, асфалтни пут
1976, а водом се снабдева преко локалних водовода. Има споменик родољубима палим у I и II светском рату (подигнут
1972). Четвороразредна ОШ је затворена. Некада развијени занати (ковачки, ћурчијски и грађевински) су ишчезли.
Уређајна основа за село Валниш саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 83.43 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Валниш .
Табела 1.
250; 666; 667; 686; 714; 722; 725; 726; 727; 728; 729; 730; 731; 732; 742; 743; 745; 747; 970; 971; 976;
977; 978; 992; 994; 995; 996; 997; 998; 1003; 1004; 1005; 1010; 1012; 1013; 1018; 1020; 1021; 1022;
1023; 1024; 1026; 1027; 1028; 1040; 1041; 1042; 1043; 1046; 1047; 1068; 1069; 1134; 1135; 1325; 1327;
1366; 1370; 1371; 1372; 1373; 1718; 1719; 1722; 1770; 1771; 1779; 1783; 1784; 1786; 1788; 1790; 1793;
1794; 1795; 1796; 1797; 1799; 1800; 1801; 1803; 1804; 1805; 1806; 1807; 1808; 1809; 1810; 1811; 1812;
1814; 1815; 1816; 1817; 1818; 1822; 1823; 1824; 1825; 1826; 1827; 1828; 1829; 1831; 1832; 1833; 1834;
1836; 1837; 1839; 1841; 1842; 1843; 1844; 1845; 1846; 1847; 1848; 1849; 1850; 1851; 1852; 1853; 1854;
1855; 1856; 1858; 1860; 1861; 1862; 1863; 1867; 1868; 1869; 1870; 1871; 1872; 1873; 1874; 1876; 1880;
1881; 1882; 1883; 1884; 1887; 1888; 1890; 1898; 1899; 1904; 1905; 1906; 1944; 1978; 1993; 1994; 1995;
1996; 1997; 1998; 2001; 2002; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007; 2008; 2009; 2010; 2011; 2012; 2013; 2014;
2015; 2016; 2017; 2018; 2019; 2020; 2021; 2022; 2023; 2024; 2025; 2026; 2027; 2028; 2029; 2030; 2031;
2032; 2033; 2034; 2035; 2036; 2037; 2038; 2039; 2040; 2041; 2042; 2043; 2044; 2045; 2046; 2047; 2048;
2049; 2050; 2051; 2052; 2053; 2054; 2055; 2056; 2057; 2058; 2059; 2060; 2061; 2062; 2063; 2064; 2065;
1 Валниш 2066; 2067; 2068; 2069; 2070; 2071; 2072; 2073; 2074; 2075; 2076; 2077; 2078; 2079; 2080; 2081; 2083;
2084; 2085; 2086; 2087; 2088; 2089; 2090; 2091; 2092; 2093; 2094; 2095; 2243; 2246; 2247; 2248; 2249;
2257; 2259; 2352; 2356; 2357; 2358; 2360; 2361; 2362; 2363; 2364; 2369; 2370; 2371; 2372; 2373; 2374;
2375; 2376; 2377; 2378; 2382; 2383; 2384; 2386; 2387; 2388; 2389; 2390; 2391; 2392; 2393; 2395; 2396;
2397; 2398; 2399; 2400; 2402; 2403; 2404; 2405; 2406; 2407; 2408; 2409; 2410; 2411; 2413; 2415; 2416;
2417; 2418; 2419; 2420; 2421; 2422; 2429; 2434; 2436; 2437; 2438; 2439; 2440; 2441; 2442; 2443; 2444;
2445; 2446; 2447; 2448; 2449; 2452; 2453; 2454; 2455; 2456; 2457; 2461; 2462; 2464; 2475; 2506; 2508;
2509; 2510; 2649; 2656; 2657; 2659; 2661; 2668; 2706; 2716; 2741; 2782; 2783; 3073; 3079; 3080; 3081;
3082; 3083; 3084; 3087; 3104; 3105; 3106; 3107; 3108; 3110; 3111; 3112; 3113; 3114; 3115; 3116; 3117;
3118; 3119; 3122; 3123; 3124; 1025/1; 1025/2; 1361/2; 1367/1; 1739/1; 1739/2; 1782/1; 1785/2; 1802/1;
1802/2; 1802/3; 1819/1; 1819/2; 1820/1; 1820/2; 1821/1; 1821/2; 1821/3; 1821/4; 1821/5; 1830/1; 1830/2;
1835/3; 1838/1; 1838/2; 1838/3; 1838/4; 1838/5; 1840/1; 1840/2; 1999/1; 1999/2; 2000/1; 2000/2; 2082/1;
2082/2; 2082/3; 2412/1; 2412/2; 2412/3; 2435/1; 2435/2; 2658/1; 2658/2; 2658/3; 2660/2; 2708/1; 2708/2;
2744/2; 2744/4; 3071/1; 3071/2; 3071/3; 3071/4; 3072/1; 3072/3; 3103/1; 3103/2;
прилог: "Уређајна основа Валниш ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Валниш ".
83

1 Валниш гробље 1793, 1794, 1795, 1797

ЗА СЕЛА.
09. Уређајна основа за село Вучи Дел у општини Бабушница

Уређајна основа за село Вучи Дел се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Вучи Дел (79 стaновника, Попис 2011.) je погранично (ка Бугарској), сточарско сеоско насеље разбијеног
типа, на северним падинама Руј планине (1706 m), 29 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 935 ha. По
предању, ранији назив је Владисавци, а данашње име је зоогеографског порекла - по вуковима. Кроз село протичу
бујични токови (Столски, Кошарски и Сеоски поток), који се спајају и код села Раките уливају у Блатаницу, леву притоку
Јерме. Окружен је буковим шумама и пашњацима. Просторно се развија у висинском појасу 1000-1200 m. Обухвата
девет физиономских делова: Крљину, Просиште, Валогу, Кошаре, Boлашће, Бричевиште, Село, Попраст и Столску
махалу. Помиње се у непотпуним списима отоманских војника пиротских и суседних крајева из 1606. (3 домаћинства),
када припада кази Шехирћој. После ослобођења од Турака има 18 домаћинстава и 171 житеља (1879). Становништво
је православно (слави Митровдан и Cв. Ранђела; сеоска слава Cв. Герман), досељено из Знепоља (Бугарска) у XVII в.
и села Стрелац (ХVIII в.), а национално се декларише као југословенско, бугарско и српско. Електричну енергију добија
70-их год. XX в., телефонске везе 1985, а водом се снабдева преко локалних водовода. Има четвороразредну ОШ
(почела сарадом 1956). Познат је по козарству и грађевинским радницима (одлазаку "печалбу"). У атару, од 1926. до
1963. (по другим изворима затворен 1951) радио је рудник каменог угља "Јерма".
Уређајна основа за село Вучи Дел саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 214.47 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Вучи Дел.
Табела 1.
93; 315; 318; 319; 320; 321; 322; 323; 324; 327; 328; 329; 331; 332; 333; 334; 337; 338; 339; 340; 342;
343; 344; 345; 346; 347; 348; 349; 350; 351; 352; 353; 354; 355; 357; 358; 359; 360; 362; 364; 367; 369;
370; 371; 374; 378; 379; 380; 381; 383; 384; 385; 386; 387; 388; 389; 390; 391; 392; 393; 394; 396; 399;
400; 401; 402; 403; 404; 405; 406; 407; 408; 409; 410; 411; 412; 413; 415; 416; 417; 418; 419; 420; 421;
423; 424; 426; 436; 437; 438; 439; 440; 441; 442; 443; 447; 449; 457; 459; 460; 461; 462; 464; 465; 466;
467; 468; 469; 470; 471; 472; 473; 474; 476; 479; 540; 544; 545; 547; 548; 549; 550; 552; 557; 560; 582;
584; 585; 587; 588; 589; 591; 600; 601; 602; 605; 631; 632; 634; 638; 674; 676; 677; 678; 680; 681; 682;
683; 684; 685; 686; 691; 692; 693; 694; 695; 696; 697; 698; 699; 700; 701; 702; 703; 718; 737; 738; 739;
740; 741; 744; 769; 910; 911; 926; 928; 929; 958; 1160; 1161; 1163; 1278; 1279; 1280; 1281; 1282; 1283;
1 Вучи Дел
1284; 1286; 1287; 1296; 1298; 1299; 1300; 1301; 1302; 1303; 1340; 1341; 1342; 1343; 1344; 1368; 1369;
1380; 1389; 1412; 1413; 1414; 1417; 1418; 1419; 1420; 1421; 1423; 1424; 1425; 1426; 1427; 1428; 1429;
1430; 1431; 1437; 1438; 1439; 1441; 1443; 1445; 1455; 1456; 1458; 1459; 1460; 1461; 1462; 1463; 1464;
1466; 1468; 1469; 1470; 1471; 1472; 1473; 1474; 1475; 1476; 1477; 1479; 1482; 1483; 1484; 1485; 1487;
1489; 1490; 1492; 1493; 1494; 1495; 1496; 1497; 1498; 1499; 1500; 1505; 1512; 1513; 1514; 1522; 1524;
1525; 1526; 1527; 1528; 1529; 1530; 1531; 1533; 1535; 1536; 1537; 1539; 1541; 1542; 1543; 1544; 1545;
1546; 1551; 1552; 1553; 1554; 1560; 1565; 1566; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1572; 1573; 1574; 1575;
1576; 1577; 1579; 1580; 1581; 1582; 1583; 1584; 1585; 1586; 1587; 1588; 1591; 1593; 1597; 1598; 1599;
1600; 1601; 1602; 1603; 1604; 1605; 1606; 1607; 1608; 1609; 1610; 1611; 1612; 1613; 1614; 1615; 1616;
84
1617; 1618; 1619; 1620; 1621; 1622; 1623; 1653; 1654; 1658; 1668; 1669; 1670; 1675; 1676; 1677; 1678;
1679; 1711; 1780; 1781; 1782; 1783; 1787; 1788; 1789; 1790; 1791; 1792; 1793; 1794; 1795; 1796; 1797;
1800; 1801; 1802; 1803; 1804; 1805; 1806; 1807; 1808; 1809; 1810; 1811; 1812; 1813; 1814; 1815; 1816;
1817; 1818; 1819; 1820; 1821; 1822; 1823; 1824; 1825; 1826; 1827; 1828; 1829; 1830; 1831; 1832; 1833;
1834; 1844; 1845; 1846; 1847; 1848; 1850; 1851; 1852; 1854; 1862; 1873; 1874; 1876; 1985; 2004; 2005;
2006; 2007; 1288/1; 1465/1; 1465/2; 1491/1; 1491/2; 1506/1; 1506/2; 1523/1; 1523/2; 1556/1; 1556/2;
1798/1; 1798/2; 1798/3; 1849/1; 1849/2; 341/1; 341/2; 414/1; 414/2; 434/1; 586/1; 586/2; 713/4; 713/5;
прилог: "Уређајна основа Вучи Дел".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Вучи Дел".

1 Вучи Дел гробље 1522, 1280
ЗА СЕЛА.
10. Уређајна основа за село Велико Боњинце у општини Бабушница

Уређајна основа за село Велико Боњинце се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Велико Боњинце (273 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, на
(365 m) нижим падинама Суве планине (1810 m), у Горњем Заплању, одвојено од Малог Боњинца потоком Рџавицом и
заплањским путем, 16 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 1.162 ha. По предању, назив добија по некој
латинској бојној јединици која је ту била стационирана, или по боју који се овде одиграо. Од главног дела села са пет
махала (Шопа, Стубал, Долинка, Љибанкини и Kpс) одвојена је шатла Дубрава на растојању од 1 km. Забележених
трагова старина из млађег хришћанског доба има на потесу Чуке. Са првобитне локације на Селишгу (удаљено 1 km),
премештено је на данашњу. Помиње се у турском катастарском попису из 1498. год. По ослобођењу од Турака броји
111 домаћинстава и 799 житеља (1879). Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Стефана и Св. Јована, литије
Св. Никола летњи; сеоска слава Св. Пантелеј). У В.Б. је рођен проф. dp Чедо Илић, носилац француске легије части.
Првобитна електрификација извршена је 30-их год. XX в., а савремена после II светског рата. Поседује православну
цркву посвећену Св. Николи, чији дан је и црквена слава. Има осморазредну ОШ (почела са радом 1879), здравствену
амбуланту, пошту, локалну пијацу (пазарни дан - недеља) и погон "Балкан". Представља гравитационо средиште за
пет села (В. и Мало Боњинце, Завидинце, Модра Стена и Остатовица). До II светског рата познато је по цигларском
занату. Последњих год. врши се организован откуп печурака, јагода, дивљих купина и др.
Уређајна основа за село Велико Боњинце саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
85
подручја износи 144.04 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Велико
Боњинце . Просторни обухват и списак катастарских парцела у оквиру грађевинског подручја приказани су у следећој
табели:
Табела 1.
176; 177; 178; 179; 181; 182; 453; 454; 465; 466; 467; 468; 482; 483; 484; 486; 497; 498; 499; 500; 504;
505; 507; 509; 510; 511; 513; 516; 521; 522; 523; 524; 525; 526; 527; 528; 530; 531; 532; 533; 534; 535;
536; 537; 538; 539; 540; 541; 542; 543; 544; 545; 546; 547; 548; 549; 550; 553; 554; 555; 564; 565; 566;
567; 568; 569; 572; 573; 574; 575; 576; 577; 588; 593; 594; 595; 596; 597; 598; 599; 600; 601; 602; 603;
604; 605; 606; 607; 608; 609; 610; 612; 613; 614; 615; 628; 629; 630; 631; 632; 2064; 2065; 2066; 2086;
2087; 2089; 2090; 2091; 2092; 2093; 2094; 2095; 2096; 2097; 2098; 2105; 2106; 2107; 2108; 2109; 2113;
2114; 2115; 2117; 2119; 2120; 2121; 2122; 2123; 2124; 2125; 2126; 2127; 2128; 2129; 2130; 2132; 2133;
2134; 2135; 2137; 2151; 2152; 2153; 2154; 2155; 2156; 2157; 2166; 2234; 2235; 2236; 2237; 2238; 2243;
2246; 2252; 2253; 2254; 2255; 2256; 2257; 2258; 2262; 2289; 2292; 2293; 2294; 2295; 2296; 2297; 2298;
2299; 2300; 2301; 2303; 2421; 2422; 2464; 2465; 2466; 2472; 2473; 2474; 2475; 2476; 2498; 2499; 2500;
2501; 2502; 2504; 2518; 2546; 2552; 2567; 2568; 2569; 2570; 2571; 2572; 2573; 2574; 2575; 2576; 2578;
2579; 2580; 2581; 2583; 2584; 2587; 2589; 2590; 2592; 2593; 2594; 2595; 2596; 2597; 2598; 2599; 2600;
2601; 2602; 2603; 2604; 2605; 2606; 2607; 2610; 2611; 2612; 2613; 2614; 2615; 2616; 2617; 2618; 2619;
2621; 2622; 2623; 2624; 2625; 2626; 2627; 2628; 2629; 2630; 2631; 2632; 2633; 2634; 2635; 2636; 2637;
2638; 2639; 2640; 2641; 2642; 2645; 2646; 2647; 2648; 2649; 2650; 2652; 2653; 2654; 2655; 2656; 2657;
2659; 2660; 2661; 2663; 2665; 2669; 2680; 2682; 2685; 2687; 2688; 2691; 2692; 2693; 2696; 2697; 2698;
2699; 2700; 2701; 2710; 2711; 2712; 2713; 2718; 2724; 2725; 2726; 2727; 2758; 2788; 2806; 2808; 2809;
2810; 2813; 2814; 2815; 2816; 2818; 2819; 2821; 2822; 2823; 2824; 2825; 2826; 2827; 2828; 2829; 2830;
2831; 2832; 2833; 2834; 2835; 2836; 2837; 2838; 2839; 2840; 2841; 2842; 2843; 2844; 2846; 2848; 2849;
2853; 2856; 2857; 2858; 2860; 2862; 2863; 2865; 2875; 2876; 2877; 2880; 2881; 2882; 2883; 2884; 2885;
2890; 2891; 2929; 2930; 2932; 2933; 2934; 2935; 3205; 3207; 3208; 3211; 3214; 3215; 3218; 3219; 3228;
3229; 3230; 3231; 3232; 3233; 3235; 3236; 3237; 3238; 3642; 3643; 3644; 3646; 3660; 3664; 3665; 3666;
3667; 3668; 3669; 3670; 3672; 3678; 3679; 3680; 3681; 3682; 3683; 3684; 3685; 3686; 3687; 3688; 3689;
3690; 3691; 3692; 3693; 3696; 3697; 3698; 3699; 3700; 3701; 3702; 3703; 3704; 3705; 3706; 3707; 3708;
3709; 3710; 3712; 3713; 3715; 3717; 3718; 3719; 3720; 3721; 3722; 3723; 3731; 3733; 3734; 3735; 3736;
3737; 3738; 3739; 3744; 3746; 3747; 3748; 3749; 3750; 3751; 3752; 3753; 3754; 3756; 3758; 3760; 3761;
3762; 3763; 3764; 3765; 3766; 3767; 3768; 3769; 3770; 3771; 3772; 3773; 3774; 3775; 3776; 3778; 3779;
3780; 3781; 3782; 3783; 3784; 3785; 3786; 3787; 3788; 3789; 3791; 3792; 3793; 3795; 3796; 3797; 3798;
3799; 3800; 3801; 3802; 3803; 3805; 3806; 3807; 3808; 3809; 3810; 3811; 3812; 3813; 3814; 3816; 3817;
1 Велико Боњинце 3818; 3819; 3820; 3821; 3822; 3823; 3825; 3826; 3827; 3828; 3829; 3830; 3831; 3832; 3833; 3834; 3835;
3836; 3837; 3838; 3839; 3840; 3841; 3842; 3843; 3844; 3845; 3846; 3847; 3848; 3849; 3850; 3851; 3852;
3853; 3854; 3855; 3856; 3857; 3858; 3859; 3860; 3861; 3863; 3864; 3865; 3866; 3867; 3868; 3869; 3870;
3872; 3873; 3874; 3875; 3876; 3877; 3878; 3879; 3880; 3881; 3882; 3883; 3884; 3885; 3886; 3890; 3891;
3898; 3899; 3900; 3901; 3904; 3905; 3906; 3907; 3908; 3909; 3919; 3920; 3926; 3927; 3986; 3989; 3990;
4530; 4533; 4534; 4535; 4536; 4537; 4546; 4554; 4555; 4556; 4557; 4558; 4559; 4560; 4565; 4566; 4570;
4573; 4574; 4575; 4576; 4578; 4579; 4580; 4581; 4585; 4586; 4587; 4588; 4589; 4590; 4591; 4594; 4595;
4596; 4597; 4598; 4599; 4600; 4601; 4602; 4603; 4604; 4605; 4606; 4607; 4608; 4609; 4610; 4611; 4612;
4613; 4614; 4615; 4616; 4617; 4618; 4619; 4620; 4621; 4622; 4624; 4625; 4626; 4628; 4629; 4630; 4631;
4632; 4633; 4634; 4635; 4636; 4637; 4638; 4639; 4640; 4641; 4642; 4643; 4644; 4645; 4646; 4647; 4648;
4649; 4650; 4651; 4653; 4654; 4655; 4656; 4657; 4658; 4659; 4660; 4661; 4662; 4664; 4665; 4666; 4667;
4668; 4669; 4670; 4671; 4672; 4673; 4674; 4675; 4677; 4678; 4679; 4682; 4683; 4685; 4687; 4688; 4689;
4691; 4692; 4693; 4694; 4695; 4696; 4697; 4699; 4700; 4701; 4702; 4704; 4705; 4706; 4707; 4708; 4709;
4713; 4715; 4716; 4717; 4718; 4719; 4720; 4721; 4722; 4723; 4724; 4725; 4726; 4727; 4728; 4729; 4730;
4732; 4733; 4734; 4736; 4737; 4738; 4739; 4740; 4741; 4742; 4743; 4744; 4746; 4747; 4748; 4749; 4750;
4751; 4752; 4753; 4754; 4755; 4756; 4757; 4758; 4759; 4760; 4761; 4762; 4763; 4764; 4765; 4766; 4767;
4768; 4769; 4770; 4771; 4772; 4774; 4775; 4778; 4779; 4781; 4782; 4784; 4786; 4788; 4789; 4790; 4792;
4794; 4799; 4800; 4801; 4802; 4804; 4806; 4807; 4808; 4810; 4811; 4812; 4813; 4814; 4818; 4819; 4820;
4821; 4823; 4825; 4826; 4827; 4828; 4833; 4834; 4835; 4839; 4840; 4841; 4847; 4848; 4850; 4851; 4852;
4853; 4854; 4859; 4860; 4861; 4862; 4863; 4865; 4876; 5228; 5229; 5231; 5268; 5278; 5282; 5284; 5307;
5308; 5309; 5311; 5313; 5314; 5315; 5317; 5318; 5319; 5320; 5817; 5846; 5848; 5850; 5851; 5852; 5853;
5856; 5857; 5858; 5860; 5861; 5863; 5864; 5865; 5866; 5867; 5868; 5869; 5870; 5871; 5873; 5876; 5877;
5878; 5879; 5880; 5881; 5883; 5884; 5885; 5886; 5887; 5888; 5889; 5890; 5891; 5893; 5894; 5895; 5896;
5897; 5899; 5900; 5901; 5902; 5903; 5904; 5905; 5906; 5907; 5908; 5909; 5910; 5911; 5912; 5913; 5914;
5915; 5916; 5917; 5918; 5922; 5924; 5926; 5928; 5929; 5930; 5934; 5935; 5936; 5937; 5938; 5941; 5946;
5947; 5948; 5950; 5953; 5965; 5966; 5973; 5974; 5975; 5976; 5977; 5978; 5979; 5980; 5981; 6056; 6063;
6064; 6098; 6125; 6408; 6417; 6419; 6421; 6449; 6450; 6454; 6455; 6456; 6458; 6468; 6490; 6493; 6685;
6686; 6692; 6694; 6697; 6698; 6699; 6704; 6705; 6707; 6709; 6710; 6712; 6715; 6716; 2535/4; 2545/1;
2643/1; 2643/2; 2644/1; 2651/1; 2651/2; 2651/3; 2658/1; 2658/2; 2658/3; 2666/1; 2666/2; 2667/1; 2667/2;
2668/1; 2681/1; 2681/2; 2686/2; 2717/1; 2717/2; 2722/1; 2722/2; 2845/1; 2845/2; 2855/1; 2855/2; 2931/1;
86
3234/1; 3234/2; 3647/3; 3647/4; 3714/1; 3714/2; 3740/1; 3740/2; 3743/1; 3743/2; 3743/3; 3745/1; 3745/2;
3755/1; 3755/2; 3757/1; 3757/2; 3777/1; 3777/2; 3790/1; 3794/1; 3794/2; 3804/1; 3804/2; 3815/1; 3815/2;
3824/1; 3824/2; 3871/1; 3871/2; 3871/3; 4532/1; 4532/2; 4593/1; 4593/2; 4652/1; 4652/2; 4663/1; 4663/2;
4703/1; 4703/2; 4710/1; 4710/2; 4731/1; 4731/2; 4731/3; 4731/4; 4731/5; 4731/6; 4731/7; 4731/8; 4735/1;
4735/2; 4745/1; 4745/2; 4805/1; 4805/2; 4809/1; 4809/2; 529/1; 529/2; 551/1; 551/2; 552/1; 552/2; 5892/1;
5892/2; 5898/1; 5898/2; 5951/1; 5951/2; 6020/1; 6696/2;
прилог: "Уређајна основа Велико Боњинце ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Велико Боњинце ".
1 Велико Боњинце гробље 2691, 2692, 2680, 2681/1, 2685, 2686/2 , 2682, 2681/2
ЗА СЕЛА.
11. Уређајна основа за село Војинци у општини Бабушница

Уређајна основа за село Војинци се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Војинци (95 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на безводном
крашком терену, између Велике (848 m) и Мале Бачије (749 m), Великог Градишта (806 m), Петловог Војишта (706 m) и
Равне (655 m), 8,5 km СИ од Бабушнице. Припада К.О. Горње Крњино (2.032 ha). Назив се, по предању, двојако
тумачи: у доба српске деспотовине на овом простору је пролазила граница, где су боравили српски војници, по којима
добија име; и потиче од сукоба турских војника и чобана, када је погинуо један турски војник због чега су спаљене
сточарске колибе и побијени многи људи, тако да је по обнављању село памтило зло војника. Простиру се у висинском
појасу 670-740 m. Обједињују 18 макала са родовским називима: Војничанце, Меанџинце, Тошћинце, Станковце,
Ђононце, Кржалинце, Бошковце, Цветковце, Палатејце, Ђорговце, Вилипарце, Пећинце, Ћиринце, Манинце, Џуринце,
Шагаринце, Чапинце и Билибенавце. Убрајају се у најмлађа насеља Лужнице. Формирани су после II еветског рата на
месту горњокрњинских сточарских колиба - "појата". Становништво је српско (слави Cв. Николу, Митровдан и др.),
досељено из Горњег Крњина. У прошлости, одржаване су литијске свечаности на Петровдан и Митровдан код сеоског
каменог крста. Струју добијају 60-их год. XX в., а водоснабдевање је колективно (прикључак на водоводну мрежу
Бабушнице). Имају спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату (подигнута 1966).
Уређајна основа за село Војинци саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 124.32 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Горње
87
Крњино. Просторни обухват и списак катастарских парцела у оквиру грађевинског подручја приказани су у следећој
табели:
Табела 1.
1307; 1376; 1377; 1380; 1381; 3784; 3816; 3820; 3821; 3822; 3825; 3827; 3830; 3832; 3833; 3834; 3835;
3841; 3842; 3843; 3845; 3868; 3869; 3871; 3872; 3873; 3874; 3877; 3880; 3884; 3885; 3887; 3888; 3889;
3891; 3892; 3933; 3934; 3936; 3937; 3938; 3939; 3940; 3941; 3943; 3945; 3947; 4054; 4072; 4074; 4075;
4076; 4093; 4094; 4096; 4097; 4098; 4099; 4101; 4102; 4106; 4107; 4111; 4112; 4113; 4114; 4115; 4116;
4411; 4412; 4413; 4414; 4416; 4417; 4418; 4419; 4421; 4422; 4423; 4424; 4425; 4431; 4432; 4574; 4575;
4576; 4577; 4578; 4579; 4582; 4584; 4585; 4586; 4587; 4588; 4590; 4591; 4594; 4595; 4596; 4598; 4600;
4601; 4602; 4604; 4605; 4611; 4612; 4614; 4615; 4616; 4620; 4624; 4625; 4626; 4627; 4628; 4629; 4630;
4631; 4632; 4633; 4634; 4635; 4636; 4637; 4638; 4639; 4642; 4665; 4666; 4667; 4668; 4670; 4671; 4672;
4673; 4674; 4675; 4676; 4677; 4678; 4679; 4680; 4681; 4682; 4683; 4684; 4685; 4686; 4687; 4688; 4689;
4690; 4691; 4692; 4694; 4695; 4696; 4697; 4699; 4700; 4702; 4703; 4704; 4705; 4707; 4708; 4709; 4710;
4711; 4712; 4716; 4717; 4718; 4719; 4720; 4725; 4726; 4729; 4730; 4746; 4758; 4759; 4760; 4761; 4766;
4779; 4786; 4787; 4788; 4790; 4791; 4792; 4793; 4794; 4795; 4796; 4801; 4802; 4803; 4804; 4805; 4806;
1 Горње Крњино
4807; 4808; 4809; 4810; 4811; 4813; 4814; 4815; 4816; 4817; 4818; 4819; 4820; 4821; 4822; 4823; 4824;
4825; 4826; 4828; 4830; 4831; 4833; 4835; 4836; 4837; 4839; 4841; 4842; 4843; 4844; 4846; 4851; 4854;
4855; 4867; 4868; 4869; 4871; 4872; 4873; 4874; 4876; 4879; 4880; 4885; 4886; 4887; 4888; 4889; 4890;
4891; 4892; 4895; 4896; 4898; 4899; 4986; 4987; 4995; 4996; 4997; 4998; 4999; 5000; 5001; 5002; 5003;
5004; 5005; 5006; 5007; 5008; 5009; 5010; 5011; 5012; 5013; 5014; 5015; 5032; 5033; 5034; 5035; 5037;
5038; 5039; 5040; 5044; 5056; 5057; 5058; 5059; 5070; 5071; 7029; 7030; 7031; 7032; 7040; 7041; 7042;
7043; 7044; 7045; 7056; 7058; 7059; 7060; 7061; 7062; 7087; 7088; 7089; 7090; 7091; 7092; 7100; 7101;
7102; 7103; 7104; 7105; 7107; 7110; 7115; 7116; 7179; 7180; 7181; 7183; 7184; 7406; 7417; 7474; 7475;
7477; 7478; 7479; 7480; 7481; 7482; 7483; 7484; 7485; 8735; 8736; 8739; 8741; 8748; 8749; 8750; 8751;
8752; 8758; 8767; 8768; 3879/3; 3935/1; 3935/2; 4073/1; 4073/2; 4091/1; 4092/1; 4092/2; 4108/1; 4603/1;
4606/1; 4613/1; 4613/2; 4693/1; 4693/2; 4713/2; 4714/1; 4714/2; 4780/1; 4812/1; 4812/2; 4863/2; 4875/1;
4875/2; 5017/2; 5036/1; 5036/2; 7185/1;
прилог: "Уређајна основа Војинци ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Војинци ".
1 Горње Крњино oсновна школа 4605, 4612

ЗА СЕЛА.
12. Уређајна основа за село Горње Крњино у општини Бабушница

Уређајна основа за село Горње Крњино израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
88
Село Горње Крњино (143 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско (некада изразито сточарско) сеоско
насеље збијеног типа, у изворишном делу (600 m) Лужнице, десне притоке Власине, с обе стране пута Бабушница-
Пирот, 7 km СИ од Бабушнице. Површина атара износи 2.032 ha. По предању, ранији назив је Ваља Крњине.
Просторно повезује шест махала (Ћеревејце, Дучевце, Кожлинце, Пекановце, Ћонтинце и Кушинце). Помиње се
1576/77. (5 домаћинстава) под именом Горне Крнине. После ослобођења од Турака има 45 домаћинстава и 380
житеља (1879). Становништво је српско (слави Св. Никопу, Св. Ранђела и Митровдан; сеоска слава Петровдан).
Православна црква Св. Ранђела, чији дан је и црквена слава, изграђена је 1932. год. Има четвороразредну ОШ
(почела са радом 1954), спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату (подигнута 1959), задружни дом и
четири воденице из турског периода, које су ван функције. Струју добија 1962, а водовод 1988. год. Од давнина је
познато по печалбарству.
Уређајна основа за село Горње Крњино саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
подручја износи 200.96 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Горње
Крњино. Просторни обухват и списак катастарских парцела у оквиру грађевинског подручја приказани су у следећој
табели:
Табела 1.
1307; 1376; 1377; 1380; 1381; 2220; 2225; 2229; 2660; 2661; 2685; 2686; 2688; 2838; 2839; 2840; 2842;
2843; 2844; 2845; 2846; 2847; 2848; 2849; 2850; 2851; 2859; 2860; 2861; 2865; 2866; 2867; 2868; 2890;
2893; 2894; 2898; 2901; 2903; 2904; 2905; 2910; 2911; 2912; 2913; 2918; 2936; 2938; 2939; 2940; 2941;
2942; 2943; 2953; 2954; 2956; 2957; 2958; 2959; 2961; 2964; 2965; 2966; 2968; 2989; 2990; 2991; 2992;
2993; 2994; 2995; 2996; 2997; 2998; 3001; 3002; 3003; 3004; 3290; 3294; 3304; 3307; 3338; 3364; 3378;
3379; 3380; 3381; 3382; 3383; 3384; 3385; 3398; 3399; 3400; 3401; 3402; 3403; 3404; 3405; 3406; 3407;
3408; 3409; 3410; 3425; 3426; 3427; 3428; 3429; 3440; 3447; 3448; 3449; 3450; 3451; 3452; 3453; 3454;
3455; 3460; 3461; 3462; 3464; 3465; 3467; 3468; 3471; 3500; 3505; 3507; 3508; 3509; 3511; 3512; 3513;
3515; 3516; 3517; 3518; 3519; 3520; 3521; 3522; 3523; 3524; 3525; 3538; 3539; 3540; 3546; 3547; 3548;
3558; 3561; 3562; 3563; 3564; 3565; 3567; 3570; 3576; 3586; 3588; 3589; 3590; 3591; 3592; 3593; 3594;
3595; 3596; 3600; 3602; 3603; 3604; 3605; 3607; 3609; 3610; 3611; 3612; 3613; 3614; 3615; 3617; 3618;
3619; 3620; 3621; 3622; 3623; 3624; 3625; 3627; 3628; 3629; 3630; 3631; 3632; 3633; 3634; 3635; 3636;
3637; 3638; 3639; 3641; 3642; 3643; 3646; 3676; 3679; 3684; 3685; 3688; 3689; 3691; 3692; 3693; 3694;
3695; 3696; 3698; 3699; 3703; 3704; 3707; 3784; 3816; 3818; 3820; 3821; 3822; 3825; 3827; 3830; 3832;
3833; 3834; 3835; 3838; 3841; 3842; 3843; 3845; 3868; 3869; 3871; 3872; 3873; 3874; 3877; 3880; 3884;
3885; 3887; 3888; 3889; 3891; 3892; 3933; 3934; 3936; 3937; 3938; 3939; 3940; 3941; 3943; 3945; 3947;
3948; 3950; 3951; 3953; 3954; 3958; 3959; 3960; 3961; 3962; 3963; 3964; 3965; 3966; 3967; 3968; 3969;
3970; 3986; 3987; 3990; 3991; 3992; 4019; 4032; 4034; 4054; 4072; 4074; 4075; 4076; 4093; 4094; 4096;
4097; 4098; 4099; 4101; 4102; 4106; 4107; 4111; 4112; 4113; 4114; 4115; 4116; 4411; 4412; 4413; 4414;
4416; 4417; 4418; 4419; 4421; 4422; 4423; 4424; 4425; 4431; 4432; 4574; 4575; 4576; 4577; 4578; 4579;
1 Горње Крњино 4582; 4584; 4585; 4586; 4587; 4588; 4590; 4591; 4594; 4595; 4596; 4598; 4600; 4601; 4602; 4604; 4605;
4611; 4612; 4614; 4615; 4616; 4620; 4624; 4625; 4626; 4627; 4628; 4629; 4630; 4631; 4632; 4633; 4634;
4635; 4636; 4637; 4638; 4639; 4642; 4665; 4666; 4667; 4668; 4670; 4671; 4672; 4673; 4674; 4675; 4676;
4677; 4678; 4679; 4680; 4681; 4682; 4683; 4684; 4685; 4686; 4687; 4688; 4689; 4690; 4691; 4692; 4694;
4695; 4696; 4697; 4699; 4700; 4702; 4703; 4704; 4705; 4707; 4708; 4709; 4710; 4711; 4712; 4716; 4717;
4718; 4719; 4720; 4725; 4726; 4729; 4730; 4746; 4758; 4759; 4760; 4761; 4766; 4779; 4786; 4787; 4788;
4790; 4791; 4792; 4793; 4794; 4795; 4796; 4801; 4802; 4803; 4804; 4805; 4806; 4807; 4808; 4809; 4810;
4811; 4813; 4814; 4815; 4816; 4817; 4818; 4819; 4820; 4821; 4822; 4823; 4824; 4825; 4826; 4828; 4830;
4831; 4833; 4835; 4836; 4837; 4839; 4841; 4842; 4843; 4844; 4846; 4851; 4854; 4855; 4867; 4868; 4869;
4871; 4872; 4873; 4874; 4876; 4879; 4880; 4885; 4886; 4887; 4888; 4889; 4890; 4891; 4892; 4895; 4896;
4898; 4899; 4986; 4987; 4995; 4996; 4997; 4998; 4999; 5000; 5001; 5002; 5003; 5004; 5005; 5006; 5007;
5008; 5009; 5010; 5011; 5012; 5013; 5014; 5015; 5032; 5033; 5034; 5035; 5037; 5038; 5039; 5040; 5044;
5056; 5057; 5058; 5059; 5070; 5071; 7029; 7030; 7031; 7032; 7040; 7041; 7042; 7043; 7044; 7045; 7056;
7058; 7059; 7060; 7061; 7062; 7087; 7088; 7089; 7090; 7091; 7092; 7100; 7101; 7102; 7103; 7104; 7105;
7107; 7110; 7115; 7116; 7179; 7180; 7181; 7183; 7184; 7374; 7382; 7384; 7385; 7386; 7387; 7389; 7392;
7393; 7405; 7406; 7417; 7474; 7475; 7477; 7478; 7479; 7480; 7481; 7482; 7483; 7484; 7485; 7510; 7518;
7532; 7533; 7534; 7537; 7538; 7539; 7540; 7545; 7546; 7547; 7548; 7549; 7550; 7553; 7566; 7590; 7591;
7592; 7593; 7601; 7609; 7610; 7611; 7612; 7616; 7621; 7622; 7623; 7624; 7625; 7626; 7627; 7628; 7629;
7630; 7631; 7632; 7649; 7650; 7651; 7662; 7663; 7664; 7670; 7673; 7677; 7690; 7694; 7695; 7697; 7698;
7700; 7717; 7718; 7719; 7720; 7722; 7723; 7725; 7726; 7732; 7854; 7930; 7931; 7933; 7934; 7939; 7940;
7963; 7965; 7966; 7967; 7968; 7969; 7971; 7972; 7973; 7974; 7980; 7987; 7988; 7989; 7990; 7991; 7998;
89
8000; 8002; 8003; 8004; 8005; 8006; 8007; 8008; 8009; 8010; 8011; 8012; 8013; 8014; 8024; 8733; 8735;
8736; 8739; 8741; 8743; 8744; 8745; 8746; 8748; 8749; 8750; 8751; 8752; 8758; 8760; 8761; 8767; 8768;
8769; 2218/1; 2218/2; 2841/2; 2902/1; 2902/2; 2944/1; 2944/2; 2955/2; 2955/3; 3288/1; 3289/1; 3289/2;
3291/1; 3292/1; 3328/1; 3337/1; 3351/1; 3353/1; 3355/1; 3357/1; 3358/1; 3359/1; 3365/1; 3369/1; 3374/1;
3377/1; 3386/1; 3390/1; 3391/1; 3472/1; 3501/1; 3501/2; 3550/1; 3566/2; 3601/1; 3601/2; 3601/3; 3616/1;
3616/2; 3686/1; 3700/1; 3700/2; 3701/1; 3701/2; 3702/1; 3702/2; 3879/3; 3935/1; 3935/2; 4028/2; 4073/1;
4073/2; 4091/1; 4092/1; 4092/2; 4108/1; 4603/1; 4606/1; 4613/1; 4613/2; 4693/1; 4693/2; 4713/2; 4714/1;
4714/2; 4780/1; 4812/1; 4812/2; 4863/2; 4875/1; 4875/2; 5017/2; 5036/1; 5036/2; 7185/1; 7364/1; 7388/1;
7388/2; 7394/1; 7394/2; 7507/1; 7507/2; 7507/3; 7508/1; 7508/3; 7521/2; 7543/1; 7544/1; 7544/2; 7564/1;
7564/2; 7565/1; 7565/3; 7600/1; 7600/2; 7600/6; 7602/1; 7602/2; 7602/3; 7602/4; 7603/2; 7603/3; 7603/4;
7603/6; 7652/1; 7669/1; 7669/2; 7729/2; 7970/1; 7970/2; 8001/1; 8001/2;
прилог: "Уређајна основа Горње Крњино".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Горње Крњино".
1 Горње Крњино гробље 3592, 3593, 3594, 3595, 3596
ЗА СЕЛА.
13. Уређајна основа за село Врело у општини Бабушница

Уређајна основа за село Врело се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Врело (75 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, између Цикуље (1023
m) и Цртаве (867 m), 11 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 868 ha. Познато је по јаком врелу у старом
центру села, по коме добија географско име. Просторно се развија у висинском појасу 600-700 m. Подељено је на осам
засеока (Суво дрво, Камен, Рид, Џериме, Гузина, Папија, Тумба, и Мали горун). Настало је на месту са траговима
старије насељености (остаци водовода и римског утврђења на Цртави). Са првобитне локације на Селишту,
пресељено је на место некадашњих појата (садашња локација). Помиње се у попису из 1879. (41 домаћинство и 313
житеља). Становништво је српско (слави Св. Ранђела и Св. Николу; сеоска слава Спасовдан). Електрифицирано је 70-
их год. XX в., а водом се снабдева преко локалних водовода. Од давнина је познато по печалбарству.
Четвороразредна ОШ је 1993. престала сарадом (остала без ученика).
Уређајна основа за село Врело саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
90
подручја износи 132.98 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Врело.
Табела 1.
1; 2; 3; 8; 9; 11; 99; 105; 107; 108; 109; 110; 113; 152; 153; 156; 179; 181; 182; 183; 186; 194; 195; 200;
201; 203; 206; 207; 210; 211; 212; 219; 220; 221; 222; 223; 224; 227; 228; 229; 239; 240; 246; 251; 252;
253; 254; 259; 274; 275; 276; 277; 278; 280; 281; 420; 421; 423; 424; 425; 426; 427; 428; 429; 430; 431;
434; 435; 438; 440; 441; 442; 443; 444; 445; 446; 455; 456; 458; 459; 479; 481; 482; 483; 485; 589; 590;
593; 594; 603; 604; 606; 638; 640; 641; 642; 648; 775; 1046; 1051; 1052; 1053; 1054; 1055; 1090; 1091;
1092; 1094; 1095; 1106; 1107; 1108; 1109; 1110; 1111; 1112; 1113; 1115; 1117; 1119; 1120; 1121; 1122;
1123; 1124; 1125; 1126; 1127; 1128; 1129; 1131; 1132; 1133; 1134; 1136; 1146; 1166; 1169; 1186; 1188;
1189; 1190; 1192; 1193; 1194; 1195; 1196; 1197; 1198; 1199; 1200; 1201; 1202; 1203; 1204; 1205; 1206;
1207; 1210; 1215; 1239; 1356; 1357; 1358; 1370; 1371; 1372; 1373; 1381; 1382; 1383; 1819; 1821; 1822;
1823; 1824; 1825; 1826; 1827; 1828; 1829; 1831; 1832; 1835; 1836; 1837; 1838; 1840; 1889; 1890; 1891;
1892; 1893; 1894; 1895; 1896; 1897; 1932; 1934; 1935; 1957; 1958; 1962; 1964; 1966; 1967; 1968; 1969;
1970; 1971; 1979; 1980; 1981; 1982; 1983; 1984; 1985; 1987; 1989; 1990; 1991; 1993; 1994; 1995; 2003;
2005; 2045; 2046; 2047; 2123; 2128; 2129; 2130; 2131; 2132; 2146; 2147; 2148; 2149; 2150; 2151; 2152;
2153; 2155; 2156; 2179; 2180; 2181; 2182; 2183; 2184; 2185; 2188; 2195; 2196; 2197; 2198; 2199; 2200;
2201; 2213; 2214; 2216; 2217; 2218; 2219; 2247; 2248; 2251; 2256; 2268; 2270; 2271; 2406; 2409; 2410;
2411; 2414; 2416; 2417; 2418; 2428; 2502; 2503; 2505; 2528; 2529; 2530; 2531; 2533; 2536; 2537; 2538;
2539; 2540; 2541; 2542; 2543; 2544; 2581; 2583; 2596; 2598; 2610; 2611; 2612; 2613; 2614; 2615; 2616;
2618; 2619; 2620; 2621; 2625; 2626; 2630; 2632; 2642; 2644; 2646; 2652; 2653; 2654; 2655; 2674; 2675;
2691; 2692; 2693; 2710; 2711; 2712; 2713; 2714; 2715; 2843; 2844; 2877; 2878; 2879; 2880; 2881; 2882;
2883; 2884; 2918; 2920; 2921; 2923; 2924; 2925; 2926; 2939; 2943; 2946; 2947; 2948; 2949; 2950; 2952;
2953; 2958; 2959; 2960; 2961; 2962; 2963; 2964; 2965; 2966; 2989; 2990; 2991; 2992; 2993; 2994; 2995;
1 Врело
2997; 2998; 2999; 3000; 3001; 3002; 3003; 3004; 3005; 3006; 3013; 3014; 3157; 3161; 3162; 3163; 3164;
3165; 3166; 3169; 3170; 3171; 3173; 3174; 3176; 3180; 3183; 3184; 3186; 3187; 3188; 3189; 3190; 3191;
3192; 3202; 3211; 3213; 3223; 3224; 3226; 3228; 3229; 3230; 3231; 3233; 3235; 3236; 3242; 3244; 3245;
3247; 3248; 3249; 3250; 3252; 3253; 3254; 3256; 3257; 3258; 3259; 3260; 3261; 3262; 3265; 3266; 3267;
3268; 3269; 3270; 3271; 3273; 3274; 3278; 3279; 3280; 3281; 3305; 3306; 3308; 3309; 3310; 3311; 3312;
3375; 3376; 3377; 3384; 3385; 3386; 3387; 3388; 3390; 3396; 3416; 3417; 3418; 3419; 3428; 3431; 3432;
3433; 3434; 3435; 3454; 3456; 3457; 3458; 3459; 3464; 3465; 3466; 3467; 3469; 3479; 3484; 3491; 3492;
3493; 3494; 3496; 3497; 3500; 3501; 3502; 3503; 3504; 3505; 3508; 3509; 3510; 3511; 3513; 3514; 3515;
3516; 3517; 3518; 3519; 3520; 3521; 3522; 3525; 3526; 3527; 3528; 3529; 3530; 3531; 3532; 3533; 3534;
3600; 3601; 3602; 3609; 3611; 3612; 3616; 3617; 3618; 3619; 3620; 3621; 3622; 3623; 3624; 3625; 3626;
3627; 3628; 3629; 3630; 3631; 3632; 3638; 3639; 3640; 3641; 3642; 3643; 3644; 3645; 3646; 3647; 3648;
3649; 3652; 3674; 3675; 3680; 3681; 3682; 3683; 3684; 3685; 3686; 3687; 3702; 3704; 3705; 3707; 3708;
3709; 3714; 3715; 3769; 3770; 3771; 3772; 3773; 3784; 3805; 3806; 3810; 3811; 3812; 3813; 3814; 3815;
3817; 3840; 3841; 3845; 3862; 3863; 3868; 3869; 3938; 3940; 3941; 3942; 3959; 3961; 4015; 4021; 4022;
4024; 4025; 4026; 4054; 4094; 4130; 4131; 4132; 4133; 4134; 4135; 4154; 4155; 4180; 4187; 4188; 4189;
4190; 4191; 4192; 4193; 4194; 4195; 4196; 4202; 4203; 4204; 4205; 4206; 4207; 4208; 4212; 4213; 4214;
4223; 4224; 4490; 4491; 4492; 4495; 4498; 4503; 4505; 4506; 4507; 4508; 4509; 4513; 4514; 4515; 4516;
4517; 4518; 4519; 4521; 4529; 4530; 4614; 4615; 4616; 4703; 4704; 4705; 4706; 4708; 4709; 4710; 4711;
4712; 4713; 4714; 4715; 4720; 1286/1; 180/2; 1986/1; 2004/1; 2004/2; 2192/1; 226/2; 2532/1; 2532/2;
2631/1; 2631/2; 2954/2; 2954/3; 2955/1; 2955/2; 2956/1; 2956/2; 3178/1; 3178/2; 3179/1; 3179/2; 3215/1;
3215/2; 3272/1; 3272/2; 3480/1; 3480/2; 3706/1; 3706/2; 4504/1; 4504/2;
прилог: "Уређајна основа Врело".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Врело".
91

