Косовска Битка Војно Историјска Расправа 1890 Год Јован Мишковић

f, ..
. .:.
ВО1ПО-ИС'Ј'ОРИЈОНА РАОПРАВА
(С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1 ЦРТЕЖОМ).

,
, ОО
,+.
ИЗI'АДИО
It
ЋЕIIВР ... АIlIТАБИи
јов.
пуковник,
јАИШКОВИЋ
ИАЧЕАПИК rAABHOr ЋЕПЕI· ... ЈЈ.шТ ... ВА.

1"It
~ Р~:дОВНи 'ЈААП Сl'пскоr УЧЕвоr, UОЧАСВИ Ч.l.АП љ
:1 CPllCKOr АЕклРСltоr ДР7П1ТВА II
i\\
i
._-......... ~--
,0.
у БЕОГРА.ДУ
IIIТА.МIIА.ПО У KI'AЉ.-CPUCKOJ ДРЖАRПОЈ ШТА.JlШАРИЈИ
1,
,.
Digitized Ьу Google
,
1О:('/ /. /.
1. ','
. О.
н о с о в с КА Б И Т КА
15 ЈУНА 1389 ГОДИНЕ
ВОЈПО-ИОТОРИЈСRА РАОПРА.ВА.
(С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1 IJ,Р1:ЕЖОМ).
•
.,;1 ИЗРАДИО
јОВ. ftИШКОВИЋ
'IIКIIКРАЛШТАВНИ IIУ&ОВНих, ВАЧЕЛНИК rЛАвноr ЋЕНЕРАЛШТАВЛ,
РЕДОВНИ ЧЛАН српс&оr учвиоr, ПОЧАСНИ ЧЛАН
орпо&оr ЛВ&Аро&оr ДРУШТВА
..~;:
У БЕОГРА.ДУ
ШТЛИПЛНО У &Р~.-СРПСItОЈ ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ
1890.
...
САДРЖИНА
КОСОВСКЕ :ВИТКЕ
СТРАНА.
Приступ· •• ••• •
1. Исторii:ски Аогађаiи који 6У IIреТХОАИ.tи Косовској
битци
А. Развiihе Турака 0..1. почетка АО 1365 5

Б. Српска Аржава 0..1. Душана АО Кнеза Аазара 15
11. ПО.lитичко стаље Европе преА Косовском битком 29
Ш, Ратовање Кщmа Аазара о Турцима 33
1. Први Српско-Турски рат t386 '36
ПОВОА рату • 38
ПаА Ниша 40
Уroвор мира • 41
2. Борбе око п.рота t 388 43
ПаА Бугароке • 47
Борбе око Пирота 48
IV. Српска и Турока војска 49
I
1. Српска војска • • • 50
Војна организација. • 51 ~
Наоружање и тактика 56
2. Турска војска •• 6:1
Војна организација. 63
Наоружање и тактика 73
V. ДОА<lвак на Косово и раАње У очи битке • 82
Рат t 389 ГОАине· • 82
1. ДОАавак Српске војоке ва Косово • 83
Оперативан правац Српске војске. •• 86
• Digitized byGoogle
IV --
СТРАНА
2. ДОАазак Турске војске на }{ОСОВО' • • 90

Оперативви правац ТУРС,ке војске 90
3. ВеАичива пр, тиввичких војс&ка и њихне
знатније .lJlЧВОСТИ 100

Српсиа војска· • 100
Знатније АИЧВОСТИ 104
Турска војска. • 11 I
Знатније АИЧНОСТИ 113
4. Радње у ОЧИ битке • 114
Турско проматраsе 115
Турски ратни савет 115
Српско саветовање (ратни савет) 117
VJ. ({ОСОВО поље (с ка.ртомЈ • 119

I
t. ГеограФСКИ опис • I'Н
Име· • 121
Ве.lичвва • 121
Воде 123
Брда. 126
Путови 126
Зна тнвја обитна места 128
Српско-Турско разБОјиште. 129
2. Војни ОПИС • • . . 130
Стратегијски значај 1З I
Тактички значај 132
Општв ПОГАед • 133
З, Историски ОIlИС 134
Дога.ђаји на Косову • 134
CTapll ПУТОВИ 137
Историска места . 139
VH. Битка (са 4 П.lана) 141

1. Бојни поредак Турака • IИ
2. Бојни IJOpeAaK Срба· . 144

:1 Битка . 149
По Турским историцима 149
По НемаЧКIIМ изворима '. 1 51
Но Француским изворима 11I5~
Digitized Ьу G
v
CfPAHA.
По Грчким изворима • •
По Та.lијанским изворима
По Руским иаворима • • 155

По Дубровачким писцима ." 156
Српски .lетописи и РОАОСЛОВИ 158
Српске наРОАне приче и песме 159
Оцена извора и закључак . 1 62
Ток боја • • • 165
1. Стаље 165
П. Стаље 166
Ш. Стаље· 166
IV. Стаље. 168
4. Де.40 Милоша Оби.аиhа 170
Извори (Пешрија, Сеа.Аедин, Ха.аКОНАИ.lО,
Ј. Дука, Та..шјански преВОАилац, Игљатије.
Туберо, Курипешиh, Орбини, Константин,
Троношац, приче и песме)· • . 170
Закључак и ток МИ.lошева Аела 1 76
Муратов споменик (с цртежом) 1 79
МИ.40шев гроб· . 18 1
5. Дело Вука Бранковиhа 182
Историјски иавори (ПJlСМО Ф.40ревт. оп
штине, Константин ФИЛОСОФ, ПеhСRи .lе
топис, бе.lешка, талијански преводилац,
Мих. Ј{онстантиновиh. Орбини, Л)Ћариh,
Летописи, Троношац, Приче и песме) • 182
Оцена извора 1 86
Закључак 192
vm. Узроци и послеАице Косовске битке 194
1. Узроци битци Косовској . 194
2. ПОС.lе.Ј,ице Косовске битке 196
3. Завршетак 197
IX. Виб.llиограФија • 198
1. Извори, по којима је ова расправа написана 198
а, Страни извори ••..••• 198
б, Словенски извори . • . • 1 99
2. Друга кљижевна Аела о Косовској битци 202
З. Иавори за карте и планове· . • • • 'l: I 3
4. ПеТСТОГОАИШЉИ помени Косовске битке 21 ~
• ; Q
I
!
ЗНАТНИЈЕ ШТАМПАРСI\Е ГРЕШl\.Е:
1
На стр. 42, а у 8 реДУ 03,.1,0, ПОС.l1е речи година треба
да дође 1375.
На страни 48 стоји »војока«, а треба »војска.«
На стр. t 56, У 6 реду озго, место вЦармграду«, треба
да је .Астравији. «
На страни 15 7, У 5 реду оздо, место с Цариград» треба
"турског СУ.I1тана. С
На стр.188 место »8ранковиhа" треба да је "Бранковиhа."

На стр. 212 место "Роварац « треба да је "Руварац."
г
UIYllILt:U L.I' OL'-

-;:
ј
i
Ј
г
Е ОС О В С R А В И Т R А
(10 Јуна 1389 rOAHHe)
ПРИОТУП
Номе Србину, б и,,) О великом или малом, није по

зната знаменита оитка Носовска? Она је оддучила
судбину Српскога народа за пет векова у напред ..
Она је сахрани.,ш српску државу и српску с.юбоду.
Од ње почео је Србин да робује и дп тугује; од
боја ROCoBcKorn почео је српски народ тужне песме
. \
да пева и своју судбину да оплакује, али и своје

јунаке да САави и своју храброст да цени,.
Носовска битка чувена је била и остала у свој
Европи; она је та да отворила очи и папама и У г
рима, јер су они тек после ње осетили праву опn
сност од Турака. Битку Носовску помињу скоро сви
европски историци, али је не цене са прii.вога г ле
дишта, и не дају јој ону важност и значај. коју она

доиста и заслужује На Носову борило се је Хриш
ћанство са Мухамеданством. крст са по,,)умесецом,
питома Европа са фанатичком Азијом, - а не са~1O
Србија са Отоманијом.
Носовска битка. не само по крвавој и јуначкој
борби,' која се у њој водила; по последицама, које
су иsа ње настаде; него и по томе. што су оба вр
ховна заповедника, - оба в,,)адаоца на боји~ту по
гинуда, }южда је једина у ратној светској историјl!.
Она је решавала: иди останак Турака у Европи, и.ш
даљи опстанак српске државе; обоје није могдо и
'1 КОСОВСКА ВIIТК,\
======
даље једно поред другог да постоји. Кад ужасни

оркан узбурка сиње море и бесни вали почну гру
вати о тврду обалу: или се ломе таласи о чврсту
стену, или се руши обала. Огромна отоманска ла
вина свалила се је са азијских планина у Е'вропу,
рушеhи пред собом све ,препоне на које је наила
зила; српска држава била је на томе путу снажна
брана, о коју је лавина грунула са свом CHaГO~J, или
да је сруши, ИЛИ да се раздроби. То је био при
родан процес историских догађаја, који се није
могао никако да мимоиђе.-
Због тога, што је битка Косовска такав важан
lIСТОРИСКИ догађај, писали С)' о њој МЛОГИ писцп И
историци разних народа, и то:
Од Тураиа: Нешри, Сеадедин, Садудин, Мурат

Драгоман и Идрис Бидлиси, историци;
Од Грка: Јован Ду.кд, Ђорђе Франца и .даони1\.

Хал.кОltOндила. историци;
Од Не.·'ИдI~а и ФРЮil~уза: Хамер, Цинкајзен. Енгел,

Густ. Ал. Гебхарди, Дlшанж, .девенклав и Докза у
ЊИХОВИМ историјама Турака. Каузлер у војној ис
торији, а Ј. Хан у својим. путописима;
Од Руса 11 Словена: Константин ФИЛОСОФ, Мајков

у историји, ГиљФердинг и Бенедикт Курипешиh у
путописима, а Безсонов у l{њижевној расправи;
Од Срба и Хрвата: Михајло КонстаНТИНОВИЋ из
Островице; Феликс Петанчиh у путопису, Мавро
Орбини, Јаков .дукариh и .дудвик Туберо Щревиfi)
историци дубровчани; деспот Ћ. Бранковиh (крони.каi;
Јован· Рајиh, Данило Медаковиh и Милован Вида-'
ковиh, историци; Фр. Рачки и Арним Павиh (исто
ријски и књижевно), Василије Суботиh (ФИЛОСОФСКО-
Ј
КОСОВСКА ВИТКА :1
==-~====~==========================
'Rритичка расматрања), Ђорђе Малетиh (историско

~рИТИЧКИ опис), А. Т. Брлиh IПревод турских извора',
Стојан Новаковиh, Никола Rрстиh, Чеда Мијатовпh,
,петрановиh и Станоје БОIIlRовиh (стари списи, крити ка
и описи); МИЛОШ МилојЕшиh iHapoДHa предања); и
'0 се).! свега тога срuсне народне uес.ме и летоuuсu о
битци :Косовској.
Али од свију списа о овоме догађају најваж

низа су ова два: Ннез Лазар од И. Рувзрца архи
мандрита, и НУЈ'- Бранновufi од јЬуб. :Ковачевиhа
.проФесора. Оба су се појавила у ПрОШ.llој години,
.дакле најновија су дела, а.llИ и најпотпунија. Овим
двема историским расправама има да се захвали, што
данас о битци косовској можемо да говоримо са до
вољно ~юузданости. -
Историци и писци, дакле, разне врсте и народа,
писали су о овом знаменитом исторЙском. догађају
'европскоме, - о битци :Косовској, али је то у опште,
а за lIac војнике још и посеqице, недовољно.
Српски народ испевао је читаву тужну епопеју
'0 крвавоме боју КОСОВСI{оме, испричао је на разне
'начине ово своје велико али и жалосно дело, ну то
_~e не само доста нејасно, него и непоуздано.
Па кад цео народ пева и oceha оно, што се је

пре 500 година догодило, зар може нас, српске вој
нике, потомке ОНIlХ славних витезова, што онако
јуначки жртвоваше свој живот ((за веру и отаџбину»,

зар може, велим, нас не заНЮIaТИ у највеhим поје
.Диностима тај крвави истина, а.llИ славни догађај у
..нашој исторtји, те да се не заПИТа:\lО:
Шта је и пан о је било?
Да .щ је морало Ta'JiO да буде? и
I~
КОСОССКА БIIТКА
Аа ли је могло и требало оругаче да буде?

Та су ~Ie питаља вазда руководила, кадгод сам
1J0мишљао на битку :Косовску. -
Сваки је исторfiски догађај последак извесних.
узрока, који С)Т га изазвали. Истраживањем ових.
'узрока, упознавањем са моторима, који су разне до
гађаје поиренули, може да се суди: зашто се је шта
у историји r}огодило, и да ли је .м.огл.о н друга че·
да буде?
Да се )lOже правилно да суди о :Косовској битци.
треба много што шта знати и разумети, па тек онда
МОћИ ће се и прави.l1На. оцена О њој изреhи.
С тога се и ја у овој студији нисам ограничио·
на саму Косовску битку, него сам у кратко изложио
и све оно. што је њој претходило, и што с љоме у
вези стоји; с тога сам претресао све Факторе, који
су на њено решење уп.швисали, па тек после при
ступио и њеном претресу, па и самој њеној оцени.

Толико, ради обавештења овога што следује.
1.
ИСТОIIИСКИ доrаl,аји, којll су претходи.ЈИ
Косовској битци.
Да би се дакле )lOг ла потпуно да раЗУl\lе Носов-:

ска бптка, Rаио у њеном реlllењу, тано и у њеним
последицама, треба знати исторfiске догађаје, који су
јој претходили. 11 који су је изазвали; треба ЗНаТИ
карактерне исторfiске црте Турака и Срба, њихове
раније сукобе и односе IIpe него се је 40 таквог суд-·
боносног су дара дошло.
у тој цељи и излажу се следеhll IIсторfiски.
прегледн.
(;осовеКА БИТКА
А. Развице Typal-\.a* о,д почеТl-\.а ,до 1365.

Турци су сишли са планине Алтаја (3латице) у
1Lюдне равнице између реке Оксуса Аму-Дарја, Ти
·бета и Букаре. Љих су прво Перои назвали «Тур
'цима,» које су име и до данас задржали, а' место
где су се настанили «Туркестан». Имали су впше
племена као: Огузи·), Селџуцu, Османлије, и т. Д.
Мр'амеданство примили су у Х веку ,.965 по Христу,
а 355 по МУХЮlеду.
Из племена Румских 2 ) Селџука Алаедин Велики
ОСНОЈ3а и учг-рсти у почетку XIII века у Малој Азиј и
нову турску државу. Ова држава за'Хваташе: Аика
онију, Rападокију, Галатију. ПаФАагонију и источни
део Фригије, а остали део копна до Црног и Мра
морног мора, припадао је Никејском цару Тодору
Ааскару I.
Око 1219 године Монго~и под ЏингисхаНО:\1 и
љеговим братом Мангу -ханом почну нападати за
падну Азију. Млоги научници избегоше испред по
шшве Монгола и дођоше у А ..шединову државу; а
.досе.шше се и млога турска племена, од којих нај
знатније досељење Турака у земљу Иконијских S ) Сул

тана, било је под Сулејман-шахом, дедом Османовим,
* 'dи ћемо сада да наведемо, по Т. ДОКЗII 11 ДРУГlIма, само најкраће
црте IIЗ Lсторије Турака, а ДРУГОМ llрll.11ШОМ иЗ.lOЖ11 ћемо це.ЈУ љихову ис
торију и llОС'l:'уПНО развијаље АО битке I{ocoBcKe, 1taKt> би бар боље позна
ва.Ш нарОА, који нам је Божји промисао ДОСУД11O, ;щ се с lыше Вllше 0.\ пет
ве1tOва носимо.
1) ПОГ.lаВИl1а овог !1АЕ\мена био је СаАУР, којп је lJРВИ ПрllМИО Myx~

loIедан?твО и своје [!Ае}[е назвао TYPKo.uaHu.llli, За раз.IIIКУ 0.1 оних што
осташе IIДо.lOllОК.lОНИЩI .• Туркоман» .\0.\а311 0.1 реЧII «Турк" 11 «имам" (вера),
а то Ье реhи ТУРЧU uравовернн.
2) у ХII 11 хпr веку Ма.l!' Азија звада се Ро.маннја [1.lИ зе}l..ьа Ро
мана, а ТУРЩ1 изменише овај назив у P!I'''' О.1аК.lе је поста.lО 11 име ,)'у
ме.lIIја" II.1И «YpYMe.lllja D (стара ТраКlIја).
а) Тако су се зва.ш по својој престоНlЩП IIКОНlIји (Кољах).
~ Digitized Ьу Google
l
1
!
(, КОСОВСКА БIIТКА.
ноји је основа.ШЦ Османлиске- или Отоманске ди

настије.
Сулејман шах дође са 50.000 душа у Армениј у;

али се ПО'смрти Џингисхановојхтеде вратити у по-·
стојбину, и у томе враЬању утопи се у ЕуФрату. Ње
Г01Ш се синови поцепаше у намери односно поврата"
у стару постојбину, и два старија брата - EPTO~

грул И Дундар са 400 породица продужише пут.
На томе путу наиђу ОНИ на борбу Алаедина са Мон
голима l помогну првоме И одрже победу.
Због ове велике )'с-луге Икониски cYXl'aa обдари' .

Ертогрула и насели га са целим пл:е-меном у око
лини ТамаНИ1,lе, Ермене и Сегуда.
Ту беху близу Грци, који честq увыемириваху

ЕРТОГРУJlа, И он ИМ освоји град Караџа - Хисар.
На скоро он постаде запеведник целе сеЛЏУЧRе
војске И одржа победу над уједињеним Грцима R
Татарима, и то између Брусе и Јени - Шера. За
спомен ове славне битке Султан Алаедин назва про
вннцију Ески - Шер (стари Dогуlаешn) Султан-Ени,
(што значи чело СУЛТRяово) , и даде је у притежање·
Ертогрулу И његовим наследницима. Ова 'земља по
стаде 'h:олевхом Османлй-схе државе и полазна тачха
њuхове .«оnи.
Ертогрул и његов син Осман својом силом ба

цаху у присенак Султана Икони ског , и излазе на.
светску ПОЗОРНИЦУ. Ертогрул изабра себи за се
диште варош Сегуд. 3бог старости очеве Осман пред
вођаше војску Селџучку и у два маха потуче Грке •.
3а ово даде cYJlТaH Осману у наследство град Ка
раџа - Хисар, титулу кнеза, предавши му, по источ
њачком обичају као знаке власти: добош, заставу.
Digilized Ьу Google
r
КОСОВСКА БИТК~ 7
и кољски реп (1288). Осман замени своју титулу,

бег са хан, и од тада љегова власт беше у свему
осигурана.
у време смрти султана Алаедина под власт Осма

нову потпад-аше ове провинције: Султан - Ени, Ка
раџа-Хисар и Јени-Шер, захватајуhи део Фригије,
Галатије и Витиније.
Сем љега и наследника Алаединовог беху се

појавили млоги независни мали владари у бившој
Селџучкој држави, као: Караман, Арменак, Кер
l\Iиан, Аидин, Сару - Кан, Rараси, Хамид. и т. Д. 1
Византиско царство у Азији шири..ю се још само

дуж Егејског мора, Пропонтиде и Црнога мора. Кра
љевство Трапезунд опкољено турским кнежинама,
држаше се више пријатељством него силом.
OCMali је рођен 1258 (657 од Хеџре) и имао је

два старија брата, али је он увек пратио оца у вој
нама и војском управљао, пошто му је отац био
остарео. И по делима и по спољашности био је редак
човек, и свакога је задобијао; активан, неустрашим,
проницателан и решив, имао је сва својства за ве
Лlша деАа.
Кад је .султан Алаед'ин умро, он пскупи савет
и изјави му, да ХОће да се прогласи за независног,
и да се јавне молитве чине у љегово име. ЊегоВе
стриц _стари Дундар, изјави противно. бојеhи се
отпора кнеза Кермианског. али га Осман прободе
стрелом за пример свима, који се икада буду дрз
нули, да супрот етану највишој вољи свога Го
сподара.
Такав бејаше човек, којll своје 101е даде чи--

тавом једном народу и великој држаВII.
•
8 КОСОВСКА ВИТКА
ОС}laнова држава беше у то време зауэе.~а цеАУ

Фригију ј то је сада део пашаАYI~а Кутајског, а ви
Аајета Брусе. в.,шзу старе Никеје подигне нову варош:
и ту на)tести своју престuницу ('Вllхан -Hpla .
ОС}IaН је уредио своју државу и )' суДСКО}I 11 У
административном ЙIИСАУ, а I!одеАИО је међу своје
сроднике и г Аавне бојне другове. Свога сина Оркана,
који се је још у 12-ТОј години ОДАиковао у једној
борби, поставио је KOMaHAaHTO}1 Караџа - Xllcapa.
Bojc~a Османова није БИАа редовна, него се је
·састојаАа из добровољаца, који су се ИСКУПЉаАlI у
Bpe~ie похода, а по' свршетку рата повраhаху се
својим кућама. САужба је БИАа на кољпма, и зваАИ
су се АкшЦlU.
1301 и 1307 године потуче Грке код НИI~еје и

ову БАокова, а 1308 допре до Боспора код Анато
Аије rHieron и на обаАе Црнога мора. код утврђе
нога места RИАије.
у времену од 1311 до 1316 OC}laH освој п све
вароши Витиније, сем три веАике тврдиње: Нпко
мидије, Никеје и Брусе (ГАавне вароши Витиније),
и сем неКОАИКО градиhа, што још беху у рукама Грка.
Никомидија и Никеја беху БАоковане, а, Брусу за
твори са два нова градиhа, од којих један и данас'
постоји и зове се Балаба'Н.џuк що имену тадаљег
турског команданта 1 • Бруса се предаде 1326 год.
који ГАас затече Османа на самртној постељи.
Он озна(1И МАађег сина Оркана 1 за наС_Iедника
цеАе државе и нареди, да му се смртни остаци пре-
1) CTaplljl1 CIIН Осканов ААаедин 6110 се је одао наукама, па се К.IОНИО

рата, 11 кад га брат Ор кан, по очевој СИрТlI nOHYJll. да ПОАе.\е државу, ОН
не приотаАе, II Оркан га Hall>leHQBa С80јИ11 везирок, повери иу унутрашњу
А.\>lJlНиотраЦllју, II CKeCT~1 га уБрусу.
"
КОСОВСКА ,!ИТ"А
==---:::--=-:--~-.::...~--
9
несу у Брусу,') која од тада постаде престоница

турскога царства.
, Осман, основалац отоманске династије, умро је

10 .-lеzуста 1.'Ј26 (72 I ј). а У 69 zoдини живота.
ррхан, како ПРИМlf упрану земље, одма предузе

офансиву, у свима правцима, и на скоро освоји цело
полуострово ограничено: северно Црним морем, јужно
3аЈЈ.ивом Никомидије, а западно Боспором. и назва
га Ноџа-Илu, иако се и данас зове. Освоји и Нико
)lИдију 1337 1,7'27 . Његов војвода Rара-Мурзал заузе
јужни део заЈlИва' Никомидпског и први постројll
:\taле љађе за чуваље обала, и освоји Јаљову (Хе..1е
нополис 2 •
у то време УНУI' Андроника II,удружен са бу

гарским владаоцем, беше освојио Сољун (Тесаљоник)
и пошао Цариграду (RонстаНТИНОПОЉУi. Андроник
се тада обрати Оркану за помоh, и овај му .ПОСЈlа
неколико хиљада својих ратника, али при свем ТО:\l
царева војска би потучена :,13'27-627 по Мухамеду\.
То беше арво мешање Ос.м.анових аото.м.аха у евРОUСК8
ствари.
Орканов брат Аљаедин бринуо се је о унутраш

љем уређељу државе и предузео је реформе у за
конодавству, монети и организацији војске" где му
је најважније дело биљо, оснивање CTa.jafi.e војске. То
беху пешаци, 1\оји су дневно имали по једну акчу
') Тело Осман ово нренешено је у Брусу и с"ештено у стару капе"у

заМ'<а Ћумиш.ш ljYMcc.1 (среБРНII еоо.\), које се је >lес,о 0.1 та,\а прозоа.ю
UC.\lilH \lШ" У 1I0че1'llУ овога iJel>a CI'Ааll нож"р ОIlУСТОШII замаJl 11 цеАУ I>pycy.
а.ш кости ОсмаllООС беху СПЈшеllе, 11 данзс IIОЧllоају у ве.lllчсtllстоеној гроб
ница ('laУЗОАеуму), иоја јс одма на IIСТ(,М меет}' 1I0ДlIгнута.
2) Цар 1"OIlCTilIlTIIH. ОCllOваlilЦ ВIIЗilllТllјс,(ог цap~TBa. I10.lllraO ou.v
варош у "аСl своје маТСЈ)С. 11 .Јао јој њено нме.
10 IЮGОВСКА БИТКА
====~~
(25 пара динарскиј, и БИJlИ непрекидно на распо

ложењу ВЈЈадаоца.
1330 г нови цар византијски Андроник IП IIot)e

против Оркана, аЈ1И га овај близу Никеје потуче. и
затим се и ова ,веЈ1ика тврдиња предаде.
ПОСЈ1е овога рата уведе нове реформе у војсци.

п основа нов корпус војске. састављен из заробље
них верооД~тупника и уписивањем хришhанске МЈ1а
дежи, која се' је за тим у МУСЈЈоманству обучила. То
је био uочетах уста-нове Јанuчара.
Осем тога установи и нередовну пешадију зьану
Азеб, која се искупљаше само у крајњем СJlучају.
Док Оркан извођаше ове реформе његов син
Сулејман освоји и остатак Витиније. Андроник IП
lIокуша још једном ратну срећу против Оркана, али
овог пута закључише мир .13331. То бејаше црви
уговор захључеu са династијо.м O~.\tauoeo.tt.
Ове године заузе Оркан мухамеданску државицу

Караси и варош Бергаму :Perganos са њеним зе)l
љиштем придаде Бруси; ова оБJlаст доби име «Го
сподарева,» и би поверена Сулејман-паши, сину Ор
кановом.
Затим се Оркан одаде унутрашњем ype~)eњy

земље и дуго није ратовао, докле га RантаЈtузен,':1
'~ У почеТI<У је Rаllтакузена помагао турски В.lада,lац 0.\ Аи,Нша, те

је заузео ве.IlIКИ број вароши у Тракији, па се мораде 1l0враТIlТИ у Азију,
з60г хришћанске коа.llщuје, која се је тада први пут против Т)'рака ПО.1IIГ,lа
IПапа, BeHeЦl'ja, I{lIпар и lIаваљери Po.la, ПОlIрСIIУТII царицо" Аном 11 Апо
lIавком - 1344~. Са '{УРЦlIма ИЗ Аuлина. а под llOман.IOМ некаКВОl'а Омура.
им.аЛII су Срби СУllоб 110'\ Стефанuзне у ТраЮlји. Турци су, изгубив Ф.lOт~·,
хте.!и да се врате СУВIIМ III'0З ТраКllју. Душан на.!ОЖII војво.\П IIре.ьубу •.\а
IIМ пресече пут и да их нападне. Турака је бll.1O 0110 3000, све пешаци, а
Срби су БИАИ на 1I0њима. ТУРЦИ су избегаваАII сукоб у пољу 11 1I0вук.1II се
у шуму. Србll немогућ!! на 1<0lbUlIa у шуму, сјашу, оставе коње 11 1I0\,у за
Турцима. ()в" ИХ обману. изаl,у из шуме, отму српске коње, наБа.lе П& њшt
I КОСОВСКА БИТКА
регенат цара Јована сина Андрониковог, не позва

у помоh против Срба 11 Бугара. веза с љиме уговор'.
п утврди пријатељство, давши му своју пер Теодору 2
за ж~ну :1346-747 ПО Мух.).

Због рата са 'Веновезцима и што Срби, са Ду-.
шаном на челу, све више отимаху грчкеземље, Кан
такузен позва свог зета Оркана у помоh, и овај му
посла сина Сулејмана са једним одредом војске, који
се са Србима' сукоби код вароши (1352 .. Димотике
Српска војска' имала је 4-7000· коњаника 3) под.
командом казнаца Бориловиhf, а с љом је било и
Бугара, које је послао цар Александар грчком цару·
Јовану Полеологу у помоh, а и Грка, што су Па
.~еологу били верни.
Савезничка војска пошла је била да нападне··
Rантакузенов град Емпитију, па се без икакве
опрезе одмарала на обали р. Марице, не слутеhи, да су
ту у близини Турци. Бугари су били ближе Дим()
тики, а Срби подаље од њих. 10-12000 Турака све,
самих к()њаника, под командом Оркановог сина Су
лејмана, хитаху Кантакузену у помоn, и псту су ноn
и ПОТУКУ их. ТО је 611.10 у почетку 1344 (Ф.IОРПНСКII. Южные ОАавлие, стр •.

99. IIсторија српског Hapo.la II КЊ. п. l'реhковпћа стр. И2).
2) ОВУ везу ХришhаИl!на. с ~lухамедаНЦО~I, Европе с Азијом, наш ге

нија.ши песник ВАа.шка Петар IleTpoeltf1 Његош у почетку снога "ropcltora.
вијеЮЈа,» ова>;о је обе.Н'ЖIIО:
"СIIП паК.lеНII ОКРУНII Османа,

«Дарова МУ .IУН) ка јаБУItУ,
,,3.юга госта - ЕВрОПII Оркана. -
»13l1заНТJlја сада Iшјс друго.
"но прlшја М.laде 1'ео.\Оре ~.,
3) Но Грегору " а по HaHTalt)'3eHY .70UU (П. t 'l'еl,"ОВII:', IIетор. Срп ..

Нар. II део, erp. 7Щ).
KOCOBCI>" БIIТК.\
провели поред Марице. б ..шэ~· Димотике. У јутру како

угледају савезнике нападну их. Бугари како виде
:гюњицу ; Срби и
. али непознати са
наоружани коњима од
и турској борења М . югп

МЈ\ОГИ буду заробљени. Пориловиn са неко.llИКО је
два се спасе, а нешто Грка побегне у Димотику.
Т)'рци победно оду ~' Једрене f{антакузен),.1
То j~ био' први озбиљан судар Турака --:- Ос
маН.IIија са Србима. Душану је то био знак. да с те
прети опаеноее ја на скоро
да га да стане на
најезди. али умре, и са
оде
у то време СУ.IIејман је био већ постао велики

везир, по смрти свога стрица А.IIаедина.
Пошто се Rантакузен пока.lуђери Оркан про·
мени своје држање према Византији. СУ.IIејман као
старе Мизије бацаше
страну мора, и
пренесе ељаст са обам.

оба.llе Трюшје. скоро и
савету са својим војводама нареди, Аа се
двојица 2 ) од њих у Гуруђуку укрцају у барку и пређу

преко Дардане.llа у ОКО.llину 3импе,3) ради проматрања
и том ПРИ.llиком заробе једнога Грка, који их изве·
сти. да је место скоро празно и понуди се за вођу.
напраВII два идуnе ноllИ
39 нај нпјих бојних
·ж· '(ЈрIlНСIШ сТр. 1 %-

\ fј •• ~бег 11 ГU311-Фа31!."
.3; ;~lI\lпа је на 1112 МII.ъу 0.\ Га.IШIO.ьа.
UIYIlILt:U (
г
'КОСОВСКА БIIТКА 13"
Дошав пред 3юшу. успу се уз .дествице на зид, и

одвећ .дако заУЮ"lУ варош,' јер веhи део популације
бејаше у пољу зањат жетвом. Сулејман обаСП,е оби
таоце МИ.юштама, .у место да их у ропство шиље,
и обеhа им награду, ако помогну, да и остатак сво

јих трупа из Азије пренесе. Њиховом помоhи 3импа
доби гарнизон од 3000 Осман.дија. То је било 1356,
(757).
Су.дејман је одма nродужио освајања и до Га
Jlипоља није наишао на отпор, а 1357 и оно се преда,
те заузе све до Марице. Сем тога нареди, да се на
завојеваном земљишту насе.де м.югобројне КО.А.о~ије
Турака. и А раба.
Тиме је веза Цариграда са Архипе.!laГОМ била'
прекинута. Су-"ејман начини Га..шпоље' својом пре
стоницом и рашири осiюјења до Чорле. Али у лову
соко.да Су.деј~шн погине с коња (1359) између Бу.да
ира и Сиди-Rавака, и отац му подигне гробницу на
оба.ди Хелеспонта, где се и сада види.
На скоро и Ор кан умре (1360-761 по мух) У
62 години, сатрвен жа.до·шhу за сином. Сахрањен је
у Бруси поред оца.
По смрти Оркана постаде в.дадмац његов други

син 1Iурат у 35 години живота. ОН затече велику
и добро уређену војску, која је била у стању,. да
његове частољубиве намере остварује.
Таман што хтеде да нареди пре.дазак у Европу,
када га устанак у ГaJlатији l ) нагна, да удари на На
раманију, где освоји Ангору и ову област присаје
дини својој држави.
1) Један део Фригије.
За то Bpe}fe Ч'рске војводе ХаЏII-II.t-f)еГ 11 Ев
ренос-бег освојllше у ЕВРОПII нове об.lаСТII. па и
и ДЮЮТIIК)'
И Мурат Й'L<zјСКО~1 код

Й'Lа јУРШII , заповеДНUЕ;:?,
поруши, а KOjll c~·

гли, пусти с оружје~l. Мурат преД)'среташе у свакој
прилици становништво с б.шгошhу. проповедао је
Рјањавање даЦllја, с.юбоду вероисповеДII, прано 1(
эаштиту приватне својине. 11 тако задобп обllтаоце,

да ови почешс да сматрају Турке као своје IIзба-
Пре~ta Мурат
с тога наР4}Д,
царске власти,
по;,х~~гаше га У
За ТЮI пође M~'paT са Це.Ю~1 војском ПРОТilВ Је

дрена IАдријанопо.!Ьа и потуче грчког војводу. који
му смсло на сусрет изађе, тако, да једва са:\1 KO:\laH-
дант умаче на једној лађи низ Марицу. Пос.ш ове
предаде се А.ала-Шахинд
проом војводи ). То беше
грчкога Европи. и с
огвојење биљо значаја.
Мурат повери А.аља-Шахину управу над завој('

uаним обљастима у Европи, с тим да их проширује
110 МОГУћСТВУ, даде му титуљу Беzлер-беzа',) и одреди
!llY за становаље Једрене. 3а тим подиже паљату у Ди-
па сеса гљаг%I.ШН војске вра'Е и Аяыј
Брусе објави ејајне успехе

ОКОЉНИМ кне}т{ееи ,ја јюстави
[ic2.tep-(,ez, 1I.IН l\'1l1i"'~",ii' ,it))I<tlцаllТ КО::ШЈ.IЦ:н,,"~""

, lluра.ШСIIИ.
UIYIlILt:U L
Ј
~,.- ----------;--~-----
КОСОIIОКА БИТItА 15
============~==== =======
за везира царства и ода де се унутрањим уређењима
земље, од којих најзнатније беху: оснивање зваља
војног судије - }{ази-аскер, l\.ora постави изнад свију
других чиновника земље, чиме уздиже углед војске
у очима народа. Уреди под~лу пљачке, од које пе

тина припадаше држави.
Међу тим Ј1ала-Шахин ширио је турска освајања

у Европи и заузео обе 3агоре и Филибе (Филипо
поље , а на југу Евренос-бег допре до Јениџе ~
Вардара.
Мурат се по HOB~\ врати у Европу и са својим
војводама освоји све земљиште: северно до Балкана,
западно између реке Тунџе и Марице. а ИСТОЧНО дО
Црног Мора, еводеlш тако грчко царство готово на
само полуострово Византију.
3а тим Мурат посла врховног војног судију Ка
ра-Калил·-ђендерија да завојевану земљу у ред до
веде п администрује. 0значи Филибе за СТОЛИЦУ бе
Г.llерб~гу Ј1ала-Шахину, а Јвдрене за арестоницу сво
јих евроасхих .земаља (1365), па се поврати у Азију.
Док је овако турска СИ.llа расла и била у нај
ВСћем јеку. ОКО.ше државе: Византија. Бугарска и
Србија биле су у нереду.
Да видимо Србе.
Б CpnCI\.a ApJl\aBa ОД Аушан:а ДО l\.иеза .Аазара.
Цар Душан је звезда прве величине на СРПСКО:\1

историском небу; под њиме је српска слава и снага
ДОСТИГ.llа своју апогеју, па с тога њиме и пОчињемо.
Његов рад као српског владаоца и. ДО.llазак Т)'
рака у Европу био је од судбоносног уплива по срп
ски народ и српску државу, што се је одма 110 ње
говој смрти и осети.llО.
11
\
16 IЮСОВСI<А БИТI(А
11 Новембра' 1331 године умро је Дечански и

Душан постао српски краљ, у 23 години живота. И
по спољњем изгАеду (необично веJIИКИ и JIеп човек,
и но душевним особина-ма, и' ПО храбрости показа
нај код ВеJIБАужда,' 1, био је обдарен за велика и
ретка деАа.
Г Аавна 'намера Душанова БИJIа је, да трошну

грчку царевину замени српском, што је и веJIИКП
краљ МfIJIУТИН смерао (фJIОр. 103, Rовачевиh).
Како прими ВАаду пође с војском у Македонију
и у току 3 године заузе је до реке Струме и
града Амфипоља. Због нападаја Угра на северу Ду
шан уговори код СОАуна мир са грчким царем Јо-
, ваном ПаJIео . югом26 Августа 1334). ПО коме веhина
освојених земаља и градова 2 ) остане Душану,
Сад се окрете Угрима, који ПОД краљем НаРАОМ
Робертом беху УПaJIИ у Србију, и ПОШТО искупи вој
ску код Жиче, пође' против њих и потуче их код
БеJIе стене у Ваљевском округу, па,Их пребаци преко
Саве Т. ФJIОРИНСКИ СТр. 235).
1336 заузе Драч који су држаJIИ Анжујци, 1337
Канину и АВАОНУ. а до 1340 заузе и сву АJIбанију
и Јањину, и назва се аJIбански краљ. З)
У Бугарској беше ВАадаАац ААександар, шурак
Душанов. Још од ВеJIБJIуждске битке Бугарска је
БИJIа зависна од Србије; аJIИ 1338 године ААексан
дар признаде уговором своје вазаJIС1'ВО,~) и по одо
брењу Душанопом венча се за цара.
1, 28 Јула lЗЗО године, у Cy60'IY, код данашљег Ћустен,щ~а.

