ИЗВОРИ ЗНАЊА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

ВРСТЕ ИЗВОРА ЗНАЊА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Изворима знања може се назвати све оно што из чега ученици уче, одн. црпе информације у
процесу учења. Извори знања стављају ученике у непосредан однос са наставним садржајима
и у активну позицију у наставном процесу.

Де Зан изворе знања сврстава у две велике групе:

1. изворна стварност
2. наставна средства (дидактичко-методички преобликована изворна стварност), одн.
наставни медији који представљају средство преношења различитих врста
информација

Проширена класификација извора знања, одн. ресурса за учење:

1. прави објекти из природног и социјално-културног окружења:

 Природни објекти/предмети: животиње, биљке, стене и узорци
 Социо-културна добра која су производ људског рада: зграде, споменици,
музички инструменти, алатке, уметничка дела
2. људски ресурси – професори, ученици, гостујући предавачи
3. наставни медији у ужем смислу:
 Аудитивни: глас, аудио-записи
 Визуелни:
 штампани материјали (уџбеници, додатна литература, часописи, новине,
документа)
 слике (дводимензионални записи) – иконичка средства која се не пројектују
(слике, фотографије, мапе, постери, дијаграми, графикони, стрипови) и
иконичка средства која се пројектују (слајдови, ППТ презентације, филмске
траке, графофолије)

Узимајући у обзир наведене класификације, фокусирали смо се на три велике групе извора
знања:

1. Изворна (непосредна) стварност и искуства ученика о тој стварности

2. Наставна средства, одн. наставни медији
3. Људски ресурси
Изворна (непосредна) стварност и искуства ученика

Разликујемо три варијанте коришћења изворне стварности у настави ПИД:

1. Природне и друштвене појаве у природном амбијенту – најприроднији начин

посматрања и изучавања окружења (нпр. уочавање врста дрвећа у шуми, посматрање
понашања пешака у саобраћају)
2. Природне и друштвене појаве изван природног амбијента (нпр. ученицима је тешко
доступно посматрање риба у мору, па их могу посматрати у акваријуму који није њихов
природни амбијент). Музејски експонати представљају социо-културна добра која се
изучавају изван њиховог природног амбијента.
3. Уношење делова изворне стварности у учионицу, одн. у наставни процес (формирање
хербаријума, збирка стена, колекција различитих врста земљишта, играчке из
прошлости и сл.)

Искуствени појмови су носиоци значења и могу да олакшају разумевање апстрактних

феномена, али такође могу створити проблеме, јер значења тих појмова нису увек тачна и
могу да представљају сметњу усвајању научних појмова. Због тога се нејасна значења која
носе искуствени појмови називају заблудама које настају из претпојмовних знања или
наивним концепцијама.

Наставна средства/наставни медији

Када нисмо у могућности да ученицима приуштимо посматрање изворне стварности,

користимо дидактичко-методички преобликовану изворну стварност – наставна средства,
одн. наставне медије. Наставно средство, без обзира на то да ли се набавља од
специјализованих фирми или их израђују учитељи (са ученицима), мора да задовољи
одређене критеријуме.

1. Усклађеност са наставним садржајима на које се односе, циљем и исходима

СОН/ПИД
2. Прилагођеност узрасту ученика
3. Селективност информација које садржи
4. Подстицање активног приступа ученика
5. Подстицање интересовања ученика за наставне садржаје који се изучавају
6. Довољна величина и јасност
7. Безбедни за примену у настави
Неке од најчешћих грешака које се јављају приликом коришћења наставних средстава су:
коришћење великог броја наставних средстава у кратком временском периоду услед чега
суштина појаве остаје „замагљена“, а наставна средства се кратко и површно посматрају, што
доводи до тога да се наставна активност сведе на чулно спознавање, уместо да наставно
средство буде полазна тачка за даља уопштавања и разумевање суштине појаве која се
изучава. Коришћење више од једног наставног средства на часу не значи прост збир
различитих медија, већ их је потебно повезивати у систем медија тако да буду у функцији
остваривања постављеног циља и исхода часа.

Модели и макете су верни прикази појава, објеката из стварности и као такви представљају
значајне изворе знања у настави природе и друштва. Модел приказује суштину оригинала,
његова карактеристична својства и односе који пружају могућност за даљу анализу и
разумевање целине појаве/објекта. Пружају велики степен очигледности и динамичности.
Модели који су пригодни за примену у настави ПИД су: модел кружења воде у природи,
модел слојева земљишта, модел часовника, модел струјног кола итд.

Миронов указује на два типа моделовања:

 Материјални модели – сачињени су од погодних материјала и представљају одређена

својства живих бића и појава. Могу бити статички (модел људског тела, модел облика
рељефа) и динамички (модел вулкана, модел Сунчевог система), под условом да се
неки делови померају и тако приказују односе међу објектима/појавама.
 Знаковно-симболички модели – презентују својства оригинала помоћу различитих
знакова, симбола, графичких приказа (нпр. еколошка пирамида, ланац исхране).

У настави ПИД могу се користити макете – умањен приказ већих површина или објеката.

Диорама представља тродимензионални приказ целовите сцене коју чини позадина и

минијатурне фигуре или цртежи са „стопицама“. Триорама је слична диорами, али је
смештена унутар издубљене пирамиде направљене од картона. Диораме и триораме могу
бити само визуелни приказ, а могу бити и праћене текстом.