1 Врело гробље 2045, 2046
ЗА СЕЛА.
14. Уређајна основа за село Горњи Стрижевац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Горњи Стрижевац се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Горњи Стрижевац (99 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, у
изворишном делу (600 m) Лужнице, десне притоке Власине, 6 km северно од Бабушнице. Припада К.О. Стрижевац
(1.534 ha). По предању, назив добија по стражи војводе Момчила, која га је пратила на путу Бабушница-Пирот и
смењивала се на брду Момчиловац, где се налазило првобитно насеље, одакле је премештено на данашњу локацију.
Састоји се од шест физиономских делова (Богородице, Бербечанске, Чавшаске, Ћирнске, Горње и Доње махале).
Помиње се у попису из 1879. (46 домаћинстава и 485 житеља). Становништво је српско (слави Св. Никопу, Св.
Ранђела, Св. Стефана и Св. Јована; сеоска слава Св. Никола), досељено из околних заплањских села (Линово,
Завидинце и др.). У селу је рођен хајдучки вођа Виден Станковић Гаваз. Православна црква Cв. Николе, чији дан је и
црквена слава, подигнута је 1857. год. Електрифициран је 60-их год. XX в., водовод добија 1994/95, а асфалтни пут
1996. год. Познат је по печалбарству. Четвороразредна ОШ је остала без ученика.
Уређајна основа за село Горњи Стрижевац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
подручја износи 89.48 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Стрижевац.
Табела 1.
1216; 1217; 1223; 1224; 1225; 1226; 1228; 1232; 1235; 1242; 1243; 1244; 1245; 1247; 1248; 1250; 1251;
1254; 1257; 1258; 1259; 1260; 1268; 1272; 1277; 1278; 1279; 1280; 1281; 1283; 1284; 1285; 1287; 1321;
1322; 1323; 1324; 1325; 1326; 1352; 1353; 1356; 1359; 1362; 1363; 1365; 1367; 1368; 1371; 1372; 1377;
1379; 1381; 1384; 1385; 1386; 1387; 1388; 1389; 1390; 1391; 1393; 1397; 1398; 1399; 1405; 1406; 1409;
1410; 1411; 1412; 1418; 1419; 1420; 1421; 1426; 1427; 1428; 1429; 1430; 1431; 1434; 1435; 1436; 1437;
1438; 1439; 1440; 1441; 1442; 1443; 1444; 1445; 1448; 1449; 1454; 1455; 1457; 1459; 1460; 1773; 1774;
1776; 1789; 1790; 1791; 1792; 1793; 1795; 1796; 1798; 1799; 1800; 1801; 1802; 1803; 1804; 1854; 1855;
1856; 1857; 1858; 1859; 1860; 1861; 1862; 1863; 1864; 1865; 1866; 1867; 1868; 1869; 1870; 1871; 1872;
1873; 1874; 1875; 1876; 1877; 1878; 1879; 1880; 1881; 1882; 1883; 1884; 1885; 1886; 1887; 1888; 1889;
1890; 1891; 1892; 1893; 1894; 1895; 1896; 1897; 1898; 1899; 1900; 1901; 1902; 1903; 1905; 1907; 1908;
1909; 1910; 1911; 1912; 1913; 1916; 1917; 1918; 1920; 1921; 1933; 1947; 1949; 1951; 1952; 1955; 2542;
2543; 2544; 2545; 2546; 2574; 2575; 2577; 2580; 2581; 2583; 2584; 2585; 2586; 2587; 2589; 2590; 2591;
1 Стрижевац
2592; 2593; 2594; 2608; 2609; 2610; 2611; 2612; 2614; 2615; 2616; 2617; 2618; 2620; 2621; 2622; 2623;
2624; 2626; 2627; 2628; 2630; 2631; 2632; 2633; 2634; 2636; 2637; 2638; 2639; 2640; 2641; 2642; 2643;
2644; 2645; 2646; 2647; 2648; 2649; 2650; 2651; 2652; 2653; 2654; 2655; 2656; 2657; 2658; 2659; 2663;
2668; 2671; 2672; 2675; 2676; 2678; 2679; 2680; 2681; 2682; 2683; 2684; 2685; 2686; 2687; 2688; 2689;
2690; 2691; 2692; 2693; 2694; 2695; 2696; 2697; 2698; 2699; 2700; 2701; 2702; 2703; 2704; 2705; 2709;
2710; 2712; 2713; 2714; 2716; 2717; 2718; 2719; 2720; 2721; 2722; 2723; 2726; 2727; 2728; 2729; 2731;
2739; 2740; 2741; 2742; 2743; 2744; 2745; 2747; 2750; 2751; 2753; 2754; 2755; 2759; 2767; 2768; 2770;
2771; 2778; 2781; 2782; 2783; 2802; 2823; 2825; 2826; 2857; 3097; 3101; 3102; 3103; 3104; 3110; 3123;
3124; 3125; 3126; 3127; 3128; 3129; 3130; 3131; 3132; 3133; 3134; 3135; 3138; 3140; 3141; 3142; 3143;
3144; 3166; 3167; 3168; 3169; 3170; 3174; 3179; 3180; 3182; 3184; 3186; 3189; 3190; 3191; 3192; 3193;
3194; 3195; 3229; 3231; 3232; 3233; 3242; 3243; 3245; 3246; 3247; 3248; 3258; 3261; 3267; 3268; 3269;
3271; 3272; 3273; 3274; 3275; 3276; 3277; 3278; 3279; 3280; 3281; 3282; 3283; 3284; 3285; 3286; 3287;
92
3288; 3291; 3292; 3293; 3294; 3298; 3299; 3300; 3301; 3305; 3306; 3310; 3311; 3312; 3313; 3314; 3315;
3316; 3317; 3346; 3348; 3349; 3537; 3538; 3540; 3585; 3586; 3587; 3588; 3589; 3590; 3591; 3592; 3604;
3605; 3608; 3609; 3610; 3611; 3630; 3635; 3636; 3637; 3638; 3639; 3640; 3641; 3642; 3644; 3645; 3646;
3647; 3648; 3649; 3650; 3651; 3652; 3653; 3654; 3656; 3657; 3658; 3702; 3703; 3704; 3707; 3714; 3715;
3754; 3755; 3756; 3776; 3777; 3778; 3779; 3780; 3781; 3837; 3838; 3839; 3840; 3861; 3862; 3863; 3864;
3887; 3888; 3889; 3892; 3901; 3904; 3913; 3914; 3919; 3920; 3922; 5624; 5625; 5626; 5627; 5629; 5630;
5631; 5632; 5633; 5635; 5643; 1222/2; 1447/1; 1447/2; 1919/1; 1919/2; 2606/1; 2606/2; 2635/1; 2635/2;
2715/1; 2715/2; 2725/2; 2749/2; 2800/1; 2800/2; 3098/1; 3098/2; 3098/3; 3136/1; 3136/2; 3139/1; 3259/1;
3259/2; 3290/1; 3290/2; 3775/1; 3775/2;
прилог: "Уређајна основа Горњи Стрижевац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Горњи Стрижевац".
1 Стрижевац месна заједница 1910
гробље 2719,,2720,,2721,,2722,,2728
ЗА СЕЛА.
15. Уређајна основа за село Доњи Стрижевац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Доњи Стрижевац се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Доњи Стрижевац (220 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско (сеоско насеље збијеног типа, у
изворишном делу (500-520 m) Лужнице, десне притоке Власине, 3 km северно од Бабушнице. Припада К.О. Стрижевац
(1.534 ha). Састоји се од три махале (Јовинаца, Средорека и Песка). Евидентираних трагова старина има на
локалитету Сулиманово брдо (римски бунар). На првобитној локацији, месту званом Ливађе, што је и ранији назив
данашњег села, до 1880. налазиле су се две стрижевачке воденице и турски хан. Поред новог пута Бабушница-Пирот,
1937. формирано је садашње насеље. Становништво је српско (слави Cв. Николу и Cв. Ранђела; сеоска слава
Пресвета), досељено из околних села (Доњи Стрижевац , Проваљеник и Извор). Електрифициран је 60-их год. XX в., а
централни водовод добија 1998. год. Има четвороразредну ОШ, спомен-плочу родољубима палим у II светском рату,
камени крст, стари цер (дрво запис - "миро"), задружни дом, откупну станицу аграрних производа (стока, млеко и итд.)
и др. До II светског ратаје познато по печалбарству.
Уређајна основа за село Доњи Стрижевац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
93
подручја износи 84.83 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Стрижевац.
Табела 1.
3447; 3448; 3449; 3450; 3451; 3452; 3453; 3455; 3456; 3457; 3458; 3461; 3462; 3465; 3904; 3940; 3941;
3942; 3943; 3944; 3945; 3947; 3949; 3950; 3951; 3952; 3953; 3954; 3956; 3957; 3961; 3962; 4020; 4021;
4022; 4023; 4024; 4025; 4120; 4161; 4162; 4163; 4164; 4165; 4166; 4167; 4168; 4171; 4198; 4211; 4212;
4214; 4215; 4218; 4224; 4226; 4228; 4229; 4231; 4233; 4236; 4237; 4238; 4239; 4240; 4241; 4255; 4258;
4259; 4262; 4265; 4266; 4267; 4269; 4270; 4271; 4273; 4274; 4275; 4276; 4277; 4278; 4279; 4280; 4281;
4282; 4283; 4284; 4286; 4287; 4288; 4289; 4290; 4291; 4292; 4293; 4308; 4310; 4328; 4331; 4332; 4333;
4376; 4379; 4384; 4387; 4388; 4389; 4390; 4391; 4393; 4395; 4396; 4397; 4398; 4399; 4400; 4401; 4402;
4403; 4404; 4405; 4408; 4409; 4410; 4411; 4414; 4416; 4417; 4421; 4422; 4476; 4478; 4480; 4614; 4615;
4616; 4617; 4627; 4636; 4637; 4638; 4639; 4640; 4641; 4642; 4671; 4676; 4677; 4678; 4679; 4680; 4681;
4682; 4683; 4684; 4685; 4686; 4687; 4688; 4689; 4690; 4691; 4692; 4694; 4695; 4696; 4698; 4699; 4700;
4701; 4702; 4704; 4705; 4706; 4708; 4710; 4711; 4712; 4713; 4715; 4717; 4718; 4719; 4722; 4723; 4724;
4726; 4728; 4730; 4731; 4732; 4733; 4740; 4741; 4744; 4745; 4753; 4754; 4755; 4756; 4757; 4758; 4799;
5004; 5008; 5010; 5013; 5016; 5017; 5018; 5019; 5020; 5021; 5022; 5023; 5024; 5051; 5061; 5062; 5063;
5064; 5065; 5066; 5068; 5069; 5072; 5073; 5075; 5076; 5077; 5078; 5081; 5112; 5136; 5478; 5480; 5481;
1 Стрижевац
5482; 5483; 5484; 5485; 5486; 5487; 5488; 5489; 5490; 5494; 5495; 5529; 5530; 5532; 5534; 5535; 5536;
5537; 5538; 5539; 5547; 5548; 5550; 5551; 5552; 5553; 5557; 5558; 5563; 5564; 5565; 5572; 5573; 5574;
5575; 5577; 5578; 5579; 5582; 5583; 5585; 5587; 5588; 5589; 5593; 5594; 5595; 5602; 5603; 5606; 5607;
5608; 5610; 5615; 5624; 5635; 5637; 5638; 5639; 5641; 5642; 5643; 5644; 3463/1; 3463/2; 3463/3;
3955/1; 3955/2; 4207/1; 4207/2; 4230/1; 4230/2; 4232/1; 4232/2; 4261/2; 4263/1; 4264/1; 4264/2; 4272/1;
4285/1; 4285/2; 4380/1; 4380/2; 4381/1; 4382/1; 4382/2; 4383/2; 4383/3; 4392/1; 4392/2; 4407/1; 4407/2;
4407/3; 4407/4; 4415/1; 4415/2; 4423/2; 4477/1; 4675/1; 4697/1; 4697/2; 4703/1; 4703/2; 4709/1; 4709/2;
4714/1; 4714/2; 4716/1; 4716/2; 4734/1; 4734/2; 4734/3; 4735/1; 4735/2; 4735/3; 4736/1; 4743/1; 4743/2;
4746/1; 5000/2; 5005/1; 5005/2; 5007/1; 5007/2; 5009/1; 5009/2; 5011/1; 5011/2; 5011/3; 5012/1; 5012/2;
5014/1; 5014/2; 5015/1; 5015/2; 5134/1; 5134/2; 5135/1; 5135/2; 5135/4; 5543/2; 5544/2; 5545/2; 5546/1;
5546/2; 5546/3; 5554/1; 5554/2; 5554/3; 5554/4; 5555/1; 5555/2; 5561/1; 5561/2; 5561/3; 5561/4; 5562/1;
5562/2; 5562/3; 5562/5; 5571/1; 5571/2; 5581/1; 5581/2; 5581/3; 5584/1; 5584/2; 5584/3; 5586/1; 5586/2;
5591/1; 5591/2; 5592/1; 5592/3; 5592/4; 5592/5; 5596/1; 5596/2; 5596/3; 5601/1; 5601/2; 5605/2; 5605/3;
5605/4; 5605/5; 5614/3; 5640/2;
прилог: "Уређајна основа Доњи Стрижевац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Доњи Стрижевац".

1 Стрижевац месна заједница 4694
гробље 4279, 4280, 4278, 4290 и 4291
ЗА СЕЛА.
94
16. Уређајна основа за село Горчинци у општини Бабушница

Уређајна основа за село Горчинци израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Горчинци (82 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско (сеоско насеље разбијеног типа, на
долинским флувијалним терасама Лужнице, десне притоке Власине, у подножју Суве планине (1810 m). 4 km јужно од
Бабушнице. Површина атара износи 950 ha. Назив, по предању, добијају по имену оснивача - Горчи. Просторно се
развијају у висинском појасу 480-600 m. Подељени су на 13 заселака: Росуљанце, Штрбановце, Крљотинце,
Црногорце, Турке, Арнавуте, Шиптаре, Џонинце, Лулинце, Рашчанце, Џиганску, Господску и Прли-малу. Основани су
на Селишту (јужно од данашњег насеља), током турске окупације премештени су код манастира Св. Петке, а потом, по
ослобођењу од Турака (крајем XIX в.) на данашњу локацију, ближе путу Бабушница-Гаџин Хан. Помињу ce y једном
списку из 1576/77. (2 домаћинства) под именом Горченче. По ослобођењу од Турака имају 64 домаћинстава и 502
житеља (1879). Становништво је српско (слави Св. Николу и Св. Ранђела; сеоске славе Св. Пантелеј и Ђурђевдан).
Манастир Св. Петке, чији дан је и црквена слава, подигнут је почетком XIX в. Струју добијају 1953. а водовод 1988.
год. Имају четвороразредну ОШ, спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату и мању фабрику сточне хране
(у задружном дому). Традиционална занимања мештана (кочијаши, грађевинари, ковачи и др.) су нестала. У појединим
деловима села изграђено је више викендица.
Уређајна основа за село Горчинци саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 199.13 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Горчинци.
Табела 1.
598; 3028; 270; 388; 392; 398; 424; 425; 426; 430; 431; 432; 433; 434; 435; 436; 437; 438; 439; 440; 442;
443; 444; 446; 447; 448; 452; 454; 458; 461; 462; 463; 467; 471; 474; 509; 511; 512; 513; 514; 515; 516;
517; 518; 527; 528; 530; 531; 532; 533; 535; 536; 538; 539; 540; 541; 542; 543; 544; 545; 546; 548; 554;
555; 556; 557; 558; 559; 560; 561; 563; 564; 565; 566; 568; 588; 590; 591; 592; 593; 594; 595; 596; 597;
599; 600; 601; 602; 603; 625; 626; 641; 642; 643; 644; 645; 659; 660; 661; 785; 786; 806; 808; 810; 812;
814; 815; 816; 817; 819; 820; 821; 822; 824; 825; 826; 830; 831; 835; 836; 837; 838; 841; 842; 852; 854;
855; 856; 857; 858; 861; 864; 865; 866; 867; 933; 936; 938; 939; 940; 946; 983; 985; 988; 1144; 1207;
1208; 1211; 1220; 1226; 1227; 1228; 1229; 1230; 1233; 1234; 1235; 1236; 1237; 1238; 1239; 1240; 1241;
1242; 1243; 1244; 1245; 1246; 1247; 1248; 1252; 1253; 1254; 1255; 1256; 1257; 1258; 1259; 1260; 1261;
1262; 1263; 1264; 1265; 1266; 1267; 1268; 1269; 1270; 1271; 1272; 1273; 1274; 1275; 1276; 1277; 1278;
1280; 1281; 1282; 1283; 1284; 1285; 1286; 1287; 1288; 1289; 1290; 1297; 1298; 1300; 1301; 1302; 1307;
1308; 1309; 1315; 1316; 1317; 1318; 1319; 1320; 1321; 1322; 1323; 1325; 1326; 1327; 1334; 1342; 1343;
1344; 1345; 1361; 1366; 1367; 1368; 1369; 1370; 1372; 1378; 1380; 1381; 1411; 1412; 1413; 1414; 1415;
1416; 1417; 1418; 1419; 1420; 1421; 1422; 1423; 1426; 1427; 1429; 1430; 1431; 1432; 1433; 1434; 1436;
1437; 1438; 1439; 1440; 1441; 1442; 1443; 1444; 1445; 1446; 1447; 1448; 1451; 1452; 1453; 1454; 1455;
1 Горчинци 1456; 1457; 1458; 1459; 1460; 1461; 1462; 1463; 1464; 1465; 1466; 1467; 1468; 1469; 1470; 1471; 1472;
1474; 1475; 1481; 1482; 1483; 1495; 1496; 1498; 1501; 1502; 1504; 1505; 1507; 1508; 1509; 1510; 1516;
1942; 1944; 1945; 1946; 1947; 1948; 1949; 1951; 1991; 1996; 1999; 2000; 2001; 2002; 2003; 2004; 2005;
2006; 2007; 2008; 2009; 2010; 2012; 2013; 2014; 2015; 2016; 2017; 2019; 2020; 2026; 2028; 2029; 2030;
2031; 2035; 2039; 2040; 2042; 2048; 2056; 2057; 2058; 2059; 2060; 2061; 2062; 2063; 2064; 2065; 2066;
2067; 2082; 2083; 2084; 2085; 2086; 2093; 2137; 2138; 2139; 2140; 2141; 2142; 2144; 2145; 2146; 2148;
2150; 2151; 2156; 2157; 2194; 2195; 2196; 2197; 2199; 2200; 2201; 2202; 2203; 2204; 2205; 2207; 2210;
2211; 2212; 2215; 2216; 2217; 2218; 2219; 2220; 2221; 2237; 2240; 2241; 2245; 2246; 2247; 2260; 2261;
2606; 2615; 2618; 2619; 2620; 2621; 2622; 2623; 2625; 2627; 2628; 2629; 2637; 2638; 2639; 2663; 2664;
2665; 2666; 2667; 2668; 2669; 2670; 2671; 2672; 2673; 2674; 2677; 2678; 2681; 2682; 2685; 2686; 2687;
2688; 2690; 2691; 2692; 2693; 2700; 2701; 2702; 2703; 2704; 2706; 2707; 2709; 2736; 2739; 2740; 2741;
2742; 2743; 2797; 2817; 2824; 2825; 2826; 2827; 2828; 2830; 2832; 2880; 2881; 2884; 2890; 2901; 2919;
2920; 2921; 2922; 2923; 2958; 2961; 2962; 2963; 2965; 2989; 2990; 2992; 2993; 2994; 2995; 2996; 2997;
2998; 2999; 3008; 3009; 3010; 3023; 3024; 3025; 3026; 3049; 3050; 3051; 3053; 3055; 3057; 3058; 3063;
3064; 3065; 3066; 3067; 3068; 3070; 3071; 3073; 3075; 3076; 3116; 3119; 3121; 3124; 3125; 3126; 3127;
3131; 3132; 3134; 3135; 3139; 3160; 3161; 3162; 3163; 3165; 3166; 3167; 3168; 3169; 3170; 3171; 3172;
95
3173; 3174; 3175; 3176; 3177; 3178; 3179; 3182; 3184; 3185; 3186; 3187; 3198; 3202; 3204; 3210; 3211;
3212; 3213; 3214; 3215; 3218; 3219; 3223; 3253; 3254; 3255; 3261; 3342; 3347; 3348; 3350; 3356; 3358;
3359; 3360; 3361; 3431; 3432; 3434; 3439; 3440; 3441; 3442; 3443; 3444; 3445; 3450; 3521; 3524; 3525;
3526; 3528; 3578; 3579; 3580; 3581; 3582; 3586; 3587; 3589; 3590; 3597; 3598; 3599; 3675; 3677; 3678;
3705; 3706; 3707; 3708; 3713; 3715; 3717; 3718; 3719; 3720; 3723; 3724; 3725; 3726; 3727; 3728; 3729;
3730; 3731; 3732; 3733; 3734; 3735; 3736; 3737; 3738; 3762; 3764; 3765; 3766; 3767; 3770; 3772; 3773;
3774; 3775; 3777; 3778; 3779; 3782; 3783; 3784; 3785; 3786; 3790; 3791; 3792; 3793; 3795; 3796; 3797;
3798; 3800; 3801; 3804; 3805; 3807; 3809; 3810; 3812; 3813; 3814; 4053; 4054; 4069; 4071; 4076; 4083;
4084; 4085; 4139; 4140; 4141; 4142; 4144; 4152; 4156; 4157; 4158; 4159; 4160; 4162; 4163; 4164; 4165;
4170; 4171; 4349; 4350; 4356; 4357; 4358; 4359; 4360; 4385; 4395; 4400; 4448; 4449; 4450; 4451; 4467;
4468; 4473; 4480; 4485; 4487; 4488; 4489; 4490; 4491; 4492; 4493; 4494; 4495; 4496; 4497; 4498; 4500;
4501; 4502; 4503; 4504; 4506; 4507; 4508; 4509; 4510; 4512; 4513; 4514; 4515; 4517; 4518; 4520; 4521;
4522; 4523; 4525; 4531; 4540; 4541; 4553; 4554; 4555; 4556; 4557; 4558; 4559; 4560; 4561; 4562; 4563;
4566; 4657; 4661; 4662; 4665; 4666; 4667; 4718; 4719; 4720; 4726; 4727; 4731; 4732; 4733; 4734; 4735;
4807; 4827; 4828; 4829; 4830; 4831; 4832; 4835; 4836; 4838; 4839; 4842; 4843; 4847; 4848; 4864; 4865;
4866; 4867; 4868; 4869; 4870; 4879; 4950; 4951; 4952; 4955; 4956; 4957; 4958; 4959; 4961; 4962; 4963;
4964; 4965; 4966; 4967; 5779; 5780; 5781; 5782; 5784; 5785; 5787; 5788; 5789; 5790; 5791; 5792; 5795;
1231/1; 1231/2; 1232/1; 1232/2; 1249/1; 1249/2; 1250/1; 1250/2; 1251/1; 1251/2; 1279/1; 1279/2; 1364/2;
1371/1; 1939/2; 1950/1; 1950/2; 2089/1; 2089/2; 2153/1; 2153/2; 2154/1; 2154/2; 2198/1; 2198/2; 2209/1;
2239/1; 2239/2; 2239/3; 2239/4; 2239/5; 2242/1; 2242/2; 2262/1; 2605/1; 2605/2; 2632/2; 2708/1; 2708/2;
2786/2; 2818/1; 2821/3; 2821/4; 2822/1; 2822/3; 2822/4; 2822/5; 2823/1; 2833/1; 2833/2; 2887/1; 2887/2;
2902/1; 2902/2; 2903/2; 2904/2; 3011/1; 3011/2; 3027/1; 3027/2; 3029/1; 3029/2; 3069/1; 3069/2; 3072/1;
3072/2; 3123/1; 3123/2; 3128/1; 3128/2; 3129/2; 3130/1; 3130/2; 3133/2; 3180/1; 3180/2; 3181/1; 3181/2;
3201/3; 3203/1; 3203/2; 3203/3; 3446/1; 3449/2; 3554/1; 3555/1; 3556/4; 3556/6; 3676/1; 3676/2; 3679/1;
3679/2; 3679/3; 3688/2; 3688/3; 3716/1; 3716/2; 3721/1; 3721/2; 3721/3; 3721/4; 3722/1; 3722/2; 3722/3;
3780/1; 3780/2; 3780/3; 3781/1; 3781/2; 3787/1; 3787/2; 3788/1; 3788/2; 3789/1; 3789/2; 3802/1; 3802/2;
3802/3; 441/1; 441/2; 4447/1; 449/1; 449/2; 4499/1; 4499/2; 450/1; 450/2; 4505/1; 4505/2; 4505/3; 4511/1;
4516/1; 4516/2; 4519/1; 4519/2; 4519/3; 4519/4; 455/1; 455/2; 456/1; 456/2; 4564/1; 4564/2; 4822/1;
4837/1; 4849/1; 4850/1; 4852/1; 4871/1; 508/2; 519/1; 519/2; 520/1; 520/2; 521/2; 529/1; 529/2; 567/1;
567/2; 5783/1; 5783/2; 627/1; 646/1; 646/2; 647/1; 647/4; 647/5; 647/6; 647/7; 662/1; 809/1; 811/1; 811/2;
813/1; 823/1; 823/2; 839/1; 839/2; 949/1;
прилог: "Уређајна основа Горчинци".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Горчинци".
1 Горчинци гробље 4560, 4564/2
ЗА СЕЛА.
17. Уређајна основа за село Грнчар у општини Бабушница
96
Уређајна основа за село Грнчар израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Грнчар (88 стaновника, Попис 2011.) je сточарско-ратарско сеоско насеље у клисурастој долини Лужнице,
десне притоке Власине, 9 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 902 ha. Простире се у висинској зони 400-480
m. Обухвата 21 махалу са родовским називима (Сомариинци, Голубовићи, Џоринци, Марковци, Џурџинци, Коњари,
Странци, Гарци, Штрбинци, Ћопавци, Петковићи, Ћерманци, Трангинци, Џанаревци, Горгалејци, Mишићи, Кордаци,
Јованчинци, Балиниовци, Кљајинци и Ћитановци). Основан је на месту са траговима старије насељености (остаци
римских зидина, латинског гробља, римски златни новчићи и др.). Мештани сматрају да су пореклом из околине
Призрена и назив села везују за истоимено насеље - Грнчаре, у Метохији. У турским списима из 1471. помиње се као
мезра под данашњим називом. По ослобођењу од Турака има 43 домаћинства и 390 житеља (1879). Становништво је
српско (слави Св. Николу, Св. Ранђела и Митровдан; сеоска слава Спасовдан), досељено из околине Пирота,
Призрена и Македоније. Манастир посвећен Св. Јовану је у рушевинама. Има четвороразредну ОШ (почела са радом
1948), спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату и задружни дом (изграђен 1954). Електрифициран је
1957, а водом се снабдева преко локалних водовода. Раније развијени занати - цигларски (одлазак у "печалбу"),
ковачки, бојаџијски и други временом су ишчезли.
Уређајна основа за село Грнчар саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 119.49 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Грнчар.
Табела 1.
444; 445; 446; 447; 449; 450; 453; 455; 456; 457; 458; 461; 463; 466; 510; 513; 515; 516; 519; 520; 521;
527; 531; 533; 534; 535; 536; 537; 538; 539; 546; 559; 577; 1064; 1067; 1072; 1074; 1080; 1262; 1287;
1289; 1290; 1291; 1292; 1294; 1295; 1296; 1297; 1298; 1299; 1300; 1301; 1302; 1303; 1304; 1326; 1400;
1402; 1403; 1404; 1405; 1406; 1407; 1408; 1416; 1457; 1458; 1459; 1460; 1463; 1467; 1469; 1470; 1476;
1477; 1478; 1479; 1480; 1481; 1482; 1483; 1485; 1486; 1487; 1488; 1489; 1490; 1492; 1494; 1495; 1496;
1497; 1506; 1507; 1508; 1510; 1521; 1559; 1560; 1561; 1562; 1563; 1567; 1580; 1615; 1616; 1618; 1619;
1622; 1623; 1624; 1625; 1626; 1627; 1628; 1680; 1681; 1685; 1686; 1687; 1688; 1689; 1690; 1693; 1694;
1695; 1699; 1703; 1704; 1705; 1708; 1709; 1710; 1711; 1736; 1737; 1738; 1739; 1740; 1741; 1744; 1764;
1765; 1766; 1789; 1790; 1794; 1795; 1796; 1797; 1798; 1819; 1820; 1821; 1822; 1823; 1824; 1825; 1826;
1827; 1828; 1829; 1830; 1831; 1832; 1833; 1834; 1835; 1838; 1839; 1840; 1841; 1842; 1843; 1844; 1845;
1846; 1847; 1848; 1849; 1850; 1851; 1852; 1853; 1854; 1855; 1856; 1858; 1859; 1860; 1861; 1862; 1863;
1864; 1866; 1867; 1868; 1869; 1871; 1872; 1873; 1874; 1875; 1876; 1877; 1878; 1879; 1880; 1881; 1882;
1883; 1884; 1885; 1886; 1887; 1888; 1889; 1890; 1891; 1894; 1895; 1896; 1897; 1898; 1899; 1900; 1901;
1902; 1903; 1904; 1905; 1906; 1907; 1908; 1909; 1910; 1911; 1912; 1919; 1920; 1921; 1924; 1925; 1926;
1927; 1928; 1929; 1930; 1931; 1932; 1933; 1934; 1935; 1936; 1937; 1938; 1939; 1940; 1941; 1942; 1943;
1944; 1945; 1946; 1947; 1948; 1949; 1950; 1951; 1952; 1953; 1954; 1955; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960;
1961; 1962; 1963; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1970; 1971; 1972; 1973; 1974; 1975; 1976; 1977; 1979;
1980; 1982; 1983; 1984; 1985; 1986; 1987; 2063; 2064; 2067; 2068; 2074; 2075; 2089; 2093; 2094; 2095;
1 Грнчар
2096; 2097; 2098; 2099; 2100; 2101; 2102; 2103; 2104; 2105; 2106; 2108; 2109; 2110; 2112; 2113; 2114;
2115; 2116; 2252; 2256; 2257; 2258; 2259; 2354; 2355; 2356; 2357; 2358; 2360; 2392; 2393; 2395; 2396;
2397; 2398; 2403; 2404; 2406; 2407; 2408; 2410; 2413; 2414; 2420; 2424; 2426; 2427; 2431; 2432; 2433;
2435; 2436; 2437; 2438; 2439; 2440; 2441; 2443; 2444; 2445; 2446; 2447; 2449; 2450; 2456; 2457; 2470;
2471; 2472; 2484; 2486; 2487; 2488; 2489; 2490; 2491; 2492; 2495; 2511; 2512; 2513; 2514; 2515; 2516;
2517; 2518; 2519; 2520; 2521; 2522; 2524; 2534; 2536; 2537; 2573; 2575; 2577; 2579; 2580; 2581; 2582;
2623; 2624; 2631; 2632; 2633; 2692; 2693; 2706; 2715; 2716; 2717; 2730; 2732; 2733; 2734; 2735; 2736;
2737; 2738; 2739; 2742; 2743; 2744; 2745; 2746; 2747; 2748; 2749; 2750; 2751; 2752; 2753; 2754; 2755;
2758; 2761; 2762; 2797; 2798; 2799; 2802; 2803; 2805; 2807; 2808; 2809; 2810; 2811; 2812; 2813; 2814;
2816; 2817; 2818; 2819; 2820; 2821; 2822; 2823; 2824; 2825; 2826; 2827; 2828; 2829; 2830; 2834; 2840;
2874; 3308; 3317; 3320; 3322; 3344; 3346; 3352; 3364; 3365; 3366; 3368; 3369; 3370; 3371; 3399; 3400;
3401; 3442; 3461; 3462; 3473; 3474; 3475; 3476; 3477; 3478; 3490; 3492; 3493; 3494; 3495; 3496; 3501;
3775; 3780; 3781; 3785; 3787; 3804; 3805; 3806; 3812; 3823; 3825; 3826; 3827; 3828; 3829; 3830; 3831;
3845; 3847; 3848; 3849; 3850; 3851; 3852; 3854; 3867; 3868; 3873; 3874; 3875; 3876; 3877; 3878; 3879;
3880; 3885; 3886; 3887; 3888; 4135; 4136; 4137; 4138; 4139; 4140; 4141; 4142; 4143; 4144; 4145; 4146;
4150; 4164; 4169; 4183; 4185; 4189; 4191; 4192; 4193; 4194; 4195; 4202; 4204; 4207; 4208; 4221; 4222;
4223; 4224; 4226; 4227; 4228; 4230; 4241; 4433; 4434; 4476; 4478; 4479; 4480; 4481; 4482; 4681; 4682;
4683; 4684; 4685; 4686; 4687; 4689; 4690; 4691; 4692; 4698; 4738; 4739; 4740; 4793; 4794; 4796; 4797;
97
4798; 4799; 4800; 4801; 4802; 4803; 4804; 4806; 4807; 4808; 4809; 4810; 4811; 4812; 4813; 1471/1;
1471/2; 1484/1; 1484/2; 1617/1; 1617/2; 1799/1; 1799/2; 1857/1; 1857/2; 1893/1; 1893/2; 1913/3; 2434/1;
2434/2; 2626/1; 2626/2; 2731/2; 2731/3; 3319/1; 3460/1; 3460/2; 4165/1; 4165/2; 462/1;
прилог: "Уређајна основа Грнчар".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Грнчар".
1 Грнчар гробље 2256, 2257, 2258
ЗА СЕЛА.
18. Уређајна основа за село Доње Крњино у општини Бабушница

Уређајна основа за село Доње Крњино израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Доње Крњино (45 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, у
изворишном делу (560m) Лужнице, десне притоке Власине, дуж пута Бабушница-Пирот, 5.5 km северно од Бабушнице.
Површина атара износи 632 ha. Дели се на девет засеока: Папуџинце, Газинце, Џоринце, Корубанце, Ђеранићовце,
Миљкарове, Качареве, Ребиње и Бабавелинце. Настало је на месту горњокрњинских катуна, где је временом
формирано стално насеље под именом Јергек Крњиио. Помиње се у једном спису из 1576/77. (2 домаћинства), када
носи назив Долке Крњино. По ослобођењу од Турака има 27 домаћинстава и 204 житеља (1879). Недалеко од села
(1.5 km) je војно утврђење које је од 1892. до 1893. градио краљ Александар Обреновић. Сановништво је српско (слави
Св. Николу. Св. Ранђвла и Пејчиндан: сеоске славе Младенци и Ђурђевдан).
Уређајна основа за село Доње Крњино саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
подручја износи 90.73 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Доње Крњино.
Табела 1.
1733/1; 166; 174; 275; 276; 277; 278; 694; 722; 723; 724; 725; 726; 931; 1611; 1612; 1613; 1614; 1616;
1642; 1643; 1645; 1646; 1648; 1649; 1653; 1654; 1668; 1671; 1672; 1674; 1675; 1676; 1677; 1678; 1680;
1 Доње Крњино
1681; 1684; 1685; 1686; 1689; 1690; 1692; 1693; 1695; 1696; 1697; 1699; 1700; 1701; 1702; 1703; 1704;
1705; 1723; 1724; 1726; 1727; 1728; 1730; 1731; 1732; 1734; 1735; 1736; 1737; 1738; 1739; 1740; 1741;
98
1742; 1743; 1744; 1745; 1746; 1747; 1748; 1749; 1750; 1751; 1753; 1754; 1755; 1756; 1757; 1758; 1762;
1763; 1764; 1765; 1766; 1767; 1768; 1769; 1770; 1771; 1772; 1773; 1774; 1779; 1780; 1781; 1782; 1784;
1785; 1786; 1787; 1788; 1789; 1790; 1791; 1792; 1795; 1796; 1845; 1846; 1848; 1849; 1850; 1851; 1909;
1910; 1924; 1927; 1928; 1929; 1930; 1932; 1934; 1935; 1936; 1937; 1938; 1939; 1941; 1943; 1945; 1946;
1949; 1950; 1951; 1952; 1953; 1954; 1955; 1957; 1959; 1960; 1964; 2290; 2300; 2301; 2302; 2306; 2310;
2312; 2315; 2473; 2474; 2476; 2479; 2481; 2534; 2538; 2539; 2540; 2542; 2544; 2552; 2559; 2560; 2564;
2565; 2566; 2582; 2590; 2604; 2605; 2606; 2607; 2608; 2609; 2610; 2611; 2612; 2613; 2614; 2617; 2618;
2619; 2620; 2621; 2622; 2623; 2624; 2625; 2627; 2639; 2642; 2644; 2645; 2646; 2647; 2648; 2650; 2662;
2663; 2669; 2674; 2675; 2677; 2678; 2683; 2825; 2827; 2828; 2919; 2920; 3471; 3475; 3479; 3480; 3481;
3484; 3485; 3486; 1607/1; 1608/2; 1609/2; 1610/1; 1673/1; 1673/2; 1679/1; 1679/2; 1679/3; 1679/4;
1679/5; 1682/1; 1682/2; 1687/1; 1688/1; 1688/2; 1691/1; 1691/2; 1707/2; 1725/1; 1725/2; 1729/1; 1729/2;
1733/2; 1752/1; 1752/2; 1761/1; 1761/2; 1777/1; 1778/1; 1783/1; 1783/2; 1794/1; 1794/2; 1797/1; 1797/2;
1931/1; 1931/2; 1947/1; 1948/1; 1956/1; 1956/2; 1958/1; 1961/1; 1962/1; 1962/2; 2280/1; 2281/1; 2282/1;
2303/1; 2305/1; 2311/1; 2313/1; 2314/1; 2532/1; 2533/1; 2533/2; 2535/1; 2535/2; 2543/1; 2553/1; 2554/1;
2562/1; 2562/2; 2562/4; 2563/1; 2563/2; 2563/3; 2563/4; 2563/5; 2563/6; 2563/8; 2567/1; 2615/1; 2615/2;
2616/1; 2616/2; 2641/1; 2641/2; 2643/1; 2671/1; 2826/1; 2826/2; 2826/3; 3476/1; 3477/1; 3478/1; 719/1;
прилог: "Уређајна основа Доње Крњино".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Доње Крњино".
1 Доње Крњино месна заједница 1778/1
гробље 2290
ЗА СЕЛА.
19. Уређајна основа за село Дол у општини Бабушница

Уређајна основа за село Дол израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог развоја,
уважавајући типолошке и морфолошке различитости, а нарочито: 1) геоморфолошке (равничарска, долинска, брдска,
планинска и др. села), 2) регионалне и традиционалне (збијен, разбијен тип села, повремено и стално насељена села,
напуштена села), као и друге различитости.
Село Дол (45 стaновника, Попис 2011.) је сточарско (94,4% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на
долинским странама Долског потока, десне притоке Лужнице, и нижим падинама Суве планине (1810 m), у висинском
појасу 560-620 m, 12 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 620 ha. Назив добија по главној одлици географског
положаја - смештен у дубокој долини Долског потока. Повезује пет физиономских целина: Бележину, Бојаце, Pajћев
дел, Горњу и Доњу махалу. Помиње се у попису из 1879. (34 домаћинства и 251 житељ). Становништво је српско
(слави Св. Николу, Св. Ранђела, Св. Јована и Св. Стефана; сеоска слава Св. Јеремија). Струју добија 60-их год. XX в.,
а водом се снабдева преко локалних водовода. Четвороразредна ОШ је 80-их год. XX в. престала са радом.
Традиционални печалбарски занати мештана (цигларски и црепарски) су у одумирању
99
Уређајна основа за село Дол саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 159.89 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Дол.
Табела 1.
57; 64; 65; 66; 67; 68; 69; 70; 136; 143; 145; 155; 163; 166; 167; 168; 169; 170; 171; 172; 173; 174; 175;
176; 177; 181; 182; 219; 480; 481; 482; 483; 484; 496; 497; 498; 499; 501; 502; 503; 504; 528; 531; 532;
533; 534; 536; 658; 661; 664; 665; 666; 667; 668; 673; 680; 681; 687; 690; 697; 699; 710; 714; 718; 719;
720; 721; 722; 723; 724; 727; 728; 731; 732; 733; 734; 735; 737; 738; 739; 740; 741; 742; 743; 749; 751;
752; 753; 754; 756; 759; 760; 761; 762; 763; 764; 767; 768; 770; 771; 772; 774; 776; 778; 779; 780; 785;
786; 790; 791; 794; 795; 796; 797; 800; 801; 802; 803; 804; 806; 807; 809; 810; 814; 816; 817; 839; 855;
856; 876; 877; 892; 894; 895; 896; 897; 898; 899; 901; 904; 905; 912; 939; 940; 941; 960; 963; 964; 968;
969; 973; 976; 977; 979; 980; 981; 982; 983; 985; 986; 987; 988; 989; 990; 992; 993; 996; 997; 998; 999;
1000; 1001; 1002; 1003; 1004; 1005; 1006; 1007; 1008; 1009; 1012; 1013; 1014; 1015; 1016; 1032; 1036;
1187; 1188; 1189; 1190; 1191; 1192; 1193; 1199; 1200; 1216; 1385; 1388; 1389; 1390; 1392; 1394; 1395;
1396; 1398; 1401; 1404; 1405; 1408; 1409; 1410; 1411; 1412; 1413; 1414; 1415; 1417; 1418; 1419; 1423;
1425; 1427; 1428; 1429; 1430; 1431; 1432; 1434; 1435; 1436; 1460; 1463; 1464; 1465; 1466; 1468; 1472;
1473; 1474; 1475; 1476; 1477; 1478; 1479; 1480; 1481; 1483; 1484; 1485; 1486; 1487; 1491; 1492; 1494;
1508; 1511; 1513; 1514; 1515; 1517; 1518; 1519; 1521; 1522; 1524; 1525; 1527; 1528; 1529; 1536; 1547;
1556; 1557; 1562; 1563; 1564; 1598; 1599; 1600; 1603; 1604; 1606; 1607; 1610; 1612; 1681; 1683; 1684;
1691; 1716; 1719; 1720; 1721; 1722; 1723; 1724; 1725; 1728; 1729; 1734; 1736; 1737; 1742; 1743; 1744;
1748; 1749; 1751; 1752; 1754; 1755; 1760; 1762; 1763; 1764; 1765; 1771; 1772; 1777; 1778; 1779; 1780;
1781; 1782; 1783; 1784; 1785; 1787; 1789; 1790; 1791; 1792; 1793; 1794; 1795; 1796; 1797; 1798; 1799;
1801; 1803; 1804; 1805; 1806; 1807; 1808; 1809; 1811; 1814; 1815; 1816; 1832; 1864; 1866; 1867; 1868;
1 Дол
1870; 1871; 1872; 1873; 1874; 1875; 1877; 1878; 1879; 1882; 1883; 1884; 1885; 1897; 1898; 1900; 1902;
1905; 1906; 1907; 1911; 1912; 1913; 1914; 1917; 1925; 1926; 1927; 1933; 1934; 1935; 1936; 1937; 1938;
1939; 1941; 1942; 1943; 1944; 2031; 2033; 2041; 2042; 2043; 2044; 2045; 2047; 2054; 2068; 2072; 2076;
2080; 2104; 2112; 2113; 2114; 2115; 2116; 2117; 2119; 2120; 2121; 2122; 2128; 2136; 2137; 2139; 2140;
2141; 2142; 2143; 2146; 2148; 2149; 2150; 2151; 2152; 2153; 2171; 2178; 2179; 2180; 2181; 2182; 2183;
2184; 2190; 2217; 2220; 2221; 2225; 2228; 2231; 2234; 2235; 2240; 2241; 2243; 2246; 2247; 2248; 2249;
2250; 2251; 2258; 2259; 2282; 2329; 2331; 2332; 2333; 2334; 2335; 2336; 2337; 2338; 2339; 2340; 2341;
2342; 2343; 2344; 2345; 2347; 2348; 2350; 2351; 2353; 2356; 2357; 2358; 2372; 2373; 2374; 2387; 2388;
2389; 2391; 2392; 2393; 2394; 2395; 2397; 2403; 2404; 2407; 2409; 2520; 2521; 2529; 2530; 2531; 2556;
2595; 2596; 2597; 2598; 2599; 2600; 2601; 2602; 2603; 2605; 2616; 2629; 2631; 2632; 2633; 2634; 2643;
2644; 2645; 2646; 2647; 2648; 2650; 2652; 2654; 2655; 2660; 2662; 2663; 2685; 2686; 2688; 2694; 2703;
2709; 2710; 2716; 2718; 2719; 2720; 2721; 2722; 2723; 2724; 2725; 2726; 2727; 2731; 2740; 2752; 2759;
2806; 2807; 2830; 2840; 2841; 2842; 2843; 2848; 2996; 2997; 2998; 2999; 3001; 3058; 3061; 3062; 3063;
3064; 3065; 3066; 3067; 3068; 3069; 3070; 3072; 3074; 1011/1; 1011/2; 1185/2; 1391/4; 1391/6; 1393/1;
1393/2; 1393/3; 1397/1; 1397/2; 1452/5; 1452/6; 1471/1; 1471/2; 1512/1; 1512/2; 1512/3; 1565/1; 1565/2;
1566/2; 1597/1; 1597/2; 1611/1; 1611/2; 1876/1; 1876/2; 2073/2; 2077/1; 2077/2; 2077/3; 2077/4; 2084/2;
2084/5; 2088/1; 2144/1; 2144/2; 2216/4; 2219/1; 2222/1; 2223/2; 2226/4; 2229/1; 2230/1; 2230/2; 2244/1;
2244/2; 2252/1; 2252/2; 2253/2; 2260/1; 2260/2; 2260/4; 2323/1; 2323/2; 2324/5; 2325/1; 2349/1; 2349/2;
2354/2; 2398/2; 529/1; 529/2; 530/1; 530/2; 530/3; 769/1; 769/2; 769/3; 777/1; 777/2; 857/1;
прилог: "Уређајна основа Доње Крњино".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Дол".
100

1 Дол гробље 814
ЗА СЕЛА.
20. Уређајна основа за село Драгинац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Драгинац израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Драгинац (45 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (490-560
m) терасираном дну Лужничке котлине, ЈИ од Бабушнице, са којом чини јединствену физиономско-функционалну
целину. Површина атара износи 407 ha. Има 14 махала: Савињце, Ћурановце, Весињце, Миљинце, Коишинце, Бунају,
Врапце, Којчајинце, Рид, Дупничане, Табаке, Чечину, Ливађу и Циганску. Старија насељеност констатована је на
локалитету Касапница (латинско гробље). Помиње се и под ранијим називом Голубинац. По предању, због убиства
Турчина над становништвом је извршена одмазда, а турска власт није дозволила да село носи име племените птице,
па му наметнула назив Злокућани. Данашњи назив добија после ослобођења од Турака. 1901. у част династије
Обреновић, по имену краљице Драге. Помиње се у једном спису из 1576/77. под именом Излокучане. По ослобођењу
од Турака има 27 домаћинсгава и 209 житеља (1879). Становништво је српско (слави Св. Ранђела и Св. Николу: сеоска
слава Тројице; сабор - "модроглед", Богојављање или Водице), староседелачко. На месту старе српске цркве подигнут
је 1924. (обновљен 1987) православни храм Св.Тројице, чији дан је и црквена слава и звонара (звона су поклонили
краљ Александар и краљица Драга Обреновић). Струју добија 1953. централни водовод 1986. а асфалтни пут 1992.
год. Има четвороразредну ОШ, спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату (подигнута 1959), млекарску
откупну станицу, млекару и три стругаре.
Уређајна основа за село Драгинац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 141.23 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Драгинац.
Табела 1.
2499; 20; 22; 24; 25; 26; 27; 28; 30; 31; 33; 35; 40; 64; 76; 79; 80; 81; 82; 83; 85; 86; 87; 89; 90; 91; 94;
99; 101; 103; 104; 116; 119; 120; 121; 126; 127; 130; 131; 132; 133; 134; 135; 136; 137; 138; 141; 142;
143; 144; 150; 152; 153; 154; 155; 156; 158; 159; 163; 165; 166; 172; 173; 174; 180; 182; 202; 211; 271;
292; 294; 295; 296; 297; 300; 301; 303; 305; 306; 307; 308; 309; 311; 312; 313; 314; 315; 316; 321; 323;
324; 325; 326; 327; 328; 329; 330; 331; 333; 334; 335; 339; 341; 342; 343; 345; 372; 379; 380; 381; 383;
385; 386; 387; 389; 390; 391; 392; 393; 394; 411; 412; 414; 415; 416; 417; 418; 419; 420; 421; 422; 424;
425; 427; 429; 430; 432; 433; 434; 436; 437; 438; 439; 440; 445; 452; 454; 455; 456; 457; 459; 488; 492;
493; 494; 495; 496; 497; 498; 499; 501; 502; 503; 504; 506; 507; 508; 509; 513; 533; 535; 537; 539; 540;
550; 551; 552; 553; 555; 556; 557; 558; 559; 560; 561; 562; 563; 564; 565; 568; 569; 570; 571; 581; 583;
584; 590; 611; 618; 622; 625; 626; 629; 630; 631; 632; 633; 634; 635; 636; 637; 638; 640; 645; 679; 680;
1 Драгинац
681; 694; 703; 704; 705; 707; 708; 709; 712; 713; 715; 716; 730; 731; 732; 749; 756; 758; 764; 765; 766;
767; 768; 769; 770; 772; 773; 774; 775; 776; 777; 779; 780; 781; 782; 789; 791; 792; 793; 794; 795; 796;
797; 798; 799; 800; 801; 802; 803; 805; 808; 813; 814; 815; 816; 817; 818; 819; 822; 823; 824; 830; 836;
837; 840; 843; 844; 846; 848; 849; 852; 861; 862; 863; 864; 865; 866; 872; 873; 874; 875; 877; 878; 879;
880; 881; 891; 905; 919; 920; 921; 922; 923; 924; 925; 926; 927; 941; 942; 943; 945; 957; 958; 966; 1028;
1029; 1115; 1119; 1120; 1124; 1125; 1175; 1177; 1178; 1181; 1182; 1188; 1196; 1197; 1198; 1199; 1202;
1205; 1208; 1209; 1210; 1213; 1311; 1360; 1361; 1366; 1388; 1389; 1390; 1391; 1392; 1394; 1395; 1396;
1397; 1398; 1409; 1415; 1416; 1418; 1419; 1420; 1421; 1422; 1428; 1430; 1431; 1432; 1433; 1434; 1435;
1436; 1437; 1438; 1440; 1441; 1443; 1444; 1445; 1447; 1448; 1449; 1450; 1451; 1452; 1453; 1454; 1455;
1456; 1457; 1458; 1594; 1595; 1596; 1647; 1648; 1649; 1650; 1652; 1662; 1665; 1666; 1668; 1669; 1673;
101
1674; 1675; 1676; 1688; 1690; 1692; 1693; 1694; 1695; 1696; 1697; 1698; 1701; 1702; 1703; 1704; 1705;
1706; 1707; 1708; 1709; 1710; 1711; 1712; 1713; 1714; 1715; 1716; 1717; 1718; 1719; 1720; 1721; 1722;
1724; 1725; 1726; 1727; 1728; 1729; 1730; 1732; 1733; 1734; 1735; 1736; 1737; 1738; 1740; 1741; 1789;
1804; 1805; 1806; 1807; 1808; 1811; 1812; 1813; 1814; 1815; 1816; 1819; 1833; 1836; 1837; 1838; 1839;
1841; 1842; 1843; 1844; 1845; 1847; 1851; 1871; 1872; 1873; 1874; 1876; 1880; 1881; 1882; 1883; 1885;
1886; 1887; 1888; 1890; 1891; 1892; 1893; 1894; 1895; 1896; 1897; 1898; 1899; 1900; 1902; 1903; 1904;
1905; 1912; 1915; 1924; 1925; 1926; 1927; 1928; 1929; 1931; 1932; 1935; 1936; 1937; 1938; 1939; 1942;
1943; 1945; 1961; 1979; 1980; 1981; 1982; 1986; 1989; 1991; 1992; 2027; 2028; 2029; 2030; 2031; 2033;
2034; 2036; 2037; 2038; 2040; 2062; 2063; 2064; 2065; 2066; 2087; 2088; 2089; 2090; 2092; 2093; 2095;
2097; 2284; 2286; 2298; 2299; 2345; 2346; 2349; 2350; 2359; 2360; 2361; 2364; 2367; 2368; 2369; 2370;
2371; 2372; 2373; 2374; 2375; 2377; 2378; 2379; 2383; 2385; 2389; 2390; 2391; 2394; 2395; 2411; 2453;
2488; 2489; 2492; 2494; 2495; 2496; 2497; 2498; 2500; 2501; 2503; 100/1; 100/10; 100/11; 100/12;
100/13; 100/14; 100/15; 100/16; 100/17; 100/19; 100/2; 100/3; 100/4; 100/5; 100/6; 100/7; 100/8; 100/9;
102/1; 102/2; 102/3; 102/4; 1030/3; 1031/2; 1031/4; 105/1; 105/2; 105/3; 105/4; 117/2; 117/3; 117/4;
1200/1; 1200/2; 125/1; 125/2; 125/3; 125/4; 125/5; 128/1; 128/2; 128/3; 128/4; 128/5; 129/1; 129/2; 1328/2;
1362/1; 1362/2; 1363/1; 1363/2; 1363/3; 139/1; 139/2; 1423/1; 1423/2; 1424/2; 1439/1; 1439/2; 1439/3;
1446/1; 1446/2; 1636/2; 164/1; 164/2; 164/3; 164/4; 164/5; 164/6; 168/2; 168/5; 168/6; 169/2; 169/3; 169/5;
169/6; 169/7; 170/1; 170/2; 1700/1; 1700/2; 171/1; 171/2; 175/1; 175/2; 1753/1; 176/1; 176/2; 176/3; 176/4;
176/5; 176/6; 176/7; 177/1; 177/2; 1834/1; 1834/2; 1834/3; 1834/4; 184/2; 184/3; 1840/1; 1840/2; 1840/3;
1840/4; 1846/1; 1846/2; 1884/1; 1884/2; 1884/3; 1889/1; 1889/2; 2024/2; 2025/1; 2025/2; 2035/1; 2035/2;
2070/1; 2070/6; 2091/1; 2091/2; 2091/3; 2091/4; 2091/5; 2091/6; 2091/7; 2285/1; 2285/2; 2300/2; 2376/3;
2392/1; 2502/1; 2502/2; 298/1; 298/2; 299/1; 299/2; 299/3; 299/4; 310/1; 310/2; 317/1; 317/2; 317/3; 318/1;
318/2; 319/1; 319/2; 320/2; 320/3; 320/4; 320/5; 320/6; 320/7; 320/8; 320/9; 322/1; 322/2; 340/1; 340/2;
340/3; 340/4; 340/5; 340/6; 340/7; 340/8; 344/1; 344/2; 378/2; 382/1; 382/2; 384/1; 384/2; 384/3; 384/4;
388/1; 388/2; 388/3; 388/4; 388/5; 388/6; 423/1; 423/2; 431/1; 431/2; 431/3; 431/4; 441/1; 441/2; 442/1;
442/2; 443/1; 443/2; 443/3; 444/1; 447/2; 448/1; 538/1; 538/2; 554/1; 554/2; 566/1; 567/1; 567/2; 567/3;
567/4; 575/1; 579/3; 580/1; 580/2; 582/1; 582/2; 612/2; 612/3; 620/1; 620/2; 620/3; 620/4; 620/5; 620/6;
621/1; 621/2; 623/1; 623/2; 623/3; 623/4; 624/1; 624/2; 624/3; 627/1; 627/2; 627/3; 627/4; 628/1; 628/2;
628/3; 628/4; 639/1; 639/2; 639/3; 639/4; 639/5; 706/1; 706/2; 706/3; 77/1; 77/2; 77/3; 77/4; 77/5; 77/6;
778/1; 778/2; 778/3; 78/1; 78/10; 78/2; 78/3; 78/4; 78/5; 78/6; 78/7; 78/8; 78/9; 783/2; 786/1; 786/2; 786/3;
787/1; 787/3; 788/1; 788/2; 804/1; 804/2; 804/3; 820/1; 820/2; 821/1; 821/2; 825/1; 825/2; 826/1; 826/2;
826/3; 827/1; 827/2; 827/3; 827/4; 827/5; 828/2; 831/1; 831/2; 833/1; 833/2; 834/1; 834/2; 834/3; 834/4;
835/1; 835/2; 838/1; 838/2; 838/3; 841/1; 841/2; 841/3; 841/4; 841/5; 841/6; 842/2; 842/3; 842/4; 842/5;
842/6; 842/7; 845/1; 845/2; 850/1; 850/2; 860/1; 860/3; 88/1; 88/2; 95/1; 95/2; 95/3; 95/4; 95/5; 95/6; 95/7;
95/8; 96/1; 96/2; 965/3; 97/1; 97/2; 98/1; 98/2;
прилог: "Уређајна основа Драгинац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Драгинац".
1 Драгинац гробље 852, 850/1, 850/2,
ЗА СЕЛА.
21. Уређајна основа за село Дучевац у општини Бабушница
102