2) Охр ид, 'Прилеп (где Душан по.оllГllе се6и двор, Ностур (KaCTopllja),
X.leplIH (Ф.юрина), СТРУМllца, Же.ьеэнац (Демир-Хисар), Водена 11 Чемрјен.
3) Ф.IOРИНСКII и КовачеВllt,.
1.) П. СреhIЮВИЬ, 11, ~03. II<>РеА других умова 6110 је дужан да даје
t 2000 коњаНlIка ДУlllану у IIOMoh,
ItUСО1ЗСКА Б\IТКА 17
Пошто је y)IPO ГРЧI-\И цар Андроник i\lЈЈ.ађи, по

роди се распра између Ј{антакузена. стараоца маЈЈ.О
ЈЈ.етног наследника. II царице Ане, и Душан је до не
КЈЈ.е држао страну Ј{антакузену, о чему је и ~"ГOBOP
био закључен. ПО ОВ01\l угово!-'у о савезу Душа н је
освојио Водену ,Едесу, са ОКОЈЈ.ином и ОПСоЈ)ивао Сер'
(СереЗI 1342 године. АЈЈ.И кад овај ступи у савез с
Турцима. па ове доведе у Европу, и кад издајнички
поступи Прll освајањ)' Вера 'Верије. тад Душан на
пусти савез с Rантакузеном и при6ЈЈ.ИЖИ се царици
Ани \1343'.
У СЈЈ.ед тога ПРОИЗllшао је с~"Коб српске војске с Тур
цима код СтеФанијане, који је веn описан (стр. 1О).
АЈЈ.И то. не заустави Душана у његовим освајањима, и
он освоји Вер Верију.: и југоисточни крај Македоније
(Мигдонију', а у скоро предаде му се и Сер исте
године. 1345\. С тога је се и назвао краљ Грка.
16 АПРИЈЈ.а 1346 на васкрс венча се Душан за
цара l ! у Скопљу, а свога сина Уроша за краља; срп
с}{и архиеПИСКОII Јаниhије ПРОГЈЈ.ашен је за патри
јарха и српску цркву начини сасвим незаВИСНО~I. На
ово Грци у Цариграду одговоре ПРОКЈЈ.еТСТВ01\l и ана- .
темом на цара, патријарха и српски сабор.
Пошто се снабде са оружје)f из МЈЈ.етаю\, Душан
настави освајања на југу, и у 1347 години доврши
освојење Епира. ЕТОЈЈ.ије и Акарнаније., Над се је
Rантакузен измири о с царицом Аном, упутио је
Турке, под заповедништвом Сулејмана сина Оркано
вог, ПРОТIIВ Душана, и ови су исте године опљач-
1) По Руварцу Душан је се ПРОГ.4аСIlО за ,щра у Серу (Серезу) на

IIзмаllУ 13~;,. пошто гаје освојио (О Кнезу .;]аз,ру, сТр. 117). Цара су венча.1II
на царство: архиеПИСIIОП ОХРИАСКlI НlIIIО.ш, ТРНОВСIIII патријарх CIIMeYH, 11
СРПСI\II JaHlIlIlIje - CBlI не~ависни Iп. Cpel,. 11, '.221.
КОСnвп-:.\ 1:1:'П;Л
18 КОСОВСКА Бlпка
ка"ш југоисточне крајеве српске царевине, без да су

1i се са српс.ком војском сукобилп.
Идуhе године заузе Теса.llИју до млетачког ррада
Пте.лија. 'спрам Евбеје ..
При нападу на Солун 11348 Душан не успе. јер
Кантакузен и за његову одбрану употреби Турке и
поврати неке отете земље, али их опет у скоро
изгуби.
Због Хума Душан се завади с баном босанским
Степаном Rотромановиhем, који за сигурност пре
стола беше прешао у католичанство, држаше српски
Хум и, по наговору краља угарског Лудвика (Лауша\
нападао је на суседне Душанове зем.ъе. 1350 Душан
нападне са 80.000 војника на Босну, продре до Но
вога, освоји XY~I И преко Котора врати се у Ср
пију ,13fJO.
Пошто су се l{антакузен и Па.llео.ЮГ по нова за
вадиљ.и. то је Душан са бугаРСКIIМ вљ.адаоцем Алек
сандром помагао Па.лео.llОГУ, и у TO~l трвењу дого
диљ.а се је несреnна битка са Турцпма IЩД Ди~ютике
135'2. која ј е веn ОlIисана стр. 11'.'
У c.leA напада на Босну изроди се рат cGt угар
СКЮl краљем Лудвиком, у коме Душан потуqе Угре
код Ру дника и Ломнице и претера их преко Саве 1)
'1353). Ова непријатељства продужава.ла су се у Да.л
мацији. 11 у време Душанове смрти водпљ.е су се бор
бе око градова Rљ.иса и Скрадина.
Видеnи Душан да у Турцима добија опасног
непријатеља. а са севера преnаше му Угарска, био
је наумио, да бар са rpqKIIM царством пречисти и
стане на пут ДО.Ј.аску Турака ~. Европу. У тој на-
[) .Ь. I'ОВ<lчеВlIl. II Ф.IOРllНСIaI сТр. ::,,3.
r КОСОВСКА ВИТКА 19
:мери крене ое оа ОИ.llном војоком (80.000)1) на југ и

напраоно умре 20 Декембра 1355 године у меоту
Дево.ш, у 46 години живота, а у 24 овоје В.Ilадавине.
Његово је тело донешено у Призрен и оарањено у
манастиру св. Арханге.ш Михај.llа, који је он и по
дигао за живота 113481. СМрЋУ Душановом умрла оу
за свагда и српска освајања.
у време смрти Душанове његова пространа ца
рев~ша обухвата.llа је ове области: Србију, МаЋедо
пију (сем Сол.уна), Теса.шју, Етолију, Акарнанију, Ар
банију, 3ету, Хум, Требиње и веhи део Босне. Границе
његове државе биле су ове: На северу од утока Цетине,
П.ll. Динари, па водомеђом: Врбаса и Босне на Дрину,
даље Сава и Дунав до између утока Тим ока и Ви
дина; на истоку водом:еђа Тимока и Нишаве, на Стару
планину, Триуши. Витош и Родопске планине те на
Бело Море око Кавале I ХРИСТОПОЉ:1i; на југу обале
Белог (Егејског) Мора до Трохејског мореуза (оста
.вљајуlш СО.llУН и Свету Гору); и преко П.llанине
Отриса на уток р. Фидари у Јонско Море; на заuаду
Јадранско или clНьe море. од утока Фи даре до Це
'тине реке. z
То су била ратна дела Душанова. Али, тако исто
БИ.llе су му ве.llике и унутрашње реформе у држави,
* љегова спољња IЮ.llитика.
На прво место долази·уздизање кра.ъевског до·

с.тојанства на царско и постављање архпепископа аа
независног патријарха.
1) П,) Ауиар"у 85000. П. СреhИОВИ\i П, стр. 720.

Z) Дииитр, Ј оваИОВllћ, професор. r ~aCH. срп. уч. друштва ињ. 68, стр.
71;-109; nраство. 1,108-121; ВщеАО бр. 215 од 188з гo~.
Панта l'ре\ЩОllић држи, да је западна граница Душаиове царевине .10-
nllpaAa до Марице, \1 то почев од Чириена (ЧеРlIомена) llэнад Једрена. 11<\
на Ферll (Фереџии) .\0 утока Марице. (Петор, Срп. lIарода П, 373). 110 то
,,"реба још БОЉIIХ доказа.
20 Ј;ОСОВСКА БИТКА
Закоником од 1349 уредио је правно стање др

жаве. а допунама од 1354 стао је на пут престу
пима и безаконству 11 обуздао властелу, која је ОА
већ велике повластице и~ала.
у државној хијерарШllјИ увео је нов ред. У ме

сто наследних права по рођењу. увео је лична права
по заСЛУГЮlа. За награде завео је титуле и поло
жаје по грчком обичају. и све довео у ред завис
ног ЧИНОВНИJUтва од владаоца. Потомци старе вла-
. t:теле ИЗ жупанfiског Bpe~leHa задржали су били сво је
ТИТУ.llе. али су и ОНИ ушли у ред чиновника. Он је
даН.lе )Ћео у држави такву аДШ1Нистрацију, да је
властела постала чиновништво , које је по потреби
!I премештано.
За одлпковање заведен је (Јио п ордоп светога

Стефана. 1 :
За лакше унрав.ьање веЛИКО~1 цареВИНО~I, а и

да би наградио засљужне ~Iужеве, који су се у ра
товима одликова.llИ, нао и царсне сроднике, Душаl1
по доли земљу на веГЈе п мање об.llасти, и са разним
ТИТУЛЮ!а и великим правима понамешта у њима иза
бране .шчности. За живота Душанова 2. били су:

1. у долини Струме, око Сера и Мелника, .Јо
ван Уг.ъеша, брат Вунаш~1НОВ ;
2. ~T Христопољу Драми и околини, између
CTpple и Месте, његов таст ћесар ВОИХј-{и;8!
1) Ф.lOр"нскl, 132 1110 .1YKap"Yi.

~, По Н. Руварцу, 11 .Ь. I;овачеОI1ЬУ.
8) Син војводе Новака Греобострека, за ИЮl је би.ш I\epaua \У мона-·
штву ТеОФiШllја) и!", ВlIДlIнскога Il1l1шмаllа, а сестра ц"ра Ј\!ихајАа, погпну
.1,91'11 КОД Бе.lб.IУiКАа (Ф.IОр, 212).
,~1
ј
.ј
~
.\
КОСОВСКА ВИТКА 21 ",'
;
~
:'
у Јужној Македонији, између CTpY~le и Вар
дара Богдан rЉутица назван у народним пес.мама\,
брат дес.пота Јована О.ll.ивеРОВl1hа;
4. У ОКО.llини П.ll.анине Ру јана, од Карадага до
Струмице севас.тократор "дејан ЖаРlювufi.. зет цара
Душана 1;
5. У овчепо.ьској об.ll.асти деспот Јован Олuверt)
()чух Душанов;
6. На десној страни Вардара од Вера 'Верије)

до Охрида са Битољом и IIРИ.ll.епом. дес.пот ВукаШИ1i
Мрњавчевufi. ;31
7. У ОКО.ll.ини Вера (Верије I Радослав Хлапен, а
у ТРИl~а.ll.У и Костуру IКасторија жупан Нихола ;
8. Теса.ll.ију iВ.Ilахијуr и део Епира имао је ће
сар Гргур I1рељуо;
9. у ЕТО.llији И Акарнанији Си.М.еон И.llН Сuниша.
Немањиfi.. брат Душанов ,.по оцу) ;
10. У Канини, Ав.IIОНИ и Верату (Арнаут-Вео
-граду) деспот Јован Леен Комнен!' шурак цара Ду
шана, а брат цара бугарског А.Ilександра;
11. Око Охрида севастократор Бранко, син вој
воде М.IIадена, а отац Вука Вранковиhа;
12. У 3ети жупан Балша;
1) ПОСАе љегове смрти управља.ш су зем.ьом њеГОВII CIIНOBII Јова ..

,дР'lzаш и liо"стадuи. Дејан је 6110 зет Душану, јер је за ЊIIМ 611.la ње
гова сестра Теодора. (Панта Среlшов. ГА. ;7, стр. 110).
2) За Јованом О.шверовиhем 611.1а је удата маћllја Душанова, царица
Марија, с тога је он био од ве.lIIкога YIIAIIBa КОД Душана (П. Среhковиli
Г.шсн. срп. )". АР. Ь7, стр. 121;).
З) ПО његовој смрти унраАљао је једним .1ё.101d Кра.ье8Uћ. Марко.
1) То није деспот Јован О.IIIВОР Овчено.ьскн, као што је расправљао

К. Нико.lајевиh 11 као што ФАОрlIНСКИ МIIС.III. ОН се звао 11 .\еспот Po:rta .. u.je.
i И. Руварац стр. сТр. 11 7 11 l' 8 ).
22 КОСОВСКА БИТК.-\
========================~~============
13. У Хуму и Требињу кнез Војислав Војино

вuft, сестриh Душанов ;1) и
14. У данашњој Србији до угарских граница кнез-.
Лазар ХреОељановuft.
Нов административни ред у земљи имао је и до
брих и штетних последица; јер у колико су с једне
стране награђиване праве заслуге, у толико су с
друге стране, права наследне властеле повређена,
развијена завист, мрзост и освета како међусобна,
тако и према В.l1aдаоцу. Издајничке радње Брајана
(код Амфипољаi, Хлапена (око Верије). Толислава и
Вељка у Гинекокастру2) јасан су доказ овоме. 3 )
Неки од незадовољне властеле употребљавали
су у своју корист и анатему цариградску, као што
~e радња Угљешина, по смрти Душановој то довољно
потврдила, јер је своје земље самовољно опет пот
чинио цариградском патријарху.
Душан раширив нагло своју државу, имао је
разне поданике, а највише Грке, после Срба. I{ано·
су Грци били преставници цивилизације и новог ад
министративног реда у држави (јер га је од њих по
зајмио), то је тежио, да им ново стање (потчињење
Србији) не буде несносно. Флорински вели, да је ~
Душан имао намеру, да место грчког царства не ос
нује ново српсно, него срuсхо-грчхо, он је - вели
- хтео да буде прво грчки, па српски цар. ') С тога
је узео титулу цар « Срба, Грка и Бу гара»; с тога
1) По Руварпу (11 народним песмама) за Војином оцем Војисављевим,.

6И.lа је трећа ћерка краља Дечанског, а по П. Ср~IШОВИћУ 6110 је шурак.
пару Урошу, кој1l се ожеllИО са Вој1lНОВОМ ћерком Је ..\Исаветом, пошто се·
раздвојио са првом женом - Влахиltом.
2, То је саДRЊIl Аврет - Хllсар И.Ш ЖеНIlН град. IП. Ср. П, 419.)
З) П. Срећ. П. 589, 609, п58, 661 11 682. Ф.IOРИНСКII.
~) ф.!f)РННСКИ стр. 108-115.
r
,~
КОСОВСКА ВИТКА 23
, је у источној Македонији (Мигдонији и Меникејској

гори, где су Грци би.llИ У ве.llикој веhини, задржао
грчки' језик за званичан, и постављао Грке за
управнике. Па с тога је још и свештенств у грчком у
Атону ,Ха.шидском пољуострову) богате дарове и
ПРИВИ.llегије давао. нарочито кад је Свету Гору по
сетио 1348 године.
Све је то чинио Душан из увиђавности и мудре

ПО.llитике, а не из погрешног појимања. Јер на северу
су би.llИ непријатељи Угри и покаТО.llичена Босна, а на
југоистоку Грци и опасни Турци; у земљи незадо
вољна B.IlaCTeJla са окрњеним правима, нова народ
ност у поданству, у народу несвест. а међу чинов

ницима завист. Папа диже крстоносни рат против
«шизматика» Душана. а на истоку појављује се нов
опасан непријатељ - Турци.
Тегобе AaK.Ile и у земљи и ван ње.
Да уб.llажи ове у земљи и да заведе ред. Ду
шан је издавао :=Јаконе и био попустљив према Гр
цима, док их не ПРИ.llагоди новоме стању.
А да избегне спољње опасности, које је ве.llИКИ

ум Душа нов прозрео и оценио њихне посљедице, ве
.IlИКИ цар водио је паметну променљиву ПО.llитику.
Тако:
1333 године покљања Дубровнику на свагда Стон,

IIОЛ~'ОСТРОВО Пе.llешац :Пунта И.llИ Сабиончело), Пре
вљаку и Посређницу крај ~lOра, а 1350 и 51 год ине
ОД.Ilази с царицом и сином у Дубровник с тога, да
одржи пријатељство са овом трговачкоч републиком
и да уздигне тамо српски и православни живаљ;
1336 године преговарао је с [!аПО"'l о примању

каТО ..шчанства само за то, да избегне опасност, која.
I Digitized Ьу Google
КОСОВСКА БИТКА
====================
му је тада од угарског кра..ьа Карла Роберта и дру

гих претила, као и да би добио времена за осва
јаља у Маhедонији :
~ Од 1340-46 водио је непрекидно пријатељске
преговоре са Венецијом за савез против Цариграда
и грађанство млетачко, само с тога, да би из Мле
така могао добити оружја за ратовање са Угрима и
Грцима, и да би имао уза се опасног супарника
Угарске - тада на мору моћну Венецију. И 1350 го
дине поднео је Формалан предлог за савез против
Цариграда у истој цељи, а и да се што пре докона
Цариграда и затвори Турцима врата Европе:
1351 обратио се је Оркану, да се с љиме опри
јате..ъи, јер је увиђао опасност од приближавајуhих
се, а добро организованих Турака, да бн добио мира
да реши питаље о грчком царств)' и да се )Ћутра
шње консолидује;
1354 приближио се је заПqДУ и удешавао савез

против Турака. признавајуhи папу и чинеhн ~IY неке
уступке у цркви, само за то, што је видео, Iюлика
опасност прети од Турака, 1) и како ~lY је тешко ра

товати једновремено у два противна правца (на северу
и југу, против Угра с Босном и I1рОТИВ Грка с Тур
цима), поред ровитог етања у земљп. које је било
прелазно и несталожено.
То све имао је у виду велики Душан, кад је тако

радио, и само тако могао је радити у онакви м те
шким приликама. 2;
1) П. Среlшовиh, 11, 712.
2) Т. Ф.lOрИНСКИ У своме деч .ЮЖИЫС С.,аВJlllе» хрђаво j~ 11 Н6-
оправ.\ано ценио ПОАИТИКУ душанову, наВО.lеЬ.l .да ноје иll&О ИlIкакве по
АиrQчке УВl!ђавности С (стр. 1~' 3). 1! иначе не признајуhи )1) S.eAIIKY способ
ност. Тек кај се све та.\&ње I1р".шке узму у зре.1O оуђење 11 оцену. lIоже се
КОСОВСКА БИТI(А 25
Па поред свеltoликих тегоба, које су у то време

ностојале за српску државу и с поља· и изнутра, ве
ЛИКИ ум, енергпја, ауторитет и престиж Душанов
.све би то саВАадао и српску државу учврстио, да
је само још 10-15 година 1I0живео, те да своје
МИСЛИ дО краја изведе и државу консолидује. А.Ш
на грдну несрећу српскога народа, Душан је умро
у најбољим годинама живота и у најважнијему добу
по српску државу, онда, кад је најпотребнији био.
А несраћа је српскога народа још већа била с тога.
што је у то доба на северу био' велики угарски влада
лац Аудвик IАауш" а на југу млад, војнички органи
зован и фанати'Чан народ - Турци,
С тога није ни чудо што су се по смрти Ду

шановој збили онакви догађаји у Србији. -
У таквом стању оставио је велики цар свој на
род и државу, када је јуначку душу испустио, И
царску круну своме деветнајестогодишњем сину У~ошу
уступио.
У часу Душанове смрти бој се је већ био из

)lеђу Срба и Угра у Далмацији, а у околини твр
AIIX градова Клиса 11 Скрадина; који се је завршио
ЊIIХОВИМ падом одма у почетку 1356 год. Хум за
узе босански бан Твртко и предаде га Угрима као
Шlраз своје синовице Јелисавете.
Папа Инокентије УI диже крстоносни рат про

тив Срба « отпадника вере)), под вођством угарског
кра.ьа Ау двика, као « заставника цркве); али Ауд
вик прво казни Венецију, што је с ДушаНО)l Ш~'-
правичан суд О В.lа.ШВlIllII Душаllовој ",OHeTII, а 1 ај за пе.lО "еће помраЧII:l1

С.ШВУ CUo<I<Olil U ве.tиliогll .4ушаН8 HII на ПО.IIIТlI'ШО)l пољу.
~-- ---~ ---========---~~
рова"ш (135S), и одузе јој целу ДаЈ1мацију. 3атим се

окрете на Србију и ПОС.l1е дугих бораба продре у
Мачву и Београд:земље краља Драгутина. ,- 1359.
Међутим НиhиФор, шурак Синишин, а син епир
ског деСIlотаЈована, упадне у Теса.l1ију (13561, која
неимађаmе управника, јер је ћесар Прељуб био умро,
заузме је, па эатим' протера и, свог зета Синишу 113
љегових земаља, у ~OCTYP, а.l1И Ниhифор lIогине у
боју код Ахе.l10је '1358 и Синиша заузме Теса.l1ић' и
до смрти је В.I1а~ао у љој (1371).
У то време напаДI;lУ Грци са нешто Турака на
српске земље. а.l1И их ћесар Воихна потуче (1358.
То су БИ.l1е бор6е Срба са спољљим непријате
љима; а.l1И су млого горе и ЦРЈЬе борбе биле међу
собне, што су поједини об.l1асни управници (намес
ници' један против ДРУГОГ водили. тежеhи сваки, да
што више од царства себи приграби и да IIостане
независним господаром Iдинастом). не видеhи општу
несрећУ државну и наГ.l10 приб.l1ижаваље опасне тур
ске силе.
Од ових намесника Душанових би.l1И су најзнат

нији, који су И највише допринели пропасти српскога
царства ови:
1. Синиша (Симеун) Неманиh ј

2. Вукашин Мрњавчевиh са својим братом Јо
ваном Угљешом;
3. Војислав Војиновиh;
4. Ба.l1шиhи Страцимир или Страшюшр, Ћурађ

и Ба.l1ша IIЈ ј и
5. Аа.1ар Хре(iељановиh са зетом Вуком Бранко
виl"iш.l~
КОСОВСКА БИТКА 27
Први атентат на јединство царства учини Си

ниша, који се у Ностуру прогласи царем свију Грка
и Срба. l ) Он удари на Скадар, али га Балшиlш са
послатом царском војском одбране.
Други отпадник царства био је Вукашин, коме
није била довољна титула деспота, коју је од мла
дога цара добио, него присвоји себи и rитулу краља,
па се начини независним у својој држз.ВИНQ;. Са Ву
кашином, сем његовог брата, били су и БаЛШИћИ у
3ети, јер је за Срацимиром била удата Вукашинова
ћерка Милица (Оливера). Са царом Урошем 'били су
и кнез Лазар и кнез Војислав ВојИНОВИћ, његов таст,2)
а после његове смрти, овога СИНQвац Никола Алто
мановиh.
Тако се изроди грађански рат: Срби су се TY~
кли између себе, а Турци су непрестано освајали
грчке земље и приближаВаАИ се границама српске
државе.
Урош напуст,И Призрен и сукоб његове војске

(и његових савезника) са Вукашиновом (и његових
присталица) буде на .косову, у околини Приштине,
г де Ву.кашин одржи победу.
Али у то време Турци већ ударају на Угљешине
земље, и он позива Вукашина у ПОМОћ, да Турке
отерају.
И Вукашин напушта све унутрашње противнике,

иск)'п.ъа велику војску (по некима 60.000i, 11 сэ, бра-
1) П. CpehKoBilIi, II, 7 И.
2). Урош је отерао своју прву жену 11 оженuо се је са llојис,шв.ьевом
ћерком Је.шсаветом, п ако су 6""11 ро.\. IIIIKO.1a .\.lТомаПОВЈ,Ћ пошто је ОД
свога оца нас .. едио земље О"() С'јеНlще, УЖlIца 11 РУДНlIка 1I у ово"е сто.ю
вао, по CMpTll Војllс.lав.ьевој отрује љегове CIIHOBe 11 заузме Ху" 10КО 1366
- И. ђ'варап, 128-132).
2Я
том УгљеШО)1 иде на сусрет ТУРЦlIма, поТ)'че их у

jeAHo~1 боју у ДО.НIНИ Марице; аАИ код Чрномена,
2јј Септембра 1371 године. Турци изненадно ноћу
нападну безбрижно спавајуh)' српску војску, која
ГЈуде YiћacHo потучена. а ту 11 НукаШIfН JI Уг.ьеша
I10ГИНУ. М ..юги од Срба изгину~ IJ.lШ се подаВllше у
Марици. То (iеше савршени пораз, ПОС.Је кога све
cplIcKe об ..шсти јужно од Црне. Горе Карадага беху
остале без одбране.
Место, на коме оу Срби ПрОПаАlI код ЧРНО)lена
и сада се З0ве СU]Јф-Сuндuџu пораз Србаља.'
Посље иве битке ТУРЦII освојпше I1ХТЮIaН п
Самоково, п на скоро заузеше УгљеШlIне 11 ВОIlХ
нине') земље, а Богдан и Дејанови синови Драгаш 11 .!
'Ионстантин постадоше ваЗаАИ Муратови; а за то
време водила се борба између осталих српских ДIl
наста.
Турци су се снажили Il напредоваЉII, а Србн

слаби.llИ И опада.llИ.
') Т. Докза у своме делу «Нistoire de l'empire ottoman», томе 1, 18i 1,

наВОАИ Аве бити" на Марющ, 11 то на IIСТОМ месту КОД Чрномена, 11 у ИСТII"
Ј1рид.ша~lа, на шта више казује скоро ИСТII број учествујуЬе војске 11 исте
турске l(Qмаll.\аите, (.1aAa-Шахин 11 Х аЏII ИдбеtIИја\. Само се у томе раЗЛII
liyjy, што У првој бнтки (1364) била је против Тураl<а саБеЗllичка војска
Угарска 11 Српска, ПОА управом краља АУАвика, с којим је, бајаГII, цар Урош
,снвез бllО заl{,ЬУЧIIО )' овој цељи.
Не само С,IIIЧИОСТ догађаја и свега поменутога, него поглавито пр'
~llке и раСПО,lOжења, у којима су се Србија и Угарска на.\аЗII.lе (рат 135:1)
међусобно, тврде, да савеза међу ЊlIма није мог,!о БИТII у то време. па ма
да то тврде 11 118KII TypCKII ИСТОРIIЦИ,
истина млађll од XV. века. OHII су
побркаЛII пораз ВукашИlIOВ са
HeKIIM уображеНIIМ .1YABIIKOM, који српски'
..tеТОПИСII ни'где 11 не ПОМIIЊУ. ~Ja Докзом пове.!11 су се погрешно 11 HeKII нашн
1IСТОР"ЦII (Н. пр. Н. Среl,IЮВIIЬ, IJ, ;71 11 .1PyrlI).
2) BOIIXHD. је умро 01:0 1З6:: ~ 1364, 11 онда је његов зет )'г,ьеша I!
IЬCl'OB11M земљама управљао. До 136" царllца ),ушанова Јелена СТО.IOВ:1.1а ј(!
у Серу, а l{a.1 је 0.18T.le ОТllШ.lа заузео је Угљеша Сер iСереЗI као СТс'.1НО
MI)C:ro своје llе.1С 06.I<.CTII. (Руварац 11 :1).
.Ј
lЩСОВСКА БiIТК.-\ 29
Ред је на кнеза Лазара Хребе..ъановиhа, који је

са својим делима главна личност у овој расправи.
Но пре тога, да видимо, какво 'је било стаље

у Европи, Il да ли је оно давало какве гарантије,
да ће се турском напредовању моhи на пут да стане.
II,
ПО.IИТИЧRО стаље Европе пред КОСОВСВОМ: БИТКОJl.
Вредно је ~a се упитамо: у времену, када се

отоманска сила све више ширила у Европи, на штету
хришhанских држава; када је српска држава све више·
С.llабил3., док на Косову није сасвим поражена, пот
чињена и смањена била, - шта је ради"ш хришhан
ска Европа '! Да ли није умела, И.llИ није могла, или
није хтела, да стане на пут овоме рушиоцу хриш
ћанства, - мусломанском заВОјевачу?
Европа у то време није у Н8hОЛИХО .могла, али

није ни хтела да изађе на сусрет овој азијској олуји,
која је претила да поруши сву Европу. Узроци овоме
леже у тадањем политичком и друштвеном стању
Европе, а оно је у r.llaBHOM било овакво, у разним

крајевима и државама:
у Шаан.ији поједине области ОТИl\Ја.llе су се од.

Маварског завојевача и оснивале су тек самосталне
државе.
Између Фран.tН/С1<е н Енг.лесхе беснио је CTOГO~

дишњи рат око Нормандије, Гаскоње и других об
.Ilасти.
у Италији северној међусобни раздор првих гра

дова; борба Гве.llфа (императоваца) са Гибе.lJИнима
(папинцима; која се завршује чувеним СичuлuјаНСI<U.м.·
-30 КОСОВСКА hIfT!, \
=-==-~~ ----- -~---~----- -~~~-~=
аечером.. Међусобltа грдња римеког и Француског папе

i,папска шизма'.
:"" У Не.м,ачхој борба племиhа с варошима.

Шваји,арсха својом слогом и јунаШТВО)1 ослобо
ђя.ва се немачко-аустријског јарма: швајцарски се
љаци, одушевљени патриотизмом, без особитог ору
жја и вештине, туку немачке ритере и ORJIOIIHI1Ke,
све у челику и до зуба наоружане. Само на једну

годину пре наше несреnне косовске битке, швајцар
., ски јунаци )' боју код Семпаха, до ноге, су потукли
"
<:::,'
аустријског херцога Леополда, тако, да је п он сам
\',1
, -- на бојишту остао. Том битком IIIвајцарци су ударили

темељ своме ослобођењу.
Наква разлика у судбини? У времену, када се

један јуначан народ диже И3 ропства својим пожр
твовањем; готово у исто време, суђено је тако исто
јуначном - српском народу да пропадне, и ако је
се пожртвовањем показао достојан слободе.
Чешха изнајпре чувена под својим краљем Нар

·лом 1 (умро 1378) .. постаје немоnна под његовим на
следником.
Русија стење под ИГО)I монголским, И ако, само

на 9 година пре битке Носовске, Аluиитрuје П' Аон
СIЩ одржава на Нул ИI-\Ов 0)1 пољу славну победу над
Татари ма и Монголима. 3емље подељене на МL\ле кне
љевине, које раде једна против друге. Слабост све
,до коначнОг ослобођења 141'10, под Иваном ЈП, кад
српска држава беше веn СИIJма са политичког неба.
Ј1гаРСЈ\а и Пољсха уједињене под круно:\-! Луд
вика Ј великог i1342-1382), пеху истина у то Bpe)le
,снажне, нарочито прва, али Угрима није ишло у ра
'чун да војште против Турака, и тиме ваљда закла-
КОСОВСКА БИТI'А з1
~=~==============
њају посредно и српску државу. На против, они су

у овима ПРИ.llИкама тежи.llИ, да Србију што више
ОС.Ilабе. Ово тврде иоториска факта. Папе С)' тежили,
да католичанство и у Србији рашире, а то су увек
радили преко Угарске. '
Још за живота цара Душана, папе су гледали
на Србију као на шизматичку земљу и упуhива.ш
су угарске краљеве. да нападају на Србију, као што
је напред изложено.
3бо. неких тачака у законику Душановом, који

ма се је хтело стати на пут ширељу латинске је
реси у српским областима, папа Климент~је У! на
нове Ау двика « э<.\ставником цркве против шизма
ТIша»,I Ј И подигне ј>аву крстоносну војну на Душана.
Сирома Душан. док је морао на истоку да се
бори против турске најезде. дотле га Хришhанска
EBpOlla напада као шиэматика, и диже против њега
крстоносни рат као и у ХП веку. Ето још један од
узрока, за што су Турци у то време тако нагло у
Европи напредовали.
у Бугарској цар Александар по смрти Душано

вој одрекне вазалски IIOложај према Србији. али је
II сам био на удару турском. По његовој смрти (1365
наступила је неслога и поцепаност државе на троје:
у Трнову је владао Јован Шишман, у Бдину (Ви ".
ДИНУI Јован Срацимир, а у Аобруџ.u кнез ДоБРОТИУl.
Ова 1I0цепаност ишла је такође само у корист Турака.
у Нuзантuјu беше у то време таква иота не
слога, и ако су им Турци веn дошли скоро до град-
ских зидина. Били су поцепани на више партија:
једни су хтели савез оо. Србима и Бугарима, други '.
[) Ф.40Р' 25(' u 26',.
l
I
KQCOIICI;A fШТ[{А
------ -===
са Турцима, а треhи су хте.ilИ да СК.ilопе унију с Ри

мом. С тога је цар Јован Па.ilео.ilОГ ишао папи у Рим
и примио унију. -
Ето такво је би.ilО стање у Европи, када су се
Турци поче.Ш нат.ю да шире на Балкансном полуо
строву.
С једне стране, дакле, слабост веhине европских

држава није давала могуhности, да се стане на пут
напредовању Турака у Европи; а с ,друге стране ве
розаконска заС.llеп.ьеност, национална завио. и сујета
нису дозво.ьавале Угрима да виде опасност, која ,~o

.IIази од истона. ПраВОС.llав.ье је у то време за њих
било опасније од мухамеданства, они су више мр:зели
Србе од Турака. •
у место да удруженом снагом изађу Турцима
на сусрет, да их потуку и пребаце у Азију, - Угри
су напада.llИ Србе, који им прав.ьаху бедем против
Турака У место да им у овој животној борби по
могну, они су их слабили.
Па за то није ни чудо, што умањена и ОС.II.аб
.ьена Србија подлеже на Косову.
:и тек кад се ово догоди, кад турске хаТ.IIије
напојише своје коње на хладноме Дунаву, - кад
нестаде српскога бедема, који Угре заклањаше од
азијске О.llује, - тек тада се њима очи отворише.
али то беше одвећ касно. Србија је била сва у ра

нама. и рушевинама, и издисаше; У гарсна беше уса
м.ьена а на дог лсду и дохвату СИ.llнога Азијата. И
пренуше се иза сна Угри, и цочеше дизати нрсто
носне експедиције против Турака, али је угодан тре
нут за то одавна био' прошао. Турци су се већ ОИ.ll.И
укопали на Балкансноме полуострву. па не беше .IlRKO
одаТ.IIе их истерати.
г
,
I
I
ItDCOll1 :КА IНlT,; А
Своју заслепљеност и грам:зљивост платише УГрlI

.,, ..
скупо у својим. походима на Турке: код Нииопоља

iRигмунд 11396), к()д Варнс В..1адис.~ав '1444. и на
Косову СибињаflИН Јанко (1448). А.IJИ, то још не беше
Аово"!:.,на казна за ранију IIогреlllНУ радњу Угцрске.
\
И они доживеше своје Носово на Мохачиом пољу
: 1526, где погибе и млади ираљ Лауш П. и где
би сахрањена С..10бода Угарске, као и наша на Но
сову. Турска СИЈЈ.а поплави сву Угарску и допре до
Веча ,1529), па да не би словенских мишица (Јаll Со
бјески с Пољацима) који зна, да ..1и не би и данас
()ИJll) обељежја турске владаВtlне у садањој Аустро
уга.рсној престоници.
Ето, тако неумитно С..1еде историски догађај 11
својим путевима, а кој и су им г Jlупошhу И..111 зави
шhу прокрчени и утрвени! -
1 II.
Ратовањ(' I:иеза .i1а.зара с ТУРЦlша.
ПОСJlе оне ужасне катастрофе српске на ML\-

рици, да ли се заостали властољубиви об.ласни управ
ници освестише '! All ..ш бар у томе часу не УВIIДОlI](,
. ве..1ИКУ опасност, која им од истока ГРОЗ<lше! Но.
Они су и да..ье радили. што су од Душанове C~!PTII
били започе..1И: они су један другоме земље ОТЮI<Ј..1I1
и међусобно се Кр13И..1I1.
Смрт МЈЈадога цара Уроша', још Beћ~la је ':i
њима проБУДИ..1а ВJlастољубиве и Сllмодржавне тенш.е
'1 IIo .\ОСltoраШЊIIМ IIC'IOPlljCKIIM TBpl)elыIa •• J'apo.\IIIIM предаЊlша "

неКII)! .lеТOIIIIСlIма. 611.10 јс вероваље, да је I3УI;аШIIII у6110 "ор" Ур"ша :'
.IОВУ 2 .:I.екем6ра t 31;8. У IIOС.lедње време ГАаВIIII 11 ре.lстаВНlIIt оле I U!'.IJЬe ј, .
. П. СреliКОВИћ, професор и IIСТОРИК. И. Руварац 11 .Ь. НоnачеВllћ [1аl< Са 113-
КОСОВСК.\ r.llТКА .~
l
На земље погину..юга Вукашина HaBa..ie ОКОЈЈ.ни су

седи: БаЈ1шиhи заузму Призрен са ОКОЈ1НИМ местима.
а кнез Ла:зар и НИКОЈ1а АЈ1томановиh опет крајеве.
који су се с њима граНИЧИЈ1И, тако, да Краљевиhу
Марку, који се је по очевој смрти закраљио. остане
само: Скопље и Пореч с :Кичевом, ПРИЈЈ.еп. Охрид
и :Кос-тур. 2)
За тим се закрве кнез Лазар и НИКОЈЈ.а АЈ1томан,
који су против Вукашина БИЈ1И савезници. Лазар по
МОћУ угарском 1000 копљаника под НИКОЈ10М Гор
јанским потуче код Ужица АЈ1томановиhа, ухвати
га и ОСЈ1епи. 1374,.
Лазар заузме Руднички и Ужички крај, а Под
риње припаде Твртку, бану босанском, који је ВЈЈ.адао
Босном и Хумом, а од БаЈ1lllиhа заузео неке при
морске земље r 1370).
Јужну ПОЈ10ВИНУ српске царевине ТУРЦИ су по

степено освојИЈ1И, ИЈ1И у Ba:iaJ1CTBO потчињаваJl.И (Бог
дан. Драгаш с :Константином, Марко с браhом); ИJl.И
су се оБJl.асти на мање делове раздробиле (Синишина,
по његовој смрти 1371) И ОВИ међусобно ТРЛИ.
У северној ПОЛОВИНИ постала су ТрИ независна
центра: Нnез Лазар у данашњој и старој Србији до
Шаре планине; 6аn Твртко :Котромановиh у Босни
и ХУМУ, Iкоји се је 1377 прогласио и венчао за краља
у Милешеву); и Балшufiu у Зети и Хвостну. СВИ су

били род Немањиhима и сви су тежиJl.И да постану
владаоцима.
весни м .10l<аЗlIма ТАр.\е, да је Урош надживео Вукашина, и да је умрn 2 де

ксмбра t 3 71, даКАе 11'1 (ј 7 дана ПОС .• е погибије Вукашинове.
LlIЛО 6 .. У интересу српске историје 11 мора.ш српскога народа. да се
(ЈВО IIОС.18дње нсо60РИМИ" доказима УТВрАII.
21 11. Руварац, стр. 12О.
~. __. ~_.~--~----
r
КОСОВСКА ВИТКА
1375 године (3 Октобра) држан је сабор у Пеhи,

г де су били и кнез Jlазар и 'Вурађ Валшиh, а ис т е
године измирена је српска црква са грчком и ди г
нута постојеhа анатема из Душанова BpeMeHa~
Такво је било стање српских земаља, кад ТУР ц\ 1
почињу да нападају на Jlазареву државу,
у то време кнез Jlазар био је у добрим одн о
(}има како са Твртком тако и са Валшиhима, са
којима је касније још веће пријатељство учврсти о ,
удавши своју ћер Јелен)' за Срацимировог сина 'Вур ђ а
Валшиhа (око 1386!. 1)
Граниче Лазареве државе БUА.е су ове: на западу
Арина, \ па водомеђом Дрине и Ибра, обухватају h rf
Подрим и Метохију (,старо Хвосно\ са Призреноы ,! )
затим венцом на Шару планину и Црну Гору IRa-
радаг) и даље водомеђом Мораве с једне. а СТРРl е
и Искра с друге с.тране. на Триуши и Стару' пл а
нину, на се на истоку завршивала сливом Тимока . 1
На северу границе су биле Сава и Дунав. јер ј
Срем био под угарским краљем. Рувар. стр. 19 2. )
Кад се ова просторија упореди са садањ о м
:Краљевином. то је Jlазарева држава била још за
1) И. Руварац стр. 1, и 17.

2; Преко Дрине можда је припада.lO нешто од Усоре са 3BOPH<I!<O!ol,
као саставни део некадање Драгутинове државе, коју је Лазар од Душ юн
н'\ управ.!>ање Аобио. IГАо1С. срп. у. Ар., ХХХУ, сТр. 164, Ч,lанак Ч. ~lllja
товића "Цар Урош п кра.!> ВукаШllН.») Део ПРlIморја, а можда и цеАа Зе ,-р,
признаваАа је врховно старешинство Лазарево тек од 1:186 год., ка.Ја jd
његова кћи ЈеАена бll.Ш удата за СраЦИМIlРОВОГ сина 'Вурђа БаАшића. 11 О н ,
110 смрти CTpllna Ба.lше преузео управу над Зетом. Мачву с Београдом по
BpaTllo је (по Орбину) кнез Лаэар ОА Угра. и ту су БИАе честе борбе. (11 ...
Рувараl\, стр. 208-215).
3) Не зна се кад је Хвосно с Призреном IIреш.I0 113 руке Ба.lIIl11ћ а )'
UОДВ.Јашће Лазарево, а.Ш се као IIзвесно може реlш 1379, каlа је ']J~-p al l
l>а.lшић умро. (И. Руварац, сТр. 19ti).
'l
31) КОСОВСКА БИТКА
треhину . већа .од ње. Тврткова држава БИАа је ск.оро..

ТОАИК.о иста; а 'БаАIIIиhа нешт.о ма.II.о мања. Све пак
три уједн.о једва да су представљаJlе п.о.II.овину не
каАање Душан.ове царевине.
Па и у .овим нанред .обеJlеженим границама није·
кнез Лазар би.о П.оТПУН.о сам.оВ.lIасни и самодржавни
г.осподар .. ,Јер на Н.ос.ову и у једн.ом де.IIУ Хв.осна а
са СТО.IIиц.ом у Приштини, ВАадаше Г.оТ.оВ.о сам.оста.IIНО·
њег.оВ зет Вук Бранк.овиh. В.lIастедин од старина. Си
гурно такав исти би.о је и в.ојвода Радич БраНК.овиh
у Браничеву. кога је кнез Лазар. - П.о Ј{ашим .lIе
Т.описима, -:- (,расипа.о» 1379. СИГУРН.оШТ.о је XTe~·
да буде сувише самостаАан. Па п.од.обн.о њима би.IIИ
су ваљда и Ју'г-В.огдан (кнез Вратк.о) таст Лазарев,
у Пр.окупљу. њег.оВ зет Ч(,.lIник Муса са СИН.овима
(Стеван.ом и Лазар.оМ\ у Лабу и други.
И ак.о даКАе: беше Лазарева држава Д.оста ма
.~eHa, тек седми до шести де.о Душан.ове царевине,
да је бар БИ.IIО јединства и чврстине у њ.ој!? Ади
ни тога не беше. јер 1'.0 не ДОзв.ољаваху феудна
права ве.IIике В.~асте.IIе у 1'.0 време.
А сем ОВ.ога Лазар је у Мачви једнако имао·

трвења са угарским банима. У такв.оМ стању и са так
вом снагом кнез Лазар П.оче.о је ратовати с. Турцима.
Да видш.ю њихове ратове:
1. први СРПСI\.О-ТУРСI\.И рат 1386.
Тек пос.де битке код Чрномена Турци развише

своју СИ.IIу и наг.Ю почеше ширитиосвајања у Европи.
1) ГОДИШЊllца ПЈ. "Тр. 30 1, из Ч.Јанка СТ. Новаковиhа. са неким из.

