PITANJA ČITALACA READERS’ QUESTIONS

V. Ilić, M. Antić

CELULOZNE ELEKTRODE

Stručni rad / Professional paper Adresa autora / Author's address:

Vera Ilić, dipl.ing i Milica Antić, dipl.ing.
UDK / UDC: 541.135: 5-035.4
Zavod za zavarivanje, Grčića Milenka 67, Beograd,
Rad primljen / Paper received: Srbija.
15.11.2011

Do pre 40-tak godina cevi su se zavarivale kiselim i oksidno-kiselim obloženim elektrodama, a sa razvojem
rutilno i bazično obloženih elektroda, zavarivanje cevi se izvodi u skladu sa njihovim razvojem. Masovnija
primena celulozno obložene elektrode počinje u periodu od 1970-te godine.
Najveći procenat primene celulozno obložene elektrode je u SAD-u. API standardi (American Petrol Institute)
odn. API 1104, API-5L regulišu ovu oblast. Generalno, sve celulozno obložene elektrode, bez obzira da li su
niskolegirane ili nelegirane, spadaju u grupu dobro prodornih ili dubokopenetrirajućih elektroda.
Radi boljeg razumevanja, ukratko, treba objasniti karakter i metaluršku ulogu drugih tipova obloženih elektroda
sa kojima se u zavarivanju češće srećemo, jer je suštinska razlika između celuloznih i ostalih tipova upravo u
metalurškim reakcijama koje se odvijaju pri topljenju.
Kod kiselih i oksidno obloženih elektroda, plašt je formiran tako da je količina Fe, Mn oksida vrlo velika. To se
postiže dodatkom hematita i hausmanita u oblogama. Ovo dovodi do toga da se rastopljeni metal ponaša
veoma reaktivno, jer gasna atmosfera sadrži visok % O2 i H2, a napon električnog luka kod ovih tipova zavisi od
srazmere Na i K (kao jonizujućih elemenata). Njegove vrednosti su od 22 do 35 V, tako da se ove elektrode
koriste uz upotrebu naizmenične struje.
Topljenje rutilno obloženih elektroda, kod kojih su Mn i Fe oksidi zamenjeni rutilom (TiO2), a time i deo SiO2
zamenjen sa TiO2, odražava se na pretapanje, jer je istopljeni materijal manje oksidisan pa je i topljenje mirnije.
Istopljeni materijal je sitnokapljičast a razlivanje dobro, uz formiranje glatke troske koja se sama odvaja. Zato
rutilne elektrode nisu osetljive na izbor polariteta ili vrste struje. Rutil je svakako bolji jonizator od Mn i Fe ruda
ali se ta njegova osobina neutrališe dodatkom drugih komponenata u oblogu. Zbog sastava komponenata, koje
pored strujnih i zaštitnih komponenata sadrže i legirajuće elemente, rutilno obložene elektrode ne podnose
velike jačine struje. Ako se, ipak, primeni viša struja od propisane, dolazi do usijanja jezgra, obloga gubi
svojstva i nastaje porozan šav.
Bazično obložene elektrode su zasnovane na CaCO3 i CaF2 i drugim šlajkoformiračima u ograničenoj količini.
Metal šava se dezoksidiše ferolegurama FeSi, FeMn i FeTi. Stabilizacija i napon luka kod ovih elektroda zavise
od visokog udela CaCO3, što omogućava zavarivanje naizmeničnom strujom, ali i veoma visokog napona
otvorenog strujnog kola. Bazične elektrode se uspešno pretapaju i na jednosmernoj struji + polu. Na - polu se
javlja veće rasprskavanje, iako je tada istopljeni metal sitnokapljičast. Promena napona luka kod ovih elektroda
nije poželjna, dakle luk mora biti konstantan, što se postiže odgovarajućim udelom CaCO3 koji je istovremeno i
formirač gasova. Bazične elektrode su izuzetno osetljive na vlagu. Mora se naglasiti i to da je bazičnom
elektrodom veoma teško, ili gotovo nemoguće, postići neporozan „rentgenski čist koreni zavar“, jer se ne može
obezbediti veoma kratak luk. Pored toga, zaštitа istopljenog metala u korenu nije dovoljna.
Prvi primeri postizanja sadržaja visoke koncentracije gasne komponente, koja redukuje jonizacioni potencijal
alkalnih elemenata, postignut je tako, što je rutilno obloženim elektrodama dodavana celuloza (od 7 do 12 %).
Međutim, kod celuloznih elektroda sadržaj celuloznog praha u obliku α-celuloze, računajući na suvu
komponentu, kreće se od 40 do 55%. Razumljivo je da tako velika količina celuloze stvara veliku količinu
gasova.
Celulozne elektrode se obično proizvode sa tankom i srednje debelom oblogom, koja sadrži oko 50% organskih
sagorivih komponenti, kao što su celuloza u prahu, papirna pulpa i/ili drveno brašno. Organske komponente
potpuno sagorevaju (100%) na temperaturi električnog luka, stvarajući gasove (CO, CO2, H2) koji obezbeđuju
visok pritisak u luku, čime se ubrzava topljenje čeličnog jezgra elektrode i obezbeđuje duboka penetracija. U
poređenju sa drugim tipovima obloga, celulozne obloge daju oko 70% veću penetraciju od ostalih. Ova
sposobnost je značajna za premošćavanje zazora u žlebu za zavarivanje. Organske komponente u oblozi
takođe stvaraju malu količinu troske, koja se lako uklanja.
Posledicа disocijacije organskih supstanci u električnom luku je zaštitni gas visokog pritiska što obezbeđuje:
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE 4/2011, str. 171-173
171
 PITANJA ČITALACA READERS’ QUESTIONS