Уређајна основа за село Дучевац израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Дучевац (82 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног тапа, у окружењу Големог
стола (1239 m) и Радошевица (926 m), 7 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 603 ha. Простире се у висинској
зони 560-620 m. Назив добија по имсну заповедкика римске постаје - Дучеу. Обухвата 13 махала: Дупшинце, Јанкулце,
Крстинце, Драдарце, Илијинце, Млаџинце, Антинце, Бошховце, Гмитровце, Чубриловце, Шурдиловце, Кљасинце и
Николчинце. Основан је на месту некадашњег римског угврђења. По предању, настао је у ХII в., а становништво је
учествовало у Косовском боју (1389) под вођством пиротског војеоде Димитрија Војиновића. Са првобитне локације
код врха Кале, где има трагова цркве, премештен је у време турске окупације на Селиште, па потом због епидемије
куге (1723) на нижи терен, поред сеоског потока (локалитет Село), а крајем XIXв. на данашњу локацију. Помиње се у
попису из 1879. (42 домаћинства и 322 житеља). Становништво је српско (слави Св. Ранђела, Св. Никаву, Митровдан и
Св. Ђорђа: сеоска слава Петровдан), пореклом из Метохије и Полимља. Струју добија 1967/68., а водом се снабдева
преко махалских водовода. Четвороразредна ОШ престала је са радом 70-их год. XX в.
Уређајна основа за село Дучевац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 101.85 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Дучевац.
Табела 1.
209; 210; 217; 280; 401; 403; 404; 405; 406; 408; 409; 410; 411; 412; 413; 414; 415; 424; 425; 426; 427;
428; 472; 473; 474; 475; 477; 540; 541; 695; 696; 698; 699; 706; 707; 708; 709; 710; 728; 732; 739; 740;
741; 742; 743; 748; 752; 753; 768; 769; 770; 774; 775; 776; 777; 778; 779; 780; 781; 782; 784; 785; 786;
788; 790; 791; 792; 793; 795; 796; 802; 803; 807; 808; 809; 810; 812; 813; 814; 893; 906; 907; 908; 915;
916; 917; 918; 919; 923; 924; 925; 926; 931; 932; 934; 935; 936; 937; 938; 939; 942; 947; 948; 956; 957;
958; 959; 963; 964; 965; 979; 1188; 1189; 1341; 1349; 1352; 1357; 1358; 1362; 1363; 1364; 1365; 1366;
1368; 1374; 1384; 1386; 1414; 1424; 1425; 1427; 1428; 1429; 1439; 1440; 1441; 1442; 1443; 1444; 1445;
1446; 1447; 1448; 1449; 1450; 1451; 1452; 1453; 1454; 1492; 1496; 1497; 1498; 1505; 1507; 1508; 1509;
1512; 1561; 1564; 1566; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1572; 1573; 1574; 1575; 1576; 1577; 1578; 1579;
1580; 1598; 1599; 1601; 1603; 1604; 1605; 1606; 1607; 1608; 1609; 1611; 1631; 1632; 1633; 1635; 1637;
1639; 1641; 1642; 1644; 1684; 1685; 1686; 1687; 1688; 1689; 1691; 1698; 1699; 1700; 1701; 1703; 1704;
1705; 1706; 1707; 1711; 1714; 1715; 1730; 1731; 1732; 1739; 1741; 1742; 1747; 1756; 1758; 1759; 1760;
1761; 1762; 1763; 1764; 1765; 1766; 1767; 1768; 1773; 1774; 1778; 1779; 1780; 1781; 1823; 1831; 1840;
1 Дучевац 1841; 1842; 1843; 1844; 1846; 1851; 1852; 1853; 1856; 1857; 1858; 1859; 1860; 1861; 1862; 1863; 1864;
1865; 1866; 1867; 1868; 1869; 1870; 1871; 1872; 1874; 1878; 1879; 1880; 1881; 1897; 1899; 1900; 1901;
1904; 1905; 1906; 1907; 1908; 1910; 1920; 1921; 1922; 1941; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960; 1961; 1962;
1963; 1964; 1966; 1967; 2022; 2026; 2031; 2035; 2096; 2097; 2098; 2112; 2113; 2114; 2115; 2116; 2117;
2127; 2130; 2362; 2365; 2390; 2394; 2395; 2443; 2446; 2447; 2448; 2449; 2450; 2463; 2465; 2466; 2467;
2471; 2472; 2473; 2474; 2475; 2476; 2477; 2478; 2479; 2480; 2481; 2482; 2483; 2484; 3093; 3105; 3106;
3110; 3115; 3116; 3117; 3118; 3119; 3120; 3134; 3139; 3142; 3143; 3144; 3145; 3150; 3152; 3155; 3156;
3157; 3158; 3164; 3167; 3169; 3170; 3172; 3173; 3174; 3175; 3178; 3327; 3329; 3330; 3331; 3338; 3339;
3416; 3466; 3583; 3584; 3585; 3586; 3587; 3588; 3589; 3591; 3593; 3594; 3597; 1377/1; 1382/1; 1382/2;
1426/1; 1426/2; 1565/1; 1565/2; 1602/1; 1602/2; 1702/1; 1702/2; 1717/1; 1717/2; 1717/3; 1729/1; 1729/2;
1733/2; 1746/1; 1835/1; 1935/1; 1936/1; 1936/2; 1936/6; 2110/3; 2110/4; 2111/1; 214/2; 3111/1; 3111/2;
3111/3; 3112/1; 3112/2; 3112/3; 3112/4; 3113/2; 3113/3; 3114/2; 3121/1; 3121/2; 3123/1; 3159/1; 3168/1;
3168/2; 3418/1; 3469/1; 402/1; 402/2; 476/2; 700/1; 700/2; 744/1; 744/2; 787/1; 787/2; 789/1; 789/3; 794/1;
794/6; 797/1; 892/2; 895/1; 940/1; 940/2; 941/1; 941/2; 941/3; 946/1; 978/1; 978/2; 980/1;
прилог: "Уређајна основа Дучевац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Дучевац".
103

1 Дучевац
ЗА СЕЛА.
22. Уређајна основа за село Завидинце у општини Бабушница

Уређајна основа за село Завидинце се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Завидинце (359 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, у Горњем
Заплању, на нижим падинама Суве планине (1810 m), између Куле (989 m), Горунове главе (787 m) и Падежа (773 m),
23 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 1.519 ha. Назив, по предању, потиче од имена оснивача - Завида.
Просторно се развија у висинском појасу 400-500 m Подељено је на 28 махала: Брзинце, Петковце, Бушњаке,
Трепшињце, Тричковце, Ивановце, Бировце, Караберце, Чесму, Бошковце, Неишнце, Барце, Векинце, Цветановце,
Бук, Загорце, Живковце, Рајковце, Вуштинце, Белце, Павловце, Брндзинце, Чачинце, Лепојинце, Јаркиаце, Село,
Бабаружанску и Циган-малу. Основано је на месту где су пронађени трагови насељености из античког доба (остаци
грађевина, керамика и др.). Помиње се у једном списку из 1576/77. под називом Завидинче. Након ослобођења од
Турака има 57 домаћинстава и 440 житеља (1879). Са првобитне локације поред Манастирске реке, после I светског
рата премештено је на данашњу локацију, ближе путу Гаџин Хан-Бабушница. Становништво је српско (слави Cв.
Николу, Cв. Јована, Cв. Стефана и Cв. Ранђела; сеоска слава Спасовдан), староседелачко и досељено у ХIХв. из
Знепоља и Црне Траве. Манастир Св. Илије подигнутје у ХIХв. Електрично осветљење добија 70-их год. XX в., а водом
се снабдева са каптираног извора Манастирске реке и из бунара. Има четвороразредну ОШ, спомен-чесму
родољубима палим у I и II светском рату (подигнута 1973), дом културе (изграђен 1948), здравствену амбуланту (1998)
и млекарску откупну станицу. Традиционални занати (грнчарски, цигларски, ковачки, содаџијски и бојаџијски) су
одумрли, а у новије време заступљена је производња јагода и дувана. У атарује пронађено налазиште бентонита.
Уређајна основа за село Завидинце саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 270.42 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Завидинце .
Табела 1.
10; 11; 12; 13; 14; 15; 52; 54; 489; 490; 495; 498; 549; 553; 686; 689; 727; 730; 731; 732; 733; 734; 752;
753; 754; 757; 764; 789; 791; 793; 804; 806; 814; 815; 816; 817; 818; 819; 820; 821; 823; 827; 830; 834;
1 Завидинце 839; 852; 853; 854; 855; 857; 858; 859; 860; 861; 862; 863; 864; 867; 869; 870; 871; 878; 879; 882; 883;
884; 885; 886; 887; 888; 889; 890; 891; 892; 893; 894; 895; 896; 897; 902; 904; 905; 907; 909; 910; 911;
912; 913; 914; 915; 916; 917; 919; 922; 924; 925; 926; 927; 928; 929; 931; 932; 933; 934; 939; 940; 988;
104
1045; 1090; 1091; 1099; 1100; 1101; 1103; 1104; 1106; 1107; 1110; 1111; 1112; 1113; 1114; 1115; 1118;
1119; 1133; 1138; 1140; 1141; 1142; 1143; 1144; 1145; 1147; 1148; 1149; 1150; 1151; 1152; 1153; 1154;
1155; 1168; 1169; 1171; 1174; 1175; 1176; 1177; 1178; 1179; 1180; 1186; 1187; 1190; 1191; 1192; 1193;
1197; 1198; 1199; 1200; 1201; 1202; 1203; 1204; 1205; 1206; 1208; 1209; 1210; 1211; 1212; 1213; 1217;
1219; 1220; 1223; 1224; 1225; 1226; 1227; 1229; 1230; 1236; 1240; 1241; 1242; 1244; 1247; 1248; 1249;
1250; 1251; 1253; 1254; 1255; 1256; 1257; 1278; 1279; 1280; 1281; 1282; 1297; 1298; 1299; 1301; 1302;
1304; 1305; 1309; 1310; 1311; 1313; 1314; 1316; 1319; 1320; 1323; 1350; 1351; 1353; 1354; 1356; 1357;
1363; 1371; 1372; 1374; 1376; 1377; 1378; 1379; 1380; 1382; 1385; 1386; 1388; 1389; 1412; 1413; 1414;
1417; 1418; 1425; 1426; 1427; 1428; 1429; 1430; 1431; 1432; 1434; 1439; 1440; 1441; 1442; 1443; 1444;
1445; 1446; 1447; 1448; 1449; 1450; 1452; 1453; 1454; 1456; 1457; 1458; 1459; 1460; 1461; 1462; 1463;
1464; 1465; 1466; 1467; 1469; 1471; 1475; 1479; 1480; 1481; 1482; 1483; 1484; 1495; 1496; 1497; 1498;
1503; 1506; 1507; 1508; 1509; 1510; 1511; 1512; 1513; 1514; 1515; 1516; 1517; 1518; 1519; 1522; 1523;
1524; 1525; 1526; 1527; 1528; 1533; 1534; 1535; 1554; 1555; 1556; 1557; 1558; 1748; 1756; 1763; 1764;
1765; 1776; 1785; 1786; 1787; 1830; 1849; 1851; 1852; 1854; 1855; 1856; 1857; 1858; 1859; 1860; 1861;
1862; 1865; 1866; 1867; 1868; 1871; 1878; 1879; 1880; 1882; 1883; 1884; 1907; 1908; 1909; 1910; 1911;
1914; 1932; 1934; 1942; 1945; 1946; 1947; 1948; 1949; 1953; 1954; 1955; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960;
1961; 1962; 1963; 1965; 1969; 1970; 1972; 1973; 1975; 1976; 1977; 1978; 1979; 1980; 1981; 1982; 1985;
1986; 1994; 1995; 1998; 1999; 2000; 2001; 2002; 2003; 2005; 2006; 2007; 2008; 2009; 2010; 2012; 2013;
2016; 2017; 2018; 2020; 2021; 2028; 2029; 2035; 2038; 2039; 2042; 2043; 2044; 2045; 2046; 2047; 2048;
2049; 2050; 2051; 2052; 2053; 2054; 2055; 2056; 2057; 2059; 2060; 2072; 2073; 2074; 2075; 2076; 2085;
2086; 2087; 2089; 2091; 2092; 2093; 2094; 2096; 2099; 2100; 2101; 2103; 2104; 2105; 2107; 2120; 2122;
2129; 2130; 2131; 2132; 2133; 2134; 2135; 2136; 2137; 2140; 2193; 2198; 2199; 2204; 2205; 2864; 2865;
2867; 2868; 2869; 2870; 2875; 2896; 2897; 2916; 2917; 2918; 2919; 2920; 2921; 2922; 2923; 2924; 2925;
2926; 2927; 2928; 2929; 2930; 2931; 2932; 2933; 2934; 2935; 2936; 2937; 2938; 2939; 2940; 2941; 2942;
2943; 2944; 2945; 2946; 2947; 2948; 2949; 2950; 2951; 2952; 2953; 2954; 2955; 2956; 2957; 2959; 2960;
2961; 2967; 2968; 2969; 2970; 2971; 2972; 2973; 2974; 3010; 3019; 3020; 3021; 3022; 3023; 3024; 3025;
3026; 3027; 3028; 3029; 3033; 3034; 3035; 3037; 3038; 3039; 3040; 3041; 3043; 3044; 3045; 3046; 3047;
3048; 3049; 3050; 3053; 3054; 3055; 3056; 3057; 3058; 3059; 3060; 3061; 3062; 3063; 3064; 3065; 3068;
3069; 3070; 3071; 3072; 3073; 3074; 3083; 3084; 3091; 3099; 3100; 3103; 3106; 3109; 3110; 3115; 3117;
3139; 3140; 3141; 3142; 3186; 3187; 3188; 3189; 3190; 3191; 3192; 3193; 3194; 3197; 3199; 3201; 3202;
3203; 3210; 3211; 3212; 3213; 3214; 3216; 3217; 3219; 3220; 3221; 3222; 3223; 3224; 3225; 3226; 3227;
3228; 3229; 3232; 3233; 3234; 3235; 3236; 3237; 3238; 3239; 3240; 3241; 3242; 3243; 3244; 3245; 3249;
3251; 3253; 3254; 3255; 3256; 3257; 3258; 3259; 3260; 3261; 3262; 3263; 3265; 3266; 3268; 3269; 3271;
3273; 3313; 3314; 3321; 3322; 3334; 3336; 3347; 3372; 3374; 3375; 3376; 3392; 3394; 3477; 3478; 3479;
3480; 3500; 3501; 3502; 3505; 3507; 3509; 3510; 3511; 3512; 3513; 3514; 3515; 3516; 3517; 3526; 3527;
3528; 3529; 3535; 3536; 3537; 3538; 3540; 3541; 3542; 3543; 3544; 3545; 3546; 3547; 3562; 3564; 3566;
3567; 3611; 3621; 3625; 3626; 3628; 3631; 3633; 3634; 3642; 3643; 3656; 3660; 3662; 3665; 3666; 3668;
3674; 3675; 3677; 3683; 3694; 3697; 3698; 3699; 3700; 3702; 3703; 3708; 3709; 3710; 3712; 3718; 3720;
3721; 3722; 3730; 3731; 3732; 3733; 3735; 3751; 3752; 3757; 3758; 3810; 3811; 3812; 3813; 3814; 3815;
3945; 3947; 3948; 3949; 3950; 3964; 3966; 3967; 3968; 3969; 3970; 3971; 3972; 3973; 3974; 3975; 3976;
3977; 3978; 3979; 3980; 3982; 3983; 3984; 3987; 4000; 4002; 4004; 4005; 4007; 4009; 4010; 4011; 4012;
4014; 4015; 4016; 4017; 4018; 4019; 4020; 4068; 4069; 4070; 4071; 4072; 4073; 4074; 4087; 4088; 4089;
4090; 4092; 4093; 4094; 4097; 4098; 4099; 4101; 4102; 4124; 4138; 4140; 4141; 4161; 4162; 4163; 4164;
4165; 4166; 4167; 4168; 4169; 4170; 4171; 4172; 4173; 4231; 4232; 4233; 4234; 4237; 4238; 4239; 4240;
4241; 4242; 4243; 4259; 4264; 4265; 4269; 4270; 4271; 4272; 4273; 4281; 4282; 4283; 4284; 4285; 4291;
4292; 4297; 4298; 4299; 4300; 4301; 4304; 4306; 4307; 4350; 4351; 4354; 4356; 4357; 4359; 4360; 4361;
4362; 4363; 4371; 4372; 4397; 4398; 4399; 4402; 4403; 4405; 4406; 4407; 4408; 4411; 4412; 4413; 4414;
4415; 4418; 4445; 4474; 4475; 4476; 4478; 4481; 4484; 4506; 4507; 4508; 4509; 4510; 4511; 4512; 4513;
4623; 4624; 4625; 4627; 4628; 4629; 4632; 4633; 4634; 4635; 4666; 4667; 4669; 4673; 4674; 4675; 4679;
4680; 4681; 4682; 4683; 4705; 4707; 4708; 4709; 4710; 4711; 4720; 4721; 4722; 4752; 4762; 4765; 4767;
4768; 4769; 4770; 4771; 4772; 4773; 4774; 4776; 4777; 4778; 4779; 4780; 4781; 4783; 4788; 4789; 4790;
4792; 4793; 4797; 4800; 4801; 4814; 4840; 4841; 4843; 4844; 4845; 4846; 4850; 4852; 4855; 4856; 4857;
4868; 4869; 4870; 4871; 4872; 4873; 4874; 4875; 4888; 4889; 4890; 4891; 4893; 4894; 4911; 4912; 4913;
4914; 4916; 4927; 4928; 4933; 4934; 4935; 4936; 4937; 4939; 4940; 4941; 4942; 4943; 4944; 4945; 4946;
4947; 4948; 4949; 4950; 4951; 4952; 4953; 4954; 4955; 4956; 4957; 4958; 4959; 4960; 4961; 4962; 4963;
4964; 4965; 4975; 4979; 5022; 5023; 5024; 5025; 5027; 5044; 5046; 5048; 5050; 5052; 5053; 5136; 5137;
5140; 5142; 5143; 5144; 5730; 5741; 5742; 5743; 5744; 5745; 5746; 5747; 5748; 5749; 5750; 5756; 5757;
5764; 6922; 6924; 6925; 6926; 6927; 6928; 6929; 6930; 6931; 6932; 6933; 6934; 6935; 6938; 6939; 6940;
6941; 6942; 6947; 1170/1; 1170/2; 1172/1; 1296/1; 1296/2; 1381/1; 1381/2; 1468/1; 1468/2; 1470/1;
1470/2; 1933/1; 1933/2; 1974/1; 1974/2; 1996/2; 2011/1; 2011/2; 2014/1; 2014/2; 2014/3; 2014/4; 2015/1;
2015/2; 2015/3; 2019/1; 2019/2; 2041/1; 2041/2; 2041/3; 2058/1; 2088/1; 2088/2; 2088/3; 2095/1; 2095/2;
2119/1; 3036/1; 3036/2; 3051/1; 3051/2; 3052/1; 3052/2; 3066/1; 3066/2; 3066/3; 3118/1; 3118/2; 3118/3;
3119/2; 3247/1; 3247/2; 3373/1; 3373/2; 3539/1; 3539/2; 3539/3; 3561/1; 3561/2; 3664/1; 3664/2; 3684/1;
3684/4; 3684/6; 3684/7; 3695/1; 3719/1; 3768/1; 4008/1; 4008/2; 4139/1; 4266/1; 4266/2; 4266/3; 4266/4;
4296/2; 4303/1; 4303/2; 4355/1; 4355/2; 4404/1; 4404/2; 4713/1; 4713/2; 4713/3; 4714/1; 4714/2; 4715/1;
4753/1; 4764/1; 4764/2; 4784/2; 4787/2; 4791/1; 4791/2; 4842/1; 4842/2; 5015/1; 5015/2; 51/2; 512/1;
512/2; 5138/2; 5139/1; 5139/2; 552/1; 865/1; 865/2; 866/1; 866/2; 866/3; 868/1; 868/2; 868/3; 868/4; 868/5;
868/6;
105
прилог: "Уређајна основа Завидинце".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Завидинце".
1 Завидинце гробље 2133
ЗА СЕЛА.
23. Уређајна основа за село Извор у општини Бабушница

Уређајна основа за село Извор израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Извор (210 стaновника, Попис 2011.) је ратарско-сточарско (раније изразито сточарско) сеоско насеље
разбијеног типа, у Лужничкој котлини, на (500-600 m) нижим падинама Црног врха (1163 m), једног од врхова Суве
планине (1810 m), 2 km СЗ од Баубшнице. Површина атара износи 823 ha. Име добија по врелу, извору сеоског потока.
Просторно повезује девет заселака Дедаџурџинце, Тошиловце, Церове, Уличје, Пејинце, Добачовце, Качаревце,
Петровце и Днинце). Убраја се у стара српска насеља. Настао је на месту са траговима раније насељености (остаци
римског утврђења, ископине згуре од гвожђа и др.). Са првобитне локације на Градишту, удаљене 1,5 km од садашњег
села, премештен је на данашњу. Помиње се у једном списку из 1576/77. (4 домаћинства), у "Нахији Ашар Бучук с
Лужницом", под називом Извор Лужнице и непотпуном списку софијског, пиротског и перничког краја из 1606, када је у
саставу казе Изнебол (Знепоље). Након ослобођења од Турака има 56 домаћинстава и 434 житеља (1879).
Становништво је српско (слави Св. Ђорђа, Св. Ранђела, Св. Николу и Митровдан; сеоска слава Св. Јеремија).
Електрично осветљење добија 1953, водовод 1980, а асфалтни пут изграђен је 1990. год. Традиционални занати
(качарски, коларски, столарски и др.) су ишчезли. Четвороразредна ОШ је затворена.
Уређајна основа за село Извор саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 132.77 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Извор .
Табела 1.
2192/3; 303; 453; 454; 455; 456; 460; 462; 464; 466; 467; 468; 469; 470; 471; 472; 475; 476; 488; 492;
1 Извор 495; 496; 498; 499; 501; 504; 505; 506; 511; 512; 513; 514; 515; 521; 523; 524; 530; 531; 546; 559; 561;
565; 571; 572; 574; 575; 576; 577; 578; 579; 580; 582; 583; 585; 586; 589; 594; 595; 879; 880; 883; 940;
106
941; 943; 944; 945; 947; 949; 950; 951; 954; 955; 956; 962; 963; 964; 966; 968; 969; 972; 973; 974; 975;
976; 977; 979; 980; 981; 982; 983; 984; 986; 987; 989; 992; 993; 994; 996; 997; 1002; 1003; 1005; 1009;
1012; 1013; 1015; 1016; 1018; 1019; 1020; 1022; 1023; 1025; 1026; 1028; 1030; 1031; 1032; 1033; 1034;
1035; 1036; 1039; 1040; 1041; 1042; 1058; 1059; 1068; 1069; 1070; 1071; 1074; 1076; 1077; 1078; 1080;
1081; 1082; 1083; 1084; 1086; 1087; 1088; 1090; 1091; 1092; 1093; 1094; 1095; 1097; 1098; 1099; 1100;
1101; 1103; 1104; 1107; 1109; 1111; 1112; 1113; 1114; 1115; 1116; 1117; 1118; 1120; 1121; 1122; 1123;
1124; 1128; 1129; 1135; 1136; 1137; 1138; 1139; 1140; 1142; 1143; 1145; 1152; 1153; 1154; 1163; 1164;
1167; 1691; 1933; 1936; 1937; 1939; 1940; 1941; 1942; 1943; 1946; 1948; 1949; 1950; 1951; 1952; 1954;
1959; 1960; 1961; 1962; 1963; 1964; 1965; 1967; 1968; 1969; 1974; 1975; 1976; 1977; 1978; 1979; 1980;
1989; 1990; 1991; 1993; 1994; 1996; 1997; 1998; 2000; 2137; 2141; 2143; 2144; 2145; 2146; 2147; 2148;
2150; 2153; 2155; 2156; 2157; 2158; 2162; 2165; 2166; 2167; 2169; 2170; 2171; 2172; 2173; 2174; 2175;
2195; 2196; 2197; 2198; 2199; 2200; 2201; 2203; 2204; 2205; 2206; 2207; 2208; 2211; 2212; 2218; 2219;
2223; 2227; 2229; 2237; 2250; 2253; 2254; 2257; 2268; 2269; 2270; 2289; 2295; 2312; 2317; 2318; 2334;
2338; 2340; 2342; 2349; 2350; 2351; 2356; 2357; 2379; 2403; 2406; 2418; 2419; 2451; 2452; 2453; 2456;
2457; 2458; 2468; 2472; 2473; 2504; 2512; 2514; 2531; 2532; 2533; 2534; 2538; 2540; 2545; 2546; 2547;
2548; 2549; 2550; 2554; 2555; 2558; 2559; 2563; 2564; 2565; 2566; 2567; 2568; 2571; 2572; 2573; 2574;
2575; 2577; 2578; 2580; 2581; 2656; 2690; 2692; 2693; 2696; 2697; 2698; 2704; 2705; 2738; 2740; 2744;
2746; 2747; 2748; 2755; 2757; 2762; 2771; 2797; 2798; 2799; 2800; 2801; 2802; 2803; 2804; 2805; 2806;
2807; 2808; 2809; 2810; 2811; 2813; 2814; 2815; 2816; 2817; 2818; 2819; 2820; 2821; 2822; 2823; 2824;
2825; 2826; 2827; 2828; 2829; 2830; 2831; 2832; 2833; 2834; 2835; 2836; 2837; 2838; 2839; 2840; 2841;
2843; 2844; 2845; 2846; 2847; 2848; 2849; 2850; 2851; 2852; 2854; 2856; 2857; 2858; 2859; 2860; 2861;
2862; 2863; 2864; 2865; 2866; 2867; 2869; 2871; 2872; 2875; 2876; 2877; 2878; 2880; 2881; 2882; 2883;
2884; 2885; 2886; 2887; 2888; 2889; 2890; 2891; 2893; 2894; 2895; 2896; 2897; 2898; 2899; 2900; 2901;
2902; 2903; 2904; 2905; 2906; 2907; 2908; 2909; 2910; 2911; 2913; 2914; 2915; 2916; 2917; 2918; 2923;
2924; 2925; 2926; 2927; 2928; 2929; 2939; 2941; 2942; 2943; 2944; 2946; 2948; 2949; 2950; 2953; 2954;
2959; 2960; 2961; 2962; 3245; 3250; 3251; 3316; 3317; 3318; 3337; 3338; 3339; 3340; 3341; 3342; 3344;
3345; 3348; 3349; 3350; 3352; 3353; 3396; 3397; 3398; 3399; 3400; 3401; 3402; 3403; 3404; 3405; 3408;
3409; 3410; 3412; 3414; 3415; 3416; 3418; 3419; 3420; 3421; 3422; 3428; 3436; 3439; 3440; 3464; 3489;
3490; 3491; 3493; 3494; 3495; 3496; 3497; 3498; 3499; 3500; 3501; 3502; 3505; 3506; 3507; 3508; 3509;
3510; 3511; 3513; 3514; 3515; 3516; 3517; 3518; 3519; 3520; 3521; 3522; 3523; 3524; 3525; 3526; 3527;
3528; 3529; 3530; 3531; 3532; 3533; 3534; 3535; 3536; 3537; 3538; 3539; 3541; 3543; 3547; 3548; 3549;
3550; 3561; 3563; 3565; 3566; 3567; 3569; 3570; 3571; 3572; 3573; 3577; 3578; 3580; 3581; 3582; 3583;
3584; 3585; 3591; 3592; 3593; 3594; 3595; 3596; 3598; 3610; 3611; 3614; 3617; 3618; 3622; 3623; 3626;
3627; 3639; 3640; 3642; 3644; 3650; 3651; 3652; 3656; 3658; 3659; 3660; 3661; 3666; 3667; 3689; 3690;
3692; 3693; 3694; 3695; 3696; 3699; 3700; 3701; 3703; 3706; 3708; 3764; 3765; 3766; 3767; 3778; 3781;
3782; 3783; 3785; 3786; 3787; 3789; 3894; 3911; 3912; 3921; 4015; 4016; 4017; 4018; 4283; 4285; 4286;
4287; 4288; 4289; 4290; 4291; 4293; 4297; 1037/1; 1037/2; 1038/1; 1038/2; 1043/1; 1043/2; 1072/1;
1072/2; 1072/3; 1073/1; 1073/2; 1075/1; 1075/2; 1079/1; 1079/2; 1096/2; 1110/2; 1133/1; 1133/2; 1134/1;
1134/2; 1165/1; 1165/2; 1170/1; 1170/2; 1931/1; 1931/2; 1932/1; 1932/2; 1953/1; 1955/1; 1955/2; 1956/2;
1956/3; 1957/1; 1957/5; 1966/1; 1966/2; 1970/1; 1970/2; 1970/3; 1971/1; 1971/2; 1971/3; 1973/2; 1973/3;
1973/5; 1987/1; 1987/2; 1987/3; 1987/4; 1987/5; 1988/1; 1988/2; 1992/1; 1992/2; 2142/1; 2142/2; 2149/1;
2151/1; 2151/2; 2168/1; 2168/2; 2168/4; 2177/2; 2180/1; 2181/1; 2183/1; 2183/2; 2184/1; 2185/1; 2186/1;
2187/1; 2187/2; 2188/1; 2188/2; 2189/1; 2190/1; 2191/1; 2192/1; 2192/2; 2192/4; 2193/1; 2193/2; 2193/3;
2193/4; 2193/5; 2193/6; 2193/7; 2194/1; 2194/2; 2202/1; 2202/2; 2202/3; 2228/1; 2228/2; 2230/1; 2230/2;
2231/1; 2231/2; 2238/2; 2240/1; 2242/1; 2242/2; 2243/1; 2243/2; 2244/1; 2244/2; 2245/1; 2245/2; 2246/1;
2246/2; 2271/1; 2278/1; 2279/1; 2284/1; 2285/1; 2296/1; 2297/1; 2303/1; 2304/1; 2305/1; 2306/1; 2308/1;
2345/1; 2348/1; 2348/2; 2359/3; 2361/1; 2376/1; 2378/1; 2426/2; 2516/2; 2535/1; 2535/2; 2536/1; 2536/2;
2537/1; 2537/2; 2539/1; 2539/2; 2541/1; 2541/2; 2544/1; 2544/2; 2544/3; 2544/4; 2544/5; 2551/1; 2551/2;
2552/1; 2552/2; 2553/1; 2556/1; 2556/2; 2556/3; 2560/1; 2561/1; 2561/2; 2569/1; 2569/2; 2570/1; 2570/2;
2739/1; 2745/1; 2745/2; 2754/1; 2754/2; 2842/1; 2842/2; 2870/1; 2870/2; 2873/1; 2873/2; 2874/1; 2874/2;
2879/1; 2879/2; 2892/1; 2892/2; 2919/3; 2920/2; 2920/3; 2945/1; 2945/2; 2945/3; 2947/1; 2947/2; 305/1;
305/2; 3463/1; 3463/2; 3503/1; 3503/2; 3512/1; 3512/2; 3619/1; 3624/1; 3624/2; 3625/2; 3665/2; 3697/1;
3697/2; 3702/1; 3702/2; 3769/1; 3791/1; 4284/2; 4295/1; 4295/10; 4295/11; 4295/2; 4295/3; 4295/4;
4295/5; 4295/6; 4295/7; 4295/8; 4295/9; 452/2; 463/1; 463/2; 493/2; 500/1; 500/2; 502/3; 503/3; 509/1;
526/1; 534/2; 534/3; 952/1; 952/2; 952/3; 958/1; 958/2;
прилог: "Уређајна основа Извор".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Извор".
107

1 Извор месна заједница 2837
гробље 2954
ЗА СЕЛА.
24. Уређајна основа за село Јасенов Дел у општини Бабушница

Уређајна основа за село Јасенов Дел израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Јасенов Дел (100 стaновника, Попис 2011.) је погранично (ка Бугарској) сточарско сеоско насеље
разбијеног типа, на стрмим северним падинама Руј планине (1704 m), 27 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи
1.597 ha. Назив је фитогеографског порекла – по јасену. Просторно се развија у висинској зони 800-1000 m. Кроз село
протиче 20-ак потока, који се спајају у Ветренски поток и уливају у Блатаницу, леву притоку Јерме. Подељен је на 15
физиономсксих делова - махала: Стојковце, Слатину, Шутулицу, Кочку, Сурваницу, Јоћинце, Румковце, Панћинце,
Табаке, Сливарце, Јанковце, Муртинце, Бојинце, Сребрницу и Петковицу. Не постоје поуздани подаци о даљој
прошлости села. Помиње се у попису из 1879. (33 домаћинства и 322 житеља). Становништво је православне
конфесије (слави Митровдан и Св. Ранђела; сеоска слава Вартоломеј), а национално се декларише као бугарско,
српско и југословенско. Електрифициран је 1967, макадамски пут добија 1976, телефонске везе 1984, а водом се
снабдева преко локалног водовода. Познатје по козарству. Четвороразредна ОШ је 1998. остала без ученика.
Уређајна основа за село Јасенов Дел саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 270.87 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Јасенов Дел .
Табела 1.
2900; 434; 35; 42; 43; 44; 45; 47; 50; 51; 53; 54; 56; 61; 106; 113; 114; 115; 118; 121; 139; 145; 208; 210;
212; 214; 215; 216; 217; 218; 219; 220; 221; 223; 224; 248; 293; 297; 298; 300; 301; 302; 303; 304; 307;
312; 313; 314; 315; 316; 317; 318; 319; 320; 321; 322; 323; 324; 325; 326; 327; 328; 329; 330; 331; 332;
333; 334; 335; 337; 338; 339; 340; 347; 348; 350; 384; 390; 415; 417; 418; 419; 421; 422; 423; 424; 426;
427; 428; 430; 431; 432; 433; 436; 439; 440; 442; 444; 445; 447; 464; 465; 657; 658; 659; 660; 661; 662;
665; 675; 689; 849; 850; 851; 852; 855; 857; 858; 859; 860; 861; 862; 863; 866; 876; 879; 890; 891; 892;
893; 894; 895; 896; 897; 898; 900; 901; 902; 903; 904; 907; 1053; 1054; 1055; 1060; 1061; 1064; 1065;
1 Јасенов Дел 1066; 1067; 1084; 1088; 1090; 1091; 1092; 1093; 1094; 1095; 1102; 1104; 1105; 1106; 1122; 1123; 1124;
1163; 1177; 1178; 1185; 1186; 1187; 1188; 1202; 1203; 1204; 1205; 1206; 1207; 1208; 1209; 1210; 1212;
1213; 1214; 1229; 1230; 1231; 1233; 1234; 1236; 1242; 1243; 1244; 1245; 1246; 1252; 1253; 1254; 1255;
1256; 1257; 1258; 1259; 1260; 1271; 1272; 1273; 1274; 1275; 1276; 1277; 1278; 1279; 1280; 1281; 1288;
1289; 1298; 1313; 1314; 1315; 1318; 1327; 1330; 1331; 1332; 1333; 1334; 1344; 1351; 1352; 1358; 1359;
1367; 1368; 1369; 1370; 1371; 1372; 1373; 1374; 1375; 1376; 1379; 1383; 1384; 1416; 1417; 1419; 1425;
1426; 1427; 1431; 1487; 1499; 1500; 1501; 1503; 1506; 1508; 1509; 1510; 1511; 1512; 1513; 1514; 1515;
1518; 1523; 1530; 1531; 1534; 1554; 1555; 1556; 1558; 1560; 1561; 1562; 1563; 1564; 1566; 1567; 1568;
108
1569; 1570; 1572; 1581; 1582; 1585; 1586; 1587; 1591; 1592; 1593; 1594; 1596; 1598; 1599; 1601; 1603;
1604; 1622; 1628; 1629; 1631; 1632; 1635; 1636; 1637; 1638; 1639; 1640; 1641; 1642; 1643; 1645; 1646;
1647; 1648; 1653; 1654; 1655; 1656; 1657; 1658; 1659; 1660; 1661; 1662; 1663; 1669; 1672; 1674; 1675;
1676; 1677; 1678; 1688; 1689; 1690; 1691; 1692; 1693; 1697; 1699; 1705; 1806; 1809; 1810; 1812; 1813;
1814; 1815; 1816; 1817; 1818; 1819; 1820; 1821; 1853; 1856; 1857; 1859; 1860; 1906; 1919; 1920; 1921;
1922; 1925; 1926; 1927; 1928; 1931; 1937; 1945; 1946; 1947; 1948; 1949; 1952; 1953; 1954; 1955; 1961;
1962; 1967; 1968; 1970; 1971; 1972; 1973; 1974; 1975; 1976; 1977; 1978; 1994; 1995; 2007; 2035; 2036;
2037; 2046; 2048; 2049; 2050; 2051; 2052; 2053; 2055; 2060; 2061; 2062; 2063; 2064; 2068; 2069; 2094;
2095; 2112; 2115; 2116; 2119; 2121; 2134; 2139; 2142; 2143; 2144; 2145; 2189; 2211; 2212; 2213; 2214;
2221; 2222; 2224; 2225; 2226; 2229; 2276; 2277; 2309; 2312; 2313; 2315; 2318; 2320; 2323; 2324; 2327;
2328; 2329; 2332; 2334; 2339; 2341; 2344; 2345; 2347; 2348; 2349; 2350; 2351; 2352; 2354; 2360; 2361;
2368; 2370; 2416; 2417; 2418; 2421; 2422; 2423; 2424; 2425; 2426; 2427; 2428; 2429; 2430; 2431; 2432;
2433; 2434; 2435; 2436; 2437; 2438; 2447; 2448; 2449; 2450; 2452; 2453; 2454; 2455; 2456; 2457; 2458;
2460; 2461; 2465; 2466; 2467; 2468; 2469; 2471; 2473; 2474; 2476; 2478; 2483; 2485; 2486; 2487; 2488;
2489; 2490; 2499; 2501; 2502; 2504; 2505; 2506; 2507; 2508; 2509; 2510; 2511; 2512; 2513; 2514; 2515;
2516; 2517; 2522; 2524; 2529; 2530; 2533; 2534; 2535; 2536; 2537; 2538; 2539; 2540; 2541; 2542; 2543;
2544; 2545; 2547; 2548; 2549; 2550; 2551; 2558; 2559; 2561; 2562; 2563; 2564; 2567; 2568; 2569; 2570;
2576; 2579; 2580; 2581; 2582; 2584; 2585; 2587; 2589; 2592; 2593; 2594; 2595; 2596; 2597; 2598; 2599;
2600; 2602; 2604; 2608; 2613; 2614; 2615; 2616; 2617; 2618; 2619; 2620; 2626; 2627; 2628; 2629; 2630;
2631; 2632; 2633; 2634; 2635; 2636; 2637; 2638; 2639; 2640; 2641; 2642; 2648; 2649; 2650; 2652; 2653;
2654; 2658; 2659; 2660; 2661; 2662; 2663; 2664; 2665; 2667; 2686; 2687; 2688; 2689; 2690; 2692; 2694;
2705; 2706; 2707; 2716; 2717; 2751; 2752; 2755; 2757; 2758; 2759; 2760; 2761; 2762; 2763; 2764; 2765;
2766; 2774; 2775; 2778; 2779; 2780; 2804; 2805; 2806; 2807; 2808; 2809; 2810; 2811; 2812; 2814; 2815;
2816; 2818; 2819; 2820; 2821; 2822; 2823; 2833; 2873; 2893; 2894; 2895; 2896; 2897; 2899; 2902; 2905;
2906; 2908; 2931; 2932; 2933; 2935; 2936; 2938; 2939; 2940; 2941; 2942; 2946; 2947; 2950; 2952; 2993;
2994; 2995; 2999; 3001; 3002; 3004; 3005; 3018; 3028; 3031; 3032; 3033; 3034; 3036; 3037; 3052; 3053;
3260; 3261; 3264; 3265; 3266; 3267; 3268; 3269; 3270; 3271; 3273; 3274; 3275; 3276; 3289; 3290; 3291;
3293; 3350; 3351; 3355; 3357; 3367; 3369; 3488; 3492; 3493; 3494; 3495; 3496; 3764; 3765; 3779; 3782;
3783; 3829; 3830; 3831; 3832; 3833; 3834; 3839; 3845; 3846; 3847; 3850; 3851; 3852; 3853; 3854; 3856;
3859; 3862; 3863; 3866; 3867; 3868; 3869; 3870; 3871; 3872; 3873; 3874; 3875; 3882; 3883; 3884; 3885;
3886; 3941; 3942; 3953; 3956; 3966; 3969; 3970; 3972; 3973; 3974; 3975; 3976; 3979; 3980; 3981; 3982;
3983; 3985; 3986; 3987; 3990; 3991; 3992; 3993; 3995; 3999; 4000; 4001; 4002; 4003; 4004; 4005; 4007;
4009; 4010; 4011; 4012; 4013; 4014; 4015; 4017; 4018; 4025; 4026; 4027; 4028; 4031; 4033; 4034; 4035;
4037; 4038; 4039; 4040; 4041; 4042; 4045; 4046; 4052; 4094; 4095; 4100; 4106; 4107; 4109; 4117; 4131;
4132; 4134; 4135; 4136; 4137; 4138; 4139; 4140; 4141; 4142; 4143; 4144; 4145; 4146; 4154; 4162; 4163;
4164; 4165; 4166; 4167; 4168; 4169; 4174; 4175; 4176; 4179; 4186; 4188; 4190; 4191; 4193; 4194; 4196;
4197; 4199; 4200; 4202; 4203; 4204; 4205; 4206; 4207; 4208; 4209; 4210; 4211; 4212; 4237; 4238; 4247;
4248; 4266; 4267; 4268; 4269; 4270; 4271; 4273; 4275; 4277; 4278; 4282; 4283; 4284; 4285; 4286; 4287;
4288; 4289; 4290; 4291; 4310; 4384; 4385; 4387; 4388; 4391; 4429; 4430; 4431; 4433; 4434; 4435; 4436;
4437; 4607; 4608; 4609; 4610; 4611; 4612; 4613; 4614; 4615; 4616; 4618; 4620; 1083/1; 1083/2; 140/1;
140/2; 1557/1; 1557/2; 1565/1; 1565/2; 1571/1; 1664/1; 1664/2; 1686/1; 1686/2; 1686/3; 1686/4; 1969/1;
1969/2; 1969/3; 2123/1; 222/1; 2503/1; 2503/2; 2546/1; 2546/2; 292/1; 336/1; 336/2; 3781/1; 3781/2;
3881/1; 3881/2; 3984/1; 3984/2; 3984/3; 4006/1; 4006/2; 416/1; 416/2; 4178/1; 4178/2; 4198/1; 4198/2;
4198/3; 4272/2; 4274/1; 65/2; 867/1; 867/2; 884/1; 884/2;
прилог: "Уређајна основа Јасенов Дел".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Јасенов Дел".
1 Јасенов Дел гробље 1289
109
ЗА СЕЛА.
25. Уређајна основа за село Калуђерово у општини Бабушница

Уређајна основа за село Калуђерово израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Калуђерово (188 стaновника, Попис 2011.) је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа, у
Лужничкој котлини, између Стране (1068 m), Гарванице (986 m) и Радошеве главе (858 m), 3 km источно од
Бабушнице. Површина атара износи 861 ha. Назив добија по калуђерима који су живели у манастиру изнад данашњег
села. Простире се у висинском појасу 600-800 m. Кроз село протиче периодични ток Бара, на чијим су странама
видљиви фосилни остаци некадашњег језера. Подељено је на 16 махала: Брод, Нићинце, Ћосинце, Дариловце,
Чуренце, Курлинце, Цветановце, Приједановце, Таратањинце, Петровце, Селце, Јовановце, Ћосинце, Самарџијинце,
Чавдарце и Црвиловце. Старија прошлост насеља је непозната. Помиње се у попису из 1879. (39 домаћинстава и 364
житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Јована и Св. Ранђела; сеоска слава Мала Богородица).
Струју добија 60-их год. XX в., а асфалтни пут 1992. год. Сеоска производња је "сваштарска". У прошлости познато је
по мајсторима грађевинарима (печалбари). Четвороразредна ОШ је 80-их год. XX в. престала са радом.
Уређајна основа за село Калуђерово саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 139.95 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Калуђерово .
Табела 1.
524; 525; 527; 528; 529; 666; 667; 672; 737; 752; 761; 763; 764; 770; 774; 775; 777; 783; 784; 785; 787;
788; 790; 791; 792; 793; 794; 795; 796; 802; 837; 838; 862; 876; 884; 885; 886; 887; 888; 892; 893; 894;
895; 896; 897; 898; 899; 903; 904; 916; 919; 920; 926; 927; 942; 943; 944; 945; 947; 949; 954; 957; 958;
960; 964; 981; 982; 987; 988; 989; 990; 991; 992; 995; 996; 997; 2068; 2069; 2070; 2071; 2349; 2350;
2352; 2353; 2356; 2369; 2371; 2372; 2373; 2375; 2377; 2380; 2381; 2382; 2383; 2386; 2387; 2388; 2390;
2403; 2404; 2405; 2406; 2407; 2408; 2410; 2412; 2413; 2414; 2415; 2416; 2417; 2418; 2420; 2423; 2424;
2425; 2426; 2427; 2428; 2429; 2432; 2442; 2443; 2447; 2448; 2449; 2452; 2453; 2465; 2467; 2468; 2470;
2473; 2474; 2475; 2476; 2479; 2481; 2482; 2483; 2502; 2507; 2508; 2509; 2510; 2511; 2513; 2514; 2515;
2516; 2517; 2518; 2519; 2523; 2526; 2527; 2528; 2529; 2578; 2615; 2616; 2618; 2619; 2620; 2622; 2625;
2626; 2627; 2628; 2629; 2630; 2631; 2632; 2634; 2643; 2650; 2726; 2727; 2732; 2733; 2734; 2736; 2737;
2738; 2760; 2768; 2770; 2771; 2772; 2773; 2774; 2775; 2776; 2797; 2798; 2800; 2801; 2802; 2803; 2805;
2806; 2808; 2811; 2821; 2824; 2825; 2897; 2936; 2937; 2938; 2939; 2942; 2945; 2947; 2952; 2955; 2957;
2959; 2960; 2961; 2962; 2963; 2964; 2965; 2966; 2991; 2992; 2993; 2994; 2995; 3198; 3211; 3213; 3214;
3215; 3216; 3217; 3218; 3219; 3220; 3223; 3224; 3232; 3235; 3238; 3239; 3241; 3242; 3246; 3251; 3253;
1 Калуђерово 3254; 3255; 3257; 3258; 3260; 3261; 3264; 3266; 3268; 3270; 3271; 3275; 3276; 3281; 3282; 3283; 3284;
3289; 3290; 3291; 3318; 3324; 3354; 3355; 3358; 3359; 3360; 3361; 3362; 3372; 3373; 3377; 3437; 3438;
3439; 3440; 3441; 3442; 3444; 3445; 3455; 3457; 3459; 3460; 3462; 3463; 3465; 3466; 3467; 3486; 3487;
3488; 3489; 3490; 3497; 3498; 3499; 3504; 3505; 3509; 3510; 3511; 3512; 3513; 3518; 3519; 3562; 3566;
3567; 3576; 3578; 3579; 3580; 3581; 3582; 3583; 3584; 3585; 3586; 3587; 3588; 3589; 3590; 3591; 3592;
3593; 3594; 3595; 3596; 3598; 3599; 3601; 3602; 3603; 3604; 3609; 3610; 3611; 3612; 3613; 3614; 3615;
3616; 3617; 3618; 3619; 3620; 3621; 3622; 3634; 3635; 3636; 3639; 3642; 3643; 3644; 3645; 3648; 3677;
3678; 3693; 3699; 3702; 3703; 3704; 3707; 3708; 3711; 3712; 3713; 3818; 3819; 3820; 3825; 3826; 3827;
3828; 3829; 3830; 3849; 3854; 3855; 3856; 3857; 3860; 3864; 3865; 3875; 3876; 3880; 3881; 3884; 3889;
3890; 3891; 3892; 3893; 3895; 3896; 3897; 3905; 3906; 3907; 3914; 3915; 3916; 3917; 3918; 3919; 3920;
3921; 3922; 3923; 3924; 3925; 3929; 3931; 3971; 3972; 3973; 3974; 3976; 3977; 3979; 3980; 3981; 3982;
3983; 3984; 3985; 3986; 3987; 3988; 3989; 3990; 4017; 4030; 4032; 4033; 4034; 4035; 4036; 4037; 4041;
4047; 4048; 4049; 4052; 4053; 4054; 4055; 4056; 4057; 4058; 4059; 4060; 4061; 4062; 4063; 4066; 4067;
4068; 4069; 4070; 4071; 4072; 4073; 4074; 4075; 4076; 4077; 4078; 4079; 4080; 4081; 4082; 4083; 4084;
4085; 4086; 4087; 4088; 4089; 4090; 4092; 4093; 4094; 4095; 4096; 4097; 4098; 4099; 4100; 4101; 4102;
110
4103; 4104; 4105; 4106; 4107; 4108; 4109; 4110; 4118; 4119; 4166; 4167; 4168; 4170; 4171; 4172; 4173;
4174; 4175; 4176; 4177; 4178; 4181; 4182; 4183; 4184; 4185; 4186; 4187; 4188; 4192; 4193; 4194; 4195;
4196; 4197; 4214; 4215; 4216; 4217; 4218; 4219; 4220; 4221; 4222; 4225; 4226; 4229; 4230; 4231; 4245;
4246; 4247; 4248; 4249; 4252; 4253; 4254; 4257; 4263; 4266; 4268; 4269; 4270; 4271; 4279; 4280; 4281;
4282; 4283; 4284; 4287; 4288; 4289; 4292; 4293; 4296; 4297; 4299; 4300; 4301; 4302; 4303; 4304; 4306;
4307; 4308; 4309; 4311; 4312; 4405; 4407; 4408; 4409; 4410; 4411; 4412; 4420; 4422; 4423; 4425; 4429;
4430; 4431; 4432; 4433; 4434; 4435; 4537; 4538; 4541; 4542; 4547; 4551; 4555; 4556; 4557; 4562; 4864;
4867; 4868; 4871; 4902; 4903; 4905; 4906; 4907; 4908; 4909; 4910; 4911; 4917; 4918; 4921; 4922; 4923;
4924; 4925; 4926; 4927; 4929; 4931; 4932; 4933; 4935; 4938; 4939; 4967; 4968; 4969; 4970; 4971; 4972;
4978; 4979; 4980; 4981; 4982; 4983; 4985; 4986; 4987; 4988; 4989; 4990; 4992; 4999; 5000; 5001; 5002;
5003; 5015; 5016; 5019; 5020; 5022; 5023; 5027; 5028; 5163; 5164; 5165; 5194; 5195; 5196; 5197; 5201;
5213; 5214; 5215; 5216; 5217; 5218; 5219; 5253; 5254; 5255; 5256; 5257; 5258; 5259; 5260; 5261; 5262;
5264; 5265; 5266; 5267; 5268; 5269; 5271; 5272; 5274; 5275; 5276; 5277; 5278; 5279; 5280; 5309; 5310;
5316; 5321; 5322; 5323; 5326; 5330; 5346; 5347; 5348; 5349; 5350; 5352; 5353; 5354; 5355; 5356; 5357;
5358; 5359; 5360; 5382; 5383; 5384; 5385; 5386; 5389; 5390; 5396; 5399; 5400; 5402; 5404; 5405; 5407;
5408; 5409; 5412; 5413; 5414; 5416; 5429; 5430; 5431; 5432; 5433; 5434; 5435; 5437; 5438; 5439; 5440;
5441; 5442; 5443; 5444; 5445; 5446; 5457; 5460; 5517; 5518; 5523; 5524; 5526; 5527; 5529; 5530;
2366/1; 2366/2; 2402/1; 2402/2; 2469/1; 2524/1; 2530/2; 2617/1; 2617/2; 2739/2; 2898/1; 2898/2; 3352/1;
3352/2; 3353/1; 3458/1; 3458/2; 3600/1; 3600/2; 3710/1; 3710/2; 3975/2; 4050/2; 4051/1; 4051/2; 4164/1;
4267/1; 4267/2; 4267/3; 4286/1; 4290/1; 4290/2; 4310/1; 4313/1; 4928/1; 4928/10; 4928/11; 4928/12;
4928/13; 4928/14; 4928/15; 4928/16; 4928/17; 4928/18; 4928/19; 4928/2; 4928/20; 4928/21; 4928/22;
4928/23; 4928/24; 4928/25; 4928/26; 4928/27; 4928/28; 4928/3; 4928/4; 4928/5; 4928/6; 4928/7; 4928/9;
4930/1; 4930/2; 4930/3; 4930/4; 4991/1; 4991/2; 4993/1; 4993/3; 4997/1; 4997/2; 4997/3; 4997/4; 5387/1;
5387/2; 5410/1; 5410/2; 5458/2; 5515/1; 5515/2; 771/2; 836/1; 836/2; 890/1; 890/2; 890/3; 902/1; 902/2;
946/1; 946/2; 961/1; 961/2; 962/1; 979/1; 979/2; 979/3; 980/1;
прилог: "Уређајна основа Калуђерово".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Калуђерово".
oсновна школа 3619, 3620
1 Калуђерово гробље 4103, 4118
ЗА СЕЛА.
26. Уређајна основа за село Камбелевци у општини Бабушница