меиама и допунама, 110 Аокзи .lаэарева држава пружа.ш се је АО Софије п
DАанине ЋустеН.\II.lске.
Ј;ОСОВСКА БИТКА 37
Њихова метода у томе БИЈta је -- по дОКЗИ

<медећа: СУ.llтан поде.llИ војоку на два И.llИ 3 де.llа,
повери их најГ.llавнијим командантима и одреди I1м
правце за оовајања. Они оу оа овојим војскама на
,ступа.llИ у одређеним правцима, нарочито западу, И:3'
Met})' П.ll. Родопа и Њмога МО,ра Ј јер им тамо беше
отворено земљиште, а и б.llиже бех)' својој постој
бини, одаК.IIе све нова онага ПРИДО.llаэаше. Обично
су ова меота заузимана без отпора; дошав до капија
какве вароши И.llИ града, обично су позива.llИ оби
таоце на предају. Ако се предаја прими, поотавн
се одма му дир и кадија, претвори се једна од цр
кава у мошеју, И.llИ ое из нова подигне, и пошто. је
оотављен потребан гарнизон, војска је настаВИ.llа
'овој пут. У овом О.llучају ,кад доброво.ъно пристану
на предају!, обитаоци задржаваху овоју имаовину,
уживаху сваку трговиноку С.llободу,и не бејаху иначе
обвезани према овој им новим гооподарима, оем др
жавних дација, као и у оота.llој Европи; а оамо мо
бодно земљиште, државна добра и јавне зграде. што
припадаху новој државној В.IIаоти. А.IIИ, ако предаја
не -. буде добровољно примљена, и ако ое обитаоци
буду бранили, и варош наои.llНО узме, онда је ом а
'Грана као ратни П.llен. оотављена је пљачкањ)' вој
ника, грађани су постаја.llИ робови и О.llакшање њи
хове оудбине једино је завиои.llО од ве.llедушнооти
В.IIадаочеве. Подобно ое је и са ое.llима поотупa.llО.
Чим каква знатнија варош падне у притежање Ото
манаца, би.llО предај ом П.llи на ОП.llУ, они пошљу ма.llа
'Одељења у ОКО.llину, те позиваху оељане да се из
.јасне, да АИ се покоравају И.llП не, па ое према томе

и они управљаху. Народ (ПОПУ.llација, позван да бир-r.
-између корионог потчињења и неореhних ПОО.llедицi:l.
38 КОСОВСКА ВИТКА,
у с.",учају отпора, ретко је двоумио у избору; и тако

се је војска отоманска БОРИ.llа обично само са твр
ђаВСЮ:IМ гарнизонима, који по некад одрекоше да
"
оружје ПО.llоже,
На тај начин Турци су Вр.llО брзо.и веома .IIaI:to

шири.llИ освајања у Европ,И, И постигоше С.llедеЬе
успехе:
На југу, грчки цар Јован Па.llео.llОГ. не СаМО да

постаде Муратов васа.ll, него УС.llед побуне у Визи,
мораде, да прими и УС.llОВ, да му шиље војну помоh.
кад буде затражио 11372).
До Вардара сва Маhедонија би заузета. и син
Вукашинов Краљевиh Марко ступи у ред Муратових
васма и даваше му ратну помоh у људству, које је
сам водио( као и Дејанов син Константин. 1)
На северу Шишман, видеhи да је на удару,

такође призна де васа.llСТВО и дадео Мурату своју Ьер
за жену.
Лазар не бејаше на првом удару, a.IIИ прикуп

љаше снагу. јер је видео, да се О.llуја његовим гра
ницама приб.llижује.
ПОВОД рату. - Турци, пошто ОСfюјише Софију

(1382), а веЬ господари Македоније, шиљ3.АИ су по~
једине .IIетеЬе КО.llоне западу и северу у проматрање
и да опробају снагу Лазареву и Тврткову.
. У С.llед тога мог.llИ су се изродити .сви они су
коби Срба с Турцима, које наши .IIетописи помињу,
а ти су:,
1) CTapll Ве.(6Аllжд прозван је 110 'љему "онстадинова 6ања, а Турцв,

је ПО заузећу назваше «Ћllстендш», како се в Аанас зове.
Digitized Ьу Go~gIe
КОСОВСКА БИТКА З9
============================
K~ лТг", 6 8 ~ 9 \ = 138 1) оу&и ЧЕ репи КwгоМИр~ т6урце
на дОУЕрОRнице.
KZ лtто, swce 6899 (= 1387) по&tже цар" MoypaT~
исnp'kA~ кнеза i1азара WТ~ Љ10ЧНИ~ ис Топлице. 1
Из чега се види, да су Турци у свима прав
цима у веhим одредима 'крстари.llИ, и да су их Срби
напада.llИ на угодним местима у ТОЩlИци, и то: .код
Дубровнице ~j војвода Витомир Цреп, а код П.llочникi:1.
сам кнез Лазар.
О овим сукобима нема поузданих дата, те да
би се знa.IIо како су се ДОГОДИ.llИ и УС.llед чега. На
рочито о боју код П.llочника наводе се разне версије,
као да је у вези са босанским трупама 11 .IIукавством
некаквога Rастриоте задобивен. Но ма који узроци'
би.llИ. И ма како да је овај бој извршен, факт је. да
постоји. и да га и турски историци признају, као
страшну турску поразу, где је око 20.000 Турака
сатрвено; - само је година сумњива.
По свој верuватноhи и овај пораз турске војске
код П.llочника био је пре освојења Ниша. а не ПОС.lе,
јер не може се преставити такав један жесток српски
отпор ПОСJlе губитка тако веJlикога и важног града;
нити се може разумети тако скоро ратовање. одма
по зак.љученом миру с MypaTo~l.
Изгубљени бој код П.ючника, као и нападање

Лазарево на Маркове земље, мог.llо је највише и по
будити Мурата да нападне на Аазареву државу. Не
МИС.llим, да је пораза код П.llочника певод другоме
1; Г.lасник ХI, сТр. Hn.

~) Некн мис.tе, Аа је Дубровница неГАе ОКО .\.teKClIHna; а,llI ће бllТИ
пре у АОА&Н& 1'ОПАице, јер је ТО зем.ъиште БПАО на удару Турцима, који
ниеу МОГАИ Про.lртв у Мораву, ,\ок је Ниш још српски био. ВIIАИ Дубровица
- Дубочица. (Р)'варац, СТр. 204.)
40 КОСОВСКА БIIТК.\
рату. - као што неки историци држе, - јер би то

значи . ю, да се је Султан две године за решавајуhи
рат с .ll.а:~аром спремао; а на против. баш у томе
брзом IIскупљању "коiщентрисању' војске и муње
витом нападању \офансиви, и .Аежао је највеhи узрок
11 најважнији услов свију МуратоlЗИ-': ратних експе
Дllција 11 операција.
Пад Ниша. - Сукоби дакле, код Дубровнице и

П.llOчнИlЩ у Топлици, - 110 моме убеђењу - иза
звали су први рат .ll.азарев с Турцима и ЊIIХОВО на
надаље на град Ниш, који је српска Бојсна упорно
i)pa н 11..1 а , а.l1И га одбранити није могла.
Т. Докза вели, да су Турци б.l10кова..1И Софиј)'.
а са Г.l1авнином својих трупа дошли пред Ниш. «Ни
љегови дубоки ровови, ни велике зидине. нити хра
брост српског гарнизона, Itоји га брањаше, не МО
гоше да одоле нанаду отоманске војске. Јакчибег.
син Тимуртачев, први УСКОЧll на бедем. на чел)'
својих трупа. и Ниш паде посл~ :2 5 дневне опсаде.»
Из писма, нојим је кнез Хамид чаСТИТ,IО Мурату

освојење Ниша, 1, излажемо само нешто. ради оцене
боја око освајања Ниша: «Дознао сам. да је млого
врагова и непријатеља свете Мухамедове вере, међу
којима је и безбожни .ll.азар с непријате"ЬСКЮl де
лима пошао против правовер<.\,ца.. . .. Један део од
њих уђо у град Ниш. прибегавши лукавству свако
јаком. Док је трајала опсада, после М.I10ГИ битки, они
1) IIз ФСРIIДун-беговог зборника, ГAacНlIК XI, стр. t I D-12~. IП писмо.

Н. Руварац на.lаЗII, да су та писма "подметута". и «да је
сва та 11IICMa
~KOBao 11 саставио Феридун по турским причама 11 казивањима." (О кнезу
.lазару сТр. 2~O-2231. И МII сумњамо у љихову саДРЖIIНУ због тога, што кнез
ХаМII.1 OIl\Iсујо освојење Нllша по чувењу; аАИ га наводимо само за то, да се
11118 појма О та.\ањем нападу на гра.\Ове, које је ваљда бар у r.laBHOM \lCТlIНlITO.
r
косОВСКА БИТКА 4!
--~~=
I10кушају више ноnни излетањ~, да заllале МУСЛО

манске убојне справе, .. , али су свагда узбијани, и
са свим у неред и бежање обраhани ... , За тим један
део опеађених ПОRуче се у градиh, и науми ИСI{ати
мило~т (да се преда.', .... али више њиови погла··
вара 1I0дбодоше их. да непријатељства понове, за

тискујуnи вреnама нуним земље зидове. који су били
проваљени, и тако опет почињуhи нападање .....
Мусломани као разјарени лавови и слонови навале
на разне провалине, растуре својим ударима оне вреће.
којима су рупе на зидовима БИ.lJ.е затиснуте, и нај
после продру у град» ....
Уговар мира. -- ТаI{О је пао Ниш, бранич Лаза
рове државе на југоистоку. капија зау.lJ.аз у његову
државу, среДИlllте путова за Бугарску, Маhедонију
и Србllју, по најваншија стратегијска тачка тадање
СрlIсне државе.
Лазар је умео да цени овај губитак и увидео

је, да још није способан, да води решитслан рат с
Турцима. За то 1I0НУДИ Мурату мир, који задовољан
са добитком овога важнога града, 1. кој и му је био
наслон за даља IIродирања на запад и ceB~p, -
прими понуду Jlазареву и закључи мир с њим под
овим условима:
1. Да Jlазар призна Мурата за свога суверена

и постане његов васаљ;
2. Да му сваке године даје по 1000 lюњаника

у IIОМОn; и
li Ко.\UIЮ су '1'YPЦlI цеНИ.!ll Ниш, види се IIЗ Муратовог писма, I\aA

је OлrODOPIIO кнезу Хамиду, г Ае иэмеђу оста.40Г ве.1\I :
. •. Ова ПОСАеДЊl победа не може се lIэједнаЧИТII с другим обнчним
,АоБIlТКОМ, јер је она тако реhи, кључ, кој '1 ће ми отворити друге градове од
Руие.tије», (ФеРЩУIIОВ зБОрlIИК, ГАасн. XI, стр. 'Н).
l;
.,
i
42 КОСОВСКА B~ITKA
3. Да му ПЈшhа ГОДИШЊI-! данак У 1000 .IIиври

сребра.')
Тако се сврши први рат с Турцима. Но ово.
није био прави' мир; то је БИАО примирије, које је
и једна и друга страна потребо~ала, те, да се за
решавајуhи рат боље може спремити. Срби нису
~ОГJlИ трпети онај 'понижавајуhи мир; а Мурат није
могао ДОЗВО.llити, да се Србија оснажи. и да му смета
у његовом даљем ширењу на ба.,шан('ком ПО.ilуострову
Оста.ilИ догађаји само су заОШТРИJlИ ПОСТQјеhе стање.
Ноје је године, освојен Ниш у томе се сви ШICЦЈt
не слажу. Тако:
Хамер 11, 181·, по Феридуну и Нешрију навод\!.

да је би.ilО 1375 године, да је опсада трајала 25 дана,
и да је турском војском командовао Јакшњ-бег.
Цu,нхвјзеи i 1. 231), по. Сеадеину такође наводи
, 137 5 годину, с тим, да ј е кнез Лазар опустошио сав.
предео, који је био напустио, а народ СК.ilонио у
П.llанине и градове; да' су се Срби борили као .ilа
вови, али су ПОД.ilег ли броју, и да је оп сада и борба.
траја.llа 25 дана.
Година нс може да ()пстане И3 више необоривих.

раЗ.ilога, а на име:
1. Софију су Турци освојили тек 1382. а да се

напада Ниш. док Софија није заузета, нема СМИС.ilа
па ни ИЗГ.ilеда на успех;
2. Ннез Аазар је 1375 г. држао сабор у Пећd

и скинуо цариградску анатему. а да је имао рат с
Турцима исте године, заце.1lO неби могао саборисати: и
ч По .\01l3И. Други наводе 30.000 АУката, а треlш 50 ок:> 3.\ата =

око ~LI,HOO ftYKaTa' (ЈЬ. Новачеви"). '
r
КОСОВСКА БИТКА 4 ·'.,
======================,_,-~~= с
3. Наши .ilетописи забе.ilежи.ilИ су ово IЊ AtTO '.

6893 (1386) ИСХОДИ Моурать цар .. на ~н~за и прими HI<UЊ.
(Starine VI. 1. с.) 1 ; а 1375 г. нигде не помињу.
Нешто раније, а нешто исте године Мурат је
извршио и С.ilедећа де.ilа:
Ожени с,Ина Бајазита са ћерком кнеза l\ерми
јанског и као мираз придаде својој држави најшюд
нији део Ма.ilе Азије, са вароши Кутајом;
Присаједини свРјој земљи државу кнеза Хамида,
који се добровољно потчини, на.llазеhи се између два
СИ.ilна суседа (Мурата и Rараманије), да би осигурао
своје господарство;
УГУIl!И устанак сина Па.llео.ilОГОВОГ Маној.ilа и
освоји СО.ilун 11382);
У станак свога најМ.ilађег сина Сауџија у савезу .:- i
са Па.ilео.llОГОВИМ сином Андроником саВ.ilада, свога "'.~
сина даде за пример погубити, а Па.ilео . юга принуди

да нареди, де се његовом сину Андроник)' О'IИ вре
..аим сирhетом сажегу, 1386}.
Ну ~ајваЛШl1јl,l догађај ПОСJlе српскога рата био
је рат са кнезом Rараманије. А.ЈИ овај дoгa~aj има ~ ";
. "~.
везе са Србијом. за то преАазимо на: :;:
2. Борбе оцо Пирота 1388.

Српски народ у Лазаревој држави HeBO~ЬHO је
подносио потчињrње Мурату, а.ilИ кнез Лазар, сем'
<\ругих невоља у земљи, имађаше у то време немире.
и на северу, у Мачви од Угра, с тога је принуђеп.
био, да такво понижење сноси.
Он потребоваше времена не само, да се боље
за рат спреми, него и да свој ВАадарски ПОАожај у ,;
'i
. ~
Ј, И. Руварац (о кнезу .lазару), сТр. ~O~. ,

";.:
1
,i
:земљи учврсти, односе са ВаЈЈшиhима иТвртком по

.деси,' државу КОНСО.llидује и да савезнике нађе против
Турака; јер му је јасно б и.ll О , да се сам с' љи'ма у
i\оштац не може да ухвати, пошто су га и бројем
и просторијом веома преваЗИ.llази.ш.
Први IIО.,штички корак кнеза Лазара у тој цељи

, БИ.l1а је удаја његове hери Је.l1ене за 'В~'pђa Сраци
МИРОВИћа-Валшиhа, исте године [1386,:, чиме је
не само Валшиhе за се задобио, него је 'Вурђе у
,скоро признао врховно старешинство кнеза Лазара
.,/ Зети. а тиме се је и уједиљеље српске државе
б.l1иже својој цељи БИ.l10 примаК.I10.
Исте године одмах по паду Ниша ДОГОДИ се у

Азији рат између Мурата и Rараманије.
ПОГ.l1авар ове земље AJJa-Еднн, био је зет Му-·
ратов, а.l1И је саревњивим и опрезним оком Г.l1едао
на наГ.l10 увећаваље O~OMaHCKe СИ.l1е и државе.
Рат Муратов са Србијом сигурно учини му се

угодан тренут за напад. и АЈЈаедин, прикупив нешто
'Гуркомана и Татара, упаде у Муратову земљу, која
је пређе кнеза Хамида БИ.l1а.
Мурат ПО.l1{\ти из Европе, ·нареди да Тимурташ
доведе један део европских трупа, а поведе и српски
помоhан одред, који му је по уговору припадао.
Варош Кутаја БИ.l11:L је одређена за концентрацију
европске и азијске војске, и пође против Нољаха,
престонице А.I1аединове. У боју пред Кољахом Мурат
добије победу и А.I1аедин се затвори у град, а за
тим ИЗМОЈЈИ мир, 1. ПО УС.l10ВОМ, да буде васa.ll Муратов.
1, Овај мир постигнут је само посре40вањем жене ААае.lинове, а пер"

:Муратове Нефизе, и то тако, да ААаедин .\olje Мурату, да му се ПОК.lОни и
У руку ra оо.ьуби.
r
I
f
КОСОВСКА.БИТКА 45
За време опсаде Иоњаха, која је 12 дана тра

ја.ш, догодило се нешто, што је после и на српски
народ упливисало:
По Т. Докзи тај догађај састојао се је у сле

дећем: «Да би Мурат задобио симпатије обита.оца
Иараманије, :'који му некада и поданици могу бити,
под најстрожијим казнама забранио је својој војсци,
да за В}Јеме опсаде ништа од тамошњих обитаоца
насилно не узимљу, и да са њима најлепше поступају.
Нарочито у овој JIРИЈ1lIЦИ же.i'lео је. да се та на
редба најтачније врши. Цела војска - вели се - вр
шила је ову наредбу, сем помоhног српског одреда.
Овај састав.ьаху благородници ,властела, који су
себе сматрали за нешто више од варвара, чији су
савезници били. С тога су ~шло пазили ~a наредбу
Султанову и сматрали су да имају права на пљачку
каЬ у земљи. која је освојана. Султан раЗЉУflен овом
повредом својих заповести, забрани им пљачку II
примерно их казни, а најглавније међу њима и по
губи. Ова казна, необична међу Србима, одржа их у
послушности, али у исто време раЗБИ у њима Ј:)е
угасну мржњу и освету према отоманском владаоцу."
После овога и кнез од Тек е добровољно се пот

чини Мурату, и пошто је эавршен био рат, распусти
у Нутаји војску, те се и Срби поврате у своју
Отаџбину.
Иако старешине тако и сви војници IIОМОЋНОГ
CPГICKOГ одреда у Rараманији, били су огорчени на
Турке. због онаквог строгог поступка султановог,
ценеhи га са свога гледишта, и по повратку свом,
на све стране распаљиваху по народу мржњу и
освету против Турака. Они су доказивали, да турска
46 КОСОВСКА БИТКА
===========~===========-
· сила није веЛИh"а, да су Срби бољи јунаци од њих

и да је стидно, да Турке признају за господаре.
То бејаше један од најглавнијих повода рат)'
са MYPdTOM 1389 године, који се ј6 завршио не
срећном битком :Косовском. 1)
У народу већ беше cllpe~l.bl'HOr горива. требаше
· само варница. па да ватра плане. Ову донеше Срби'
ПЗ . Азије. и српска држава беше узрујана кошница
:Кнез Лазар, чији је поглед даље продирао од на
родног частољубља, на.llаЗIЮ се је на грдној невољи:
С једне етране велики и војНИЧ1-\.и уређен неприја-
·тељ. с друге стване назадовољство и узрујаност и
иначе слабо организоване државе. Он је имао да
бира из-међу «царства земаљскога и небескога,» -
као што народна песма вели, - и изабрао је по-
· С.llедње.
Да би се бројно ојачао, обрати се суседним B.IIa-
дарима Босне и Бугарске - Твртку и Шишману и
закључи с њима савез за заједничко вођење рата
с Турцима. Што се тиче Зете и Ба.llшиt!а, његов зет
Ћурђе признавао га је за врховнога поглавара, (што
· се из титуле Лазареве у ово време може заI{ЉУЧИТИ:,
· па је природно мислити, да је на његову помоh и без
нарочитог уговарања могао рачунати.
Босански краљ Твртко И бугарски Шишман

увидели су већ би.llИ, да сваки посебице нису у
стању да противстану отоманској навали, с тога су
радо и приста..ш на савез са кнезом Лазаром. И то
nи, и ако тек у дванајестом часу, било од велике
; користи још заосталим држави цама с.ювенским; али
i) Etbl - militaire ottoman, раг I)jevad Ьеу, соlоnеl, 1 сТр. 63 Цинкај

~eH 1, 2,,0.
Digitized Ьу Google I
.Ј
. .
Г
~·--
lЮСОllСКА БИТКА 47
нроницате.llНОСТ. и решивост Муратова у вези са ва

..tЬaHOM и у свако доба спремном ва рат војском, по
ремети и овај на ПОС.llетку склопљени споразум за
заједнички рад против опште!' непријетеља
\1уратови погранични команданти у Европи. који

~y непрекидно крстарили по суседним покрајинама.
примети>'lИ су сигурно кретања и спреме код Срба
II Бугара. Иэвештен о томе Мурат одмах је био готов
с ратним планом~ па вршеhи нај важније стратегијско
начело: « са I~ело.м сна гши. Tyfiu делове 'Н.еарuјатељеве,
крене брзо своју војску и насрне прво на Бугарску,
не. чекајУГ1И. да га искупљени савеЭНИЦII нападну.
На Бугарску је насрнуо најпре не само, што му је
она IIрва на путу БИ.IIа, H~ГO - ПО Докэи. - то је
)'чињено по одређеном ратном lIлану у Бруси, јер
би «нападом на Србију Отоманци дошли у опасан
положај. пошто би њихов десни бок био из.южен и
од Бугара нападнут. па и повратница би могла бити
одсечена.) И то је доиста са стратегијског г ледишта
саевим опраВД<lНО било.
Пад Бугарске. - 3а то је Мурат најпре IIО-

САао на Бугарску великог везира Али-пашу са 30.000
бораца. и то из Једрена, а он са главнином војске
. и са своја два сина остао у П.llовдиву, те да одатле
или помаже Али пашу, ако буде потребно, ИАИ да
изађе на сусрет Србима, ако би они CBO~le савез
нику Шишману пошли БИАИ у помоh.
Али-паша искупи своју војску у Сливну, пређе
Балкан преко Чали - Кавака и у брзо освоји наси.llНО
или предајО:VI: Правади, Шумну и Трново. Шишман
се затвори у Никопољу и науми да се брани, али
кад виде, да је за то неспособан, предаде се А.IIИ-
1
48 ':ОСОВСКА БИТКА
паши, под ус.ювом да плати задржани данак и· да
преда Силистрију (ДрстарЈ, Али, К<1Д се касније виде

у с..юбоди отезаше са извршењем датих обвеза, ваљда
рачунеhи на садејство својих савез.ника, па се по,
нова затвори у Никопо.ъу, Иу када све .Ј.унавске
тврђаве падоше Турцима у руке, и кад бејаше c,~
свију страна притешњен,' Шишман се на милост и
немилост са Фамилијом и благом предаде 'Али-паши.
који га спроведе султану MYP~ITY, а Бугарска цела
постаде щ::овинција турске царевине. 1,
Борбе око Пирота. - Кнез Лазар, и ако није

био спреман за одлучан [:ат, јер је по свој прилици
био изненађен брзим муратов'им операцијама, опет
није стајао скрштених руку.
Док је турска војока била заузета освајањем

бугарских rlaAOBa, он на.южи војводи Димитрију
ВојихновиЬ.у, да заузме Пирот, који је вероватно од
1386 год. У турским рукама био. Ово је Лазар учинио
из два разлога:. једно да олакша Шишману одбрану.
ПРИВJlачеЬ.и и:звесан део Муратове. војске на себе:
а друго, да би имао у својим рукама улаз у своју
државу. Град Пироr са кланцима ПJlанине Јежевице
(сада Драгомански теснац), беху капија српске др
жаве на тој страни.
И дою;та то је имало свога дејства. CYJlTaH' кад

то дочу, одма ПОСJlа један јак одред, 2 да Пирот опет
освоје, што је и извршено. Али и кнез Лазар по
лагаше ваљда млого на ову важну стратегијску
1) Цинкајзен, 1, 2;,2-2;,5; Хаиер, 1. 20;,; Т. Докза.
2) По Цинкајзену (1, 2~6) ол 5000 .људи ПО.\ командом ЈакlПИ - бега,

а по Хаиеру (1, стр. 206) И Нешрију имао је 10000 _ЬУДИ под командом Јак
lПи-бега, Ајне-бега и паше Саруџе, (Бр_IИ!;, СТр. 45).
г
r
I киСОВСКА БИТКА 49
тачку, и посла 15000 војника (по Иешрију под ко

мандом свога зета), да Турцима пресеку повратницу
у кланцима. Турци, или по налогу Муратовом, или
'што осећаху. опасност од ове експедиције, повукоше
се раније, пошто су град Пирот поруши.ш, и кад Срби
беху на једном крају теснаца (улазу), Турци изми
~axy, на другом крају (излаЗУI, и само облак од пра.
шине показиваше правац њиховог повлачења.
у то време извесно је, да је Лазар и Ииш Ср

бији повратио.
То се је све догађало 1388 године. Због тога,
што је требало доста времена, да се цела Бугарска
заузме и поседне, вероватно је већ морала и јесен
да наступи, реке се (а нарочито Марица) излиле, и
не бејаше угодно за кретање велике војске; а можда
је и борбама око Пирота Мурат увидео, да за рат
са Србијом треба још већУ војску; резултат свега
било је то, да Мурат ове године не настави опе
рације против Србије, него их одложи за следеhу
годину. у Бугарској поразмешта јаке гарнизоне, па
се поврати у Азију.
Обе стране знале су шта пролеhе доноси. И Срби
и Турци видели су да им предстоји крвави рат на
живот и на смрт, па за то су се почели озбиљно
да припремају за овај судбоносни догађај.
Иу док он не наступи, да видимо противничке.
војске, које ће да решавају судбину обеју држава.
JV.
Српска И.турска војска.
Досадање излагање показало нам је стаље и

прилике, у којима су се налазили држава и народ
како код Срба тако и код Турака.
!W>COSCKA БИТКА
l
ј
Видео/ш смо, да се српска држава са неслоге

великаша распада и да због међусобних трвења је
динство народно пропада; а г де у држави нема реда
не може бити ни народног благостања.

Код Турака на против држава се снажи и уве
личава сложним и фанатичним радом свију главних
фактора државних.
Да изложимо још и њихове војске; да видимо

њихову организацију, наоружање, сtратигију и так
тику. Нема сумње, да ћемо и у томе наhи веома
млого објасњења, за што се је битка косовска онако
завршила.
1. СРПС.Е\.а војсц.а.
Писати о српској војсци XIV века веома је

тешко, 'јер мало извора 3:\ ово имамо. У опште може
се реhи, да је целокупно унутрашње, па у главном
и војно уређење, Србије било по угледу на Визан
тију или најближи Запад - Ита.lJИју, одакле су углед и
преношени кроз далматинска пристаништа, а у првом
реду преко Дубровника; 1) али млоге појединости

тешко је одредити.
Силни Душан, који је једино завојевањем, дакле
војском толико увећао своју државу, како је мало
о њој прописа уврстио у свој чувени законик од
1349 и 1354 године. Свега четири члана говоре о
чисто војним стварима, и ти су :Z,
ЧЛ. 13. ~11 rpйA" ~"AI1H·i6. fA1l се rрць 6)GOP" НАН
коуl1\, АА rl НI1ПР1\И1> rрl1ЖДUНЕ Torl~i'" rplAI.
1) ГОАишњипа НИКОАе Чупиhа, VI, I() • • ХераААИЧКИ 06ичаји у Cp6a~

004 Ст. НоваКОВИћа. ПО миш.ьењу г. Новаковиhа «Аитерарна и ре.lИгиозна
Ky.1Typa српска више се је наСАањаАа на Исток а материјаАна, трговачка
и војНИЧltа више на Запад» (стр. 13).
:!) По редакцији Ст. НоваКОljиhа, види ~Законик Стефана Душана
цара српскога, 1870 год., стр. 4 и 67.
г
I
Чл. 219. Н' КОНЦ" .II'IoCIIIO" Д-' 6)EIII.I,ale 10Еиодti

10&"10 Н qilp•. Што рЕI8 д,. С' YIOIe. 1\10 АН НЈ" 11'0
прtiУlO1E О, УЕМ", .\1 IEСТ. тщiн 6)СОУ8ДЕнј'Е КОIE И 6}HEM.. ~TH
10" ЕЫ qlpil Пр"САОУШIАН. Н СОУДОI" UIIIU Н rOAtiUU кон'
С08 Н.1 IOHcqti, AII НМ" СОУД. ВОlEиодti 11 НН" ННПО.
ЧЛ. 220. Н" КОНСЦ. ClllAti А" HtiCn. 1\10 АН СЕ (11-

A.TII ДИil, А" С' EiE'"; 11 НН" ННКТО 6)ДЬ ВОНННКЬ AI НЈА"
НЕ ПОUОЖЕ. 1\10 АН IТО ПОУЕТЕ н ПОUОЖЕ Н" ПОР"ВНЦВ,
6)HH~J. AII СЕ lј·lO.
Чл. 221. KOHCKII 1016 rpEAE по ~ЕМЛН qdp61ti rAti
ПIIДНЕ ОД ICOM"~H СЕАОУ, Apoyrl коа ПО Н6)Н 'РЕД. 1\1 Н'
ПIIДНI оу TOMЬ~" СЕЛ8.
ТО је све што је Душан закоником о војсци

прописао, а тешко и да је било још чега, јер до
сада није избило на јавност.
Из овога се види, да није прописано: какве
има војске, на коме лежи обвеза служеља и воје
ваља, и колико је војске било?
Војна организација. - Из разних РОДОСЈ10ва наших

краљева и царева, као и појединих љихових повеља·
може се тврдити. да је војна 90веза Ou.ta оашта, јер
да се који ослободи од ове обвезе, морала је сле
д()вати нарочита владаочева повеља о томе 1)
Даље из разних извора може се још ово извести:
1. Да је пило двојаке војске: в.tада.tачке и 8Аас
теоске; и
2. Да је В.IIадалац располагао непосредно и по

свом нахођељу само са својом личном војском; а
властеоска стојала је под управом властелина и на
љиховом раСlIO.IIожељу.2)
1) Рјечник из књижевнвх старина СР:ЈСКИХ написао Ћ. Ааничиh, 1 АИО,

ет!>. Нб.
2) ГАаеник ср, у. Ар. VП, стр. 67. ЧАанак АР, НИКОАе l\ретиhа ,.Раз
хатрања о Аушановом законику.С Ђурађ БранковиЋ ОА Ч. :\Iијатовиhа, 1,97
4*
==================~
Па како је би.ю ве.шке и М3.Ае ВАастеАе, то је

и веJlичина, право· и употреба војске одговарма
љиховом државном ПОJlожају. Јер веJlика ВАастеАа,
оБАасни уџравници (н. пр. ВојИСJlав, ОЈЈивер, АЈЈТО
ман, Лазар, па и другога ранга н. пр. Радич, Вук
и др.) има.ш су огромна права, као: ковање новца,
грб, за:к..ьучивање ~TOBopa са странцима, давање из

весних повеља, па и ратовање у извесним границама;
с тога су имаЈЈИ и независну употребу и уређење

своје Bojc~e.
Из РОДОСЈЈова и других писаних докумената тога
времена тврди се, да ВАадаАац није био независан
у решавању питања ОГАаса рата као и за:к..ьучивању
мира и ратних уговора. А ово се најјасније види из

преговора Душанових с Rантакузеном, када је по
зивао сабор да реши питање о уговору с њим. 1 ) 'Па
кад је СИЈЈНИ Аушан у војним питањима ТОJlИКО за
висио од своје веJlике ВАастеАе, извесно је, да ни
АРУГИ наши в.шдаоци нису мање .у томе зависни
БИJlИ. А да је кнез Лазар још зависнији био од њих

само се по себи разуме, нарочито од онаквих ГОТОВО
самостаJlНИХ својих управника, као што су БИJlИ:
Вук БраНRовиh, Ћурађ БaJlшиh и други.
То је најбољи доказ, да ВАадаЈЈац није имао сву

војску на своме раСПОЈЈожењу, него је њена упо
треба заВИСИJlа више ИЈЈИ мање од раСПОJlожења ,11,0-
тичних ВJlастеJlина, па с тога И пије могао потпуно
и у свако време на њу да рачуна; као и да је ова
потчињеност и ПОСЈЈУШНОСТ заВИСИJlа како ол чврстине
ВJlадаочеве, тако и од важности дотичних ВАасте-
1} Историја српскога ваРО,4а од П. Среhковиhа, П, сТр. 300, 425 и

~26. Г.lаспик срп. уч. др. VП, 68; IX, 84.
.lШна. 1 ) Имајуhи своју војску ВАастеАа је ТОJIИКО снажна

БИJIа, да се је у више ПРИJIJ.-tка ВАадаоцу ОДУПИРaJlа,
да је преСТОJIонаСJIеднике помагаJIа да преотму пре
сто, и да су ИМaJIИ праВ6 решавања о воtјењу рата. 2)

Свега тога не би БИJIО, и српска држава БИJIа би
чвршhа и трајнија, само да је ВАастеАа БИJIа пот чи
њенија ВАадаоцу.
С' то'га и настаје СJIабост у нашој држави по
смрти ДушаНОRој, јер не беше државне центраJIиза
ције, нити је државна снага - војска БИАа у ВАа
даочевим рукама.
Отуда се може објаснити и СJlабост Ј1азарева,

те народни певац позивајуhи народ у рат против
Турака, овакву клетву, у место заповести, меће у
уста кнезу Ј1азару:
"Ко је Орбин И СРПCfюга рща,
"И од срлске крви и КОЈ1ена,
.А не дош'о на бој на Косово,
»Не имао од срца порода,
»Ни мушкога, ни девојаЧRога!
»0,11 руке му lIишта не РОДИЈ10!
.Рујно вино ни шеllица беЈ1а ј
"Рђом коп'о, док му :i.e КОЈ1ена. 3 )
ВАад8А8ч.ка војска БИJlа је његова Jlична гарда,
састављена обично из странаца (Турци, Фра.нцузи и
Немци понајвише). Од наших владалаца зна се, Аа
су имаJlИ своју телесну гарду МИJlУТИН, Дечански и
Душан. То су БИJlИ коњаници и ОКJlОПНИЦИ.') За кнеза
Ј1азара незна се да је имао најамнике ИJlИ какву
гарду.
l).Ст. Новаковиh, 1. гА ас, 19.

2) ГЈасник VII, стр. 67.
а) Косовска споменица, стр. 178.
4) МИ.4УТIIН је имао Турке, Дечански Французе, а Душан понајвише
Немце (командант гарде био је ПаАман). Н. Крстић наводи, да. је Дечанока
l
ВАастеАин.С'Ку војску саставља.Ш су. понајвише

себри -, С.llободни грађани, а отроке су води.ш В.IIас
те.llИНИ као ПОС.llугу.
ИЗ{'.IIеДа, да је у почетkу уједињења (под Не

мањом) војна обвеза БVJ.llа општа И распростирма се
на све редове грађанства подједнако. Иасније ПРИЈЈИ
ком завојев~.ња и оснажења ВЈЈастеЈЈе, када су неки ре
дови грађана ПОСТаЈЈИ потчињенији и са мање права
(отроци), и војна обвеза као даје nостаЈЈа ограниченија;
јер су се манастирски људи и завојевани странци
(В.IIаси) ОС.llоБОђава.llИ BojCKe. l ) Нема сумње, да је ВЈЈас
теЈЈа БИЈЈа обвезана да искуnља и ДОВОДИ своје војнике
по нмогу .В.IIадаревом, а према ве.llИЧИНИ свога под
ВЈЈашhа, МИ у којим размерама то је непознато.

ПЈЈемство је дава.llО коњицу, а народ пешадију.
Сем тога, В.IIастеЈЈа је дава.llа коње за В.IIадаочепу
војску, а 'што је ГJJaBHO~ војску је В.IIасте.llа издржа
ва.llа о своме трошку, па с тога се њихова И рачуна.llа.:I)
У опште баштине су БИЈЈе оптереhене дужношhу
војевања; aJlИ ни проније нису БИЈЈе од тога изузете.
Иако је В.IIадаЈЈац за награде од.llИЧНИМ .IIицима
даровао проније, то су' оне обично БИ.llе на граници
ИЈЈИ у завојеваним об.llастима, док су баштине БИ.llе
у старим границама српске државе.
БИЈЈО је и градских пронија, I).oje су СЈЈУЖИ.IIе

3'
за издржавање градског старешине И посаде )
код ВеJlБJlУЖАа имао 1300 .р:tнцуских коњаника (Г Jlаси. VП, 68), Душак је
обично имао по 300 коњаника (п. Среlжовиh, П, 396; Г Аасн. XXXV 287).
1) п. Среhковиh, 11. 855, 9()7. ТО се све даје извести, но позитивно
сме се тврдити, да СУ само духовна .\Ица БИАа ОСАобођена ОД војке САужбе.
2) ГАасник VJ!, стр. 70. Историја Српског НаРОАа од ВенијаМИllа Ка
..аја (Србадија ва 1881 ГОАИНУ стр. 182 И 382).
З) Баштине су БИАе наСАеАна Аобра старе ВАастеАе; а проније су АО
ИОСUАе само уживање извесних ЦРИХОАа без наСАеАства. Ст. Новаковиh, Ј. Г ..Јао.,
I
Ј
'.!
ИЗ Ч.ll. 221 законика може се извести, да је

ce.llo, где војска на конак дође, дужно би.llО хра НI1Тf1:
је, с тога друга војска није ни MOr.lla ,l,оhи у исто се ло .
П.IЬачка је најстрожије БИ.llа забрањена, па и

у рату.
Војвода је имао сву B.IIaCT у својим рукама, да кле

и командовање и суђење, што се из Ч.Il. 219 з а ко
ника види. ИЗ Ч.l1. 220 може се извести, да је ' 11.110
Авобоја у војсци.
Границу су ЧУВa.Ilи нарочито одређени властеJtIl
-звани краuшнuчu, који су и нарочите дужности и м а.Ш
(Ч.ll 153 зак.' .l)
В.Ilада.llац био је врховни командант војск е , 11

.обично је .I1ично водио, кадгод је значајнија Б И.llа;
иначе наименовао је нарочитог војводу, који је имао
сва права врховног команданта - В.I1адаоца. Bp.110 ч е сто
су и преСТО.llонаС.llедници ИШ.IlИ у рат. ако су дор а сли
би.llИ (Душан у боју код Ве.llб.llужда). Ноји је јеАНО)1

војском командовао звао се војвода, па ма ка Ј-ШИ
ПО.llожај иначе имао; а.llИ са престанком рата п ре
CTa.lla су и његова права. По градовима В.Ilада.l1 ац је
постаВ.lЬаокефа.А.uје, по катунима че.тuке. а ПО кра
иштима војводе. То су БИ.llа виша звања у војс ци,
нарочито ПОС.llедња два. Од нижих старешина и м а ..ш
су: десетнике, uетидесетнике, сатнике u tucyfiH U I;. /3-' ј
3а награду .Ilичних заС.llуга установио је цар
Душан орден Светога Стефана, који је као ОД.l1И Чllј~
Сро. Кра.ьевске АкаАемије стр. 23, 39, 47. 49 и 59. Законик Стефан ;). Ду_
шана, стр. 12, (ч.t. 39). r.tacBoK VII, 70-il. Вен. КаАајн (СрбаАоја з а 18Я!
~TP. 183).
1) r.tac 1, 5-7, 13-15.
2) r.tacB. VI, 127; VП, 69; IX, 101 п 119. П. СрећКОВllћ 11,8 09 , 1' 0,'
,
/
за стечене эаСАУl'е дават и војним и грађанским .I1и

цима 1) Но овај орден тешко да је царство преживео.
На ПОС.l1ет~у по манастирима постојa.iJе су бо.ll.
нице эа.l1ечеље БО.l1есних, и ако не иск.ъучно за
војску (П. Среhковиh, 11, 334, 550, 870 ).
HaoPYlКaњe и тактика. - Од оружја српска војска
има.l1а је за борбу: копље, сикиру, мач и стре.ll.У. За
одбрану има.l1И су: Ш.ll.ем, (ИАИ кациду-кацигу), штит
и панцир и.l1и ОК.I10П. За пробијаље градских стена
употребљава.ll.И су нарочите справе, што се јасно
види из преписке Душанове са Венецијом (Мљет
кама).2)
А какав је могао у то време ИЗГ.ll.едати В.I1ас
те.l1ИН (П.ll.емиh) потпуно наоружан и свечано одевен
показује војвода Радоња Каица, кога народна песма·)
овако описује:
Ј) На ПЈ16ЬИ му зелена долама

"Од кадиве, извезеllа ЗАатом ј
ьНа ДО.llами токе сува з,шта,
» А покрај њих тридесет путаца,
"Свако му је од по литре злата,
'ћА под ГР.llом литра и по злата,
"Које му се на бурму одвија,
• Те војпода њиме пије вино ј
"На војводи чизме и чакшире,
"Чизме су му сребром потковане,
1) п. Среt.ковиh 1I, 524, {'.lacH. VII. 64.

2) п. CpehKOBllh, П, 29(), 492 11 59~. ГАасн. XXXVIII. но и 112.
Душаи је у разна вр емена ИЭВ03ИО IIЗ lI1Аетака ове убојне ствари: ОКАОПи.
нааРСНII 11 за ГО.4енице, гвоздене HapYKBllue , lIанцеРII с прибором, виски
Ш.1еМОВII, ШТIIТОВII, овратницв. НаРУКВllце су бll.4е од гвоздених Аанчиhа ИАН
КОАутова, а од штит ова БИАа је једва врста варочита по српском вачину на
чињена. Новаковиh ДРЖИ, да У HapoAHIIM песмама речи : каук, К.10бук и ску
Bllja све знаЧII Ш.1ем (ГОДIIШЊllца. VI, 30/.
3) Српске народне пјесме скупио вук Стеф . !{араЏllћ, књ. П . стр. 483.
Digitized Ьу Goog1е
"ОСОВСКА БИТКА 57
"А чакmире од плаве кадиве ј

» По дола~и КОАаста аз3,ија,
»Сва од сребра и од чиста ·з.шта;
»На Io\ојводи калпак свиле беле,
»3а К8Апаком од сребра чеАенка,
"О њој 3Аатшr триста трепетљика,
Ј) Свака ваља два Ауката златна,
»У чеАенки Ава камена драга,
»Војводи се види путовати,
.. »Кроз крајину водити војводе,

»У по ноt,и, кано и у подне;
»Око врата КОАајна од ЗАата;
"3а појасом две убојне стреАе;
.Висок јунак, танак у појасу,
»Бела Аица, црни на~'сница,
),Црн му перчин појас премаmио;
"Преко КРИАа го.Ја сабља бритка,
»Преко голе сабље пије вино;
~ПОRрај Чllзме буздован ПОЗАаћен" .
Ето, тако су приближно могли изгледати 1\0,""'
совски јунаци.
А да би могли имати бољега појма о тадањем
наоружању западном, па следствено и српском, на
водимо по Дипарку следеhе:

« У средњем веку било. је двојаке коњице: ОRJJ.ОП-,
ници и тешка коњица. Властела и кава.ьери састав
љa./lи су прву, а њихова свита другу врсту.
« ОкЛОU:НUЦtL су имали оклоп, којим је обложен

био и човек и коњ, што је више могуће. Оклоп је
био Фин и скупоцен, и имао је ове делове: Шлем
са подбрадником и визиром, који се могао дизати
и спуштати, огрлицу, нарамењаке с рукавима, на
прсњаI$ (кираса), нарунвице, набедреник (од појаса

до половине бутина), ногавице (до колена), колењаче,
дизлуци с получизмама од металних кра.ьушти. Испод
напршњака имали су панцирли кошуљу, испод ње
.. :завој од коже, набијен кучином; а преко кирасе

.долазило је неко в~зено ткиво. Уз то долазио је
још округао или овалан штит.»
«Иоњ је· био сав покривен кожом или мета.ШИМ
плочицама, или металном мрежом (паНЦИРОМј. Обично
на глави имао је заклон од челика или од каже са
шиљком на челу напред окренутим, који је био
опасан за противника при судару. Богата властела
ПОЗЈ1аhивала је овај шиљак и украшаваЈ1а га камењем. ..
Само велики коњи који су У боју јашени, имаЈ1И су
оклоп. На путу кава.ъер је јахао другог слабијег
коња без оклопа, а и он није метао на се ОКЈ10П до
пред сам бој. Обично су НОСИЈ1И шлем и штит.
«Од оружја каваљери су носили: мач, секиру
(у виду елебарде) са једним или два сечива, копље
дугачко на 14 стопа, буздован и штилет. Копље се
ломљаше готово после првог су дара; ,штилет слу
жаше после мача у борби прса у прси.