- Brzi prelazak materijala iz elektrode u šav

- Povećan napon električnog luka
- Brzo topljenje elektrode
- Duboku penetraciju i uvarivanje
- Relativno malu masu koeficijenta obloge
- Malu količinu troske koja se brzo stvrdnjava
Napon praznog hoda kod celuloznih elektroda, u zavisnosti od prečnika i struje zavarivanja, kreće se od 30 do
40V. Ali pored visoke koncentracije gasoformirajućih komponenti organskog porekla, celulozne elektrode sadrže
i okside SiO2 koji zamenjuju Al2O3. Ova zamena obezbeđuje povećanje napona luka za više od 5V. Dakle,
napon luka se tokom topljenja povećava stalno, a to se tumači jonskom teorijom troske.
Posebna prednost celuloznih obloga je činjenica da se ovim tipom obloženih elektroda omogućava zavarivanje i
u vertikalnom položaju na dole.
Prikaz položaja zavarivanja u radu sa celuloznim elektrodama dat je na slici 1.

Ova sposobnost celulozno obloženih elektroda obezbeđuje njihovu primenu za kružno zavarivanje cevi. Na
osnovu navedenih specifičnosti prednosti celuloznih elektroda su:
1. Mogućnost zavarivanja odozgo nadole
2. Duboko uvarivanje
3. Dobra gasna zaštita i to gasovima koji nisu opasni po zdravlje čoveka
4. Velika brzina topljenja i zavarivanja
5. Dobro premošćavanje zazora i pukotina
6. Neosetljivost obloge na atmosfersku koroziju

Tehnika zavarivanja odozgo na dole omogućena je efektima viskoziteta troske, koeficijenta obloge i količine
troske. Naime, visok viskozitet troske, niska vrednost koeficijenta obloge i mala količina troske koja se brzo
stvdnjava, je upravo ono što omogućava zavarivanje u ovom položaju. Naravno, bitan je pravi odnos ovih
faktora.
Celuloza u oblozi, koja, u stvari, izgori u električnom luku, stvara visoku koncentraciju gasa koja, pored zaštite,
omogućava i brzo izdavajanje troske iz rastopa.
Duboko uvarivanje i dobra gasna zaštita
Termička disocijacija celuloze i drugih organskih i ostalih komponenata koje stvaraju gasove, hladi elektrodnu
žicu. Termoemisija elektrona (disociranih u električnom luku) je zato smanjena, a povećan je napon luka i napon
zavarivanja. Povećanje energije luka ima za posledicu povećanje dubine uvarivanja. Velika količina gasova
visokog pritiska potpuno istiskuje atmosferu iz luka i time sprečava štetni uticaj okolne atmosfere na zavareni
spoj.
Velika brzina topljenja i zavarivanja
Navedeni razlozi, koji dovode do povećanja napona luka, prouzrokuju dodatno povećanje apsolutne brzine
topljenja elektrode. Sa druge strane, stvaranje veoma male količine troske koja veoma brzo očvršaćava ,ne
utiče na proces zavarivanja i time znatno povećava brzinu zavarivanja. Napominje se da je, u odnosu na rutilno
obloženu elektrodu, brzina veća i do 50%.
Neosetljivost na atmosfersku vlagu
Termičkom disocijacijom celuloze dolazi do stvaranja velike količine atomiziranog vodonika. Vodonik se rastvara
u istopljenom metalu šava stvarajući veliku količinu difundovanog vodonika u šavu ( koji se kreće i više od
50ml/100 g šava) .
Međutim, jaka struja u toplom prolazu (hot pass) i popuni dovodi do toga da se koreni zavar i ostali žare, a
zarobljeni vodonik isplivava. Zato nije bitno koliko će se vodonika iz H2O uneti u zavar. Kod drugih tipova
elektroda (na pr. bazičnih) sadržaj vodonika veći od 5ml/100g čistog metala šava, izavao bi katastrofalne
posledice.
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE 4/2011, str. 171-173
172
 PITANJA ČITALACA READERS’ QUESTIONS