Уређајна основа за село Камбелевци израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
111
Село Камбелевци (311 стaновника, Попис 2011.) је ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (550
m) долинским странама Столске реке, десне притоке Мурговице, 6 km јужно од Бабушнице. Површина атара износи
1.060 ha. По предању, назив се двојако тумачи: потиче од имањаТурчина Камбepa, где је формирано, када добија
назив Камберов Чифлик; и води порекло од римског војног полигона - campus belle. Подељени су на 15 махала:
Здравковце, Поповце, Стањинце, Раћинце, Знепољце, Врдинце, Тоишнце, Мрминце, Синоглавце, Гаљинце,
Костадиновце, Дардинце, Златковце, Плуждино и Прдљинце. Првобитно насеље основано је на месту Село, узводно
од данашње локације. По ослобођењу од Турака имају 52 домаћинства и 405 житеља (1879). Становништво је српско
(слави Cв. Николу, Cв. Ранђела, Cв. Ђорђа и Cв. Јована; сеоска слава Спасовдан), по предању, досељено са Косова и
Метохије. Електрифицирани су крајем 40-их год. XX в., а водовод и асфалтни пут добијају 1995. год. Имају
четвороразредну ОШ, спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату и млекарску откупну станицу.
Уређајна основа за село Камбелевци саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 180.65 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Камбелевци.
Табела 1.
327; 328; 329; 330; 331; 332; 338; 428; 430; 444; 459; 460; 461; 462; 463; 464; 466; 468; 469; 470; 471;
472; 476; 477; 481; 484; 493; 494; 495; 496; 498; 499; 501; 502; 505; 522; 661; 664; 669; 670; 672; 673;
675; 677; 678; 683; 684; 686; 688; 699; 700; 701; 766; 769; 770; 771; 772; 773; 774; 775; 776; 780; 784;
785; 786; 787; 788; 789; 793; 794; 798; 799; 800; 813; 814; 817; 819; 821; 822; 835; 863; 865; 866; 872;
874; 889; 890; 891; 892; 931; 932; 936; 937; 938; 951; 1043; 1052; 1053; 1055; 1061; 1066; 1067; 1068;
1069; 1074; 1075; 1076; 1077; 1081; 1082; 1170; 1173; 1297; 1312; 1313; 1314; 1315; 1316; 1317; 1318;
1319; 1330; 1368; 1369; 1370; 1371; 1374; 1375; 1376; 1377; 1378; 1382; 1383; 1387; 1389; 1390; 1392;
1393; 1394; 1395; 1397; 1426; 1427; 1428; 1433; 1434; 1436; 1437; 1439; 1455; 1456; 1457; 1459; 1460;
1768; 1769; 1770; 1779; 1780; 1781; 1784; 1862; 1864; 1865; 1866; 1867; 1868; 1870; 1871; 1872; 1873;
1874; 1875; 1883; 1884; 1885; 1886; 1887; 1888; 1889; 1891; 1928; 2009; 2010; 2012; 2013; 2019; 2020;
2021; 2031; 2036; 2039; 2040; 2043; 2050; 2051; 2052; 2057; 2060; 2061; 2062; 2063; 2066; 2068; 2069;
2070; 2072; 2073; 2074; 2087; 2088; 2089; 2126; 2127; 2181; 2184; 2185; 2189; 2191; 2192; 2195; 2196;
2199; 2201; 2202; 2203; 2204; 2205; 2206; 2208; 2209; 2211; 2212; 2213; 2214; 2215; 2220; 2221; 2237;
2239; 2240; 2241; 2247; 2251; 2253; 2255; 2257; 2260; 2261; 2272; 2273; 2275; 2276; 2281; 2282; 2283;
2284; 2287; 2288; 2289; 2309; 2385; 2395; 2396; 2397; 2398; 2399; 2400; 2401; 2403; 2404; 2405; 2415;
2416; 2417; 2418; 2419; 2429; 2430; 2431; 2432; 2434; 2435; 2436; 2437; 2441; 2442; 2443; 2455; 2457;
2458; 2459; 2463; 2486; 2541; 2542; 2543; 2544; 2545; 2546; 2548; 2549; 2550; 2551; 2559; 2560; 2578;
2579; 2580; 2581; 2582; 2583; 2584; 2585; 2586; 2587; 2588; 2589; 2590; 2591; 2592; 2593; 2594; 2595;
2596; 2597; 2598; 2600; 2611; 2612; 2615; 2616; 2619; 2620; 2621; 2622; 2623; 2624; 2626; 2627; 2628;
2636; 2637; 2638; 2639; 2640; 2641; 2642; 2645; 2646; 2647; 2648; 2649; 2651; 2652; 2653; 2654; 2655;
2656; 2657; 2659; 2660; 2661; 2662; 2663; 2664; 2756; 2757; 2758; 2759; 2760; 2761; 2762; 2763; 2764;
2767; 2769; 2771; 2772; 2773; 2774; 2775; 2776; 2777; 2778; 2779; 2780; 2781; 2789; 2790; 2791; 2793;
1 Камбелевци
2794; 2795; 2796; 2797; 2798; 2800; 2805; 2809; 2810; 2816; 2817; 2818; 2819; 2821; 2822; 2823; 2826;
2828; 2829; 2830; 2831; 2833; 2838; 2840; 2841; 2842; 2843; 2844; 2845; 2849; 2850; 2851; 2852; 2853;
2854; 2856; 2874; 2887; 2888; 2889; 2892; 2896; 2897; 2898; 2899; 2914; 2915; 3075; 3084; 3087; 3091;
3093; 3094; 3095; 3096; 3097; 3098; 3099; 3100; 3102; 3104; 3105; 3106; 3157; 3164; 3165; 3168; 3170;
3180; 3223; 3224; 3226; 3233; 3236; 3237; 3241; 3242; 3243; 3244; 3245; 3246; 3247; 3248; 3250; 3273;
3274; 3287; 3288; 3305; 3306; 3308; 3310; 3311; 3312; 3315; 3318; 3322; 3355; 3358; 3359; 3365; 3366;
3367; 3368; 3369; 3370; 3371; 3372; 3376; 3378; 3379; 3389; 3390; 3391; 3392; 3393; 3412; 3441; 3442;
3443; 3444; 3446; 3448; 3450; 3451; 3459; 3463; 3464; 3465; 3466; 3467; 3469; 3470; 3471; 3472; 3529;
3937; 3938; 3939; 3940; 3942; 3943; 3944; 3945; 3946; 3947; 3953; 3954; 3955; 3958; 3959; 3961; 3975;
3976; 3977; 3978; 3979; 3980; 3981; 3986; 3987; 3988; 3989; 3990; 3991; 3992; 3993; 3994; 4005; 4009;
4010; 4018; 4026; 4151; 4161; 4162; 4163; 4164; 4166; 4171; 4172; 4175; 4176; 4177; 4516; 4517; 5185;
5186; 5189; 5192; 5193; 5195; 5196; 5198; 5199; 5200; 5201; 5203; 5204; 5205; 1325/1; 1372/1; 1372/2;
1385/1; 1385/2; 1385/3; 1869/1; 1869/2; 2018/1; 2018/2; 2018/3; 2018/4; 2048/1; 2049/1; 2049/2; 2049/3;
2067/1; 2067/2; 2200/1; 2200/2; 2200/3; 2200/4; 2200/5; 2207/2; 2216/1; 2274/1; 2274/2; 2394/1; 2402/1;
2444/1; 2444/2; 2552/1; 2552/2; 2577/1; 2577/2; 2617/2; 2625/1; 2625/2; 2643/2; 2644/1; 2650/1; 2650/2;
2665/2; 2782/4; 2792/1; 2792/2; 2832/1; 2832/2; 2832/3; 2875/1; 2876/1; 2876/2; 2878/1; 2878/3; 2879/2;
2885/1; 2885/2; 2891/1; 2891/2; 2895/2; 3160/1; 3162/1; 3313/1; 3313/2; 3314/1; 3314/2; 3316/1; 3316/2;
3356/1; 3362/1; 3362/2; 3362/3; 3373/1; 3373/2; 3406/1; 3406/2; 3440/1; 3440/2; 3449/1; 3449/2; 3449/3;
3485/1; 3485/2; 3956/1; 3956/2; 3956/3; 3956/4; 3962/1; 3962/10; 3962/12; 3962/2; 3962/4; 3962/5;
3962/9; 3970/1; 3970/2; 3985/1; 3985/2; 4004/1; 4016/1; 4016/2; 4167/1; 4184/1; 429/1; 429/2; 465/1;
465/2; 465/3; 467/1; 467/2; 473/1; 473/2; 474/1; 474/2; 475/1; 475/2; 475/3; 475/4; 497/1; 497/2; 500/1;
500/2; 503/1; 503/2; 504/2; 5190/1; 5190/2; 5197/1; 5197/2; 662/2; 663/2; 689/1; 689/2; 768/1; 768/2;
112
790/1; 790/2; 791/1; 791/2; 792/1; 792/2; 792/3; 867/2; 933/2; 933/3; 934/1; 934/2; 934/3; 934/4; 934/5;
935/2;
прилог: "Уређајна основа Камбелевци".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Камбелевци".
oсновна школа 2829, 2830, 2831
1 Камбелевци гробље 2289, 2010
ЗА СЕЛА.
27. Уређајна основа за село Кијевац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Кијевац израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Кијевац (31 стaновника, Попис 2011.) је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа, на (900 m)
падинама Големог стола (1239 m), у источном делу Лужничке котлине, 9,5 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара
износи 764 ha. Састоји се од пет махала (Виденоваца, Мишаринаца, Коњараца, Вучуделаца и Чачинаца). Претеча
данашњег насеља - Малешево, које се налазило на десној долинској страни Кијевске реке, расељено је због убиства
Турчина, а Турчин који је отплатио крвнину присвојио је сву малешевску имовину и од ње формирао чифлик. На
локалитету Башча, постоје трагови турске куле за коју се верује да је у њој боравио турски паша. Не постоје поуздани
подаци о старости насеља. У народу се верује даје Кијевац настао почетком ХIХ в. Помиње се у попису из 1879. (18
домаћинстава и 145 житеља). Становништво је српско (слави Cв. Николу и Cв. Ранђела; сеоска слава Тројице).
Електрифициран је 60-их год. XX в., а водомсе снабдева преко гравитационих водовода. Четвороразредна ОШ је 60-
их год. XX в. остала без ученика.
Уређајна основа за село Кијевац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 43.93 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Кијевац .
Табела 1.
415; 416; 417; 441; 444; 445; 448; 451; 452; 453; 454; 455; 480; 481; 483; 484; 485; 486; 487; 488; 489;
1 Кијевац 2036; 2039; 2040; 2041; 2042; 2045; 2048; 2049; 2050; 2051; 2052; 2053; 2054; 2055; 2056; 2057; 2058;
2061; 2071; 2073; 2074; 2075; 2076; 2077; 2078; 2079; 2080; 2081; 2082; 2083; 2085; 2086; 2087; 2088;
113
2089; 2090; 2091; 2092; 2095; 2096; 2099; 2101; 2102; 2103; 2104; 2105; 2114; 2115; 2325; 2326; 2328;
2374; 2396; 2398; 2400; 2410; 2411; 2412; 2413; 2419; 2421; 2424; 2425; 2426; 2427; 2430; 2431; 2437;
2438; 2440; 2441; 2442; 2443; 2444; 2445; 2447; 2448; 2449; 2450; 2451; 2452; 2453; 2454; 2455; 2456;
2457; 2458; 2459; 2460; 2461; 2462; 2465; 2466; 2467; 2468; 2469; 2470; 2471; 2472; 2474; 2475; 2478;
2480; 2481; 2484; 2498; 2514; 2524; 2525; 2526; 2528; 2529; 2530; 2531; 2533; 2534; 2536; 2537; 2538;
2539; 2540; 2706; 2707; 2709; 2710; 2715; 2716; 2717; 2718; 2719; 2720; 2721; 2722; 2723; 2725; 2736;
2737; 2738; 2739; 2740; 2741; 2742; 2816; 2818; 2819; 2820; 3001; 3002; 3006; 2038/1; 2043/2; 2065/1;
2067/2; 2097/1; 2097/2; 2098/1; 2098/2; 2113/1; 2436/1; 2436/2; 2463/1; 2463/2; 2464/1; 2464/2; 2473/1;
2473/2; 2482/1; 2482/2; 2743/1; 2743/2; 482/1; 482/2;
прилог: "Уређајна основа Кијевац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Кијевац".
1 Кијевац гробље 2080, 2081
ЗА СЕЛА.
28. Уређајна основа за село Лесковица у општини Бабушница

Уређајна основа за село Лесковица израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Лесковица (7 стaновника, Попис 2011.) је сточарско сеоско насеље разбијеног типа, у подножју Цикуља
(1022 m), Говедарника (1232 m) и Чуке (1095 m), 12 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 640 ha. Просторно се
развија у висинској зони 800-960 m. Обједињује девет махала: Преслап, Пиндарце, Маринковце, Милошевце, Ђикинце,
Локварце, Аначкове, Малу њиву и Трлину. Помиње се у попису из 1879. (25 домаћинстава и 240 житеља).
Становништво је српско (слави Св. Варвару, Cв. Јована, Cв. Николу и Cв. Ранђела; сеоска слава Cв. архангел Гаврило
- Горешњак"), староседелачко. Струју добија 70-их год. XX в. и има локални систем водоснабдевања.
Четвороразредна ОШ је затворена 1982/83. год. Од давнина позната је по печалбарству.
Уређајна основа за село Лесковица саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 95.46 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Лесковица .
Табела 1.
114

176; 177; 178; 186; 187; 188; 189; 191; 192; 200; 317; 371; 385; 386; 387; 388; 389; 390; 392; 397; 398;
399; 401; 402; 414; 415; 416; 417; 418; 421; 424; 425; 426; 427; 431; 435; 438; 439; 440; 441; 446; 450;
452; 515; 516; 518; 522; 557; 559; 560; 561; 562; 563; 564; 565; 566; 567; 570; 571; 572; 573; 576; 578;
580; 581; 582; 583; 584; 585; 588; 589; 591; 595; 596; 597; 598; 599; 600; 602; 603; 604; 605; 606; 607;
609; 611; 759; 767; 768; 781; 782; 783; 784; 785; 786; 788; 790; 791; 792; 793; 795; 796; 797; 800; 801;
802; 807; 809; 810; 811; 812; 813; 818; 819; 820; 824; 971; 975; 976; 977; 984; 986; 1002; 1112; 1113;
1117; 1118; 1119; 1120; 1121; 1122; 1123; 1124; 1128; 1137; 1138; 1142; 1163; 1164; 1165; 1166; 1175;
1176; 1177; 1181; 1182; 1183; 1184; 1424; 1425; 1426; 1427; 1428; 1429; 1432; 1434; 1435; 1438; 1533;
1 Лесковица 1534; 1535; 1536; 1546; 1547; 1561; 1568; 1571; 1573; 1574; 1575; 1576; 1577; 1578; 1579; 1580; 1581;
1582; 1583; 1584; 1585; 1586; 1587; 1588; 1589; 1591; 1592; 1593; 1594; 1595; 1596; 1597; 1598; 1603;
1604; 1605; 1606; 1607; 1608; 1609; 1610; 1611; 1612; 1621; 1624; 1625; 1626; 1627; 1629; 1630; 1631;
1632; 1634; 1635; 1641; 1642; 1645; 1653; 1654; 1655; 1656; 1657; 1658; 1659; 1662; 1663; 1664; 1665;
1666; 1667; 1668; 1669; 1670; 1671; 1673; 1693; 1853; 1854; 1938; 1939; 1940; 1941; 1942; 1944; 1945;
1946; 1947; 1948; 1949; 1950; 1951; 1952; 1953; 1958; 1959; 1960; 1961; 1962; 1963; 1964; 1966; 1973;
1974; 1975; 1976; 1977; 1978; 1979; 1980; 1981; 1982; 1983; 1986; 1988; 1989; 1990; 1991; 1992; 1993;
1994; 1995; 1996; 1997; 1998; 1999; 2032; 2048; 2049; 2050; 2051; 2095; 2096; 2097; 2098; 2099; 2102;
2103; 2104; 780/1; 780/2;
прилог: "Уређајна основа Лесковица".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Лесковица".
1 Лесковица гробље 1574, 1575

ЗА СЕЛА.
29. Уређајна основа за село Линово у општини Бабушница

Уређајна основа за село Линово се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Линово (64 стaновника, Попис 2011.) je сточарско-ратарско (раније типично сточарско) сеоско насеље
разбијеног типа, у подножју Црног врха (1163 m), једног од врхова Суве планине (1810 m), 9 km ЈЗ од Бабушнице.
Површина атара износи 1.129 ha. По предању, назив добија од личног имена оснивача -Лине. Простире се у висинској
зони 600-720 m. Физиономски повезује три махале: Дел, Горњу и Доњу. Кроз село протиче Линоштица, десна притока
Лужнице. Помиње се у попису из 1879. (40 домаћинстава и 349 житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу,
Св. Јована и Св. Ранђела). Манастир Св. Тројице, чији дан је црквена и сеоска слава, изграђен је почетком ХХв. Струју
добија 60-ихгод. XX в., а водом се снабдева преко локалних водовода. Некада главна печалбарска занимања мештана
("дунђерство" и цигларство) су ишчезла.
115
Уређајна основа за село Линово саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 64.04 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Линово.
Табела 1.
1181; 1182; 1183; 1184; 1185; 1186; 1187; 1188; 1189; 1190; 1191; 1192; 1193; 1194; 1195; 1196; 1257;
1258; 1259; 1260; 1266; 1267; 1268; 1274; 1280; 1286; 1287; 1302; 1303; 1304; 1307; 1308; 1309; 1311;
1313; 1322; 1323; 1330; 1331; 1335; 1336; 1337; 1338; 1339; 1340; 1342; 1343; 1344; 1345; 1346; 1347;
1348; 1349; 1350; 1351; 1352; 1353; 1443; 1453; 1455; 1457; 1460; 1461; 1462; 1463; 1464; 1466; 1467;
2345; 2346; 2347; 2348; 2349; 2350; 2351; 2352; 2353; 2354; 2355; 2356; 2357; 2358; 2359; 2360; 2361;
2362; 2363; 2364; 2366; 2384; 2401; 2678; 2683; 2684; 2685; 2686; 2687; 2689; 2690; 2718; 2727; 2728;
2729; 2731; 2732; 2740; 2741; 2742; 2743; 2746; 2747; 2748; 2749; 2750; 2751; 2752; 2753; 2754; 2755;
2756; 2757; 2758; 2759; 2760; 2761; 2763; 2764; 2765; 2766; 2767; 2768; 2769; 2770; 2771; 2772; 2773;
2775; 2778; 2780; 2781; 2782; 2783; 2784; 2785; 2786; 2789; 2790; 2791; 2792; 2793; 2794; 2795; 2796;
2797; 2798; 2799; 2800; 2801; 2804; 2807; 2825; 2826; 2827; 2828; 2829; 2830; 2831; 2832; 2833; 2834;
2835; 2836; 2837; 2838; 2845; 2850; 2853; 2854; 2855; 2858; 2860; 2861; 2864; 2865; 2866; 2868; 2869;
2870; 2871; 2872; 2873; 2874; 2878; 2915; 2916; 2917; 2921; 3006; 3007; 3008; 3013; 3019; 3020; 3021;
3022; 3023; 3024; 3026; 3028; 3029; 3030; 3033; 3042; 3043; 3044; 3045; 3047; 3051; 3194; 3195; 3196;
3197; 3198; 3203; 3204; 3205; 3206; 3207; 3208; 3209; 3210; 3221; 3234; 3235; 3236; 3237; 3238; 3239;
3269; 3276; 3277; 3278; 3279; 3280; 3281; 3285; 3286; 3287; 3288; 3289; 3290; 3291; 3293; 3294; 3295;
3296; 3297; 3299; 3300; 3302; 3303; 3304; 3305; 3306; 3307; 3308; 3309; 3311; 3312; 3313; 3314; 3315;
3316; 3318; 3320; 3321; 3322; 3323; 3350; 3351; 3352; 3353; 3354; 3355; 3358; 3434; 3436; 3437; 3444;
3445; 3447; 3449; 3450; 3454; 3457; 3458; 3459; 3461; 3462; 3463; 3464; 3468; 3469; 3470; 3471; 3475;
3476; 3477; 3478; 3479; 3485; 3486; 3488; 3495; 3497; 3498; 3500; 3501; 3888; 3890; 3891; 3892; 3893;
3980; 3981; 3993; 4001; 4002; 4003; 4004; 4005; 4006; 4007; 4010; 4012; 4018; 4020; 4023; 4024; 4025;
1 Линово 4026; 4027; 4028; 4029; 4030; 4031; 4032; 4033; 4034; 4035; 4036; 4037; 4038; 4039; 4040; 4042; 4045;
4051; 4052; 4054; 4058; 4065; 4066; 4068; 4069; 4070; 4071; 4087; 4089; 4090; 4091; 4092; 4093; 4094;
4099; 4100; 4101; 4102; 4103; 4106; 4107; 4110; 4111; 4114; 4116; 4118; 4120; 4124; 4126; 4127; 4129;
4130; 4131; 4132; 4133; 4136; 4137; 4139; 4140; 4141; 4142; 4143; 4145; 4146; 4149; 4150; 4152; 4153;
4154; 4155; 4157; 4159; 4160; 4161; 4162; 4164; 4165; 4166; 4167; 4170; 4171; 4172; 4173; 4174; 4175;
4176; 4177; 4178; 4179; 4180; 4182; 4183; 4184; 4186; 4200; 4205; 4206; 4208; 4209; 4210; 4211; 4212;
4213; 4214; 4215; 4216; 4217; 4218; 4220; 4222; 4223; 4225; 4226; 4227; 4228; 4229; 4230; 4231; 4253;
4254; 4255; 4256; 4257; 4258; 4317; 4318; 4319; 4320; 4321; 4322; 4323; 4326; 4327; 4329; 4330; 4331;
4332; 4342; 4350; 4351; 4352; 4353; 4354; 4355; 4356; 4357; 4358; 4359; 4360; 4362; 4363; 4364; 4365;
4366; 4367; 4368; 4369; 4375; 4377; 4395; 4404; 4471; 4472; 4475; 4476; 4477; 4479; 4482; 4486; 4487;
4494; 4495; 4496; 4497; 4498; 4499; 4500; 4501; 4502; 4503; 4504; 4505; 4506; 4507; 4508; 4509; 4511;
4512; 4513; 4520; 4521; 4540; 4542; 4543; 4544; 4546; 4547; 4548; 4999; 5000; 5001; 5002; 5003; 5006;
5007; 5008; 5082; 5083; 5114; 5122; 5125; 5126; 5127; 5129; 5130; 5131; 5132; 5133; 5134; 5151; 5152;
5154; 5155; 5156; 5157; 5164; 5167; 5168; 5169; 5171; 5172; 5173; 5175; 5176; 5177; 5178; 5181; 5183;
5184; 5185; 5186; 5187; 5188; 5189; 5190; 5191; 5196; 5198; 5199; 5201; 5210; 5215; 5216; 5218; 5219;
5220; 5221; 5222; 5223; 5224; 5229; 5268; 5285; 5299; 5300; 5637; 5638; 5651; 5652; 5655; 5656; 5658;
5663; 5668; 5671; 5672; 5678; 5679; 5681; 5684; 5685; 5686; 5688; 5690; 5691; 5692; 5695; 5698; 5699;
5700; 5701; 5702; 5706; 5710; 5757; 5758; 5759; 6364; 7040; 7041; 7042; 7046; 7047; 7048; 7052; 7053;
7056; 7057; 2745/2; 2762/2; 2867/1; 2867/2; 3292/1; 3292/2; 3310/1; 3310/2; 3493/1; 3493/2; 3494/1;
3494/2; 3995/3; 4510/1; 4510/2; 4545/1; 4545/2; 4545/3; 5194/1; 5202/1; 5202/3; 5203/2; 5286/1; 7043/1;
7043/2;
прилог: "Уређајна основа Линово".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Линово".
116
1 Линово гробље 3462, 3463
ЗА СЕЛА.
30. Уређајна основа за село Љуберађа у општини Бабушница

Уређајна основа за село Љуберађа се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Љуберађа (199 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, код ушћа
(430 m) клисурасте долине Мурговице у Лужницу, 6 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 572 ha. Страдала је
у катастрофалној поплави Мурговице 1988. год. Обједињује седам физиономских делова: Преслап, Петровце, Калило,
Чавдаре, Чаришју, Саљинце и Прли-малу. Даља прошлост села је неистражена. Помиње се у списку тимара нахије
"Висока и Знепољ" из 1447-1489. (29 домаћинстава и 1 удовица) под називом Леборажда. Првобитни центар насеља
био је на месту данашње махале Чавдари, одакле је премештен ближе путу. Захваљујући реци, јаким изворима и путу
Пирот-Бабушница-Љуберађа-Лесковац, постепено се физиономски развија с обе стране Лужнице. По ослобођењу од
Турака (1878) брзо се развија. Општински центар постаје 1890, а пијацу добија 1923. год. Статус вароишце добија
1927. и до II светског рата је најзначајнији економски, тржишни и услужни центар Лужнице (заступљено више од 20
различитих заната - ковачки, поткивачки, терзијски, ћурчијски, опанчарски, мутавџијски и др.). После II светског рата
функцију општине преузима Бабушница, а Љуберађа постаје мање унутаропштинско гравитационо средиште (аграрно,
занатско и трговинско). Становништво је српско (слави Cв. Николу и Митровдан; сеоска слава Ђурђевдан), а у
народује раширено веровање да потиче из Метохије. Православни храм Cв. пророка Илије, чији дан је црквена слава и
вашар, подигнут је 1850. год. Првобитна електрификација је извршена 30-их год. XX в., а савремена после II светског
рата. Водовод добија 60-их год. XX в. Има осморазредну ОШ, интернат, задружни дом, здравствену станицу, локалну
пијацу (пијачни дан - среда), погон за производњу тестенина и млин.
Уређајна основа за село Љуберађа саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 94.34 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Љуберађа.
Табела 1.
328; 329; 330; 331; 332; 333; 338; 452; 453; 459; 464; 465; 467; 567; 569; 575; 576; 577; 582; 583; 594;
617; 620; 623; 629; 631; 632; 633; 634; 635; 636; 637; 638; 639; 641; 642; 643; 644; 645; 648; 650; 652;
665; 666; 668; 673; 675; 676; 678; 679; 680; 691; 692; 694; 695; 698; 705; 706; 707; 714; 732; 733; 734;
735; 736; 737; 738; 739; 740; 741; 742; 743; 744; 745; 746; 747; 748; 749; 750; 751; 752; 753; 754; 755;
756; 757; 758; 759; 760; 761; 762; 763; 764; 765; 766; 770; 771; 773; 774; 775; 776; 777; 778; 779; 780;
781; 782; 783; 784; 786; 787; 788; 790; 792; 793; 794; 795; 796; 797; 799; 800; 801; 804; 805; 830; 832;
833; 834; 839; 840; 841; 842; 843; 848; 849; 850; 858; 859; 861; 862; 864; 865; 866; 867; 924; 926; 927;
1 Љуберађа
928; 936; 937; 1043; 1053; 1054; 1055; 1056; 1057; 1058; 1060; 1061; 1062; 1063; 1064; 1065; 1066;
1067; 1068; 1069; 1070; 1071; 1072; 1073; 1076; 1077; 1093; 1095; 1097; 1120; 1125; 1126; 1127; 1128;
1129; 1130; 1131; 1132; 1133; 1134; 1135; 1136; 1137; 1138; 1139; 1140; 1141; 1142; 1143; 1144; 1145;
1146; 1147; 1148; 1150; 1151; 1152; 1154; 1157; 1159; 1160; 1161; 1162; 1163; 1164; 1165; 1166; 1167;
1168; 1169; 1171; 1172; 1173; 1174; 1175; 1176; 1177; 1178; 1179; 1180; 1181; 1182; 1184; 1185; 1186;
1187; 1188; 1189; 1190; 1191; 1192; 1193; 1194; 1195; 1197; 1198; 1200; 1201; 1202; 1203; 1204; 1205;
1206; 1207; 1209; 1210; 1211; 1219; 1220; 1221; 1222; 1223; 1228; 1229; 1231; 1232; 1233; 1253; 1254;
117
1255; 1256; 1257; 1258; 1260; 1263; 1264; 1265; 1268; 1269; 1276; 1280; 1281; 1282; 1283; 1284; 1285;
1286; 1287; 1288; 1289; 1290; 1291; 1293; 1294; 1296; 1298; 1299; 1306; 1308; 1310; 1311; 1312; 1351;
1359; 1360; 1361; 1362; 1363; 1366; 1367; 1368; 1369; 1370; 1371; 1372; 1373; 1374; 1375; 1428; 1430;
1432; 1435; 1436; 1437; 1438; 1439; 1440; 1442; 1443; 1446; 1447; 1448; 1452; 1456; 1457; 1458; 1459;
1460; 1462; 1463; 1464; 1465; 1466; 1467; 1611; 1650; 1652; 1654; 1655; 1656; 1657; 1658; 1659; 1660;
1661; 1667; 1668; 1669; 1670; 1672; 1673; 1683; 1684; 1714; 1718; 1719; 1720; 1726; 1727; 1729; 1851;
1852; 1853; 1854; 2402; 2403; 2405; 2463; 2464; 2467; 2468; 2469; 2470; 2477; 2611; 2622; 2624; 2625;
2626; 2627; 2628; 2629; 2630; 2631; 2632; 2634; 2635; 2637; 2638; 2643; 2644; 2645; 2647; 2648; 2649;
2650; 2651; 2655; 2656; 2657; 2658; 2659; 2660; 2661; 2662; 2663; 2664; 2665; 2666; 2667; 2668; 2670;
2678; 2679; 2680; 2681; 2682; 2683; 2684; 2686; 2687; 2688; 2690; 2691; 2692; 2694; 2695; 2696; 2697;
2699; 2706; 2707; 2709; 2712; 2713; 2714; 2715; 2716; 2717; 2718; 2719; 2720; 2721; 2722; 2723; 2724;
2725; 2726; 2984; 2985; 2989; 2990; 2991; 2992; 2993; 2994; 2995; 2996; 2997; 2998; 2999; 3000; 3001;
3002; 3005; 3006; 3007; 3008; 3009; 3010; 3011; 3012; 3013; 3014; 3015; 3017; 3019; 3020; 3021; 3022;
3060; 3061; 3062; 3063; 3065; 3066; 3067; 3068; 3070; 3073; 3074; 3075; 3076; 3077; 3078; 3079; 3080;
3081; 3082; 3083; 3086; 3087; 3090; 3091; 3093; 3096; 3097; 3098; 3099; 3113; 3172; 3173; 3174; 3175;
3177; 3178; 3179; 3180; 3181; 3182; 3183; 3184; 3185; 3186; 3187; 3188; 3189; 3190; 3191; 3192; 3193;
3194; 3195; 3197; 3198; 3199; 3200; 3201; 3202; 3203; 3204; 3205; 3206; 3207; 3209; 3210; 3211; 3221;
3222; 3223; 3224; 3226; 3227; 3228; 3229; 3230; 3233; 3234; 3239; 3242; 3244; 3246; 3247; 3248; 3249;
3250; 3251; 3252; 3253; 3254; 3255; 3258; 3260; 3261; 3262; 3267; 3268; 3271; 3272; 3284; 3773; 3774;
3775; 3776; 3777; 3778; 3779; 3780; 3782; 3783; 3784; 3785; 3787; 3790; 1158/1; 1158/2; 1196/1;
1196/2; 1196/3; 1208/1; 1208/2; 1449/1; 1449/2; 1634/1; 1665/10; 1665/9; 2597/2; 3196/1; 3196/2; 3231/1;
3243/1; 3243/2; 3243/3; 3312/2; 3789/1; 3789/2; 663/1; 664/1; 664/2; 681/1; 681/2; 681/3; 704/2; 772/1;
772/2; 772/3; 785/1; 785/2; 908/1; 909/1; 929/1; 929/2;
прилог: "Уређајна основа Љуберађа".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Љуберађа".
oсновна школа 3079, 3080, 3248
1 Љуберађа месна заједница 1196/1, 1196/2, 1196/3,
гробље 1288, 1289
ЗА СЕЛА.
31. Уређајна основа за село Мало Боњинце у општини Бабушница

Уређајна основа за село Мало Боњинце се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
118
Село Мало Боњинце (50 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, у
Горњем Заплању, на (400 m) нижим падинама Суве планине (1810 m), 15 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара
износи 336 ha. Обухвата девет заселака: Рид, Реку, Крс, Паламидинке (Паламидинци), Шетујевац, Урошевце,
Калдрму, Камен и Маришкину махалу. Трагови старина, на локалитету Латинско гробље (остаци људских скелета,
лобање, ковани новац и сл.), указују на римску насељеност. По предању, првобитно са суседним Великим Боњинцем
представља једно насеље - Боњинце, од кога се одваја почетком XIX в. Помиње се у попису из 1879. (36 домаћинстава
и 282 житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Ранђела и Митровдан; сеоска слава Св. Никола летњи),
староседелачко. Првобитна електрификација је извршена 30-их год. XX в., а савремена после II светског рата.
Водовод добија 1972. год. Четвороразредна ОШ је 1975. остала без ученика.
Уређајна основа за село Мало Боњинце саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
подручја износи 54.68 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Мало Боњинце.
Табела 1.
335; 416; 420; 422; 423; 426; 456; 462; 507; 508; 509; 712; 713; 733; 904; 905; 906; 907; 908; 909; 910;
911; 912; 1001; 1002; 1003; 1018; 1019; 1020; 1021; 1022; 1023; 1024; 1025; 1026; 1028; 1029; 1030;
1037; 1039; 1040; 1041; 1042; 1043; 1044; 1045; 1046; 1047; 1048; 1050; 1051; 1052; 1053; 1056; 1057;
1061; 1062; 1065; 1067; 1068; 1069; 1071; 1072; 1075; 1076; 1078; 1079; 1080; 1081; 1082; 1083; 1084;
1085; 1086; 1087; 1088; 1089; 1090; 1091; 1092; 1094; 1095; 1096; 1099; 1101; 1103; 1104; 1110; 1111;
1112; 1113; 1114; 1115; 1116; 1117; 1118; 1119; 1121; 1122; 1123; 1124; 1125; 1126; 1127; 1128; 1129;
1131; 1132; 1134; 1140; 1141; 1143; 1146; 1148; 1150; 1157; 1158; 1159; 1160; 1161; 1162; 1166; 1169;
1170; 1171; 1172; 1173; 1174; 1176; 1177; 1178; 1180; 1196; 1197; 1200; 1201; 1202; 1203; 1204; 1205;
1206; 1207; 1208; 1209; 1210; 1211; 1214; 1215; 1216; 1218; 1219; 1220; 1229; 1230; 1364; 1366; 1385;
1 Мало Боњинце
1386; 1395; 1398; 1414; 1417; 1418; 1423; 1481; 1482; 1484; 1485; 1486; 1488; 1489; 1490; 1491; 1492;
1496; 1497; 1498; 1499; 1500; 1502; 1503; 1505; 1506; 1534; 1535; 1537; 1541; 1542; 1543; 1544; 1545;
1558; 1559; 1563; 1589; 1590; 1591; 1593; 1594; 1595; 1598; 1607; 1608; 1611; 1612; 1613; 1614; 1615;
1616; 1617; 1618; 1619; 1620; 1621; 1622; 1623; 1624; 1625; 1626; 1629; 1674; 1676; 1677; 1678; 1686;
1687; 1689; 1690; 1691; 1692; 1693; 1694; 1695; 1696; 1697; 1698; 1699; 1700; 1764; 1766; 1767; 1777;
1833; 1835; 1836; 1838; 1839; 1840; 1843; 1844; 1845; 1922; 1925; 1927; 1930; 1939; 1952; 1953; 1954;
2195; 2196; 2199; 2200; 2201; 2202; 2203; 2205; 2207; 1055/1; 1055/2; 1109/2; 1120/1; 1120/2; 1167/1;
1167/2; 1168/1; 1168/2; 1227/1; 1365/1; 1365/2; 1480/1; 1480/2; 1483/1; 1483/2; 1507/2; 1588/1; 1588/2;
1928/1; 1928/2;
прилог: "Уређајна основа Мало Боњинце".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Мало Боњинце".
1 Мало Боњинце гробље 1835
119
ЗА СЕЛА.
32. Уређајна основа за село Масуровци у општини Бабушница

Уређајна основа за село Масуровци се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Масуровци (10 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско и воћарско сеоско насеље разбијеног типа,
на (725 m) долинским странама Масуровчке реке, 15 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 568 ha. Просторно
повезују Горњу и Доњу махалу. Не постоје поуздани подаци о ранијој насељености. По казивању мештана, настали су
средином XIX в. Помињу се у попису из 1879. (14 домаћинстава и 179 житеља). Становништво је српско (слави Св.
Ранђела и Св. Николу; сеоске славе Св. Ћирик и Пејчиндан). У селу је рођен Петар М. Цветковић, познати српски
књижевник. Електричну енергију добијају 1968, а водом се снабдевају преко локалног водовода. "Сваштарење" је
главна одлика аграрне производње. Раније су били познати по грађевинским радницима печалбарима.
Уређајна основа за село Масуровци саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 31.64 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Масуровци.
Табела 1.
217; 220; 221; 222; 223; 224; 235; 237; 238; 239; 240; 242; 243; 244; 246; 260; 261; 262; 263; 264; 265;
266; 267; 268; 269; 271; 272; 274; 276; 336; 337; 339; 343; 344; 345; 346; 347; 355; 356; 357; 358; 360;
361; 362; 363; 365; 366; 367; 368; 369; 370; 372; 374; 375; 376; 377; 381; 383; 384; 385; 387; 388; 389;
390; 391; 392; 393; 394; 395; 396; 397; 398; 399; 400; 401; 402; 403; 404; 407; 408; 409; 410; 411; 412;
413; 414; 415; 416; 417; 418; 419; 420; 421; 422; 432; 433; 434; 435; 440; 445; 447; 448; 449; 451; 453;
1 Масуровци
454; 455; 456; 457; 459; 460; 462; 463; 464; 465; 466; 467; 468; 469; 470; 471; 472; 473; 474; 475; 476;
477; 478; 479; 481; 485; 486; 487; 488; 489; 490; 491; 498; 499; 500; 501; 502; 506; 507; 509; 510; 511;
512; 629; 630; 684; 687; 688; 690; 691; 696; 697; 698; 699; 700; 701; 702; 703; 704; 705; 706; 707; 708;
709; 712; 713; 714; 1206; 1207; 1209; 1210; 1212; 1213; 1219; 1220; 1225; 1227; 1228; 1230; 2251;
2253; 2255; 2256; 2263; 2265; 1211/1; 1211/2; 379/1; 379/2;
прилог: "Уређајна основа Масуровци".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Масуровци".
1 Масуровци oсновна школа 368

120
ЗА СЕЛА.
33. Уређајна основа за село Мезграја у општини Бабушница

Уређајна основа за село Мезграја се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Мезграја (31 стaновник, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (470 m)
нижим обронцима Цртаве (867 m), између токова Јабланице, Рџавице и Лужнице, 14,5 km ЈЗ од Бабушнице. Површина
атара износи 198 ha. По легенди, назив потиче од речи мезе и граје - дружење, бука и добро расположење. Повезује
осам физиономских делова (Гмитровце, Бојинце, Чаљинце, Куркинце, Ивковце, Дрењарце, Стојчинце и Рекарце).
Помиње се у попису из 1879. (22 домаћинства и 164 житеља). Становништво је српско (слави Митровдан, Св. Николу,
Св. Ђорђа и Св. Јована; литије Тројице - одржавају се код дрвеног крста), пореклом са Косова (околина Србице).
Електрично осветљење добија 1968, а водовод 1996/97. год.
Уређајна основа за село Мезграја саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 37.52 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Мезграја.
Табела 1.
32; 48; 49; 51; 52; 53; 54; 55; 131; 135; 136; 137; 138; 139; 141; 142; 145; 146; 147; 148; 151; 245; 246;
247; 248; 249; 282; 315; 330; 331; 332; 333; 335; 339; 340; 341; 342; 343; 344; 345; 346; 348; 349; 352;
353; 354; 355; 357; 358; 361; 362; 363; 364; 366; 367; 368; 369; 370; 371; 372; 373; 374; 375; 376; 377;
378; 380; 381; 382; 383; 384; 385; 386; 387; 388; 389; 390; 402; 403; 404; 406; 407; 409; 410; 415; 419;
420; 432; 433; 434; 436; 443; 445; 446; 447; 448; 450; 452; 503; 517; 522; 550; 551; 553; 554; 572; 588;
1 Мезграја 600; 601; 602; 603; 608; 609; 610; 612; 613; 614; 615; 616; 618; 620; 621; 626; 627; 628; 632; 633; 635;
641; 643; 644; 645; 646; 648; 650; 652; 653; 662; 663; 664; 665; 666; 667; 668; 669; 674; 675; 676; 677;
679; 680; 681; 682; 683; 685; 686; 688; 689; 709; 710; 712; 714; 715; 716; 717; 718; 733; 734; 749; 773;
774; 775; 776; 778; 783; 784; 800; 893; 894; 895; 897; 904; 941; 944; 945; 946; 948; 1251; 1255; 1256;
1257; 1258; 1259; 1260; 1261; 1262; 350/1; 350/2; 351/1; 351/2; 46/1; 46/2; 47/1; 47/2; 47/3; 629/1; 629/2;
630/1; 630/2; 631/1; 651/1; 651/2; 654/1; 963/2;
прилог: "Уређајна основа Мезграја".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Мезграја".
месна заједница 643, 644
1 Мезграја гробље 944, 945
121
ЗА СЕЛА.
34. Уређајна основа за село Модра Стена у општини Бабушница

Уређајна основа за село Модра Стена се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Модра Стена (181 стaновник, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (400
m) долинским странама Лужнице, десне притоке Власине, у подножју Суве планине (1810 m), 13 km ЈЗ од Бабушнице.
Површина атара износи 812 ha. Назив добија по великом модром камену, у долини Лужнице, у чијој близини је
основана. Дели се на седам заселака: Дубраву, Расуљу, Ваду, Село, Рид, Костол и Лешје. Има дугу насеобинску
историју. Формирана је на месту археолошких налаза из римског периода (остаци гробља, водоводне цеви и сл.).
Помиње се у попису из 1879. (55 домаћинстава и 398 житеља). Становништво је српско (слави Cв. Николу, Cв. Јована
и Cв. Ранђела; сеоска слава Пресвета), по предању, пореклом из околине Косовске Митровице. Првобитна
електрификација извршенаје 30-их год. XX в., а савремена после II светског рата. Водовод добија 80-их год. XX в. Има
четвороразредну ОШ, манастир Св. Димитрија, споменик родољубима палим у I светском рату и споменик борцима
палим у II светском рату. Стари занати (цигларски, поткивачки, ковачки и сл.) су временом ишчезли.
Уређајна основа за село Модра Стена саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 112.78 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Модра Стена.
Табела 1.
516; 521; 522; 529; 538; 539; 541; 698; 699; 700; 703; 950; 951; 952; 964; 965; 966; 967; 968; 969; 970;
971; 972; 973; 974; 975; 976; 999; 1001; 1003; 1004; 1005; 1007; 1008; 1009; 1010; 1012; 1013; 1014;
1015; 1016; 1017; 1018; 1019; 1020; 1024; 1025; 1029; 1030; 1032; 1035; 1036; 1037; 1038; 1039; 1040;
1041; 1042; 1044; 1053; 1054; 1056; 1059; 1061; 1066; 1067; 1068; 1069; 1075; 1079; 1080; 1081; 1082;
1084; 1085; 1086; 1090; 1091; 1092; 1093; 1094; 1095; 1096; 1097; 1098; 1101; 1102; 1103; 1104; 1107;
1108; 1109; 1110; 1111; 1113; 1114; 1115; 1120; 1121; 1122; 1123; 1124; 1125; 1126; 1127; 1128; 1129;
1155; 1156; 1157; 1159; 1160; 1161; 1162; 1163; 1164; 1166; 1167; 1168; 1169; 1170; 1172; 1173; 1174;
1175; 1176; 1177; 1178; 1179; 1180; 1181; 1182; 1183; 1184; 1185; 1186; 1187; 1188; 1191; 1192; 1193;
1194; 1195; 1197; 1198; 1199; 1200; 1208; 1260; 1286; 1290; 1291; 1300; 1302; 1303; 1304; 1305; 1306;
1307; 1308; 1309; 1310; 1311; 1312; 1315; 1317; 1318; 1319; 1320; 1321; 1322; 1323; 1324; 1325; 1326;
1327; 1329; 1330; 1331; 1332; 1333; 1335; 1336; 1338; 1339; 1340; 1341; 1342; 1343; 1344; 1345; 1346;
1348; 1349; 1350; 1351; 1352; 1353; 1354; 1355; 1356; 1360; 1366; 1386; 1387; 1388; 1394; 1395; 1396;
1397; 1401; 1402; 1407; 1408; 1412; 1414; 1415; 1416; 1420; 1421; 1422; 1423; 1424; 1425; 1427; 1428;
1429; 1430; 1431; 1432; 1433; 1434; 1435; 1437; 1438; 1439; 1440; 1441; 1443; 1444; 1445; 1446; 1447;
1 Модра Стена 1448; 1449; 1461; 1462; 1463; 1464; 1466; 1467; 1468; 1469; 1470; 1471; 1472; 1473; 1474; 1475; 1476;
1477; 1478; 1480; 1481; 1482; 1483; 1484; 1485; 1486; 1487; 1488; 1489; 1490; 1492; 1494; 1495; 1496;
1497; 1498; 1499; 1504; 1509; 1511; 1512; 1513; 1514; 1515; 1516; 1517; 1518; 1519; 1520; 1522; 1528;
1529; 1530; 1531; 1532; 1533; 1534; 1535; 1536; 1537; 1538; 1539; 1540; 1542; 1543; 1555; 1557; 1575;
1617; 1643; 1644; 1647; 1651; 1653; 1654; 1658; 1738; 1739; 1740; 1741; 1742; 1743; 1744; 1745; 1754;
1757; 1758; 1759; 1760; 1796; 1797; 1808; 1810; 1811; 1812; 1813; 1814; 1815; 1816; 1817; 1818; 1819;
1820; 1821; 1822; 1824; 1825; 1829; 1830; 1831; 1832; 1833; 1834; 1835; 1836; 1837; 1838; 1839; 1840;
1841; 1842; 1877; 1878; 1879; 1880; 1881; 1882; 1883; 1884; 1885; 1886; 1887; 1888; 1889; 1892; 1899;
1900; 1906; 1927; 1928; 1929; 1930; 1935; 1951; 1953; 1955; 1956; 1957; 1959; 1960; 1961; 1962; 1963;
1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1969; 1972; 1973; 1974; 1975; 1977; 2000; 2001; 2003; 2004; 2005; 2006;
2007; 2009; 2010; 2011; 2012; 2013; 2195; 2196; 2197; 2201; 2203; 2204; 2209; 2210; 2211; 2215; 2220;
2227; 2239; 2252; 2253; 2254; 2256; 2272; 2306; 2307; 2309; 2316; 2317; 2318; 2319; 2339; 2402; 2403;
2404; 2424; 2433; 2434; 2436; 2438; 2439; 2440; 2441; 2442; 2443; 2444; 2445; 2446; 2447; 2451; 2452;
2453; 2455; 2456; 2457; 2459; 2460; 2462; 2463; 2464; 2465; 2466; 2468; 2470; 2471; 2476; 2477; 2478;
2557; 2564; 2830; 2831; 2832; 2833; 2834; 2835; 2836; 2838; 2840; 2897; 2898; 2899; 2900; 2901; 2902;
122
2904; 2908; 2909; 2910; 2912; 3444; 3445; 3460; 3461; 3462; 3463; 3466; 3467; 3468; 3472; 3473; 3474;
3475; 3476; 3477; 3478; 3505; 3506; 3507; 3508; 3509; 3510; 3540; 3541; 3542; 3543; 3544; 3545; 3546;
3547; 3548; 3549; 3550; 3551; 3552; 3553; 3554; 3560; 3561; 3627; 3631; 3635; 3636; 3637; 3638; 3639;
3640; 3641; 3642; 3643; 3644; 3645; 3646; 3647; 3648; 3658; 3660; 3675; 3676; 3677; 3678; 3679; 3680;
3681; 3683; 3684; 3689; 3690; 3691; 3753; 3891; 3892; 3893; 3894; 3895; 3896; 3897; 3898; 3899; 3900;
3901; 3902; 3903; 3904; 3905; 3906; 3907; 3908; 3909; 3948; 3949; 3951; 3952; 3957; 3997; 3999; 4000;
4005; 4173; 4174; 4177; 4178; 4180; 4181; 4182; 4183; 4184; 4204; 4207; 4214; 4259; 4260; 4261; 4266;
4267; 4291; 4292; 4294; 4295; 4296; 4297; 4298; 4304; 4778; 4779; 4781; 4782; 4784; 4785; 4786; 4787;
4788; 4792; 4793; 1083/1; 1158/2; 1196/1; 1301/1; 1301/2; 1328/1; 1328/2; 1367/1; 1367/2; 1419/1;
1419/2; 1426/1; 1426/2; 1442/1; 1442/2; 1442/3; 1442/4; 1442/5; 1451/1; 2002/1; 2002/2; 2193/2; 2194/1;
2194/2; 2435/1; 2435/2; 2458/2; 2837/1; 2837/2; 3685/1; 3685/2; 3998/1; 4795/1;
прилог: "Уређајна основа Модра Стена".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Модра Стена".
1 Модра Стена гробље 1519, 1520, 1495
ЗА СЕЛА.
35. Уређајна основа за село Нашушковица у општини Бабушница