«Шлем, ма'! и копље забрањено је било сеља
цима да носе; то је било исузетно право благород
ника (племиhа, властеле)) 1)
За српску војску немамо тачних описа, о нао
ружању, аЈ1И биhе да је било приБЈ1ИЖНО као ово
код Европљана у то време. Иакав је CPUCIO.l шл,е.м
са чел,еuко.м изгледао може се видети у Годишњици
VI, стр. 35.
Ја сам у цркви манастира Манасије, коју је
градио Високи Стеван, на разним сликама, ttoje су
у цркви живописане, видео овакво оружје:
Штит је овалног, скоро кружног вида, и носио
се о левој руци натакнут.
11 Histoire Ed. de 'а Barre Duparcq, 1. 243.
._-----~-----_.~---
КОСОВОКА ВИТКА 59
IП~ем. је имао браник над .лицем, а на врху ма.ll.О

узвишење; надкриљавао и заклањао уши и врат од
је покривао и-рамена.
више деЛОI5а,
I5РЛО мало око 3

IЮ врху оредини има
за 1 см. дужом сабље; дршка KpaT~a, браник једно-

струк, прав.
Мач прав, нешто ужи од сабље и ка врху се

сужава.
дугачко око
Щ?I5,т:атога вида.
дугачка 0'6 бодиљка у

;'уадљем крајр зарез у дешоп
метаље на тетиву, као и перо за држаље правца
стреле у лету. лук има два дела, горљи чврст и

савијен, а дољи прав и еластичан за метаље и ода
ппњање стреле.
Такво је у главном било наоружање српске
оружје про ЊИI50вске нису
ни Турци.
ШIОl\-ЋZзницама млеиаИ"ОI5 fЧјииваЈј стоји:
кључено на молбу краља Рашког, продати му за готов
новац једну лако опремљену га . шју и поклонити му
један топ, (falconus) који је први пут имао Марко
Паскалито у рату прот.ив Генуе» (26 Марта 1383).
шшцер некаквога који је ПОСАе

и умро, наАази ХИАенда.ру у Светој
је без рукава тице на бурме '"",.љ;о;тљ;;;,
ДD5,,,"0',,тlИ србски у cBeooi? ;,ори 0.4 Дим. Авр;,;,;," ;-";"0,
2) Г.lасник ХII, стр. 69.
UIYIlILt:U (
По иоторији ратне вештине, ЕНГЈ1ези су први

пут употреБИЈ1И топове у боју ROA Кресија 1346, а
Французи су употреБИЈ1И ПУШRе при одбрани моста
н.ОМИНСRОГ 1382 године. 1)
Џевад беј у својој војној историји TypaRa на
води СЈ1едеће (1, 217): «Није могуће тачно означити.
време уводења ватреног оружја IЩ.Ј, Отоманаца. Ис
ТОРИR CO.lIaR - 3аде Rаже, да су у рату између СУЈ1-
тана Бајазита и ТамеРЈ1ана, помоћне СРПСRе трупе,
Roje су се састоја.1е из пешаRа и RоњаНIша, већином
БИЈ1е MycReToM наоружане. Вероватно је, да их је и
сизерна (TYPcRa l BojcRa у то време има.1а.» Из тога
се јасно .види, да ватреног оружја у време БИТRе
RocoBcRe код љих није МОГ.10 бити. С тога Хамер
(1, 210) нема права, aRO Хајдара сматра Rao мајстора
ТОПОВСRОГ, а не других бацајуhих справа ..
ШТО се тиче вештuне борења, и то .1ичне, она
је извесно БИ.1а на ВИСОRОМ ступњу, нарочито ROA
ВАастеЈ1е. Ba.ibl\ само прочитати, RaRo де.1И мегдан
HpaЛJeBufi Мархо с Мусо.м Несеџијо.м, ИЈ1И Страхu'Иufi
оан са Влах-Алuјо.м, па ће се видети: RaRo се најпре·
Rопља бацају, па се дочеRују на топуз и .10ме; ИЈ1И
RОЊИЦ пада на RO.1eHa, те Rопље изнад jYHaRa пре
Ј1еће; RaRo се ПОСАе TYRY перним буздованима и
перја им Ј10ме; иЈ1и се потегну БРИТRе сабље, те
опет дочеRују на топузе, а ако су ови већ ПОЈ10М
љени', одбијају се ударци сабљом ДОК се до ба.1чаRа
не избију (вештина фехтовања); најПОСЈ1е се одскаче
с Rоња, па се «хватају у кости јуначке и носе се
.Ilетњи дан до подне. l )
1, Historie de J'art de Ја guerre, раг Ed de Ја Вагге Duparcq, 11 partie

р. 29, 31.
2) Српске иародне пјесме, П, сТр. 282 и 407.
Г~
fI
у пеоми «Женидба Душанова» види ое, Ka1to.

његов оеотриh МИ.lЮш ВОјиновиh под Ј1еђаном градом
преокаче три коња витеза:
»Под седлима и ПОД рахтовима,

Ј) И на њима три пламена мача,
» ВРХОВИ им небу окренути.
И.IlИ каlЮ отријеља кроз протен јабуку, која је

на копљу, што је на највишој КУ.llИ у Ј1еђану уда
рено би.llО. 1)
.дична вештина борења БИ.llа је даК.Ilе на виооком
-ступњу, јер је В.Ilаоте.Ш на оружје и руковање њиме
~ајвише пажње обраhа.llа. н.О.llико је коњ и оружје
цењен био у Душаново време, најбоље показује ч.ll.
100 његовог законика, којим је пропиоано: «Кад
умре ВЈIaоте.llИН, коњ добри и оружје да ое даје
цару. а свита ве.llика биоерна и 3.IIaТНИ појао да има
-син му и да му цар не узме. 2 )
А.IlИ у ТО.llиком степену сигурно, труаиа тахтиХ8
није БИ.llа развијеliа, а и немамо о томе никаквих доказ.а.
. ИЗГ.llеда, да је Дечански имао добрих појмова
. () стратигији и тактици, када је ВО;ll.ИО бој оа бу
гароким Б.Ilадаоцем Михај.llОМ код Ве.llб.llужда (ЈУ.llа
1330), и када је, не чекајуhи да ое бугарска војока
-са ромејском саотави, прву напао и посебице по
потукао; пре боја пак заузео је пешадијом теонаце,
Аа му не би Бугари о .Ilеђа заиш.llИ. Имао је и уводе,
што оу преГ.llеда.llИ Михај.llОВУ војоку. Да.ъе његово
тајно кретаље и изненадни напад, као и храбрење
војника беоедом пред сами судар,8) - ове то показује,
Аа је би.llО неких начела, којих оу ое војводе тада
l~ Нар. пес, 11, 14 7.

2ј Законик Ст. Душана сТр. 31.
'ј П. Срећковић, 11, 308-31 ј.
ДрЖаАе; али у каквом је реду и распореду борба во

ђена била непознато је. И кнез Лазар је познавао TaK~
тичка начела, што се доказује његовим првим рас
поредом пред Приштином, изашиљањем проматрача
.. и увода, предлагањем да се одма на уморне Турке
нападне и т. д. 'Што ће се све опширније видети,
кад на то будемо дошли.
Ево како се описује с.tиха боја у то време код
западних европских држава]): «Бој се састојао у
индивидуалним борбама на целој линији; обично су
се поглавице лично сударале. Бојни ред .дели се на
три групе. Ту поделу вршио је врховни заповедник,
или онај у коме је он вере имао. Војске су обично
биле постављене равноодстојно (паралелно) једна
према другој, и кад је бој почет, сваки је зависио
од своје храбрости и C.IIaBe својих предака. Лаки
.коњаници почињали су бој, и на дани знак они су
се УКЛОНИЈЈИ, а наступаЈЈИ каваљери I:ОКЛОПНИЦИ) у
једној ЈЈинији са обореним копљем и усклицима бојним.
ВЈЈастелинском јуришу следоваЈЈО је мешање. где је
снага и среЋа Решавала. обично је настајало ужасно
клање; ретко је маневар употребљаван за решење
боја ... Пешадија је стајаАа по зади и дејствовала
је у последњем тренуту; пешаци завршиваху бој,
пљачкаху непријатељски ЈЈОГОР, освајаху последње
тачке. постављаху се у заседу за боље гоњење;
хрђаво употребљена пешадија је увећаваЈЈа неред и
погибију)) ...
На овај начин ваљда текао је у главном бој

и код српске војске.
1) Дипарк, 1, 272.
КОСОВСКА БИТКА 63-
2. TYPcl\.a Bojcl\.a.
О љој можемо више и систематичније говорити,

јер су многи странци писали· историју Турака, па.
у истој и љихово војно уређељо ИЗJlага.llИ. Нарочито.
су се у томе одликовa.IIИ Французи: Т. Докза, Дела
Жонкијер и Бертрандон дела Брокијер; Немци: ХамеЈ>
и Цинкајзен, и наш Србин Рудничанин Мијај.llО I{он
стантиновиtl, .из Островице, као војник нарочито је
писао о Турској војсци. A..IIи од свију највише је·
први обратио пажљу на војску, па с тога ћемо по
љему и ИЗ.llагати веhином љено уређење. Џевад-беј
турски ђенера.llштабни пуковник тек пре неко.llИКО
година штампао је прву књигу О војном. уређељу:
Турака, и љегово де.llО у М.IIогоме ће допунити го-·
репоменута.
Војна организација. - ТУРСКС}, војска под Осма

ном није БИ.llа реГУ.llарна, него се састојa.llа из добро
вољаца, који су се искупља.llИ у време похода, а по
свршетку рата повраhаху се својим огљиштима. Дакле·
сваки је могао у рату по својој вољи да учествује.
Број бораца растао је И.llИ опадао према важности.
имена владаочева.
Служба је вршена на коњу и кољаници зва.llИ.

су се Акu'И'Џu (курири, високи борци). Сваки је био·
наоружан и одевен по својој вољи, јер никакав пропис
о томе није постојао. Кад је владалац хтео да зарати;
.само на неколико дана раније требао је да позове рат
нике преко јавних викача ,тела.llа), и они су се ис
КУПЈЬали обично У месту седишта обласних управника. 1)
1) Џевад-беј ве.lИ: »Независно од добровољаца на.lазио се код В.lа

Ааоца извесан број старешина и војника, који су чуваАИ и САЈЖIIАИ свога..
ГАивара (стр. 19).
l
Под Орканом, његов брат и велики везир A..ta-

Един, обрати највећу пажњу на војну организацију .
.-даде војсци већу једнооброзност у покривалу главе,
и за војнике своје земље одреди капу беле боје у
виду ПаЈЈмове главице, за разлику од грађана, који
ношаху црвене капе.
Али најважнија је реформа била, што је Алаедин

-установио врсту CTa.tHe војсхе Због раширености гра
ница сазивање и искупљање Акинџа ишло је доста
полагано, за то Алаедин устроји једну врсту пешака,
.који су се звали Пијаде 1 ) (или јаја), који су редовно
примали плату дневно по једну ахчу,~) али су би.ш
· непрекидно на расположењу fJ.laдаоца. Пијада је БИ.l1а
· подељена на десетине, стотине и хиљаде, и им.ађаше
· стручне старешине и вид правилне војске.
Даље подели Алаедин') Акинџе у два корпуса
редовне коњице, који су такође плату ПРИМаЈЈИ, и
,даде им имена Сиuах (коњаник) и Cu.tuxOapf.) (носиоц
оружја), и њихове старешине назва Сuuах-ага и Сu
..tuxOap-аzа. Они беху подељени не ескадроне (беu..tuх),
чије се старешине звали беu.tuх-башu. Ови разни
·степени старешинства у војсци произвођаху код 80ј
'ника утакмицу. а уз то се пробуди храброст и час
-тољубље.
1) Пијаде је персијска реч а јаија турска (01\ јаја) и обе значе вој
,вика пешака (г Аасн. 59. стр. t ОО и 170.
~) Акча (аспра) је Ч4 сребрног ,шрхема. а овај је скоро Ь гроша lIа
. вашњих. Ови су ДИКАе ИМаАИ 25 пара I\инарск1IX, што је према тадањој вреl\
ности иовца и хране Аоста веАика ПАата (Хамер).
3) ЏеваА-беј у своме војном опису Турске (стр. 2 ј) BeAli, I\а је ве
АИКОГ везира у војним реформама помагао његов пријатељ Чандар ..ш Кара
KlМиA, чија је и мисао БИАа, да се о}реди ста.ана ПАата војницима (ајАуФе).
') Сиuа.1С је персијска реч и значи војник, коњавик, господин; а Си_
. ..IU.1CiJap је арапско-персијска реч и значи чувар ОРУlllја, мачоносац. (г Ааснив
59, 194).
Али, да би се увеличавањем државе' IIlирrю Ис

ламизам и уједно. да би победиоци са 1I0беђенима
дошли у извесан склад и: последњи се за војну служб)'
прилагодили, бу~е 11редложено cy.~TaHY ОРI'ШНУ, да
се устроји нов корпус војске, моји ои се у uрво.ч
реду састојао на аароољеlillХ вероодСТУUliю-rа. п заТU.!It
Уfщсuвањем ХРl1щliR.НСI;'В младеЈ/СlL, I<oja Iie се у мусло
.'Иаиству настав.мтu. 1 ) Тако се створи једно пrа~
вилно средиште. са.стављено из људи, који ван свога
знања неимађаху других веза ни других интереса, и

којих сва бу дућност бејаше бојно поље и неоспорна
послушност З<lповедниковој вољи. По мери, у којој
С)7 се завојевања ширила, умножаваху се И извори.
који YBet1aBaxy кадрове ове војске, без да је побе
ДИ.шц ослабљен био.
То бејi1 ше темељ Јанuчарu.
OPl\aH хтеде да овој врсrи војске удари рели
гиозни жиг, ~a за то се и обрати Хаџи - Бекташу,
основаоцу реда дервиша истог J:lMeHa, да ОВУ. уста
нову освети-. Хаџи-Бектаlll, метнув на главу првих

старешина део своје бе.~е хаљине. благословиоtl их
је и дао трупи име Јенu-черu, што значи нове трупе,
а које су касније Европљани нретворили у Јанuчарu.
Због ха.ьине дервишеве Јаничари су увсhали по зади
1) По А, Ае-А' ЈКонкијеРI/, l~а.IllЛ - Ћендер.ш .\110 је први савет 11

O~HOBY за уређеље ЈаНllчара, т. ј. да се ПОIIУII8 хришt,ансна ДОЦ" 11 ,1' 1IГО
роковој пер и о.\гаје, а затим ~a се наЧlIне војницима. «Без ФаМII.шје - го
BOPIIO је 011 - без рОДl'1'е.ьсю.х веза, НИ меl)усоБНIIХ НИ са OCTaAIIM нарO.IОМ,
OBI. ће војНIIЦИ ИСКЉУЧИ80 ПРl1па,lаТI1 в.laАаоцу, I(Ojll их IIЗАржава.» I/histoil'e
de l' еmрјеге ottoma!1, раг А. de lа Ј o!1quiere p"ofes, СТр. 1211 1.
2, .По Џевад-б~ју ХаЏIl-оекташ б.1аГОСllљајуlш Јеничере ПЭГUНОРl:О.lМ
је ове реЧI.: »Нека Свемогуlш даде, да ваше ,lИце буде увек СНСТАО, ваше
мuшице чврсте 11 снажне, ваша сабља оштра .1 стреАе смртоносне, а ви a"MIl
увек победо,юсни« (1, стр, 24).
КОСОСКВА ЩIКТА
своју 6e.l.lY капу једним 6е.l.lИМ парчетом, а за спомен
овог освећења
Над еу Јаничари устројени није их 6и.l.lо више
од хиљаде људи, и беху само нешаци. П.l.lата им
бејаше аСl1ра дневно на једнога, а.l.lИ се је преМ:1
годинама С.1уж6е И де.шма 1I0јединаца уве.l.lичава.1а,
но тако. да дневна П.l.lата простог Јаничара није
~IOГ.1Ja преhи 7 аспри. 1) Храна им је UИ.l.lа заједничка
И о државном трошку. Ова трупа сматрана је као
једна ФаМИ.1ија, а )'Нутрашње уређеље 6И.10 је веома
просто. В.1аД8.11ац је био хранитељ својих верних С.llУ
житеЈЬа. Највиши старешина звао се Чорба-џ.u-башu
први што де.ш чорбуl, IJOC.l.le љега ДО.llази Акчu
башu (први кувар. затим Сака-башu (први водоноша),
и т. д. Казан је 6ио код љих предмет особитоr по
штоваља: око њега се Јаничари искУп.љаху да држе
савет; највеће је понижење би.iIO за трупу, кад казан
у каквој битци изгубе.
Тако се код Турака устроји ар ва стајаћа војска 2 )
у свему, јер Пијада је само ПАату примала, а.l.lИ се
није о државном трошку храНИ.llа.
11 ,~c-.la јЈ10шшјер ICTp. 1211 наВОДll, Ја су ЈаНII'lаРII )lмаЛII дневно

IIAaTC 110 :Ј аспрс са тајином од ~ Х.lе6а, ~ ОО драма jaГlьcTIIHC, 1ОО Пllрllllча
11 ~O драма маС.lа. ЧИНОВII ОФIШЩЈСIШ и ПОАОФIЩIIР('НII 6еху узеТII према ку
ХlIнској с.1уж611. ЈаничаРСКII аl'а .106110 је Шlе Чор6аЏIl-баша О1'''у.\а су ПОС.lе
1Оlе'lОРII у XpllllJhaHa зваТII Чор6sџUје.
2) Џеnад-беј В('.II1: • У време стваран а ОВР- стајаће војске у ~вропи

је још lIе бејаше. Тек Еар.!о УН, 11 '. \ \1. по Христу) устроји фраНIi-тuрере.
({ако су пак Јаничари устројСЮ1 t326 ПО Христу, то је ,lOказ, да је Ото
.\laHCKa др.ж'ава U.\laAB "рв!! СТВАНУ воје"у. Хамер 1I0грешно ПРЮlИсује УСТРО
.leIhe ЈаНlIчара Мурату 1, јер то припада СЈ.1тану 0pKallY.« (1. стр. 26).
IIнтересно је, Аа се знају 11 ОВl1 ПрОlll1СИ О Јаничарима:
Барјак .ЈаничаРСКII 6110 је ПО.!а црвен а ПО.lа 1I\УТ, 11 У средини имао
је црте1l\ 3!1А-факар (име сабље А~ијllне, зета "ахоме.IOВОГ).
:~aKOI' о .Јаничарима прописивао је у г~aBHOM С.lелеhе:
1. ,\псо.1УТllа ПОС.IУШНОСТ 1юман.\антима 11 стареШlIна"а.
КОСОВСКА ВИТКА п7
3бог' устројења Јаничар~ Пијада изгуби вред"

ност, коју пређе имађаше. Ада би се од ње имало
користи, буде преведена у неку врсту милиције, ве
зана за эеМ.lЬиште, а ослобођена од данка. У замену
за ПАату коју је примала, подели јој се део задо- #
бивеног зеМ.lЬишта, а плату ј'Ј примыа само кад је

на. служби била. Њихова је дужност била, да на
позив владаоца учествују, у ра:гу, а кад те потребе
'није било, ДУЖНИ су би.llИ: да попраВ.lЬају путове,
- да преносе храну, ПРТ.lЬаг (парту)" .... Пијаде бе
јаше око 20.000.
Осем ове две врсте војске усвоји се још и треЬа
аодuзање масе, која је састављена поглавито из бе
ћара (нежењених). 1'0 бејаше нередовна пешадија,
звана Лзеб l ), која не имађаше ни плату Јаничара, ни
права Пијаде. Њихова служба била је само за време
трајања. рата, и то само за САучај, када би треба.ю
ванредног усиљавања. Ови војници неспремни, не-
2. Потпуна слога и јединство међУ свима ЈаничаРlIма. Они састаљају

једно те,н) (кор) и биће у једно" MeclY.
3: Уздржавање од ствари неДОАикујуhих војнику И јунаку, као раско
ш,'у" и уживање.
'•. Никада се неудаљавати 00\ прописа светога Хаџи-Бекташа, ОДНОClIO

вере и побож 10СТИ и ВРU1llТИ све 4УЖНОСТИ Исламске.
ћ. Никога не примати у Јаничаре, који није по закону регрутован, IIАИ
као заробљеник увршћен.
6. CMpTRa казна вршиће се на нарочити начин.
7. IIРОIIЗВОДСТВО у '1Инове врwиhе се по старешИнству.
8. Јанпчари не могу бити укорени нити казњени од других, сем 0.1
својих оФнцира.
9. Љ'неМОГАИ отпуштају ue (а постојаАа је и пензија).
10. Јаничари не могу носИV'и бра.!.у.
11. Јаничари се не могу женити.
19. 011И се не смеју удаљавати из својих касарни.
13. Не могу упражњавати никакав занат.
14. ОНII ће проводити време у пеџбању и настављању у ратној вештини.
Султан Се.ЈИМ III утврдио им је егзерцирна прави.Ја. (Џева-1-беј стр. ~~,).
11 Азеб арапска реч и значи нежењеЈI. 0811 су се војНИI!И зва.ш 11
Aaat1u (Г,ШСll. 59. стр. 11).
5'"
Ј;ОСОВСКА blIT!{A
дисциплиновани, служ~ху као Акинџи; они су деј

ствовали у маси, припремали другима пут за реша
вајуhи удар, а по некад чували су и ратни материјал.

Псшадија се AaKle састојала из три врсте: JR-
. 1-IUЧПРU, Пијаде и .\.3еб .
Ал-Мдин се и за коњицу постара. Поред Сипаха
и Силихдара УСТрОји и трећУ врсту названу Беuлu
'l<ат-Ерба, подражав~ћ'hи у тамо калифу Омару, за
гарду Мухамедову. То бејаше гарда Орканова, која
је чува ..ш његов ВJlада ..IJaЧКИ барјак. Ње беше 4 ес
ка.дрона (беилика) и бројала је 2400 коњаника. Гарду
су састаВ.lbllЛИ најод.I!ИЧНI1ји мусломански млаДИћИ,
как.о из дгжаве отоманске тако- и иэ других мусло
манских суседних држава. Војници Беиликата при

мали c~' редовну плату и уживали особито одличије.
Између њих увек се бираху весници (к~'рири) за од
нашање владаочевих эаповести. Они, који су се у
IIешадији одликоnали, добијали су дозволу, да преt)у
у гарду, За време боја она је увек эаузимала сре
диште iцентар) око главне заставе, Десно од ње
постављен је Сипах, а лево Силихдар. Први су 'имали
заставе црвене, други жуте, а гарда зелене и пру
гасте эелено и бељо,
Сем тога, по примеру Пијаде устројена ј(' ми

.l!Иција на коњима, и из истих побуда дата су им
добра по целој земљи. а.ш са већим правима од пи
јаде. НајзаСJlУilшијиАкинџи уђоше у састав ове трупе,
а ПОllуњавали су их они иэ Сипаха и Силихдара,
који су делима на бојишту засљужили, да буду на
грађеНII. Људи, који су та добра уживаљи, звали су
се сuа.1'нје. 1:
1) Спахија у перСllјском језпку значи војник, I<оњmtu/{. (Г лаСНIIК 59.

С·'р. 19:' п 'H~, Ч.Јанак Ћ, Ilоповиhаl.
. __ ._~-----~._------
КОСОВСКА БIIТКА 6\1
Ноји од во.јНика бејаше на тај начин задо.био.

до.бро. у притежање, уживао је до.хо.тке о.д данка
сво.га спахилука, па било да ту ЖI1Вљаху Myxa~e
Д<1НЦИ или Хришh<1НИ (хеја). Он је над грађанима
вршио. господарску јУРИСДИКЦИју (судску власт:, и
они су ИМ<1ЛИ своје сопствене земље, али их нису
мог ЈИ пренети на своје наследнике без ДОЗВОЈЈе го с
подаррве. и док му пре тога нису Пl1атили ~ирију
на зе~IЉУ. Ако неимађаше наследника, го(!подар је
располагао земљом, а није се ~lOгла међу сроднике
да подели.
Спахије СУ били дужни, да· живе на истом зем

љишту,. и да на позив владаочев иду~ у рат. са из
весним бројем људи са ОЮlOпом и на кољу, а према

величини свогаспахилука.
Сваки спахилук који је доносио маље од 20 000

аспри годишљег прихода звао се Тu.iWДр, а онај што.
имађаше веhи приход го.дишљи звао се 3uја.'Иет. ')
Кадгод је ова војска била искупљена, делила
се у стотине и хиљаде, 11 њихове старешине звали
су се Јуз-баше и бuн.-баше, а врховни заповедник

носио је име санџ.а1i.-бег (поглавица заставе).
На послетку устроји се и кор МУСС.if.u:иа, од
остатка старих добровољачких кољаника, кој и не-
\
Ч Рико О томе пише овако; auja.weTU б<l.1И су оне баштине, I<ојих је
го.\ншњи приход износио од 20.000 до 99.000 аспри; а ти.иар оне баШТllНе,
које су И>lа,lе маљи го~ишњн приход 0.\ 20.000, 3нјамеТАије су ДУЖНИ БНАИ,
да на сваких :;000 аспри прихода поведу на војсny по једног војника, а ти
кариоти на сваки 3000 аспрп. Још су има.ш да понесу и сву војну опрему
If шаторе. 3ијамеТАије и тимарпоти једнога краја састављаАИ у се у дАаје,
под командом једног aAaj-6ега (као пуковника); aAaj-бези истог санџака при
JI&,IИ су заповести од свог саnџюt-6ега; саиџак-бези од свог бе2Аер-бега иАи
Г.4авног губернатора провинције. Врховна комаН.1& би.lа је у рука\'а самог
в'еАИКОГ везира, ИАИ нарочито Нllименованог серашhера. (Г.щсн. XXXVI, стр.
t64, ЧАапаli Ч. Мијатоьиhа »Пре триста го.\Ииа«).
"
јО KOCORCKA ВИТКА
)живаху других ПРИВИАегија, сем ШТ9 су били ОСА()

бођени порезе, под УСАОВОМ, да учествују у рату на
први позив ВАадаочев. То бејаше неп~аВИАна и Аака
коњица, која је бројала 3000 .lЬуди и деАИАа се на
стотине и ХИ.IЬадЕ', као и спахије.
Орканов син Мурат 1, учини извесне допуне )'
организацији своје војске. Тако, он устроји ново зваље
врховнрг војног судије, (Каэи-аскер\, које подиже на
/-највиши Qтупањ старешинства у зем.lЬИ. На ово дос
тојанство узвиси старог кадију престонице Кара
l'а.llИА- Ћендери-а, који је СУАтана у рату пратио, и
војни~има у логору судио. Ово уздизање достојанства
Кази-Азкера на највише место у држави, ПОАИЈRе у
-.
очима народа и углед војске.
Мимо звања везира, устроји и у војсци ОДГО
варајУће звање беглер-бег,l) које даде своме коман
данту европских трупа AaJla-[Uахину.
з30 тим уреди :lOOeAy n:Љ8 'ще. Под законом П.IЬач
ком (ганимет) подразумеВaJIО се је све, што је паJlО
у руке победиоцу, па БИJlО да је побеђени давао
СИАОМ ИJlИ од своје во.ъе, само да мир откупи. Са
MOBO.IЬHO П.IЬачкање није БИJlО дозвољено, и који је
то чинио, qио је СТРОГО казњен. П.IЬачка није пос
таја.llа својином победиоца, докле год није БИ.llа до
нешена на мухамеданско зеЈУ..lЬиште. ДОТ.IIе ник.о није
смео ни најмањи деАИћ да присвоји, а ако би то у
1) Беиер-бег ИАН МUР-.\lиран значи комаНАант комаИАаната (генераАИ

вим). 3аповеАНИЦИ провинција: Мири, .Ilиве или Санџак-беГОВII БИАИ су пот
'Iињени његовим заповеl'тима. Његnва права су била као Аанашњих генерад
гувернера. А да би начинио раЗАИКУ изиеђу беГАер-бега и саиџак-бегова,
Мурат Aa~e право првоме ..\а носи Ава коњска репа, АОК АРУГИ ноша.!.У само
један. Ово је касније да.40 ПОВОАа, да се Аостојавство разних паша раЗАикује
пошењем јеАНОГ, два И.ЈИ три коњска репа (туга).
КОСОАСКА БИТКл i t
НУЖАИ учинио, дужан је био узето да. накнади по вред

нооти, како би ое пљаЧКёi мо~ла унети у опште добро,
које је целој војсци припаДilЛО.
По науки пророковој владаоцу припадаше пети
део пљачке; ове оотало је припадало војоцигнуэаТl,
као награда за њену храброст и њена јуначка дела.
А.ш и она петина, намењена владаоцу, у ствари не
бејаше ни његова нити државне благајне'; него је
била одређена за помагање сиромаха, удовица, си
рочади сваке врсте и sбог тога је носила име Сем
ул.ах (Божија орећај.
Оотала четири дела пљачке делила су се према
војничким службама: сви војНlЩИ који су У рату
уttествовали, имаt)аху права на п..ьачку, али коњица
на два пут толики део, колико пешадија. Само данак
П.-1аhајуhи (не мухамеданци) изузети су били из удела
пљачке. Али, ако су они чинили користи војоци: на
њиховој се отрани борили, или доказали ревност и
верност, или ако су њихове жене неговале рање
ннке и болеснике турске војске, владалац је имао

права, да им даде какву другу награду.
Независно од овог општег права на припада

јући део пљачке, владалац је био ВJlaCTaH да одреди
појединцима и нарочите награде за поједина ..шчна.
дела и одликовање
Све то јако је УТИI:(ало. на држање војника у

борби, јер су дела свакога била награђиоана.
Мурат нареди строго вршење ових прописа. ОД.
свију заробљоника одвајаше се петина за ВJlaдaoцa.
а по некад се узимаше у новцу. рачунеtш сваког
роба I1росечно по 25 акчи. За сваки корпус били су
наименовани нарочити чиновници, који су ВРШИЈ!И про
писе овога закона, и носили су име 8.кен:џе-uадР..tарu ..
1
72 КОСОnСКА ВИТltА
================= ======================
Да би учврстио своја завојевања у Европи, он

заведе и тамо тимаре и· зијамете, нао што је његов
отац у Азији био устроио. Он, дакле, подели наро
чито земљу државну међу најзаС.l1ужније сипахе. и
ту основа по целој држави МУС.l10;\ШНСl{е КО.l10нијс
ТЮlе је и пуста земља била обделавана, а уједно
доnио свуда поуздане људе, готове да на 'lрВИ позив
ступе под барјак Султанов. Мурат усаврши ову СIl
стему, усталивши, да СllaХИ.l1УЦИ буду Ю1С.l1едни у
правој .I1инији. r де не беше мушких наСЈЈедника, СП<1-
ХИЈЈУЦИ преЈЈажаху у својину државе, и гуве[Јнер
провинције могао је да их преда другом СИIIаху исте
оБЈЈасти. или каквом старом војнику. Никаlша кри
вица спахијина није мог ЈЈа да JIИШИ децу наследства.
Да.ье прописана су била правила за поделу cIIaxil-
луна на веJIИItе и маЈЈе. Више тимара могло се је
спојити у један зијамет. аЈЈИ зијамет није се могао
де.llИТИ у ТЙМ<1ре. Над је деоба Н<1 више наследника
вршена сваки део морао је да вреди најмање 20.000
аспри.
Још .мурат устроји један нов корпус војске,

који доби име Војнук. Он буде састављен веЂИМ
Д8ЈЈОМ из потчињених Хришhана, и имађаше ДУЖНОСТ.
да води запрсгу и KO.l1a, да чисти шта.llе, и уопште
да врши С.llужбу сејиза и САУГУ. Својево.ьци МОГ.llП

су СТУ\JI,ти У овај ред војске, а. за то су би.llИ ОСЈЈО
бођени од сваког намета. Заповедник овог нора звао
се Војнук-Сераскер, који је у ратно доба био пот
чињен команданту војске. У мирно време извесан
број ових војНИК<1 био је одређиван за престоницу
да ВАадаочеве коње негују, а остаJIИ су се враhали
-свој 111\1 Оl'њиштима.
,
КОСОВСКА БИТКА ј3
Мурат IIОН.IlОНИ особиту пажљу .застава.'tа, и даде

им црвену боју за раз.llИКУ од других већ постојеhll
боја заставних. I : .
На ПОС.llетку он је променио Форму капе у

своје гарде. ·НРИ.llИКОl\l једног С.llучаја при опсаД!I
АПО.llоније. Мурат нареди. да његова гарда носи ве
зене капе. а то касније опреде.llИ BIIA турбана Њ(>
гових С.tlеДбеника.
То су БИ.llе све знатније реФОР~lе у ТУРСl\Ој

војсци до Косовске битне. 1 .
Наоружање и тактика. - По ЏеВСА-беј у 3) TypCHi1
војска у време битке Косовсне 1I:.\ШАа је овакво
оружје:
СТР(>А8. С ЛУ'КО.tl разне врсте .. Нсне од CTpe.~a
има.llе су на врху 3ёша.ышу смесу. која је пре ба·
цаЊi1 стреАе запаљена. Hi1 је догорева.lШ у те.llУ. које
је би.tlО ногођено. Турски историк CO.tlaK-3i1Ае каже,
A<.t је предводница Муратове војске на Косову има.tlа
2.000 стреАаца, и да су стре.щи у битци код Варне
с Маџарима УЧИНИ.tlи Турцима велине нористи. Стре.ЩII
iарчери) укинути су у турсној војсци тек 1591 године.
·Џu.IUТНОJlље - ЏеРИДI. Кратко копље, баца но
је РУН()l\I; разликује се ОЈ, дугог копља. ЏИJlIIТ су
само I\ољанипи унотребљава.tlИ, јер су му давали
. '~ Застава пророка !I'охаие,lа била је Жl/та (боја сунпа~. ФаТU~lIIда

Je..le>t.1 (боја аеи.ьеl. АбаСИ;lа чр,tа (боја ноЬи;. а OMlljaJa беАВ (боја ,\aHal.
ПАава боја (неба) БИАа је омиљена коА Виэантинаца. и с тога су је ОтомаН1.
тако преэираАII, да су је ЈУilсјци за обуhу и ОАећу употреб.ьава.IИ. Ц' Окзаl.
2~ lIIијај.1O из ()стровице у своме ,lеТОПIlСУ (ГAaoНlIК XYIIJ, стр. 1:,Z·I.

који је СПllсан око 1 ~90 I·O.\1IH~, AaK.le на 100 fO.\lIHa ПОСАе битке I{ocoBcKe
наВОАИ lIеке ПО.\а1Ће о ТУРСКlIИ гра.lОВllиа 11 њиховим 1I0Ca,laMa, који су MOfAI.
У f.laBHoM постојаТII и пре jtJAHOr сто.!еnа. Ово се наРОЧIIТО ОГ.lеда у борнои
>\IopeTKY Турака, што nе сс касније r.И.lети.
1) Etat militairc ottoman Ј. сТр. I %-23ј.
1
74 КОСОВСКА BIITK11
пробојну снагу, бацајуhи га у трку коњском, што

пешаци нис~т могли да чине.
ЈоОуд. То је штап од 4-5 палаца' дужине са

шиљком. Коњаник га баца хоризонтално, а и вер
тикално. То је офансивно оружје нарочито упо
требљавано IIрИ опсадама. градова за бацање преко
беде~lа.
Ноu.ъе дуга имало је дршку од чврсто!', лаког
и еластичног дрвета, а врх од гвожђа, било у виду
шиљКа. или оштрицу са обе стране за сечење. У по
следње вреМЕ\. додато је на врху и 'IMO 6арјаче.
Мотна је ,била 3 ---3'5, а некада и 4-5 метара ду-.
гаЧlta.
Војна вила. То је обична вила са два гвоздена

шиљна, који су са страна имали по 1-2 оштре куке.
По турско!>! историку Солан-3эде у битци Косовској
један део Јаничара био је наоружан неком врстом
бојних вила.
СЩШРIl оојна била је разног вила ј1 величине,
llарочито што се тиче сечива: са једним или два
шиљка, обла. испупчена или угнута, или као данашIЬ<\.
сикира. Сикира се је употребљавала, не само као
напаДНQ блисно оружје у боју, него и као оруђе. с
којим се је крчио пут и уклањме препоне у непро
лазном земљишту I Као бојно оружје употребљавана
је сик ира у Отоманској војсци све до 1598 год.
Е.Аебарда је врста бојне сик ире, која је на врху
још имала гвозден шиљак у виду копља. Једна на
рочита врста елебарди има.Ш је на противној страни
од синире савијен оштриц ка дршки, који је служио
1) Џе~аА-бој ве.Ш, да је судан Мурат 1I "рви устројио чету callepa.

(1, 230). Према томе нетачно је TBp~eњe Хамсрово (1, '110\, да је на I{ос;ову
био Сариџе паша, генера", ПИОНllра.
r
I{ОСОВСКА БИТКА ј5·
за прив~ачење противника. Ово је оружје нарочито

употребљавано при опоадама и зва..Ю ое харuвu.
Шветоuврацl) (буздован и~и топуз) био је 0,.1.
више разних вроти. Имао је кратку држаљицу и
гвоздену г~aBY, која је би~а ИJl.И ова маоивна, ИJl.И
изрезана у виду пера, и~и кратким шиљцима наору
жана; перад оу БИJl.а и~и ОКРУГJl.а ИJl.И ТРОУГJl.аота,

за боље рањављење. Тешким топузима о~ужи~а се
је обично коњица. а пеlllадија се је ОJl.ужила другом
вротом, која је имала дршку од дрвета; при врху
четвртаста, где је UИ.Ю уг Ј1.ављено до 12 клинаца.
Још је постојаJl.а и једна врота б~'здована са
покретном г~aBOM на ланцу, која је била са клинцима
иJl.и без ових; а сама г~aBa је била начиљена 0,.1.
гвожђа ИJl.И од ОJl.ова.
СУJl.тан Бајазит у боју код Ангоре
(1402) имао
је буздован и њиме млавио Татаре; 'према томе из
веоно је, да га је имао и у Косовској битци.
Мач је био прав и више у дешен за бод. Било
је и широких и уокихмачева, за употребу са једном
и~и оа обадве руке. Широки мачеви при врху беху
засечени у оштар угао, и зваАИ ое uала, а уоки су
мачеви би~и ШИ.IЬастог вида окоро као ражањ. То

оу прави мачевu.
Сабља је широка више или мање крива (упада

јућег ИАИ испадајуhег реза), и више је удешена 3:Ј.
сечење него за бодење. Сабље, које су при врху
биле најшире и најтеже, звме оу се uалошuuв (паJl.е\
а обичне криве турске сабље код нас познате, зваJl.е
1) Шестоаераl! зове се топуз и у нашим наРОДIIИМ песмама, а Џевад

беј наводи (1, 217), да то име АО.lази од персијске речи Сћеврет, јер IIMa &
страна II.ЈИ перади. Један топуз који се надаЗII у царигра.\ском музеју
тежи \1 ока.
КОСОВСКА ЫIТI;А
=
се КИАиџ, од персијске речи КИАиџ, што значи
сабља и.llи мач.
у врОТу саба..ьа ДО.llазио је и познати јатаган.
Би.Ю је и кратких н~жев'l нешто кривих, са
једне или са обе стране оштри. ПОС.llедњи се звали
К8М8кам.
Штит је био од коже И.ilИ ОД каквог мета.llа. и

носио се на .IIевој руци. Имао је округао или дугу
љаст ВИД. у поље испупчен. Често је штит био ирав
љен и ,ОД дрвета. нарочито смоковог, јер је оно .IIако
и жилаво.
ОНАОU је био од метала, заклањајуhи те.llО од

удара сабље" стреле п копља.
За заl\ЛОН главе употребљаван је ШАем, а ~a руке
рукавнце.
Оl\ЛОП није био од једноставног мета.llа, него је

се састављао из МJlОГО беочуга ИJlИ ПJlочица од 0'1 м.
ДУil\Ине, које су међусобно чврсто БИ.llе спојене.
П.llочице су IIокрива.llе најважније и најосетљивије
де.llове Te.lla. На П.ючицама било је разних записа
из корана и имена СУ.llтэ,на у З.llату изрезана.
ОК.IIОП су има.llИ и коњи. нарочито на глави.