Kod spojeva zavarenih celuloznim elektrodama, potvrđeno je ispitivanjem, da vodonik normalnim hlađenjem
pada na 70% od prvobitne vrednosti, a posle 1 sata za više od 10 puta.
Prednosti elektroda sa celuloznom oblogom za primenu na otvorenom gradilištu - terenskim uslovima, bez
sumnje su velike, jer nema potrebe za dodatnim sušenjem, nema posebnog čuvanja, a ova naizgled mala
prednost je ustvari, velika ušteda.
Dobro premošćavanje zazora i pukotina celuloznim elektrodama je osobina koja je naročito izražena pri radu
na terenu. U vrlo teškim uslovima, bez obzira na opremu za centriranje, vrlo je teško da se postigne
jednakomerni žleb po celom obimu cevi. Zato je potrebno da elektroda dobro premosti žleb. Upravo zbog
osobine dubokog uvarivanja, uspešno se premošćava žleb kod zazora koji se kreće od 0,9 do 2,4 mm kod
korenog zavara.
Mala količina troske obezbeđuje da se topli prolazi izvedu odmah posle korenog zavara (max.10 min posle prvih
prolaza), a da se pri tom ne zarobljava troska, koja će, u ovom slučaju da “ispliva’’ na površinu poslednjeg
zavara toplog prolaza.
Cevi se, po pravilu, od strane proizvođača čeličnih cevi, isporučuju prema zahtevima važećih (i ugovorenih)
standarda, što podrazumeva obrađene krajeve u okviru dozvoljenih tolerancija mera i oblika. Pre početka
zavarivanja površine žljeba moraju biti suve i očišćene od korozije, ogorina i drugih nečistoća. Ukoliko su ivice,
kod proizvođača cevi, zaštićene premazima za zaštitu, potrebno je površinu cevi očistiti spolja i iznutra sa svake
strane od najmanje 10 mm.
Ako se stranice žljeba izrađuju termičkim rezanjem (skraćivanje na mestu montaže i slično) neophodno je ivice
obrusiti i ukloniti ogorinu. Za termičko rezanje pri spoljašnjim temperaturama ispod +50C, potrebno je
predgrevanje u zavisnosti od debljine zida i sadžaja ugljenika. Kada se ivice naknadno režu i obrađuju treba
obaviti i ispitivanje ultrazvukom na dvoplatnost. Zazor mora biti što je moguće više ujednačen po obimu cevi i
treba da iznosi od 0,8 do 2,4 mm za celulozne elektrode.
Celulozne elektrode ne treba, ni u kom slučaju, naknadno sušiti.
Pri izvođenju zavarivanja celuloznim elektrodama na debelozidnim cevima, svrsishodno je otpustiti uređaj za
centriranje nakon završetka drugog sloja, a najranije, nakon izvođenja drugog sloja na poziciji „6“ i „12“. Trosku
treba ukloniti nakon svakog sloja, brušenjem ili četkanjem. Završni krater treba u svakom slučaju izbrusiti. Za
izbegavanje pora, kod nastavaka, električni luk treba uspostavljati na šavu, nikako nad završnim kraterom, niti
na osnovnom materijalu.

a) b)
Slika 2: Priprema žleba za debljine a) ≤20 mm, b) >20 mm

Slika 3: Način izvođenja korenog zavara

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE 4/2011, str. 171-173

173