Уређајна основа за село Нашушковица се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Нашушковица (167 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, између Китке
(1123 m) и Кукле (912 m), 22 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 800 ha. Простире се у висинској зони 900-
1000 m. Подељена је на седам заселака: Средсело, Рајне, Врлобучје, Калиман, Сливје, Ружину падину и Горњу малу.
Претеча данашњег села налази се на локалитету Селски камен (удаљен 2 km од садашње локације). Помиње се у
попису из 1879. (28 домаћинстава и 329 житеља). Становништво је православно (слави имендане; сеоска слава
Тројице), а национално се декларише као бугарско, српско и југословенско. Струју добија 1964/65, телефонске везе
1988, асфалтни пут 1995, а водом се снабдева преко локалник водовода. Има четвороразредну ОШ (почела са радом
1995) и руинирани задружни дом. Традиционално развијени ћурчијски занат временом је ишчезао.
Уређајна основа за село Нашушковица саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
123
подручја износи 208.71 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Нашушковица.
Табела 1.
528; 529; 585; 588; 594; 596; 597; 598; 604; 997; 1005; 1006; 1007; 1008; 1010; 1011; 1012; 1013; 1014;
1020; 1021; 1029; 1030; 1031; 1033; 1034; 1035; 1036; 1037; 1038; 1040; 1046; 1047; 1050; 1051; 1059;
1060; 1061; 1062; 1063; 1064; 1065; 1066; 1067; 1068; 1069; 1070; 1071; 1073; 1074; 1075; 1076; 1077;
1078; 1079; 1080; 1081; 1082; 1083; 1084; 1085; 1090; 1315; 1316; 1317; 1318; 1322; 1324; 1325; 1326;
1327; 1328; 1330; 1331; 1332; 1333; 1334; 1335; 1337; 1338; 1341; 1342; 1343; 1345; 1346; 1351; 1352;
1355; 1356; 1357; 1359; 1369; 1370; 1371; 1375; 1376; 1377; 1378; 1379; 1380; 1382; 1383; 1388; 1389;
1393; 1394; 1395; 1396; 1397; 1398; 1399; 1401; 1402; 1403; 1404; 1407; 1408; 1409; 1411; 1412; 1413;
1414; 1415; 1416; 1418; 1419; 1420; 1421; 1422; 1423; 1424; 1425; 1426; 1427; 1428; 1429; 1430; 1431;
1432; 1433; 1434; 1437; 1438; 1439; 1443; 1444; 1445; 1446; 1447; 1448; 1449; 1450; 1451; 1452; 1453;
1454; 1455; 1457; 1458; 1459; 1461; 1462; 1463; 1465; 1468; 1469; 1470; 1473; 1480; 1482; 1486; 1487;
1488; 1490; 1492; 1493; 1500; 1501; 1502; 1503; 1504; 1505; 1506; 1510; 1513; 1538; 1539; 1540; 1561;
1562; 1563; 1568; 1569; 1571; 1572; 1622; 1625; 1634; 1648; 1649; 1650; 1651; 1652; 1653; 1663; 1664;
1665; 1666; 1667; 1668; 1669; 1670; 1674; 1675; 1677; 1678; 1679; 1680; 1681; 1950; 1951; 1952; 1954;
1955; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960; 1961; 1962; 1976; 1977; 1981; 1983; 1984; 1990; 2002; 2003; 2004;
2024; 2025; 2026; 2037; 2038; 2040; 2041; 2042; 2043; 2044; 2045; 2046; 2048; 2049; 2052; 2055; 2056;
2058; 2059; 2060; 2061; 2062; 2063; 2064; 2066; 2067; 2085; 2086; 2087; 2088; 2090; 2120; 2122; 2123;
2126; 2127; 2128; 2129; 2130; 2174; 2199; 2200; 2213; 2221; 2223; 2234; 2235; 2236; 2237; 2274; 2275;
2276; 2293; 2294; 2295; 2296; 2297; 2304; 2305; 2306; 2307; 2308; 2309; 2310; 2311; 2312; 2313; 2314;
2315; 2316; 2321; 2322; 2323; 2324; 2325; 2326; 2391; 2392; 2393; 2394; 2395; 2402; 2403; 2405; 2429;
2430; 2431; 2432; 2446; 2447; 2451; 2455; 2461; 2462; 2463; 2464; 2465; 2473; 2475; 2476; 2477; 2478;
2479; 2480; 2482; 2484; 2485; 2486; 2488; 2491; 2494; 2496; 2502; 2503; 2526; 2527; 2528; 2529; 2530;
2531; 2532; 2533; 2534; 2535; 2537; 2559; 2562; 2565; 2566; 2569; 2570; 2571; 2572; 2573; 2574; 2575;
2591; 2614; 2615; 2616; 2617; 2618; 2619; 2620; 2621; 2622; 2623; 2624; 2625; 2627; 2628; 2629; 2630;
2631; 2635; 2636; 2637; 2638; 2639; 2640; 2645; 2655; 2657; 2658; 2659; 2660; 2662; 2668; 2670; 2671;
2672; 2674; 2675; 2676; 2677; 2678; 2681; 2682; 2684; 2685; 2686; 2687; 2688; 2689; 2691; 2692; 2693;
2694; 2695; 2696; 2697; 2698; 2699; 2700; 2701; 2702; 2703; 2704; 2705; 2706; 2707; 2708; 2709; 2710;
2711; 2712; 2713; 2714; 2715; 2716; 2717; 2718; 2728; 2729; 2731; 2732; 2735; 2736; 2778; 2780; 2781;
2782; 2789; 2790; 2791; 2792; 2793; 2794; 2795; 2796; 2797; 2798; 2799; 2800; 2801; 2802; 2803; 2804;
2805; 2806; 2807; 2808; 2809; 2810; 2811; 2812; 2813; 2814; 2815; 2816; 2817; 2820; 2821; 2822; 2823;
1 Нашушковица 2825; 2826; 2828; 2829; 2831; 2832; 2833; 2836; 2838; 2839; 2840; 2841; 2842; 2843; 2844; 2845; 2851;
2852; 2853; 2854; 2855; 2856; 2858; 2859; 2860; 2866; 2868; 2869; 2962; 2966; 2994; 3003; 3009; 3011;
3019; 3021; 3022; 3026; 3027; 3028; 3030; 3031; 3032; 3033; 3034; 3036; 3037; 3038; 3039; 3040; 3041;
3042; 3043; 3048; 3049; 3050; 3051; 3052; 3053; 3054; 3056; 3063; 3171; 3172; 3175; 3181; 3184; 3192;
3205; 3206; 3207; 3208; 3209; 3210; 3211; 3221; 3223; 3224; 3225; 3226; 3227; 3372; 3411; 3424; 3425;
3444; 3542; 3543; 3838; 3839; 3840; 3873; 3876; 3897; 3911; 3912; 3935; 3949; 3957; 3958; 3962; 3963;
3964; 3965; 3966; 3968; 3981; 3982; 3983; 3986; 3987; 3991; 3992; 3993; 3999; 4000; 4022; 4023; 4036;
4044; 4047; 4049; 4052; 4054; 4055; 4056; 4057; 4058; 4059; 4070; 4071; 4072; 4073; 4074; 4075; 4076;
4077; 4078; 4079; 4080; 4081; 4082; 4083; 4117; 4125; 4126; 4128; 4129; 4130; 4142; 4144; 4147; 4154;
4155; 4164; 4165; 4166; 4167; 4168; 4169; 4170; 4171; 4172; 4173; 4174; 4175; 4176; 4177; 4178; 4179;
4180; 4181; 4184; 4185; 4194; 4197; 4198; 4200; 4201; 4202; 4203; 4204; 4205; 4206; 4207; 4208; 4209;
4210; 4211; 4212; 4213; 4214; 4215; 4216; 4217; 4218; 4220; 4221; 4223; 4225; 4226; 4227; 4230; 4231;
4232; 4233; 4234; 4235; 4238; 4240; 4243; 4246; 4250; 4251; 4252; 4253; 4254; 4255; 4256; 4257; 4258;
4259; 4260; 4261; 4262; 4263; 4264; 4265; 4266; 4267; 4268; 4269; 4270; 4271; 4272; 4273; 4274; 4276;
4277; 4279; 4280; 4281; 4282; 4283; 4284; 4285; 4287; 4288; 4289; 4290; 4292; 4293; 4313; 4314; 4316;
4317; 4320; 4321; 4322; 4324; 4325; 4328; 4421; 4422; 4431; 4433; 4434; 4436; 4437; 4438; 4442; 4443;
4444; 4445; 4448; 4456; 4457; 4459; 4460; 4461; 4463; 4465; 4466; 4467; 4468; 4469; 4470; 4471; 4472;
4473; 4478; 4479; 4480; 4481; 4482; 4484; 4485; 4514; 4515; 4517; 4518; 4532; 4534; 4553; 4554; 4555;
4556; 4597; 4598; 4599; 4600; 4601; 4602; 4608; 4609; 4611; 4612; 4631; 4632; 4635; 4636; 4647; 4655;
4656; 4686; 4687; 4689; 4690; 4691; 4692; 4693; 4696; 4697; 4698; 4699; 4703; 4704; 4706; 4708; 4709;
4710; 4711; 4712; 4855; 4856; 4857; 4859; 4860; 4861; 4862; 4863; 4864; 4865; 4874; 4875; 4876; 4877;
4891; 4892; 4893; 4923; 4926; 4934; 4951; 4952; 4953; 4955; 4956; 4958; 4959; 4960; 4961; 4962; 4978;
5008; 5009; 5010; 5012; 5013; 5014; 5015; 5016; 5018; 5019; 5020; 5023; 5029; 5045; 5046; 5047; 5048;
5049; 5051; 5052; 5053; 5054; 5055; 5056; 5057; 5058; 5059; 5060; 5061; 5062; 5063; 5064; 5067; 5069;
5070; 5071; 5073; 5076; 5112; 5113; 5114; 5170; 5171; 5172; 5173; 5174; 5192; 5193; 5197; 5238; 5239;
5240; 5437; 5438; 5439; 5440; 5455; 5459; 5460; 5475; 5476; 5477; 5478; 5488; 5489; 5492; 5495; 5496;
5498; 5499; 5500; 5502; 5504; 5509; 5510; 5511; 5513; 5514; 5539; 5540; 5541; 5542; 5544; 5545; 5546;
5547; 5548; 5549; 5550; 5551; 5552; 5553; 1360/1; 1360/2; 1953/1; 1953/2; 1969/1; 2277/1; 2487/1;
2487/2; 2643/2; 2690/1; 2690/2; 4140/1; 4239/1; 4239/2; 4319/1; 4458/1; 4464/1; 4464/2; 4464/3; 4610/1;
4610/2; 495/2; 4995/1; 5006/1; 5068/1; 5068/2;
124
прилог: "Уређајна основа Нашушковица".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Нашушковица".
1 Нашушковица гробље 2619, 2620, 2621, 2645
ЗА СЕЛА.
36. Уређајна основа за село Остатовица у општини Бабушница

Уређајна основа за село Остатовица се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Остатовица (41 стaновник, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на падинама Суве
планине (1810 m), 18,5 km ЈЗ од Бабушнице. Површина атара износи 714 ha. Простире се у висинској зони 600-750 m.
Кроз село протиче Рџавица, десна притока Лужнице. Физиономски повезује девет делова (Вилиповце, Врело, Корубу,
Село, Стубал, Kpиви дол, Дупару, Врничје и Чавдар-малу). Помиње се у попису из 1879, када има 38 домаћинстава и
347 житеља. Становништво је српско (слави Cв. Николу, Cв. Јована и Cв. Стефана; сеоска слава Cв. Прокопије),
досељено из околине Пећи. Електричну енергију добија 60-их год. XX в., а водом се снабдева преко локалних
водовода. Има манастир Св. Прохора и спомен-чесму родољубима палим у I и II светском рату. Због масовног
исељавања (у Пожаревцу постоји Остатовачка улица), четвороразредна ОШ је престала са радом 80-их год. XX в.
Уређајна основа за село Остатовица саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 124.95 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Остатовица.
Табела 1.
98; 110; 113; 114; 115; 116; 117; 118; 121; 122; 184; 189; 190; 191; 192; 193; 194; 216; 218; 221; 223;
224; 228; 229; 230; 231; 232; 233; 234; 235; 236; 238; 239; 244; 245; 246; 247; 248; 249; 261; 372; 373;
374; 375; 376; 377; 382; 385; 386; 387; 388; 390; 395; 396; 397; 398; 408; 409; 411; 413; 418; 463; 464;
1 Остатовица 465; 466; 467; 468; 469; 470; 471; 472; 473; 474; 475; 476; 477; 478; 479; 480; 481; 482; 483; 484; 485;
486; 487; 488; 489; 490; 493; 494; 495; 496; 497; 503; 522; 527; 528; 529; 534; 535; 536; 537; 538; 539;
542; 543; 544; 545; 547; 548; 549; 550; 553; 554; 556; 557; 558; 559; 560; 561; 562; 563; 564; 567; 578;
579; 580; 581; 582; 583; 585; 588; 589; 590; 591; 593; 594; 598; 599; 600; 603; 614; 617; 618; 619; 621;
125
626; 627; 674; 676; 677; 680; 681; 682; 683; 687; 688; 689; 710; 711; 712; 713; 714; 715; 720; 721; 725;
728; 729; 730; 731; 732; 747; 748; 749; 750; 832; 833; 841; 843; 845; 846; 847; 858; 859; 860; 861; 862;
863; 864; 865; 866; 867; 868; 869; 870; 871; 872; 875; 876; 877; 878; 879; 880; 881; 884; 885; 886; 887;
888; 889; 892; 914; 920; 921; 922; 923; 924; 927; 928; 946; 948; 962; 964; 965; 966; 968; 970; 971; 972;
973; 976; 980; 982; 983; 984; 985; 986; 987; 991; 992; 996; 999; 1000; 1001; 1002; 1003; 1004; 1005;
1007; 1008; 1009; 1016; 1023; 1031; 1032; 1035; 1036; 1037; 1060; 1061; 1077; 1078; 1079; 1181; 1183;
1184; 1185; 1187; 1188; 1189; 1214; 1217; 1240; 1241; 1253; 1254; 1257; 1258; 1259; 1260; 1261; 1262;
1263; 1264; 1265; 1266; 1281; 1282; 1283; 1285; 1286; 1287; 1289; 1290; 1294; 1296; 1299; 1301; 1309;
1322; 1323; 1325; 1326; 1327; 1328; 1330; 1339; 1341; 1342; 1343; 1344; 1345; 1354; 1382; 1383; 1384;
1431; 1432; 1438; 1489; 1490; 1492; 1494; 1499; 1500; 1503; 1508; 1514; 1552; 1555; 1556; 1561; 1613;
1615; 1617; 1618; 1619; 1631; 1632; 1633; 1634; 1635; 1636; 1637; 1642; 1689; 1690; 1871; 1877; 1878;
1880; 1881; 1901; 1908; 1912; 1913; 1914; 1915; 1924; 1925; 1926; 1927; 1928; 1935; 1936; 1938; 1943;
1945; 1946; 1948; 1949; 2014; 2015; 2016; 2018; 2143; 2144; 2145; 2174; 2175; 2179; 2180; 2181; 2182;
2184; 2185; 2186; 2187; 2188; 2189; 2191; 2201; 2202; 2203; 2214; 2215; 2254; 2256; 2262; 2264; 2265;
2270; 2282; 2284; 2285; 2286; 2287; 2288; 2289; 2290; 2291; 2296; 2297; 2586; 2587; 2590; 2618; 2635;
2637; 2638; 2639; 2640; 2641; 2650; 2653; 2654; 2655; 2656; 2657; 2659; 2660; 2663; 2706; 2708; 2710;
2711; 2716; 2717; 2718; 2719; 2720; 2721; 2723; 2724; 2725; 2734; 2739; 2740; 2744; 2748; 2861; 2869;
2870; 2871; 2885; 2886; 2890; 2891; 2895; 2900; 2901; 2902; 2903; 2906; 2912; 2919; 2920; 2924; 2925;
2943; 2944; 2945; 2997; 2998; 2999; 3000; 3001; 3002; 3003; 3005; 3006; 3017; 3018; 3019; 3020; 3024;
3025; 3026; 3027; 3029; 3036; 3037; 3047; 3050; 3051; 3053; 3066; 3067; 3068; 3071; 3072; 3073; 3074;
3103; 3104; 3105; 3107; 3128; 3129; 3130; 3136; 3160; 3163; 3164; 3233; 3234; 3235; 3236; 3237; 3238;
3239; 3240; 3241; 3242; 3243; 3244; 112/1; 112/2; 119/1; 1302/2; 1627/2; 2183/1; 2183/2; 2266/1; 2267/1;
2267/3; 2892/1; 2892/2; 491/1; 726/1; 844/1; 844/2; 990/1;
прилог: "Уређајна основа Остатовица".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Остатовица".
1 Остатовица гробље 1002, 1032
ЗА СЕЛА.
37. Уређајна основа за село Пресека у општини Бабушница

Уређајна основа за село Пресека се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Пресека (41 стaновник, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на развођу (750 m)
Јерме и Власине, 18 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 991 ha. Обједињује 10 физиономских делова -
махала: Барје, Белчинце, Џоринце, Здравковце, Рамаданце, Ранчиће, Радојчине, Петринце, Својиловце и Велковску
малу. Раније носи назив Локве - по забареном земљишту, а по предању, данашње име потиче од пресецања (укидања)
старог народног обичаја -крађе девојака. Са првобитне локације - Локве (3 km од садашњег насеља), премештена је на
126
садашњу. Помиње се у попису из 1879, када има 44 домаћинства и 286 житеља. Од 1891. до 1895. краљ Милан
Обреновић је два пута посетио село. До 1918. средином насељаје пролазила српско-бугарска граница, што је имало
одраза на етничко-демографске одлике. Становништво је православно (већина слави Cв. Николу; сеоска слава
Тројице), а национално се изјашњава као српско, југословенско и бугарско. Електрично осветљење добија 1969,
асфалтни пут7 0-их год. XX в., телефонске везе 1988, а водом се снабдева преко локалног водовода. Зграда
четвороразредне ОШ изграђена је 80-их год. XX в. Некада развијено "ћумурџијство" је ишчезло.
Уређајна основа за село Пресека саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 130.58 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Пресека.
Табела 1.
41; 109; 110; 111; 116; 117; 118; 119; 121; 123; 238; 254; 279; 599; 600; 601; 602; 603; 604; 657; 658;
660; 685; 687; 689; 692; 693; 804; 805; 806; 808; 811; 812; 861; 937; 938; 939; 948; 950; 951; 953; 954;
955; 956; 957; 958; 959; 960; 961; 975; 976; 977; 978; 979; 980; 981; 983; 984; 986; 991; 993; 994; 995;
996; 997; 998; 999; 1000; 1001; 1007; 1009; 1020; 1021; 1022; 1024; 1025; 1041; 1043; 1045; 1046;
1047; 1048; 1049; 1050; 1051; 1052; 1053; 1054; 1055; 1056; 1057; 1058; 1059; 1060; 1061; 1062; 1063;
1064; 1065; 1066; 1067; 1068; 1069; 1085; 1088; 1089; 1090; 1091; 1094; 1095; 1096; 1097; 1098; 1099;
1104; 1105; 1106; 1107; 1108; 1109; 1212; 1214; 1258; 1268; 1269; 1270; 1279; 1280; 1281; 1282; 1285;
1290; 1292; 1298; 1337; 1338; 1339; 1340; 1342; 1345; 1419; 1420; 1423; 1424; 1427; 1429; 1430; 1431;
1432; 1433; 1434; 1458; 1459; 1460; 1461; 1462; 1466; 1467; 1468; 1471; 1472; 1476; 1477; 1478; 1479;
1484; 1485; 1490; 1491; 1492; 1496; 1497; 1498; 1544; 1545; 1546; 1547; 1548; 1549; 1550; 1551; 1552;
1559; 1560; 1561; 1562; 1563; 1622; 1623; 1624; 1625; 1626; 1627; 1628; 1629; 1630; 1632; 1638; 1639;
1640; 1645; 1650; 1658; 1663; 1664; 1665; 1666; 1667; 1668; 1669; 1670; 1671; 1672; 1676; 1679; 1680;
1685; 1686; 1687; 1691; 1693; 1694; 1695; 1696; 1697; 1698; 1699; 1700; 1701; 1702; 1703; 1704; 1705;
1706; 1707; 1728; 1739; 1740; 1741; 1742; 1754; 1755; 1756; 1757; 1758; 1764; 1765; 1776; 1777; 1778;
1779; 1785; 1787; 1788; 1791; 1794; 1795; 1796; 1798; 1799; 1800; 1801; 1802; 1803; 1804; 1805; 1808;
1809; 1810; 1812; 1816; 1817; 1818; 1819; 1820; 1821; 1824; 1825; 1827; 1836; 1837; 1838; 1839; 1840;
1841; 1842; 1843; 1845; 1867; 1868; 1869; 1870; 1871; 1873; 1874; 1875; 1876; 1878; 1879; 1886; 1887;
1888; 1889; 1890; 1891; 1892; 1893; 1894; 1895; 1896; 1897; 1898; 1899; 1901; 1902; 1903; 1904; 1906;
1907; 1908; 1909; 1910; 1911; 1912; 1913; 1914; 1917; 1919; 1920; 1934; 1935; 1936; 1937; 1939; 1940;
1941; 1942; 1943; 1944; 1947; 1948; 1949; 1950; 1951; 1952; 1953; 1954; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960;
1 Пресека 1962; 1963; 1964; 1965; 1967; 1976; 1977; 1978; 1979; 1980; 1981; 1982; 1983; 1984; 1985; 1986; 1987;
1988; 1989; 1991; 1994; 1997; 1998; 1999; 2000; 2001; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007; 2009; 2010; 2011;
2012; 2013; 2014; 2018; 2019; 2020; 2021; 2027; 2030; 2031; 2040; 2041; 2042; 2045; 2046; 2049; 2050;
2053; 2055; 2057; 2058; 2059; 2060; 2061; 2062; 2068; 2069; 2071; 2072; 2073; 2074; 2075; 2076; 2081;
2083; 2084; 2085; 2086; 2090; 2091; 2092; 2093; 2094; 2095; 2096; 2097; 2098; 2099; 2100; 2101; 2102;
2103; 2104; 2106; 2107; 2112; 2283; 2286; 2287; 2288; 2289; 2290; 2291; 2292; 2293; 2294; 2295; 2296;
2297; 2298; 2299; 2300; 2302; 2303; 2317; 2318; 2319; 2320; 2326; 2340; 2341; 2342; 2343; 2344; 2345;
2346; 2351; 2352; 2353; 2354; 2355; 2356; 2357; 2535; 2536; 2537; 2538; 2539; 2543; 2544; 2545; 2546;
2547; 2553; 2555; 2557; 2558; 2559; 2565; 2567; 2568; 2574; 2575; 2576; 2577; 2578; 2579; 2580; 2581;
2582; 2583; 2584; 2585; 2586; 2587; 2588; 2606; 2607; 2608; 2609; 2610; 2613; 2623; 2626; 2627; 2628;
2629; 2631; 2634; 2635; 2638; 2639; 2640; 2642; 2643; 2644; 2645; 2646; 2647; 2648; 2649; 2650; 2651;
2653; 2654; 2655; 2656; 2658; 2666; 2713; 3655; 3656; 3657; 3658; 3663; 3664; 3665; 3666; 3667; 3670;
3680; 3682; 3684; 3841; 3842; 3843; 3846; 3847; 3848; 3849; 3850; 3851; 3853; 3862; 3863; 3864; 3865;
3867; 3868; 3870; 3871; 3872; 3876; 3879; 4036; 4037; 4038; 4041; 4044; 4045; 4047; 4050; 4051; 4052;
5192; 5193; 5194; 5195; 5196; 5197; 5198; 5199; 5200; 5201; 5202; 5205; 5206; 1023/1; 1023/2; 1087/1;
1087/2; 1092/1; 1092/2; 1093/1; 1159/4; 1299/2; 1299/3; 1299/4; 1299/5; 1633/2; 1674/1; 1766/1; 1766/2;
1766/3; 1773/1; 1773/2; 1774/1; 1774/5; 1774/6; 1774/7; 1775/1; 1786/1; 1786/2; 1789/1; 1789/2; 1789/3;
1790/3; 1793/1; 1793/2; 1823/1; 1823/3; 1915/1; 1915/2; 1915/3; 1918/1; 1921/1; 1921/2; 1921/3; 1938/1;
1938/2; 1990/1; 1990/2; 1990/3; 1992/1; 1992/2; 1992/3; 1992/4; 2056/1; 2056/3; 2077/1; 2077/2; 2105/1;
2105/2; 2105/3; 2105/4; 2105/5; 2105/6; 2105/7; 2109/1; 2109/2; 2113/1; 2120/5; 2611/1; 2611/2; 2637/1;
2641/1; 2641/2; 2657/4; 40/2; 4046/1; 4046/2; 606/1; 686/1; 686/2; 949/1; 949/2;
прилог: "Уређајна основа Пресека".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Пресека".
127

гробље 2058, 2070
1 Пресека
ЗА СЕЛА.
38. Уређајна основа за село Проваљеник у општини Бабушница

Уређајна основа за село Проваљеник се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Проваљеник (41 стaновник, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, у
изворишном делу Лужнице, десне притоке Власине, на падинама Црног врха (1163 m), једног од врхова Суве планине
(1810 m), 4 km СЗ од Бабушнице. Површина атара износи 649 ha. По легенди, назив добија од географског положаја -
лоциран је у окружењу узвишења, у провалији. Просторно се развија у висинском појасу 440-540 m. Физиономски
повезује пет махала: Центар, Ковачевце, Лилчевце, Јаргичевце и Доњу махалу. Помиње се у попису из 1879. (28
домаћинстава и 224 житеља). Становништво је српско (слави Св. Ранђела и Св. Николу; сеоска слава Пресвета),
досељено из околних села (Извор, Братишевац и др.). Електрифициран је 60-их год. XX в., а водовод добија 1998. год.
Има четвороразредну ОШ, спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату и задружни дом.
Уређајна основа за село Проваљеник саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 41.92 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Проваљеник.
Табела 1.
189; 202; 204; 207; 237; 238; 241; 242; 243; 244; 249; 250; 251; 252; 253; 254; 258; 259; 260; 261; 262;
266; 271; 272; 273; 277; 281; 328; 329; 331; 334; 336; 344; 361; 363; 364; 365; 367; 368; 369; 370; 371;
372; 373; 374; 375; 376; 378; 379; 380; 381; 383; 384; 385; 386; 387; 389; 393; 394; 395; 396; 397; 398;
399; 400; 401; 402; 424; 425; 427; 428; 430; 431; 432; 433; 434; 435; 436; 437; 438; 444; 445; 446; 448;
449; 450; 451; 452; 453; 457; 458; 459; 462; 463; 733; 734; 735; 736; 793; 794; 825; 832; 833; 921; 922;
923; 924; 925; 926; 927; 928; 929; 930; 934; 953; 954; 961; 965; 966; 967; 968; 969; 970; 971; 972; 973;
974; 975; 976; 977; 978; 979; 980; 981; 982; 983; 985; 987; 988; 989; 990; 991; 992; 993; 1429; 1430;
1435; 1440; 1441; 1443; 1444; 1447; 1494; 1495; 1496; 1497; 1500; 1501; 1502; 1503; 1505; 1509; 1512;
1 Проваљеник 1515; 1516; 1517; 1523; 1524; 1539; 1542; 1543; 1545; 1546; 1547; 1548; 1549; 1550; 1551; 1552; 1553;
1554; 1555; 1556; 1557; 1558; 1559; 1560; 1561; 1562; 1563; 1564; 1565; 1566; 1567; 1569; 1570; 1571;
1572; 1573; 1574; 1575; 1576; 1586; 1588; 1591; 1592; 1593; 1594; 1595; 1606; 1607; 1608; 1613; 1614;
1615; 1616; 1617; 1618; 1619; 1620; 1621; 1622; 1623; 1624; 1625; 1626; 1627; 1628; 1629; 1634; 1635;
1641; 1643; 1644; 1651; 2143; 2145; 2150; 2151; 2152; 2155; 2156; 2157; 2158; 2159; 2160; 2161; 2162;
2163; 2164; 2165; 2166; 2167; 2168; 2169; 2170; 2171; 2172; 2173; 2176; 2177; 2178; 2180; 2187; 2188;
2190; 2191; 2196; 2197; 2198; 2199; 2200; 2201; 2202; 2209; 3724; 3725; 3726; 3727; 3728; 3729; 3730;
3740; 1445/1; 1445/2; 1568/1; 1568/4; 1568/5; 1577/1; 1577/2; 201/2; 203/1; 203/2; 205/1; 2179/1; 2179/2;
236/1; 236/2; 332/1; 332/2; 333/1; 333/2; 377/1; 377/2; 377/3; 382/1; 382/2; 388/1; 388/4; 447/1; 447/2;
128
963/1; 963/2; 963/3; 964/1; 964/2; 964/3;

прилог: "Уређајна основа Проваљеник".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Проваљеник".
1 Проваљеник гробље 272,401
ЗА СЕЛА.
39. Уређајна основа за село Радињинци у општини Бабушница

Уређајна основа за село Радињинци се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Радињинци (172 ст.), сточарско сеоско насеље разбијеног типа у долини Мурговице (од које је село
страдало у катастрофалној поплави 1988), леве притоке Лужнице, 9 km јужно од Бабушнице. Површина атараизноси
948 ha. Име добијају од речи радан-вредан, што је важна особина мештана. Кроз село протиче Дубока, лева притока
Мурговице. Простиру се и висинској зони 460-700 метара. Обухватају седам физиономских делова: Курејинце,
Каланце, Џоленце, Лазеровце, Турски дол, Горњу и Доњу малу. Пронађени остаци водоводних цеви и други
археолошки налази указују на знатну старост насеља. Помињу се у једном сгшску из 1576/77. године именом
Радиенстене, а имају и споменик са натписом на старословенском језику из 1701. године После ослобођења од Турака
имају 45 домаћинстава и 339 житеља (1879). Становништва је српско (слави Св. Ранђела, Св. Николу и Св. Јована:
сеоска слава Благовести). Православна црква посвећена Се, Кирику, чији дан је и црквена слава је руинирана.
Елекгричну енергају добијају 1964, а водом се снабдевају преко локалних водовода. Имају четвороразредну ОШ,
споменик родољубима палим у I и II светском рату и задружни дом. Мештани су раније били познати као "зидари
печалбари".
Уређајна основа за село Радињинци саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 102.62 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Радињинци.
Табела 1.
581; 582; 617; 618; 619; 620; 621; 622; 623; 624; 625; 626; 636; 637; 638; 1002; 1003; 1004; 1005; 1006;
1 Радињинци
1010; 1011; 1012; 1014; 1015; 1016; 1018; 1019; 1020; 1021; 1022; 1023; 1024; 1025; 1026; 1027; 1028;
129
1029; 1030; 1031; 1032; 1034; 1035; 1036; 1037; 1038; 1039; 1040; 1041; 1042; 1043; 1044; 1045; 1046;
1052; 1054; 1055; 1056; 1057; 1058; 1059; 1060; 1061; 1062; 1066; 1067; 1068; 1071; 1074; 1075; 1081;
1082; 1084; 1085; 1086; 1087; 1088; 1089; 1090; 1091; 1092; 1093; 1094; 1095; 1096; 1097; 1098; 1100;
1104; 1105; 1106; 1107; 1108; 1110; 1115; 1116; 1118; 1119; 1120; 1121; 1122; 1123; 1124; 1125; 1126;
1127; 1128; 1129; 1130; 1131; 1132; 1133; 1134; 1135; 1136; 1137; 1138; 1139; 1140; 1141; 1142; 1143;
1144; 1178; 1179; 1180; 1182; 1183; 1184; 1185; 1187; 1188; 1189; 1190; 1193; 1194; 1195; 1196; 1197;
1198; 1199; 1200; 1201; 1203; 1204; 1205; 1206; 1207; 1211; 1212; 1215; 1217; 1219; 1222; 1263; 1518;
1520; 1521; 1522; 1523; 1526; 1527; 1528; 1529; 1530; 1531; 1532; 1533; 1534; 1535; 1536; 1538; 1539;
1540; 1541; 1542; 1543; 1544; 1547; 1548; 1549; 1550; 1551; 1552; 1553; 1554; 1555; 1556; 1557; 1559;
1560; 1561; 1562; 1565; 1566; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1572; 1573; 1574; 1575; 1576; 1577; 1578;
1579; 1580; 1581; 1585; 1586; 1587; 1597; 1602; 1604; 1605; 1606; 1607; 1614; 1615; 1616; 1620; 1621;
1622; 1623; 1624; 1625; 1627; 1628; 1633; 1642; 1643; 1644; 1645; 1646; 1647; 1648; 1795; 1796; 1797;
1798; 1842; 1848; 1849; 1850; 1851; 1854; 1872; 1874; 1875; 1876; 1877; 1878; 1879; 1880; 1881; 1883;
1884; 1885; 1886; 1887; 1888; 1890; 1891; 1892; 1893; 1894; 1895; 1896; 1897; 1898; 1899; 1900; 1901;
1902; 1903; 1904; 1905; 1906; 1907; 1908; 1909; 1910; 1911; 1912; 1913; 1914; 1915; 1916; 1919; 1920;
1921; 1922; 1923; 1925; 1927; 1934; 1952; 1956; 1960; 1961; 1962; 1963; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968;
1969; 1970; 1971; 1972; 1973; 1977; 1978; 1979; 1980; 1983; 1984; 1985; 1986; 1987; 1988; 1989; 1990;
1991; 1993; 2019; 2020; 2047; 2048; 2049; 2057; 2058; 2059; 2060; 2089; 2090; 2103; 2104; 2105; 2106;
2108; 2152; 2159; 2188; 2205; 2206; 2207; 2208; 2210; 2211; 2212; 2213; 2214; 2215; 2216; 2217; 2218;
2219; 2220; 2221; 2223; 2224; 2225; 2226; 2227; 2228; 2230; 2231; 2233; 2235; 2236; 2237; 2238; 2239;
2244; 2245; 2246; 2247; 2319; 2347; 2348; 2432; 2433; 2434; 2435; 2436; 2439; 2526; 2527; 2528; 2529;
2530; 2531; 2532; 2533; 2538; 2539; 2540; 2541; 2542; 2544; 2558; 2560; 2561; 2562; 2564; 2569; 2573;
2574; 2577; 2578; 2579; 2580; 2581; 2582; 2776; 2777; 2778; 2854; 2855; 2856; 2858; 2859; 2861; 2862;
2863; 2905; 2906; 2909; 2911; 2914; 2940; 2954; 2956; 2957; 2958; 2966; 2967; 2968; 2970; 2971; 2972;
2973; 2977; 2978; 2979; 2980; 2982; 2985; 2986; 2989; 2990; 2991; 2993; 2995; 2996; 2997; 2999; 3000;
3001; 3021; 3022; 3039; 3042; 4051; 4052; 4056; 4075; 4086; 4089; 4090; 4091; 4092; 4093; 4096; 4097;
4098; 4099; 4100; 4101; 4102; 4115; 4116; 4117; 4132; 4133; 4134; 4193; 4198; 4199; 4200; 4201; 4202;
4203; 4204; 4206; 4277; 4278; 4279; 4390; 4392; 4393; 4394; 4397; 4398; 4399; 4400; 4402; 4403; 4406;
4407; 4408; 4410; 4411; 4413; 4414; 4415; 4417; 4421; 4484; 4487; 4488; 4490; 4491; 4492; 4494; 4527;
4529; 4530; 4718; 4723; 4861; 4868; 4869; 4870; 4871; 4880; 4897; 4925; 4926; 4929; 4935; 4937; 4938;
4939; 4940; 4941; 4942; 4943; 4944; 4946; 4947; 4948; 4950; 4951; 4952; 4954; 4957; 4961; 4962; 4963;
4964; 4965; 4966; 4967; 4968; 4975; 4991; 4997; 4998; 5000; 5001; 5023; 5028; 5034; 5035; 5037; 5038;
5039; 5040; 5041; 5042; 5043; 5044; 5045; 5046; 5047; 5048; 5050; 5051; 5055; 5056; 5384; 5416; 5417;
5418; 5419; 5420; 5422; 5425; 5426; 5427; 5428; 5429; 5430; 1033/2; 1083/1; 1083/2; 1213/1; 1213/2;
1214/1; 1214/2; 1216/2; 1223/2; 1223/5; 1262/2; 1537/1; 1584/2; 1626/1; 1626/2; 1626/3; 1629/1; 1629/2;
1629/3; 1629/4; 1630/1; 1630/2; 1630/3; 1630/4; 1631/1; 1631/3; 1843/1; 1974/1; 1974/2; 1975/1; 1975/2;
1976/1; 1976/2; 2209/1; 2209/2; 2222/1; 2222/2; 2438/2; 2519/1; 4118/1; 4118/2; 4118/3; 4118/4; 4118/5;
4135/1; 4135/2; 4496/1; 4496/2; 4872/1; 4872/2; 615/2;
прилог: "Уређајна основа Радињинци".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Радињинци".
116. Спорт и рекреација (површине јавне намене)
1 Радињинци гробље 2957
ЗА СЕЛА.
130
40. Уређајна основа за село Радошевац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Радошевац се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Радошевац (182 стaновника, Попис 2011) је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа у
изворишном делу Лужнице, десне притоке Власине, између Радошеве главе (858 ш) и Градишта (806 т). 4 km СИ од
Бабушнице. Површина атара износи 567 ha. Име добија по имену мештана - Радош, који је изгубио живот на брду
Радошева глава. Просторно се развија у висинском појасу 620-700 метара. Повезује пет махала: Царину, Ђорговце,
Цинцарце, Станојинце и Шондину бару. Основан је на месту са средњовековним траговима насељености (остаци
утврђења). Претеча данашњег села налазила се на Селишту (1 km од данашње локације). Помиње се у непотпуном
списку пиротског спахилука и суседних крајева из средине XVI в. под именом Радишева (6 домаћинстава) у кази
Шехирћој. По ослобођењу од Турака има 23 домаћинства и 184 житеља (1879). Становништво је српско (слави Се,
Николу, Се, Ранђела и др., сеоска слава је Спасовдан). Струју добија 1965- 66. асфалтни пут 1992., а водом се
снабдева преко локалних водовода. Има руинирану цркву Св. Пантелеја и четвороразредну ОШ. До II светског рата
познат је по печалбарству (грађевински радници и циглари).
Уређајна основа за село Радошевац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 63.79 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Радошевац.
Табела 1.
19; 20; 25; 55; 57; 68; 73; 74; 75; 76; 77; 78; 79; 80; 81; 82; 88; 89; 90; 105; 106; 107; 108; 109; 110; 111;
112; 113; 114; 115; 116; 117; 122; 124; 125; 126; 152; 153; 154; 155; 156; 158; 159; 161; 162; 163; 164;
173; 174; 175; 176; 334; 336; 338; 339; 340; 341; 354; 356; 357; 358; 359; 362; 447; 448; 449; 451; 493;
494; 495; 496; 497; 498; 499; 501; 503; 504; 506; 507; 508; 509; 510; 511; 512; 514; 515; 516; 517; 518;
519; 520; 521; 522; 523; 524; 525; 526; 527; 528; 529; 530; 531; 532; 533; 535; 542; 544; 545; 547; 548;
549; 550; 551; 552; 553; 554; 555; 556; 557; 558; 559; 561; 562; 563; 564; 568; 570; 571; 572; 573; 574;
575; 576; 577; 579; 581; 583; 584; 585; 586; 591; 592; 593; 612; 681; 778; 779; 780; 1881; 1911; 1912;
1931; 1934; 1935; 1936; 1937; 1938; 1939; 1940; 1941; 1947; 1948; 1949; 1950; 1951; 1952; 1953; 1954;
1955; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960; 1961; 1962; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1969; 1972; 1973; 1974;
1975; 1976; 1977; 1978; 1979; 1980; 1981; 1982; 1985; 1986; 1987; 1988; 1990; 1991; 1993; 1994; 1995;
1996; 1997; 1998; 1999; 2000; 2001; 2002; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007; 2008; 2009; 2010; 2011; 2012;
2013; 2014; 2015; 2016; 2018; 2020; 2027; 2028; 2035; 2037; 2042; 2043; 2057; 2061; 2062; 2063; 2067;
1 Радошевац 2069; 2070; 2093; 2098; 2099; 2100; 2101; 2102; 2103; 2104; 2107; 2108; 2112; 2113; 2114; 2115; 2117;
2119; 2128; 2129; 2139; 2158; 2159; 2166; 2167; 2168; 2169; 2170; 2171; 2172; 2173; 2176; 2180; 2181;
2188; 2195; 2196; 2197; 2198; 2201; 2217; 2226; 2256; 2257; 2258; 2259; 2260; 2262; 2263; 2264; 2265;
2267; 2268; 2269; 2270; 2271; 2272; 2273; 2274; 2275; 2277; 2278; 2279; 2282; 2283; 2284; 2285; 2286;
2287; 2288; 2289; 2294; 2296; 2297; 2298; 2299; 2300; 2301; 2302; 2303; 2304; 2305; 2306; 2308; 2309;
2310; 2311; 2312; 2313; 2314; 2316; 2317; 2318; 2319; 2326; 2328; 2330; 2331; 2336; 2337; 2338; 2340;
2341; 2365; 2366; 2372; 2373; 2375; 2380; 2381; 2443; 2652; 2655; 2656; 2657; 2658; 2659; 2660; 2662;
2846; 2848; 2861; 3069; 3070; 3072; 3074; 3075; 3077; 3078; 3079; 3080; 3081; 18/2; 1942/2; 1963/1;
1963/2; 1983/1; 2017/1; 2017/2; 2019/1; 2019/2; 2019/3; 2064/1; 2064/2; 2066/1; 2071/1; 2071/2; 2071/3;
2072/1; 2105/2; 2106/2; 2116/1; 2116/2; 2174/1; 2174/2; 2174/3; 2174/4; 2174/5; 2175/2; 2177/1; 2177/2;
2177/3; 2179/1; 2187/1; 2266/1; 2266/2; 2276/1; 2276/2; 2307/1; 2307/2; 2371/2; 3071/1; 3071/2; 363/1;
363/2; 492/2; 492/3; 492/4; 492/5; 502/1; 502/2; 505/1; 505/2; 513/1; 513/2; 513/3; 565/1; 565/2; 680/1;
680/2;
прилог: "Уређајна основа Радошевац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Радошевац".
131

1 месна заједница 505/1, 505/2
Радошевац
гробље 2372
ЗА СЕЛА.
41. Уређајна основа за село Радосињ у општини Бабушница

Уређајна основа за село Радосињ се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Радосињ (41 стaновник, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (680-840 m)
долинским странама Тегошнице, десне притоке Власине, 17 km јужно од Бабушнице. Површина атара износи 1.132 ha.
Дели се на 16 заселака: Дел, Језеро, Ковачевце, Љубеновиће, Џаверце, Ћосинце, Мањинце, Вунчинце, Расје, Виканик,
Липу, Придол, Дејановце, Дининце, Мечкаровце и Марковце. Са првобитне локације (Селиште), премештен је 1878. на
место "појата" (сезонских сточарских колиба), данашњу локацију. Помиње се у попису из 1879. (42 домаћинства и 380
житеља). Становништво је српско (слави Cв. Николу; сеоска слава Пресвета), досељено из околине Врања,
Власотинца и Ниша. Епектрифициран је 60-их год. XX в., а водом се снабдева преко локалних водовода. Има спомен-
плочу родољубима палиму I и II светском рату. Познат је по одласку мештана у "печалбу" (грађевинари). Због
изражене емиграције, четвороразредна ОШ (отворена 1948) је престала сарадом 90-ихгод. XX в.
Уређајна основа за село Радосињ саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 111.96 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Радосињ.
Табела 1.
629; 630; 631; 632; 635; 636; 637; 638; 989; 990; 991; 992; 993; 994; 996; 1225; 1226; 1407; 1409; 1410;
1411; 1412; 1413; 1414; 1415; 1416; 1418; 1432; 1433; 1434; 1435; 1437; 1442; 1445; 1446; 1448; 1449;
1450; 1451; 1452; 1453; 1472; 1490; 1491; 1493; 1494; 1496; 1497; 1499; 1500; 1501; 1502; 1503; 1510;
1513; 1573; 1574; 1575; 1576; 1577; 1578; 1579; 1580; 1581; 1582; 1586; 1630; 1631; 1632; 1633; 1643;
1644; 1645; 1646; 1649; 1650; 1651; 1670; 1673; 1674; 1676; 1677; 1679; 1680; 1687; 1694; 1695; 1696;
1697; 1698; 1699; 1883; 1884; 1885; 1886; 1887; 1921; 1922; 1923; 1924; 1925; 1926; 1961; 1962; 1963;
1 Радосињ
1965; 1966; 1967; 1969; 1970; 1971; 1972; 1985; 1986; 1987; 1999; 2001; 2014; 2015; 2062; 2063; 2064;
2065; 2081; 2084; 2087; 2119; 2124; 2125; 2130; 2131; 2132; 2136; 2138; 2139; 2140; 2141; 2142; 2143;
2144; 2145; 2146; 2152; 2153; 2156; 2157; 2158; 2160; 2182; 2185; 2186; 2190; 2191; 2192; 2193; 2195;
2196; 2205; 2206; 2207; 2209; 2210; 2211; 2214; 2215; 2217; 2218; 2219; 2220; 2221; 2223; 2224; 2225;
2226; 2227; 2228; 2229; 2231; 2232; 2233; 2234; 2235; 2236; 2237; 2238; 2239; 2241; 2242; 2244; 2245;
2246; 2248; 2249; 2250; 2252; 2253; 2257; 2261; 2264; 2265; 2266; 2267; 2268; 2269; 2270; 2271; 2276;
132
2282; 2283; 2284; 2285; 2286; 2287; 2288; 2290; 2291; 2292; 2293; 2294; 2295; 2299; 2342; 2343; 2344;
2345; 2346; 2348; 2349; 2353; 2354; 2355; 2356; 2357; 2358; 2359; 2365; 2405; 2410; 2412; 2425; 2426;
2427; 2429; 2430; 2432; 2433; 2435; 2436; 2440; 2480; 2482; 2497; 2509; 2510; 2511; 2512; 2513; 2514;
2515; 2518; 2523; 2524; 2527; 2528; 2529; 2530; 2531; 2538; 2540; 2543; 2545; 2546; 2551; 2554; 2555;
2556; 2557; 2558; 2559; 2560; 2561; 2562; 2563; 2564; 2565; 2566; 2567; 2568; 2569; 2571; 2573; 2574;
2575; 2576; 2577; 2578; 2580; 2581; 2582; 2584; 2594; 2595; 2596; 2597; 2598; 2604; 2605; 2610; 2612;
2613; 2614; 2615; 2616; 2626; 2629; 2630; 2631; 2632; 2633; 2634; 2635; 2637; 2638; 2641; 2644; 2646;
2647; 2648; 2649; 2677; 2678; 2679; 2680; 2683; 2685; 2686; 2687; 2688; 2698; 2706; 2745; 2746; 2747;
2748; 2749; 2752; 2753; 2756; 2757; 2758; 2760; 2762; 3132; 3133; 3134; 3135; 3136; 3137; 3139; 3140;
1408/1; 1408/2; 1408/3; 1664/2; 1681/1; 1686/1; 1686/2; 2120/1; 2120/2; 2120/3; 2120/4; 2120/5; 2121/1;
2121/2; 2121/3; 2188/1; 2222/1; 2222/2; 2251/1; 2254/1; 2272/1; 2272/2; 2351/1; 2351/2; 2351/3; 2438/1;
2438/2; 2458/2; 2481/1; 2481/2; 2496/1; 2496/2; 2525/1; 2525/2; 2539/1; 2636/1; 2636/2;
прилог: "Уређајна основа Радосињ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Радосињ".
1 Радосињ гробље 2614
ЗА СЕЛА.
42. Уређајна основа за село Ракита у општини Бабушница