врату и грудима
Јаничари су имали нарочиrу врсту оклопа, који t

је ПОl\ривао це.llе груди и спуштао се до трбуха.
Још је било и uаицuр..r.u кошуља од метадних
жица, које и наше народне песме често помињу.
ПIАем је био од бакра или челика, и имао је
lUиљасту ФОРМУ. Напред је био визир, који је чувао
лице од удара, а низ врат и са стране пружади су
се ПОl\.II0ПЦИ, који су заК.IIања.llИ те Ae.llOBe од по

вреда. И на Ш.llему било је записа из корана и раз
них украса.
Г~
Ii
,
КОС()ВСКА СИТКА 77
Да додамо још нешто о шаторима и музици.

Шатор је од вајкада имао ве.,шку вредност код
Турака, јер је употребљаван био још и у номадском
стању, и због тога се на њ обраhала одвећ велика
пажња, па су били. јаки, угодни и разно украша
вани. Само плаhени војници имали су шаторе од др
жаве; а за шаторе осталих војника (тимариота и 3И
јаметлија) бринули су се њихови Бејлер и Санџак
бези и ШејИци.
UПатори су били од платна и доста ниски, ко
ничног вида, једноставни, са мотком у среди, а ко
нопчиhима са свију страна затегну.Ти. Свака ор та
(команда) јаниqарска имала је на шатору свој знак
(амблем), по коме се је одма распознати и наhи могла.
Прва м.УЗU1{8. у ТУРСНОј војсци установљена је
за владе султана Османа Победиоца (1289).
Бертраuдоu де ља БРО1{uјер, саветник Филипа До
брога војводе Бургундског, враhајуhи се 1432 го
дине из Свете зеМ..Lе преко Цариграда удари преко
Софије и Ниша у Београд, па је имао прилике да
види и упозна турску војску. Као стручњак он, из
међу осталога, И3.11аже следеhе црте о турској војсци')
које су и за време, у коме се је Косовска битка
догодила. веОМа драгоцене и од вредности:
((Турци су угледан сој људи, с дугим брадама.

али средњег стаса и осредње снаге... Вредни су
људи, рано устају и с малим су задовољни. Не маре
много r де ће леhи да спавају, и обично лежу' по
земљи. До тела обично носе по две или и три па
мучне материје, једну врз другу, Iюје ИМ допиру до
земље. По врх њих носе одеЬу од СУIша, која је
1) Деспот Ђурађ Бранковић од ч. Мијатовиhа, књ. 1. стр. 122-136.
више као неки огртач (капинат), који не пропушта

кишу. Чизме носе високе до КОАена, а чакшире ши
а,,7шатне и
су им маАО с
за дуго. СJIа6п
пред нов.
пре подне
кадгод на воду наиђу; па и преновишта бирају поред

воде. СеДАа су им дубока с кратким узенги-кајишима
и широким узенгијама.
«Од оружја имају: стреоник, сабљу, тежак буз
са кратком јабуком у вик.пе
Панцир скоро до
ту је по притегнут
На ГJIави Н4'?ее капу, која
заВрШУЈе и која је висока стопу и по. По ВрХ ШJIема
носе на г JIави и покриваJIО од гвоздене мреже.
(( ПОСJIУШНОСТ и покорност· Турака према старе

шинама је безгранична. H~Ma међУ њим.а тога, 'Који
·Ои смео да uреСА.gша ааuаЩЈZ;Т иа ма 'Каnо да 6UЗU'К6је
Таква је у турској
ИмаJIИ су УХОД4'?
() устанцимы
Оеобито су ВИЧН17, на непријаее"а њ

надио нападну. У овоме су се нарочито веџ6аJIИ и
прописни знз.к имаJIИ, који се је у ВeJIИЮf бубањ ударао.
Брокијер овако описује усиљени турски марш за
. изненадни напад на противника: (( Кад се тај знак
онда се они, напред да
и без шум;'1 /f.РУГИ опет з;'1

почне да IНЩ6екидни JIаняц.
вични су У"УЈыневру. Десет

"акво] ПРИJIИЦИ не чине веви шум, него што би га
UIYIlILt:U (
у хришhанској војсци чинила чета ОД стотине ЉУДII.
На оби'IНИМ маршевима иду ходом, али на овоме
сва г да касом. па КaIЮ су лако наоружани, то .од ве
чера па до .зоре оваквим маршом пређу већу Д~љину,
него иначе за три дана хода. Зарад оваких брзих
маршева ОНИllеhе да носе онако тешке и потпуне
оклопе, какве носе Французи и Ита.шјанци. Осим
тога, они још свагда бирају такве коље, ноји брзо
ходе и могу дуго да касају. Овим брзим маршевима
Турци су у разним војнама успевали, да хриш
ћанску војску иаuенаде и разбију.»
Из o~oгa се види, да су Турци пре пет столеhа
са својом КОЊИЦОМ ОНО чинили и постизавали. ШТО
се сада модерна коњица код европских војска униње

да учини. С тога није никакво ни чудо, што су са
таквом тактиком и обуком свуда и побеђивали.
Тахтиху турске војсне овако Брокијер описује:
«Начин, на који се Турци бију мења се према при
ликама. Кадгод им се чини да је згодно, поделе се
у више чета, па нападну непријатеља са више страна
од jeAaHIlYT. Овим се начином служе обично у бр
довитим И шумовитим крајевима, где им је .Il.ако кад
устреба опет се саставити. У другим приликама радо
хватају бусије, а ПОШ.IЬУ патроле на добрим коњима
да вребају непријатеља. Ако заповеднику ТУРСКО:\-I
стигне извештај, да непријатељ није на опрезу, Турци
одмах истог часа смисле пљан за напад. Нађу љи да
је хришhанска војска у добром реду и на бљизу
принупљена, онда је почну облетати до на до;\ют
стреље, и обљеhуhи је гађају стрељама људе и коње
све дотље, док у Ј1инијама хришhанским не начине
неред. Ако би Хришhани предузеЈ1И да наступају,
Турци би одмах окреНУЈ1И Ј1еђз. и даЈ1И се у бегство,
КОСОВСКА БIIТI,.-\.
и то сваки коњик за cetie. А.ш' су Турци tiаш у

своме бегању најстрашнији и најопаснији. Беl'ајуlш
врљо вешто одапиљу стре.и и погађај~' коља иљи
јунака, Сваки коњаник има на јабуци свога сеДАа
звечку, Над који од турских старешина опааи. да
је непријатељ који их гони дошао у неред, одмах
три пут удари у своју звечку. Сваки ЈЮЊИК. који
чује овај знак, одмах и сам удари три пут у своју
звечку. тако да сигнаљ брзо до свакога допре. Одмах
се уставе. искупе се око старешине, па онда према
приликама: и.!и дочекују јуриш непријатељски, и.!и

се подеље у чете, па сами јурише.
, « У биткама са добро уређеним масама непри
јатељским они бацају ватру на коњицу f\епријатељску
да би коње попљашиљи, а често и каМИ.l1е испред
своје прве љиније постављају. па их испред себе
потерају на .I1инију непријатељеве коњице, да ову у
неред доведу, 1))
Брокијер изјављује, да Турци распољажу са две
стотине хиљада војника,
Србин Мијајљо I\онстантиновиh 2 ј из града Остро
вице Ру дничке, између осталога, пише о Турској
војсци и следеће:
'1 I~ao што ћемо видети, ово су Cpe.lCTI<O неЮI Ч,IaНОВI1 lЈрСКОГ ратног
савета на Косову пред~ага.ш, да се за предстојеhу битку ~Ћотреби, a~11 је,
по мњењу Бајазита Jl Тимуртача, бl1.1O О.lбачеIlО.
21 Гдасник XVIII, стр. 1;'5-179. ~[ијај.1O је писао свој летопис о тур·

ској војсци око 1490 године, али је као српски војllllll учествовао при ОСВО
јењу Царигра,1а 1~53, а 0.\ 1455 године па до tl.НЗ ГО.lllllе ратовао је као
јаничар у Турској војсци, јер је у Новом .БР,1), заробљен 0.1 Турака (1455),
а у 3вечају 11463) предао се угарској Бојсни. Он је даl{ле најбољи познава,1ац
турске војске тога времена, а која се није Moг~a у M~otoMe раЗ,lИковати од
Турске војске пре 70 ГО.1l1на, у време битке Косовске. С тога његове бе
~ешке имају особиту вредност за упознавање турске војске тога "reMolla.
-_ ~_,= __ КОСОВСКА БИТКА 81
Турци су .IIаки, обиђу непријатеља и са стране

га нападају.
За време борбе еџтан шиље дворске људе на _

искиhеним коњима, да пазе, како се који јуначки
В.IIада и како иде у бој, а сваки од њих има буз
дован Иf'lи па.llИЦУ, и храбре ;људе за бој ј Они се
З0ВУ ~аУшu.
Бојнu аоред8.'К, који је Мурат употребио код Ко
њаха у Азији против А.IIаедина кнеза Raраманије,
остао је као образац и за будуhа времена, Кр03 цео
XIV -и -ХУ век, па га и Мијај.llО из Островице по
миње, наравно допуњен према_ употреби ватреног
оружја. Овај усвојени норма.llНИ поредак за бој био
је у Г.llавном овакав: У центруму СУ.llтан са својом
гардом; десно и .IIево Сипах и Си..шхдар а пред њима
Јаничари; на десном кри.llУ АнаТО.llијске (азијске), а
·на .IIевом Уруме.llијске (европске) трупе под командом
СУ.llтанОвих синова; у резерви нарочити одред за
опкољавање и решавање битке. Овакав поредак, као

што ћемо видети, употребљен је био и на Косову,
само што су КРИ.llа БИ.llа промењена.
Спрема за битку, ако је у ИЗГ.llеду озбиљна

-и од решавајуhег значаја, нарочито је чињена. У
очи битке посте, а викачи по војсци објављују на
граде онима, који се буду ОД.llикова.llИ; н. пр. који
први побије барјак у непријатељск~ градски бедем
добија за пашу, који се за њим успе постаје субаша
и т. Д.ј И.IIИ им се одређују новчане награде ј а по
свршеном боју све се тачно изврши што је обеhано
iЮ, за то -је и би.llО ванредних примера храбрости
-южртвовања у турској војсци.
Digilizedby Google Ј
i
82 КОСОВОКА ВИТКА
Рањеници су нарочито неговани би.llИ, а инва

.IIИДИ су добијыи награде и издржавање од cY.IITaHa. 1:
Све ово до сада ИЗ.llожено показује војску: ва
..ьано организовану, добро наоружану, ЗНa.IIачки из
веџбану, це.llИСХОДНО и ум етно употр~бљавану и вешто
управљcwу тако, да је турска војска. упоређена са
оста.llИМ ('·авременим војскама, надмаша.llа не само
орпску, но И друге тадање војске на западу. Она је
тако уређена и извеџбана БИ.llа, да би У М.IIогим пи
тањима и сада МОГ.llа за уг .11 ед да с.llУЖИ.
И то је један од најГ.llавнијих узрока био, за

што су Турци у то време· тако .Ilако и свуда одно
ОИ.llН победе Хришhанима, и тако брзо рашири.llН
своју В.Ilада.вину у Европи.
V.
дn4RзаIC на Косово и радље у очи битке.
Рат 1389 године. - Рат с Бугарском ПРОШ.llе

године и борбе око Пирота би.llИ су очити весници
рата Србије са Отоманијом. Позно време, ПРИРОДНИ
е.llементи, а ПОГ.llавито неспремност СУ.llтанова за
овакав озбиљан рат би.IIИ су опет узрок~ те је овај

судбоносни догађај био о"џожен преко зиме; иначе
би 1388 година решава.llа и судбину Србији, као
што је и Бугарској реШИ.Ilа.
1) [{ад се ови п'одаI\И о турској војсци упореде са оним, што је, једнок
при.IИКUМ по Bicaut-y, 6и.1О 11звсдеllО и престављено као да је . постоја.iО пре
/\ит"е Косовске, УВИАсће се 'ве,lИка Hecar.I&CHOCT и IIетачност ПРС.iе..lњега. Ово
је с тога, што је Рик/) ПИСВО о турској дrжави и н.еној војсц!! у XVII веку,
каАа је ватрено оружје Aa.io други тип пе.iој војсци; па за то његова ИЗ.iаган
Иll могу у Нllчему бити меродавна за уређење турске војске У XIV век:
Н.СЦИ, које смо напред иыенова.iИ, чине Рикоа за XIV век lIe само ИЗАИI1
иегоним, и штеТНIIМ. (!ЗИ..IИ »Р"ТIIИК' за 18ь', год., кљига Хl, стр. 37'
Ч.lанак» Турска војска у XIV веку').
. Да су Срби ово очекиваЈ1И, види се из јогунас

тог брањењаЛирота од стране Лазареве; јер, ако
ее може узети његова друга еltспедиција са војском
~A 20.000 људи против Пирота l ) као тачна у свему,
.
~HAa се може такође и ~еровати, да је кнез Лазар
l)ИQ ОДЈ1учан, да решавајуhи бој с Турцима бије: ИЈ1И
~ Пирота,ИЈ1П око Нища. ОН АаКЈ1е није нn тада
; рат избегавао, и овај је по свему једино од СУЈ1тана
.зависио.
И Мурат се ОДЈ1УЧИ за идуhу годину. Зима је

остаЈ1а противницима за спрему, и они су је извесно
ЈЈеома корисно употреБИЈ1И, јер су знаЈ1И шта их на
,ПРОЈ1еће Qчекује.
1. Ао.лаэаf\. cpncf\.e BojCl\.e на ~OCOBO.
Иако је рат зависио од СУЈ1тана. јер је поступ

цима Лазаре.вим око Пирота изазван био да ратује'
ТQ је кнез Лазар очеRујуhи напад, веровCl.ТНО преко
:зиме још боље утврдио савез са босаНСКЮI Itраљем
Твртком, своје оБЈ1асне управнике и ВЈ1астеЈ1У позвао
ва спрему за рат. а и народ у опште припремио за
ов.ај вељики историјСЮI догађај. Народу српском нити

је БИЈ1а непозната ова намера Лазарева, нити му је
. -опет БИЈ1а неповољна; јер ратницп, из БIlтi.. е [,од
.Иконије (Иоњаха у Караманији) веЬ. су БИЈ1И. спреМИЈ1И
,
') Сем онога, што је на стр. \2 по~енуто о rОДllНИ <,својења Нllща.

·)... еено је да овде .\опунимо речене HaBO.~e у ТОЛИltO, да и наш' историописац'
.. -.змаидрит РајИћ вели, да оу ое борбе око Пирота догађале 1382 године
•. 128); а турски пораз у Топлици ставља у 1388 ГОДIIНУ. Ну према таыо
~женим, доказима не може ни једно да опстане; .Јер наши .IСТОПИСИ нигде
IЮмињу 1 З8~ годину, а бојеви 1388 год. У ДО.IIIНИ Топ.шце НIIСУ се МОГ.III
'урцима Аогађати, кад је исте године сва Турска војска била ангажована
.Југарској и око Пирота, а резерва налаЗИ.lа се под СУ.lтаном ОКО ПАоидива,
~ћИ на Србију. Сви сукоби догађа.ш су се ~"MO на истоку - око Пирота,
6'
84 "ОСОВСКА БИТКА
lIарод на очајну борбу с Турцима, што је управо

и одлучи.ю Лазара да овај IIресудан корак предузме.
Искуrr.ъање војске зависило је од доласка турске
азијске војске у Европу, а то је морало бити крајем
Априла или првих дана месеца Маја.
Одприлике у то време, а вероватно' и раније,
почела се је искуп.ъати и српска војска.
За позивање овојих Срба у крвави рат против.:
Мурата, народни певац меће овакве речи у уста.
кнезу Лазару у пеоми «Ваоојевиh Стева»:
»Ко не ДОђе Ilа бој у KOCOBU,

»Ко 1\осооо lIe ЗlМије крвљу,
,,3а јУllаштво и за Отачаство
"И Хришћанску BtjPY православну:
»У куhи му чедо не Iмакало,
»flред кућом му 1>0,10 &le игр.цu,
»Вllше к) ће стадо I\tj (ј,lCја.ЈО; 'ЈI
"Нllкакво му cjC~le не IJO,HI.IO,
»Ни у пољу бије,ш шешща
»HII у брД~' винова .IOЗI1lЏI.'I.
Из ових речи ВИДИ се. како се је спремало за.

борбу на живот И на омрт читавога народа.
ffО'Нl~еитраu,uја целе војске била је у ffрушевu,у
из више разлога: једно, што је то била преотоница,
држав,на; ДРУГО, што беше на доброј средоItраhи
већег дела Лазареве државе; а треће и најглавније
с тога, што то бејаше важна отратигијска тачка,
било за одлазак у правцу СоФије, или у правцу Ко
сова, - Једрену iTYPCKOj европској престоници) или
Солуну. .
Незнајуhи намеру султанову и правац љегових
операција. кнез Лазар се је могао надати нападу: ЈМИ
') Носовска споменица стр. 131 l' 185.
.Digilized Ьу Google
·са југоистока - преко Пирота, и.ш са југа - преко

·Скопља.
Због ове 8./Јтернатиnе он је извесно морао оа

војском чекати у Rрушевцу све AOT.IIe, док се Мурат
није у томе ОД.llучио, а то је би.llО тек кад је с вој
ском дошао у Ихтиман, и по дужем оаветовању oA.llY-
чио се, да окрене западу - Ћустенди.llУ, у место
.да продужи започети правац северо - западу - на
·СоФију-Ниш.
Јер Мурат је имао и'з ПJlовдива (ФИ.llиба\ до
.пирота да учини најмање 9 маршева, а KHes Лазар
6, ако би ЖСJlео да се ту сукобе; а до Ниша Мурат
би требао да учини још 3 марша, док би FН6ЗУ
.Лазару од Rрушевца до Ниша треба.llО оамо 3 дневна
марша с војском, без одмора; ми би се Мурат
још сваки четврти И.llИ пети дан морао О,ll.марати. 1 )
.ну, како је вероватно, да се Лазарева војска није
·крета.щ пре, док није сазнма на коју ће страну
Мурат окренути, а то је био Ихтиман, то би обе војске
.ПО.llазеhи једновремено И3 Ихтимана и Крушевца
СТИГ.llе истог дана у ОКО.llину Пирота. Па ~aKO би то
би.llО опасно за мању српску војску, може ое за
К.lЬучити, да би Лазар дочекао Мурата у ОКОJlИНИ
Ниша, да је ПРОДУЖИО започети правац Софија -
Пирот.
11 Путне Аа.ьине ове оу: .

Крушевац- ЋУIIIIС 20, - A.ieKCIIHau 1В, - Hllw 30, - В/ма Па.1ано&
~O, - . Пирот 30. Свега АО Ниша 68, а АО Пирота 138 КИ.iоиетаnа.
Ихтиман-ЈеНllхан 6, - Софија О, - С.iивница (Ха.iкалиl 5, - Ца
,ибро..l о, - Пирот ь. Свега 0..\ Ихтикана АО Пирота '1'8 часова иАи <>00 t 40
tHAOKIITapa путне АLI>ИНе.,
ИЗ овога {Је ВВАи, ... а је Пирот на сре..lоораhи између I1xTIIMaKa 11

;рушевца.
/
8с, КОСОВСКА БИТКА
Много тежи је однос за турску војску у погледу .

дужине оперативних праваца обојих војсака, када се
је султан одлучио да иде преко Ћустендила.
Јер од Ихтимана, преко Самокова- ЋустеНДИАа .

-RР!анова-Гнилана до Приштине, M~'paTOBa војс.ка
nотребо-рала је најмање 13 маршева без одмора; док
је кнез Лазар из Rрушевца, преко Јанкове R.II.ИСУре
и Нуршумлије, могао доlш у ПР~ЈШТИНУ за 4-5
маршева.
Само томе географском и страТ/1тијском пол~

жају Нрушевца, а пре)tа тадањим областима Турским
у Европи, има се приписати. што јр кнез .1азар не
само могао чекати у НРУlllевцу, док не сазна ОДЛУКУ
Муратову и његов оперативни правац, него и да пре
њега са војском на Косово стигне. и ако је турска .
војска била и боље организована, па даК.II.е бржа _ '
у моБИ.l1изацији и У концентрацијИ.
Оперативан правац српске војске. - Над је даК.IIе,'

кнез Лазар сазнао ОД.l1УКУ Муратову и његово, кре
таље ка Ћуетенди.l1У, морао се крен~'ти и сам С вој
ском из Нрушевца за Носово .поље. Он је морао.
v 1 (}Д оваТI1 кретањима Муратовим, j~p је као СЛi\бији
био, везан за дефансиву; а на ово је нагнан j()IIJ
више и 6рзим искупљањем и кретањем турске BojcKew
док су се Срби споро и скупља.l1И , ш\ се и нису сви .
искупи.ll.И били, када се је војска из Rрушевца KP~
HY.ll.a за Носово.
Да је то 3~Kacњeњe неких· војвода са својим
војницима у истини 6И.l10, доказ су народне пвеМ.,
((МУСИћ Стеван») и «Васо]еВИћ Стева»;!) доказ. је . . I
1, Косовска Споменица стр•. 17б и 188 .. Муоиh Стеван кз MajAa-... '
Васојевкћ Стева JlЗ Дубнвце б.lвзу.Сје/iице.
«Радич-по..ъе» на НОСОВУ и прича о војводи Радu'Чуl)

војводи 3ахум..ъа и Дa.!lМације, који је с војском после
битке на Косово стигао, па се од ЖаАОСТИ мачем
пробо и ту закопан био. Да нечега подобног није
било, тешко да би народ могао тако штогод просто
измислити. Да је МОГло бити закасњења тврди наша
Јзој на организација и односи властеле према. владао цу ,
као и брзо искупљање и кретање турске војске;
најпосле тврди се и нашом старијом историјом. као
да закасњивање у нашој lюјсци није била новина
на Носову. 2 )
Ну кад је кнез Лазар сазнао за кретање Му
ратово Ћустендилу, морао се је и сам кренути Ко
сову, па ма да сви позвани нису били дошли.
Нако је то сјајна и одушевљена војска била, и
каквим је родољубљем напојена била Огледа се у
ОНО] дирљивој сцени, када је књегиња Милица сву
браЬу редом заустављала, да који год остане с њоме
у Нрушевцу «те да има брата од заК.IIетве.» Ево како
народни lJесник 3 ) описује ову узвишен у слику. која
ДИВНО преставља и сестринску љубав и јуначки понос
и родољубље:
» ".1 ('ТО ти Dojcl\e на :lлаје:
),Спе КnlloИЦИ 110,11, бој!lИ:vI IЮПл,юНl.
~ Пред ЊIВf3- је hOllll(:) .IУГОВllћу,
»,1:\ awш1'У BrlC у ЧЮ'ТОМ З.1ату.
»Крсташ га је барјак поклопио,
»ПобраТИ!lfС ,\0 I(()ља :\.lа1':\;
1) ПУТОПИС де.ш Праве-старе (;рбије ОД ~r. с. Ml•. lOjeBllha, II сврска

стр. 85. ЧаСОВII одмора од М. '1>. МИАићеВllhа, 11, 7б. Г"lаСНIIК У, 8;, 11 ~t
'НОШКИ "lеТОIlИС).
2) Архиепискон ДаНII.1O У ЖИВОТОIIl1СУ ДеЧ<ll1Сliога Щlже, ~дa је С вој
дошао <'д Сарандапора ;10 рене !{амеllче, 11 ту чсltао .\ва .\0 Tpll даиа,.
-~ је нека В,ЈастеАа закаСНIIАа.» (П. С{,ећковн\" Н, :1 t t 1.
') Косовска споменица стр. 79.
Digilizedby Google "" I
t
косовоКА ВИТКА
"На барјку од З.llата јабука,

» Из јабуке 0<\ злата крстови,
"Од крстова З.llатне ките висе,
Ј) Те куцкају Вошка по плеhима.
Ј)Примаче се царица Милица,
»Па ухвати за уму алата,
»Руке СКЛОl1И брату око врата,
Ј) Пак му поче тихо говорити:
»»0 мој брате Вошко Југовићу!
»»Цар је 'l'ебе мене поклонио,
»»Да не идеш на БОј. на Косово,
» »И тебе је благослов казао,
,,»Да даш барјак коме тебе драго,
»»Да останеш самном у Ирушевцу,
»"Да IIмадем брата од sзклетве.«
. »Ал говори Бошко ,Југовиhу:
п» ИДИ сестро, на бије.1У кулу;
]о Ј)А ·ја ти се не бих повратио,
,,»НИ из руке крсташ барјак дао,
»»Да ми царе поклони н.р~·шевац,
Ј) "Да ми реч с дружина остала:
1) "Г лс страшиnца Вошка ,Ј уговиhа !
""Он не смједе поћи у Косово,
ь»3а крст часни крвцу прољсвати
""И за своју вјеру умријети. ((
За тим је кнегиња Ми.lШца зауставља.ll.а и сву

оста.ll.У браhу редом, а.ll.И јој ниједан нехте МОА·бу да
испуни. Па и слуга ГОАубан, кад му је кнез Лазар
казао да остане у ДВОРУ код госпе, « ПрО.ll.И сузе низ
бијеАО Аице» и послуша господареву заповест, а.ll.И

чим је госпу у кули сместио, немогаше срцу да ОДО.ll.е,
веn поседе свог KOIpa лабуда и оде у ROCOBO.
Тако је било ве.4ико родољубље и свест у срп
ских војника, да ниједан нехте и по дозволи ста
ријих остати у Rрушевцу. И одоше сви, који се беху
ИСКУПИ.ll.И: и стари и МАади, и богати и сиромаси,
КОСОВСКл БИТКА 89
================
и В.lJaстела и себри, да погину «за крст часни и
слободу златну.»
Из .Rрушевца српска војска ударила је путом

уз Расину, уз коју је стари пут водио, преко Раз
-бојна и сад. JaliKoBe клисуре, те у Топл.ицу ИЈЈИ Бел.у
цркву. данашњу .RУРШУМЈЈију. ОдаТЈЈе је настаВИАа
пут уз реку R.осаоницу и преко косе Мрдара избил.а
у Лаб - МаJlО Носово.' код Подујева. Даље прешав
Лаб, ИЭИШЈЈа је у вел.ико Носово, па преко Брњице
Дош..'Ia је'у Приштину.
Народ на Косову нрича, 1) да је се српска војска
настани""а, најпре с оне стране Приштине. пред Гра
чаницом, надајуhи се зар, да ће Турци ударити преко
Скопља кроз Rачанички теснац, па да ИХ боље може
напасти, . кад отуда издушиваЈЈИ буду. АJlИ кад се
ПОСЈЈе неког времена саэнаде, да је из Нратова Мурат
окренуо низ Моравицу, то и српска војска ПРО~lени
ПОJlожај, бојеhи се зар, да је турска војска са ви
·сова ВеJlетјена и Орме у леви бок не подухвати;
па се повуче иза Ааба, и на његовој десној обаJlИ
.распореди се, наСЈЈОНИВ десно КРИJlО на Ситницу.
лево на ПJlанине, а центар (среДИПlте) према цркви
Самодржи.
Од .Rрушевца до Приштине ове су ДаЈЬине: Нру

шеnац Јанкова КЈЈисура
38, - .Rуршум ..шја 20, -
Подујево 30, - Приштина 30 КИ.lJOметара. Свега из
Rрушевца у Приштину 118 км. путне дужине, а која
·се је мог ЈЈа преhи са војском за четири до пет днев
них маршева без одмарања.
') ЈеТОПIIС !I'ат,ще СРПСl<е КЉllга t 02, сТр. ~7. ГII.ьФег~инг у 'l.1aHIiY
·Босна. .
, Digitized Ьу Google
--""========= - - -- - - - -
Кад се дaK~e узме у вид дан Косовске битке,

као и да је српска војска више од недеље дана
пре турске војске ДОШ.llа на Косово, јер је Мурат
још у Кратову сазнао од ухваhених Срба, да се
српска војска веЬ тамо на.llази, - може се поуз
дано реhи, да се је кнез Лазар са својом војском
кренуо из Крушевца првих дана месеца Јуна.
2. ДО.А.азац TypCl{e BojCl{e на 1\ОСОВО.
Кад се узме у оцену како пут, који је турска'

војска УЧИНИ.llа, док је на Косово СТИГ.llа, као и време
битке Косовске. може се ТВРДИТI1: да се је Азијска l )
турска 'војска вероватно у Бруси искупила првих
дана месеца АПРИ.llа; да је ОБај месец употреБИ.llа
на ДО.llазак у П.llовдив, где је ПОС.llедњих дана истог
месеца сва Typcl~a војска (европска и D.зијска) могла
бити концентрисана; и да се је Мурат, на че.llУ це.llе
своје огромне војске, кренуо на Србију првих Аана
месеца Маја (8-мог најдаље).
Оперативни правац турске војске. - По Нешрију

турском историку и другима турска војска овако је
путова.llа:
Из Пловдuва. СТИГ.llа је' за три дана у Ихтuмвн.С1<У

равницу, гдс је три дана нробаВИ.llа. Ту је ПРИДОШaQ
Мурату Сирачки КНСЈ (Сараџа И.llИ Сераџа 2 ) и са ње
говом војском Cfl УД}ЈУЖИО.
' 1 У GpYC11 је C~ IlC,'YI1l1.13 НО с,-,ме TYt'C!ta ~()jCK'-' Il~ :'IYt'''TeBC држаВ<Ј,

н е го. u свију његевих васв,,\а: !{ермијаllа, ХаМIIАа, !{арамаНllје, Сарухана,
~lент"че , А нлина. Теке 11 т .. \.
2) .1> , RnвачеВllt, ДрЖИ,.18 је те 1)110 ВИДИIIСКII бугарски В.Јада,,\аи Јевзн

СР:ЩI!N !! Р, брат llIишманев, којll је ваЉАа У те време био. петчиње!l
:Мурат)'.
КОСОВСКА БИТК1 9.'
На овом месту држан је ратни са,вет: у HO~

uравцу да се даље настуuа иротив СрБUјв, да АИ ирено·
Софије 1.L Пuрота,2) ИАИ арено Ћусте·н.аtМа. и, Кума...
нова?
По савету људи, који су дuбро би.llИ познати

са земљиштем, Мурат се реши, да окрене Ћустен-
АИ.llУ, јер су наводи.ш, да на путу за Пирот, има·
M.Il0r:O клисура, док се не избије у равницу.
Овде је потребно навести јеАН'У важну окол

ност, у КО]О] историци нису С.llОЖRИ, а. 110 је, да Аи
су Нuш U Пuрот БUАU тада у турснUlМI ИАи У ~pu:-
сним рукама? Ми тврдим() ПОСЛе"Ање·,. ое само са.
ПОГ.llеДО)Ј на борбе, које су се ПРОШ.lе· године с Тур
цима око Пирота водило, него јЮИI више и на тај;
решаnајуhи Факт, JUTO је Мурат ок~еНУО,IЮј(НЮМ Ћу
стеНДИЈ1У, а није продуж~1O Пироту; а да су Пирот
и Ниш били У његовој власти, више j(i\ него извесно
БИЈЮ, да би Мурат наставио свој предузети пут ка.
Пироту, јер му тада К.Ilисуре не би ништа сметале,.
2/ Ст. HOO"IiOBII'·, У својnј расправи .Ново брдо и 8рањCl{0 lIоморав..ье »

наводи, да су турске операције I ~8!1 ГОЈ. ИIUАе двема КО.lOнама. 11 то .шяерзВја..
преко Пирота. а ГЈЈавна Кn.lOна upeKO nустеНДiJ.lа. lПта Вl\ше, он на.lазп, да су.
I
Турцн по заузеЬу Пирота похита.Ш, те пре 9рба заузе.ш и l\YHOBUUY ([l~счу)
!'
измеђУ ВеЈЈе Па.lанке 11 Нllша \ГО.\IlWЊИЦ .. {Н. ;)O~J. TypUII нису 1;JRU год ..
з"узима.ш lIирот, а још маље {'уновнцу; јер Ја то стојн, OHII ~e неби на љој
заустаВlI.llI, lIего бll ла.ье к Нишу ИШАII; а.1II 0.\ свега тога 1111 помеllа нема •.
Све борбе, "оје су СА између Сrба и Турака Яn'Il.lе ОКО "ирота, деш"ваЈЈе
су се у IIPOIJMOj 113R~1 години, а К.lанац о коме је реч Нllje l\УlIовица него.
Јежевица (Драгомански теснац), јер се све Тlщало Пирота. а lIе HII:lla. То
ТВрА11 И Цинкајзен (1, 2;;6) и Хамер (1, ~061. llирот HlIje остао у турским,
него у српским рукама,јер се је ЈаКШIl-бег повукао из Пирота; а·даје тако,
најбо..ьи је доказ, што се је :\fypaT 1:18 9 rOAlllle у Ихтиману решавасо, да .iи..
да настави пут Пироту, И.lи да окрене Ћустеll~и.IУ, што је и учинио. Да је.
Пирот био у љеговим рукама, извесно је, да то питање неби ни стая.ъао на
тапет, него би наступао Пироту, је р му је JI npe'le и .1аl·ше (,11~(I.
КОСОВСКА ВllТKA
И што бв тако МАОГО краћи:. путош дошао до своје

це..ьи - у срце Србије.
Неыајуhи даКАе ослонца 1 томе правцу, он ва

реАИ кретаље ка ЋустеНДИАУ, сигуран за своју по
заАНИНУ ОА Бугарске, IЮWТО је тамо настанио r-Boje
гаРНИ30llС у најважнији местима
Из Ихтиманске равнице приспе Мурат с вој

СКОМ опет треЬег даllа у ААа()икску paвкul~Y 1), ГАе
се је дпа Aalta одмарао. Ту је дошао ва сусрет С1А
тану ЋустеНАИАСКИ кнез К~нстанl'ИН Дејавовиh-
Жарковиh: 1 Ј који је од 1372 ГОАине постао љегов
васаА, l1а га је у своју оuласт сам и ВОАИО.
ИЗ Аладинске 'равнице СТИГ.А<i је турска војска
за Ава дана у Ћуствн.диА-Вању,') ГАе је неКОАИКО
Аана IJробаВИАа. Ту кнез Костадин тако почасти
T~'PCKY војску И оБАВРИ СУАтана., да је, како ТУРСКИ
ИСТОРИЦИ веАе, «теКАО МАеко и мед.»
Иэ ЋустеНДИА& СТИГАа је војска у УАуову (ве

АИКО поље), ОД&КАе СУ.IIтан нареди опрезу пред вој
оном 1I иввиђање, како би ое
пријатељ. Овом с.Jiужбом номандовао је Евренос-бег
сазнаАО, r де је не ..
(1Јотурчени Грк! један ОА најзнатнијих Т)'РСКИХ ко
t.ЩИА&н&та тога времена.
') 'Јоре .• о .. е,'а .lотражнваlЬа на 08Иllа картана ииоам могао проиаhн

оеу раВIIIЩУ. a~1I ДРЖIIII да је IЩ пру l)allokobo·-Ау6Нlща, H3Me~y ре".ца
(.;~Mo.'OB.611 '1'01l0,IOIIK6. пощто је BopObaTHllje "рема 'IУТ. дуж.ни, Аа је 0.1
(J~"OKOB .• OBIIM "утон y~aplIO,
~, БрlН !ЬЈГОВ Јован Драгащ умро ј" био "ре I ЈЗ' ГO~I1"O \U кнеЗ1
.I1usapy, 11. Руварац отр. \ ()()-I(НI).
'1 Са.\IIIЬИ 'l\\lС1'енс)ц.А &8ао ое у време иаШиЈЕ Кр .... еВа В8.Аб.АЈРСд, а.
и Вв.4б\lIUI(II 11 Бвоб\lШlC1I бања. 110 nонотантину ДејаноВl1ћ, назван је Кос-.
1'1I011H0811 бања. Турци је најпр" зваше И.luџе због нногнх TOI1Ao. извораl
• "oo~e 'l\\lCTeICOU.A. Kali:O ое и Аанао зове.
"ОСОВСКА ВИТКА 93
Из УЈ1УОВ6 стигао је Мурат с војском у Кратово

и то из ЋУС'Ј'еНДИЈ1а вероватно за три дана, и овде
се је одмарао неко.llИКО дана, qекајуhи вести о не
пријатељу.
Ту приспедс 'српсни ПОКЈ1исар (ПОСЈ1анин), који
у име кнеза Лазара изјави Мурату, да му Србија.
одриqе покорност и објављује рат. 1 )
Турски историци сложно тврде, да је српски
ПОС.llаник био много поносит ва време це.llога свога
општења са Муратом. Па да би његову ОХО.llОС'!' СЈ10-
мио и однео собом у. српску војску страх од вели,:,
I
чине и ваљаности турске војске, СУ.llтан н&.реди, да

се турска војсна НОСТрО]И са оружјем и це.llОМ спре
мом и У' таквом стању показа је срнском ПОС.llанику.
А.ш овај ни тада, и ако изненађен ГОЈ1емом турсном
СИ.llом, не К.IlОНУ духом, него -- по Хаирулах --
Ефенди - рече: «Бојсна је отоманска многобројна,
а.llИ' је наша још већа, а сем тога, ми И:.Јамо 5000
ОКЈ10пника, који су сами ДОВОЉНИ, да се с вашом
војском боре.))I) Овај ОХО.llИ говор И самопоуздање
забрину и наљути СУ.llтана толико, да хтеде НОГУ
бити српскога IЮС.llаника, али га једва спасе његово
ПОК.lJ.Исарство.
Међутим стиже Еврснос-бег, који је са 40 ко

њаник;}, проматрао до Скопља и тамо ухватио 8е-
1) По иаРО,1Н11М песмама то бн бно Иган Косанчиll, који је знао тур

СИН .!а говорн. 11 који је од кнеза Аазара бно ПОСАат да извид1l турску војску
КОАика је 11 каира је. ОН (НАН МИАаи ТОПАица - по народннм писмама) ис-'
тина казује М·н.юшу ОбliАиhу како се је чрска војска lIа Косову распоре
ди.lа, аАИ је таквом омичиом АИЦУ МОГАа бити поверена Н важна Мllсија 110
к.1Исара српског ВАадаоца, којн СУ,lтану објав.ъује рат.
2) Т. Докз». НеШРllја опет веАН, да је српски ПОc.lаИIIК Прll УГ.lе;"у
турске војске рекао »да је српска 1fI пута већа, јер IIMa 500.00() све ору
жаинх војllика на КОЉlIма Н У ГВОЗАеиом ОКАОПУ, и сваки о;" љнх узеhе ив.
се хи.ъа;"у Турака." (АИАР. Т. БрАиhа превод, стр. 53).
ttОЈ1ИКО Срба, 0,11, којих је оаЗНL1.0, да се орпска војска

веЬ наЈ1а;ш на Нооову.
По Т. Докзи, држање и говор СРПОКОГ ПОСАа
'ника IIрОЧ~'О се је био и ПО турској војсци и учинио
'СИЈlaН упечатак. Да би ово уБАажио Мурат сазове
ратни савет, у коме се ОДЈ1УЧИ, - по преДЈ10ГУ Ев
:реноо-бсга, ,да се ИДС напред и эаУЗ)1е yгo~aH по
Ј1uжuј. па чекати да непријатељ нападне.
И одма оутра дан војока ое крене ка Куманову,

где )е МОГЈ1ао~иhи ва два дана, одакле окрете 08-
.веру, оотављајуhи западно Скопље. l )
За ШТО је Мурат узео овај правац, а није про
А)ЖИО I1)'Т Скопљу, и одаТАе кроз Rачанички теонац
иsбио у .кОСОВ9, могло је бити више раЗJl.ога: 1, Што
је правац преко Црне ПЈ1анине ва Кооово преqt'J;
'2, Што није имао пред собом такву КJlИСУРУ као
што је Начаничка; и 3, Што се је можда бојао боч
ног напада преко Црне ПJlанине (Нарадаг 110 туроки).
I} До Скоп.ьа ПРУЖl}.Ла се је за ЖIIВОТU ВЈкаШU11Ова љегова об .• аст;

·а.ао по његовој смрти Турци освојише све _\0 Вардара и Краљевиhу Марку
са браhом (Андријом и Дмитром) ост'џе само десна обаА.а у притежање'
'смањена на северу АаэареВIIМ освајаЊlIма. У ово време Марко је био васа••
Муратов, и вероватно је, да је И он изишао СУАтану на сусрет, а неКII га'
·ИСТОРUЦII 110JdИЊУ шта више, да је ,И с ТУРЦllма на I{ocoJlY 6110; а.Ш за ово
ваља имати .1OKa:'la.
П. Сре\lковиl, H~BOДII писмо које је I1l1сао кнез Аазар ск~пљанском
војводи БОIОМUАУ: да му шиље храну и оружје у ПришТlIНУ И да се ИОАе
Богу по црквама да «сокруши мишицу ClI.lHora врага«; даље, да су »војено
нача.lНИЦll и велможи IIзабраАИ широко поље Koc(\~o и ту поставили б.lаго
'честиви стан.»
'1
Из овога се ВИ.1II, да је Снопље са OiЮАIIНОМ 6ИАО наК.lOњено квезу
.Ilазару, па п то ће бит!! један ОА УЗрОК<i, што је rд Иратова !I'1ypaT нареАИО
'Jlвви!-)ав.е према Скоп:ъу,и ако је TolberoFa земље била. 1
I
Истина, то писмо није оригина.t него копија, као што ТВРДИ ИВ. Ја
-стребов, русии конэy.t у Призрену, -па 'IIОlllда је и забе.4еwка, те му се не ј
'Коже велика вера Аа цокдони, а,ш се СА8Же С догађајима. (ВИАИ књижицу
,.Кра.љ Вукашвн убио цара Уроша С ОА 11. Среhковиhа, сТр. 29).
Али, како је од Црне планине почињаJlа Ла

эарена држава, и ка1)О је ту близу био и градиh.
српски Прешево, скоро I!а ВОДО~lеђи Пчиње и Мо
равице (или шире Вардара и Јужне Мораве), који
је ззклањ<.lО државну границу на тој страни; то је
и Мурат из Иуманова наступао са ВСћОМ опрезом
и осигурањем, изаслав у напред Евренос-бега и Јигит
пашу, да чисте земљиште од непријат('ља.
Од Н~'м:э.новаl) настаје питање, да ..Ш је Мурат
ударио: левим плаНИНСI\ИМ путом преко венца Црне
Планине, )3 АИПКОВCii)' рену, на Љубановце и Џами
Карадаг; или десним угоднијим путом низ Моравицу,
поред Прешева на Биљач и даље у ДО.l1ину Мораве,
за Гнилан. 2 )
По краткоhп пута l\lOr.l10 би се пре ПОМИС.l1IlТИ
на први, а.l1И је други П~'Т угодннји И важнији; а
што обележава пут, којим је Муратова војска од
Иуманова наступа.l1а, то је народно показивање једног
брежуљка, југо-источно од се.l1а Чукарке, на коме
је MYP<lTOB шатор био разапет,З) кад је овуда про
лазио с војском, идуhl1 на Rocouo.
То је један јак доказ,. да ј6 Мурат овим I1УТОМ
а не преко Црне планине ишао, ШТО j~ и врло ве
роватно и потребно било за једну ве.l1ИКУ војсиу.6)
Нешри каже. да су ПРО.l1азили кроз некакав
ве.l1ИКИ теснац, где су један за ДРУГИМ ИШ.l1и, и г де
II На 1 час 0.1 :Куманова ка Нрllвој Па.!аН!\И "а.Јазе се остаци ста

РО\' Жег Аигова.
21 (Јтановници веАе Гнидmе (Н. Србија, бр. 8, за 1S8~ г.), а Гни8-
"и веАИ се у ДИП,IO>lИ BlIC01iOf Стефана 11 брата му В)ка. којом даје се.\О
ОУIO ВА GUBYt UОРАИ1l, тргу васи.tИјеву у Светој гори, и у њој 0.1-

'ује међе истом сеАУ (Опис. Древ. Србски у Св. гори, стр. 64).
З) Reise von Belgrad пасЬ Salonik, von Ј. G. v. НаЬп, стр. 5~ .
• ) Ст. НоваКО8иh истог је мњења (ГОДllшњица 111, 3021.
1.
.'
су се сукоби..iИ са српским коњичким извидницама
(30 на броју коњика), који су их напа..iИ, а..iИ су
њих, --:- 110 његовој причи - Турци растера..iИ и
ОСМОРllЦУ Срба iJароби.l1И.
И CttM Нешрија џризнаје, да је војска ИШ.l1а ка
Ма •.иј Морави/) и према томе извиђање MOf..iO је
бити, И.riИ У Црној П.riаНИН11, и.riи у теснацу кроз б.riа
тишта, која гради Моравица од Биљач-хана (спрам
Прешева) па све до СамуЉllце. И по свој ПРИ.riици
борба је бlма око градиt-Iа Прешев:1., на српској
граници.
r .riaBHO је то, да је Муратова војска путом низ

Моравицу') СИШЈ1а на Бинча (И.riИ Rриву) Мораву,
пошто је предводница ИЗДРЖ<l.riа неку борбу око
Прешева.
Даље прича Нешри, да је турска војска преШ.riа
Мораву ~. шест одељења, којима су командова.riИ по.
реду у r.Јаршевој КО.riони: А.riи-паша везир, принц
Бајазит, Ајне-бег субаша, L1рИНЦ Јакуб, Саруџе паша
и најПОС.riе М)'рат. Истога дана војска паде према
Сребрном граду (ЋУМИШ.riи-Хисар, данашње Ново
брдо!) и ту предани.
Мораву преШ.riа је' војска са развијеним заста··
вама, свирањем и бубњањем, што показује, да је
Мурат био у неком грозничавом стању као и ње·
I} Т. Врли, стр. 59; Цинкај~ен 1, ~;}7; Ха мер Ј, 2U7.

