Džekob Bronovski

• Reč "KARIJERA" -od latinskog karusa-odnosi se na

kočiju
• Semantički (1803) KARIJERA znači:
• „Tok nečijeg javnog ili profesionalnog života“
• KARIJERA„čovekov tok ili napredak kroz život ili poseban deo
života “ (Okford English Dictionary)
• Definicija se odnosi na:
• Niz aspekata života, učenja i rada pojedinca
• KARIJERA opisuje ZANIMANJE ILI PROFESIJU koja obično
uključuje SPECIJALNU OBUKU ili FORMALNO OBRAZOVANJE
• Međusobno povezan raspored poslova ili aktivnosti, položaja i
radnih iskustva tokom radnog veka
• Ima dva aspekta:
• subjektivni
• objektivni
• SUBJEKTIVNI ASPEKT se ogleda u promeni stavova , interesa,
motivacije i ponašanja
• OBJEKTIVNI u promeni različitih radnih mesta, položaja i poslova
koje obavlja tokom radnog veka
 “MODEL MERDEVINA”
• Tradicionalno shvatanje karijere : POSTEPENO
HIJERARHIJSKO NAPREDOVANJE OD NIŽIH
POZICIJA DO VIŠIH POZICIJA NA RADNOM
MESTU (u profesiji)
• (Neko završi školu/fakultet,zaposli se u
zdravstvu kao radnik najnižeg ranga i onda
polako godinama napreduje u rangu i u plati,
sve do trenutka dok ne pođe u penziju iz iste
organizacije u kojoj je i započeo/la karijeru)
• Najčešće citirane su:
• STRUKTURNE TEORIJE koje ciljaju
pojedinca, njegove osobine ličnosti i
profesionalne zadatke
• TEORIJE RAZVOJA koje su usmerene na
razvoj ljudskih resursa, samo-
percepciju kroz različite životne stilove
 STRUKTURNE TEORIJE
• Pretpostavljaju da izbor profesije zavisi od:
• Poznavanja sebe
• Poznavanja karakteristika profesije
• Dobar izbor između opcija zasnovanih na doslednosti znanja o
sebi i profesiji
• Ljudi imaju tendenciju za takvu profesiju u kojoj će njihove
osobine, veštine, vrednosti iskrsnuti.
 TEORIJA TIPA LIČNOSTI

• HOLLANDOVA TEORIJA
• Ljudi najbolje funkcionišu ,razvijaju se i zadovoljni su svojim
radom i radnim okruženjem ako je u skladu sa njihovom
ličnošću, osobinama, veštinama, vrednostima i sl.
• Što se više toga podudara sa LIČNIM KARAKTERISTIKAMA
pojedinca i specifičnostima posla - profesije, veći je uspeh i
zadovoljstvo na poslu.
 HOLLAND- TEORIJA
• Holland je sortirao tipove ličnosti u šest grupa:
• Realistička
• Istraživačka
• Umetnička
• Društvena
• Preduzimljiva,
• Konvencionalna
 BLAUUOVA TEORIJA
• KARIJERE su skup vokacija (poziva)
• KARIJERA je razvoj profesionalnog ponašanja u funkciji vremena
(Savickas, 2002).
• Definicija naglašava: afinitet, privlačnost i subjektivni „OSEĆAJ
POZIVA“ kojeg pojedinac ima prema svojoj karijeri
• PROFESIJE (zanimanja) predstavljaju samo jedan vid poziva(Blau,
1985).
• PROFESIJA : pojedinac dobija zvanje profesionalca kada je
formalnim putem stekao određene kvalifikacije, veštine i znanja.
• ZANIMANJE jednodimenzionalan i rigidan pojam
 RAZVOJNA TEORIJA
• IDEJA O SEBI je osnovni faktor razvojne
teorije
• Razvija se kroz fizički i mentalni razvoj
pojedinca,između radnog i životnog
okruženja, identifikacija sa profesijom i
kolegama, sticanjem iskustva.(SUPERR)
 HALLOVA TEORIJA
• KARIJERA je
• INDIVIDULANO percepiran sled stavova i ponašanja povezanih
s iskustvom i aktivnostima vezanih uz rad u toku života osobe’“
• KARIJERU čine promene u vrednostima stavovoma, motivaciji
koje se događaju kako osoba postaje starija
• Isto važi i za sestrinsku teoriju
 MODERNA TEORIJA
• „KARIJERA „obuhvata rad pojedinca i druga relevantna
iskustva, unutar i izvan organizacije, koja formiraju
jedinstven obrazac u životu pojedinca“
• Karijera je putovanje kroz život
• KARIJERA -organizovan put kojim pojedinac putuje
kroz vreme i prostor (Van Maanen i Shein, 1997)
• KARIJERA - svako delo koje pojedinac radi u svom
profesionalnom životu." (Verther i Dalavis: 1898, str.