Уређајна основа за село Ракита се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Ракита (250 стaновника, Попис 2011.) je сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа, у долини
Ракитске реке, леве притоке Јерме, на падинама Црног врха (1463 m), Шипковице (1360 m) и Миљчевског камика (1142
m), 25 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 2.260 ha. Кроз насеље протичу Црновршка и Вучиделска река,
десне притоке Ракитске реке. Назив је, по предању, фитогеографског порекла - по шибљу раките. Просторно се
развија у висинском појасу 680-900 m. Физиономски обједињује шест махала: Врвиште, Велковце, Цветановце,
Просковце, Тричковце и Црновршку. Основана је на месту Биљине баре (9 km од садашње локације). Првобитно село
су спалили Турци (остала је "Пуста Ракита"), после чега је премештена на Селиште, а одатле због клизишта на
данашњу локацију, поред Вучиделске и Црновршке реке. Помиње се у попису Знепоља из 1447-1489. (није поуздан, јер
постоји могућност да је убележено истоимено село у Бугарској) и једном списку из 1576/77, када има само 2
домаћинства. По ослобођењу од Турака има 28 домаћинстава и 319 житеља (1879). Становништво је православне
конфесије (слави Cв. Ранђела, Cв. Јована и Пејчиндан; сеоска слава Пресвета), а национално се декларише као
југословенско, српско и бугарско. Од 1926-1963. (по другим изворима рудник затворен 1951) у Ракити се налазила
управа рудника каменог угља "Јерма". Брана и ХЕ (снаге 75 K"W) направљене су 1925. год. Првобитна
електрификација села је извршена 1925, а савремена после II светског рата. Асфалтни пут (уместо пруге) добија 1992,
а водом се снабдева преко локалних водовода. Има четвороразредну ОШ и дом културе.
133
Уређајна основа за село Ракита саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 322.16 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Ракита.
Табела 1.
255; 366; 370; 371; 372; 373; 374; 375; 376; 377; 385; 387; 388; 390; 391; 392; 393; 394; 395; 396; 397;
404; 406; 407; 408; 409; 429; 430; 431; 433; 436; 439; 444; 604; 614; 637; 638; 639; 641; 642; 644; 671;
674; 680; 683; 684; 778; 780; 781; 782; 783; 784; 785; 786; 787; 788; 795; 796; 799; 800; 806; 813; 829;
830; 831; 832; 833; 834; 877; 878; 879; 908; 909; 910; 911; 912; 913; 914; 915; 918; 919; 929; 930; 936;
948; 949; 950; 1004; 1005; 1077; 1078; 1079; 1080; 1084; 1093; 1094; 1097; 1098; 1099; 1100; 1101;
1102; 1104; 1113; 1115; 1116; 1117; 1120; 1121; 1124; 1135; 1136; 1137; 1138; 1139; 1140; 1141; 1152;
1153; 1154; 1155; 1156; 1157; 1158; 1159; 1160; 1161; 1162; 1163; 1164; 1165; 1166; 1167; 1168; 1169;
1170; 1171; 1172; 1173; 1174; 1175; 1184; 1185; 1186; 1187; 1190; 1192; 1193; 1194; 1195; 1196; 1197;
1198; 1199; 1201; 1202; 1208; 1209; 1210; 1211; 1212; 1214; 1216; 1217; 1218; 1219; 1220; 1221; 1222;
1223; 1224; 1225; 1226; 1229; 1232; 1233; 1234; 1235; 1236; 1237; 1243; 1246; 1247; 1248; 1249; 1250;
1251; 1252; 1253; 1254; 1255; 1256; 1257; 1258; 1259; 1260; 1262; 1263; 1264; 1265; 1267; 1268; 1269;
1270; 1271; 1272; 1273; 1274; 1275; 1276; 1277; 1278; 1279; 1280; 1281; 1282; 1283; 1284; 1285; 1286;
1287; 1288; 1289; 1293; 1294; 1296; 1297; 1298; 1299; 1300; 1301; 1302; 1303; 1304; 1305; 1306; 1307;
1308; 1313; 1317; 1318; 1321; 1322; 1323; 1324; 1325; 1329; 1330; 1334; 1335; 1346; 1347; 1349; 1361;
1362; 1363; 1364; 1365; 1366; 1367; 1373; 1374; 1382; 1384; 1385; 1387; 1396; 1397; 1398; 1399; 1403;
1404; 1406; 1409; 1410; 1411; 1414; 1416; 1419; 1486; 1487; 1488; 1490; 1492; 1493; 1494; 1495; 1496;
1497; 1498; 1499; 1500; 1501; 1506; 1507; 1522; 1524; 1525; 1530; 1533; 1534; 1553; 1554; 1555; 1558;
1559; 1560; 1561; 1562; 1564; 1572; 1576; 1577; 1584; 1586; 1588; 1591; 1592; 1593; 1594; 1597; 1600;
1601; 1602; 1620; 1621; 1622; 1623; 1625; 1626; 1627; 1640; 1642; 1644; 1645; 1653; 1655; 1656; 1659;
1660; 1661; 1662; 1663; 1664; 1668; 1669; 1670; 1671; 1672; 1673; 1676; 1677; 1678; 1679; 1680; 1681;
1683; 1684; 1685; 1688; 1689; 1690; 1695; 1698; 1700; 1726; 1727; 1736; 1737; 1738; 1739; 1740; 1741;
1742; 1743; 1744; 1745; 1746; 1750; 1752; 1753; 1754; 1755; 1756; 1757; 1758; 1761; 1762; 1763; 1764;
1765; 1766; 1768; 1774; 1777; 1778; 1779; 1780; 1781; 1782; 1783; 1784; 1785; 1794; 1800; 1801; 1803;
1808; 1816; 1820; 1821; 1822; 1823; 1824; 1827; 1828; 1829; 1830; 1831; 1834; 1835; 1836; 1839; 1840;
1841; 1842; 1843; 1844; 1845; 1846; 1847; 1848; 1850; 1851; 1852; 1853; 1857; 1858; 1859; 1860; 1862;
1863; 1864; 1865; 1866; 1867; 1868; 1870; 1872; 1873; 1875; 1876; 1877; 1878; 1879; 1889; 1890; 1893;
1894; 1895; 1897; 1898; 1899; 1900; 1901; 1904; 1906; 1907; 1909; 1913; 1915; 1916; 1917; 1921; 1935;
1 Ракита 1939; 1940; 1942; 1946; 1948; 1949; 1950; 1952; 1954; 1955; 1956; 1957; 1958; 1959; 1960; 1961; 1962;
1963; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1970; 1971; 1972; 1973; 1974; 1975; 1978; 1979; 1994; 1995; 1996;
2013; 2014; 2017; 2019; 2022; 2023; 2024; 2026; 2027; 2028; 2029; 2031; 2033; 2035; 2036; 2038; 2039;
2040; 2049; 2050; 2053; 2054; 2110; 2111; 2112; 2113; 2114; 2115; 2116; 2117; 2118; 2122; 2123; 2124;
2126; 2127; 2128; 2131; 2132; 2134; 2136; 2137; 2138; 2139; 2140; 2143; 2144; 2153; 2155; 2156; 2161;
2162; 2163; 2164; 2165; 2166; 2189; 2194; 2195; 2197; 2198; 2200; 2205; 2207; 2314; 2315; 2317; 2319;
2320; 2321; 2327; 2329; 2331; 2332; 2333; 2335; 2336; 2339; 2340; 2341; 2344; 2345; 2346; 2347; 2348;
2349; 2350; 2351; 2352; 2353; 2355; 2356; 2357; 2358; 2359; 2361; 2362; 2376; 2377; 2378; 2379; 2380;
2381; 2383; 2387; 2393; 2399; 2400; 2401; 2405; 2500; 2503; 2504; 2511; 2512; 2545; 2563; 2565; 2566;
2581; 2583; 2597; 2598; 2599; 2601; 2630; 2631; 2663; 2940; 2941; 2943; 2944; 2947; 2948; 2950; 2951;
2952; 2953; 2954; 2955; 2965; 2967; 2985; 2986; 2987; 2988; 2995; 3008; 3009; 3010; 3011; 3019; 3026;
3031; 3032; 3033; 3034; 3035; 3036; 3037; 3038; 3040; 3042; 3047; 3048; 3049; 3050; 3051; 3052; 3053;
3054; 3055; 3056; 3057; 3058; 3063; 3064; 3065; 3066; 3067; 3068; 3069; 3070; 3071; 3072; 3073; 3074;
3075; 3076; 3077; 3078; 3079; 3080; 3081; 3083; 3084; 3085; 3086; 3087; 3088; 3089; 3090; 3091; 3092;
3093; 3094; 3095; 3096; 3097; 3098; 3099; 3100; 3101; 3102; 3103; 3104; 3105; 3106; 3107; 3108; 3109;
3110; 3112; 3114; 3115; 3116; 3117; 3118; 3119; 3120; 3121; 3122; 3123; 3124; 3125; 3126; 3127; 3128;
3129; 3130; 3131; 3132; 3133; 3134; 3135; 3136; 3137; 3138; 3139; 3140; 3141; 3142; 3143; 3144; 3145;
3146; 3147; 3148; 3149; 3150; 3151; 3152; 3153; 3154; 3155; 3156; 3157; 3158; 3159; 3160; 3161; 3163;
3164; 3165; 3166; 3167; 3168; 3169; 3170; 3172; 3173; 3174; 3175; 3179; 3180; 3181; 3182; 3183; 3185;
3186; 3188; 3190; 3191; 3192; 3193; 3194; 3195; 3196; 3197; 3198; 3199; 3200; 3201; 3202; 3203; 3205;
3206; 3207; 3208; 3209; 3210; 3211; 3212; 3213; 3214; 3215; 3216; 3218; 3223; 3224; 3225; 3226; 3227;
3231; 3232; 3233; 3234; 3235; 3236; 3237; 3238; 3239; 3240; 3241; 3242; 3243; 3244; 3245; 3246; 3247;
3248; 3250; 3259; 3260; 3265; 3266; 3267; 3268; 3269; 3271; 3272; 3273; 3274; 3275; 3276; 3277; 3278;
3279; 3280; 3281; 3282; 3283; 3284; 3285; 3286; 3287; 3288; 3289; 3291; 3292; 3293; 3294; 3298; 3300;
3301; 3302; 3303; 3306; 3308; 3309; 3311; 3315; 3316; 3317; 3318; 3319; 3320; 3321; 3322; 3323; 3324;
3331; 3332; 3334; 3336; 3337; 3338; 3342; 3345; 3346; 3347; 3349; 3350; 3351; 3353; 3354; 3355; 3356;
3357; 3358; 3359; 3360; 3383; 3384; 3385; 3399; 3400; 3401; 3414; 3415; 3416; 3417; 3418; 3419; 3422;
3423; 3424; 3425; 3427; 3428; 3429; 3430; 3431; 3432; 3433; 3434; 3435; 3436; 3437; 3438; 3439; 3440;
134
3441; 3442; 3443; 3444; 3445; 3450; 3451; 3452; 3453; 3455; 3456; 3457; 3458; 3459; 3461; 3462; 3463;
3464; 3465; 3466; 3467; 3468; 3469; 3470; 3471; 3472; 3473; 3474; 3475; 3480; 3485; 3486; 3488; 3491;
3493; 3494; 3495; 3497; 3498; 3499; 3500; 3501; 3502; 3503; 3504; 3505; 3506; 3507; 3508; 3509; 3510;
3511; 3512; 3513; 3515; 3516; 3517; 3518; 3522; 3524; 3525; 3526; 3527; 3528; 3529; 3530; 3567; 3568;
3570; 3571; 3572; 3573; 3584; 3590; 3591; 3592; 3593; 3598; 3599; 3601; 3602; 3603; 3604; 3605; 3606;
3608; 3610; 3612; 3613; 3614; 3615; 3616; 3617; 3618; 3619; 3620; 3621; 3622; 3623; 3624; 3625; 3626;
3627; 3628; 3629; 3630; 3631; 3632; 3633; 3634; 3635; 3636; 3637; 3638; 3639; 3640; 3641; 3642; 3643;
3644; 3645; 3646; 3647; 3648; 3649; 3650; 3651; 3652; 3653; 3654; 3655; 3656; 3657; 3659; 3665; 3666;
3667; 3668; 3669; 3670; 3671; 3676; 3677; 3682; 3683; 3684; 3686; 3687; 3696; 3698; 3699; 3704; 3705;
3706; 3707; 3709; 3710; 3717; 3723; 3724; 3725; 3735; 3741; 3744; 3746; 3747; 3748; 3749; 3750; 3751;
3752; 3753; 3754; 3756; 3757; 3758; 3759; 3760; 3761; 3762; 3763; 3765; 3766; 3767; 3768; 3772; 3773;
3775; 3776; 3777; 3781; 3782; 3784; 3794; 3795; 3796; 3799; 3800; 3801; 3802; 3803; 3804; 3805; 3806;
3807; 3808; 3809; 3811; 3813; 3814; 3815; 3822; 3823; 3824; 3825; 3826; 3827; 3828; 3829; 3830; 3831;
3832; 3833; 3881; 3897; 3898; 3899; 3900; 3901; 3902; 3903; 3904; 3905; 3912; 3913; 3914; 3915; 3919;
3921; 3922; 3927; 3930; 3931; 3932; 3933; 3941; 3978; 3979; 3983; 3985; 3987; 3989; 3991; 3994; 4110;
4184; 4223; 4226; 4232; 4235; 4237; 4239; 4240; 4241; 4242; 4243; 4244; 4245; 4246; 4248; 4255; 4261;
4271; 4272; 4274; 4275; 4276; 4277; 4278; 4279; 4280; 4414; 4756; 4758; 4762; 4764; 4765; 4767; 4770;
4772; 4774; 4775; 4945; 4954; 4957; 4958; 4960; 4961; 4962; 4963; 4966; 4967; 4969; 4970; 4971; 4972;
4973; 4976; 4982; 4983; 4986; 4987; 4991; 4992; 4993; 4994; 4995; 4996; 4997; 5000; 5001; 5002; 5003;
5004; 5005; 5006; 5007; 5008; 5009; 5010; 5011; 5012; 5013; 5014; 5018; 5020; 5021; 5024; 5025; 5026;
5027; 5028; 5030; 5031; 5036; 5042; 5043; 5045; 5143; 5146; 5148; 5150; 5293; 5294; 5314; 5315; 5319;
5320; 5321; 5332; 5334; 5337; 6530; 6531; 6532; 6533; 6534; 6535; 6536; 6537; 6538; 6539; 6540; 6541;
6542; 6543; 6545; 6546; 6547; 6548; 6549; 6550; 6551; 6552; 6553; 6554; 6557; 6558; 6559; 6560;
1266/1; 1266/2; 1315/2; 1571/2; 1573/1; 1573/2; 1697/1; 1697/2; 1751/1; 1751/2; 1760/2; 1832/1; 1832/2;
1861/1; 1861/2; 1951/1; 1951/2; 1951/3; 2021/1; 2021/2; 2322/1; 2322/2; 3039/1; 3039/2; 3039/3; 3082/1;
3082/2; 3111/1; 3111/2; 3113/1; 3113/2; 3162/1; 3162/2; 3460/1; 3460/2; 3460/3; 3514/1; 3514/2; 3514/3;
3514/4; 3678/1; 3678/2; 3812/1; 4230/1; 4230/2; 432/1; 432/2;
прилог: "Уређајна основа Ракита".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Ракита".
1 Ракита месна заједница 6549, 6550, 6552
гробље 3571, 3572
ЗА СЕЛА.
43. Уређајна основа за село Раков Дол у општини Бабушница

Уређајна основа за село Раков Дол се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
135
Село Раков Дол (8 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (700-800 m)
долинским странама Раковдолске реке, десне притоке Тегошнице, између Кусог дела (1255 m) и Чуке (823 m), 19 km
јужно од Бабушнице. Површина атара износи 1.727 ha. Просторно повезује 11 махала: Равниште, Осоје, Дулувајце,
Лешје, Преслап, Баћинце, Костинце, Бељевину, Товарницу, Гариње и Дуги дел. По предању, створила су га 12
бегунаца од Турака из Поморавља. Са првобитне локације (1 km од данашње) током II светског рата, због честих упада
Бугара, премештен је на место својих "појата" (сезонских сточарских колиба), садашњу локацију. Помиње се у попису
из 1879. (39 домаћинстава и 397 житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Јована, Св. Саву и Св.
Ранђела; сеоска слава Петровдан), досељено из Поморавља. Електрифициран је 60-их год. XX в., а водом се
снабдева преко махалских водовода. Има манастир Св. Петра и Павла и споменик родољубима палиму I и II светском
рату. Четвороразредна ОШ је престала сарадом 90-их год. XX в.
Уређајна основа за село Раков Дол саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 230.51 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Раков Дол.
Табела 1.
201; 249; 250; 263; 274; 275; 276; 279; 281; 282; 283; 289; 290; 291; 902; 903; 1163; 1165; 1166; 1167;
1168; 1169; 1170; 1173; 1196; 1199; 1203; 1207; 1258; 1269; 1270; 1271; 1272; 1273; 1274; 1275; 1277;
1279; 1280; 1288; 1290; 1291; 1315; 1316; 1321; 1322; 1323; 1331; 1332; 1333; 1335; 1336; 1337; 1356;
1369; 1376; 1378; 1380; 1381; 1417; 1424; 1425; 1426; 1427; 1428; 1430; 1454; 1494; 1495; 1496; 1498;
1499; 1500; 1503; 1505; 1507; 1509; 1510; 1511; 1516; 1517; 1518; 1519; 1520; 1546; 1574; 1575; 1576;
1577; 1579; 1582; 1594; 1595; 1601; 1603; 1604; 1606; 1609; 1610; 1611; 1612; 1613; 1616; 1617; 1618;
1620; 1621; 1622; 1623; 1624; 1625; 1626; 1627; 1628; 1631; 1632; 1633; 1635; 1636; 1646; 1651; 1657;
1659; 1660; 1661; 1663; 1664; 1665; 1668; 1670; 1773; 1774; 1775; 1776; 1777; 1802; 1803; 1804; 1805;
1807; 1809; 1810; 1811; 1812; 1813; 1815; 1816; 1817; 1818; 1820; 1821; 1822; 1823; 1824; 1825; 1826;
1827; 1828; 1829; 1830; 1831; 1832; 1833; 1834; 1835; 1836; 1837; 1838; 1839; 1840; 1841; 1842; 1843;
1844; 1847; 1852; 1873; 1874; 1875; 1878; 1879; 1880; 1881; 1894; 1897; 1898; 1909; 1911; 1912; 1913;
1931; 1934; 1935; 1957; 1958; 1959; 1960; 1962; 1964; 1965; 1966; 1967; 1968; 1973; 1974; 1975; 1976;
1979; 1981; 1982; 1987; 1991; 1992; 1993; 1994; 1997; 1998; 2004; 2006; 2007; 2008; 2009; 2012; 2025;
2026; 2027; 2034; 2035; 2037; 2065; 2066; 2068; 2073; 2074; 2075; 2076; 2077; 2078; 2079; 2082; 2084;
1 Раков Дол
2085; 2088; 2096; 2116; 2117; 2118; 2119; 2120; 2121; 2122; 2123; 2124; 2125; 2142; 2143; 2146; 2147;
2148; 2149; 2150; 2151; 2152; 2322; 2323; 2324; 2347; 2348; 2349; 2350; 2354; 2355; 2367; 2391; 2392;
2394; 2395; 2396; 2400; 2401; 2402; 2403; 2404; 2405; 2406; 2407; 2408; 2409; 2412; 2413; 2414; 2433;
2437; 2438; 2439; 2446; 2455; 2508; 2513; 2514; 2515; 2519; 2520; 2524; 2525; 2526; 2527; 2528; 2529;
2530; 2531; 2532; 2533; 2534; 2535; 2537; 2588; 2589; 2590; 2591; 2592; 2593; 2609; 2611; 2612; 2613;
2628; 2630; 2633; 2634; 2637; 2638; 2647; 2648; 2681; 2705; 2706; 2724; 2725; 2727; 2747; 2750; 2751;
2759; 2762; 2769; 2774; 2775; 2776; 2779; 2780; 2786; 2788; 2789; 2791; 2794; 2795; 2863; 2864; 2865;
2867; 2870; 2871; 2872; 2873; 2874; 2890; 2891; 2892; 2899; 2900; 2903; 2905; 2906; 2907; 2908; 2932;
2933; 2937; 3013; 3015; 3016; 3023; 3024; 3025; 3045; 3086; 3097; 3098; 3112; 3166; 3474; 3475; 3477;
3478; 3483; 3484; 3486; 3489; 3490; 3491; 3496; 3553; 3576; 3577; 3578; 3579; 3580; 3582; 3599; 4157;
4158; 4159; 4160; 4161; 4162; 4163; 4164; 4165; 4166; 4167; 4168; 4170; 1174/1; 1174/2; 1195/2;
1287/3; 1299/1; 1299/2; 1379/1; 1379/2; 1379/3; 1416/1; 1416/2; 1416/3; 1416/4; 1559/2; 1581/1; 1581/2;
1593/1; 1593/2; 1648/1; 1648/2; 1814/1; 1814/2; 1933/1; 1933/2; 2013/1; 2015/1; 2015/2; 2390/1; 2390/2;
2538/1; 261/1; 2749/1; 2749/2; 2787/1; 2787/2; 292/1; 292/2; 3476/1; 3476/2; 3488/2; 3497/2; 4171/1;
прилог: "Уређајна основа Раков Дол".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Раков Дол".
136
1 Раков Дол месна заједница 1803
ЗА СЕЛА.
44. Уређајна основа за село Раљин у општини Бабушница

Уређајна основа за село Раљин се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Раљин (16 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско (раније сточарско) сеоско насеље збијеног
типа, у подножју Рњоса (1274 m) и Чуке (925 m), 10 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 756 ha. Просторно се
развија у висинском појасу 660-840 m. Обједињује шест засеока: Село, Скорово, Трештино дрво, Тополу, Јанковце и
Језеро. Помиње се у једном списку из 1576/77, када има 3 домаћинства, под именом Ралин. По ослобођењу од Турака
има 54 домаћинстава и 397 житеља (1879). Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Димитрија и Св. Ранђела;
сеоске славе Тројице и Св. Јован), досељено из околних села. Струју добија 1967, а водом се снабдева преко локалног
водовода. "Сваштарење" је главна одлика данашње пољопривредне производње. Због исељавања после II светског
рата, четвороразредна ОШ је престала са радом 80-ихгод. XX в.
Уређајна основа за село Раљин саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 98.85 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Раљин.
Табела 1.
706; 707; 709; 710; 712; 713; 714; 715; 716; 717; 718; 719; 720; 721; 722; 723; 742; 855; 862; 863; 864;
868; 870; 872; 873; 874; 875; 881; 882; 883; 884; 886; 900; 901; 921; 923; 949; 970; 971; 972; 973; 975;
976; 997; 998; 999; 1008; 1009; 1010; 1017; 1019; 1331; 1332; 1333; 1334; 1337; 1338; 1339; 1341;
1342; 1344; 1345; 1346; 1347; 1348; 1349; 1350; 1352; 1360; 1361; 1362; 1367; 1406; 1467; 1468; 1469;
1470; 1471; 1472; 1473; 1474; 1475; 1476; 1479; 1480; 1501; 1504; 1525; 1544; 1546; 1548; 1549; 1550;
1551; 1552; 1553; 1554; 1556; 1584; 1585; 1588; 1589; 1590; 1592; 1595; 1603; 1604; 1607; 1608; 1612;
1627; 1629; 1632; 1633; 1637; 1643; 1644; 1645; 1646; 1647; 1648; 1649; 1650; 1654; 1655; 1656; 1657;
1658; 1806; 1807; 1846; 1862; 1864; 1865; 1866; 1872; 1876; 1877; 1879; 1881; 1883; 1884; 1885; 1886;
1887; 1888; 1889; 1891; 1892; 1893; 1894; 1895; 1896; 1902; 1903; 1904; 1907; 1908; 1909; 1910; 1911;
1 Раљин 1970; 1971; 1982; 1985; 1986; 1987; 1989; 1990; 1991; 1992; 1996; 1997; 1998; 1999; 2000; 2001; 2003;
2004; 2005; 2038; 2039; 2040; 2041; 2046; 2594; 2596; 2597; 2599; 2620; 2622; 2623; 2624; 2625; 2626;
2628; 2629; 2630; 2631; 2632; 2633; 2634; 2635; 2637; 2639; 2642; 2643; 2644; 2645; 2646; 2648; 2649;
2650; 2651; 2653; 2654; 2655; 2656; 2659; 2686; 2687; 2688; 2689; 2742; 2744; 2764; 2765; 2766; 2767;
2768; 2769; 2770; 2771; 2772; 2773; 2774; 2775; 2777; 2778; 2813; 2814; 2823; 2826; 2827; 2828; 2830;
2832; 2833; 2834; 3079; 3080; 3081; 3082; 3084; 3085; 3086; 3089; 3090; 3091; 3092; 3095; 3096; 3319;
3339; 3340; 3346; 3349; 3350; 3353; 3354; 3355; 3356; 3357; 3358; 3359; 3360; 3542; 3543; 3544; 3547;
3548; 3549; 3550; 3551; 3552; 3576; 3577; 3578; 3579; 3582; 3657; 3659; 3660; 3700; 3703; 3704; 3705;
3706; 3707; 3709; 3710; 3711; 1642/1; 1642/2; 1875/1; 1875/2; 1878/2; 1897/1; 1897/2; 2002/1; 2002/2;
2049/1; 3083/1; 3083/2; 3580/1; 3580/2; 869/1; 869/2;
прилог: "Уређајна основа Раљин".
137

су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Раљин".
1 Раљин месна заједница 1897/1, 1897/2
гробље 875
ЗА СЕЛА.
45. Уређајна основа за село Ресник у општини Бабушница

Уређајна основа за село Ресник се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Ресник (112 стaновника, Попис 2011.) je сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на пречаги
између Лужничке и Коритничке котлине, у подножју Суве планине (1810 m), 7 km СЗ од Бабушнице. Површина атара
износи 902 ha. Назив, по предању, потиче од лескове ресе. Простире се у висинској зони 380-660 m. Подељен је на
шест махала (Колару, Бел уводу, Горњу, Средњу, Доњу и Циганску). Постоје трагови најраније насељености (остаци
римске куле, новац и сл.). Помиње се у једном списку из 1576/77, а по ослобођењу од Турака има 17 домаћинстава и
141 житеља (1879). Становништво је српско (слави Cв. Николу и Cв. Ранђела; сеоска слава Ђурђевдан). Струју добија
1967, а централни водовод 90-их год. XX в. Има спомен-плочу родољубима палим у I и II светском рату и задружни
дом. Четвороразредна ОШ је због недостатка ученика престала са радом 80-их год. XX в.
Уређајна основа за село Ресник саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 49.49 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Ресник.
Табела 1.
269; 270; 271; 272; 273; 274; 280; 281; 282; 283; 284; 285; 286; 287; 288; 289; 290; 291; 292; 294; 348;
349; 354; 356; 361; 368; 369; 370; 374; 376; 385; 386; 390; 392; 393; 394; 395; 397; 398; 399; 400; 401;
403; 404; 405; 407; 408; 409; 410; 411; 412; 413; 414; 415; 416; 418; 420; 422; 439; 441; 442; 443; 444;
445; 446; 447; 454; 456; 458; 460; 463; 469; 470; 471; 474; 475; 496; 497; 501; 502; 504; 542; 543; 544;
1 Ресник 545; 546; 547; 548; 550; 551; 552; 553; 555; 556; 558; 561; 562; 563; 564; 565; 566; 567; 568; 569; 570;
572; 573; 667; 669; 818; 820; 826; 827; 828; 830; 831; 832; 833; 834; 837; 839; 841; 983; 987; 997; 998;
1001; 1002; 1003; 1009; 1010; 1011; 1012; 1014; 1015; 1016; 1017; 1020; 1021; 1022; 1026; 1027; 1028;
1031; 1033; 1035; 1037; 1038; 1039; 1041; 1044; 1046; 1047; 1048; 1049; 1073; 1074; 1076; 1077; 1078;
1079; 1158; 1224; 1231; 1232; 1233; 1235; 1236; 1237; 1238; 1239; 1240; 1241; 1242; 1243; 1244; 1246;
138
1252; 1253; 1254; 1255; 1256; 1257; 1258; 1259; 1260; 1261; 1262; 1263; 1264; 1265; 1266; 1267; 1268;
1269; 1270; 1271; 1272; 1273; 1286; 1287; 1291; 1294; 1295; 1296; 1297; 1298; 1300; 1301; 1302; 1303;
1304; 1305; 1306; 1307; 1308; 1309; 1310; 1311; 1314; 1315; 1316; 1317; 1318; 1319; 1320; 1321; 1322;
1323; 1324; 1325; 1326; 1327; 1328; 1329; 1330; 1332; 1333; 1335; 1336; 1337; 1338; 1339; 1340; 1342;
1345; 1346; 1347; 1348; 1349; 1350; 1351; 1352; 1354; 1359; 1361; 1362; 1363; 1364; 1365; 1375; 1381;
1388; 1392; 1812; 1815; 1819; 1821; 2465; 2468; 2472; 2487; 2488; 2497; 2498; 2499; 2500; 2501; 2502;
2503; 2504; 2505; 2506; 2507; 2508; 2510; 2520; 2522; 2523; 2524; 2526; 2527; 2528; 2529; 2530; 2532;
2533; 2534; 2535; 2536; 2537; 2538; 2539; 2540; 2541; 2542; 2543; 2563; 3263; 3264; 3265; 3275; 3277;
3278; 3279; 3280; 1013/1; 1013/2; 1029/1; 1030/1; 1030/2; 1030/3; 1032/1; 1032/2; 1036/1; 1036/2;
1234/1; 1234/2; 1312/1; 1312/2; 1313/2; 1313/3; 1313/4; 1360/2; 1360/3; 1383/1; 1383/3; 1387/1; 1389/2;
1389/3; 2514/2; 2521/1; 2525/1; 2525/2; 355/1; 355/2; 358/2; 391/2; 417/1; 417/3; 440/2; 457/1; 457/2;
476/1; 549/1; 549/2; 825/2; 835/1; 835/2; 835/3; 836/1; 836/2; 838/1; 838/2; 838/3; 840/1; 840/2;
прилог: "Уређајна основа Ресник".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Ресник".
1 Ресник месна заједница 840/1, 840/2
гробље 291
ЗА СЕЛА.
46. Уређајна основа за село Стол у општини Бабушница

Уређајна основа за село Стол се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Стол (246 стaновника, Попис 2011.) je сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа, на долинским
странама Столске реке, десне притоке Мурговице, у окружењу Големог Стола (1289 m), Малог (976 m) и Великог
Корбеша (965 m), 5,5 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 869 ha. Назив добија по врху Големи Стол, који
има облик зарубљене купе. Просторно се развија у висинском појасу 620-740 m. Повезује 12 махала: Мечкарце,
Банковце, Јонинце, Матејинце, Мошинце, Маринце, Антинце, Шљамовце, Ољинце, Коларевце, Радојинце и Нову. Не
постоје поуздани подаци о ранијој насељености овог простора. Помиње се у попису из 1879. (43 домаћинства и 418
житеља). Становништво је српско (слави Св. Николу и Св. Јована; сеоска слава Ускрс). У Столу је рођен 1911. Живојин
Николић Брка, народни херој. Поседује православну цркву Св. Теодора, чији дан је и црквена слава. Струју добија
1961/62, а водом се снабдева преко локалних водовода. Има четвороразредну ОШ, споменик родољубима палим у II
светском рату, споменик родољубима стрељаним од Бугара 1943. и задружни дом.
139
Уређајна основа за село Стол саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 111.77 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Стол.
Табела 1.
280; 281; 282; 285; 412; 413; 415; 416; 419; 420; 421; 435; 436; 441; 443; 459; 564; 565; 568; 569; 570;
571; 591; 600; 601; 602; 616; 617; 618; 620; 624; 626; 627; 628; 629; 630; 631; 632; 638; 639; 640; 641;
642; 643; 644; 645; 646; 647; 648; 649; 650; 651; 652; 658; 660; 661; 665; 666; 667; 668; 669; 670; 671;
672; 673; 674; 675; 676; 679; 680; 681; 682; 683; 689; 697; 698; 699; 700; 701; 805; 839; 840; 844; 847;
848; 854; 856; 859; 860; 861; 862; 864; 865; 866; 867; 868; 869; 870; 871; 872; 873; 874; 875; 877; 878;
879; 880; 881; 883; 884; 885; 886; 887; 888; 889; 890; 891; 892; 893; 894; 896; 897; 898; 901; 905; 907;
926; 928; 930; 931; 932; 933; 934; 936; 971; 972; 973; 976; 977; 978; 979; 980; 981; 982; 985; 1113;
1114; 1472; 1473; 1474; 1475; 1476; 1477; 1478; 1479; 1480; 1482; 1483; 1484; 1490; 1491; 1492; 1493;
1494; 1495; 1496; 1497; 1498; 1499; 1500; 1501; 1503; 1504; 1505; 1510; 1511; 1512; 1513; 1514; 1516;
1517; 1562; 1563; 1564; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1572; 1573; 1576; 1577; 1580; 1582; 1583; 1601;
1602; 1603; 1607; 1608; 1609; 1611; 1620; 1628; 1629; 1631; 1632; 1633; 1634; 1635; 1636; 1637; 1653;
1654; 1655; 1656; 1657; 1659; 1660; 1664; 1666; 1669; 1670; 1673; 1675; 1676; 1677; 1678; 1681; 1682;
1684; 1685; 1686; 1688; 1689; 1690; 1691; 1692; 1693; 1694; 1695; 1696; 1697; 1698; 1699; 1703; 1704;
1706; 1707; 1708; 1709; 1710; 1711; 1712; 1736; 1737; 1738; 1762; 1763; 1769; 1770; 1771; 1772; 1773;
1774; 1775; 1776; 1777; 1780; 1781; 1783; 1784; 1785; 1786; 1833; 1839; 1843; 1847; 1848; 1850; 1852;
1854; 1855; 1856; 1859; 1860; 1861; 1863; 1864; 1865; 1866; 1867; 1868; 1871; 1897; 1898; 1899; 1902;
1903; 1913; 1914; 1917; 1930; 1932; 1940; 1943; 1944; 1958; 1959; 1961; 1970; 1971; 1974; 1985; 1995;
1996; 1997; 1998; 1999; 2000; 2001; 2002; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007; 2008; 2009; 2011; 2013; 2014;
2015; 2016; 2040; 2058; 2060; 2061; 2062; 2065; 2068; 2073; 2079; 2080; 2081; 2082; 2083; 2084; 2085;
2086; 2087; 2088; 2089; 2090; 2094; 2098; 2099; 2100; 2101; 2102; 2103; 2104; 2105; 2106; 2107; 2108;
2109; 2110; 2111; 2112; 2113; 2114; 2115; 2116; 2117; 2120; 2122; 2124; 2132; 2136; 2137; 2138; 2139;
2140; 2141; 2142; 2143; 2144; 2145; 2154; 2155; 2156; 2159; 2160; 2161; 2162; 2163; 2164; 2165; 2166;
1 Стол
2167; 2168; 2169; 2170; 2172; 2178; 2179; 2180; 2181; 2182; 2183; 2193; 2195; 2196; 2197; 2198; 2200;
2201; 2202; 2203; 2204; 2205; 2206; 2207; 2208; 2209; 2211; 2212; 2213; 2214; 2216; 2217; 2218; 2219;
2220; 2221; 2222; 2223; 2224; 2225; 2228; 2230; 2232; 2242; 2243; 2244; 2245; 2246; 2247; 2250; 2251;
2252; 2253; 2254; 2255; 2259; 2260; 2262; 2263; 2264; 2265; 2266; 2267; 2268; 2269; 2270; 2272; 2273;
2274; 2275; 2280; 2281; 2282; 2284; 2290; 2291; 2292; 2293; 2294; 2295; 2296; 2297; 2298; 2299; 2300;
2301; 2303; 2304; 2305; 2307; 2308; 2310; 2320; 2324; 3740; 3741; 3742; 3743; 3744; 3746; 3747; 4121;
4132; 4133; 4134; 4135; 4136; 4137; 4138; 4139; 4140; 4166; 4167; 4168; 4169; 4170; 4171; 4172; 4175;
4177; 4178; 4179; 4181; 4182; 4183; 4184; 4188; 4189; 4192; 4194; 4196; 4197; 4199; 4201; 4202; 4203;
4204; 4205; 4206; 4207; 4209; 4210; 4212; 4213; 4214; 4215; 4216; 4217; 4218; 4219; 4220; 4221; 4222;
4223; 4224; 4225; 4227; 4228; 4229; 4230; 4231; 4232; 4233; 4234; 4237; 4239; 4242; 4259; 4260; 4262;
4263; 4328; 4329; 4330; 4331; 4332; 4334; 4336; 4347; 4349; 4350; 4351; 4352; 4364; 4365; 5295; 5296;
5297; 5298; 5299; 5300; 5301; 5302; 5307; 5309; 1502/1; 1502/2; 1502/3; 1558/1; 1566/2; 1672/1; 1672/2;
1672/3; 1674/1; 1674/2; 1674/3; 1674/4; 1687/2; 1747/1; 1778/1; 1778/2; 1778/3; 1779/1; 1779/2; 1849/1;
1896/1; 1896/2; 1963/1; 1984/1; 1984/2; 1984/3; 1986/1; 1986/2; 1986/3; 1987/1; 1987/2; 1987/3; 1989/1;
1989/2; 2012/1; 2012/2; 2012/3; 2012/4; 2012/5; 2012/6; 2012/7; 2012/8; 2012/9; 2070/1; 2070/2; 2091/1;
2091/2; 2092/1; 2092/2; 2093/2; 2096/1; 2096/2; 2097/1; 2097/2; 2123/1; 2123/2; 2129/1; 2129/2; 2129/3;
2129/4; 2131/1; 2131/2; 2131/3; 2133/1; 2133/2; 2134/1; 2134/2; 2135/1; 2135/2; 2135/3; 2146/1; 2146/2;
2146/3; 2146/4; 2146/8; 2153/1; 2153/2; 2194/2; 2256/1; 2256/2; 2256/3; 2257/1; 2257/2; 2288/1; 2288/2;
2288/4; 2311/1; 2311/2; 2311/3; 4211/1; 4211/2; 4327/1; 4327/2; 4333/1; 4333/2; 4333/3; 4335/1; 4335/2;
4335/3; 4337/1; 4337/3; 621/1; 621/2; 677/1; 677/2; 678/1; 678/2; 806/1; 806/2; 806/3; 837/1; 837/2; 841/1;
841/2; 842/1; 842/2; 843/1; 843/2; 845/1; 846/2; 846/3; 846/4; 846/5; 846/7; 849/1; 849/2; 852/1; 852/2;
863/1; 863/2; 876/1; 876/2; 909/1; 909/2; 925/1; 925/2; 929/1; 929/2; 935/1; 970/4; 991/1; 992/2; 992/3;
прилог: "Уређајна основа Стол".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Стол".
140
1 Стол гробље 1777, 1778/1
ЗА СЕЛА.
47. Уређајна основа за село Стрелац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Стрелац се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Стрелац (226 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на (540-700 m)
долинским странама Мурговице, леве притоке Лужнице, 11,5 km јужно од Бабушнице. Површина атара износи 2.675
ha. По предању, име добија од израде стрела (средњовековног оружја), или од витешког такмичења са стрелама.
Обухвата девет заселака: Јуруке, Вител, Црвени брег, Лалешевце, Селиште, Мишчеву, Попову, Брејанову и Тамњу
малу. Кроз село протиче Равна река, лева притока Мурговице. Основан је у близини римског града Mogilika (пронађена
комплетна римска војна опрема). Више пута кроз историју мења топографски положај: основан је на Селишту, одакле
је премештен поред реке Мурговице, када има велики значај (Турци га зову "Мали Стамбол"), а одатле крајем ХIХв. на
садашњу локацију (на место "појата" - сезонске сточарске колибе). Помиње се у попису из 1576/77. (10-20
домаћинстава), а по ослобођењу од Турака има 132 домаћинства и 1.018 житеља (1879). Становништво је српско
(слави Cв. Николу, Cв. Ранђела и Cв. Јована; сеоске славе Cв. Никола летњи и Блађи петак), староседелачко.
Православна црква Успенија Богоматере, чији дан је и црквена слава, подигнута је 1838. на темељу старог
хришћанског храма. Струју добија 1968, асфалтни пут 1993, а водом се снабдева преко локалног водовода. Има
осморазредну ОШ, споменик родољубима Стрелца, Раљина, Студене и Валниша палим у II светском рату (изграђен
1959), споменик Добринки Богдановић (подигнут 1979) и спомен-чесму у част 25. српске бригаде, која је овде
формирана. Некада развијено овчарство временом губи значај, а ћурчијски занат је ишчезао.
Уређајна основа за село Стрелац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 387.18 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Стрелац.
Табела 1.
71; 72; 77; 78; 79; 82; 83; 84; 85; 87; 89; 93; 94; 265; 280; 468; 469; 550; 558; 559; 560; 561; 562; 563;
726; 727; 728; 732; 733; 734; 735; 736; 737; 777; 779; 780; 787; 793; 794; 795; 796; 797; 799; 800; 801;
802; 806; 807; 808; 991; 992; 993; 996; 1003; 1004; 1077; 1080; 1082; 1083; 1084; 1085; 1086; 1087;
1089; 1090; 1091; 1092; 1159; 1165; 1176; 1179; 1180; 1187; 1193; 1194; 1195; 1197; 1208; 1209; 1210;
1211; 1303; 1305; 1306; 1307; 1318; 1319; 1320; 1321; 1323; 1324; 1326; 1327; 1328; 1329; 1330; 1331;
1332; 1333; 1334; 1335; 1336; 1337; 1338; 1339; 1340; 1341; 1342; 1343; 1344; 1345; 1346; 1347; 1348;
1 Стрелац 1349; 1350; 1352; 1353; 1354; 1355; 1356; 1357; 1358; 1359; 1360; 1361; 1363; 1364; 1365; 1366; 1367;
1368; 1369; 1370; 1371; 1372; 1373; 1374; 1376; 1378; 1379; 1380; 1382; 1385; 1387; 1389; 1390; 1391;
1392; 1394; 1395; 1396; 1397; 1398; 1399; 1400; 1401; 1402; 1403; 1404; 1405; 1406; 1407; 1408; 1409;
1410; 1411; 1412; 1414; 1415; 1416; 1417; 1418; 1419; 1421; 1422; 1423; 1424; 1427; 1429; 1430; 1431;
1432; 1435; 1436; 1437; 1438; 1442; 1443; 1444; 1445; 1446; 1447; 1448; 1449; 1450; 1451; 1452; 1453;
1454; 1455; 1456; 1457; 1458; 1459; 1460; 1461; 1462; 1463; 1464; 1465; 1466; 1467; 1469; 1470; 1471;
1472; 1473; 1474; 1475; 1476; 1477; 1478; 1479; 1480; 1482; 1483; 1486; 1490; 1492; 1493; 1494; 1495;
141
1496; 1497; 1498; 1499; 1500; 1501; 1502; 1503; 1504; 1505; 1506; 1509; 1510; 1511; 1512; 1514; 1515;
1517; 1519; 1521; 1522; 1523; 1524; 1526; 1527; 1528; 1529; 1530; 1531; 1532; 1533; 1534; 1535; 1536;
1537; 1540; 1541; 1542; 1543; 1545; 1546; 1551; 1552; 1553; 1554; 1555; 1556; 1557; 1558; 1559; 1560;
1561; 1562; 1563; 1564; 1565; 1566; 1567; 1568; 1569; 1570; 1571; 1572; 1573; 1574; 1575; 1576; 1577;
1578; 1579; 1580; 1581; 1584; 1585; 1587; 1590; 1591; 1592; 1593; 1594; 1595; 1596; 1597; 1598; 1599;
1600; 1601; 1602; 1604; 1605; 1606; 1607; 1608; 1609; 1610; 1611; 1612; 1613; 1614; 1615; 1616; 1618;
1619; 1620; 1621; 1622; 1623; 1624; 1625; 1626; 1627; 1628; 1629; 1630; 1631; 1633; 1646; 1647; 1671;
1787; 1788; 1858; 1859; 1861; 1862; 1863; 1974; 1976; 1977; 1979; 1980; 1981; 1982; 1984; 1988; 1989;
1997; 1998; 1999; 2000; 2002; 2003; 2004; 2015; 2016; 2017; 2021; 2022; 2024; 2026; 2029; 2030; 2032;
2033; 2034; 2037; 2041; 2042; 2043; 2044; 2045; 2046; 2052; 2053; 2055; 2058; 2059; 2060; 2171; 2172;
2183; 2184; 2488; 2489; 2490; 2491; 2493; 2494; 2496; 2497; 2593; 2595; 2596; 2597; 2598; 2599; 2600;
2601; 2602; 2603; 2605; 2606; 2609; 2610; 2611; 2612; 2613; 2615; 2616; 2617; 2618; 2619; 2621; 2622;
2623; 2625; 2629; 2630; 2631; 2635; 2636; 2637; 2638; 2640; 2641; 2642; 2643; 2644; 2645; 2646; 2647;
2648; 2649; 2650; 2651; 2652; 2653; 2654; 2656; 2657; 2658; 2659; 2662; 2678; 2691; 2838; 2839; 2842;
2843; 2849; 2852; 2853; 2854; 2916; 2917; 2918; 2933; 2935; 2937; 2938; 2996; 2998; 2999; 3000; 3001;
3015; 3061; 3064; 3070; 3072; 3073; 3074; 3076; 3078; 3086; 3087; 3088; 3089; 3090; 3093; 3094; 3095;
3105; 3106; 3107; 3108; 3109; 3110; 3111; 3112; 3113; 3117; 3118; 3119; 3120; 3121; 3123; 3124; 3125;
3127; 3128; 3129; 3130; 3131; 3132; 3133; 3134; 3135; 3137; 3139; 3140; 3141; 3142; 3143; 3156; 3157;
3158; 3159; 3160; 3171; 3172; 3174; 3175; 3176; 3180; 3181; 3182; 3183; 3184; 3185; 3186; 3187; 3188;
3189; 3190; 3191; 3192; 3193; 3194; 3197; 3199; 3204; 3205; 3206; 3207; 3210; 3211; 3212; 3213; 3216;
3217; 3219; 3224; 3225; 3226; 3227; 3228; 3229; 3232; 3249; 3250; 3252; 3253; 3254; 3256; 3257; 3258;
3259; 3260; 3268; 3269; 3270; 3271; 3272; 3273; 3285; 3286; 3287; 3288; 3290; 3291; 3292; 3293; 3294;
3295; 3296; 3297; 3305; 3306; 3313; 3314; 3315; 3316; 3317; 3318; 3325; 3348; 3361; 3363; 3364; 3389;
3391; 3392; 3393; 3395; 3396; 3399; 3411; 3427; 3750; 3760; 3761; 3762; 3763; 3787; 3788; 3789; 3800;
3801; 3802; 3822; 3839; 3842; 3843; 3844; 3845; 3847; 3849; 3854; 3857; 3858; 3871; 3875; 3876; 3877;
3879; 3883; 3893; 3896; 3901; 3902; 3905; 3906; 3907; 3908; 3909; 3915; 3923; 3934; 3941; 3942; 3943;
3944; 3946; 3947; 3948; 3952; 3959; 3960; 3962; 3964; 3967; 3968; 3977; 3979; 3980; 3986; 3987; 3988;
3991; 3992; 3993; 3999; 4000; 4001; 4002; 4003; 4004; 4005; 4006; 4008; 4009; 4010; 4011; 4012; 4013;
4014; 4015; 4016; 4017; 4018; 4019; 4022; 4023; 4024; 4025; 4026; 4027; 4028; 4029; 4033; 4034; 4035;
4036; 4037; 4038; 4040; 4041; 4042; 4043; 4044; 4045; 4046; 4049; 4052; 4053; 4054; 4055; 4056; 4057;
4058; 4059; 4060; 4061; 4062; 4063; 4065; 4066; 4067; 4068; 4069; 4070; 4071; 4074; 4075; 4076; 4077;
4078; 4079; 4081; 4082; 4083; 4086; 4088; 4089; 4090; 4091; 4099; 4101; 4102; 4103; 4104; 4105; 4106;
4107; 4108; 4109; 4110; 4111; 4112; 4113; 4118; 4119; 4120; 4128; 4129; 4130; 4131; 4132; 4133; 4134;
4135; 4136; 4137; 4138; 4139; 4140; 4141; 4142; 4143; 4144; 4145; 4146; 4147; 4149; 4150; 4153; 4154;
4156; 4158; 4159; 4172; 4173; 4174; 4175; 4176; 4177; 4179; 4180; 4181; 4182; 4183; 4184; 4185; 4187;
4188; 4189; 4190; 4193; 4194; 4196; 4198; 4200; 4201; 4202; 4203; 4204; 4205; 4206; 4207; 4208; 4209;
4210; 4211; 4212; 4213; 4214; 4215; 4216; 4217; 4218; 4219; 4244; 4246; 4247; 4249; 4250; 4255; 4256;
4258; 4259; 4260; 4261; 4262; 4263; 4264; 4265; 4267; 4268; 4269; 4270; 4271; 4273; 4274; 4275; 4276;
4277; 4278; 4279; 4280; 4281; 4282; 4283; 4285; 4287; 4288; 4289; 4290; 4291; 4292; 4293; 4294; 4295;
4296; 4297; 4298; 4299; 4300; 4301; 4302; 4303; 4304; 4305; 4306; 4307; 4308; 4309; 4310; 4311; 4312;
4313; 4316; 4317; 4318; 4319; 4320; 4321; 4322; 4324; 4325; 4326; 4327; 4329; 4330; 4331; 4332; 4333;
4334; 4335; 4336; 4337; 4338; 4339; 4340; 4341; 4342; 4343; 4344; 4345; 4347; 4348; 4349; 4355; 4357;
4358; 4359; 4360; 4361; 4362; 4363; 4364; 4370; 4371; 4372; 4373; 4374; 4375; 4376; 4377; 4378; 4379;
4380; 4575; 4577; 4578; 4579; 4580; 4583; 4584; 4585; 4587; 4588; 4592; 4599; 4604; 4605; 4608; 4609;
4610; 4611; 4612; 4613; 4614; 4615; 4617; 4618; 4621; 4625; 4631; 4632; 4633; 4634; 4635; 4636; 4637;
4642; 4652; 4654; 4655; 4672; 4674; 4678; 4679; 4680; 4681; 4682; 4684; 4685; 4688; 4697; 4698; 4699;
4700; 4701; 4702; 4703; 4704; 4707; 4722; 4724; 4725; 4728; 4730; 4731; 4761; 4762; 4765; 4766; 4786;
4789; 4790; 4791; 4792; 4793; 4799; 4810; 4811; 4812; 4813; 4815; 4828; 4902; 4916; 4917; 4920; 4921;
4922; 4923; 4924; 4925; 4929; 4930; 4931; 4932; 4933; 4934; 4935; 4938; 4940; 4941; 4942; 4943; 4944;
4946; 4947; 4948; 4949; 4950; 4951; 4952; 4953; 4954; 4956; 4958; 4961; 4963; 4964; 4965; 4966; 4967;
4968; 4970; 4971; 4972; 4973; 4974; 4976; 4977; 4978; 4981; 4982; 4983; 4986; 4987; 4988; 4989; 4991;
4992; 4994; 5001; 5002; 5003; 5004; 5007; 5008; 5009; 5010; 5011; 5012; 5013; 5014; 5015; 5016; 5017;
5042; 5043; 5044; 5045; 5048; 5071; 5072; 5073; 5074; 5075; 5076; 5077; 5080; 5081; 5082; 5083; 5085;
5088; 5089; 5090; 5091; 5093; 5094; 5095; 5096; 5097; 5098; 5099; 5100; 5101; 5103; 5104; 5105; 5132;
5144; 5145; 5147; 5149; 5150; 5157; 5161; 5168; 5169; 5291; 5292; 5293; 5294; 5295; 5296; 5297; 5300;
5302; 5303; 5316; 5340; 5342; 5370; 5371; 5419; 5420; 5423; 5424; 5425; 5433; 5440; 5443; 5444; 5445;
5449; 5450; 5452; 5453; 5454; 5455; 5456; 5457; 5458; 5459; 5460; 5461; 5462; 5463; 5464; 5465; 5466;
5467; 5468; 5470; 5476; 5478; 5483; 5484; 5485; 5486; 5487; 5489; 5490; 5503; 5505; 5506; 5507; 5508;
5510; 5511; 5512; 5513; 5514; 5515; 5516; 5540; 5556; 5557; 5626; 5628; 5629; 5631; 5645; 5646; 5647;
5648; 5649; 5666; 5667; 5668; 5817; 5820; 5821; 5829; 5881; 5882; 5891; 5892; 5893; 5894; 5895; 5903;
5915; 5918; 5919; 5920; 5921; 5922; 5925; 5926; 5927; 5928; 5929; 5930; 5931; 5932; 5933; 5934; 5935;
5936; 5937; 5938; 5943; 5944; 5945; 5946; 5947; 5948; 5949; 5950; 5951; 5953; 5954; 5956; 5967; 5976;
5978; 5979; 5980; 5987; 5988; 5989; 5990; 5991; 5992; 5993; 5994; 5995; 5997; 5998; 5999; 6000; 6001;
6016; 6019; 6022; 6027; 6137; 6138; 6139; 6141; 6142; 6143; 6144; 6145; 6147; 6148; 6149; 6169; 6171;
6183; 6184; 6189; 6190; 6225; 6226; 6227; 6228; 6230; 6231; 6232; 6233; 6234; 6298; 6314; 6315; 6316;
6339; 6370; 6465; 6466; 6467; 6500; 6501; 6502; 6503; 6509; 6510; 6511; 6512; 6521; 6522; 6532; 6533;
6899; 6900; 6901; 6908; 6909; 6911; 6915; 8024; 8025; 8026; 8027; 8028; 8029; 8052; 8053; 8054; 8058;
8099; 8100; 8111; 8112; 8114; 8122; 8131; 8132; 8134; 8137; 8146; 8147; 8148; 8263; 8265; 8266; 8269;
142
8348; 8349; 8350; 8357; 8358; 8359; 8363; 8365; 8366; 9320; 9321; 9322; 9323; 9325; 9326; 9327; 9329;
9330; 9331; 9333; 9334; 9335; 9336; 9337; 9338; 9339; 9341; 9342; 9343; 9344; 9345; 9346; 9348;
1095/1; 1325/1; 1325/2; 1362/1; 1362/2; 1377/1; 1377/3; 1393/1; 1393/2; 1428/1; 1428/2; 1481/1; 1481/2;
1488/2; 1516/1; 1516/2; 1518/1; 1518/2; 1520/1; 1520/2; 1520/3; 1525/1; 1525/2; 1538/1; 1538/2; 1538/3;
1544/1; 1544/2; 1845/4; 1978/1; 1978/2; 1983/1; 1983/2; 1983/3; 1995/1; 1995/2; 1996/2; 2001/1; 2001/3;
2001/5; 2014/1; 2049/1; 2049/2; 2054/1; 2054/2; 2495/1; 2495/2; 2668/2; 283/1; 3016/1; 3016/2; 3116/1;
3116/2; 3122/1; 3122/2; 3126/1; 3126/2; 3136/1; 3136/2; 3136/3; 3138/1; 3138/2; 3138/3; 3179/1; 3179/2;
3215/2; 3251/1; 3251/2; 3809/1; 3809/2; 3880/1; 3894/2; 4039/1; 4039/2; 4051/1; 4051/2; 4084/1; 4151/2;
4186/1; 4186/2; 4266/1; 4266/2; 4315/1; 4315/2; 4323/1; 4323/2; 4323/3; 4328/1; 4328/2; 4350/1; 4350/2;
4369/1; 4369/2; 4369/3; 4589/1; 4589/2; 4589/3; 4653/1; 4653/2; 4706/1; 4706/2; 4955/1; 4955/2; 4962/2;
5006/1; 5102/1; 5102/2; 5160/1; 5160/2; 5167/1; 5434/1; 5451/1; 5451/2; 5509/1; 5509/2; 5555/1; 5555/3;
556/1; 5883/1; 5972/1; 6146/1; 6146/2; 6331/2; 6332/1; 6894/1; 798/2; 809/1; 809/2; 88/2; 9347/2;
прилог: "Уређајна основа Стрелац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Стрелац".
1 Стрелац гробље 1595, 1596, 1621, 1622
ЗА СЕЛА.
48. Уређајна основа за село Студена у општини Бабушница