2) :\Iоже лако БИТII, да су нека одс,ьеља ударила 11 преко Црне нл,,
нине, како за осигураље бока в АОМI\Нврајуl.ег по.\Ожаја, тако 11 да би ТО
.\IIка војска нрибранија била: јер ве.lика Bojclla неиде само једним путом,
него по више упоредних путова, ла не би се улого у ,lу6ИIlУ протеГАа; па
је та но 11 Муратова ВОЈска ЧIIНИ.lа, не ~aMO овде, него 11 раније, где ГОД .
то упоре.1НII пут ови дозвољава.ш.
31 Неки га зову 11 lIовн гра.! Г.lаСНIIК ХI, УН, t 951.
97 .
гова војска, бојеhи се каквог напада, па је желео

тиме да одушеви војоку.')
Око Новог брда не помињу се никакви сукоби,
што показује, да: или кнез Лаза.р није IfOлагао на
Ново брдо, које у то време и није имало онолики
значај као под високим Стеваном и деспотом ЋурђеМј
или да су Срби Турке очекивали од стране Скопља,
а не од. стране Новога брда; или, најпосле, да НИСУ
способни били за одашиљања, ако се још нису са
свим били искупили. Турци пак нису нападали Ново
б рд0 2) да би што пре изашли на КаСаБа, него· су
га ваљда само блокирали; а преданили су у ње
говој близини, да би одморни изашли на Косово,
пошто се је српска војска тамо већ налазtlла, па
је брзи судар био неизбежан. Сем тога, Мурат хтеде
још боље да се обавести о ПРОТИВНИКУ и sемљишту,
пре него му на углед изаl)e. И доиста Евренос-бег
доведе два ухваћена Србина, који на питаље султа
ново о српској војсци «да Аи је побеГАа,» врло
сммо и самохваАисаво одговараху, за то Мурат на
реди, те оба заробљеника посекоше.
Од НОВОГ брда Мурат с војском удари ПlJеко
ПАанине Кознице и око села Мрамора избије на Ко
сово поље у ОКОАI1НИ Приштине, коју и З<Јузе, пошто
1) ЦlIнкајзен (1, 257), "ронашао је, да је предаз ~lopaBe био НОћУ, што
ј е тешко преставити, сем ако се је Мурат бојао напада, ади то турски КС
торици не ПОМИЊУ. Сем тога Цивкајзе~ каже, да 'се војска вије lIl,где задр
жава.<а, .!ок Нешри Be.llI, да је под Новим БРАОМ пре,\аВИАа. Одак.lе је Цин
кајзев могао позајМIIТИ ове своје наводе?
Б.II1ЗУ ce~a Лучана, а пред КОНЧУАСКИМ тесвацом на .• аэе се остаци
.. вог старог моста, па је вероватно, да је ПУТ I.з Ну"анова за 110"0
, на томе месту БИIIЧУ :\lopaBY пре.lазио. Даље је во.\ио пут кроз се.Ю
ЧУА (где је рујllllа цркве Св. IIIIKo.le), и преко Крlше реке (ТОПО.lllицеј
)[lотова попео ое IЩ Ново 6р,\О, остављајуlш У Аево ГIIИАане.
2) Турци су Ново брдо о t:в ој И.! И следеће IЗUU год. IГЩIIШЊ. 111, :JO~).
=================
се је војска српска раније пову(~ .. а иза А.аба; па се
затим спусти у поље пред Приштином до Врњичког по
тока и ту се настани: десно кри.1lO нас.IlOНИ на н ..аllине,
Ј1ево на Ситницу, а центар око сеЈ1а и брда Маsгита.
По Нешрију (А. Т. ВРЈ1иh, 63), Турци су «СТИГЈ1И
на Косово . ОКО подне и утабори.iIИ се на угодно
место, где не бејаше ни брда, ни камена, ни К.lJ.исуре.»
А такво је место и БИЈ10 доиста пред Приштином.
Турска војС1Ш еТИГЈ1а је на Косово 14 Јуна,l)
на дан Амоса IIророна и до мрака ОДМОРИЈ1а се је;
промотрен је раl}поред противнички и земљиште, и
припремљен о све што је за сутрашњу битку требаЈ10.
МИ.IJ.ан ТОП.IJ.ичанин (по некима Иван Косанчиh),
који је ~одио турску војску на Носову, по народним
песмама овако описује њен раСlIоред побратиму Ми
.llOшу ОБИ.IJ.иhу:
»0,.1, Мрамора до Суцр. Јавора,
»0,.1" Јавора, побро, до СаЗА.ије,
.До СаЭА.ије, на ћемер Ь)'llРIIЈе,
«0,.1, Ћуприје АО граАа 3вечана,
»0,.1, 3вечана, побро, АО Чечана,
»Од lJечана врху АО I1лашIНС, -
"Све је турска војска притисну ла:
»н.оњ АО KOILa, јунак АО јунака,
» Војна КС1I1.IЬа као чарна гора,
о .Свс барјаци I\аО и облаци,
»А чаАОРИ као и снегови;
»Да из неба плаха киша паАне,
DНи~е неби на земљицу пала,
"Всћ на добре коње и јунаке.
вМурат пао на МаЭГIrr на ПО.IЬе
Ухватио и Ааб и Оитницу 2). -
1) У троношком Летопису (Г.}аСНIIК У, 8~) ве.IИ се, Д" је Мурат с вој

СКОМ дошао на !{осово Ilа концу месеца ~Iaja, oAaT.IC писао кнеау Лазару 11
мирио чекао· даКАе неких 15 А"lIа љегов ДО.laзак с војском. То lIе може да
OOCTojl!, јер ТОАИКО дана не би турска војска бескорисно АешаАа, а то тврди
и датум писма кноза Лазар" (24 Мај). lюјим је Мурату одговорио.
2) Носовска споменица, стр. :\2. Сва. места која со овде цомињу тачно
су ТО1l0граФски означена, само се не може веровати, да су Турци МОГАИ
'Di9iliZed Ьу Google
Према до сада ИЗ.lIOженоме о маршовању' Му

ратове вој ске, показаним путовима од П.llовдива до
на Носово, она је путова.ltа 18 дана, а на разним
именовани м местима одмарма се је 13 дана.') Свега
даКАе употребио је Мурат месец дана, док је са
својом војском из П.ювдива на Носово дошао. И у
данашње време модерно уређена европска војска,
тако ве.шка К'ао што је Муратова БИ.Ilа, употреБИо/Ја
би исти број маршева те да означени простор пређе,
јер се за ве.llИКУ војску не рачуна дневни марш
дужи од 4 до 5 часова (око 22'/2 КИАометра). Само
би европс~а војска на ПО.llОВИНУ дана мање употре
БИ.Ilа за одмарање од Муратове Bojc~e; ну ово се
може да правда не само тешким издржавањем тако
ве.llике војске у томе веку, него и хрђавим путо

вима као и ОСКУДIЩОМ упоредних путова, те да би
војска У' више КО.llона упоредно маршова.llа, а не да
се због тога мора у дубину да l1ротеже, И за при
купљаље чешhе одморе да потребу је.
Нешрија ве.llИ, да је турска војска СТИГ.llа око

подне на Носово, и да је СУ.llтан рекао Евренос-бегу:
«Сад се морамо побити»; а.llИ га. је овај одвратио
. од тога, н(),водеhи. да је војска уморна.
И тако 14 Јуна од П(ма дана до мрака срп

ска и турска војска БИ.llе су једна другој на до-
имати своја одељења око 3вечаl1а I1 'lечана, јер бll то знаЧИАО у lIозадНlЩУ
и десни бок српске војске. Највише што би се MOI""'O дозво.ШТИ, да су у
правuу 'lечана изаши.ьаљи коњичке ИЗВlџшше. У оста.ЮМ опис распоре.\а
.. ск е војске ОАговара ТОПОГРЭФСI<ОIol саставу ){осовог ноља.
lIутие даЉlше ове су: ФИАllбе (I1АОВДИВ) - 'l'атар lIа~'а"џик U, - .

11
.•• Ј:арџик 6, - IIХIимаи 5, _ СаМОIIОВО 8, - ЋустеНДИА {ј, - Нратово
" _ И.Уlolаново 10. _ lIово брдо 14, - ПРИШТИ\lа 6. Свега ОА ФИ.IИба АО
~штиие ОВИМ ПУТОIol IlloIа 8~ часа.
7"
, .
: "'~..! ~ Х ~..~.;/ )t4%~" .~.. rs; ~~ ~"7~~~: ::;:~;~.a: :r :~~
}'/""
, .
..... т •
~
~~. ~-А..r'Нfиа r:;.r./ТИ2ии-"г;rх вr..~.::aJo.~ • 'ыIxиI?'

/'H2J7M;!~":: c.~3''';fjf~~-:''x.
C9f'r..4 80jCKiL - (Л!;,. P.;~:~ ~<Lta 9~ill:.::s_ Е"nr:!

/: r., -;~ \~(,: .1-:1. '!~ (';;",~'J ;/.r" ~<LI'_;-<s. пprЛТJfiИ.:тЕ.а.
,1:S'йУ:~i: ,!,,,.,~;:~. f!1;; (Ј ;~ ;::-:r~1 H~.!Г~EГ.J,.ЬHe љене ~, ;и~
('Ј" ;Jm~,:~m::':
Ј{;,.А 11; Aj'lH~H, у ~{Ji:}(f;HY C~l)je вајвеће )(оћп u

l~t:AV.'НfH/:, Уо(ЈI а/Ј .J~ JI(.:f:~-Шf ;~и (Ј).С)-Ј,не ратове 'протпв
J;'-J(;ffl; 1:HjfJ и НИ;;Шllllје Ј :355:1 је).ва око 80 ).0

k;'f)(J(J ЈЏфIИЈ~;~; fJffЛ:Ј је ,:ите него јасно, Аа је кнез
Aa~;~1' ин CJ~(Jje АЈЈ;каве, К(Јја је CJLla скоро • 1 ).ео
A)'Jm~H(JIII~ ЈЈ~,v(~ниве, тешко !tlOrao нешто више ОА
А'Ф, 11)'-, .... еР:Ј ~;MepHOJ а ДСЈЈа његове војске да искупи
Ш" Ј«(Ј(;Щ;)" а 10 би би.ю ОНО 25000 ЉУДИ. Овако ве
АИЈШ (,PfJj Ј!Qјника МОЈ'ао се је ИСКУПИТИ из сраз
~H~r"liJ -Ј aJ~() ЩЏСIЮ aeM.lЬe, КО.шка је БИJlа Аазарева
(;р(,иЈа, еамо с '1 ()I'а, што се је за овај рат спре
маАО (ЈЛ "(Јлине ДЮlа, ШТО се је знаJlО, да он ре
'ШtlllJ, (lудt'iИJlУ И држuве И народа, И' што је овај
Ј)/),'I' (,иf I У (~pJlCKOMe народу I10ПУJlаран.
Да Јо УIЮ~)(%U СРlIске војске БИJlО на чвршhим
СЈШЮIJИМ:t и си /lс},ом llOтчињеНОШflУ властеJlе према
В.ШАаоцу, MOI'Jla (ји се И Defla војска да ИСКУПИ; МИ
ИВJlfJ"ШIЮ llOJlИТИ l l1Ю И војно стаље тадаље српске
1) :111. 01/111'11'1'1111111' "rn,ще CP'ICIIC 11 'l'yrc11o војСlIе види ПРИJlожену »Ис

'l"IIII.lIIIIY II/I.P'I'y. 1I 11~'I"MII\I"',11 јll IIОI'реШIIО о~наЧОIIО; оно треба да је јУЖ\ЈО
11.\ 1'0,11'11111., (',1II:IY 11"'1'1"111, 11 IЩ путу Ilризrон-.'IИllљан,
'1 11, (:\I~I,'IIIIIIII" 11, ~:IH и j~Ь.
RОСОВСКЛ ВИТКА 10t
државе очито тврди, да се горња цифра као сасвим
вероватна може узети.
Турски историци ужасно уве..шчавају број орпске

војоке, док овоју јако умањују. Тако: Нешри вели,
«да је српска војска имаJlа 500.000, које коњаника
које пешака, да танве војске до сада још нико ни
видео није», и ~a је два пут била већа од туроке
војске") .
Сеадедин наводи, да је турска војска била тек
пети део српске, и да је ова има.llа на 200.000.1) Он
још каже, да је у српској војсци било народности
од седам језика (Срба, Бугара, Бошња'ка, ') A.Ilба~еза,
В.IIаха, Пољака и Угра).
По српоким изворима пак ОВО ..шке су војске биле:
ТРОНОШl\И .IIетописац вели, да је Турака било
на 300.000, а Срба 60.000 бораца:')
Народна прича казује, да су Турци имали 300.000,
а Срби 100.000 војника. 6 )
Народна песма такође означује исте цифре за
турску и српску војску.О)
И ако оу све ове цифре. из српских извора
уопште по броју претеране, опет оне казују прави.llНУ
lј А. Т. Бр.1Ић, стр. 6:'.

2) Цинкајэен 1, 258; .љ. Ковачеви/" ГОАllшњица Х. стр. 24R .
• ) Као да су Срби 11 Бошњаци Ава разна народа; ТО.4ико су ИХ турски
liСТОРliЦИ XVI Belta познава.4И /
Чудо нам је, Аа 11 архимаllДРИТ Рајиh признаје разне народности 11
вере 'у српсltој војспu ([{ратка Историја 1211).
01, Г AaCH1IK V, стр. 8 ~ и 85. У житију кнеза Лазара пак lIаВОIIИ писац;
да су Турци има,ш 300, а Срби 1оо XllobaAa бораца, као што и наРОА прича
(Г.4аСII. ХI, стр. Illј.
1) БlIтка Ј{осовопољсна стр. 15 и 25. На другом месту ве.4. се 420.000
rурсие, а 12:,.OUO српсltе војске (Путопис Ама праве (старе) Србије ОА М. С.
МИ.40јеВllћа,11, 23ј.
8) Српске наРОАне пјесме из Босне. Херцегоьине П, СТр. 275-27'
и 287. Косовска Споменица стр. 123.
размеру, у којој су се обе противничке оојске једна

према другој· НaJIаЗИАе, т. ј. да је турска војска БUАа
три' аута јача од сраскв, u да су иа Јв~иог Србuна
ОАаЗШ8 ао три ТУРЧU'И8. Ово ће се још боље ви
де.ти код оцене ВМИЧИJlе турске војске.
Кад се признаје, да Ааэар поред свега насто
јавања, није могао из своје праве државе (не ра
чунеhи 3ету), извести више од 25000 бораца, и кад
се томе дода помоh Босанскога краља под војводом
ВАадком Вуковиhем у 7 до 10.000 људи, онда се
~иди, да цеJIокупна српска војска, која се је на
Косову б()РИJIа, није МОГJlа изнети више од 32 до
35,000 бораца. 1)
Босански краљ С1'јепан Твртко није могао више
ПОСАати, јер је био у рату са Хрватима око Aa.JIMa-
тинских градова, и ако је ПОСJlао 10.000 бораца на
Косово, може се· реhи, да је у таквим ПРИАикама и
сувише 1I0СJlао. 2 )
По И. Руварцу, - Хрвати нису ДОШJIИ Србима
у помоh, јер и да' су хтеJlИ нису· МОГJIИ, због раз
мирице са краљем Тяртком. Можда је био један
Хрват, бан Иван Хорват, који се је на двору бо
санском као бегунац наJIазио, aJIИ војске хрватске
.' не бејаше на Косову.
Сремци нису учествоваJIИ. јер нису припадаАИ
.ilа.заревој држави.
3еhани, по GBOj ПРИJIИЦИ, нису БИJIИ ј можда су
се закаСНИАИ због даљине 3 ), што је Аако веровати.
') И. Руварац К8САИ, да је на Косову српска војска имаАВ r.O.QOO

по нагађаљу, аАИ без икаКВIIХ Аоказа ВАИ објаСЉ6ЊВ (О кнезу Аазару стр.
З:,8. Ч. Мијатовиh В6.1И 30 .\0 40.000 (Отаџбина св. 88, СТр. VIlJ).
2) ИА. Руварац »0 кнезу Аазару« стр. 330 11 3Н .
• ) МОЖ6 бити да захумски војВОАа РаАИЧ, нојll је - по наРОАној
ПРИЧИ - ПОСА6 боја на Косово стигао и ОА жаАОСТИ убио се, ~peCTaB.ьa
Кад· је о 3е:hанима сумња, још је извесније, да

и Арбанаси l ) нису на Косову били, сем може бити
појединаца.
Бугари нису МОГЈ1И бити, јер их је Мурат ПРОШЈ1е

године потчинио; а земљу им гарнизонима посео, сем,
можда видинског кнеза.
ВЈ1ахе не треба ни помињати, јер никак,Вих веза

није кнез Лазар са њима имао. 2 )
Према овоме јасно је, да су се на Косову ове
године БОРИЈ1И «за веру, слободу и отаџбину» Срби
из Лазареве државе и то из:· Шумадије, Подриња,
Старог ВЈ1аха, Браничева, Кучева, 110моравља, Ко
сова, Под рима , Метохије, Полимља, а сем тога из
Босне и из Хума. З) ТИ су српски преДеЈ1И прине.ш
огромне жртве у крви за СЈ10боду српскога народа;
с тога је ПОСЈ1е Косовске битке највише у њима
и БИЈ10 удовица, мајки и сестара у црно завијених");
3e~,aHe? Истина да Љ. [{овачевић са извесним наводима претпоставља, да

су 3еhани би.ш на Косову •• AOK.ie год се аутеНТИЧНlIМ изворима противно
не потврди с (Отаџбнн& св. 82 и 83, стр. 201). И. Руваран тврди, да 3ећ8ИИ
нису би.IИ 1389 на Носову (О кнезу Лазару стр. 306; Г .i&сник XLIX, стр.
2 [6 и 217). Троношац не само да не признаје 3ећанима учеШће у битци
Косовској него још приписује Баоши 3el,allllllY Iваљда ЋурђУ Ба.Шlllћу), да
је искупио војску и стајао lIа граници својих зеыаља, чекај'ћИ Марком
обећано време. 'l'роношац )' опште преставља 3ећане притворнима. (Г.Јасн.
У, 79 и 85).
1) .:ъ. l{оnачеВић у .Страхинићу бану« (ОТiiџБИllа 82 и 83, стр. 196).

2) Не зна се, lIа ОСlјову ка['вих је извора пок. Станоје Бошковиh
УВРСТИО У српску војf.:ИУ на KOCOB~' и В .. ахе под војводом Мирчетом (Слике
из Српске Историје стр. 108),. сем а[<О је турским историцима BepoBllo.
'; и. Руварац «О кнезу .Лазару, стр, 845.
4) У РУАНИЧКОМ округу И на граници I{рагујевачиог o[{pyra ја сам
наl!шао на два спомена у народу о 6ИТЦl! Носовској. Тако у сеАЈ ТеОЧIlНУ
и данас се прича, да је војвода Павле 0рловиl, са 77 саба~а (другова)
отишао на Носово, па се није нн вратио. Шта више тврде, да је то и на
некој П.1Очв 611АО урезано. (Г Аасн. XLI, стр. 146.)
па и опет, ови су предеJlИ и под Турским јармом

показивали највише знаке живота, и варница српске
с.юбоде најпре се јави.ш у њиховој средини.
Знатније личносtи. - у српској ВОјСЦIJ били су

од знатнијих старешина С.llедеhи, и то по историји:
1. Ннеа Лазар Хребељановиfi српски владаJlац
умањене Србије. Он је син Прибц<1. Хребљановиhа
великог слуге цара Стефана, а родио се је у граду
ПРИ.llепцу код Новога брда. l )
По Троношцу2) за оцем Лазаревим Припцом БИ.llа
је удата друга кhи краља Милутина, тетка Душа
нова, и тако би Лазар био брат од тетке цару Душану.
Лазар се родио око 13233) године' и у време
битке Косовске имао је 66 гqдина. Оженио се је
око 1353 год, ћерком кнеза Вратка МИ.llицом, која
је БИJlа од лозе Немањине, по Вукану сину Стефана
Немање. .
2. Вух Бранхов.иfi, син севастократора Враћка,')
а унук војводе Младена. Око 1371 године оженио
се је Лазаревом ћерком Маром.
Б.1ИЗУ села Борч.а а у Црној ријеци, постојаАО је некада се.\О Пото

чанu, одаК.lе је ве.Је ОТИШ.\О 80 саба.ьа у бој на Иосово. (ОПИС РУДНИЧКОГ
окр)'га, књ. Ј, стр. 7).
Данашње се.1O Црnуfiа у Рудничком ОКРУГУ звадо се пре Иосовске
битке, но наРОДНОАI причању, Белуfiа, па како су Белуhани, који су на I{o-
сово ОТIIШ,Ш, скоро св" бllАИ ИЗГИНУ.ВЈ, цеАО сеАО огрезне у црнину због
ПОГИНУАИХ, и С тога се назове »ЦрнуЬа. С (»Манастири у Србији С 011 М. Ћ.
МИ.lllhевиhа, Гдасн. XXI, 33). I{OHCTaIlTIIH философ у животу Виеоког Сте
вана. (Г.шсн. XLII, 2 G1).
1) И. Руварац, О кнезу Лазару стр' I, Гласи. XLVll, 200; Ст. но
ваКОВllћ, ГОДllШЊИIЩ ВЈ, стр. ~9R.
2) Г Аасиик У, 60. 'Iроношац I<аже, .Iа је Прllбац Гребе.ьаиовиh бllО
архимарша.l М ИАЈТИНОВ; а 0110 1З 4 О голине био је Аоготет цара Душаиа
(Г.ласн. ХХХУ, 157, Ч. МијатовиЬ). ,
1) Распру о овим годинама између П. СреlшоввЬа и И. Руварца види
у »ИО.lУ < бр. 1 ~ и 16 за ову годину.
,) П. Срећковвћ (11, 745) ново.,и У својој историји, да је севостократор
Бранко с невере изгубио државу и у Бугаре утекао, и да је то под царем
/
КОСОВСКА ВИТКА 10&
По неким&. BYli Бранковиh је потомак Вукана

Немањиhа, као и кнез Вратко, тас т кнеза Лазара;
а има узрока и да се у ово сумња. l )
По .љуби Ковачевиhу је «Дреница са градом
Борчем постојбина Вука Вранковиhа, којом је још
прадед његов господовао.»
Вукова држава простираше се између П..iанин

ских венаца: ЖеГОВЦ:l. Кознице, Грапашнице, Ко
паоника, Девича и Црнољеве, обухватајуhи це..iУ
об..iаст Косово поље. На томе простору беху три
знатне вароши: Приштина, Вучитрн и Треrrча, и три
града: Ворач. 3вечан и Петрч код Неродимља. Неки
МИСЈЈе, да је под Вуком би . ю и Подримље са Призреном.
Вук је био ТО..iико независан у својој држави,
да је закључивао. уговоре са странцима и ковао
новац. Његов грб био је .шв. Али при свима овим
правима саыостмнога управника, Вук је признавао
Лазара за врховног господара Србије.')
3. ВАатно ByxoBufi, војвода босански, кога је
краљ Стјепан Твртко .Ilазару у помоh ПОС..iао био.
В..iатко је био син Вуков, а брат кнеза Храње, и
потукао је Турке раније :Код ВИ..iеhа и на Рудинама. S )
4. МUАОШ ОБUАUt;,') војвода, најзнатнија ..iичност
'у српској војсци, по јуначкоме пожртвовању на Ко-
}'роwои било. Ово је ПроГIIВНО нааОАима.љ. l{овачеВllћа (ГОАишљвца Х,

228). Ако је исти извор за оба наВО.\а Monumenta ВегЬ.) ОНАа је право иа
страни l{овачеввћа.
') .љ. l\овачевић о ВУIlУ Бранковвhу. (ГОАишњвца Х. стр. 222 JI 228).
2) .љ. l\овачеВl1h о Вуку Вранковиhу. Го,\Ишњица Х. сТр. 227. 229.
232 и 235. Ст. Новаllовиh. ГО.\IIШЊl1ца ПI. стр. ЗО~. И Руварац, >0 кнезу Аа
зар.\·.» стр. 216-Н9
.) и. Руварац. О кнезу Аазару етр. 3H-34~.
6) МВ.40ша разни ПI1СЦИ разно и преЗИВА>У .1\обll.4ић. КоБJ/lловиh. Оби
оЪеввћ .... али ии смо задржали у иароАу укорењено презиме Обџ.щft (И. Ру
варац 319-326).
1
I
сову: Не зна се поуздано одаКJlе је родом, јер се

разно о томе наводи,l) аJlИ се може као вероватно
узети, да није био знаменитог ВJlастеJlИНСКОГ пореКJlа,
и да је изишао на ГJlас једино својим јунаштвом и·
свеТJlИМ карактером.')
Историјом се не доказује, да је МИJlОШ ОБИ.llИh
био зет кнезу Лазару, а rешко да ће се и моhи до
казати)а.' По свој ПРИJlИЦИ народ ценеhи њеГО130 ју
наштво, хтео му је још већУ важност дати као зету
ВJlадаочеву,
5. Стеван Mycufi син чеJlника Мусе (МJlъса) и

матере Драгиње, сестре кнеза Лазара. Њихова је
об.llаст БИJlа у Лабу, ваљда око Подујева и се"ш
1'рнаве у МаJlоме Косову,·) и вероватно је, да је и
град Врвсник (у Лабу) припадао љеговој оБJlасти.
Стеван је имао и брата Лазара, па може .IIако бити,
да је и овај на :Косову био и погинуо. Први је иста
JlИЧНОСТ, коју народне песме ТОJlИКО певају под именом
Стефан Mycufi, само не може се веровати, да се је
задоцнио, јер је био најБJlИЖИ Косову, а као сестриh
кнежев није се никако могао задоцнити.
') Аукариh ве.IИ да је из Тјентишта, на р. Сутјеск" БАIIЗУ ман. IIIIBe

у .хуму; м. С', МИАојевиh наводи да је из се.1а Обн ... а у Дреници, (Путопио
старе Србије, 11, стр. 108); а народ у КРаА>евини Србији верује, да је IIЗ
ПОltеРlше Шабачке, где су му бllАИ АВОрИ У сеАУ ДВОРИWТl1ма, а СТОАица у
Тројановграду (и. Руварац 309); у источно м пак крају Србаllје верује се,
да је '4I1АОШ Обll.lиl; бllО родом IIЗ Црнајке у срезу Поречком окр. Кра
јIllICКОГ, где се на саставу реЧllце Црнајке 11 IIIашке у самој ЛО.\II 11 11, наАазе
остаци некакве КУАе, која се и сада зове .МI1.lOшева КУАа». Даље прича се
да је МИАОШ управ... ао деАОК Бранкчева, I{учева и ПореЧКОI4 реком до MI1-
роча, и БАИЗУ ГОАУllца код сеАа Дворишта дворе I1l4ао, па и MaHaCTl1p Туман
подиrао. (Србскlй венацъ, сТр. 13-23). Истина биЬе у овоме, да је МИАОШ
ОБИАИЬ, као храбар и заСАужан в.lасте.IИН добио веhи ПОАожај и управ... ао
најпре једним делом Мачве, а касније премештен у - Браничево.
2) Народне песме описују свуда МИАоша као правична И П.lемешпа човеЮl.
3) И. Руварац О кнезу Аазару 317,
6) И. Руварац, Гдасник 47, стр, tQ(),
6. ,4имитрије Воихновuћ. војвода. Турски исто

рици помиљу га са особитом похва.ЮМ као храбра
војводу. И. Руварац наJlази, да је то син Ћесара Во
јихне и тетке Ј'осподина Константина, и да му је
сестра (у монаштву названа ЕФимија), БИJlа за дес
потом Уг.ъешом 1 ). То је онај Димитрије војвода, што
је 1388 год. по Нi1Ј10ГУ Лазаревом отео Пирот од
Турака.
7. ПавАе ОРАовић. војвода Руднички. Не зна се
oдaКJIe је РОДОм,2" аJlИ је оставио помен у Теочину
окр. Рудничком, одаКJlе је са својим в<)јницима' на
Косово отишао. Можда је ту управ.ъао неким окру
гом као административни управник. (Г Jlасн. XLI, 146).
8. Rрајмир (Крајко) и ,4амњан ОАиверовuћ.u, си
нови деспота овчепо.ъског Јована ОАивера. Крајмир
је, - по МихајJlУ Константиновиhу, држао. зде.ъу,
у коју је пала ГЛi:l.ва кнеза Лазара, када је по на
редби СУАтановој био посечен, реl~авши: «3ак.,Iео сам
се Господу Богу, да где буде ГJlава кнеза Лазара,
ту да буде и моја г Jlава.)} И кад и љему гJlав'у од
секу ова падне у исту зде.ъу поред кнежеве главе. 8 )
То је права верност и оданост до саме смрти.
По народним uредањима- причама и песмама
били су на Косову још и СJlедеhи од знатних старе
шина српских:
1. Југ-Богдан, (кнез Вратко), таст кнеза Лазара.

Он је праунук великог кнеза Вукана другог сина
Стефана Немаље, унук Димитријев а син кнеза Вра:
, .
1) о кнезу Лазару стр. 35;;.
2) М. С. МИАојевиh МИСАИ, да је ОРАОВВћ био из сеАа ()РАана у реци
,рвеници на Ma.IOM Косову, а у С,lИву реке Лаба. (ПУТОIlИС oIe.la "раве -
таре Србије, 1, 1771.
Ј) П. СреЪковиЪ, ГАасник LVII, 127; Мих. Н:онстантиновиh, Г.lасниlC
VlII, 78.
l
t08 kOC()BCKA ВИТКА
тиолава. У време битке Косовске могао је имати преко

80 година. У тим годинама иhи у рат и овој живот
жртвовати за народну слободу и веру заиота нема
веЬег пожртвовања и славе. Народ казује, да је
Југ Богдан имао 9 синова, и да су свих девет по
гинули с оцем на Косову. Народна песма највише
хвали најмлађега сина Бошка, кнежева барјактара.
Кнез Вратко столовао је у Про1'tупљу ИJlИ У 3вечану. l )
2. Страхиnић. Бан. По народној пеоми он је био
зет Југ-Богданов, дакле пашеног кнезу Лазару, а
столовао је 'у Бањској БJlИЗУ Косовог поља, (између
Митровице и Новог Пазара). 2)
До скора држаJlО се, да је Страхиниh бан И3-
мишљени народни јунак,') аJlИ је ..ь. Ковачевиh, по
народним предањима и историским факти ма, извео
сасвим вероватно, да Страхинић. Бан није нико друщ
него 'Eypafj Срачи.мировuћ. БаАшић.,4. Ј за киме је БИАа
удата Јелена Ьерка кнеза Аазира .
..ь. Ковачевиh по свему држи, да је Ћурађ -

Страхиниh бан био на Косову оа својим 3еhанима,
1) с.лике ИЗ Српске Историје 0.\ Станоја Бошковиhа (ново издаље),

стр. 58. Народ у ОКОJlИНИ Прокyn.ъа прнча, да је у том месту Југ-Богдан
живео, где. му се и град нS:.. ази. У Јаго.lИНСКОМ округу опет народ казује,
да је Југ-Богдан имао винограде око се.1а Богд ..ља. спрам Трстеника, на
Аевој оба ..и западне Мораве, и да је то се .." по љему тако и I1розвато.
По Станоју Бошковиhу синови Југ-Богдана зваАИ су се овако: Војин,
Ми.ъко. Марко, Љубдраг, Радмио, Стојаи, Бесе.шн, ВАаскоје и Бошко (Бо
жидар). iС .. ике стр. 62).
2) Троношац наводи, да су Страхиниhеви двори БИАИ негде у Топ .. ици
и да их је Мурет разорио, кад је с војском на Косово дошао, чекајуЬн на
Лазара. (r.laCH. v, стр. 8~). Но то је невероватно по СИАИ самих догађаја,
као што смо напред видеАИ. (стр. 98).
3) И. Руварац, Две студентске расправе, стр. Н-47. О кнезу Ла
зару стр. 349.
&) Отаџбина, св. 82 • 8~, сТр. 185-205.
- .
«ДОК.IIе се аутентичним извориМа противно не ;1.0-

каже.»!)
Иако је то још само добра претпоставка, а на
родна песма скоро свуда пева, да је Страхиниh
i' здрав са Носова у Rрушевац дошао, «да чува ца
рицу МИ.llицу И Јмицу љубу МИ.llошеву,»!) то је та
кође велика СУ~lља, и да .IIи је тамо био. и остаје
неверица све док се историским фактима не докаже,
да је тамо са 3сhаНЮlа био. 8 ) Да је 'Бурађ Срюiи
мировиh на Носову био, ОН би или погинуо са својим
тастом и.llи поступио као Вук; 3;). то . је боље, да
се верује, да тамо није ни био, него да је сумљив
као љегов пашеног Вук! -
3. Иван Носан'Чнfi војвода. По народним пес
мама и причама, то је побратим МИ.Ilоша Обиљиhа;
знао је турски да говори, и с тога је употребљаван
за посљаника. Он је с МИ.llошем, по традицијама Hёl
родним, отишао у турски логор, кад је Ми.llОШ ц()ра
распорио и с њим тамо погинуо.
Историјом се ово још не доказује, аљи је на

родно мишљеље о раду Ивана Rосанчиhа јако рас·
прострто, тако, да му ваља пажљу ПОКЛОНИТII. У
при.ЮГ овочс говоре местни називи: Иванова кула
и Носан'Чufiева 'ЧеС.ма у реци в.RоСаонrщи, која код
Rуршумлије у десну обалу ТОПJlице утиче, ') што би
1) И. Руварац iO кнезу Лазару стр. 356; 410-413), на против тврди,

да 3ећани НIIСУ 611АИ 'на Косову. Позитивно још се ни ово не може ТВРДИТИ,
аАН се пре у то мора веровати, док се противно не Аокаже.
2; Носовска СпомеННLtа, стр. 96-99; 161.

