Kako da razlikujem predloge vor i seit i kako se koriste (A1)

1.vor  je pre, kao odgovor na upitnu reč wann – kada

Ich habe vor 15 Jahren mein Diplom gemacht.
2.seit je već, kao odgovor na upitne reči wie lange -koliko dugo i seit wann – od  kada
Ich arbeite seit 15 Jahren als Deutschlehrerin.
Iza ovih predloga imenica stoji u d-a-t-i-v-u.

Za muški i
seit / vor einem Tag, Monat, Jahr
srednji rod

Za ženski
seit / vor einer Stunde / Woche
rod

Za množinu seit / vor zwei Tagen, Monaten, Jahren, Stunden, Wochen

Primeri:
muški rod: Seit einem Monat suche ich eine Wohnung in Berlin.
srednji rod: Seit einem Jahr wohne ich in München.
ženski rod: Seit einer Stunde skype ich mit Ivana.
ženski rod: Vor einer Woche habe ich Sport gemacht.
množina: Seit 15 Jahren unterrichte ich Deutsch.
 

Suština je u ove TOP 3 informacije:

U dativu se na bilo koji član ( d- , ein, kein, mein, dein….) dodaje nastavak:
1.  -em kada je imenica muškog i srednjeg roda
2. -er kada je imenica ženskog roda
3. -en u množini i još se na imenicu doda još jedan nastavak –n: Ich spiele mit meinEN
KinderN.
 

Kako izgleda dativ svih prisvojnih zamenica pogledajte ovde, uvidećete

šablon. Redosled je muški, ženski, srednji rod i na kraju množina.
Modalni glagoli su sjajni za upotrebu i zavolećete ih na prvi pogled. Zbog svog značenja 
stalno su u upotrebi i vredi naučiti ih već na samom početku. Idemo:

Koliko ih ima i šta znače?

1. können – moći, umeti, znati
2. wollen – hteti

3. dürfen – smeti

4. müssen – morati

5. sollen – treba da (ne mešati sa brauchen)

6. mögen – voleti (uglavnom stoji sa imenicama)

7. möchten -želeti (ok, ovo baš i nije pravi modalni, već konjuktiv ali da vas sad ne
davim osim ako nećete na germanistiku)

Modalni glagoli se najviše koriste u preteritu koji je izuzetno jednostavan za upotrebu.

Kako to konkretno izgleda?

Ich konnte gestern leider nicht kommen. – Juče na žalost nisam mogla da dođem.
Ich musste den ganzen Abend arbeiten. – Morala sam celo veče da radim.
Ich wollte dich anrufen, aber ich konnte nicht. – Htela sam da te pozovem, ali nisam
mogla.
Durftest du mit 15 mit Freunden in den Urlaub fahren? – Da li si sa 15 smeo sa
drugovima na odmor?
A kako da dođem do ovoga?
Prvi korak je da naučite oblik modalnih glagola u prošlosti a to je:

Bonus info:
1. möchten i wollen se u prošlosti koriste kao wollten. Da, oba. Tako je, ne pitajte

zašto 
2. A mögen – voleti  je ich mochte – volela sam
Struktura rečenice je izuzetno jednostavna:
Kao i u sadašnjem vremenu

na drugom mestu je modalni glagol

a na samom kraju je drugi glagol u infinitivu.

Kako se menjaju?

A kako to izgleda konkretno u rečenici?

Uzmimo na primer können – moći, umeti, znati
Ich kann morgen nicht kommen. – Ne mogu sutra da dođem.

Ich kann sehr gut kochen.  – Umem dobro da kuvam (lažem   )

Ich kann Deutsch. – Znam nemački. ( ovde ne koristiti Ich weiß da se ne brukate)
Ili wollen – hteti
Am Wochenende will ich Rad fahren, fernsehen und schlafen. – Za vikend hoću da vozim
bicikl, gledam tv i da spavam.
Ich will am Wochenende nicht aufräumen und einkaufen. – Za vikend neću da
raspremam i idem u kupovinu.
Bonus info: Ne dajte da vas zavede engleski jezik i da ovaj glagol koristite za buduće
vreme, jer u nemačkom nije tako. Ich will je ja hoću u smislu ja to želim a ne budućnost ja
ću.
Ili dürfen -smeti
Hier darf man nicht rauchen. – Ovde ne sme da se puši.
Hier darf man nicht parken. – Ovde ne sme da se parkira.
Ili müssen – morati
Ich muss jetzt eine Pause machen. – Moram da napravim pauzu.
Sie müssen Ihr Handy ausmachen. – Morate da isljučite mobilni trelefon.
Šta je zajedničko u svim primerima? Kakva je struktura
rečenice?
Modalni glagol je uvek na drugom mestu

a drugi glagol stoji na samom kraju rečenice u infinitivu

(to znači da ga lepite onako kako stoji u rečniku, na -en, najlakši mogući oblik, ne
razmišljate o nastavcima)