You are on page 1of 5

Час по реду: 3.

Предметни наставник: Снежана Крстовић Здравковић

Припрема за час
Предмет: Основи геополитике Разред 4/4, 4/5, 4/6, 4/7.
Наставна област: Геополитика ресурса
Наставна јединица: Значај природних ресурса у геополитици
Ученик ће схватити која је улога природних ресурса, како се ресурси
Циљ наставне јединице: деле, који су обновљиви, необновљиви ресурси. Шта
је ,,проклетство“ ресурса.
- Ученик повезиваће своје сазнања из различитих предмета
- Разумеће комплексност геополитике
Очекивани исходи:
- Прави разлику између геополитике и других наука.

демонстративна
Методе рада: метода читања и рада на тексту
истраживачка метода
Облици рада: Комбиновани, фронтални и индивидуални, истраживачки
Приступ раду/платформи
која се користи/начин
комуникације са
Настава се одржава непосредно, у учионици.
ученицима
Планиране активности наставника Планиране активности ученика
Уводни део часа На почетку часа, наставник подсећа - Ученици пажљиво пратe
ученике да по самој дефиницији обраћање наставника
5 минута геополитика је наука која представља - Одговарају на постављено
утицај географских фактора на
питање
положај државе према центрима моћи
и на саму предиспозицију државе да - Сами постављају питања
поставе велесила. Поставља питање
ученицима шта све спада у
географске факторе. Очекиван
одговор – становништво, природни
ресрси, феогравски положај, величина
територије, границе државе,
становништво, климатски фактори...

Средишњи део часа Наставник током дијалога са - Ученици током


ученицима издваја природне ресурсе, објашњења о предмету,
30 минута као један од значајнијих фактора који пишу који део
утичу на геополитику једне државе. геополитике им се чини
То су они који потичу из саме најинтересантнијим
природе и они су које су људи
користили за развој технологије до - Активно учествују у
данас. Не само да је служио за
опстанак, већ и за све већу еволуцију. дискусији
Природни ресурси су мање-више
свима доступни и за њихово црпљење - Дају предлоге у вези
потребна је технологија. Ови ресурси начина рада
се користе за задовољење виталних
потреба и људских и других живих - Наводе примере
бића. Са економске тачке гледишта, - Ученици износе своје
ови ресурси су веома важни за развој мишљење и полемишу на
великих градова, загарантовано задату тему
благостање и побољшање друштва.
Можемо их поделити на различите
врсте у зависности од извора.
Можемо их широко разликовати као
обновљиве и необновљиве ресурсе.
Ово зависи од времена које им је
потребно да се регенеришу док се
користе. Обновљиви су они који су
трајно доступни у природи. Могу
имати тачније место или бити
распоређени широм планете.
Проналазимо сунчево зрачење. То је
извор енергије који се користи за
производњу електричне енергије и
који се налази широм планете. Ова
предност има главну предност у томе
што се не исцрпљује чак иако је
њихова употреба врло раширена.
Неки примери обновљивих
природних ресурса су вода, сунчево
зрачење, ветар и биомаса. Из ових
елемената можемо добити енергију.
Необновљиви извори енергије су они
чије је формирање преспоро да би се
обнављало употребом. Не може се
поново користити и обновити са
довољном брзином. Ови ресурси
постоје у ограниченим количинама на
нашој планети. То су фосилна горива,
као што су угаљ, нафта или природни
гас, минерали, метали, нуклеарна
горива и подземне воде које се налазе
у водоносним слојевима.
Нафта је данас у свету један од
најзначајнијих стратешких производа
(обично се назива „црно злато"). Због
тога земље произвођачи нафте имају
велику моћ у геополитичким
односима, а контрола над
извориштима нафте један је од
најзначајнијих узрока криза у свету.
Земље које су највећи извозници
нафте (али не увек и произвођачи) су
груписане у интересну Организацију
петролеумских експортних земаља.
Највећи произвођачи нафте су:

1. Саудијска Арабија (10,37


милиона барела)
2. Русија (9,7 милиона барела)
3. Сједињене Америчке Државе
(8,69 милиона барела)
4. Иран (4,09 милиона барела
5. Мексико (3,83 милиона
барела)

Природни гас има широку примену


како за грејање, тако и у индустрији.
Државе које су најбогатије
природним гасом су Русија, САД.
Иран, Холандија, Алжир и цео
Блиски исток. Гас се од једне до друге
државе преноси гасоводима. Европа
се снадбева гасом из Русије (повести
дискусију, како санкције Европе -
Русији, утичу на њену снадбевеност
гасом)

Годишње се произведе око 8000 Мт


угља, од чега око 90% каменог угља и
10% лигнита, нешто више од
половине је из подземних рудника.
Приликом подземне експлоатације се
догоди више несрећа, него што је то
случај са површинским ископавање.
Не објављују све земље статистику о
рударским несрећама, тако да су
светски подаци несигурни, али сматра
се да се већина смртних случајева
догоди у рударским несрећама у
Кини : у 2017. години у Кини је било
375 смртних случајева повезаних са
експлоатацијом угља. Већина угља
који се вади је термални угаљ (који се
такође назива парни угаљ, јер се
користи за производњу паре), али
металуршки угаљ (који се назива и
„угљен“ или „коксни угаљ“, јер се
користи за производњу кокса за
производњу гвожђа) чини 10% до
15% глобалне употребе угља. Највеће
резерве углја има САД (25%), Русија
(16%), Кина (12%), Аустралија (9%),
Индија (7,5%), Немачка (6%)

Према постојећим подацима је


последњих година од укупне
количине ископаног угља 76%
искоришћено за производњу
електричне енергије

Већина стручњака верује да


проклетство ресурса није
универзално или неизбежно, већ
утиче на одређене типове земаља или
региона под одређеним условима.
Идеја да ресурси могу бити више
економско проклетство него
благослов почела је да се појављује у
дебатама 1950-их и 1960-их о
економским проблемима земаља са
ниским и средњим дохотком.
Термин проклетство ресурса први је
употребио Ричард Аути 1993. да би
описао како земље богате
минералним ресурсима нису биле у
стању да искористе то богатство за
јачање својих економија и како су,
супротно интуицији, ове земље имале
нижи економски раст од земаља без
обиља природних ресурса.

У завршном делу часа, води се Ученици постављају питања која


полемика о утицају необновљивих су везана за предмет.
ресурса на животну средину и
Завршни део часа наставник сугерише на то који су
разлози што необновлјиви ресурси не
могу у потпуности још увек бити
замењени обновљивим ресурсима.

Начин провере
остварености исхода - Посматра и бележи тачне одговоре
- Уважава различита мишљења
- Инсистира на практичним примерима из живота ученика
- Иницира дијалог и размену мишљења
- Омогућава аргументовану расправу
Самовредновање/напомена
о реализацији планираног

You might also like