S) Троношац меће Ћурђу зету Лазаревом ве.шки грех на .. еђа, као
,нику српскога народа (Гласник V, 85); а.ш ова тешка оптужr;а не може
доказа и основа да се прими; пге се мора веровати, ла због .\аЉИ1lе
шгао ла стигне на Косоро' на I'реме.
6) Из .. исту Ж 10 iПодујево) карте НраљеВlIне Србије (размере 1:7500('1,
IIзрађује наше географско оде.ъење, И3Азэе се ова места:
1
све знаЧИАО, да је Rосанчиh из Rосаонице (С.llив

реке ТОП.llице).
4. Милан ТОfмица И.llИ ТОП.llичанин, војвода. По
народним песмама побратим са МИ.llошем и Иваном;
са љима ишао )' турску војску кад је МИ.llош Му
рата распорио и тамо погинуо.
И љегово Ae;llo ј()ш није историјом доказано,

аАИ .је љегово име као и Иванов о и МИАошево вео~ш
ПОПУАарисано. Он је знао TypCКl1 говорити и упо
требљаван је за извиђање и ухођсље Typc(~e војске.
По презимену би био из об.llасти ТОП.llице, И.llИ
баш из RУРШУМ.IlИје, нег дашње Бе.llе Цркве (под Не
мањом), а касније ТОП.llице!)
5. РаЗllе рукописне приче, које су поста.llе у
почетку XVIII века, именују још многе српско вој
воде и јунаке, који су се тада у српској војсци на
.Ilази.llИ, а међу OBIIMa су: Аамњан Шаиновић.,2) ВУК
саи, Ра.доња, Ра.де и Богдан; Радивоје, BypUl~a Орлин,
неустрашиви Маринко, старац Стојан, СРђа Злопо
глеf)а, Петар [{осијевиfi, Матијаш, Степа н , Мирко,
Витомир. Марнја.н, Гојко, Радован, Па.воје и Јован 1 ).
у врху речице ВСАш;е НосаОИlще, у атару се.,а Трхе. 6.шзу садања

наше граНlще, ИСI10'\ иарау.,е Барајllе, наАази се »Носаll'шl,ева чссма"; а на
дссној страни р. BC.I. l{осаОНlще, у се.lУ {{у.ш, на.lазе се остац" неке ку.. е,
чије се ЗIIДИllе још доста ВIIСОИО држе, и I(оје народ зове .Иванова КУАа.« Још
име реци .Косаоница С , а презиме Иваново .I{осаНЧllћ« дају још више повода
веровати, да је јунак I~осаНЧIIЋ АОIIСТOI. 110стојао 11 одавде РОДОМ био.
1) По llеЈ<ОМ старом рукопису О бllТЦIf Косовопољској очеви l\IИАанов

11 ИваllОВ, војводе Топ.шчанск\! 11 КосаН\!'1К1f ПОГlшу.1И су К01l Ниша, кад су
га Турци 138G освоји.,и. Вllше о МИАану ТОllАИЦ\! ваља прочитати на стращ,
1 О ./)lIтке l{осовопољсие,· са I1реАГОВОРОМ М. С. Ми.1ОјеВllћа, од 1870 ГОА.
2) М. С. МIIАојеВИћ BeAII, да је родом из се.,а Шаllновца у Аабу, а у
врху р. I3рвеНllце (ПУТОl1ltCI, 177).
3) 8tarine, knj. Х, стр. 191. Ч.lанак Ст. НоваКОВllћа »lIаРОАна пр.е
~aњa о боју Косовском.« М. С. Ми.юјевић «130тка l{осовопо.l>Ска
1389,« стр. 25.
КОСОСКА БИТКА 111
и колико још није онда било искупл;>ено велике и

мале властеле на Косову, да пролије свој у крв за
веру и отачаство!
Ми смо именовали све, које народ помиње, те
да им се бар тиме ОДУЖИМО; а историји остаје, да
каснијим истраживањима докаже, 1<ОЈи су и одВ1<Л8
су били?
Турска војска. - Код излагања величине српске

војске наведена су разна мњења и турска и српска
о јачини орпске и турске војске. У прилог тамо из
веденог заК.lЬучна овде Ьемо навести још два исто
риска аргумента за јачину турске војске, а ти су:
. 1. Прошле 1388 године, кад је Мурат заВОјштио
на Бугарску, упутио· је великог везира са 30.000
бораца да Бугароку освоји, а сам се је султан са
главнином своје BojcKe l ) налазио у Једрену (Дрено
ПО.IЬУ) , очекуј)тhи на резултат, и стојеlш спреман да
напа.дне Србе, ако би Лазар Шишману у помоh
похитао.
КаА је велИКИ везир имао 30.000 људи, а код

султана се још ГJlавнина војске наJlаЗИJlа, то је IIЗ
весно, да цеJlокупна т)'рска војска· тада. није БИJlа
мања од 60.000, и то без азијских васала.
А кад је Мурат на Србију ПОJlазио, он је при

купцо и ВОЈске свију својих азијских васала, па су
му ДОШЈЈ.11 И европски васали, само се не зна, да АИ
су који од њих и у самом боју учеСТВОВR.4и. 2 )
1) ЦИlIкај~ен 1, 2~3.
2) Мурату су ДОШАИ на llOк~оњеlье: Сераџа (СраЦUIIИР ВИАIIlIСКИ),
КОСТ/ll<дНI< Ћl/стеllдU,АСКt,. (lКег~иговски). l\paoЉeeuft Марко и можда Богдан
Родоuски (ЈЬутица Богдан).
Од свију ових веРОВ/lТНО је, Аа је С&IIО Сераџа са својим ЉУДИllа, као
бугаРСКlI киеа био иа l{осову, а ОСТа.4и тешко да оу МОГ.4И учеотвоватв у
=-~==.=. =====
Над је се Мурат толико за рат са Србијом
спремао (целе зиме), и кад је нашао за lIотребно
да прикупи и све васалске помоhне норпусе, доказ
је, да је ценио српски народ као опасног против
ника, а ШТО се ТВРДИ и цеJlОКУПНИМ његовим радом
0,11, Ихтимана па до саме битке. Према томе он је

морао напрегнути сву државну снагу, те да што већу
војску против Србије поведе, и неће се нимало погре
шити, ако се Муратова во.јсха цени ОХО 100.000 људи.
2. Да је то.i1ико МОГ.lIO бити тврди путник Бср

трандон де .<Ја Брохијер, који је турску војску скроз
упознао 1432 године, и који вели, «(да турска војска
броји две стотине хиљада људи.»')
Па кад су Турци ТО.lJИку силу 11l\lа.1lИ у то Bpt>Mej
више је него извесно, да су пре 43 године, - у
време битке Носовске, - имали бар половину тога,
дакље ј ОО 000; а да су цељу војску Taдu повели у
рат може се извести из озбиљности и осторожности,
са којом је Мурат водио и довршио ову ратну екс
педицију.
На Носову даХАе, БОРИАа су се три Турчнна uротив

једнога Србина.
битки против своје браt.е. Ово не с тога, што не бll по осеЬању же,lеАИ,
него што их lШ сам Мурат није смео у борбу ~a увуче, бојеhи се издаје у
тако решавајуЬој 11 судбоносној битци.
Ни историја, ПU народна предања, нити народне песме не ПЈМИЊУ
ове Србе - ТУРСl<е ПОДАожнике IШ на Српској, ниТl! на T~PCKoj страни као
да нису нn живи би.ш. Само Троношац (Г А. V, 83 11 85) наводи, да је Марко
проволио турску војску и отишао у своју државу, 11 Ilao да је имао неки
издајнички ПАан с Ба .. wиhем. ДаКАе и по њему Марко није 6110 с Турцима
на 1\ОСОВУ.
Нема се даКАе узрока веровати, да се је који од поможних Срба cy.l-
тану, борио са својом браЬоlol lЩ I,осову.
1) Ч. Мијатовиh. Деснот 'Rypat, Браимвиh, 1, 128.
Digiti~ed Ьу Google
......Ј
КОСОВСК,\ БИТКА 11\
===o================_=__ =-=c~~=c. ___ - _
ЗнатНИје JlИЧНОСТИ. - Сем СУ..iт·аиа Мурата: вр
ховног команданта турске војске, БИАИ су од f..iaB-
них команданата следеhи:
1. Ја1-i.уб, најстарији син Муратов и наследник
преСТОЈа.
2. Бај 8зuд, назван Илдuрuм. (муња) у боју код

Иконије (Ноњаха), где се је хитрим и СИАОВИТЮI на
падом на неПРI:Iјатеља ОД..iиковао. Њега је Мурат у
војним питаЊИМ<l увек претпостављао старијем сину
Јакубу.
3. АЛ1.t-uаша ве..iИКИ везир, син Кајредин-паше
бившега везира, кога је у старости п(, Муратовом
наименовању заменио, и први добио титулу веЛИI;QГ
везира.
4. Тuм.УРТ(ЈШ 1) беглер-бег руме,lИјски, који је

чин и по.,ютај добио ПОС.llе смрти Аала-Шахина првог
бег .Ilер-бега у Турака. Добио је одличје 3 коњска
репа, и тиме изједначен са великим веэиром за по
казану храброст у битки код Иконије 1386.
5. Евреиос-бег, потурчени Грк МихаА-Кезе.') То
је био грчки великодостојник из Кирменкије, па К,1Д
је ово место С)'.Ilтан Осман освојио. њему се је тако
допаљо СУАтаново понашање, да се је потурчио и
био један од најревноснијих ТУlJСКИХ команданата
и ширио ца турске моhи и ИС.llама.
у време битке Косовске могао j~ Шlати око 90

година. подобно нашем Југу Богдану. Кад се је по
qр-ла искупљати турска војска против Србије Ев-
1) На српски значи lвооюђо-стена РеТОII. мат. срн. књ. ',:1, стр. 1:)0),
2, 1I0т~ици овога ~fихаА-Кезе (Ј.;вренос-бега) бllJlI су 'lОi,ни У Тур
ској држави за вреие више векова, нешто са свога по.lOа<аја, а нешто и са
свога ве.ШКОГ богаства, и H03HaTII су у отоманској истор"ји 110.1 именом
"МпкаА-Ог.IУ.· IДокза.l.
I(OCOBCKA БIIТКА 8
.!.
114 КОСОВСКА БИТК.>\
ренос IABpaHec по некима) НаАазио се је на hаби,

аАИ је био ТОАИКИ ФанаТИК-МУСАоманин. да је по
хитао идма натраг, да СУАтану по:,югне у рату про
тив Хришћана, - негдашње своје једноверне браhе.

Евренос је тиме потврдио ону српску ПОСАОВИЦУ,
да је « Потурчењак гори од Турчина.»
Овај Евренос-бег биhе онај «си.шн ВАах
ААија,» кога народна песма пева у «Бановиh Стра
хињи,!Ј 'да је чадор разапео на ГОАешу ПАанини, и са
Страхиниhем мегдан деАИО.
6. Ја'Кшu-бег, син беГАербега Тимурташа, који је
-:- по Феридуну - први ускочио на нишки бедем
(1386), и који је веАИКОМ везиру ААи-паши помогао
да освоји Бугарску (1388).
7. Ајив-бвг, Саруџu-u:аша. Игuт-uаша, Ба.Аабаи

бег, Нурд-ага, Инџе-бег, Тавуџ-баАабан, Хајдарlј и
други турски команданти.
4. Ра,4ње У очи битц.е ва I\.OCOBY •.
Обе војске БИАе су једна другој на ДОГАеду од

ПОСАе подне у очи Видова дне, и имаАе су једва
15 до 20 часова на раСПОАожењ)- да се приберу и при
преме шта је требало за сутрашњу решитеАНУ битку.
Како је употребљено ово време у оба стана,
пок.азује такође војну спрему и способност Срба 11
Турака. Да их видимо шта су раДИАИ?
1) Х,н,ер Вe.lИ, да је Сариџе-паша био командант пионира" а Хајдар

мајстор opylja, ноја су тада арТИАерију замењива.4а, јер топова нису има.4И
(1, ;1101. О томе смо ГОВОРИАИ У опису турске војске.
Све ове турске кокаНАанте именује Пешрије (Бр.IИI., 81). Ајне-бег а
Саруџи.паша 6и.1II су КОРПУОНI1 команданти, 11 то ПОС.4едњ над помоhним
азијСКIIМ трупаыа, а I1гит-паша нокаНАовао је преАВО~НlЩОМ.
Ј
НОСОВСКА ВИТКА 115
===========-- -~=====--"
Турско проматрање. -- Турски историци Нешри

и Сеадедин, а по њима Хамер, Цинкајзен и Докза
казују, да је Мурат ка.о 'Способан командант, оно
пола дана што је имао на расположењу, употребио
на проматрање земљишта и непријаТe.lbа. Изишао је
са својим сином Бајазитом наједно узвишено место,
-одакле се је могла видети српска војска и околно
эемљишТе. Элаhани зраци ЗaJIазеhег сунца одбијаху
се са челичних ОКАопа српских коњаника и прес
-тављаху диван призор. У то време BeT.ip дуваше и

восаше турској војсци прашину у очи, што је за
-борбу од осетна утицаја било. С тога се султан при
_угледу толиких оклопника, колико их у турској
војсци и небејаше, јако забрину за успех, а по не
нима, ДОАазио је још и на ту мисао, да се у бој не
упушта. 1 )
Турски ратни савет. - Пошто се је Мурат ори

јентисао о противнику и земљишту, и. да би своју
зебњу раотерао, позове г JlaBHe команданте на ратни
савет, те да чује њихова мљења за сутрашњу битку.
Неки команданти, (по Нешрију сам СУАтан), били

су мњења, да се пред ФРОНТОМ трупа поставе каМИАе,
које би заКАањаАе војнике, а ,С друге стране стајале

на пут непријатељевом ПРОАирању. Принц Бајазид
изјави противно м иш..ъење , наводеhи, да част МУСАО
манска захтева, да правоверни бију бој са непри
јатељем прса у прси. Против каМИАа изјасни ше се
и велики везир ААи-паша, и бег Аербег Тимурташ,
1) ВиЬе да је хва,шсавост турских историка престави..tа ТО.ЈИку !оIilО

гобројиост И спремност српске војске, ~a би турска побе"а БИАа још сјаЈ
-нија. Вероватно је, да су Срби имаАИ више ОКАопника од Турака, а,lИ су
"ОВИ има..tи укупно више коњице, а још више П6шаЈ.ије од Срба.
8'"
1
-----====
Ј-~<И :f: :(,:1Ј Ha~i:='fJ .::, (.:1 се Kd~j:.!e :.or.Je.!<1

y' I п:,
J:.1::t,;;~ (~..1 HI;:;I!JJII;<A1~.lkblIX КlJlЫ1. .!.а јп НУ на;-ј:'.! п

..1;;. fI(~ј'.I:I>Џ·11;:; "'(J;~' 1:(Јјс.:у. 3:1 т(, ~I~-P~T о.),,'";ацп ~'П:ј-
1f~r;~. у.:1!>!ЈЈ.':". И НСаЈ,Е:ДJl. ,,\а се НЫУр(:'''':' I~CT(iI:Hy стре.:цп
HI;:;IJ:j/1f .
I'~A је ~IYP~T )Ћотаа ~<1 м &.е 11* Ebpehoc-r.ега.

Y..<W I ш.ј (;(JЉi:1 ЈI(Јзнавааuа ХРllШћаНСК(Ј!' Н<.&ЧIШ:t. (kJ-
рен,а, V,.t['ОIЮР;:О је овај - па Ј,(ЈК;Ш - овако "Cf'-:;U
се )'I~el: (J'I ПО'!Н:: IJраВИ.lН(Ј Да (уоре. а.Ш ')'оцније А'Уђу
)' НСl.еА 11 .Ј:Н;СЈ IIХ је fi(Jr.e,.tllll!; <: ТСЈга тек )- по
С.,еАње)1 ЧЈ(mут~' TperJa ЈIХ <:<1 жееТIIНО~1 напаСТlI, 11
1 ~1Aa је усп('х иэвеспш, Aa.I.C lIэјщш. ,,\а се у по
'нпку ('с,ја IНJA.a ЛРЖU11f o,~rJpaHe, па ПI·.е~:а напа,,\)'
IННlРlфl'f(ОА,;! paCllopeAIfTl1 Tp)'lIe тако. Аа се на је АНОМ
МЩ:Т)' има ..
ве шка снага, па пре,Ј.узеТЈ' нана,Ј. ЧЮI се
)'I'vАШI тренут покаже.»
Мурат нрюш ово щьење као Рlесно, 1( If:iAa

потребне на,юге за распореА трупа у сутрашњем
(Јоју и расп)'сти савет: а ciiM поче се скрушено ~o
АНТИ Богу, Аа ~IY дарује поilеду ИАИ C~IPT, И као
што ЗНЮIO, Свемогуtш му је обе жеље IIСПУНИО.
Не)lа АРУГИХ Аоказа, ce~1 ТУРСКИХ ПИС<1ца 113 XVI

века, Аа је ток Р<1ТНОГ С<1веТ<1 у M)'paTOBO~1 I'АаВНШI
стану онакав био у ИСТИНИ, као што је Н<1преА 113-
.10ЖСН. С IЮГАедом Н<1 друге ратне таАање Аогађаје
и бојеве TYP~Ke војске мора се OBO~le бар IЮАИКО то
.1ИКlJ вере Д<1 поклони. .као што се видеАО, ~lИш..ъење
Бајааи'rово lIокаэује велику храброст и самопоуздање;
А.1И-IIШIШ и ТИ~lурташ појављују се као уВИђавни и
fJРИШЉl1l1И ратници; а Евренос-бег као ОД ..1Ичан так-
1'ИЧUР, јер преДАuже нај КОРИСНИ] 11 начин боја (де
ФtШСИIlУ -офаВСИВУI, концентрисање снаге на важној
Digitized Ьу Google \
г
t
КОСОВСКА BIITK,-\ 11 7
-.=~--~=----~ -===
тачки и употребу љену у УГОДНОМ треНУ1'ИУ, и уопште

наче.llа, која и данас у тактици као најбоља вреде.
С тога пак, што су се Турци ових наче.llа већ при
држава.l1И и у ХIУ веку, неnе бити сасвим измиш
љени горњи наводи о турском ратном 'савету.
Преко ноn ветар, који је Турцима прашину у

очи носио, престаде и П.llаха киша пада.llа је на зем.Il,У.
Ово је Мурат сматрао као МИ.llост Божију према Мус
.Il0м.аiIима и са најбољим надама заспи, не сневајућН
о сутраШЉОј необичној с~]рти.
Да ВИДИМО шта је за то време рађено у српском
г .IlaBHOM стану?
Српски ратни савет. По свима изворима и

Срби су ДРЖaJlИ саветоваље о томе, шта и l,aKo да
се ради; а.llИ се. извори не САажу у времену кад је
савет дрщат, као ни у предмету и току самога са
ветоваља.
По Нешрију. Хамеру и Докзи би.llО је пред..ю

жено,') да се Турци одма ноnу ~падну И потуну.
док се још нису ОДМОРИ.llИ И УП9зна.llИ са земљиш
тем. Овај је пред.llОГ био ВрАО оправдан и показује
војничко ИСКУСТВО и поузданост. А.IlИ један од срп
ских ВОјвода 2 ) изјави противно мљеље пуно ГОРДОСТИ
и ХВaJlисања, да се напад остави до сутра, кад ће
Турке живе похватати, да неби по мраку побег.llИ
Цинкајзен (1, 258), спомиље. да се Mel)~' свима нај-
1) По Нешрију 1'0 је Ј1ааар преААОЖИО, а по. Докаи, веhика је тај

преААОГ УЧИНИАа.
2) По Нешрију Ј ока, а по Хамеру И ДОКЗИ Ћорђе Кастриота .•lbуб.

Ковачевиh МИСАИ, да би то могао бити Ћурађ Срацимировиh зет кнеза Ј1а
вара, пошто Ћ. Кастриота у то време није iни био. рођеи. А.4И је прво
питање, да .4И су у о.пште 3еhани са Ва.lшиhек бll.lИ на КОООВУ? Ако С8
Аокаже да су би.4И, о.нда је 11 ова претпоставка иотииита, и ОНАа је ист.
нито и то., Аа је он .Страхипи!; Ван.«
-~~- =~~=~===================
више ОД.llИковао Вук Бранковиh у хва..ьењу говореhи,

да ће он сам са својим трупама Oc:.taHe потуhи. Даље,.
да је кнез Лазар обеhавао своју ћерку и десет нај
веhих И најбогатијих вароши у награду ономе ју
наку, који му Мурата као' роба доведе.
Предања српскога народа казују, да је БИ.lta
заједничка вечера код кнеза Лазара, као у очи ње
гове САаве Амоса пророка, г де су присутни БИАа
сви српски команданти (војводе) и ОДАИЧНИ ВАасте
АИНИ, и да је том ПРИАИКОМ кнез Лазар пребацио
Ми ..юшу ОБИАиhу Н<)јмеравано неверство.
ЛАИ, и ако ту кнежеву вечеру и изоБJtичавање
неверства МИАошевог казују народне приче и песме,
као и по Троношцу И Орбину, па им се не може вера
потпуно да ПОКАОНИ, јер су касно поста"ш; опет за то
нису без икаквог основа и заСАужују извесну пажњу,
с пог .IIедом -на постојеhе историјске изворе
Тако: Нонстаитии философ, који је на 42 го
дине по битци Косовској, У животу деспота Стевана
Високог, говорио нешто и о овом знаменитом дога
ђају, наводи, кано је МИ.llош ООАагиван код госпо
дара, па да би доказао своју верност и јунаштво.
убио је турског цара MypaTa l ).
ПеnС1{U Аетоаис, који је у ХУ веку, може бити
пре Констинтиновог животописа састављен, помиње·
такође неку 'u.здају; а Цетињоки иСту денички .II.е
. топио опет неко неверство. 2 ) Ово наговешhује и Ми
јај.llО КонстаНТИНОRиh из Островице S ) и други извори.
Из овога се види, да у српском стану није све
у реду би.ll.О. Док су се Турци саветовa.ll.И, какаа
I1 r ..IаСllИК срп. уч. др. XLIl, 261.

2) О IIнезу Лазару сТр. 228 11 2~9. И. Руварац.
81 r АаСIIIIК ХVПI, 77.
Ј
rI
КОСОВСКА ВИТI!л t 19
===========~==~==
распоред са војском да учине, те да што успешније

непријатеља победе, ДОТ.IIе су неки од Срба, поред
разговора о боју с Турцима, још. на.llази.ll~ за по
требно, да у овом судбоносном часу говоре о не
каквим неверама, издајама и ДРУГИМ стидним де.llима.
Да у српској војсци није би.llО С.llоге и ОД.IУЧНОСТИ
код свију, може се закључити из оваквих навода
наших историка и писаца из ХУ века. Па онда није
чудо, што, поред онакве ПО.llитичке и војне opгa~
низације, сама храброст и партиотизам српских ју
нака нису МОГ.llи ОДО.llети бројној надмоhности, војној
вештини и фанатизму бесних оСмаН.IIија. --
VI.
Косово поље. l )
(о КАРТОМ)
Над бацимо општи ПОГ.llед на географски створ

Балканског И.llИ Илuрског'l.) аолуострова, тад нам, из
међу свију љегових де.llова највише падају у очи
две просторије, две узвишене равнице, а то су: ffo-
С'ово и Софuјско аоље. И љихов географски и топо
граФСRИ СК.lЮП, и љихов геометријСRИ положај на
iюлуострову, и љихове комуникационе везе са свима
11 о њему види ове IIзворе; Reise von Belgrad nach Salonik, von Ј.
G. v. НаЬп, ;тр. G~-85; Путовање по c.IOBeIlCKIIM земљама ТУРCl<е у Ев
ропи, од Макензијеве и Ир6ијеве, превод Ч. МијаТОВllhа, стр. 160-179 и
19:,-21~: Летопис Матице српске, књ. 102, стр. 01 -11 \ Ч.1. од Гиљфердинга
l)OCHa; Путопис деАа Праве-Старе-Ср611је 0.1 М. С. Мll'lOјевиhа, I свеска,
СТр. 181-28011 у другој свесци 6Я-IIО; Речиик геограФllјСКО-Хllстсријски ол
пуковника Јов. драгашевиhа стр. 99; Rad jugosl . .'\kad. znan. i UllJjetn. knJiga
XLIX, стр. I~~. Ч.lаиак 11. МаТКОВllћа, .Путовања 110 Ба.шзнжом 110АУОТОКУ».
Ратник, ..'Ист за војне науке, новости 11 :љ.жевност, књига П и 111 за 1878
и 80 год •• Мемоар из Турске и ИТl11lерер"« од пок. мајора Мих. Н. lfлијhа'
'1.) Како га nYKOBflllK ДрагашеВllf. '1O)II.la оправ.\аНllје зове.
1
крајевима ПО.l1уострова, све то карактерише их као
најзнатније површине на овоме знаменитом де.l1У
Европе.
A.iJи и међу њима има раЗ.l1ике: док је Софијска
висија на удару путова за везу средиш не и север 0-
западне Европе са ВизантијОМ и Азијом, ДОТ.I1е је
Косово поље на удару не само ТИХ путова, него и
из јужне Европе, и не само за везу С<Ј. Византијом
и Азијом. него и са Африком непосредно. Док Со
Фијска равница .I1ежи између Аве речне об.l1асти Мо"
равске (западно) и Маричке (ИСТОЧНО) и припада
С.l1иву Дунава, дaК.lle Црном мору; ДОТ.4е Косово поље
.4ежи на размеђи две рсчнс об.l1асти: Моравске (се
верно) и Вардарске '))'ЖНО), јер се љихове воде на
самоме Косову де.l1е, и тако оно припада саставу
два водена С.4Ива: северно Дунаву, посредно Црном
Мору, а јужно Бе.l10М Мору И.l1И Архипе.l1агу.
Тај централни географски ПО.ЮЖi.lј у орограФ..:
ском и Хllдрографском ПОГ.4СДУ и даје Косову пре
вагу не само над Софијским пољем, него и над Овчим
.юљем У Вардару и над Метохијом у Подримљу (Бе
.I10М Дриму), ШТО СУ И историјски догађаји дока
Зa.llИ, а што доказују и најновије светске жељез
ничке пруге. 1)
Географски и топографски значај Косовог поља

дао му је и у војном ПОГ.l1еду ОГРОМНУ вредност, а
ТО је УЧИНИ.l10, те СУ се на љему чести и знаменитп
судари и бојеви врши.ш, као што ће нам то исто
рија његова показати,
11 СО,lунска же.ъезница 11 акЬ не иде сада преко г сАмог I~OCOBa, а.lll
је у њсговоы lIеllосре,tном суседству 11 Косово је од пресудног Зllач~ја по Њ)'.
/ ј
КОСОВСI;А БИТКА 121
ГеограФија и топограФија оу темељ војном раду,

а иоторија оамо бе.llежи догађаје, који оу ое по одре
ђеним природним путовима мора.ш где догађати.·
За то ћемо и ми опиоати Косово поље оа сва
три ова г JIедишта, те да. ое види његова BeA~1Ka вред
ност и значај у свакоме од tbl•.'C.
1. Географсц.и ОП.,(С.
Име. - Због чега је ово знаменито поље на

звано Косово не СJIажу се сви писци: једни држе,
даје од птице «к60а», како га и странци преводе
(Amself~ld)j а други држе. да је од речи «коса)) и
«КОСИПI,» јер је на Иосову грдно поље травом обрас.lIO,
па ое много коои.
Прво тумачење ИSГJIеда .лакше, а.llИ тешко ве·

роватно, јер на Кооову нема кооова више но на ДРУ
гo~1C меоту. Други корен много је примчивији и B~
роватнији. А.IIИ који зна, да .IIИ име овоме веJIИКОМ
и важном пољу није ДОШJIО одтуда, што оу се на
њему од вајкада многе ОИJIе «ИОСUАе)) И ТУК.IIе? Отуда
је име Косово у Срба доби.llО исти значај што и
бојuште.
Северно од Косова, а у ДО.llИНИ реке .I.lаба, на

,)Јази ое МаАО Косово ИАИ Ko~oвицa, како га ФеJIИКО
Петанчиh )( своме ОПИОУ путова по Турокој зове. 1)
Величина. - Косово поље ограђено је (види при

JIожену карту): са севера огранцима П.llанине Rопао
ника (Лешничка И СОКОJIица ПА.) и Рогозне IКОШУ
товица и Кориња)ј са. истока бреГОВI1ма и брдима:
1) Rad jugoslavoDske "kademijej znano8ti i uшјеtпоsti. Knjiga XLIX,

страна I:Ј2.
;. Digitized Ьу Google
l.
122
1
ј
косов,;Ј;А ВИТКА
I
I
Пруговцем. Мрамором. Козницом, Ормом (Хормом) И
Жеговцем; са југа Црном ПАанином 1 ) и Шаром (.ьу-
60теном); а са запада: Неродимком, ЦРНОЈЬевом, Дре
ницом и Чичавицом ПАанином (остаВЈЬајуhи р. Дреницу).
Тако 06еАежен раван простор пружа се од старог
Rачаника јужно, па до Митровице и 3вечана северно
у дужину 75 ки ..юметара, ИАИ 15 часова дужине; а
у ширину како где: спрам ЈаЈЬева око 4, СПрЮl Приш
ти не 3, а код Вучитрна око једног часа у ширину.
Право Носово ПОЈЬе пружа се од Саз ..'lИје па до
утока Аа6а у Ситницу. што има, око 7 часова у ду
тину, а 3-4 у ширину.
ГИЈЬФердинг 2 ) овако описује Носово, кад га је

пропутовао: «Од НеРОДИМЈЬа почиње се Носово ПОЈЬе,
прутајуhи се 14 сати хода до Митровице. Ширина
му' није свугде jeДH~Ka, аАИ нигде неће бити 5 до
6 сати ... ПО цеАОМ путу од НеРОДИМЈЬа до Митровице.
десно и Аево, пружају се разне величине горе. Међу
њима се уздиже велика гора Голеш, која је готово
на средини СПАета, који деАИ Косово од Подрима и
Метохије. Цео тај простор није С<lвршено раван, а
у врху Ситнице има 6Аата. Косово је сада пусто.
Веhи му је део застрт ГРМЈЬем и гајевима, али и
жито и кукуруз за чудо добро роди, само IOIA би
6ИАО радника.» ....
Цела површина дна Косова нагнута је у г лав
ном северу, у ком правцу река Ситница тече.
Највиша тачка дна Косовске равнице је код те
ЈЬезничке станице Феризовиhа, према НеРОДИ\ЈЈЬУ,
11 То је Петанчиhева montes Crivicinae, у сре,о\њем веку УРЬUИо1", ropl

II.IИ УрыfO rop... турски Карадаг. (Racl XLIX. 1,\4 '.
21 СрБСЮI АЋ.опис'Ъ 1860. t;њига lQ2, сТр. 92.
I
f
КОСОСКА НИТКА t 23:

======o==~~~~~======~==============
где се деле воде: ceBeptIo теку у Ситницу и даље у

Иб ар-Мораву , а јужно у Лепенац и даље у Вардар.
Средља апсолутна висина н.осовске равни це је
540 метара, дакле око 25 м. више од врха Анале·
код Београда.
Воде. - Гдава Ситници је у Сазлиском б,..,ату,l)

а у коју се стиче један део воде речице НеРОДИМI\е.
То је можда јединствен хидрограФски нример у'
свету, да једна река де,..,и своју воду )' два ВОДСIШ
с,..,ива - 'речна и морска.
Неродимха извире из пданине истог имена и Је

эерца, па текуhи југо-истоку IЮД села Фатиh( 2 ) раз
дваја се у два крака: л.евн тече у Саз,..,Иско, а З[tТИМ
у Робовачко блато, одакле настаје Ситница; а д€сни
храх тече југу, протиче поред Старог Rачаника и
код Новог Rачаника утиче у ,..,еву обалу р. Леuею~а,
који из Љубатрна иди Љубетјена извире.
СаЗАUСХО Ол.ато постаје дакле' од Нередимне и;
потока Сазл.uје,3 ј где се и седо истог и:чена налази.
Ово је бдато ДУГО 2, а широко I час. и спаја се
са Рооова'Ч1\UМ ОАатом код седа Рооовча, које је јощ
веће и од Саздиског бдата.
у Робовачко б,..,ато утиче с деве (западне) стране
поток Шљuвовка, који испод брда Шљивова истиче.
Испод Робовца из блата одваја се так Сuтнuче~)
и текуhи северу прима са обе обаде ове потоке и
речице:
11 Хан КИС.Ш, да је Ро60вачко И.1И СаЗАDско 6 .• ато остатак ве.1ИКОГ је

зера, које је у прво време покрпваlО це.ю [{ОСОВО, АОК вода није про6В .. а.
КОА 3вечана II'{ачаllика, те отеИ.lа северу и југу.
2) По Ми.юјеВllћу стр. 184; Reise УОП Наћп, 69 .
• ) Са;мија турски назив и значи ауно трске, по реЧlll1КУ Ћ. ПО!lОВИћВ
(Г ,.јасн. Срп. уц. др. LIX.).
4) Ситница, неки држе, да је доби,.јВ име, што јој је постанак у 6.•аТ1,
ТрСКИ-.СIIТИ«, а М, С. MlI.lOjellllh Be.llI, да се тако зове .з60г CBojJlX ситни~
11 бllСТРИХ Ba.Цl.c (ПУТОПJlС Ј, 183,.
Digitized byGoogle
1
t24 IЮСОВСКЛ БИТКА
1. Гв.димка, с десна; из брда и села истог имена.

2. Црuољева или ЦрUОАејна, долази из ПАанине
и сеАа истог имена, протиче поред Штим.ъе и САива
се у леву обaJlУ Ситнице.
3. Смољуtиа. с десна, испод брда Жеговца, а
0,11, ссла истог имена.
4. Жеговаu" с десна, почиње испод брда Орме

и Жеговца, а протиче поред сеАа истог имена.
5. Јањевац, с десна, почиње испод брда Сопота.

а I1ротиче нроз варошицу Јањево.
6. Рuбв.рскu поток С лева. из села Рибара.
7. Сушuu,а., (' десна, ДОАази из БРАа Велетјена,
а IJротиче поред села истог имена.
8. ГР:.lчаuuu,а или Грачв.uка речица почиње из

Орме и }{ознице и у врху зове се даољаUС1Са р. по
селу Ааб.ъаIlУ; у њу с лева стиче се ()утиска, из
брда Би'са. па спојене проти чу поред села и ма'
пастира Грв.чв.uuu,е; испод Скоп.ъанског насипа прима
с десна пот. Ајва.АИ,. па пошто и же.ъезницу пресече,
утиче код се.ла Добријева у десну обалу Ситнице.
9. Рен а дреuица, по највећа ПрlIточица Ситни
чива. Почиње у планини Чечеву, близу села Оби.ъа,
па до Седлара тече у југоисточном правцу; одаТАе
OKpetie истоку. прими с десна дааУШ1iUК, и проти
чуhи испод Голеша, који десно оста.је, слива се у
лев)' обалу Ситнице код села Враголије.
10. Прuштевка ИЛИ Прuштоваu, речица, што кроз

Приштину протиче и с десне стране утиче у Ситницу.
Гл ..ша јој је Стара река или ПреСАавuца, која из Пе
чевачке пл, и Драгодана IIочиње. У caMqj ПРИШТИНИ
састаје се са Вељушо.м ИЛИ ВишеслаВЈ;ОМ, која д()
Ааsи с леве источне стране. из брда Мрамора, И коју
ј
КОСОНСКА ВИТКА 1'25.
састав.љају потоци: Марков чадор, КалУберскu Кла

деnац и Седам Ј1.ула. Испод Приштине упада с лева.
у Приштевку поток Ветерник или Вјетрник, И3 брда
истог имена, - па утиче у Ситницу.
11. БРЊ1.!:ЧК1L UОТОК или Бутовац, с десне стране.
12. Стреоц. поточак из Чичавице с леве стране.

13. Гладна вода поточак, који испод Муратовог
гроба и Газиместана почиње и цеди се с десна у
Ситницу.
14. Ј1.аб река, почиње из I\опаоника; до Тенещ

дола има у г.швном југо-западни правац, и дотле
прими с десна Бра.дашнuцу и Ј1.0uашнUI.'tу, а с лева
Аубnuцу и Брвен'Uцу, затим Мојаnчу .с десна, па.
окрене западу и близу се.Ш Прилужја слива се у
Ситницу с десне стране. Дреница и Ааб највеће су
приточице Ситничине.
До.шна Аабска од села Добродола па до утока

Брвенице зове се Мало Косово или НосовUl.~а, у чијој
се средиии налази Подујево повелико село, са једним
брдашцем ftao брадавицом у толикој равници. Ду
жина Малог Косова је око 2\, а ширина око једног
часа хода.
15. Са.модржа, с десна' из Грдеча планине, про

тиче поред руина нег дашње Самодрже цркве.
16. Невољанка. поток с лева, из Чичавице 1l.I1a-
нине а од села Нево.љана.
17. Вучuтрнка с десна из Грдеча. протиче кроз
Вучитрн.
18. Свињарка с лева И3 п.l1. Чичавице, а од села.

Свињара.
I
I
!
Ьу Google
l
Digitized
1
126 КОСОЈ:\СКА БИТКА
19, Аобролучкu ПОТОК с десна из ПА. СОКОАО

вице, а протиче поред сеАа Добре Ауке.
ПОСАе овога Ситница одма ниже Митровице, а
под брдом и градом 3вечаном, састаје се са Ибром,
11 одаТАе губи своје име; а Ибар продужује теhи
северу између .Рогозне и 1\опаоника.
Од врха - Робовца па до утока Ситница пада
за 1ОО метара, те на дужину од 1ОО м. биhе јој пад
на ј' 5 метара, а на 1 м. има пада 75 мм.
Брда. - Сем брда и ПАанина, која су поменута

при ограничавању 1\осовог поља, још је и знатно
историско брдо Голеш, које лежи у средини 1\осова
по дужини, на љеговој западној страни, а између
Ситнице, Дренице, Аапушника и Црно..ъеве. По Ми
лојевиhу ГОАеш је дугачак преко 2, а широк преко
1 часа, и на њему наАази се језерце, а око њега
многи гробови. Народна песма каже, да је на њему
.делио мегдан Страхиниh бан са Турчином Влах
ААијом.
Име је добио због своје ГО.i1ети.
ПУТОВИ. - 'Од свију путова, који данас постоје,

најзнатнија је жељез'Иuчха uруга, која води из Ми
тровице за Скопље и СОАУН, и која 1\осово по ду
жини про сеца: Од Митровице до утока Ааба иде
oIleBoM обалом Ситнице, а ту пређе на десну обаАУ
њену; код Робовца просеца блато, имази код Фе
ризовиhа на водомеђу Црног и Белог мора; одавде
се спушта низ ",еву обалу Неродимке, а затим Ае
пенца, те стиже најцре у Стари, а затим и у Нови
Rачаник, цросеца кроз КАИСУРУ Шаре и Црне пла
нине, па стиже У Скопље, преАазећи Вардар више
пута.
Ј
На Носову оnе су жељезничке ~танице са ме

ђусобним удаљењем у кидометрима,. почев од Ми
тровиu,е, где се и ова же..ьезничка пруга завршује:
Вучuтрn 7'169, Прuштunв. 18'929, ЛUПЉ8.n 14'180,

Ферuзовufi 19'548 и Rа:ч8.nU'К 18'408. Свега 78'234
f\идометара, иди око 16 часова дужине.
Остади обични путови с.~едеhи су:

1. Пут R8.чв.nu'К-Прuштunв.-Мuтровuц8., који
дужом Косова упоредо са жељезницом nоди, ади све
десном страном Ситнице. Нод Феризовиhа одваја се
мада од жС'љезнице, те да се одма пос.iе опет с њо.\!
споји; а од Липљана одваја се те -води у саму Приш

тину. Одатде иде поред саме тудбе Муратовог гроба,
па преда зи Лаб код Бабиног моста; даље ПРОJl.ё1ЗИ
кроз Вучитрн, ту пређе на де ву обаду Ситнице, те
води у. Митровицу. 3а даље пут иде испод 3вечана
и преко Рогозне за у Нови Пазар.
Из Приштине у Стари Rачаник има 1О часовај
Из Припiтине у Вучитрн 4, а одатде у МИТРО
вицу 2 часа хода.
2. Из Прuштunе у B8.KOBul~Y преко ВрагодијСког

моста. ИСПОД ГОJl.еша, и: преко Лапушника и Остро
э)'ба на Беди Дрин, те у ЋаковиЦ)т. Дужина му је
око· 15 часова.
3. Из Прuштunе у Прнзрен, преко Црнољеве и

Дуље хана; има око 14 час ова дужине.
4. Из IIрuштunе у НУРШУМАuју пут води преко

С(,Jl.а Врњице и Тен~шдода на МаЈЈО Косово, па уз
ово на Подујево и преко ПреПОJl.ца и низ Ванску у
КУРШУМЈЈ"ју. Дужина му је око 12 часова.
5. Из Прuwтunе преко ГНИАаnа за Врању низ
Бинча Мораву. Дугачак је око 18 часова ход.а.
1?8 КОСОIJСКА БИТКА
Од свију ових пут ова најбоља су прва два пута.

Пр('ко једног деАа Косова ПРОАази и пут, lюји
113 Призрена преко Штим.ъе води за СКОПЈЬе, и
који се код Црно.ьеве одваја од Приштинског пута
што у Призрен води, а изнад старог Качаника О[lет
састаје се са путом, којй из Приштине у Rачзник IIде.
3натнија обитна места. - По М. С. МИАојевиhу

на Косову и ограНЦllма ПАанина које га окружавају,
има око 229 обит. MeCTa l ) разних народности, аАИ
су веАИКОМ веhином српска, сем нешто Арнаутских
и Черкеских, а припадају свима ОКОАНИМ нахиј aMrt.
Од садаљих места на НОСОВУ најзнатнија су ова:

1. Прuштuиа 2 ), скоро у ПОАОВИНИ дужине Ко
совог поља, нешто маАО севернија од .голеша, а.llИ
на десној страни Ситнице. Драгашевиh МИС.llИ, да је
Приштина некада БИ.IIа БАИЗУ састава Грачанице и
Дренице са Ситницом, па се касније СКАОНИ.1la под
П.llанину на садање место, да не би БИ.llа на уд[\ру.
у Приштини има преко 2500 КУћа и око 10.000 оби
таоца, од којих су мањи део Срби праВОСАавни. Ту
сем окружне масти има увек и војне посаде.
3. Вучuтрн S ) на севеРНО\1 крају Косова, а на

десној оба.llИ Ситнице. мала Ilаланка. седиште кај
макама. Има око 800 КУћа веhИНО:\1 МУСАоманских.
3. Мuтровuча крајње место на северу Rocola,
по имену мала варошица, а по ИЗГАеду ce.llo од 500
.) За чудо јс. да u ПО карти аустр. гсографског института (издање

0,1 1881, размера t : ~OO.OOO) ИЗАази ИСТИ број места на Косову, а у гра
ницама, како су ОВде обеАежене.
2) Мис.ш се, да јој је име ДОШАО ОД речи uрuшт, што се ва.ьда као
рана на ~peд оно.шке раинице .раСПРllШТИАа».
'3) Име му је АОШАО ОД «ВУЧllјег трна.«
г
!
КОСОВСf{Л ЫI'ГН.\ 129
Kytla веtlИНОМ арнаутских. Ту је крај и Косову и

жељеаници.
Оста.l1а знатнија места биhе поменута у исто

риском опису.
Српско· турско разбојиште. - Рус ГИ.l1фердинг

овако ОНI1сује ово знаменита бојиште; «О,." Приштине
на лево нростире се ве.l1ИКО поље по имену IПuроио,
којим тече Ситница. 3а Ситницом на .I1ево види се
(i.l1анина ГО.l1еш, у коју се, као што се говори, УК.I10-
НИО Вук Вранковиt за време боја. ПОС.l1е једног сата
хода, види се на путу надгробно камење, на којем
су Чa.l1ме Ilзрезане, и прости гробови, у којима су
по свој прилици хришhани сарањени. На једном
брежуљку је куhица од камена, око које су пет
крушака засађене. Аервиш, чувар те куn.е, отворио
је кућицу, у којој су два повеhа гроба <)д бе.l10Г
камена. у једном од њих сахрањен је, по казивању
Гази-Синан везир Амуратов, горостас теАОМ и СИАОМ,
а у другом С.I1уга му. Обоица погинуше од руке Ми
.I10ша ОБI!Аиhа.... Цео брежуљак око куhице IIУН је
гробова, и биtlе их на хиљаду. Њих је све по ка
зивању дервишевом поубијао МИАОШ, стојеhи на врху
брежуљка, на КСМе је сад текија (надгробни спо
МениКј ..... То гробље, које се ту простире, зове се
Мазzuт, Ј) по имену се.l1а, које је близу ....
«ОдаТАе се иде с десног пута на .I1еви и ДО.l1ази
се у ископ грмљем застрт, у коме је СlIоменик СУА
тана Мурата, н.оји ИЗГ.l1еда као ма.l1а џамија без му-
'1 Више о овом ~lecTY IIОКО.IIIНИ може се читати у Путописима Старе

Србије од М. С. Милојевиl,а, 1 t 92 и 1I, 57. Овај 6режуљак, на коме се је
Ми.IОШ борио, ве.ш l\Jилојеви\" да се зове Газнместан, и да се са љега ВIIДВ
веhи .\ео Косовог поља, па u Аllпљан 11 3вечан. На овом месту погииуо је
11 кнежев 6арјаитар !ЈОШIЮ (11.111 иако га l{осонљаНII зову )[IIАивоје) Југовиli.
\1
1
130 КОСОВСКА &IlТКЛ
нарета. Ту је био око АОГОР турски, а споменик ИЈlИ

текија подигнута је на оном истом ~JeCTY. на коме
је бllО шатор С)'Атана Мурата. под којим га је Ми
АОШ убио ....
«Од гроба Муратова ДОЈIaЗИ се на равно ПО.ъе,
на које:\1 се које где rp:'loЪe види. За једно по сата
на коњу је река Ааб, преко lюје је мост од камена
11 дрва. који је некада сав од камена био. Тај се
мост заједно са маЛЮl сеоцеТО:>Ј :-:Јове Б:1.бин мост.
Не даАеко је одавде село Расков. где су Т)'рци МlI
..'lOшу· ок.юп раСК.ЮIШ.ll.И. по ()абпном упуту....
«На jeAall сат од В;}(,ијег моста на десно из

вире МlIнсра.ll.на вода, у којој се МИ.ll.ОШ. по ПРllчању,
пре боја окупао. на се 11 зове ~'fuлошева Оања. Ма.ll.О
даље на деСН(Јј страни пута леЖII се.Ю Сам одржа и
у њему раэвалине цркве Самодрже. у којој је кнез
Аазар пред БИТКО:'Ј своју војску причесТио ....
«Кад се Ааб пређе виде се поље:'1 на све стране
гробови. На по сата од моста је ДРУI'И брежуљак,
који на.ШЧИ на онај споменути, на коме се је. ПО
казивањ)', МИАОШ борио. Да је ту крв потоком теКАа
види се отуда. што је цео брежуљ::ш засут турским
надгробним еПО:'lеницима. То је место сада обрас.ll.О
ГYCTO~1 растовино:,I. Даље се готово нигде више не
виде надгробно хумке, него се простире пусто ПО.IЬе
готово до Вучитрна, које је на 2 сата од При ш
тине. Земља је тек под СЮIИ1\1 ВУЧИТРНО:'I ПИТО1\Ia.»
2. В ој н и о п и С.
Од географског створа ЗС:\IЉIIшта зависи љегов

војни значај. а овај ОД.Аучује )'потребу у војном по
гледу. т. ј. сударе ненријатељских војсака. И ако у
Digitized Ьу Google Ј
томе има и неких случајности, опет је З6мљиште меро

давно у крвавим љ у дским сукобима. Географски и војни
поља и јесу што су
ње људски Har,lTl1BeKa
као се ~T његово?,.! ом опису вилети
значај.
шuопа и централног lIOJIожаја у гсометријском и хи
дрографском погледу, Косово поље стоји у вези са
свима знатним деловима Балканског полуострова,
цеАе Европе, па и Азије и Африке. и то:
на север Пазара за
илн ,убије за
3. Путо.м на ааuад uрехо Призрена за Сюџ,ар

.и Уцињ, за Италију 11 јужну Европу;
4. Путо.м на североuстох у Гнuлан-Софuју за
Цариград, IIЛИ ДаКlIју-Румунију; и
на југоuсто Сћ >К5ље-Серез, за
су се RЛравци разниRЛ
сеоба и ш)оода, који су
са севера на југ, са запада на исток и обратно, па

с тога је стратигијски значај Косовог поља био ве
лики од вајкада, на и данас.
Ограђено теснаЦЮlа: Начан,uчхuм на југу. Зве-

чанр;'", . ееоеру, Rознuчк!!м на истоку, а, Аевuчхu.м
на !';осово поље је природно
еуседних ре'к е.шх;ова: јужно
Ибарскч, ~оравски
'CopaBei, а /l,рИМСКИ. и
са.мостално Fiocoecxo војuште.
UIYIlILt:U (
132 .ЮСОВСКА Б~ЈТКА
Тактички значај. - Врата, н;Ј. која се У.Ilаои из

суседних речних С.l1Ивова и војишта у Косовско, у
првом реду имају ве.llИКИ тактички значај, а та су:
1. НаЧ8н.uчкu теснац, који траје 5 часова, почев
од Новог Хана, више старог Качаника., и пут све
поред реке иде.
2. 3вечан.скu u Рогознuчкu теснац на северу,

који ТО.llико исто траје, а.llИ Г.llавни пут В'оди преко
П.lllJ,нине Рогозне.
3. Нознuчкu теснац нешто краhи; пут ИЗ.llаэи
на превоје изме~)у Ситничког и MopaBcRor С.llива,
изнад села Ааб..ьана.
4. Превој Ааuушн,uк на нуту Ћаковичком, а Ауље
хан, на путу Призренском највећУ тактичку вред
ност имају на западној међи Косовског војишта.
На са~юм Косову ови де.llОВИ и места имај)'
тактички значај:
1. Фсрu.ювufi на размеђи Вардара (Аепенца) и
Ситнице. Ту је и же.љезничка станица, а ту III Турци
увек посаде имају.
2. На Гласовину U Арен.у uрвд Грачан.uцо.м, с

Фронтом према Качанику, где је српска војска најпре
БИ.llа заузе.llа ПО.llожај 1389.
3. Носа BeTepuUti. пред Приштином с Фронтом
јужним. '
4. Мазгuт U Газu.местан. на .IIевој обa.llИ Ааба са
северним, а код Бабиног моста на његовој десној
оба.llИ, са јужним фронтом.
5. ГО.Аешкu UО.Аожај.
6. Тен.вшдо.tсх.u uо.tожај који раздваја Ве.llИКО
Косово' од Малог; и
7. 3вечанснu uо.tожај изнад Митровице на .Ilевој
оба.llИ Ибра, са јужним фронтом.
Г
"-"~
','

==================
Општи поглед. - ПОК. Мих. Илијh ђенера.lJlllтабни
мајор, који је дужом пропутовао Косово, .ДО.ll.азеhи '
из Призрен'а путом на Дуље хан и Аип-:ъан, ОЈ.Јакве
је белешке о њему оставио:
«На вису испод хана раздвајају се путови за
Приштину, (.II.ево) и Скопље (десно) .... Леп је поглед
'ка Голешу и даље од љега Jlево на предео Дренице,
ка Шару и целом венцу, и на Косово.
«Прелаз Ситнице је наљужав газ. Ситница са
тихог TO!ta има корито таложљиво. Бродови нису
ТОJlИКО згодни; иначе није велика река, аJl при по
водп,има веома јака. Више газа има на њој добра,
стара hуприја.
«Лип.љан је 30-40 кува велико српско се.ll.О у
гомилици са старом црквицом. Мало више пролази
:пут крчаник од Приштине за Rачаник.
«Од .ilипљана до Грачанице иде се испод брда.
К речицама ма.ll.О силаска и И3.11.аска. Брда су ситном
шумом обраС.ll.а. Се.ll.а су укупна. сироте С.ll.амарице
српске, черкеске и apHaYTc~e. Леп ПО.ll.ожај на Ве
тренику, према Грачаници. ROA .ilипљана је Косово
најшире.
(,Приштина до 8000 ве.ll.. место, збијено као и
све турске вароши. ВаЖ!lО место на ROCOBY, јер се
ту крсте ПУтОви ....
«3емљиште за IЮЉИЦУ и пешадију (око села и
по шумарицама); аРТИ.ll.ерија лаIШ и теШltа. Све је
Косово сама црна омОница.
«из Приштине уз приличну узбрдицу УЗ.ll.ази се
одмах на равно, које ое неlЮЛИКО пута пре.llама. С
.деона пењаље брдима, а с лева ПУН.IIа пољана. К' Лабу
ОИ.llази ое .IIагано кроз шумарак.... До Вучитрна је
-од Бабиног \fOCTa шумаричаот предео, с ма.llеним
1
·1
таласима, који. се расплине према Ситници. Ааб се

гази, само је УR<чiан. Бабин мост лано је отети са
севера. Митровица важно место у врху Косова. као
hуприја на Ибру. На Ситници је дрвен мост; камени
мост остао на суву десно. са пуно ИЗ.lIOканих места.
«Од Приштине до Митровице зеМЉИШТ6 је за

све родове војске згодн~, а нарочито за коњицу.
Око Ситнице је Э6мљиште ТОJlИКО равно, да људи у
својим њивама морају да копају нарочите бразде, те
да одводе атмосферску воду, да им у њивама не лежи.
« Све се косовске реке лако газе, но пред упа

дањем њиним у Ситницу, као и ова каљужаве су,
и због тога само на извесним местима прелазне.
Пут никако није грађен, но онако иде преко

поља од вајкада трвеник. Пред Митровицом нешто
је крчен покрај брда. 3ими, особито у кишно доба,
каљав. Могу свуда ко.... а. Бабин мост је стара Ьу
прија на Аабу. На Ибру под Митровицом добра ћУ
прија. Има газ више по сахаТа.» ....
З. ИсторисItи опис.
Необичан географски створ и полажај Косовог

поља, као што смо видели, дали су му и велики војни
значај, а отуда су се и многи 13ажни људски сукобll и
историски догађаји на њему зби .... и, те му име од вај
када чувеним учинили. Сем тога на Косову међиле
су се не само велике римске области Мизија и Дар
данија, него и касније српска држава са грчком (у
време жупана Бука на и краљева Уроша и Милутина).
Доrаt,ији. - Од важнијих сукоба на Косову

пољу догодили су се следеhи:
Digitized Ьу Google ј
)
279 године Гали или Rелти враhајуhи се из

ДеJlФИ, били су на њему сатрвени,l)
1073 год, грчки војвода Саронита потуче српску
војску ПОД Бодином
. епра м места ПаУ.fJи. 2 ) .
1096 год, жупан Вукан са српском BojCKO\i по··
туче севастократора Јована и грчку војску близу
Липљана, ')
Око 1170 године Стеван Немања пот уче грчку

најаi\IНИЧКУ војску своје браhе у дну Косова. на левој
обали Ситнице. према Вучитрну, (ЮД места Пантина, &)
Око 1365 године, код Грачанице су коби.il 't се је
В)'IШШИНОШt војска са Урошевом и његових при
сталица и "рва одне_,а победу, те В) нашин остао
диктатор у српској држави. $)
1389 године ДОГОДllJlа се је битка између Срба
и Турака на саl\lОМ Лабу, коју овде и описујемо.
~ 1 Нове~lбра 1402 год. био је бој деспот Ви
соки CTeBall с Турцима и с братом Ћурђем на Три
пољу, 01\0 Грачанице, и потукао Турке. l )
6 Августа 1439 на Преображење потуче Исак
бег Авранеэовиh (Евреносов потом.<ш), Новоnрдску
војеку на Трипољу.')
1) На(1 XLIX, 132.

2у ИСТ. српског наро.\а од П. Среllковиl,а 1, 3:;:1.
'1 у подини Зигона (jaI'Ma) ИАИ }{ачаllllка, CTapll КОС:ЈР.',,,· ИСI'. срп.
нар. ОА II. СрећКОВllћа. Т, 203 11 390. Гранипа. грчке цapeВlIHe и Вуканових
эема.ьа IIШ.lа је Црном п.tаIШНОМ .\0 Качаюша (31Iгона).
ДрагашеВlIћ пак веАIl, Аа је граница српске и I'рчке државе ОУ почетку
В.Ја.l.е краља Драгутина, БИ.lа на Носову }I 80,\И.lа преко П.lанине ЖеГОRца.
(Г.шен. XI"V, 78,.
. ~) ИСТ. срп. нар. п. Сре!ковиЬа, П, 19; ГО.lIIШlыща Чуш.ћева Т, 193.
Ст, I108акоонћ.
$) П. ('рећКОВllћа П, 7R1.
1) Ћ. Браllковиll (ЈА Ч. МијаТОВIII,а, Т, 24.
,) 'Гамо Ј, 271;.
Фебр)'ара 1444 год. Дауд--бег 3Г)'рОВИћ потуче

-српск)' војску на Ситни ци. Ј, •
18, 19 и 20 Октобра 1444 год. пропаде Сибп

њанин Јанкn са својом војском пnд Го.леШО)1 ПРС!<IЭ
враго.лијСКОl\l мост)'. Турци С)' се поставили би.ли из
међу ПРИШТlfне и Грачашще; ПРОТИВНИI~е је раз
дваја.ла Ситница.')
22 Декембра 1689 год. код Начаника сатрнен
је немз,чни меШОВИТI1 одред јан 2800 љу ди од Ту-
рака тако. да
.
]е с;})1О
7 љУДII ЖIIВИХ [13:'1<1".,10. s
1831 год. Бошњацн под Хусеин капетанrЈ:\Ј Гра

дачким 11 А.ли-пашом Видаиhю[ пот)'к.ш су Турсн)"
Boj~KY ш)д ве.llИКИМ пеЗИРО.\I Рсшидом код Неро
ДЮlља. 4 )
lIри крају ЈаН)'ара 1/'ј 7 1:) године, а у ОI{О.llИНИ
Грачанице I)ио би решите.llан бој између српске и
турске BojCl\e, јер су предље СРl'ске чете ВСћ до
пр.ле биле до Грачашще, кад су 24 Јануара доби.ле
на.лог, да због наступившег примирија даље не на
предују. И тако не би cyt)eHU) да крваво Косово
јuш један историски догађај забе.llежи.
Само опих поменутих 12 крвавих сукоба на Но

СОВУ пољу, Ki)je је историја забелеЖI1.~а, доказују,
каll:О је оно још од најстаријих ВрС:'1еIШ игра.ло нажну
у.7!Огу, и да су се суседи о њега отимаЛ1. А ко.лико
.ш је још таквих Ao'raq:tja OCTa.110 не при6ележених.
незаПi!.)lћеIlИ:Х .!
1) Тамо, 1, 362 11 3БR.

2) .\сспот Ћ. БраНКОВllћ, 0.\ Ч. ;\lllајатови\i" II, 11 ~-t28. ПУТОПИС.
Ми~ојеВИћа 1, 216.
3) ГО.IЈ1ШЊlща \'1, 164.
~) Г"laСНИК срп. уч. др. КЊllга ХХТ, СТр. 210. Покрети у Босни О",
Ми.юр. Шапчаника.
ЈЮС()ВСКА БIIТ[,А 137
Из горе ИЗ ..южеНIIХ бојева види се: да су се 3

сукоба догодп.Ш у горњем '{рају између Неродимљн 11
Rачаоика, пет су се зби.ш у средини љеговој измеђ~r
Приштине, Грачанице и Гшеша; а 3 у доње:\! крају
између Приштине и Митровице; за први се сукоб
незна на ком је месту био. То уједно доказује, у
колико је горња половина важнија од доње.
у ве:-ш са преДЊИl\l догађајЮlа, помснуhемо још
и знатније Jl.ичности. које су у KpRaBoM ограшју
на Носову своје душе испустили:
1. 3авид најстаријй: брат Немаљин (1170);
2. Кнез 'лазар Хребељеновufi са Југ-Бог даном, Ми
.Il0шем Обrtлиhем и другим војводама (1389 ;
3. Султан Мурат c~ IIРИНЦО'I ЈакуБО~1 \ 13891;
4_ Бановиfi Секула (Јовао) сестриh Сибињанин
Јанка (Хуњадија); Франко Та.ювац, ВеНСДИI{ АОШОII'
ција и Банфије (сви 1448); .
5. Генерал Штрасер и принц Rар.ю Хановс-
ранс"и 11689).
Мучени'ши пак ИСПУСТИt) је своју IIлеменит)'
душу српски краљ Стеван Дечански у 3всчану (3
Новембра 1331 год.); а по некима и цар Урош Не
.м.аниn у Нсро.\им.ьу (2 Декем6ра 1367).
Стари путови. - По Пеутингерщtoј таблици ВОДИО
је стари PUJ.fCKU аут преко Носова, који је всзивао
НИIII са Љешом на Јадранском мору. Он је водио
из А::.tбске долине на Косово и ударио на Vicia1tum
(дан. Приштину.l) Ту се је пут делио у два oгpalН\a
и десни прелазио Ситницу и у правцу Дуље хана
1) По Хану. 1I то око села ЧаГ.l&впцеј & Драгашевиh МИСЛII, да то Вllше

Ilрппа,l& Вуqитрну (Г.lас. XLV, 7:!'. По правцу пута и географском створ,. I
зем.ыЈтаa NИ смо за прво )Iњење.
1
13" КОСОIJСl;Л BliTKA
~=====
ВОДИО Призрену на Theranduj а леви У3 Кооово ВОДИО

У Ulpianu негдашњу знам{'Ниту варош, а оадаље
сеJlО Аипљан, и даље преко Rачаника у Всорја
IСкопље).
Сем римскога пута у средњем. веху ПРОВОДИJlИ
су l\РОЗ Косово ови важни трговачки ДРРЮВИ :1)
1. И3 Хрватске прено Сарајева. Вишеграда, Сје
нице, Новог Пазара, Митровщ~е, Вучuтрна, Прuш
тuне, Аиuљаиа. Rачанuка ;Ја Скопље и СОЈ1УН.
2. И3 C~JeдepeBa преко Јагодине, КРУlllевца,
Јанкове RJlисуре, КУРШУМJlије и Подујева за у Прuш
ТННУ И даље 0значеним путовима.
Ови су лутови ВОДИJlИ У ГAaBHO~ са севера на

ј)т; а други еу водили са запа.Ј,а на исток и са
овима су се на Косову укршта.tи, а ти су:
4. И3 Уциња "У.lЩина, ДУЛЧИ но) са обале Ја
дранск()га мора преко Скадра. Призрена, IЮД Дуље
хана иэбијао на Косо[ю, а IЮД Аuuљаиа укрштао
се је са првим ПУТО~I и даље водио. на Јањево, Ново
()рдо. Мораву, 3непоље и Средац.
4. И3 Анти вара (Бара), Будве и Китора, преко
Брскова (дан. Плаво), Пеh, на Аuпушнику улазио у
Кооово, за llРUШ7'ШiУ, па преко Мр амор а за НОВО
брдо и даље описаним правцем.
Ови стари путови д.МИ су, као што CI\IO видели,
правце и данашњим путовима.
Још да поменемо, да је по Милојевиhу за време

Не1\laниhа водио И3 Ма hедоније за Босну стари пут,
који је од Аипљана у лево окренуо, код ВраГОJlИ
ског моста прешао Ситницу, па одатле IIuпео ое на
1) Die Handelsstrassen und 13ergwerke von Serbien und Bosnien wiihrend

des mitt.lalters von Dr. Constantill 10В. Jirecek. 1879.
Digitizedby Google
/
КОСОВСКА БIIТКЛ 139
~~=====================================
Чич:щицу и њеним гребеном водио даље преко Ибра

у правцу Трговишта (Новог Пазара).
,Историска а1еста. --'- Почев са југа на север,
како Ситница тече, на Косову имају своју историју
следеhа места:
1. Rачанuх')' ~гр.чки Зигон-Јарам). Још од нај
старијих времена утврђено место, јер је брани~
пролаз из Мизије у Дарданију. И Грци су га утвр
ђивали против Срба. Им~ му је и . постало због тес
нога места на коме је.
2. Неродu.и.ъе. МИЈюјевиh вели, да се је за време
Неманиhа эвало Роди.м.ље или Породu.мЉ8, а од смрти
цара Уроша прозвато је «(Неродим..ъе.» Ту су би.ш
летњи двори Неманиhа, а ту се налазе (у гор. Не-,
родимљу) и остаци старога града РОДИl\1ља и више
цpK~Ba (св. Аранђел, св. БОl'ородица И др.) Нема
.IIепшег места на це.llоме Косову од. онога. где је
Доње Неродимље.
3. Сврчuн .IIетњи двори Цара Душана у дну р.
Шљивовке.
4. Нехудим. место И предео. Некада је ту БИАа
рударска варошица. .
5. Пауново UОЉ8 с обе стране Неродимке не
колико часова пространо; на' њему су српски кра
љеви гаили паунове и Фазане, па отуда му и име
остало.
6. Аиuљан (Lipiana или Lipenion), који је цар

Јустинијан утврдио и назвао га Justiniana secHnda.
') М. С. ~IIIАојевиЬ ве.Ш, да је I{ачаник гр<ц СТ<iрnие Новака, аАП жи
ВОТОПКС Деспота високог Стевана од КинстаНТlIна ФIIАософа тврди, да је неки
Новак живео у граду Те,,'Чу на р. Теllској, на 1'12 час Вllше садањег се.4а
Темске. где се и данас РУIIне на стени виде, у једној ужасној К.1ИСЈРИ. r,\e
је са CBlljy страна тешко UрIIСТУПИТИ. (Путопис Ј, 208; r.laCHIIK XLlI, "92)
С тога М. Ћ. Ми.lиЬевиh умесно пита, да АlI је Темац боравиште Старине
Новака lIАlI Новака Дебељака? (Годишњица IV. 235).
i Digitized Ьу Google
~
Ту је БИ.1а владичанска СТОJlищt. одаКЈЈе је прешла

у Грачаницу; сада сиротно село.
7. Триuољ, који ie пре српске периоде 1I0рушен,
па као ра8ваљина ПР08~ан «Градац)). 11 по љему се
поеле назва.llа река п црюза Грачаница. ')
8. Јањево некада знатно рударско место, :l сада
сирuмаlllНО арнаутско село
9. Грачанuца село и манастир. који је подигао

Hpa.IД МИ.llутин. Црква је велика и дивна, слави ве
лику Госпоин)'. Ту је нuјпре био сарањен кнсз Лазар,
па је одатле Пl 1 ('нешен био прво у србијанску, а
посл(' у сремск)' Рав,IНИЦУ. Манастир Jlежи па ЈЈевој
оба.ш р. Грачапице.
Од Грачанице до Липљана и При:штине по 2 часа.
10. Прuштuна, у љој су често срrrски краљеви
становали, наро'IИТО краљ Милутин. Има 12 лепих
џаМl1за. које су по причању, турске ВЛ<lстеоске жене,
ПОДИГЛО 8а СПО1\lен својЮI 113ГИНУJlИМ мужевима на
:КOCOB~'.
11. Са.м.одржа, jeAua ВИДllе руине некада чувене
Самодржо цркве, код ноје је кнез Ла8ар с војском
био, но коју су Турци ПОСJlе битке 11 oРУШIfJl 11 , а Јашар
пашаразнео јој ка1\lење 8а гр<lђење водениЦс. Црква
је славила ев. Јована Претечу.
12. Вуч.UТРН (VlkаnоПi са нешто :шдине и ({)' ЈЈа
на У:1вишеном .месту у сред варошице. Народ вели,
да је то град Воиновиhа ,Вукашина, Пеl'рашина 11
МИ.IIоша).
13. 3вечан (3вечај, Sphenzanion) град, у коме је
за време краља Милутина била епископска СТО.llица,
1) драгашеВl1ћа »РеЧНIIК геОГР~ФС"О-IIСТОРIIСI<II сТр. I ОО. ~Iи .lрЛШ)lО

да је Трипо.ь пре IIЗlIеСНII простор эеИЉllшта, а не обllТflО место 6110: јер је
(Јн за ..р.ао своје ш.е 11 ПОС.,е постанна ГрачаИlще. 11 1l0миње се у суко6има
-Срба 11 TyraKa за' Bpe~.c BIICOKOr CTcnall~.
г
I
=~~--~~-- ~~=--=-
KOCOBCI>A
- -----
БИТКА
-=--~-~-=--=-~-~-~~~~~
141
па тек после у Вучитрн премештен а У 3вечану је

био и краљев двор. Ту је била и ј.еДН<1 од најста
ријих аркава св. Ћорђа. (Гилфердинг).
14, Чuчавuца је плани на, која дели Дреницу од
Ситнице, и дугачка је неколико час()ва. Милојевиh')
вели, да је до Косовске БИТf,е било у њој преко
10 манастира и цркава са 4 градиhа: Градина, Горњи
и Дољи Стрелац и Дујевац, и да је кроз њу водио
пут, што је везивао Босну са. МаhедонијОМ.
15. Треuча више Вучитрна у П.llанини, негда
знэ.менита рударска варош. а сада саме развалине.
16. Жеговац, Велетје1i и Бутовац на источним, а

Јелеч 11 rocuofjU1i град на западним брдима што огра
ђују Косово, јесу све руине градиhа, у којима је
некада богата и силнu српска властела живовала.
Све то показује и важност и лепоту Косовог
поља. 3а све види приложену карту Косовог поља.
VП ..
в и т к а.
(сл. UАА.нл)
Веома тешко је одвојити саму битку Од вели

ког дела Милошевог - убиства Муратова ј шта више,
сви историци и разни књижевни извори више говоре
о овоме делу, него о самој битци: Милош засењује

цеАУ битку величином IIожртвовања и својnм ПЈIeме
нитошhу.
ААИ, ми морамо ово дэ ра:здвојимо, и да говоримо
најпре о битци, па после :засебно о МИАошевој хра
брости и самопрегоревању.
1) Путопис 1[, й4 -: 10. То је ве.lII, друга српска Света гора, јер је

прва би .. а у Цриој п .• ани ни t Црној гори - проэваној Карадаг од Турака
Ву, на ток битке уп ..швише одвећ много рао

поред И употреба војне онаге, па о тога треба нај
пре да '}идимо бојне поретке оба противника.
1. Бојни nоредэl\. ТураЈ\.а.
њ!\х узимамо прве, што оу ОНИ први и напа.llИ.

Приликом прег ..щдања туроке војне организације
и тактике, виде"ш смо, да је Мурат ПРОШ.llе године.
~' боју код Ин.оније (Коњаха. усвојио био један
бојни поредак за своју војску, lюји ое је кроз чи
тав век одржао, оа ма.llИМ изменама нрема савре
меном наоружању.
ХЮfер по Нешрију, а Цинкајзен по Сеадедину,

~Ћa)aMHO допуњујуhи се, овако оа ма.llОМ изменом,
описују бојни поредак Турске ВОјоке на Косову:
1, У средltl-iU (цеЈЈ гру) био је СУ.IIтан Мурат са
својО)1 гардом. Десно од њега ве.llИКИ везир Али
паша оа Сипахом, а .IIево од султана беглербег Ти
мурташ оа Си.шхдароч. Пред овима Јаничари.
2, На десном КРИлУ еВРО[lCке (руме.llиске) трупе,
којима бејаше Г.llавни КО:\Iандант принц Бајааит. Под
његовом командом били су: Евреноо бег, I{ypkara
отарешина Азаба, Јакши-бег, Инџе-бег и Б~l.llабан-ага.
3, . На левом крилу БИ.llе оу азијатске (ањ.lДО.llИ
еке) трупе, којима бејаше главни liOMaHAaHT принц
Ја1iуб. Под његовом (имаНДО)1 били су: Сариџе паша l )
1) СаРllџе пашаDО Нешрију је 6110 ко"андант одељења из Ај.щна 11

Сарукана, .IaK.16 из Азије; а по Сеа,.\едину, IЮЈе су и Хамер 11 Цинкајзев
уевоји.1И, он је 6ио командант l!ионuра; по Xa~lepy Сариџа је 6ио на Ае
вом, а по ЦИНI(ајзену на .leeHO'1 I(РИ~У. Нао што е"о ви,.\еАII "0"\ наоружања
турске војске, ОНИ на Косову нису има.1И 1lIlОнира, И С тога је lIешријево
мишљење вероватније, па смо га 11 ми усвоји.ш. Оно је још и Ја то поу

зданије, што је писано' при "рају XV, И.Ш у почеТI(У XVI веlЩ, (О l{незу
.lJ.adapy сТр. 2ј2). док је Сеце.\l1Н и,ш Са,.\у.ll1Н писао у пос.lе.lњој чеТВРТII
XYI века, а Со.tаl(заде, на кога се таlюђе Хамер позива. у ПО.IOВИ811 XVH
века IГЩllшњвца Х, сТр. 251).
·;-"" -
КОСОВСКА БIIТКА
заповедник трупа из Ајдина и Сарукана, Ајне-бег,

Иђит-паша, Тавуџ-ба.llабан и Хамэа.
. Хајдар заповедник справа метних био је пред
среДИНО:\1, код Јаничара
4, Пред це.llИМ Фронто~{ бl1.ю је распорсt)ено
2000 стре ..шца, којима је на десној ПО.llовини 60ј
нога поредка :1аповедао Ма.llltOча Ха \IИДОВИћ, а на
.Ilевом КрI1Л~ Мустафа Че.llе6:1ја ;по Нешрију).
5, у резерви Нешри помиње некакве трупе Аг
рига, Јокијане и Орду Паз;}рску.
Ту И!\I је б.llИЗУ био и стан I.югорј са пртљагом.
Ми . смо самn једну нромену УЧИНИ.llИ у овом
турском бој НО:\1 поретку у томе, што смо европске
трупе ставили на десно, а азијске на .116ВО KplI.IIO,
противно, него што је у боју код ЉЮНlIје бll.ll0.
Ово је УЧllљено с тога, што смо више верова.llИ
Нешрију. као најстаријем турском I1СТОРИКу, него
оста.llИМU (Садудину и СО.llаКЗС1.диј, а по ње:'IУ су
азијатске труне под СарИЏО:'1 паШО~l БИ.II6 на Аевом
кри.llУ. Ово још И с тога, што су азијаТСltе трупе,
нарочито васа.IIСКС, БИ.lе много САабије од европских,
па су се као такве ПОЮЈ.за.llе и' на KOCOB~' и касније
КОА Ангоре 1402 (Хачер 1, 316 и Цинкајзен 1, 371).
На ПРИ.llоженој карти КОСОБОГ поља обе.llежен је
норма.llНИ бојни поредак турске војске на .IIевој 06а
АИ Ааба са црвеНО:'.1 бојом, и то овако:
l\ десно КРИАU \Бајазид!;
R .IIево « (ЈЈ.кубi;
В центар (ВС.IIики везир 11 беГ.llср6ег);
r С)'.IIтан с I'aPAOi\1;
Д Г Аавна pe;~epBa и CTUH .турске војске.
Ми.lOllI Мп . Юјевиh (путопис 1I, 20), по народ-.
ном предању на Косову, наводи; да су Турци са
l
260.000 војника заузели цео простор од Копаоника

преко Подујева до планине Мрамора, с обе стра
не Ааб.\;
СПРЮI ГРёlчанице, око 11 иза Дрена, . било је

80000 кољаника Арапа;
20000 најЉУћИХ коњаника Черкеза стајало је

око Бабуша, спрам је::зера, крји су решили битку;
ИСlIОД Голеша силан BAax-ААија са Ј 0.000 ода

браних коњаНИI;а, d 2000 на самом Голешу;
По планини Неродимки и СИРИНИћУ 20.000.
И тако турска војска би имала 392.000 вој
ника, од којих је на 372000 "$' еамом боју учес
твовало.
Али, ми смо виде.1И, да толики број IIИСУ могли

Т)рци имати, а нису ~;огли ни ДОПИР<:lТИ дО I\опа
они ка, јер би Оllда били за леђима Српској војсци.
па с тога ово и остаје само као «народна прича».
2. Бојни пореАaI\. Срба.
Све што о TO~le знамо, црпљено .је из турских

историја (Нешри, Садудин и Солакзаде), којима су
се Хамер, а по њему и Циннајзен СЛ)'жили; а И8
њихових историја прешло је и у наше списе о 1\0-
совClИМ боју. И заиста тешно је мењати нешто што
је познато без нових aprY~lelJaTa.
Ну, ми смо, с поглеДО~1 на ток, а нарочито на

последице Косовске битке, учинили једиу малу про
мену у бојном поретку СРl1ске војске, коју ћемо
касније и оправдати.
Тако, 110 нашем нахођењу, целокупни бојни по

pt> дак српске војске на Косову био је следеhи:
КОСОСКА БИТКА
__ t- __ ~ ~t::::::::..=...-_-:..:.
145
1, у средини (центру му) Itнез .1азар са својом

стражом. Ту је ([о свој ПРИАИЦИ био ст;iрешина Југ \ .\ ~.
Богдан са својЮI Југовиhнма и ГЈ1авном заставом

(БОlI1ко-Мн.1ИDоје Југовиh). Ту су вероватно би.ш и ..
' ~
његови сестриhи Стефан и Лааар МУСllћи. ту Крај· : ",' ~
мир (КрајIЮ) и Да"мњан ОАиверовиhи, сви со, својим

оде.IЬењима, као СРОДНИЦИ и наЈоданији кнезу Лазару. .а-;
2. На десном КРИАУ заповедао је вероратно чу

вени војвода Дu.и.u-грије Војиххови!i, кnји је ПРОШАе
године l)OMaHAOBao српско){ BojCKO~1 КОД Пнрога.. и
који је и код TtpaKa био чувен са своје храбро
сти IНешри). На том крилу, ПО свој ПрИАИЦИ били
су: Милош ОБНАиhlЈ са МИАаном Топ.ШЦО)f~) н Ива
ном Косанчиhем, ПаВАе ОРАовиh, Дамњан Шахино
внћ н други наШIl '.ЈуВеНII јунаци.
3. На ..tево.w. КРИАУ за'IOведао је босаНСКII вој

вода В.ilат'Ко В!I'Ковu!i са Бошњацима, а ту се је на
.Ilаэио и бан Иван Хорват, који је у Босну пребегао,
па с њиховом војском И на Косово дошао"
1) Пре кратког времена сазнаАОСIIО 0.\ г. мајора Јов. попов •• hа, .Iа
ваРОА у оКо.ШНII l\:рушевца прича, .\а је МИАОШ ОБИАИ\, РО.lом 11З јеАНОГ
сеАа БАИЗУ }{рушевца, па ка1(0 је ('ио веома стасит 11 крупан, то се јеАна
0.1 ћеР1Ј ииеза Аазара за.ьуби у Јьега ВИАеh. га на сабору, Ila је због тога
узет у ДВОР ,<Вежев, поотао в.1аотеАИН, зет, па и војвода. Ово наВО.\ИIlО само
као јеАНУ вероију више 0.1 пореКАУ јунака Оби.шhа.
2) Накнадно ПОАаUJЈма, које омо haBE-А'Ј о МИАану 'l'ОI1АИЦИ, .(ада омо
ГОВОРИAJI о знаТIIИИ Аичноотииа у српокој војОЩЈ, ,\обротом г. иајора Ј.
СИМОIIовиhа имамо АОАати САеАеће:
Између сеАа Станца и Тмаве l1а среАокраhи, lIа је.lној УЗВЈ1WИЦН
ПОреА Коњушке реке, ИаАазе се разваАllне, које нарОА З0ве «ЦРКВИlJJте" 11
арича, Аа је ту БИ.lа црква М"Аана ТООАице. Иоточно ОА ЦР"В8ШТ"1 је извор
ОА з0 ЦеАЗ. ТОП.lоте, 11 нарОА l"а зо .. е uзвор "~ЦAaHa ТОUАuче.
Све је IIреАње г. CJlMOHOB1Jh .IИЧIIО lla самоме меоту оаЗllао (јА 0';0.1-
вих 06ЈЈтаоца.
Ово преАање Ааје већу вероватност 1I0pe.",y MJlAUHa ТОПАице.
КОСОВСКА БJlТИА ј(Ј
1
146 IЮСОВСКЛ БИТКА
~~~~~~~~==== ~===============
4. У резерви био је зет кнеза Лазара Вук Бран

ковuп, и према веАИЧИНИ це.-1е српске војске могао
је имати 6-8000 војника.
5. Пред војском би.,Ш С)' избачени стре~ци, као
што Исшри веАИ и као што се мора претпоставити.
Он још веJlИ. да СУ Срби своју кољицу избаЦИАИ
пред пешадију.
Стан са пртљагом био је око Само држе цркве.
На ПРИJlоженој каР'Ј и Носовог поља обеАежен
је бојни поредак српске војске на Д8«ној обаАИ
Лаба ПJlаВО~1 бојом и то овако:
I Десно кри.ш (Димитрије Воихновиh) ј
G Лево КРИJlО (ВJlатко ВУКОВИћЈј
I Центар (Југ-Бог дан) ј
r Кнез Лазар; и
А Резерва (ВУК Бранковиh).
П pe:\la овакоме распореду српске војске може
се .АаКО знати, и из којих су српских крајева БИJlИ
борци са својим старешинама, на свакоме КрИАУ у
боју носовскоме. Тако БИJlИ су:
у средин.и и око н.неза Лазара Срби из це."е земље
пробрана гарда), са :\ШЈIOГ }{ocnBa и из ТОПАице;
. На деСfЮ.\t КРИ.-1у; Шумадинци, из Подриња,
Старог ВJlзха,1) Браничевз, н.уч Еа и Поморавља;
Иа лсво.м НРИАУ Бошњаци и Хумљани ј а
.у резерви н.осов.љани и ПОДРИМЦИ, све нрема
распореду њихових старешина. -
По М. С. МИАојевиhу (Путопис II, 23!, Српска
војска БИ.ilа је овако pacnopet)eHa:
Од Самодрже па до Ситнице и окрајцима Но
паоника 30000 тешких lюњаника ј
Више љих на ПА31ШНИ Грде чу под Вуком 25000
пешаК<l и 12000 најбољих ОК.-10пника ;
1) Г. н 11\{. By.IOBlIIi пенз. раЧУНОIIСП. ПРllчао MlI је, Аа се и с&,Щ У
У Драгачеву уз реч у хваАll говор .. : како је JlЗ Драгачева 300 саба.ьа на
Косово отиш.,r.
ј
КОСОВСКЛ ВИТКА
Око Самодрже, средина српске војске 45.000 ;

На Копаонику до Подујева 13000.
Свега 125000 војника, од којих је би.ю 42000
:кољаника.
А.lШ (ЈВО је казивање само «народна прича»,

јер је напред доказано, да кнез Аазар није могао
·имати више од 35.000. Ну и ако су ови бројеви пре .. ~
терани, опет у сравњељу са И3.11.0женим бројевима о

турској војсци, показују прави",ну размеру Срба
према Турцима. т. ј. 1: 3, као што смо и:а своме
.месту са раЗ.lJ.Oзима изве.ll.И.
Овај распоред Срба не би могао постојати по

ред раније 0значеног рэ спореда Турака, по народ
)i
·ном казиваљу, jOLD и с тога, што би се одељеља И г'~
српска и турска заједно ныаЗИ.ll.а на Копаонику и

око Подујева-, а то никако није МОГ.ll.О бити.
Ове распореде по народној причи ИЗ.ll.ажемо
-овде само ради целине навода свију извора о томе. -
На доњем крају .ilаб тече по косовској равници
и ... ако се је могао преhи; а.ll.И на горљем крају,
према десном турском а .II.евом српском КРИ.ll.у, Ааб
је уривен, тече теснаце~l, оба.ll.е су му ВИСОI,е и опер
важене брдима доста стрмим, па с тога му је пре",аз
отежан. То је УП.ll.ивиса.ll.О и на ток битке, па за то
ваља ово на уму имати. Још треба знати и то, да
на .доњем крају Ааба, више утока, десна - српска
оба.ll.а надвишава .II.еву турску, па и ово је би.ll.О од
утицаја на ток боја, као што ће се коА саме битке
боље видети.
8бог оваквог об.ll.ика земљишта природно је, да
су обе противничке војске веhи део своје коњице
постави",е у равници, б",иже Сптници (Срби на десно,
.а Турци на .II.ево кри.ll.О), где је за њено д~jCTBO угодно
10'
"Iес т о било; а пешадија је, из истих узрока опет. I
веh ин ом бачена била на противно крило. I

Сад је на реду да објаснимо~ за што смо на
дес ном КРИJlУ 'означили за ГЈ!аВlIOГ заповедника Аи
:ошт р ија ВОlIхновиhа, а не Вука Бранковиhа, као што
тур ск и историци наводе, и као што су и неки наши
исто рици писали. Разлози cry ови:

1. Као што Ье се из описа битке видети, десно
срп ско нрило потисло је и поч·кло Турке на левом
кри.Jl У, али када су Срби на томе крилу касније над
моЬн ом СИАОМ TYPCKO~I опкољени и потучени били,
није се скоро нико са тога КРИJlа жив куhи повратио,
а т о са Вуком није било, што значи, да на том крилу
ниј е могао ни бити.
2. Што је Вук као зет и искусан Bojl30Aa, мо
гао ВРЈ!О вероватно бити постављен за комавданта
рез ер ве, која је била засебна и која је имала битку
да реши, па је и поверена сродни ку и зна"енитом
вој в оди.
3. Што по народном предању у Копаонику, Вук
је по сле битке, на његовим огранцима засецао пу
тов е и стајао је на пут Турцима, да даље не иду;
а т о не би могао чинити са трупама, које су нај
жешh у борбу издржале, као што је на десном крилу
било , због чега је садања Србија ПОСАе косовске
бит к е закукала и у црно эавијена БИЈ!а (види Цр
нуЬа И т. д.).
4. Што се такав IIоложај Вуков у косовско}
бl1Т ЦИ слаже и са народним песмама.
~. Да је војвода Воихновиh могао добити тако
важан положај, доказ је његово момандовање са
мост алном војском прошле године око Пирота. А да
је на томе крилу био тврди и то, што се после битке,
,
КОСОВСКА ВИТКА 149'
нигде више не помиње, а што значи,' да је у томе

окршају на HOCOB~ погинуо; јер се не може прет
поставити, да тако одличан војвода није у овој ВР,
Аикој битки ни учествовао. l ) -
у таквом дaКJle, обостраном распореду сукобпле

су се две СТ[Јашне војске и пролиле силну крв, колику
је ретко хисторија забележила.
Да видимо како ј е то би.llО?
3. