XIX П број 8518/06

XIX П број 417/09 

У ИМЕ НАРОДА 

ДРУГИ ОПШТИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, и то судија Миленија Петричевић, судија појединац, у парници тужиоца
ВАШТАГ ЛАЦИЈА из Вршца, улица Никите Толстоја број ½, стан 5, чији је пуномћник Мирослав Рељић адвокат из Новог
Београда, улица Бул. Арсенија Чарнојевића број 25/20, против тужене РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – Министарство одбране, коју
заступа Дирекција за имовинско правне послове из Београда, улица Светозара Марковића број 21, ради накнаде нематеријалне
штете, након одржане усмене, главне и јавне расправе, у присуству тужиоца, пуномћника тужиоца и у одсуству уредно позваног
заступника тужене, дана 22.01.2009. године, донео је 

П Р Е С У Д У 

I УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Ваштаг Лација из Вршца, ПА СЕ ОБАВЕЗУЈЕ тужена Република Србија –
Министарство одбране да му на име накнаде нематеријалне штете исплати, и то: 

o на име наружености износ од 160.000,00 дин,

све са законском затезном каматом почев од 22.01.2009. године, као дана пресуђења, па до коначне исплате, а у року од 15 дана
од дана пријема писменог отправка пресуде.  

II ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 154.650,00 дин, у року од 15 дана
од дана пријема писменог отправка пресуде. 

О  б  р  а  з  л  о  ж  е  њ  е 

Тужилац је у тужби и током поступка преко пуномоћника навео да је дана 04.11.1991. године као припадник оружаних снага
бивше СФРЈ, приликом оружаног сукоба са Хрватским паравојним формацијама у реону села Буџак, Вуковар, на територији
бивше СР Хрватске рањен у пределу десне руке. На месту рањавања постоји наружење, нарушеност његовог здравља траје и
данас а све је то оставило трајне последице, не само на његову психу већ је и услед тога дошла до смањења његове радне и ОЖС.
Како је тужилац за тужену обављао опасну делатност тужена је сагласно одредбама ЗОО одговорна за штету коју је тужилац
претрпео обављајући за њу опасну делатност. Тужилац се обраћао туженој захтевом за накнаду штете, на који није добио одговр.
На основу изложеног предложио је да суд усвоји тужбени захтев као у ставу I изреке пресуде, који је прецизиран дана
07.11.2008. године. Трошкове је тражио и определио.  

Тужена је у одговору на тужбу, а преко заступника оспорила основ и висину тужбеног захтева. Трошкове поступка није
тражила. 

Суд је рочиште за главну расправу одржао у смислу члана 296. ЗПП-а, у присуству пуномћника тужиоца и одсуству уредно
позваног заступника тужене. 

Суд је на оснобу навода странака и свих изведених доказа, које је ценио сходно члану 8. ЗПП-а, утврдио следеће чињенично
стање: 

Читањем потврде о рањавању п.пор. Ваштаг Лација ВП 2875-20 Инт број 145-2 од 01.07.1993. године, утврђено је да је од стране
РЈ 1765 п.пор. Ваштаг Лаци дана 04.11.1991. године око 16,30 часова у реону села Буџак (Вуковар), за време извођења борбених
дејстава, на дужности командира тенка рањен у пределу десне руке. Рана је последица дејстава ракете по текну.  

Из уверења ВП број 2875 Инт број 13-192 од 04.06.1997. године Панчево, утврђено је да је Ваштаг Лаци био припадник ВП 2875
Панчево и да је учествовао у борбеним дејствима у времену од 16.10.1991. године до 20.01.1992. године, односно да је у рату
провео укупно 96. дана.  

Читањем уверења Одељења за општу управу Општине Вршац број Сл/2006-IV-06 од 25.12.2006. године, утврђено је да Ваштаг
Лаци, Никите Толстоја 1/5, ЈМБГ 1505968870031 није корисник личне инвалиднине нити инвалидских примања у одељењу за
општу управу.  
Имајући у виду примедбе тужене из одговора на тужбу, суд је у доказном постпуку извршио сравњење фотокопије докумената
који се налазе у списима предмета са оригиналима истих, па је констатовао да су фотокопије у свему верне оригиналима.  

Саслушан у својству парничне стрнаке на рочишту од 05.04.2007. године, 13.12.2007. године и 17.10.2008. године, тужилац је
изјавио да је био припадник резервног састава ондашње ЈНА и као такав је мобилисан у РЈ 1765 где је и повређен као тенкиста,
резервни официр, потпоручник приликом акције ЈНА на ослобађању Вуковара, када је тенк погођен и сви у тенку су били
повређени. Задобио је отворени прелом десне подлактице и десног лакта, а од овог повређивања остале су последице које се
огледају у томе да не може у потпуности да испружи десну руку, има ослабљену снагу десне руке у смислу да не може да
подиже било какав терет истом из положаја доле ка горе, кост испод лакта је изашла из лежишта и то је видљиво када носи
кратке рукаве. Запослен је у предузећу ''Вршачки виногради'' и има проблема у смислу отежаног обављања послова због
немогућности коришћења десне руке са чиме је упозната његова околина. Од тужене није остварио никакву накнаду штете и не
прима инвалиднину. 

Из налаза и мишљења судског вештака др. Живка Тесле – оротпеда трауматолога од 21.05.2007. године, суд је утврдио да је
тужилац приликом повређивања 04.11.1991. године задобио прелом десне лактне кости. У Војној болници у Новом Саду лечен
од 04.11. до 07.11.1991. године, и са урађеном репозицијом и потом стављеном имобилизацијом настављено лечење у кућним
условима. У претрпљеном повређивању задобио тешку телесну повреду са трајно заосталим последицама. Из претрпљеног
повређивања заостале су последице које се огледају у ограниченим покретима зглоба десног лакта (оштећени је деснорук), као и
у слабости десне руке. Постоје ограничености за обављање послова где се захтева потпуна употреба доминантне руке у
прихватању предмета и дизању истих. 

