You are on page 1of 14

МЕТОДИКА НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА, колоквијум 1

➪ примери задатака

1. Објасните у чему се огледа васпитни значај наставе природе и друштва.

Васпитни значај природе и друства огледа се у томе да код ученика развија


универзалне вредности истина, правда, слобода.. да ученике подстиче на уктиван живот
у друштву, да негују специфичности конкретних услова у којима ученици живе.

2. Објасните значење појма сцијентизација наставних садржаја.

Појам сцијентизација се односи на приступ методици условљен доминацији принципа


научности, односно фокус је на научним садржајима који треба да се приближе
ученицима.

3. Кумулативност је једна од карактеристика образовних стандарда. Образложите.

Образовни стандарди у Србији су кумулативни, односно узимају у обзир сва битна


знања која ученик стиче током одређеног образовног циклуса, а највиши ниво знања
подразумева овладаност садржајима са претходних нивоа, и диференцирани су на три
нивоа:
 Основни ниво – одређује се минимум нивоа знања и вештина које су потребне
за даљи наставак школовања (80%)
 Средњи ниво – представља оно што `просечан` ученик може да покаже (50%)
 Напредни ниво – указује на знања и вештине које могу да покажу ученици који
ће вероватно бити успешни у старијим разредима (25%)

4. За дати исход, именујте његове сегменте (,,формулу''):

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да Уводна фраза

разврста Активност

животиње из окружења Објекат

на основу начина живота и начина исхране Услов


5. Један од критеријума за избор садржаја Природе и друштва је репрезентативност и
актуелност тих садржаја. Образложите.

Репрезентативност и актуелност подразумева садржаје који су актуелни, из наставних


целина за одређену наставну тему или јединицу издвајају се садржаји који су актуелни.

Односно, указује се на примере из околине чиме се постиже да настава буде


занимљивија и релевантна. На тај начин се бирају типичне друштвене и природне
појаве.

6. Које физичке величине се мере у настави природе и друштва?

Време, дужина, маса и температура.


7. Желимо да изведемо оглед помоћу кога би ученици схватили да је за раст и развој
биљака неопходан ваздух/кисеоник. Материјал за извођење огледа су две исте биљке у
саксијама. Шта je независна варијабла у овој ситуацији? Koје факторе треба
уједначити?

Независна варијабила би био ваздух који је представљен као недостатак. Треба


уједначити, светлост, топлоту, храну, воду, само треба да се разликује ваздух.

8. За обраду наставне јединице Карактеристични биљни и животињски свет водених


животних заједница (3. разред) формулисати оперативне задатке часа (најмање по
један образовни, функционални или васпитни) или операционализоване исходе учења
(најмање три).

Образовни:

Ученик стиче знања о карактеристикама биљног и животињског света водених


животних заједница.

Да наброји и именује биљке и животиње из биж у води.

Функционални:

Да направи ланац исхране

Васпитни:

Развијање свести о очувању животне средине.

Схватање значаја биљног и животињског света.

Исходи:

По завршетку часа ученик ће бити у стању да:

1. Препозна карактеристике б и ж света у воденим животним заједницама.

2. наброји биљке и животње у воденим животним заједницама.

3. да направи ланац исхране у воденој животној заједници.


9. На слици је приказано једно наставно средство. Пронађите наставну јединицу у
оквиру које би могло бити коришћено ово наставно средство.

Материјали, магнетна својства магнета. 3. и 4. Разред.

Које су добре стране овог наставног средства?

Усклађено са наставним сарджајем, прилагођено је ученику 4. Разреда, потстиче


интересовање, јасност, практичност, безбедно...

10. Предмет методике наставе ПиД је

Методика наставе природе и друштва је научна дисциплина чији је предмет


прочвавање законитости васпитања и образовања у настави природе и друштва.

11. Објасните како се мењала настава ПиД од почетка 21. века па до данас.

Па садржаји су дати у виду препоручених где учитељи могу слободно да бирају за


одређену наставну тему, а нису више обавезни. Имамо нацело сцијентизације и
педагогизације.

12. Шта је педагогизација наставних садржаја ПиД?

Педагогизација наставних садржаја је уважавање искључиво законитости в-о рада


(узрасних, психофизичких могућности ученика) у избору садржаја.
13. Које су карактеристике научно писмених особа?

Научно писмене особе одликује знање и разумевање научних појмова и процеса који су
потребни за доношење личних одлука, учешће у грађанским и културним догађајима и
економском напретку итд. Такође, научно писмене особе умеју да поставе питање,
критички размишљају доносе одлуке на основу разума.