Уређајна основа за село Студена се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Студена (123 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље разбијено гтипа, у
изворишном делу Мурговуце, леве притоке Лужнице, 15 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 2.079 ha. По
предању, назив датира из времена турске окупације, а потиче од "100 студених дана", када је на месту данашњег села
био заробљен турски караван. Простире се у висинској зони 700-960 m. Састоји се из 14 физиономских делова
(Градишта, Ковачеваца, Мачкатоваца, Сиџинаџка, Гуђинаца, Пејчинаца, Ђерена, Маринковаца, Големошипаца,
Асћинаца, Качареваца, Ристинаца, Ђуринаца и Ромсинаца). Евидентирани су трагови римске насељености (бунар и
сл.) на локалитету Кале. Помиње се у попису из 1879. (94 домаћинства и 859 житеља). Становништво је српско (слави
Св. Николу, Св. Ранђела и Св. Јована; сеоске славе Петровдан и Ђурђевдан), досељено из околине Врања,
Сурдулице, Власине и Црне Траве. Православна црква Св. Николе, чији дан је и црквена слава, подигнута је крајем
ХVIII и почетком XIX в. Струју добија 70-их, асфалтни пут 90-их год. XX в, а водом се снабдева преко локалног
водовода. Четвороразредна ОШ престала је сарадом 80-их год. XX в.
143
Уређајна основа за село Студена саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 321.98 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Студена.
Табела 1.
584; 618; 619; 620; 621; 622; 623; 686; 935; 944; 945; 946; 950; 951; 953; 954; 955; 957; 958; 959; 960;
961; 962; 963; 964; 965; 967; 968; 971; 975; 976; 977; 978; 981; 982; 983; 1010; 1013; 1014; 1015; 1016;
1017; 1018; 1019; 1020; 1021; 1023; 1024; 1030; 1031; 1032; 1033; 1034; 1035; 1036; 1037; 1072; 1073;
1085; 1087; 1088; 1090; 1092; 1099; 1102; 1103; 1104; 1105; 1106; 1107; 1108; 1109; 1110; 1111; 1115;
1116; 1117; 1120; 1121; 1122; 1123; 1124; 1125; 1126; 1127; 1128; 1129; 1130; 1131; 1132; 1133; 1134;
1135; 1136; 1144; 1146; 1160; 1167; 1168; 1170; 1172; 1173; 1175; 1182; 1189; 1190; 1191; 1204; 1207;
1209; 1210; 1217; 1228; 1233; 1234; 1235; 1237; 1238; 1239; 1277; 1278; 1503; 1504; 1536; 1537; 1538;
1541; 1542; 1543; 1544; 1547; 1556; 1557; 1558; 1559; 1560; 1561; 1562; 1571; 1574; 1577; 1579; 1580;
1581; 1582; 1583; 1584; 1585; 1586; 1589; 1631; 1632; 1633; 1635; 1637; 1643; 1646; 1647; 1648; 1649;
1650; 1653; 1657; 1658; 1660; 1661; 1664; 1665; 1667; 1668; 1669; 1670; 1672; 1686; 1687; 1688; 1689;
1690; 1691; 1692; 1693; 1694; 1695; 1696; 1698; 1699; 1700; 1701; 1702; 1704; 1705; 1706; 1707; 1710;
1718; 1719; 1720; 1721; 1722; 1723; 1724; 1725; 1729; 1730; 1731; 1732; 1733; 1735; 1737; 1742; 1743;
1744; 1745; 1746; 1747; 1751; 1752; 1755; 1756; 1757; 1759; 1761; 1762; 1763; 1764; 1765; 1766; 1767;
1768; 1769; 1770; 1771; 1772; 1773; 1774; 1775; 1776; 1777; 1778; 1779; 1780; 1782; 1783; 1784; 1785;
1786; 1787; 1788; 1792; 1793; 1794; 1795; 1796; 1797; 1798; 1799; 1800; 1801; 1805; 1806; 1807; 1816;
1837; 1839; 1965; 1967; 1968; 1969; 1970; 1971; 1972; 1973; 1974; 1975; 1976; 1977; 1979; 2024; 2029;
2048; 2049; 2050; 2051; 2086; 2096; 2097; 2098; 2101; 2105; 2181; 2191; 2193; 2194; 2195; 2196; 2197;
2198; 2199; 2200; 2201; 2202; 2203; 2204; 2207; 2208; 2210; 2212; 2251; 2252; 2253; 2286; 2287; 2295;
2299; 2300; 2301; 2304; 2317; 2318; 2319; 2330; 2331; 2344; 2345; 2346; 2347; 2348; 2349; 2350; 2373;
2386; 2387; 2391; 2393; 2404; 2406; 2407; 2408; 2409; 2437; 2438; 2439; 2440; 2441; 2460; 2461; 2462;
2463; 2464; 2469; 2474; 2475; 2476; 2477; 2479; 2480; 2482; 2483; 2486; 2494; 2496; 2498; 2500; 2507;
2508; 2510; 2512; 2514; 2533; 2535; 2536; 2538; 2539; 2540; 2550; 2608; 2609; 2610; 2612; 2614; 2617;
2618; 2619; 2620; 2621; 2622; 2624; 2626; 2627; 2630; 2632; 2633; 2634; 2639; 2640; 2641; 2649; 2744;
2752; 2753; 2764; 2768; 2774; 2776; 2780; 2781; 2782; 2783; 2784; 2786; 2789; 2791; 2792; 2794; 2795;
2796; 2797; 2798; 2799; 2800; 2801; 2802; 2803; 2804; 2834; 2835; 2836; 2837; 2839; 2840; 2841; 2967;
2969; 2970; 2971; 2972; 2973; 2974; 2975; 2976; 2977; 3015; 3018; 3022; 3025; 3026; 3027; 3028; 3029;
3030; 3032; 3033; 3034; 3035; 3036; 3037; 3038; 3040; 3041; 3042; 3043; 3044; 3045; 3046; 3047; 3048;
3049; 3050; 3051; 3052; 3058; 3059; 3060; 3061; 3062; 3063; 3064; 3065; 3066; 3067; 3069; 3070; 3071;
1 Студена 3073; 3074; 3075; 3076; 3077; 3078; 3079; 3080; 3081; 3082; 3083; 3084; 3085; 3086; 3087; 3088; 3089;
3090; 3091; 3092; 3093; 3095; 3096; 3103; 3118; 3129; 3130; 3131; 3132; 3133; 3134; 3139; 3143; 3144;
3145; 3146; 3147; 3148; 3151; 3152; 3153; 3154; 3155; 3156; 3158; 3159; 3160; 3161; 3162; 3163; 3164;
3165; 3166; 3167; 3168; 3169; 3170; 3171; 3172; 3173; 3175; 3184; 3185; 3186; 3187; 3188; 3189; 3190;
3191; 3192; 3193; 3194; 3196; 3197; 3200; 3202; 3203; 3204; 3205; 3206; 3207; 3208; 3209; 3210; 3212;
3213; 3215; 3216; 3217; 3219; 3224; 3225; 3226; 3227; 3228; 3235; 3236; 3237; 3238; 3239; 3240; 3241;
3242; 3243; 3245; 3246; 3247; 3302; 3317; 3318; 3324; 3325; 3326; 3328; 3329; 3330; 3331; 3332; 3333;
3334; 3335; 3336; 3339; 3340; 3361; 3403; 3415; 3416; 3417; 3428; 3429; 3431; 3434; 3435; 3438; 3443;
3450; 3451; 3472; 3473; 3474; 3475; 3476; 3482; 3483; 3584; 3588; 3590; 3591; 3592; 3680; 3682; 3683;
3685; 3686; 3703; 3705; 3706; 3707; 3710; 3714; 3717; 3718; 3722; 3723; 3724; 3725; 3726; 3727; 3729;
3757; 3762; 3764; 3765; 3766; 3812; 3816; 3866; 3872; 3874; 3876; 3880; 3888; 3892; 3893; 3894; 3895;
3898; 3899; 3900; 3904; 3905; 3911; 3932; 3935; 3936; 3937; 3938; 3939; 3940; 3941; 3948; 3949; 3950;
3953; 3954; 3959; 4050; 4052; 4053; 4054; 4055; 4057; 4058; 4059; 4064; 4069; 4070; 4073; 4076; 4083;
4088; 4094; 4095; 4096; 4097; 4098; 4099; 4100; 4101; 4102; 4103; 4105; 4106; 4109; 4121; 4123; 4124;
4125; 4126; 4127; 4128; 4129; 4130; 4131; 4132; 4133; 4135; 4138; 4139; 4140; 4141; 4142; 4143; 4144;
4145; 4146; 4147; 4148; 4149; 4150; 4151; 4153; 4154; 4155; 4156; 4157; 4158; 4159; 4160; 4162; 4163;
4164; 4165; 4166; 4167; 4168; 4169; 4170; 4171; 4172; 4173; 4174; 4175; 4181; 4182; 4183; 4184; 4185;
4186; 4187; 4188; 4194; 4196; 4197; 4198; 4200; 4202; 4204; 4213; 4214; 4215; 4217; 4218; 4219; 4220;
4221; 4222; 4223; 4224; 4225; 4226; 4227; 4229; 4230; 4231; 4233; 4242; 4243; 4244; 4245; 4246; 4247;
4248; 4249; 4251; 4252; 4253; 4254; 4255; 4257; 4258; 4259; 4260; 4262; 4263; 4264; 4265; 4266; 4270;
4271; 4275; 4276; 4277; 4303; 4304; 4305; 4306; 4307; 4308; 4309; 4310; 4311; 4312; 4313; 4314; 4315;
4316; 4317; 4319; 4322; 4323; 4332; 4333; 4334; 4335; 4336; 4337; 4338; 4339; 4340; 4344; 4345; 4346;
4347; 4348; 4350; 4351; 4352; 4353; 4354; 4355; 4356; 4357; 4358; 4359; 4363; 4376; 4377; 4378; 4379;
4381; 4382; 4385; 4388; 4407; 4408; 4409; 4410; 4411; 4412; 4413; 4414; 4415; 4416; 4417; 4419; 4420;
4421; 4422; 4424; 4426; 4427; 4428; 4429; 4430; 4431; 4432; 4433; 4434; 4435; 4436; 4438; 4439; 4440;
4441; 4442; 4443; 4445; 4446; 4447; 4448; 4452; 4454; 4455; 4456; 4464; 4465; 4489; 4490; 4491; 4494;
4495; 4513; 4514; 4516; 4519; 4520; 4525; 4535; 4537; 4538; 4540; 4541; 4542; 4543; 4544; 4546; 4547;
4553; 4554; 4555; 4556; 4557; 4558; 4559; 4560; 4561; 4569; 4570; 4571; 4577; 4578; 4579; 4580; 4581;
4582; 4583; 4584; 4585; 4586; 4587; 4599; 4610; 4611; 4613; 4616; 4617; 4618; 4637; 4638; 4639; 4640;
144
4641; 4643; 4656; 4657; 4659; 4661; 4665; 4666; 4672; 4673; 4674; 4676; 4741; 4799; 4800; 4802; 4804;
4808; 4809; 4810; 4965; 4973; 4974; 5053; 5054; 5055; 5060; 5113; 5116; 5117; 5118; 5119; 5121; 5123;
5124; 5127; 5128; 5129; 5130; 5131; 5132; 5142; 5143; 5144; 5145; 5146; 5152; 5153; 5154; 5155; 5157;
5259; 5260; 5261; 5262; 5263; 5264; 5265; 5266; 5268; 5271; 5276; 5283; 5284; 5285; 5286; 5289; 5291;
5292; 5294; 5295; 5334; 5336; 5337; 5338; 5341; 5342; 5347; 5352; 5357; 5358; 5359; 5360; 5362; 5364;
5365; 5371; 5375; 5377; 5378; 5380; 5381; 5382; 5383; 5384; 5387; 5388; 5389; 5390; 5391; 5392; 5393;
5394; 5395; 5396; 5397; 5398; 5438; 5439; 5462; 5463; 5464; 5465; 5466; 5470; 5475; 5480; 5489; 5490;
5491; 5492; 5493; 5495; 5500; 5527; 5528; 5530; 5531; 5532; 5669; 5674; 5678; 5679; 5683; 5684; 5685;
5687; 5688; 5690; 5691; 5692; 5693; 5695; 5696; 5698; 5699; 5716; 5717; 5718; 5719; 5721; 5964; 5965;
5966; 5967; 5968; 5969; 5970; 5987; 5988; 5989; 6008; 6184; 6263; 6278; 6279; 6280; 6281; 6284; 6288;
6289; 6290; 6291; 6299; 6300; 6301; 6304; 6306; 6307; 6308; 6309; 6317; 6318; 6327; 6334; 6340; 6341;
6342; 6347; 6351; 6366; 6371; 6372; 6373; 6374; 6375; 6376; 6377; 6378; 6379; 6380; 6383; 6384; 6385;
6386; 6387; 6388; 6389; 6390; 6391; 6395; 6396; 6397; 6398; 6405; 6423; 6424; 6425; 6426; 6427; 6428;
6429; 6436; 6437; 6440; 6452; 6454; 6459; 6460; 6463; 6502; 6503; 6504; 6505; 6506; 6508; 6509; 6510;
6511; 6512; 6513; 6514; 6515; 6516; 6517; 6518; 6519; 6520; 6521; 6523; 6525; 6527; 6528; 6529; 6530;
6532; 6533; 6534; 6535; 6538; 6542; 6543; 6544; 6546; 6547; 6554; 6555; 6577; 6596; 6597; 6598; 6599;
6600; 6601; 6605; 6606; 6607; 6611; 6612; 6737; 8812; 8815; 8816; 8817; 8818; 8819; 8820; 8821; 8822;
8824; 8825; 8826; 8827; 8829; 8830; 8831; 8833; 8834; 8837; 8838; 8848; 8849; 8850; 8851; 8852;
1206/2; 1540/1; 1540/2; 1640/3; 1640/4; 1642/1; 1642/4; 1645/2; 1655/2; 1662/1; 1966/1; 1966/2; 2100/1;
2100/2; 2296/1; 2481/1; 2623/1; 2754/1; 3024/1; 3024/2; 3068/1; 3068/2; 3072/1; 3072/2; 3072/3; 3174/1;
3174/2; 3199/2; 3327/1; 3327/2; 3327/3; 3327/4; 3338/1; 3338/2; 3901/1; 3902/1; 3902/2; 3902/3; 3902/4;
3903/1; 3903/2; 4075/2; 4177/1; 4191/1; 4191/2; 4195/1; 4228/1; 4240/1; 4240/2; 4240/3; 4240/4; 4240/5;
4240/8; 4343/1; 4375/1; 4375/2; 4375/3; 4375/4; 4418/1; 4418/2; 4418/3; 4423/1; 4423/2; 4437/1; 4437/2;
4523/1; 4523/2; 4612/2; 4614/1; 4614/2; 4642/1; 5141/1; 5141/2; 5385/1; 5386/1; 5386/2; 5503/1; 5677/2;
5720/1; 5720/2; 6283/1; 6283/2; 6296/2; 6439/1; 6462/1; 6462/2; 6462/3; 6462/4; 6507/1; 6507/2; 6507/3;
6522/1; 6522/2; 6526/1; 6526/2; 6526/3; 6531/1; 6531/2; 6575/3; 6575/4; 6575/5; 6576/2; 6576/3; 6608/3;
6735/1; 6735/2; 6736/1; 6736/3;
прилог: "Уређајна основа Студена".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Студена".
1 Студена месна заједница 4313
гробље 4220, 4221, 4222, 4223, 4224, 4225 и 4226
ЗА СЕЛА.
49. Уређајна основа за село Сурачево у општини Бабушница

Уређајна основа за село Сурачево се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
145
Село Сурачево (374 стaновника, Попис 2011.) je ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, на падинама
Прибовице (870 m), једног од врхова Суве планине (1810 m), у Лужничкој котлини. У СИ делу скоро сасвим је
физиономски срасло са Бабушницом. Површина атара износи 832 ha. Простире се у висинском појасу 540-600 m.
Повезује 11 махала, са родовским називима: Соколовце, Спасинце, Величковце, Миличанце, Пацковце, Далапчије,
Тодоровце, Ђурђинце, Крстинце, Божиловце и Ђорговце. Помиње се у једном списку из 1576/77, када има само једно
домаћинство, под именом Сурачева. По ослобођењу од Турака има 33 домаћинства и 338 житеља (1879).
Становништво је српско (слави Cв. Николу, Cв. Јована и Cв. Стефана; сеоска слава Спасовдан), досељено из околних
села (Пресека и Раљин). Струју добија 1957, а централни систем водоснабдевања 80-ихгод. XX в. Има
четвороразредну ОШ (почела са радом 1948) и задружни дом.
Уређајна основа за село Сурачево саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 146.60 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Сурачево.
Табела 1.
132; 140; 142; 148; 152; 266; 271; 273; 294; 296; 300; 305; 307; 309; 322; 324; 325; 326; 327; 328; 339;
340; 343; 349; 350; 351; 352; 353; 362; 363; 364; 368; 369; 370; 373; 374; 376; 428; 429; 430; 431; 432;
433; 435; 436; 437; 438; 448; 453; 454; 462; 463; 467; 470; 473; 474; 475; 476; 477; 478; 479; 481; 485;
488; 489; 493; 494; 497; 500; 501; 503; 509; 511; 515; 520; 521; 526; 529; 531; 536; 544; 545; 548; 549;
550; 551; 561; 577; 578; 594; 595; 597; 598; 599; 701; 702; 703; 704; 782; 786; 787; 792; 793; 794; 795;
803; 804; 805; 809; 812; 813; 814; 815; 816; 819; 821; 823; 824; 826; 827; 830; 831; 832; 834; 836; 837;
838; 839; 842; 843; 844; 845; 846; 849; 851; 852; 853; 855; 856; 857; 858; 859; 860; 862; 866; 1294;
1295; 1299; 1300; 1301; 1302; 1303; 1304; 1305; 1306; 1307; 1309; 1310; 1311; 1313; 1314; 1323; 1324;
1362; 1366; 1367; 1369; 1370; 1371; 1372; 1373; 1374; 1375; 1376; 1377; 1378; 1379; 1380; 1381; 1382;
1383; 1384; 1385; 1386; 1388; 1389; 1391; 1392; 1393; 1394; 1396; 1397; 1398; 1399; 1400; 1402; 1403;
1404; 1405; 1406; 1407; 1408; 1410; 1413; 1416; 1467; 1468; 1469; 1471; 1473; 1474; 1475; 1476; 1477;
1478; 1479; 1480; 1481; 1483; 1486; 1520; 1528; 1530; 1539; 1540; 1541; 1542; 1543; 1544; 1545; 1546;
1547; 1548; 1549; 1551; 1553; 1554; 1555; 1556; 1557; 1558; 1559; 1560; 1561; 1563; 1564; 1565; 1568;
1569; 1570; 1571; 1572; 1578; 1579; 1592; 1598; 1601; 1604; 1606; 1611; 1613; 1617; 1618; 1619; 1621;
1622; 1623; 1625; 1628; 1629; 1630; 1635; 1636; 1637; 1640; 1641; 1642; 1654; 1660; 1661; 1665; 1667;
1668; 1669; 1670; 1671; 1672; 1673; 1674; 1679; 1680; 1682; 1683; 1684; 1686; 1688; 1689; 1691; 1728;
1729; 1730; 1731; 1732; 1733; 1734; 1741; 1742; 1743; 1746; 1747; 1749; 1750; 1752; 1753; 1754; 1755;
1756; 1757; 1758; 1759; 1760; 1762; 1763; 1764; 1765; 1766; 1767; 1769; 1770; 1771; 1772; 1773; 1774;
1775; 1776; 1778; 1779; 1780; 1781; 1782; 1784; 1785; 1786; 1787; 1788; 1789; 1790; 1791; 1792; 1800;
1805; 1810; 1811; 1812; 1813; 1814; 1815; 1816; 1817; 1818; 1819; 1820; 1821; 1823; 1830; 1831; 1833;
1834; 1836; 1837; 1838; 1839; 1841; 1846; 1847; 1941; 1943; 1944; 1945; 1946; 1947; 1948; 1952; 1955;
1962; 1965; 1976; 1977; 1986; 1989; 1991; 1992; 1993; 1994; 1995; 1996; 1997; 1998; 1999; 2000; 2002;
1 Сурачево 2003; 2004; 2005; 2006; 2007; 2008; 2009; 2010; 2011; 2012; 2013; 2014; 2015; 2017; 2020; 2021; 2022;
2025; 2026; 2027; 2030; 2032; 2034; 2035; 2036; 2037; 2038; 2039; 2040; 2042; 2103; 2104; 2196; 2197;
2198; 2199; 2200; 2201; 2205; 2206; 2276; 2279; 2280; 2281; 2282; 2289; 2291; 2329; 2331; 2332; 2333;
2335; 2336; 2395; 2396; 2397; 2398; 2399; 2401; 2402; 2403; 2404; 2405; 2406; 2407; 2408; 2409; 2410;
2411; 2412; 2413; 2414; 2415; 2416; 2417; 2418; 2419; 2420; 2421; 2422; 2423; 2424; 2425; 2426; 2427;
2430; 2483; 2490; 2491; 2492; 2493; 2494; 3197; 3202; 4192; 4194; 4195; 4202; 4203; 4204; 4205; 4207;
4208; 4209; 4242; 4243; 4247; 4248; 4251; 4252; 4253; 4254; 4255; 4256; 4257; 4258; 4259; 4260; 4261;
4262; 4263; 4264; 4265; 4266; 4267; 4269; 4270; 4271; 4272; 4273; 4274; 4275; 4276; 4277; 4278; 4279;
4280; 4281; 4282; 4283; 4284; 4285; 4286; 4287; 4288; 4289; 4290; 4291; 4292; 4293; 4294; 4295; 4296;
4297; 4298; 4300; 4301; 4302; 4303; 4304; 4305; 4306; 4307; 4308; 4309; 4310; 4311; 4312; 4313; 4314;
4315; 4316; 4317; 4318; 4319; 4320; 4327; 4358; 4380; 4491; 4492; 4583; 4584; 4585; 4587; 4588; 4590;
4594; 4595; 4596; 4598; 4599; 4600; 4601; 4602; 4603; 4604; 4609; 4621; 4622; 4624; 4625; 4626; 4628;
4633; 4765; 4766; 4767; 4768; 4769; 4771; 4772; 4774; 4776; 1308/1; 1308/2; 1360/1; 1365/2; 1368/1;
1368/2; 1387/1; 1387/2; 1390/2; 1395/1; 1395/2; 1409/1; 1409/2; 1409/3; 1411/1; 1411/2; 1411/3; 1411/5;
143/1; 143/3; 144/1; 144/2; 144/3; 145/1; 145/2; 145/3; 145/4; 146/1; 146/2; 146/3; 147/1; 147/5; 147/6;
1482/1; 1482/2; 149/1; 149/2; 149/3; 149/4; 149/5; 149/6; 150/1; 150/2; 150/3; 150/4; 150/5; 150/6; 150/7;
151/1; 151/2; 151/3; 151/4; 151/5; 151/6; 151/7; 151/8; 151/9; 1521/1; 1521/2; 1521/3; 1521/4; 1521/5;
1521/6; 1521/7; 1529/1; 1531/1; 1535/1; 1535/2; 1535/3; 1537/1; 1537/3; 1538/1; 1538/2; 1562/1; 1566/1;
1566/2; 1566/3; 1567/1; 1567/2; 1591/1; 1591/2; 1603/1; 1603/2; 1653/1; 1653/2; 1653/3; 1662/2; 1663/1;
1664/1; 1664/2; 1690/1; 1690/2; 1751/1; 1751/2; 1761/1; 1761/2; 1768/1; 1768/2; 1768/3; 1768/4; 1777/1;
1777/2; 2019/1; 2019/2; 2202/1; 2202/2; 2202/3; 2202/4; 2203/1; 2203/2; 2203/3; 2204/1; 2204/2; 2204/3;
2204/4; 2204/5; 275/1; 276/1; 276/2; 277/1; 277/2; 277/3; 278/1; 278/2; 278/3; 278/4; 278/5; 278/6; 279/1;
279/2; 280/2; 280/3; 285/1; 285/2; 287/2; 287/3; 297/1; 297/2; 297/3; 297/4; 298/1; 298/2; 299/1; 299/2;
146
299/3; 301/1; 301/2; 302/1; 302/2; 302/3; 303/1; 303/2; 303/3; 303/4; 303/5; 303/6; 304/1; 304/2; 304/3;
306/1; 306/2; 308/1; 308/2; 310/1; 310/2; 310/3; 311/1; 311/2; 311/3; 312/1; 312/2; 312/3; 313/1; 313/2;
313/3; 314/1; 314/2; 314/3; 314/4; 315/1; 315/2; 316/1; 316/2; 317/1; 317/2; 317/3; 318/1; 319/1; 319/2;
319/3; 320/1; 320/2; 320/3; 321/1; 321/2; 321/3; 323/2; 323/3; 323/4; 323/5; 323/6; 329/10; 329/13; 329/14;
329/15; 329/16; 329/17; 329/18; 329/19; 329/2; 329/3; 329/4; 329/6; 329/7; 329/9; 330/1; 330/2; 331/1;
331/2; 331/3; 332/1; 332/2; 332/66; 332/67; 332/68; 332/69; 332/70; 332/71; 332/72; 332/73; 332/74;
332/75; 332/76; 332/77; 333/1; 333/2; 333/3; 338/1; 338/10; 338/11; 338/2; 338/3; 338/4; 338/5; 338/6;
338/7; 338/8; 338/9; 341/1; 341/2; 342/1; 345/1; 345/2; 345/3; 346/1; 346/3; 347/3; 347/4; 348/2; 348/3;
348/4; 354/10; 354/11; 354/12; 354/13; 354/14; 354/15; 354/16; 354/17; 354/18; 354/19; 354/2; 354/20;
354/21; 354/22; 354/23; 354/3; 354/4; 354/5; 354/6; 354/7; 354/9; 355/1; 355/2; 355/3; 356/1; 356/2; 356/3;
356/4; 356/5; 357/1; 357/2; 357/3; 357/4; 358/1; 358/2; 358/3; 359/1; 359/2; 359/3; 360/1; 360/2; 360/3;
361/1; 361/2; 361/3; 361/4; 361/5; 371/1; 371/2; 371/3; 371/4; 372/1; 372/2; 372/3; 372/4; 372/5; 372/6;
372/7; 4244/1; 4268/1; 4268/2; 450/1; 450/2; 450/3; 451/1; 451/2; 452/2; 452/3; 452/4; 456/1; 456/2; 456/3;
457/1; 457/2; 457/3; 457/4; 4586/1; 4586/2; 4623/1; 465/1; 465/2; 4779/3; 4779/4; 482/1; 482/2; 482/3;
482/4; 482/5; 483/1; 483/2; 484/1; 484/2; 484/3; 486/1; 486/2; 486/3; 486/4; 487/1; 487/2; 487/3; 487/4;
487/5; 490/1; 490/2; 490/3; 490/4; 490/5; 491/1; 491/2; 491/3; 491/4; 491/5; 492/1; 492/2; 492/3; 492/4;
495/1; 495/10; 495/11; 495/12; 495/13; 495/14; 495/2; 495/3; 495/4; 495/5; 495/6; 495/7; 495/8; 495/9;
496/1; 496/2; 496/3; 496/4; 496/5; 496/6; 498/1; 498/2; 498/3; 498/4; 498/5; 499/1; 499/2; 499/3; 499/4;
502/1; 502/2; 502/3; 502/4; 502/5; 504/1; 504/2; 505/1; 505/2; 505/3; 505/4; 506/1; 506/2; 506/3; 507/1;
507/2; 507/3; 508/1; 508/2; 508/3; 512/1; 512/2; 512/3; 512/4; 512/5; 512/6; 513/1; 513/2; 513/3; 514/1;
514/2; 514/3; 514/4; 516/1; 516/2; 516/3; 517/1; 517/2; 517/3; 517/4; 518/1; 518/2; 519/1; 519/2; 519/3;
519/4; 519/5; 519/6; 522/1; 522/2; 522/3; 523/1; 523/2; 523/3; 524/1; 524/2; 532/1; 532/2; 533/1; 533/2;
534/1; 534/2; 535/1; 535/2; 547/1; 547/2; 555/1; 555/2; 555/3; 556/1; 556/2; 556/3; 557/1; 557/2; 557/3;
593/2; 822/1; 822/2; 822/3; 825/1; 825/2; 825/3; 825/4; 825/5; 825/6; 828/1; 828/2; 828/3; 828/4; 828/5;
833/1; 833/2; 835/1; 835/2; 840/1; 840/10; 840/2; 840/3; 840/4; 840/5; 840/6; 840/7; 840/8; 840/9; 841/1;
841/2; 841/3; 847/1; 847/2; 847/3; 847/4; 848/1; 848/2; 848/3; 848/4; 848/5; 861/2; 861/3;
прилог: "Уређајна основа Сурачево".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Сурачево".
месна заједница 1768/2, 1768/3
1 Сурачево гробље 1800, 1823
ЗА СЕЛА.
50. Уређајна основа за село Црвена Јабука у општини Бабушница

Уређајна основа за село Црвена Јабука израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог
Село Црвена Јабука (60 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа у долини
Тегошнице, десне притоке Власине, 22 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 3.275 ha. Ранији назив је
Умагуска (по римској топионичарској делатности: ума - глина и гус-легура метала), а данашње име добија од Турака -
по воћарству: нарочито гајењу јабука. Просторно се развија у висинској зони 700-1200 m. Обједињује 29 махала:
147
Маринце,Ђонинску, Пржаинску, Јаћимовску, Цветановску, Давининску, Љиљћинску, Бојинску, Корнинску, Цвеинску,

Отрсинску, Припинску, Мезапчинску, Право-ритску, Пешинску, Рашћину, Дашинску, Карчинску, Петћинску,
Треничавску, Коваџииску, Рашћинску, Љиљчичаву, Вучковску, Доличанску, Пиндарску, Мишаринску, Васуљинску и
Челарску. Формирана је на месту са траговима римске насељености (остаци римске тврђаве: грагови рударско-
топионичарске акгивности и сл.). Помиње се у попису из 1879. (97 домаћинстава и 1.080 житеља). Становништво је
српско (слави Св. Саву, Св. Јована, Св. Стефана и Св. Ђорђа), по предању, пореклом са Косова и Метохије.
Православна црква (са лепим живописом) Св. цара Констаитина и царице Јелене чији дан је црквена и сеоска cлава
подигнута је 1868. год. Електричну енергију добија 1968/69. а водоснабдевање је индивидуално. Има споменик
родољубнма палим у I и П светском рату. Због континуиране депопулације (после II светског рата) четвороразредна
ОШ је затворена. Традиционалне делатносгн су грађевина (одлаздк у "печал6у") и производња ћумура.
Уређајна основа за село Црвена Јабука саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе
подручја износи 604.10 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Црвена
Јабука . Просторни обухват и списак катастарских парцела у оквиру грађевинског подручја приказани су у следећој
табели:
Табела 1.
87; 89; 90; 91; 94; 95; 96; 97; 98; 99; 100; 101; 102; 265; 266; 1108; 1109; 1524; 1525; 1527; 1534; 1535;
1536; 1538; 1539; 1540; 1541; 1550; 1551; 1555; 1556; 1563; 1566; 1567; 1571; 1572; 1573; 1577; 1582;
1584; 1585; 1586; 1601; 1602; 1603; 1604; 1605; 1606; 1607; 1608; 1609; 1624; 1629; 1651; 1652; 1653;
1654; 1656; 1703; 1704; 1705; 1706; 1707; 1708; 1709; 1713; 1718; 1752; 1753; 1754; 1758; 1759; 1761;
1763; 1768; 1883; 1894; 1895; 1896; 1897; 1898; 1899; 1900; 1901; 1902; 1915; 1916; 1917; 1918; 1919;
1920; 1921; 1922; 1924; 1925; 1926; 1927; 1928; 1929; 1935; 1940; 1966; 2007; 2009; 2010; 2019; 2020;
2021; 2022; 2025; 2027; 2028; 2029; 2030; 2032; 2033; 2034; 2042; 2046; 2047; 2048; 2049; 2050; 2051;
2052; 2053; 2065; 2095; 2096; 2101; 2109; 2110; 2195; 2196; 2197; 2198; 2199; 2200; 2201; 2202; 2203;
2204; 2216; 2220; 2221; 2222; 2248; 2249; 2250; 2251; 2258; 2259; 2261; 2266; 2267; 2269; 2276; 2290;
2292; 2295; 2297; 2298; 2299; 2302; 2303; 2306; 2309; 2310; 2311; 2312; 2321; 2331; 2332; 2333; 2335;
2339; 2347; 2348; 2349; 2351; 2353; 2355; 2356; 2357; 2358; 2364; 2365; 2366; 2367; 2368; 2369; 2371;
2372; 2373; 2377; 2381; 2382; 2383; 2385; 2386; 2387; 2388; 2389; 2390; 2391; 2392; 2393; 2394; 2397;
2401; 2402; 2403; 2414; 2416; 2417; 2418; 2419; 2420; 2421; 2422; 2423; 2424; 2426; 2427; 2430; 2431;
2432; 2433; 2434; 2435; 2436; 2437; 2438; 2439; 2440; 2445; 2446; 2447; 2448; 2449; 2450; 2451; 2452;
2454; 2459; 2460; 2462; 2463; 2464; 2492; 2494; 2495; 2498; 2499; 2500; 2501; 2504; 2518; 2525; 2526;
2527; 2528; 2530; 2531; 2548; 2561; 2562; 2563; 2564; 2567; 2573; 2574; 2575; 2576; 2577; 2578; 2580;
2582; 2583; 2584; 2586; 2588; 2589; 2590; 2602; 2604; 2605; 2606; 2607; 2608; 2609; 2610; 2611; 2612;
2613; 2615; 2616; 2632; 2640; 2643; 2645; 2646; 2647; 2648; 2649; 2650; 2652; 2653; 2655; 2657; 2658;
2659; 2660; 2661; 2662; 2663; 2664; 2665; 2667; 2668; 2672; 2673; 2674; 2676; 2677; 2678; 2679; 2680;
2681; 2682; 2683; 2684; 2685; 2686; 2687; 2688; 2689; 2691; 2692; 2694; 2695; 2703; 2704; 2706; 2707;
2708; 2709; 2710; 2731; 2732; 2745; 2748; 2750; 2751; 2753; 2755; 2756; 2768; 2771; 2772; 2797; 2808;
1 Црвена Јабука 2813; 2814; 2815; 2822; 2823; 2825; 2827; 2828; 2836; 2857; 2858; 2860; 2861; 2862; 2868; 2869; 2870;
2871; 2874; 2875; 2876; 2882; 2883; 2884; 2885; 2886; 2887; 2888; 2889; 2890; 2891; 2892; 2893; 2894;
2895; 2896; 2897; 2898; 2899; 2900; 2901; 2902; 2903; 2904; 2905; 2906; 2907; 2908; 2909; 2910; 2912;
2913; 2914; 2915; 2917; 2933; 2934; 2971; 2993; 2994; 2995; 2996; 2997; 2998; 2999; 3030; 3056; 3060;
3073; 3091; 3093; 3098; 3146; 3149; 3150; 3151; 3152; 3153; 3154; 3155; 3156; 3171; 3172; 3176; 3177;
3178; 3179; 3186; 3187; 3188; 3190; 3196; 3197; 3198; 3199; 3339; 3341; 3342; 3343; 3344; 3345; 3346;
3353; 3354; 3355; 3358; 3360; 3362; 3367; 3390; 3392; 3404; 3405; 3406; 3407; 3408; 3412; 3413; 3414;
3417; 3420; 3421; 3423; 3424; 3425; 3426; 3427; 3428; 3429; 3430; 3431; 3432; 3434; 3435; 3437; 3438;
3442; 3443; 3444; 3445; 3446; 3461; 3466; 3474; 3484; 3486; 3502; 3504; 3506; 3508; 3509; 3510; 3514;
3515; 3518; 3521; 3527; 3528; 3529; 3530; 3531; 3532; 3533; 3552; 3553; 3554; 3555; 3556; 3558; 3559;
3560; 3561; 3564; 3565; 3584; 3585; 3586; 3587; 3595; 3596; 3601; 3603; 3604; 3605; 3606; 3607; 3608;
3610; 3611; 3614; 3615; 3617; 3645; 3742; 3743; 3745; 3746; 3747; 3748; 3751; 3752; 3754; 3755; 3756;
3758; 3759; 3768; 3769; 3808; 3832; 3833; 3849; 3852; 3853; 3854; 3855; 3862; 3863; 3867; 3877; 3889;
3890; 3901; 3902; 3903; 3904; 3905; 3906; 3907; 3908; 3909; 3910; 3911; 3912; 3913; 3914; 3915; 3916;
3917; 3918; 3919; 3920; 3921; 3922; 3924; 3925; 3928; 3929; 3930; 3931; 3932; 3933; 3934; 3935; 3936;
3937; 3953; 3968; 3995; 3997; 3998; 3999; 4000; 4001; 4002; 4003; 4004; 4005; 4006; 4007; 4008; 4009;
4010; 4011; 4012; 4013; 4014; 4015; 4016; 4017; 4022; 4036; 4037; 4039; 4040; 4045; 4046; 4047; 4048;
4049; 4051; 4056; 4060; 4061; 4062; 4072; 4098; 4099; 4104; 4106; 4107; 4109; 4110; 4111; 4112; 4113;
4114; 4116; 4117; 4118; 4119; 4120; 4124; 4128; 4129; 4134; 4139; 4142; 4152; 4153; 4154; 4155; 4156;
4158; 4159; 4169; 4187; 4188; 4212; 4213; 4214; 4261; 4262; 4264; 4265; 4266; 4271; 4272; 4273; 4279;
4280; 4282; 4283; 4284; 4285; 4287; 4288; 4289; 4322; 4323; 4324; 4325; 4332; 4333; 4334; 4340; 4343;
4345; 4346; 4347; 4348; 4349; 4350; 4351; 4352; 4353; 4354; 4355; 4358; 4367; 4368; 4369; 4370; 4371;
148
4373; 4376; 4377; 4378; 4379; 4380; 4383; 4389; 4390; 4391; 4392; 4393; 4394; 4395; 4396; 4397; 4398;
4400; 4402; 4403; 4407; 4408; 4409; 4410; 4411; 4412; 4413; 4414; 4415; 4416; 4417; 4418; 4419; 4420;
4421; 4422; 4423; 4424; 4425; 4426; 4433; 4434; 4435; 4436; 4437; 4438; 4439; 4440; 4441; 4442; 4445;
4446; 4510; 4511; 4512; 4560; 4561; 4589; 4590; 5086; 5087; 5088; 5089; 5430; 5431; 5434; 5450; 5464;
5465; 5466; 5481; 5482; 5483; 5484; 5485; 5605; 5607; 5610; 5646; 5648; 5649; 5650; 5653; 5671; 5672;
5673; 5674; 5678; 5679; 5680; 5696; 5697; 5698; 5705; 5706; 5707; 5708; 5709; 5712; 5714; 5715; 5717;
5718; 5725; 5726; 5728; 5729; 5730; 5731; 5732; 5733; 5734; 5737; 5738; 5739; 5740; 5741; 5764; 5775;
5776; 5777; 5778; 5781; 5782; 5784; 5785; 5786; 5787; 5788; 5789; 5790; 5791; 5794; 5810; 5811; 5830;
5840; 5847; 5848; 5849; 5850; 5851; 5852; 5853; 5854; 5856; 5859; 5860; 5861; 5862; 5863; 5865; 5866;
5867; 5868; 5876; 5877; 5879; 5884; 5885; 5888; 5889; 5890; 5891; 5892; 5893; 5894; 5895; 5905; 5928;
5929; 5930; 5931; 5951; 6119; 6124; 6125; 6129; 6130; 6131; 6133; 6134; 6138; 6151; 6163; 6164; 6165;
6174; 6196; 6197; 6201; 6227; 6228; 6240; 6241; 6242; 6243; 6245; 6246; 6247; 6248; 6249; 6251; 6253;
6255; 6256; 6257; 6258; 6259; 6260; 6261; 6262; 6263; 6268; 6270; 6275; 6292; 6294; 6295; 6296; 6297;
6303; 6304; 6305; 6306; 6307; 6308; 6309; 6310; 6311; 6312; 6313; 6315; 6318; 6319; 6320; 6321; 6332;
6333; 6334; 6335; 6338; 6339; 6340; 6341; 6342; 6343; 6345; 6346; 6347; 6348; 6352; 6353; 6354; 6358;
6362; 6364; 6365; 6366; 6367; 6368; 6375; 6378; 6380; 6381; 6382; 6383; 6384; 6386; 6389; 6390; 6391;
6392; 6394; 6395; 6396; 6397; 6398; 6399; 6418; 6420; 6421; 6423; 6424; 6427; 6429; 6430; 6432; 6433;
6434; 6435; 6436; 6437; 6438; 6439; 6440; 6441; 6442; 6443; 6444; 6446; 6447; 6448; 6505; 6506; 6508;
6509; 6512; 6513; 6514; 6515; 6516; 6517; 6518; 6519; 6520; 6521; 6522; 6523; 6527; 6528; 6529; 6530;
6531; 6532; 6534; 6536; 6537; 6542; 6543; 6544; 6545; 6547; 6552; 6553; 6555; 6556; 6559; 6560; 6561;
6562; 6564; 6565; 6566; 6567; 6574; 6576; 6579; 6582; 6587; 6600; 6601; 6603; 6604; 6609; 6610; 6616;
6618; 6622; 6624; 6625; 6626; 6630; 6635; 6636; 6637; 6638; 6639; 6640; 6641; 6644; 6649; 6650; 6671;
6672; 6691; 6692; 6693; 6696; 6697; 6750; 6752; 6757; 6770; 6771; 6772; 6773; 6774; 6775; 6776; 6777;
6785; 6789; 6791; 6792; 6796; 6805; 6817; 6818; 6819; 6820; 6821; 6828; 6829; 6830; 6834; 8173; 8385;
8386; 8387; 8388; 8390; 8391; 8392; 8393; 8394; 8395; 8397; 8398; 8399; 8400; 8401; 8403; 8404; 8407;
8408; 8409; 8410; 8411; 8412; 8413; 8416; 8417; 8418; 8419; 8420; 8421; 8422; 1433/1; 2194/1; 2194/2;
2194/3; 2334/1; 2334/2; 2587/1; 2666/1; 2666/2; 2669/1; 3185/1; 3185/2; 3609/1; 3609/2; 3609/3; 3609/4;
3609/5; 3609/6; 3609/7; 4073/1; 4103/1; 4131/2; 4131/3; 4132/1; 4132/2; 4215/1; 4286/1; 4382/2; 4401/1;
4401/2; 4406/1; 4406/2; 5469/2; 5470/2; 5874/1; 5874/2; 5932/2; 6128/1;
прилог: "Уређајна основа Црвена Јабука ".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Црвена Јабука".
1 Црвена Јабука
ЗА СЕЛА.
51. Уређајна основа за село Штрбовац у општини Бабушница

Уређајна основа за село Штрбовац се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
149
Село Штрбовац (52 стaновника, Попис 2011.) je сточарско сеоско насеље разбијеног типа, на падинама Големог
врха (1583 m), једног од врхова Суве планине (1810 m), у Горњем Заплању, 20 km СЗ од Бабушнице. Површина атара
износи 1.719 ha. Простире се у висинском појасу 600-800 m. Просторну окосницу развоја чини локални пут ка
Богдановцу и Љуберађи. Физиономски обједињује две главне целине: Село (Штрбовац), главни део насеља с обе
стране поменутог пута, и издвојену "малу" Врновницу. Не постоје поуздани подаци о даљој прошлости насеља. У
народу се сматра да су га основале избеглице са Косова. Помиње се у попису из 1879, када броји 52 домаћинства и
472 житеља. Становништво је српско (слави Cв. Николу, Cв. Јована и др.; сеоска слава Петровдан). Електрифициран
је 60-ихгод. XX в., а водоснабдевање је индивидуално. Има спомен-чесму родољубима палиму I и II светском рату.
Четвороразредна ОШ је престала са радом. Од давнина је познат по овчарству.
Уређајна основа за село Штрбовац саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 120.18 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Штрбовац.
Табела 1.
989; 990; 995; 1021; 1031; 1032; 1411; 1569; 2006; 2016; 2018; 2025; 2026; 2027; 2029; 2031; 2034;
2035; 2036; 2039; 2040; 2041; 2042; 2043; 2044; 2049; 2050; 2051; 2066; 2067; 2068; 2069; 2070; 2071;
2072; 2073; 2074; 2079; 2080; 2081; 2082; 2139; 2140; 2141; 2144; 2145; 2146; 2147; 2148; 2149; 2150;
2151; 2152; 2153; 2155; 2156; 2173; 2174; 2175; 2196; 2197; 2198; 2199; 2200; 2208; 2209; 2210; 2212;
2286; 2294; 2296; 2297; 2299; 2300; 2301; 2302; 2303; 2304; 2305; 2307; 2308; 2313; 2428; 2429; 2440;
2443; 2449; 2450; 2451; 2452; 2453; 2454; 2460; 2507; 2591; 2592; 2594; 2595; 2596; 2597; 2600; 2601;
2602; 2603; 2604; 2610; 2611; 2627; 2628; 2629; 2630; 2631; 2632; 2633; 2634; 2635; 2637; 2638; 2639;
2640; 2641; 2642; 2643; 2644; 2645; 2646; 2647; 2648; 2649; 2650; 2651; 2652; 2653; 2654; 2655; 2656;
2657; 2658; 2659; 2660; 2661; 2662; 2663; 2664; 2665; 2666; 2667; 2668; 2669; 2670; 2677; 2678; 2679;
2680; 2681; 2682; 2685; 2688; 2689; 2690; 2693; 2694; 2695; 2700; 2713; 2720; 2721; 2722; 2723; 2761;
2763; 2764; 2828; 2834; 2835; 2836; 2850; 2852; 2855; 2856; 2857; 2858; 2861; 2862; 2863; 2864; 2865;
2866; 2867; 2868; 2869; 2879; 2880; 2886; 2887; 2891; 2892; 2893; 2894; 2895; 2896; 2897; 2899; 2900;
2901; 2902; 2905; 2906; 2907; 2909; 2910; 2911; 2912; 2913; 2924; 2926; 2927; 2928; 2930; 2931; 2932;
2933; 2935; 2936; 2937; 2938; 2939; 2940; 2941; 2942; 2943; 2944; 2945; 2946; 2952; 2953; 2954; 3000;
3001; 3003; 3004; 3005; 3006; 3010; 3086; 3090; 3091; 3092; 3093; 3128; 3129; 3130; 3131; 3132; 3134;
3135; 3137; 3138; 3152; 3153; 3154; 3155; 3158; 3159; 3170; 3171; 3172; 3173; 3174; 3175; 3176; 3177;
3178; 3179; 3180; 3191; 3193; 3219; 3220; 3235; 3239; 3242; 3285; 3287; 3288; 3290; 3291; 3295; 3296;
3298; 3357; 3358; 3359; 3360; 3406; 3408; 3409; 3410; 3411; 3417; 3418; 3419; 3420; 3421; 3424; 3426;
3427; 3432; 3433; 3437; 3439; 3440; 3442; 3865; 3866; 3867; 3868; 3869; 3870; 3888; 3889; 3890; 3891;
1 Штрбовац
3896; 3907; 3908; 3909; 3911; 3912; 3913; 3914; 3917; 3918; 3919; 3921; 3931; 3932; 3935; 3936; 3937;
3938; 3941; 3942; 3943; 3944; 3953; 3954; 3967; 3968; 3969; 3972; 3973; 3974; 3975; 3976; 3977; 3978;
4010; 4011; 4014; 4015; 4021; 4022; 4023; 4024; 4025; 4026; 4027; 4053; 4054; 4055; 4067; 4068; 4069;
4070; 4072; 4073; 4074; 4075; 4085; 4086; 4087; 4088; 4089; 4090; 4100; 4101; 4102; 4104; 4105; 4112;
4132; 4134; 4141; 4142; 4143; 4144; 4145; 4146; 4147; 4149; 4150; 4151; 4153; 4154; 4155; 4190; 4191;
4194; 4195; 4196; 4213; 4215; 4216; 4219; 4221; 4222; 4224; 4391; 4392; 4394; 4395; 4396; 4438; 4439;
4440; 4455; 4456; 4457; 4459; 4460; 4464; 4466; 4467; 4468; 4470; 4471; 4472; 4479; 4483; 4484; 4485;
4544; 4560; 4561; 4562; 4563; 4565; 4566; 4586; 4589; 4590; 4591; 4596; 4597; 4612; 4622; 4623; 4629;
4630; 4631; 4663; 4666; 4667; 4668; 4669; 4671; 4688; 4689; 4690; 4691; 4692; 4693; 4694; 4695; 4696;
4784; 4785; 4787; 4789; 4790; 4791; 4792; 4793; 4794; 4795; 4802; 4803; 4805; 5098; 5117; 5118; 5119;
5121; 5122; 5126; 5127; 5128; 5206; 5207; 5208; 5210; 5218; 5270; 5271; 5272; 5273; 5274; 5460; 5461;
5462; 5463; 5488; 5489; 5490; 5514; 5515; 5517; 5520; 5521; 5522; 5523; 5524; 5525; 5526; 5527; 5528;
5530; 5531; 5532; 5534; 5536; 5537; 5538; 5540; 5541; 5542; 5543; 5544; 5545; 5696; 5697; 5698; 5699;
5917; 5983; 5985; 5986; 5988; 5989; 6058; 6061; 6062; 6063; 6064; 6065; 6066; 6067; 6068; 6069; 6070;
6071; 6088; 6089; 6090; 6091; 6823; 6824; 6825; 6880; 6889; 6896; 6898; 6901; 6902; 6981; 6983; 6986;
6990; 6992; 6996; 6997; 6998; 6999; 7000; 7001; 1238/1; 1238/3; 1238/4; 1238/5; 1238/6; 1238/7; 1238/8;
2306/1; 2759/1; 2759/2; 2859/1; 2890/1; 2890/2; 2998/1; 3151/1; 3168/1; 3168/3; 3971/1; 3971/2; 4009/1;
4009/2; 4029/1; 4096/1; 4096/2; 4148/2; 4328/3; 4570/1; 4665/1; 4665/2; 5487/1; 5487/3; 6897/1; 6897/2;
6985/1; 6985/2;
прилог: "Уређајна основа Штрбовац".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Штрбовац".
150