277)
• Kompleksan, multifaktorski zasnovan FENOMEN
• Uslovljena: edukacijom, veštinama, personalnim
karakteristikama, motivacijom i sredinskim činiocima
• „ZANIMANJE ili PROFESIJA zahteva posebno obrazovanje“,
• Podrazumeva napredovanje, progres...
I U SESTRINSKOJ PROFESIJI!!
• „LIČNO ODABRANA sekvenca stavova i ponašanja koji su
povezani sa radnim iskustvom i aktivnostima, tokom
celog života“
• Karijera je “VLASNIŠTVO” individue pa će joj ona
odrediti ciljeve, usvojiti određene strategije kako bi
ciljevi bili dostignuti, i sprovesti planove da bi se na kraju
došlo do željenog ishoda.
• Savremeni uslovi poslovanja nametnuli su
potrebu za drugačijem, širem određenju
karijere. Tako se karijera definiše i kao
• „ INDIVIDUALNI RAZVOJ KROZ UČENJE I RAD
TOKOM ŽIVOTA“(Collin and Watts,1996,
prema Redman & Wilkinson, 2006)
• SESTRE kao i ostali žive u fascinantnom novom radnom svetu: gde
se može da zarađuje na poslovima koji još nisu postojali pre
nekoliko godina
• Tehnologija brzo napreduje,što dovodi do dramatičnih promena u
radnim mogućnostima.
• Danas postoje uzbudljive uloge u društvenim medijima, digitalnom
marketingu i razvoju računarskih igara koje čekaju da se istraže:
• Fleksibilan rad
• Računarski softver inženjering
• Fitness trener
 FAZE RAZVOJA MODERNE KARIJERE
1. Procena
2. Istrazivanje
3. Priprema
4. Privrženost
5. Zadržavanje
6. Prelaz
• PROFESIJA (lat. professio: zanimanje), ZANIMANJE ima više ili
manje specifičan, monopol nad nekim kompleksnim delom znanja i
praktičnih veština za koje je potrebno dugotrajno školovanje te
tako postaje prepoznatljivo u društvu.
• Za neko profesionalno delovanje (lekari, pravnici,
sveštenici,med.sestre univerzitetski profesori) postoji i PRAVNA
SANKCIJA kojom društvo želi osigurati kvalitet usluga.
• PROFESIONALIZACIJA -proces je u kojem se iz zanimanja, postojećih
profesija te međuprofesionalne dinamike oblikuju nove profesije
• Profesije se dele na tri grupe.
• I. KLASIČNE PROFESIJE (lekari, pravnici, profesori)
koje su prve nastale i koje karakteriše visok autoritet
temeljen na znanju i autonomiji u donošenju odluka.
• II.PROFESIJE KOJE SU NASTALE POSLE, kao proizvod
industrijalizacije (inženjeri). One su znatno više
vezane uz strogu podelu rada formalne organizacije,
imaju autoritet znanja, ali relativno nižu autonomiju
u donošenju odluka zbog dominantne funkcije
menadžera.
• III. PARAPROFESIJE (učitelji, medicinske sestre,
socijalni radnici) za koje je potrebno uglavnom kraće
školovanje, imaju manje prepoznatljivo područje
delovanja, direktno su vezane za birokratsku
hijerarhiju i imaju malu autonomiju u donošenju
odluka.