15. Објасните са којим се тешкоћама сусрећу ученици приликом разумевања узрочно-


последичних веза међу историским догађајима.

Уленици разумеју настанак историјских промена као узрок протока времена.

Успоставља се узрочно последична веза између одређеног догађаја и онога који следи
за њим.

Јавља се заблуда да пормене настају као резултат директне акције људи или као замена
једне ствари другом.

Редко наводи 3 грешке:

Субјективност ( мисли се да је 1. Св рат отпочео тако што је Хитлер хтео)

Смантизам (Објашњава се уопштеним узроцима)

Емпиризам (више се описује, а треба више да се објашњава)


16. Да ли бисте се за представљање баре као животне заједнице определили за
фотографију или илустрацију?

Определио би се за илустрацију јер она може ориказати сву флору и фауну која чини
ову заједницу. Економичније и практичније.

17. Наставни садржаји ПиД засновани су на завичајном принципу. Објасните.

Наставни садржај природе и друштва заснован је на принципу завичајности што


подразумева изучавање појава у контексту бижег или даљег окружења.

18. Наведите пример наставног садржаја који је погодан за примену проучавања


заснованог на открићу и истраживачким активностима у настави ПиД. Објасните свој
избор.

Вода, својство воде – оглед, где се утврђује пробањем воде, безбојност, нема укус,
мирис, ста се раствара у води, додавањем шећера, сируп, песак, уље.

Деца учествују у том огледу и на тај начин закључују својства воде, односно шта се
раствара, шта не, шта плута по површини, а шта на дну.

19. Наведите врсте истраживачких активности које су примерене у настави ПиД?

Претпостављање, поређење и класификовање, посматрање, мерење, експериментисање


и објашњење и закључивање.

20. Објасните узајамност односа дидактике и методике наставе природе и друштва.

Дидактика проучава законитости васпитања и образовања у наставном процесу, а


методика наставе природе и друштва проучава законитости васпитања и образовања у
настави природе и друштва.

21. Наведите 2 исхода учења из Света око нас који су усмерени на упознавање
друштвеног окружења од стране ученика.
1.__________________________________________________________________________
2.__________________________________________________________________________
22. Оглед и експеримент нису синоними. Објасните.

Експеримент и оглед су намерно и вештачки изазване природне појаве у циљу


истраживања и сазнања. Оглед и експетимент се разлукују. Огледом прикупљамо
податке које нам нуди природа, док експериментом узимамо оно сто нам је потребно да
знамо.

23. Којим редоследом бисте обрадили елементе живе природе са ученицима?


Објасните.

Биљке, животиње, човек – Иде се ок једноставнијег ка сложенијем, апстрактнијем.

Човек је друштвено биће па се учи на кају.

24. Објасните у чему се огледа интердисциплинарни карактер методике наставе


природе и друштва.

Интердисциплинарни карактер методике наставе природе и друштва се огледа у томе


да она обухвата сазнања из природних и друштвених наука, педагошко-дидактичких
наука, као и других релевантних наука са којима је повезана.

25. У чему је разлика између методике наставе природе и друштва и наставе природе
и друштва?

Методика наставе природе и друштва се бави законитостима васпитања и образовања у


настави природе и друштва, док настава природе и друштва тежи ка усвајању знања о
природним и друштвеним феноменима, вештинама, вредностима које су ученицима
потребне и које ће користити за одговоран живот у свету који их окружује.

26. Објасните како се мењала настава природе и друштва од завршетка Другог светског
рата до краја 20. века.

1. фаза 1945. Разматрају се питања о мтодици наставе природе и друштва, уводе се


земљопис и историја, и познавање природе.
2. фаза између 2 рата. Садржаји СОН и ПиД остварују се у прва два разреда у оквиру
предмета Почетна стварна настава.

3. фаза 1958. Почетна стварна настава, након ње се диференцирају Познавање природе,


Земљопис и Историја. 1. 2. И 3. разред Познавање природе, а 4. Познавање природе и
Познавање друштва.

4. фаза 1958. До 2001. 1. И 2. Разред Свет око нас, 3.разред, Природа и друштво. 4.
Разред Познавање природе и Познавање друштва.

2004. У 4. Разреду се укидају 2 предмета остаје само Природа и друштво.