1 Штрбовац гробље 1238/5, 2642
ЗА СЕЛА.
Смернице за израду плана генералне регулације за насеље Звонце у општини Бабушница

Уређајна основа за село Звонце се израђује у сврху просторног развоја села и подстицања његовог одрживог
Село Звонце (359 стaновника, Попис 2011.) je погранично (ка Бугарској) сеоско насеље разбијеног типа, на (662
m) долинским странама Блатанице, леве притоке Јерме, 22 km ЈИ од Бабушнице. Површина атара износи 910 ha. По
предању, назив потиче од рударске и топионичарске делатности - ливење звона. Физиономски обједињује девет
махала (Албанце, Калуџерац, Коњаревце, Момчиловце, Чешму, Селиште, Млџинце, Доњу и Горњу). Антички
(предмети од глине, гвожђа, разне алатке и др.) и средњовековни налази (Звоначка бања и Асаново кале) указују на то
да је атар насељен од давнина и коришћен као рударски, стратегијски и лечилишни центар. У списима тимара (мањи
спахилук), вакуфа и војника пиротског краја из средине XVI в., помиње се мезра под именом Извонче. После
ослобођења од Турака има 23 домаћинства и 241 житеља (1879). Становништво је православно (слави Петровдан, Св.
Ранђела и Св. Николу; сеоска слава дан после Ђурђевдана), а национално се изјашњава као бугарско, југословенско и
српско. У центру села налази се православна црква Св. Илије, чији дан је црквена слава и вашар, подигнута 1938. год.
Електрифицирано је 1958/59, а асфалтни пут и телефонске везе добија 1983. Има осморазредну ОШ, стару ћуприју
(изграђена 1926), земљорадничку задругу, локалну пијацу (пијачни дан - четвртак) и пошту. Пољопривредна
производња је "сваштарска", за сопствене потребе. Од 1954. до 1960. год. 3. је центар истоимене општине, а данас
седиште МК за шест насеља (Берин Извор, Бучи Дел, 3., Јасенов Дел, Нашушковица и Ракита). У атару, где су
утврђена лежишта различитих руда - барита, магнезита и боксита, се налази Звоначка бања. Постоје трагови (базен са
римским опекама, бронзана фигура, железна стрела, златни прстен и др.) који указују на насељеност у римско доба.
Најстарији писани податак о бањи датира из 1883, када се помиње као извор топле воде, а као време открића узима се
1904. год. Има хотел "Мир" и отворени базен (температура воде 28°С). Бањска вода користи се за лечење болести
лакомоторног апарата, повишеног крвног притиска, климатских и психосоматских тегоба, поремећаја периферне
циркулације и нервних болести.
Уређајна основа за село Звонце саставни је део Просторног плана јединице локалне самоуправе општине
подручја износи 191.03 ha. Простире се у административном смислу на територији катастарске општине Звонце.
Табела 1.
151
33; 34; 35; 37; 38; 39; 40; 52; 67; 68; 70; 71; 72; 73; 74; 75; 76; 77; 78; 79; 80; 81; 82; 113; 114; 115; 116;
117; 119; 134; 137; 152; 153; 155; 156; 157; 158; 216; 221; 222; 223; 224; 227; 228; 241; 242; 243; 244;
249; 251; 255; 416; 430; 431; 432; 435; 438; 439; 440; 441; 442; 540; 541; 549; 550; 554; 681; 696; 701;
702; 807; 808; 809; 826; 827; 828; 829; 830; 831; 832; 833; 834; 835; 836; 837; 839; 840; 842; 843; 844;
845; 849; 851; 852; 854; 855; 857; 859; 860; 861; 862; 863; 864; 871; 877; 892; 896; 900; 903; 910; 922;
923; 924; 925; 1045; 1053; 1058; 1060; 1062; 1064; 1126; 1130; 1131; 1132; 1133; 1134; 1135; 1136;
1137; 1138; 1139; 1140; 1141; 1142; 1143; 1144; 1145; 1159; 1160; 1161; 1166; 1167; 1168; 1169; 1170;
1171; 1172; 1173; 1174; 1175; 1176; 1177; 1178; 1179; 1180; 1221; 1222; 1223; 1224; 1227; 1228; 1230;
1231; 1232; 1233; 1234; 1235; 1243; 1246; 1247; 1250; 1251; 1252; 1255; 1259; 1261; 1262; 1290; 1291;
1292; 1295; 1315; 1316; 1318; 1324; 1370; 1392; 1396; 1401; 1402; 1404; 1405; 1406; 1407; 1408; 1410;
1414; 1415; 1416; 1418; 1428; 1429; 1432; 1438; 1439; 1440; 1441; 1443; 1444; 1445; 1446; 1447; 1448;
1449; 1450; 1451; 1452; 1458; 1461; 1462; 1463; 1464; 1465; 1467; 1473; 1477; 1478; 1479; 1481; 1483;
1484; 1485; 1487; 1488; 1491; 1497; 1498; 1499; 1500; 1502; 1505; 1507; 1508; 1509; 1510; 1514; 1515;
1516; 1517; 1518; 1519; 1526; 1527; 1528; 1529; 1530; 1531; 1532; 1533; 1534; 1536; 1537; 1538; 1539;
1541; 1542; 1544; 1546; 1547; 1548; 1550; 1551; 1552; 1553; 1554; 1555; 1556; 1557; 1558; 1559; 1560;
1561; 1562; 1563; 1564; 1565; 1566; 1569; 1571; 1572; 1573; 1578; 1581; 1586; 1587; 1588; 1590; 1592;
1593; 1594; 1595; 1596; 1598; 1599; 1600; 1601; 1602; 1604; 1605; 1606; 1607; 1608; 1609; 1610; 1611;
1612; 1614; 1615; 1616; 1617; 1618; 1619; 1620; 1621; 1622; 1623; 1625; 1627; 1628; 1629; 1630; 1632;
1633; 1634; 1635; 1638; 1639; 1640; 1641; 1642; 1643; 1644; 1645; 1646; 1652; 1653; 1654; 1655; 1656;
1657; 1658; 1659; 1661; 1666; 1667; 1669; 1670; 1673; 1680; 1682; 1683; 1684; 1685; 1686; 1687; 1688;
1689; 1690; 1691; 1692; 1693; 1694; 1695; 1696; 1697; 1698; 1699; 1700; 1701; 1702; 1703; 1704; 1705;
1706; 1707; 1711; 1714; 1715; 1716; 1718; 1719; 1720; 1721; 1722; 1723; 1724; 1725; 1728; 1729; 1799;
1800; 1801; 1808; 1810; 1811; 1812; 1813; 1815; 1816; 1817; 1818; 1819; 1820; 1821; 1825; 1826; 1827;
1828; 1829; 1831; 1832; 1833; 1834; 1835; 1836; 1849; 1850; 1851; 1887; 1896; 1897; 1898; 1899; 1904;
1905; 1909; 1911; 1912; 1916; 1917; 1918; 1928; 1929; 1930; 1957; 1958; 1959; 1963; 1968; 1969; 1970;
1 Звонце 1971; 1972; 1974; 1975; 1976; 1977; 1978; 1979; 1980; 1981; 1982; 1983; 2030; 2032; 2034; 2040; 2041;
2042; 2048; 2050; 2051; 2052; 2053; 2054; 2057; 2068; 2071; 2072; 2080; 2081; 2082; 2083; 2084; 2085;
2086; 2087; 2088; 2089; 2090; 2091; 2093; 2094; 2095; 2096; 2097; 2098; 2101; 2102; 2103; 2104; 2105;
2106; 2107; 2108; 2109; 2110; 2111; 2112; 2113; 2114; 2115; 2116; 2117; 2118; 2119; 2120; 2121; 2122;
2124; 2137; 2138; 2139; 2141; 2142; 2143; 2145; 2146; 2151; 2152; 2153; 2154; 2168; 2175; 2176; 2177;
2178; 2179; 2180; 2183; 2190; 2191; 2192; 2193; 2194; 2195; 2196; 2197; 2198; 2199; 2200; 2202; 2204;
2205; 2206; 2207; 2208; 2209; 2210; 2211; 2213; 2214; 2215; 2216; 2217; 2219; 2220; 2221; 2222; 2223;
2224; 2225; 2227; 2228; 2229; 2230; 2231; 2232; 2233; 2234; 2235; 2236; 2237; 2241; 2247; 2249; 2250;
2251; 2252; 2253; 2254; 2255; 2257; 2258; 2259; 2260; 2261; 2264; 2265; 2266; 2267; 2269; 2271; 2272;
2273; 2274; 2275; 2276; 2277; 2278; 2293; 2294; 2298; 2299; 2300; 2301; 2302; 2303; 2304; 2305; 2306;
2307; 2308; 2309; 2310; 2311; 2312; 2313; 2314; 2319; 2321; 2322; 2323; 2324; 2326; 2327; 2328; 2329;
2330; 2331; 2332; 2340; 2341; 2365; 2366; 2367; 2368; 2369; 2370; 2371; 2372; 2373; 2374; 2375; 2376;
2377; 2378; 2379; 2380; 2381; 2382; 2383; 2384; 2386; 2408; 2414; 2425; 2426; 2428; 2429; 2430; 2434;
2448; 2471; 2472; 2473; 2474; 2475; 2476; 2477; 2478; 2479; 2480; 2481; 2482; 2485; 2486; 2487; 2488;
2489; 2490; 2491; 2493; 2496; 2497; 2502; 2503; 2504; 2505; 2506; 2509; 2510; 2511; 2515; 2516; 2524;
2525; 2526; 2527; 2528; 2534; 2586; 2587; 2593; 2672; 2673; 2710; 2713; 2714; 2715; 2717; 2718; 2719;
2734; 2742; 2743; 2744; 2745; 2746; 2748; 2749; 2750; 2751; 2752; 2757; 2758; 2776; 2777; 2779; 2781;
3140; 3141; 3142; 3143; 3144; 3145; 3146; 3147; 3148; 3149; 3150; 3152; 3153; 3154; 3155; 3156; 3157;
3158; 3160; 3161; 1225/1; 1248/1; 1503/1; 1503/2; 1570/1; 1603/1; 1603/2; 1613/1; 1613/2; 1631/1;
1636/1; 1636/2; 1636/3; 1668/1; 1668/2; 1668/3; 1668/4; 1668/5; 1668/6; 1668/7; 1717/1; 1717/2; 1892/1;
1892/2; 1892/3; 1892/4; 1895/1; 1895/2; 1903/1; 1903/2; 1984/1; 1984/2; 1985/1; 1985/2; 1985/3; 2064/1;
2100/1; 2100/2; 2189/1; 2189/2; 2189/3; 2226/1; 2226/2; 2338/1; 2338/2; 2339/1; 2339/2; 3151/2; 3159/1;
3159/2; 825/1; 825/2; 825/3; 838/1; 838/2; 841/1; 841/2; 841/3; 846/1; 846/2; 846/3; 846/4; 847/1; 847/2;
847/3; 848/1; 848/2; 850/1; 850/2; 850/3; 850/4; 853/1; 853/2; 853/3; 856/1; 856/2; 858/1; 858/2; 858/3;
875/2; 875/4; 879/1; 879/2; 879/3; 890/1; 890/2; 891/1; 891/11; 891/12; 891/2; 891/3; 891/4; 891/5; 891/6;
891/7; 891/8; 891/9; 895/1; 895/2; 907/1; 907/2; 909/3;
прилог: "Уређајна основа Звонце".
су просторне целине приказане на графичком прилогу: "Уређајна основа Звонце".
152
1 Звонце месна заједница 1563
гробље 2252, 2254, 2271
ЗА СЕЛА.
досадашњи пододељак 2.2.3. постаје поодељак 2.2.4. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА, у којем се мења нумерација свих тачки и
подтачки тако да гласе:
2.2.4.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ПОДРУЧЕА
ПЛАНА, ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТЕ
2.2.4.2. МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОМЕРНОГ
ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАЗВОЈА И КООПЕРАЦИЈЕ СА
СУСЕДНИМ ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
2.2.4.3. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ
2.2.4.3.4. ТУРИЗАМ
2.2.4.3.7. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ПРЕДЕЛИ, ПРИРОДНА И КУЛТУРНА
ДОБРА
2.2.4.3.8. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ
НЕПОГОДА
2.2.4.4. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ
(Планско-програмске развојне мере, Правна регулатива,
Економске мере, Организационе мере)
2.2.4.4.4. ТУРИЗАМ
досадашњи пододељак 2.2.3. постаје поодељак 2.2.4. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА, у којем се иза наслова додаје нови текст
који гласи:
Основне обавезе у погледу остваривања планских решења и пројеката општине Бабушница су:
• припрема и доношење нових (коригованих) одлука о грађевинским подручјима насеља на територији општине
Бабушница у складу са законским прописима, а на основу планираних грађевинских подручја у 1ИДППOБ;
153
• директна имплементација појединих планских решења, односно обезбеђење услова за израду планске и
урбанистичке документације којом се детаљније разрађују планска решења Просторног плана, као и издавање
Информације о локацији и Локацијских услова у складу са Законом, а на основу дефинисаних правила уређења
и грађења;
• обезбеђење мера појачаног надзора одговарајућих инспекција ради контроле уређења, коришћења и заштите
простора;
• координација и усмеравање свих активности на имплементацији Просторног плана, које су у надлежности
институција Републике Србије, као и извештавање надлежних институција о проблемима везаним за
имплементацију Просторног плана.
• координација и усмеравање свих активности на имплементацији решења Просторног плана која су заједнички
интерес општине и општина у окружењу – првенствено саобраћајних и других инфраструктурних пројеката,
туристичких, пољопривредних, шумарских, еколошких и других програма и пројеката.
• координација и усмеравање свих активности које се односе на формирање општинских служби и организацију
њиховог рада.
• координација и усмеравање свих активности на имплементацији Просторног плана које су у надлежности
општине Бабушница, као и других институција и субјеката на локалном нивоу;
• припрема годишњих програма рада и финансијских планова за период до краја 2027. године у складу са
дефинисаним планским решењима и приоритетима;
• спровођење планских концепција, решења, мера и правила градње приликом израде техничке документације и
урбанистичких планова;
• припрема извештаја о имплементацији планских решења, најмање једном годишње;
• праћење усклађености планских решења са плановима и другом развојном документацијом донетом од стране
Републике Србије;
• провера решења и утврђивање потребе да се приступи изменама Просторног плана, као и предлагање одлука
о измени и допуни Просторног плана.
досадашња тачка 2.2.3.1.. постаје тачка 2.2.4.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ПОДРУЧЈЕ
ПЛАНА, ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТЕ, а текст се мења и гласи:
- СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

Просторни план ће се спроводити, у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи:
1) непосредно:
(1) издавањем локацијских услова на основу планских решења и правила овог просторног плана за објекте и
локације у границама уређајних основа за села, док се за подручја која су обухваћена важећом урбанистичком
планском документацијом локацијски услови издају у складу са истом;
(2) издавањем локацијских услова на основу планских решења и правила овог просторног плана за објекте и
локације ван граница уређајних основа и важећих урбанистичких планова, а за које није обавезна израда
урбанистичких планова - директном применом кроз издавање локацијских услова:
• за изградњу на пољопривредном, шумском и водном земљишту за садржаје за које није предвиђена
израда урбанистичког плана или урбанистичког пројекта;
• за изградњу мрежа и објеката инфраструктуре за које није предвиђена израда урбанистичког плана
или урбанистичког пројекта;
(3) утврђивањем јавног интереса и спровођењем поступка експропријације за планиране површине јавне
намене, у границама урбанистичке планске документације;
(4) израдом пројеката парцелације и препарцелације, на целом простору Општине Бабушница;
2) индиректно:
(1) применом и разрадом планских решења овог просторног плана у планским документима општине
Бабушница (урбанистички планови и др) и урбанистичким пројектима, у складу са овим Планом;
• По потреби, кроз израду одговарајућих урбанистичких планова за насеља за која овај план не садржи
уређајне основе за села;
• Кроз израду урбанистичких планова за зоне и садржаје за које је таква обавеза прописана овим
Планом;
• Кроз израду урбанистичких планова за изградњу објеката и садржаја уз јавне путеве кад је потребна
промена регулације;
• Кроз израду урбанистичких планова / урбанистичких пројеката за изградњу објеката у функцији
туризма, рекреације и ловства на шумском земљишту, а на основу смерница из овог Просторног плана;
• Кроз израду урбанистичких планова за изградњу објеката у функцији туризма, рекреације и ловства
ако немају излаз на јавну површину;
154
• Кроз израду урбанистичких планова за изградњу других појединих намена и садржаја, а на основу
смерница из овог Просторног плана;
• Кроз израду урбанистичких пројеката за изградњу објеката у функцији туризма, рекреације и ловства
ако имају излаз на јавну површину;
• Кроз израду урбанистичких пројеката за намене или садржаје за које је таква обавеза прописана
смерницама из овог Просторног плана.
(2) разрадом планских решења овог Просторног плана у секторским плановима и програмима.
- СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
Даља разрада Просторног плана врши се кроз израду Планова генералне регулације и Планова детаљне регулације,
као и Урбанистичких пројеката (уколико нема потребе за обезбеђењем саобраћајног приступа на јавну
саобраћајницу). Надлежне општинске службе, у сарадњи са Комисијом за планове, ће приступити планирању врсте и
обухвата урбанистичких планова а нарочито за:
а) израду планова генералне регулације (за Бабушницу и Звонце са Звоначком бањом),
б) израду планова детаљне регулације:
-за изградњу бране са акумулацијом на локацији низводно од насеља Љуберађа;
-за простор главних резервоара;
-за простор групних ППОВ-а;
-за магистралне водоводне цевоводе;
- за главне колекторе отпадних вода;
-за уређење водотокова, осим за деонице за које се уређење врши у оквиру постојеће парцеле водног
земљишта;
-за све гасоводе високог и средњег притиска, за локације ГМРС и МРС,
-за трафостанице 110/35/10kV "Бела Паланка" са прикључним двоструким далеководом 110kV,
-за далеководе 35kV: ТС110/35/10kV "Бела Паланка" - ТС 35/10kV "Бела Паланка", ТС110/35/10kV "Бела
Паланка" - ТС 35/10kV "Душник", ТС110/35/10kV "Бела Паланка" - ТС 35/10kV "Бабушница 2", ТС110/35/10kV "Бела
Паланка" - ТС 35/10kV "Долац",
-за зоне производње енергије из ОИЕ,
-за радне зоне површине веће од 2,0ха (ПДР, а ако се не мења регулација може и израда Урбанистичког
пројекта) и зоне угоститељства и туризма веће од 1,0ха,
-за зоне туризма (или делове ових зона), туристичко-угоститељске и спортско-рекреативне садржаје и
зоне (или делове ових зона) – за обухвате веће од 0,5 хектара;
-за каменоломе и руднике,
-за зоне за туристички и други привредни развој за које је неопходно инфраструктрно повезивање на
саобраћајну и другу јавну инфраструктуру (у складу са Законом),
-за зоне због којих је неопходна пренамена начина коришћења земљишта из пољопривредног, водног и
шумског у грађевинско земљиште, проглашења јавног интереса (у складу са Законом).
- друге поједине намене и садржаје и то нарочито за: експлоатацију природних ресурса, нове путеве и
друмски саобраћај, извориште, комплекс трафо станице 110/х, постројења за прераду биомасе, зоне за складиштење /
прераду отпада, а на основу смерница из овог Просторног плана и у складу са приоритетним планским решењима и
пројектима; правила уређења и грађења из овог Плана су усмеравајућег карактера за планове детаљне регулације и
урбанистичке пројекте наведених садржаја и намена,
-за све објекте који користе обновљиве изворе енергије, саобраћајне, инфраструктурне и комуналне
објекте за које је неопходно одредити површине јавне намене.
в) израду урбанистичких пројеката:
-за локалне резервоаре, прекидне коморе и пумпне станице;
-за простор појединачних ППОВ-а;
-за изградњу трансфер станице / рециклажног центра (препоручује се план детаљне регулације уколико је
потребно безбедити саобраћајни приступ са јавне саобраћајнице и дефинисати земљиште за јавне намене);
-за изградњу верских објеката и објеката јавне намене и засве друге садржаје и намене за којима се укаже
потреба),
-за објекте у функцији пољопривредне производње као што су: фарме, већи објекти или групе објеката за
интензивну производњу итд. у оквиру већ дефинисаних категорија објеката које је дозвољено градити на
пољопривредном земљишту.
За све друге зоне и локације за које се током спровођења Просторног плана покаже да је потребно радити
урбанистички план или урбанистички пројекат, у складу са мишљењем Комисије за планове Општине Бабушница
могуће је радити урбанистички план или урбанистички пројекат. Напомиње се да:
- уколико се укаже потреба за израдом планова детаљне регулације за куће за одмор (викенд зоне), правила
градње за изградњу кућа за одмор из овог плана су усмеравајућег карактера.
155
- уколико се укаже потреба за поједина насеља и или њихове делове за која ће се урбанистички планови по
потреби и могућностима доносити, поготово за делове ових насеља који су оријентисани на изградњу привредних
и туристичких објеката и зона, у складу са потребама и могућностима; уређајне основе из овог Просторног плана
представљају плански основ и смернице при изради планова детаљне регулације и урбанистичких пројеката;
- уколико се укаже потреба за израдом планова детаљне регулације за куће за одмор (викенд зоне), правила
градње за изградњу кућа за одмор из овог плана су усмеравајућег карактера.
За потребе изградње објеката ветрогенератора и соларних фотонапонских постројења (соларних

електрана), постројења за биомасу, обавезна је израда планова детаљне регулације, уколико су снаге веће од 1,0 MW.
За остале објекте за производњу енергије из обновљивих извора разрада локације ће се вршити урбанистичким
пројектима.
Границе грађевинских подручја насеља за која ће се радити урбанистичка разрада, у Просторном плану
су дате оријентационо, тј. као прелиминарне, а прецизно ће се дефинисати кроз израду конкретног плана генералне
регулације. Како за насеље Бабушница постоји план генералне регулације, граница је преузета у Просторном плану и
Просторним планом се не дефинишу намене у оквиру исте. За план генералне регулације Звонца са Звоначком
бањом, намене дате Просторним планом у оквиру прелиминарне границе нису обавезујуће, већ су смернице
оријентационе и прецизно ће се дефинисати кроз израду плана генералне регулације. Како се Звоначка бања
простире на територији две административне општине, Бабушница и Димитровград, предвиђа се израда плана
генералне регулације за укупно грађевинско подручје Звонца са Звоначком бањом.
Планирање јавних објеката, објеката и мреже инфраструктуре, комуналних објеката који нису дати у
Плану, као и претварање пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско, уз сагласност управљача, могући су
једино израдом плана детаљне регулације. У правилима грађења и уређења изван утврђених грађевинских подручја је
прописано за које намене и капацитете је обавезна израда урбанистичког плана да би се створили плански услови за
претварање земљишта друге намене у грађевинско земљиште.
Скупштина општине Бабушница, у складу са чланом 46. Закона о планирању и изградњи доноси одлуку о
изради одговарајућег урбанистичког плана у случају потребе утврђивања јавног интереса и/или потребе заштите и
уређења простора од ширег друштвеног интереса.
Границе нових планова детаљне регулације ће се утврдити одлуком о изради плана за свако конкретно
насеље и зону. За привредне зоне (нарочито каменоломе и руднике, производне погоне и сл.) при одрђивању
обухвата нарочито водити рачуна о обезбеђењу безбедног саобраћајног приступа локацији, односно укључивању у
обухват простора потребног за саобраћајнице и заштитни појас око комплекса и сл. којим ће се обезбедити да околна
насеља и намене не буду угрожени од стране производног комплекса који се планира.
План детаљне регулације може се донети и када просторним, односно урбанистичким планом јединице
локалне самоуправе његова израда није одређена, на основу одлуке надлежног органа или по захтеву лица које са
јединицом локалне самоуправе закључи уговор о финансирању израде тог планског документа. Уколико се у периоду
имплементације ППО укаже потреба за разраду одређене локације услед специфичности садржаја, намена или
обухвата или других разлога, према ставовима надлежних општинских служби и мишљењу Комисије за планове,
урбанистички планови ће се радити у складу са концепцијом, смерницама, планским решењима коришћења, уређења
и заштите планског подручја а на основу Правила уређења и грађења, која су утврђена овим Просторним планом.
До доношења наведених урбанистичких планова примењиваће се планска решења која су дефинисана
овим Просторним планом.
Урбанистички пројекти за поједине комплексе израђиваће се у циљу утврђивања примене урбанистичких
параметара и урбанистичког уређења простора, на оним локацијама за које надлежна општинска служба буде
определила потребу израде урбанистичког пројекта.
Израда урбанистичког пројекта је обавезна за фарме, веће објекте или групе објеката за интензивну
производњу итд. у оквиру већ дефинисаних категорија објеката које је дозвољено градити на пољопривредном
земљишту. Израда урбанистичког пројекта није обавезна за појединачне објекте у оквиру домаћинстава,
пољопривредне објекте за сопствене потребе и објекте за становање итд., а изградња истих је могућа на основу
одговарајућих параметара из овог Плана.
Урбанистички пројекат обавезно се израђује ради усклађивања стања на терену и стања у катастру, у
случајевима кад се фактичко стање на терену не поклапа са стањем у катастру. Озакоњење бесправно подигнутих
објеката биће решавано у складу са законским прописима и планским документима. Објекат се, уз обавезну израду
урбанистичког пројекта, изузетно може озаконити и уколико је изграђен тако да габаритом прелази катастарску
парцелу насељске саобраћајнице - улице, не угрожава функционисање улице/некатегорисаног и локалног пута и
коловозну конструкцију и уколико се не налази на траси постојеће и планиране инфраструктуре.
За све локације и објекте за које се процени значај у просторном, функционалном или било ком другом
смислу, или су од утицаја на непосредно или шире окружење, постоји могућност расписивања конкурса од стране
156
локалне управе, или обавезна израда урбанистичког пројекта коју приписује надлежни општински орган. Локације за
урбанистичко – архитектонски конкурс, у складу са потребама и Законом, одређује надлежна општинска служба у
сарадњи са Комисијом за планове Општине Бабушница.
Наглашава се да су намене дате у графичким прилозима овог Просторног плана претежне, да се

морају поштовати правила међусобне компатибилности појединих намена и законски прописи, а графичка решења
су прилагођена размери графичких прилога – често генерализованог приказа. Због тога ће се се за појединачне
парцеле при издавању информације о локацији и локацијских услова користити подаци из Просторног плана (уз
могућност провере и евентуалне корекције са подацима из катастра), а у складу са тим и правила уређења и
грађења из овог Просторног плана.
Такође се наглашава да су обухвати предложених подручја за која ће се радити планови детаљне

регулације дати на Рефералној карти 4: Спровођење плана, оријентациони и да се могу мењати у складу са Одлуком о
изради плана а на основу мишљења Комисије за планове Општине Бабушница, као и на основу реалних потреба и
валидних информација о потенцијалима и ограничењима ресурса у простору, могућностима израде планова за
поједине садржаје и насеља или њихове делове.
У осталом делу територије Општине, планска решења овог Просторног плана спроводе се непосредно
(директно), информацијом о локацији, локацијским условима и грађевинском дозволом према правилима уређења и
грађења из Просторног плана.
На подручјима у обухвату планова вишег реда (просторних планова подручја посебне намене) примењују
се ти планови, а уколико се донесу нови просторни планови подруја посебне намене, Просторни план ће се
усклађивати са њима.
Ступањем на снагу Првих измена и допуна просторног плана општине Бабушница, све одредбе основног
ППО из 2010.године које нису промењене Првим изменама и допунама Просторног плана општине Бабушница 2010-
2025 остају на снази и правној примени.
Сви планови генералне и детаљне регулације и сви преиспитани детаљни урбанистички планови
спроводе се уколико нису у супротности са планским решењима овог Просторног плана и остају на снази до израде и
доношења нових:
1. План генералне регулације Бабушнице и Прве и Друге измене и допуне плана генералне регулације
Бабушнице („Скупштински преглед општине Бабушница" бр. 4/14, 9/17 и 36/21),
2. План детаљне регулације за К. П. бр. 2677 КО Велико Боњинце („Скупштински преглед општине
Бабушница“, број .../18)
3. План детаљне регулације “Пословно производни комплекс 4-1" („Скупштински преглед општине Бабушница“,
број .../16)
4. План детаљне регулације „Постројење за пречишћавање отпадних вода Бабушница" („Скупштински преглед
општине Бабушница“, број .../16)
У складу са Одлуком о максималној спратности по урбанистичким зонама и целинама у поступцима

озакоњења објеката – Скупштински преглед општине Бабушница бр. 19/2015) примењује се следеће:
У поступцима озакоњења објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе,
односно одобрења за изградњу (у даљем тексту: незаконито изграђени објекти), предмет озакоњења не може бити
објекат који има више од две етаже од максималне спратности за ту урбанистичку зону уз могућност озакоњења и
подрумских или сутеренских просторија ако за те просторије не постоје сметње rеотехничке и хидротехничке
природе.Исто правило се примењује и код површина одређених Просторним планом са претежном наменом за
пољопривредно земљиште, шумско земљиште и водно земљиште где је правилима грађења одређна максимална
спратност.
Подручја просторног плана за која се предвиђа израда урбанистичких планова, а планови нису донети
одређује се максимална спратност објеката за озакоњење од П+4.
- ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ

Приоритетна планска решења и пројекти у погледу коришћења природних ресурса су:
- заштита најквалитетнијег пољопривредног земљишта од I до IV катастарске класе, као природног
ресурса и потенцијала за развој пољопривреде;
- заштита пољопривредног земљишта од површинских и подземних вода и процеса ерозије и проноса;
- регулација и уређење речних корита бујичних токова и корита других водотокова како би се спречило
повремено плављење најплоднијег земљишта;
157
- контролисано коришћење хемијских ђубрива и средстава за заштиту биља;

- наводњавање пољопривредног земљишта, као и изградња прихватних резервоара и система за
наводњавање;
- спречавање даљег уситњавања пољопривредних парцела стимулисањем укрупњавања земљишних
поседа;
- привођење култури запуштеног и деградираног пољопривредног земљишта;
- пошумљавање ерозивних предела, при чему су приоритет сливови бујичних токова;
- рекултивација и пошумљавање деградираног земљишта.
Приоритетна планска решења и пројекти у области шумарства и ловства:
- заштита и стабилност шумских екосистема;
- очување трајности приноса и повећање приноса, укупне вредности шума и општекорисних функција
шума;
- стална заштита шума.
Приоритетна планска решења у области заштите животне средине:
- оснивање/функционисање општинског фонда за заштиту животне средине;
- израда дугорочног програма заштите животне средине;
- јачање администратвиних капацитета за ефикасније спровођење прописа у области заштите животне
средине;
- израда интегралног катастра загађивача животне средине;
- формирање јединственог информационог система и увођење мониторинга животне средине (мерења и
осматрања квалитета ваздуха, површинских и подземних вода, земљишта и нивоа буке); увођење мониторинг система
за праћење и контролу свих сегмената животне средине је област која се спроводи кроз следеће приоритетне
активности: израда програма вршења мониторинга квалитета животне средине; одређивање локација и постављање
мерних станица за праћење и контролу квалитета ваздуха, воде, земљишта и нивоа буке; развијање информационог
подсистема јединственог информационог система Републике у области заштите животне средине; доступност
резултата добијених мониторингом квалитета);
- припремање и доношење одлуке о изради Локалног еколошког акционог плана;
- подизање и јачање еколошке свести локалног становништва;
- заштита и правилно управљање угроженим биљним врстама (приоритетне активности: поступање са
дивљим биљним врстама и промет угрожених и заштићених врста флоре према Закону о заштити животне средине
(„Службени гласник РС“, бр.135/04 и 36/09); контрола активности које се обављају на подручју природног станишта
угрожених биљних врста; повећање свести људи о важности очувања биљних врста);
- спречавање или успоравање процеса ерозије земљишта (пошумљавање подручја погођеног ерозијом и
спречавање неконтролисане сече и крчења шума).
Приоритетна планска решења у области заштите непокретних културних добара:
- утврђивање зона заштите око непокретних културних добара уз спровођење мера које пропише надлежни
завод за заштиту
- спровођење мера заштите у околини непокретних добара културе;
- праћење стања и обавештавање надлежној територијалној служби;
Приоритетна планска решења у области заштите од елементарних непогода,
- израда катастра клизишта и карте стабилности терена;
- израда катастра бујичних токова;
- израда програма – плана за проглашење ерозионих подручја на територији општине
- израда програма - плана одбране од бујичних поплава на водотоковима ван система редовне одбране од
поплава.
- микросеизмичка рејонизација територије према степену сеизмичког ризика;
- одржавање постојеће мреже противградних станица;
као и друге обавезе које проистичу из решења Просторног плана, а које су надлежност општине Бабушница.
Планирана категоризација подручја Просторног плана
Стање животне средине и активности на унапређењу
Категорија и подручје Први четворогодишњи период

Средњерочна етапа имплементације
имплементације
Подруче загађене и деградиране Примена мера за спречавање негативних
животне средине утицаја клизишта на путеве и речне Санација клизишта на подручју Општине
Подручја захваћена клизиштем токове
158
Планирање локација за постављање

мерних станица које би вршиле праћење Вршење мониторинга квалитета ваздуха
Подручја угрожене животне средине квалитета ваздуха; спровођење мера за и земљишта и постављање заштитних
заштиту земљишта и подземних вода од зелених појасева око саобраћајница са
Државни путеви I и II реда, зоне интензивним саобраћајем, рекултивација
прекомерне употребе агрохемијских
интензивне пољопривреде и зона и ревитализација напуштених копова,
средстава; ниво буке у оквиру прописаних
експлоатације заштита копова од површинских и
вредности, увођење мера за смањење
негативних утицаја прилоком подземних вода
експлоатације минералних сировина
Подручја квалитетне животне средине Уклањање дивљих депонија; спровођење
мера за заштиту биљног света; заштита
Шуме и шумско земљиште, ливаде и
угрожених врста биљака; заштита шума и Увећање шумског фонда пошумљавањем
пашњаци
шумског земљишта; забрана крчења и и контролом сече шума
честе сече шума
Подручја веома квалитетне животне
средине
Спровођење одрживог развоја и туризма
Специјални резерват природе Венерина Смањење негативних утицаја у уз очување квалитета заштићених
падина, простор за који је покренут заштићеном подручју природних вредности и целокупне
поступак заштите клисура реке Јерме и животне средине
Сува планина
Приоритетна планска решења у области развоја мреже насеља и јавних служби:

• даљи развој Бабушнице, као општинског центра и као примарног центра за развој здравства, образовања,
културе, социјалног старања, и др., као и снажнији развој објеката јавних служби у субопштинском центру
Звонцу/Звоначкој Бањи, Љуберађи, као и осталим локалним центрима са ограниченим функцијама
централитета, у складу са потребама;
• реконструкција постојећих и изградња нових објеката јавних служби;
• обезбеђивање ефикасније доступности корисника објектима јавних служби, односно организовање нових,
прилагођених форми услуга (формирање мобилних служби) и побољшање саобраћајница и јавног превоза
(приоритет има бољи ђачки превоз);
• стимулисање приватног сектора;
• спровођење конкретних акција по насељима у складу са потребама и правилима Просторног плана;
Приоритетна планска решења у области развоја привредних делатности:

• Убрзање реструктурирања предузећа (завршетак приватизације, техничко-технолошко унапређење
производње, развој извозно оријентисаних производних програма) и подстицање развоја нових предузећа
базираних на знању, новим технологијама конкурентним производима,
• стварање повољног пословног и институционалног амбијента за привлачење директних инвестиција и развој
МСП – канцеларије или других стручних служби за локални економски развој, оснивање различитих удружења,
кластера, јачање управљачких и менаџерских капацитета,
• едукација предузетника, усклађивање образовних профила са потребама локалне привреде, стручно
оспособљавање, преквалификација незапослених,
• стварање услова за даљу афирмацију производних специфичности планског подручја: формирање базе
података о локалним предузећима, унапређење предузетничког духа, развој комплементарних производних
програма, интензивирање интерсекторских веза у локалним/регионалним економијама (пољопривреда -
прерађивачка индустрија - услуге – туризам - саобраћај) и
• повезивање са суседним општинама у правцу обликовања заједничких пројеката, обједињавања потенцијала,
комплетирање производње и заједничког наступа на ширем регионалном, републичком и транграничном
тржишту.
• инфраструктурно комплетирање постојећих локалитета и зона посебно у општинском центру Бабушници, уз
адекватне мере заштите окружења током производног процеса,
• стварања просторних услова за развој МСП, просторно и програмско дефинисање индустријских
комплекса/локалитета у микроразвојним центрима израдом одговарајућег урбанистичког плана на основу
инвестиционе документације (студије изводљивости) са проценом утицаја на животну средину,
• реализација радних зона и локалитета, у складу са исказаним потребама и захтевима и реалним могућностима,
при чему се користе комбинована средства општине Бабушница, инвестиционих фондова, кредита и донација,
као и заинтересованих приватних инвеститора;
• израда комплетне истражне, планске и техничке документације за просторе за које се приоритетно искаже
интерес за експлоатацијом минералних сировина, при чему се посебно напомиње да је ово обавеза
159
потенцијалних инвеститора и концесионара, а Општина има посредничку улогу у систему Општина -

инвеститор/концесионар – Држава;
• израда истражне документације за остале просторе (важи посебна напомена из претходне алинеје)
• израда и спровођење пројеката рекултивације и простора који су напуштени или се напуштају као лежишта
(важи посебна напомена из претходне алинеје).
Приоритетна планска решења у области развоја туризма:

- побољшање атрактивности општине као туристичке дестинације:
- развој Звоначке Бање као главне туристичке зоне општине Бабушница;
- покретање израде и израда планова и програма уређења туристичких зона и локалитета у Општини и других
различитих пројеката и програма: пројекти и програми за поједине локалитете у складу са исказаним потребама
(могућност јавно-приватног партнерства и финансирања од стране приватних инвеститора), пројекти реконструкције
саобраћајне инфраструктуре; програм реконструкције и модернизације смештајних капацитета у Општини; програм
едукације становништва који врши прихват туриста у оквиру руралног туризма...(избор програма или пројекта
усклађиваће се на годишњем нивоу са могућностима финансирања);
- израда урбанистичке документације за предвиђене туристичке локације и зоне (по потреби), могућност
финансирања израде ове документације од стране приватних инвеститора;
- валоризација и промоција локалних специфичности, препознатљивих за туристе (домаће и стране);
- унапређење образовања: подизање квалитета услуга, гостољубивост, знање страних језика, развој различитих
сервиса и сл.;
- пружање одговарајућих погодности инвеститорима: посебна погодност се односи на инвеститоре из дијаспоре да
улажу средства у смештајне и друге туристичке објекте;
- унапређење туристичке привреде кроз стално одржавање - и уз помоћ шире заједнице;
- унапређење путне мреже/локалних путева који воде до туристичких дестинација;
- унапређење туристичке привреде путем активности општинске туристичке организације, први задатак: израда
каталога за промоцију туристичких садржаја на територији Општине;
Приоритети у развоју инфраструктуре обухватају различите аспекте унапређења економске

инфраструктуре: изградња и одржавање путне мреже, телекомуникационе мреже, посебно у вези доступности
интернета високог протока, енергетске (посебно гасоводне мреже), водне и канализације (квалитет воде и водоводне
мреже, пречишћавање отпадних вода и сл.), формирање и опремање површина за инвестиције, као и одржавање
инфраструктурних система (уређеност паркова и зелених површина, одржавање гробља, одржавање градских тргова и
улица, уређеност села и сл.) и управљања отпадом (прикупљање, сортирање и одлагање и сл.);
У циљу формирања ефикасног и функционалног саобраћајног система општине Бабушница неопходно је

издвојити следеће приоритете:
1. изградња обилазнице око насеља Бабушница у дужини од око 1,9 км, западном страном реке Лужнице,
поред насеља Извор (део државног пута I реда бр. 9, деоница Бабушница – Доњи Стрижевац);
2. измештање државног пута II реда бр. 244 код насеља Драгинац у дужини од око 1,0км;
3. реконструкција и рехабилитација државних и општинских путева на читавој територији Општине и
изградња неизграђених деоница државних путева II реда.
У области водопривреде приоритети су:
• дефинисање и успостављање зона санитарне заштите око постојећих изворишта;
• реконструкција постојеће водоводне мреже од АЦ цеви на потезу од Љуберађе до Великог Боњинца,
као и прикључење насеља Завидинце на ову мрежу;
• реконструкција водоводне мреже на подручју КО Звонце, као и изградња канализационе мреже на
поменутом подручју (Звонце са Звоначком бањом);
• доградња разводне водоводне мреже у свим насељима;
• изградња главних колектора од насеља до за то насеље предвиђено групно ППОВ;
• изградња планираних ППОВ на подручју Просторног плана;
• изградња секундарне канализационе мреже за употребљене воде у свим насељима;
• изградња бујичних преграда за заустављање наноса на свим водотоцима који пролазе кроз насеља.
У области енергетике приоритетна планска решења су:
- изградња далековода 35kV од планиране ТС110/35/10kV "Бела Паланка" до ТС 35/10kV "Бабушница2";
- изградња транспортног (магистралног) гасовода МГ-10 Ниш-Димитровград (бугарска граница);
- изградња ГМРС „Бабушница“;
- гасификација насеља Бабушница.
Смернице за израду планске документације у области енергетике су:
160
- припремне активности за изградњу ветроелектрана, пре свега испитивање потенцијалних локација, као
и израда студија просторног размештаја и потенцијалних локација ветропаркова са њиховим потенцијалима и
капацитетима на територији Просторног плана;
- израда студија просторног размештаја, потенцијалних локација и могућности коришћења енергије
сунца и интеграције у енергетски систем;
- израда студија о могућности коришћења биомасе и других капацитета ОИЕ локалног карактера;
- доношење законске регулативе, техничких прописа и стандарда везаних за економску ефикасност на
регионалном и општинском нивоу, као и подстицајних мера на свим нивоима.
Приоритет у делу развоја (изградње) фиксне телефоније је да се у што краћем временском периоду
изврши замена постојећих комутационих система (аналогне и дигиталне централе) и изграде нове комутације типа -
истурених комутационих степенса (MSAN) са одговарајућом приступном и транспортном мрежом и то: MSAN
"БелаПаланка", MSAN "Црвена река", MSAN "Крупац", MSAN "Долац", MSAN "Моклиште".
Приоритет у делу мобилне телефоније је првенствено изградња базних радиостаница у непосредној
близини насеља која немају или имају слабе сигнале (постојећих и потенцијалних оператера).
досадашњи пододељак 2.2.3. постаје поодељак 2.2.4. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА, у тачки од 2.2.4.3. УЧЕСНИЦИ У
МПЛЕМЕНТАЦИЈИ, подтачка 2.2.4.3.5. САОБРАЋАЈНА И ОСТАЛА ИНФРАСТРУКТУРА у ставу 6. мења се назив
мобилних оператера и то: „Yettel“ уместо „Telenor“ и „А1“ уместо „VIP“.
досадашњи пододељак 2.2.3. постаје поодељак 2.2.4. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА, у тачки од 2.2.4.3. УЧЕСНИЦИ У
МПЛЕМЕНТАЦИЈИ, подтачка 2.2.4.3.7. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ПРЕДЕЛИ И КУЛТУРНА ДОБРА у ставу 2. после Завода
за заштиту природе Србије (носиоца имплементације) додаје се „надлежни управљачи природних добара“, а остатак
текста овог става се не мења.
У глави II ПЛАНСКИ ДЕО, у одељку 2.3. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ, досадашњи графички прикази (2.3.1. и 2.3.2.) се у
потпуности замењују новим графичким приказима и додаје се нови графички приказ 2.3.3.Смерница за израду плана
генералне регулације за насеље Звонце, и то: .
2 .3 . ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ Р = 1 : 50 000
2.3.1. РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ

1) РК бр. 1: "НАМЕНА ПРОСТОРА"
2) РК бр. 2: "МРЕЖА НАСЕЉА И ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ"
3) РК бр. 3: "ТУРИЗАМ И ЗАШТИТА ПРОСТОРА"
4) РК бр. 4: "КАРТА СПРОВОЂЕЊА"
2.3.2. УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА (1-51) Р = 1 : 5 000
161


162
2.3. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ
2.3.1. РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ 1 : 50 000
1) РК бр. 1: НАМЕНА ПРОСТОРА

2) РК бр. 2: МРЕЖА НАСЕЉА И ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ
3) РК бр. 3: ТУРИЗАМ И ЗАШТИТА ПРОСТОРА
4) РК бр. 4: КАРТА СПРОВОЂЕЊА
2.3.2. УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА (51 уређајна основа за 51 село) 1 : 2 500



ДОКУМЕНТАЦИЈА ПЛАНА:
- ОДЛУКA О ИЗРАДИ ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ

БАБУШНИЦА
- ВРСТА, ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, КВАЛИТЕТ, КОЛИЧИНА И ОПИС УСЛУГЕ ИЗРАДЕ
ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА СА
СТРАТЕШКОМ ПРОЦЕНОМ УТИЦАЈА ПЛАНА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
- УСЛОВИ ИМАОЦА ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА
- ИЗВЕШТАЈИ И ЗАПИСНИЦИ
- РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА ОБРАЂИВАЧА
- ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ ПЛАНЕРА ДУБРАВКЕ ПАВЛОВИЋ – РУКОВОДИОЦА ИЗРАДЕ
ПЛАНА
- РЕШЕЊЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ОДГОВОРНОГ ПЛАНЕРА И ИЗЈАВА ОДГОВОРНОГ ПЛАНЕРА

1ID PPO Babusnica-NACRT Tekst I Refk-Knj1-12.22

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1ID PPO Babusnica-NACRT Tekst I Refk-Knj1-12.22

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ

ПЛАН УРБАН ДОО - НИШ

ИСТ УРБАН ДОО - НИШ

Београд – Ниш - Бабушница, децембар, 2022.

ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНСТИТУТ ЗА УРБАНИЗАМ И СТАНОВАЊЕ

ПЛАН УРБАН ДОО - НИШ

ИСТ УРБАН ДОО - НИШ

Београд – Ниш - Бабушница, децембар, 2022.

ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ

Измене и допуне су урађене у текстуалном и графичком делу Просторног плана

I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

1.1.ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА ЕЛАБОРАТА ЗА РАНИ ЈАВНИ УВИД ПРВИХ ИЗМЕНА

2.1.ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА

2.1.1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА

2.1.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ

2.1.3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА И

2.1.4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ

2.1.5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ И

2.1.6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И

2.1.6.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА

2.1.7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА,

2.1.8. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТУ

2.2. ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА

2.2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

2.2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

Највећа дозвољена спратност и/или висина објеката

2.2.3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА У ОБУХВАТУ УРЕЂАЈНИХ ОСНОВА ЗА СЕЛА

2.3. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗИ

2.3.1. РЕФЕРАЛНЕ КАРТЕ 1 : 50 000

1) РК бр. 1: НАМЕНА ПРОСТОРА

2.3.2. УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ ЗА СЕЛА (51 уређајна основа за 51 село) 1 : 2 500

1. Александровац 27. Кијевац

2.3.3. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ

- ОДЛУКA О ИЗРАДИ ПРВИХ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ

ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Табела 1: Општи подаци о општини Бабушница

„ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА 2010-2025

ПРВЕ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ БАБУШНИЦА 2010-2025

Циљеви развоја по појединим областима:

средине од деградирања услед експлоатације).

Посебни циљеви у области телекомуникација су:

6. адекватно управљање свим врстама отпада;

- водопривреда - четврти правац.

Задовољење потражње за превозом мора се обављати фаворизовањем јавног превоза у односу на

Систем водоснадбевања чине:

„С обзиром на актуелне трендове у планирању оваквих објеката, чија се пракса досадашње

РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА, тачка 2.1.6.5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА, подтачка 1.

Нарушавање квалитета животне

Очување и унапређење квалитета животне средине представља један од основних предуслова за

Планска решења која се односе на заштиту ваздуха:

Планска решења за заштиту вода и заштиту од вода:

• контрола рада свих загађивача (првенствено производних објеката, сточних фарми);

Планска решења за заштиту земљишта обухватају:

Заштита биљног и животињског света:

Остали аспекти заштите животне средине:

Заштита шума, шумског земљишта и дивљачи обезбеђује се забраном и спречавањем:

- криволова, паше, брста, жирења, гајења лисничких и кресаничких шума;

Слика: Заштићена придона добра и еколошки значајна подручја

Увођење природних добара и предела посебних карактеристика у туристичку понуду, представља

На простору Специјалног резервата природе "Венерина падина" у режиму II степена заштите,