 PROFESIONALNI POSLOVI
• ZAHTEVAJU FAKULTETSKU DIPLOMU I PRIMAJU „PLATU“ ZA SVOJ RAD(NISU PLAĆENI PO SATU)
• RADNICIMA NA PROFESIONALNIM POSLOVIMA SE OBIČNO ISPLAĆUJE GODIŠNJA PLATA, A NE
ZARADA PO SATU, PROFESIONALNO ZAHTEVA USAVRŠAVANJE
• nastavnici
• lekari / hirurzi / stomatolozi
• računovođe
• advokati
• inženjeri
• arhitekte
• umetnici / autori
• dizajneri
• hemičari
• urednici
• naučnici
• registrovane medicinske sestre
 ELEMENTI KARIJERE

• Radno iskustvo
• Društvena uključenost
• Zaposlenje
• Kulturne akivnosti
• Trening
• Interesi
• Volonterski rad
 KONSTRUKTI KARIJERE
• Izbor karijere
• Razvoj karijere
• Dinamičnost karijere
• Prilagođavanje karijeri
• Uspeh u karijeri
• Zadovoljstvo poslom.
• Definisati područja interesovanja
• Napravite listu svih mogućih staza karijere
• Proceniti sopstvene veštine
• Mapirati ih sa dostupnim opcima karijere
• Superr (1957; 1980) je predložio PET stadijuma u razvoju
karijere: rast, istraživanje, uređenost, podrška i skretanja.
Stadijumi su sažeti zbog čestih i dramatičnih tranzicija
povezanih sa konceptom karijera bez granica (Arthur et al.,
1999).
 RAZVOJ KARIJERE-FAZE
• Faze u razvoju karijere se obično vežu za uobičajene faze u
određenim razdobljima čovekovog života
• Da li će se karijera kretati u željenom pravcu ,zavisi i od
spojivosti individualnih karakteristika, osobina i ciljeva sa
organizacionim interesima i potrebama
• U stručnoj literaturi se najčešće navode sledeće četiri faze
razvoja karijere:
 FAZA USPOSTAVLJANJA KARIJERE
• ili FAZA ULASKA U KARIJERU
• Počinje stupanjem individue na posao i obično se vezuje za period
od 18. do 25. godine života
• Aktivnosti :
• uvođenja u posao
• adaptacija na novu sredinu i ljude
• usvajanje znanja neophodnih za početak posla
• preispitivanje vlastitih mogućnosti i sposobnosti
• učenje i prilagođavanje
 FAZA NAPREDOVANJA U KARIJERI
• počinje između 30. i 35. godine i traje do 40. ili 45. godine života. U
ovoj fazi pojedinac je:
• izabrao područje rada,
• uklopio se u radnu sredinu i
• uspostavio karijeru.
• Karakteriše je vidljiv napredak na poslu, potpuna osposobljenost
za samostalan rad, realnije odmeravanje vlastitih mogućnosti i
sposobosti i sl.
• Starosna dob između 30. i 40. godine života smatra se
najproduktivnijom ali i najosetljivijom, sa stanovišta privatnog i
porodičnog života. U tom dobu često je osoba prinuđena da bira
čemu će dati prioritet – ORGANIZACIJI ILI PORODICI.
• počinje između 40. i 45. godine i traje do 50. ili 55. godine života.
• U ovoj fazi zaposlen je:
• stekao određeni položaj unutar organizacije,
• poistovetio se s njom i njenim ciljevima
• izgradio stabilnu karijeru
• Treća faza je faza u kojoj su prisutne i vidljive brojne oscilacije:
• daljim rastom ili zadržavanjem postojećeg stanja ili,
• na kraju, početkom opadanja.
• Period između 40. i 45. godine života je karakterističan i po preispitivanju i
poređenju postignutog, sa očekivanim, kako u karijeri tako i u privatnom
životu..
• Počinje između 50. i 55. godine i traje do penzionisanja(poslednja faza u razvoju
karijere)
• Karakteriše je:
• održavanje karijere
• povlačenje
• pripremanje za penziju
• Prenošenje znanja na mlađe kolege
• Reakcije zaposlenih u fazi kasne karijere su različite: dok jedni jedva čekaju
povlačenje i odlazak u mirniji život, drugi, kojima posao, u stvari predstavlja stil
života, ne mogu da se pomire sa činjenicom da su stigli do kraja.
• Nagla promena tempa i načina života nije ni jednostavna ni prijatna
 SIDRA KARIJERE
• su prioriteti različite nijanse talenata, sposobnosti i ličnost,
koje pojedinci poseduju i mogu se koristiti kao osnova za
planiranje razvoja i promena u karijeri.
• Tehničko – funckionalna kompetentnost
• Menadžerska kompetentnost
• Sigurnost i stabilnost
• Kreativnost
• Autonomija i nezavisnost
• Karijera se gradi i razvija postepeno, u dugom vremenskom periodu
i na sistematičan način.