Како је пуномоћник тужиоца имао примедбе на налаз и мишљење судског вештака, у делу који се односио на процену заосталих
последица у виду естетског изгледа оштећеног, судски вештак др. Живко Тесла на истакнуте примедбе саслушан је у доказном
посутпку, па је из његовог исказа који је дао пред овим судом дана 25.09.2007. године, утврђено да је судски вештак остао при
свом датом налазу и мишљењу од 21.05.2007. године, осим у тачки 4. - умањење естетског изгледа, истакао је да је приликом
техничке израде налаза дошло до грешке, тако да је исти исправио и навео да су због дијагнозе ограчинених покрета десног
лакта и позиција руке заостале последице које указују на умањење естетског изгледа лаког степена.  

Поступајући по налогу Окружног суда у Београду Гж број 2154/08 од 13.12.2007. године, суд је у доказном поступку одредио
допунско вештачење на околност претрпљених душевних болова због естетског наружења тужиоца а све као последица
рањавања дана 04.11.1991. године.  

Из допунског налаза и мишљења др. Живка Тесле – оротпеда трауматолога, од 27.10.2008. године, као и из исказа судског
вештака од 22.01.2009. године, суд је утврдио да је тужилац 04.11.1991. године приликом рањавања задобио повреду десне
подлактице са преломом лакатне кости. Вештачење тужиоца обављено је 21.05.2007. године, и у том смислу вештак је остао у
потпуности при основном налазу и мишљењу од 21.05.2007. године и допунском од 27.10.2008. године, с тим што је истакао да
је приликом прекуцавања – техничке израде налаза дошло до грешке под тачком 3, где треба да стоји да се код тужиоца због
ограничених покрета десног лакта и слабости мишића ради о умањењу естетског изгледа лаког према средњем степену.
Спољашност тужиоца измењена је у том смислу и потпуно уочљива у виду ограничених покрета лакта, што је видљиво и
упадљиво приликом сваког покрета руке, као и слабости мускулатуре оштећене руке, а што је видљиво приликом сваког
откривања руке.  

Суд је у целисти прихватио налаз и мишљење вештака, а имајући у виду да на њега странке нису имале примедби. 

Полазећи од изнетог и утврђеног чињеничног стања, суд је примењујући одредбе члана 218. Закона о служби у оружаним
снагама и члана 173. и 174. ЗОО, те имајући у виду став Грађанско – привредног одељења Савезног суда, утврдио да је тужена у
обавези по основу објективне одговорности да надокнади тужиоцу нематеријалну штету због претрпљених душевних болова
због наружености јер тужилац Ваштаг Лаци из Вршца је био укључен у одбрану приликом оружаних сукоба у циљу заштите
Устава и Закона бивше СФРЈ до 19.05.1992. године.  

Према члану 200. ЗОО, за претрпљене физичке болове, душевне болове због умањења ОЖС, наружености као и за страх, суд ће
ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајње то оправдавају, досудити правичну новчану
накнаду, независно од накнаде материјалне штете, као и у њеном одсуству, с тим што ће сходно ставу 2. истог члана приликом
одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете и висини накнаде водити рачуна о значају повређеног добра и циљу са
којим служи та накнада, али о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Висину накнаде штете за наруженост лаког према средњем степену у износу од 160.000,00 дин, суд је одмерио сматрајући ово
правичном накнадом, а имајући у виду степен наружености тужиоца. При одмеравању висине накнаде овог вида нематеријалне
штете, суд је имао у виду објективна и субјективна мерила наружености, и проценио да има места досуђивању накнаде за тај вид
нематеријалне штете, обзиром да је претходно утврдио постојање оба напред наведена елемента – објективни и субјективни, а
сходно налазу и мишљењу судског вештака ортопеда трауматолога, и исказа тужиоца, налазећи да изведени докази пружају
поуздан основ за досуђивање овог вида накнаде нематеријалне штете. У поступку је утврђено да је као последица рањавања
тужиоца дошло до измене његове спољашности, која је видљива и огледа се у ограниченим покретима лакта десне руке и
слабости мускулатуре оштећене руке, а што може изазвати негативну реакцију околине.  

Суд је на укупно досуђени износ накнаде штете тужиоцу досудио и затезну камату у складу са одредбама члана 277. ЗОО, почев
од дана пресуђења па до исплате.  

Са изложеног одлучено је као у ставу I изреке.  

Суд је ценио и остале наводе и доказе парничних странака, али их посебно не образлаже јер налази да су без утицаја на
другачију одлуку у овој правној ствари. 

Одлука о трошковима парничног поступка суд је донео на основу члана 149., 150. и 159. ЗПП-а, а исти представљају трошкове
тужилаца за састав тужбе од стране адвоката у износу од 6.750,00 дин, за састав 4 образложена поднеска у износу од по 6.750,00
дин, за приступ на 6 одржаних рочишта у износу од по 7.650,00 дин, за трошкове вештачења у износу од 24.000,00 дин, те за
трошкове судских такси за тужбу и одлуку по 25.500,00 дин. Висина ових трошкова одмерена је применом важеће АТ и ТТ.  

                                              судија

                                 МИЛЕНИЈА ПЕТРИЧЕВИЋ 

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против ове пресуде дозвољена је жалба

у року од 15 дана од дана пријема исте

Окружном суду у Београду, а преко овог суда. 

дн-а:

1. пуномћнику тужиоца,
2. заступнику туженог.

Тужиоцу опомена за таксу за тужбу и одлуку по 25.500,00 ДИН. 

судија,