Час по реду: 8 Предметни наставник : Снежана Крстовић Здравковић

Припреме за час
Предмет: Основи геополитике Разред 3/1,3/2,3/3,3/4,3/5,3/6
Наставна област: Увод, основи појмови и школе геополитике
Наставна јединица: Закони геополитике
Циљ наставне јединице: Упознавање са најважнијим законима геополитике
Уочавање узрочно-последичних односа, разумевање
Очекивани исходи: значаја закона геополитике, самостало изражавање
мишљења и примена критичког приступа.
Методе рада: комбинована
Облици рада: комбинована
Приступ раду/платформи
која се користи/начин Настава се реализује у учионици
комуникације са ученицима
Планиране активности Планиране активности
наставника ученика
Уводни деочаса - Ученици пажљиво
пратe обраћање
Наставник враћа ученике на наставника
значај великих сила и - Одговарају на
територијалност која је постављено питање
кључна. - Сами постављају
питања

Средишњи део часа Издвајање сукоба копна и

мора као - Ученици током
првог и најважнијег закона објашњења о
геополитике. Уз помоћ карте предмету, пишу који
анализирати положај великих део геополитике им се
сила
чини
некада и сада. Напоменути
значај најинтересантнијим
копнених и поморских сила и
посматрати значај првог - Активно учествују у
закона дискусији
геополитике из угла немачке,
руске и - Дају предлоге у вези
англоамеричке школе начина рада
геополитике.
,,Дуализам Копна и Мора – то
- Наводе примере
је основни закон
геополитике”– сублимисао је - Ученици износе своје
Александар Дугин (1962) мишљење и полемишу
кључну покретачку силу на задату тему
 историје и основну теоријску
мисао класика геополитичке
мисли. Још пре оснивања
геополитике као науке и
дефинисања предмета њеног
истраживања, па и пре прве
употребе тог појма, уочен је
својеврсни геоисторијски
антагонизам копна и воде. Већ
је Фридрих Хегел (Georg
Wilhelm Friedrich Hegel)
(1770–1831) у првој половини
19. века сажео историјске
процесе у контексту
геофизичких ,,принципа
мора”, ,,принципа равница”
и ,,принципа планина” као
нужне саставнице
дијалектичког
кретања ,,принципа историје”.
Међутим, тек средином 20.
века, у делу ,,Земља и море”
Карла Шмита (Carl Schmitt)
(1888–1985), дихотомија
између таласократије
(,,владавина морем”) и
телурократије (,,владавина
копном”) добиће
квинтесенцијалне културно-
политичке, па и
цивилизацијске
карактеристике.
Наставник наводи кроз Ученици постављају питања
Завршни део часа историју примере сукоба која су везана за предмет.
копна и мора.

- Посматра и бележи тачне одговоре

Начин провере остварености
- Уважава различита мишљења
исхода - Инсистира на практичним примерима из живота
ученика
- Иницира дијалог и размену мишљења
Омогућава аргументовану расправу
Самовредновање/напомена о Успешно реализован час.
реализацији планираног