27. За утврђивање наставне јединице Угаљ, нафта, гас - необновљиви извори енергије
(4. разред) формулишите оперативне задатке часа или операционализоване исходе
часа (најмање 3).
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________

+ наставне јединице:

Промене агрегатног стања воде при загревању и хлађењу (2. разред)

Карактеристични биљни и животињски свет водених животних заједница (3. разред)

28. Наведите примере наставног садржаја који је погодан за примену експозиторног


поучавања (смисао рецептивног учења) у настави природе и друштва. Објасните свој
избор.

Погодни су картографски садржаји зато што су потпуно страни ученицима и зато што
имају 3 проблема картографских садржаја (размера, птичија перспектива и симболи и
ознаке на картама). То је ученицима компликовано и зато им је потребна наша помоћ.
29. Објасните усклађеност света који нас окружује и интердисциплинарног карактера
наставе природе и друштва.

Садржи разне дисциплине у себи где се акценат ставља на повезаност друштвених и


природних наука- појава. И у свету који нас окружује су друштвене и природне појаве
међусобно условљене.

30. Наведите 3 варијабле које се јављају у експерименту у настави природе и друштва.


Објасните улогу сваке од њих.

● Независна варијабла - експериментални фактор, фактор кога уносимо у


експеримент чији учинак желимо да испитамо

● Зависна варијабла – последице које настају услед деловања експерименталног


фактора

● Контролна варијабла - део експеримента у којој се не уноси експериментални


фактор.

● 31. Објасните разлику у грађењу система појмова који се односе на наставне


садржаје о природи у односу на друштвене феномене који се израчунавају у
настави природе и друштва

● Појмови везани за природу изучавају се од најопштијег нпр. природа, ка


конкретнијим појмовима нпр. жива и нежива природа.

● Појмови везани за друштвене феномене изучавају се у различитом смеру.


Полази се од конкретних појмова нпр. насеље, ка општијим појмовима нпр.
држава.
32. Објасните значај претпостављања као истраживачке активности у настави природе
и друштва.

Након формирања истраживашког питања, формирају се претпоставке о могућем


одговору на истраживачко питање. Заснива се на претходном искуству ученика где су
ученици стављени у позицију да размишљају о могућем резултату и на тај начин се
подстичу.

33. Наведите пример два наставна садржаја из Света око нас/Природе и друштва у
којима је могуће мерење времена.

1. Сналажење у времену – Дан, седмица


2. Сналажење у времену - Месец, година

34. Објасните могуће тешкоће са којима се ученици сусрећу приликом разумевања


разлике између узрока и повода појава које се изучавају у настави природе и друштва.

Повод ученици сматрају као узрок, повод је узрок. То се дешава јер је повод
конкретнији и разумљивији.

35. Наведите 4 групе задатака методике наставе природе и друштва . Објасните један од
задатака по избору.

Историјски задатак – бави се развојем методике наставе природе и друштва током


историје са циљем њеног унапређивања.

Теоријски, практични и истраживачки задаци.

36. Једна од разлика између наставног садржаја Света око нас/Природе и друштва и
наука из којих потичу ти садржаји је - сврха изучавања. Објасните.

Овладавање наставним садржајима није у функцији откривања нових научних истина,


већ у функцији остваривања циљева и задатака наставе.
37. Објасните како су истраживачке активности које се односе на биолошке
садржаје у настави природе и друштва повезане са биологијом као науком.

ПиД користи исте методичке поступке, исту методологију, сазнајни пут као и у
биологији.

38.

39.

2. разред, Годишња доба.


Приликом обраде наставне јединице зима у оквиру годишњих дова, може се пирказати
ова слика како би ученицима приказали животиње које не улазе у хибернацију и које
приживљавају тако што се од хладноце бране својим крзном, а једу гране преко зиме,
односно кору.

40.

Резултат: Флаша се спљоснула на хладном ваздуху када се поново изложи толом она се
врати у првобитно стање.

Закључак: Ваздух се на хладном скупља, а на топлом шири.

41.

Базни домен – занимања људи (професије) представљени као зупчаник битни делови машине.
Циљни домен –делатност. повезаност занимања, привреда, индустрија која не може да
функционише једно без друго.
42.

Базни домен – 7 патуљака = 7 дана.


Првих 5 патуљака су мање расположени у знаку 5 радних и досаднијих дана, а задња два су
расположена у виду викенда, где људи обицно одмарају.

43.
44.

4. разред, Први светски рат, „Наталијина ромонда“ која је симбол српске војске која се брзо
опоравила након преласка преко Албанију. Њој је потребно мало воде да би се опоравила па је
зато узета као симбол српске војске.

You might also like