Слика (цртеж, илустрација, фотографија) представља дводимензионални наставни медиј

који има велики значај у настави природе и друштва. Помоћу њих се могу приказати
појединости, као и сложени системи. Уз то, лако се чувају, а њихова набавка или израда нису
скупе. Иако је статичан медиј, слика може наговестити покрет, проток времена, одн.
приказати динамику неке ситуације.
Слике могу имати различиту методичку фунцкију – могу да буду подршка, допуна излагању
учитеља или уџбеничком тексту или могу бити (релативно) самостални носиоци
информација. Такође, могу да прикажу проблемску ситуацију. Слике могу да прикажу неку
појаву коју је немогуће или тешко могуће приметити посматрањем стварности (нпр.
илустрације животних заједница).

Фотографије представљају приказ дела стварности у одређеном тренутку. Као такве, оне
представљају вернији приказ стварности од илустрација.

Апликације представљају посебну врсту слика или фотографија мањих димензија које се
причвршћују на већу слику и формирају нову целину.

Географска карта представља дводимензионални визуелни наставни медиј.

Графички прикази наставних садржаја, графикони представљају прегледно и скраћено

преношење идеја и информација и односа међу њима комбинацијом речи, бројева и цртежа.
Графикони ученицима могу бити понуђени као извор информација или их ученици могу
креирати на основу прикушљених података током истраживачких активности (нпр. праћење
промена у висини биљке). Акценат треба да буде на тумачењу односа, а не на читању бројева
са дијаграма.

Стрип представља сликовни или комбинацију сликовног и текстуалног извора знања.

Примена стрипа у настави ПИД најчешће се своди на тумачење стрипа који се односи на
наставни садржај. Друга могућност је креирање дела стрипа од стране ученика кроз уношење
текста у празне облачиће.

Уџбеник представља важан извор знања у настави ПИД. Уџбеник треба да помаже ученику
да конструише знање властитим напором, одн. треба да буде у функцији развоја ученика и
оспособљавања за целоживотно учење. Када говоримо о уџбенику за ПИД/СОН потребно је
да он подстиче оне начине учења који су специфични за одређене научне дисциплине.
Уџбеник својим приступом и језиком мора да:

1. буде прилагођен узрасту ученика коме је намењен,

2. обезбеђује хоризонталну и вертикалну повезаност садржаја,
3. подстиче уочавање повезаности свакодневног живота са школским знањима,
4. садржи питања и задатке који подстичу различите начине и нивое учења,
5. структура лекције прегледно користи графичко-ликовна решења и да су та решења
доследно примењена у целом уџбенику.
Уџбенички комплет у настави ПИД чине уџбеник (као основна књига) и радна свеска
(која има функцију утврђивања, увежбавања и самопровере ученика).

Појава дигиталних уџбеника или дигиталних додатака штампаним уџбеницима

омогућава да се превазиђе једно од ограничења штампаних уџбеника – застаревање
података од једног до другог издања уџбеника. Дигитални уџбеник омогућава високу
индивидуализацију процеса учења и интеракцију са корисником, уз стално и готово
тренутно пружање повратне информације о показаном знању ученика.

ТВ емисија, филм, анимација припадају групи тзв. динамичких наставих медија јер
омогућавају приказивање процеса, промена, одн. неку врсту радње. Као и у случају слика,
приликом посматрања ових наставних медија потребно је упутити ученике на шта треба да
обрате пажњу, одн. на која питања треба да пронађу одговор у филму, ТВ емисији или
анимацији.

Аудио-запис

Са појавом мултимедијалних извора знања појављују се медији који се не могу сврстати ни

у једну од група (аудио, визуелни или аудио-визуелни медији). То су дигитални медији. У
дигиталне медије убрајамо дигиталне симулације, едукативне игрице и Power Point
презентације.

Дигиталне симулације представљају приказе одређених (најчешће природних) појава чији

се фактори могу варирати. Користимо их када нам није доступно да изводимо огледе или
морамо да чекамо много времена на резултате огледа.

На различитим интернет-страницама могу се пронаћи и дигиталне игре помоћу којих

ученици могу проверити сопствена знања и одмах добити повратну информацију о
тачности урађеног.

Power Point презентације представљају дигиталну алатку за креирање и приказивање

мултимедијалних садржаја. Могу се користити како би се ученицима приказао текст,
демонстрирале слике, видео-записи или анимације које приказују садржаје који се
изучавају. Оне омогућавају и креирање различитих наставних средстава као што су
асоцијације, квизови, једноставније анимације чији се делови могу повезати тако да
ученици добију повратну информацију о тачним решењима.

Разлика између наставних средстава/медија и наставних помагала – Наставна средства

(нпр. филм, PP презентација) су извор информација, одн. извор знања или носилац садржаја
учења, док су DVD плејери, рачунар или нека друга врста пројектора само уређаји који
технички омогућавају приказивање наставног средства, па их због тога називамо наставна
помагала.

Људски ресурси

Људски ресурси, одн. особе из учениковог оркужења (укључујући и учитеља) представљају

важан извор знања са којим ученици успостављају двосмерну комуникацију и посебан
емотивни однос. Сарадња са људима из окружења представља начин за повезивање наставе
са свакодневним животом.