• Razvoj karijere je proces tokom kojeg se formira poslovni identitet
čoveka.
• Proteže se od vremena rane mladosti, u kojoj čovek postaje
svestan da postoje brojna zanimanja i karijere kojima se ljudi bave,
a nastavlja se tokom čitavog životnog veka.
• To je celoživotni proces u kome čovek upravlja učenjem, radom i
odmorom, menjajući se u nastojanju da dođe do lično
zadovoljavajućeg oblika željene budućnosti
• SAMOPROCENA- uvid u svoju ličnost i sposobnosti, veštine, znanja i interesovanje je
prvi i najteži korak za svakog pojedinca(da se utvrde sopstvene prednosti i ograničenja,
kao i način njihovog preovladavanja .
• Kako pojedinac često nije u stanju da objektivno proceni svoje sposobnosti, u ovoj
fazi je korisno uključiti STRUČNO SAVETODAVNO LICE. (Berkić,1990. str.90).
• UTVRĐIVANJE DUGOROČNIH LIČNIH I PROFESIONALNIH CILJEVA
• Važno da ciljevi budu realistični dovoljno izazovni ali i dostižni, fleksibilni jer
neostvarivanje postavljenih profesionalnih ciljeva može biti snažan udarac Egu i
ozbiljno poljuljati samopouzdanje
• U određivanju profesionalnih ciljeva ne treba zanemariti i LIČNE ŽIVOTNE CILJEVE,
pošto je karijera samo jedan aspekt našeg ukupnog života, u koji posebno spada
porodica
• Zahteva da se šanse i pretnje okruženja uporede sa sopstvenim
prednostima (snagama) i slabostima.
• Potrebno je utvrditi mogućnosti i puteve za otklanjanje nedostataka u
smislu dodatnog obrazovanja i obuke, promene ponašanja.
• Svaki pojedinac treba da utvrdi sopstvene strateške alternative koje će
mu omogućiti korišćenje individualnoh snaga i šansi okruženja i
izbegavanje pretnji. Zato je neophodno sagledati sve činjenice koje utiču
na karijeru i utvridti alternativne mogućnosti tj.opcije
 ODLUKE KARIJERE
• ODLUKA je čin izbora bez obzira da li ste
toga svesni ili ne
• ODLUKA je odgovor na pitanje, zabrinutost ili
problem
• ODLUKE karijere su neprekidni procesi života
koji dopunjuju lične atribute i pomažu da
ostvarite svoje osnovne životne vrednosti.
• ODLUKE o karijeri treba donositi sa velikom
pažnjom, jer one značajno utiču na lično
zadovoljstvo i ispunjenost u životu.
• dobija novo značenje u kontekstu potreba za zapošljavanjem u ekonomiji
znanja
• povećana mobilnost,
• dinamično radno okruženje i
• povećan nivo podrške u karijeri od poslodavaca
• Sve ove karakteristike stavljaju naglasak na individualno i samoupravljanje
u razvoju karijere
• Iako su osnove razvoja karijere (samoprocena, odlučivanje, profesionalna
svest, istraživanje i primena) iste bez obzira na godine, razlike u zrelosti i
životnom iskustvu zahtevaju različite pristupe
 UPRAVLJANJE KARIJEROM - GROW model
KORACI
• Postaviti cilj karijere (Goal)
• Ustanoviti trenutno stanje (Reality)
• Odrediti rešenja/načine kojima će se
ostvariti cilj (Options)
• Pratiti ostvarenja (Will)
• Čovekov potencijal određuje njegov uspeh u radu.
• U užem smislu, asocira uglavnom na :
• SPOSOBNOSTI - ono što čovek može(intelektualne, motoričke, senzorne,)
• ZNANJA – ono što čovek zna. (uključujući i VEŠTINE, - ono što čovek ume-
stečene psihomotoričke ili senzorne spretnosti, koje omogućavaju
pojedincu da lakše i brže obavlja neku delatnost)
• MOTIVACIJE - ono što čovek hoće
• KOMPETENTNOST pojm koji uključuje pored n sposobnosti i:
• motivaciju za rad;
• ični stil rada
• odnos prema samom sebi
• KARIJERA je složen fenomen, u kome veliki broj faktora igra značajnu ulogu
• Genetska predispozicija
• Resursi i barijere okruženja
• Iskustva učenja
• Vrednosti
• Ličnost
• Ciljevi
• Izbori
• Zadovoljstvo
• Promena
• Tranzicije od škole do penzije
• KARIJERA Je važna zato što PREDSTAVLJA ČITAV LJUDSKI ŽIVOT
U RADNOM OKRUŽENJU(Hall 1976).
• Ljudi tokom vremena POSTAJU ONO ČIME SE BAVE i da rad u
začajnoj meri determiniše ukupan kvalitet života.
• Zato je bitan kvalitet posla koji obavljamo, sklad između
zahteva posla i naših profesionalnih osobina i perspektivnost
posla (a ne sama zaposlenost, kao takva)
• ili KARIJERNE ORIJENTACIJE koje su usmerene na njihovo postizanje,mogu
značajno varirati od pojedinca do pojedinca, kao i od kulture do kulture.
• Evropski istraživači (npr. Derr & Laurent 1989) nalaze pet karakterističnih
karijernih ciljeva (orijentacija):
• Težnja za promocijom (uzlazna mobilnost),
• Postizanje sigurnosti (lojalnost firmi i osećanje pripadanja),
• Biti slobodan (autonomija),
• Posvećenost (uzbuđenje samim poslom), i
• Težnja ravnoteži (nalaženje balansa između ličnog i porodičnog života)
 CILJEVI KARIJERE
• Uspeh u karijeri • Profesionalne kompeticije
• Plata • Smislenost
• Pozicija • Učenje
• Beneficije • Mentorstvo
• Status • Budući prosperitet
• Napredak u ličnom
razvoju
Utvrđivanje dugoročnih ličnih i profesionalnih ciljeva
• Prema A. Hirschi (2012), koncepti SAMOUPRAVLJANJA u
karijeri predlažu INTEGRACIJU PONAŠANJA I KOMPETENCIJA u
upravljanju karijerom sa zapošljivošću, prilagodljivošću karijere,
bezgraničnom i proteanskom.
• SAMOPROFILIRANJE, impresioniranje na poslu, društveno
umrežavanje ili ulaganje u nečije kompetencije ljudskog
kapitala
 SUKOB U KARIJERI
• sukob između POSLA, PROFESIJE I PORODICE dolazi kada su zahtevi
profesionalne uloge nespojivi sa zahtevima porodične uloge.
• Sukobi se najčešće dešavaju kada zaposleni rade honorarno,
naizmenično i imaju negativnu socijalnu klimu na poslu
• Takvi sukobi su potencijalne okolnosti da zaposleni postane
neproduktivan, nezadovoljan
• U porodicu dolazi još ranije sukob između posla i porodice ako
zaposleni u svojoj porodici ima partnera koji ne odobrava svog,ako
brak nije jednak ako su deca van predškolska ustanova. Povell i
Mainiero (1993. cit. Sullivan,
• Za uspešnu karijeru neophodni su brojni faktori.
• INICIJATIVNOST u predlaganju rešenja i kreiranju predloga za
budući razvoj poslovanja,
• SAMOPROCENJIVANJE i vrednovanje učinka
• OTVORENOST ka učenju novih veština i sticanju znanja neophodnih
za savladavanje poslovnih prepreka
• POSTAVLJANJE CILJEVA koje je potrebno postići
• KVALITETNO KOMUNICIRANJE sa okruženjem
• STICANJE POVERENJA
• PREDVIĐANJE budućih potreba i drugi.
• je EVALUACIJA LIČNOG NAPRETKA u odnosu na lične
ciljeve u karijeri
• Zadovoljstvo karijerom SINONIM za subjektivni
kriterijum USPEHA U KARIJERI
• SUBJEKTIVNI OSEĆAJ u direktnoj funkciji OBJEKTIVNIH
POSLEDICA – individuino zadovoljstvo je povezano sa
pozicijom u organizaciji ili platom
 KARIJERSKA MOBILNOST
• Razlozi :
• nedostatak veština,
• razlike u platama,
• mogućnosti daljeg obrazovanja i karijere,
• posao i lična sigurnost,
• međunarodni trgovinski sporazumi,
• sporazumi o međusobnom priznavanju i poboljšanja
transporta i komunikacija
• Proces planiranja i razvoja karijere kod žena razlikuje se od muškaraca po
tome što se od žene očekuje da igra određene uloge
• Stereotipi u društvu kao što su
• Različita zanimanja za ženu i muškaraca(muška –ženska)
• Žena - negovateljica i domaćica i
• Muškarac - vođa i hranitelj
• Prekid radnog odnosa zbog porodiljskog odsustva(negativan uticaj na iznos
ličnog dohotka).
• Muškarci imaju veći lični dohodak ,brže napreduju(diskriminacija žene)
• Uključena su dva važna faktora: razvoj karijere i razvoj porodice. Tokom
određenog vremena, žene stavljaju veći naglasak na karijeru ili samo
porodicu
 IMPERTIV
• Zdavstvena nega,od Medicinskih sestara zahteva da deluju
sa visokim moralnim principima.
• Imaju veliku privilegiju
1. ući u život pacijenata kada su oni najugroženiji,
2. čuti njihove najintimnije priče,
3. dodirnuti njihova tela kao niko drugi,
4. pomoći im da donose teške i životne odluke
5. stanu uz njih kad se ponekad svet, kakav znaju,apsolutno
raspada.
 REGULACIJA I LEGITIMIZACIJA SESTRINSKE PROFESIJE
• PROFESIJE osnivaju Profesionalna udruženja i utvrđuju ETIČKE KODEKSE kojima
regulišu svoje delovanje.
• Na kraju sledi LEGITIMIZACIJA i, najčešće, zakonsko sankcionisanje monopola
nad stručnim pružanjem usluga.
• Svako, zanimanje ima pet bitnih elemenata po kojima se razlikuje od
• ostalih.
• To su:
• TEORIJSKO-METODOLOŠKA OSNOVA;
• STRUČNI MONOPOLIZAM;
• PREPOZNATLJIVOST U JAVNOSTI;
• ORGANIZIRANOST;
• ETIKA (Ž. Špore, 1990).
 PROFESIONALNI IDENTITET SESTRE
• Proces kroz koji SESTRA nastoji
da integriše svoje različite uloge
i statuse kao i različita iskustva
u koherentnu,celovitu sliku o
sebi.
• (Epstein, 1978.)
 IDENTITET SESTRINSTVA
• Kompetencije
• Obavljanje posla/delovanje
• Celoživotno učenje
• Ponašanje
 KOMPETENCIJA
• Biti kompetentan znači:
sticati
koristiti
razvijati
deliti
ZNANJE,VEŠTINE I ISKUSTAVA.
“Sve vrste učenja tokom odrasle
dobi s ciljem unapređenja
znanja, veština i kompetencija u
okviru ličnog, građanskog,
društvenog ili profesionalnog
delovanja pojedinca
• Sticanje novih znanja, veština,
sposobnosti, karakteristika i oblika
ponašanja koje omogućavaju sestri
preuzimanje složenijih poslova,
POZICIJA i pripremaju je za
budućnost i dolazeće zahteve.
• Sestre lete iz odeljenja u
odeljenje tokom svoje
karijere.
• Kada se medicinska sestra
nađe u nepoznatom odeljenju
i od nje se traži da pruži negu
za koju je neadekvatno
obučena, možda će morati da
se zapta o svom izboru!!
• Sestrinska nega može da se opiše i kao
umetnost i kao nauka( SRCE I UM)
• U sestrinskom biću leži temeljno poštovanje
ljudskog dostojanstva i intuicija za potrebe
pacijenta..
• Zbog velikog spektra specijalizma i složenih
veština u sestrinskoj profesiji, svaka medicinska
sestra poseduje posebne snage, strasti i
stručnosti da učestvuje u svojoj Karijeri
• SESTRINSTVO IMA OBJEDINJUJUĆI ETOS:
• Kod procene pacijenta medicinske sestre ne uzimaju u obzir samo
rezultate testova.
• Kroz kritičko razmišljanje u sestrinskom procesu medicinske sestre
koriste svoju procenu da integrišu objektivne podatke sa
subjektivnim iskustvom pacijentovih bioloških, fizičkih i
bihevioralnih potreba.
• Ovo osigurava da svaki pacijent, od gradske bolnice do zdravstvene
zajednice u zajednici; državni zatvor u letnjem kampu, dobija
najbolju moguću negu bez obzira KO SU ILI GDE SU.
• SESTRINSKU PROFESIJU prate obeležja HUMANOSTI I ALTRUIZMA
• Sestre u profesiji su vezane za blisku saradnju sa ljudima
• EVROPSKO SESTRINSTVO karakteriše: nedostatak snage i moći u
donošenju odluka u zdravstvu svih nivoa.
• One imaju malo moći i uticaja na nivo zdravstvenog tima kao na
nacionalnom nivou, u donošenju strategija i planova i u dodeli sredstava i
resursa unutar ministarstava zdravlja.
• Više od 90% ovih profesija je ženska i ima karakteristike drugih "ŽENSKIH"
zanimanja: niska plata, nizak status, loši radni uslovi, mala mogućnost
• promocija i lošije obrazovanje.
• AMBICIJA: Snovi su dobri za početak(mali ili veliki)
• VERA: Ako ima snove, sledeći korak je vera da će te ih
ostvariti.
• HRABROST: Najvažnije je da se ne boje, jer je strah najveća
prepreka
• PRIZNANJE GREŠKE: Ako pogrešite, priznajte to. To je
karakteristika uspešnog čoveka. Iz ovoga se može izaći sa
novim iskustvom i pronaći bolji način kako se izboriti.
• NAPORAN RAD: potrebno je uložiti određeno strpljenje i
naporan rad. Uspešni ljudi ne poznaju lenjost.
• KOMUNIKACIJA I UMREŽAVANJE: Bogata mreža poslovnih
kontakata je karakterisitka za uspeh.
• MULTITASKING: Sposobnost obavljanja više stvari odjednom.
• STRATEGIJA: Veštine i sposobnosti, energija i znanje su najbolja
kombinacija da se dođe do uspeha..
• POZITIVAN STAV: Optimizam Uvek očekuju najbolje i čvrsto
veruju da će uspeti i ostvariti ono što su naumili. U većini
slučajeva, to im i uspeva upravo zbog pozitivnog stava prema
životu i svemu što čine.
• OTPORNOST: Uspešni ne posustaju pred problemima ,već
nastoje na što bolji način sa njima da se izbore.
 • SRBIJA
• SVE MEDICINSKE SESTRE
završavaju program opsežnog
U Srbiji danas se SESTRINSKA PROFESIJA deli na 3 obrazovanja i studija
kategorije :
• rade direktno sa pacijentima,
Srednje medicinske sestre čine okosnicu pružanja
zdravstvene nege(inicijalno obrazovanje) porodicama i zajednicom
Više i Strukovne sestre, leče i dijagnostikuju
bolesti, savetuju o zdravstvenim problemima,
upravljaju negom hroničnih bolesti i učestvuju u
kontinuiranom obrazovanju kako bi i dalje bili na
čelu bilo kog tehnološkog, metodološkog ili drugog
razvoja na tom polju
Sestre Specijalisti dodatna znanja iz pojedinih
medicinskih oblasti
• Obezbeđivanje kvalitetne zdravstvene zaštite i postizanje
univerzalnog zdravstvenog osiguranja zavisi od:
• zdravstvena radna snaga sa odgovarajućim brojem kvalifikovane,
motivisane i dobro podržane medicinske sestre.
• KARIJERSKA MOBILNOST može obuhvatati kretanje medicinskih
sestara između različitih specijalnosti i unutar i između
organizacija, sektora, regiona i zemalja.
• Protok medicinskih sestara između zemalja, koje se često naziva
međunarodna migracija, bilo je neprestano obeležje tržišta rada
• Gubitak visokostručnih medicinskih sestara zbog
aktivnog vrbovanja zemalja sa visokim dohotkom
predstavlja kompromis
• Sposobnost nekih zemalja da postignu i održe
poboljšanja i poboljšaju zdravstvene sisteme
• univerzalni pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti I
nezi
 KARIJERIZAM
• Rad na lakom i brzom napredovanju u službi i dobijanju
položaja i zvanja, ali ne na osnovu sopstvene vrednosti i
nesebičnog uspešnog rada za opšte dobro, nego nepotizmom i
dodvoravanjem onima do kojih to zavisi.
 EKSTREMNI KARIJERIZAM

• Nastojanje da se pojam o uspehu zameni prividom uspeha,

npr. korišćenjem “upravljanja utiscima” da bi se stvorio
utisak(impresija)da je uspeh veći negoli je u realnosti.
EKSTREMNI KARIJERIZAM polazi od spoznaje da je
kompetentnost nedovoljna za karijeru, te da je za nju nužan i
marketing.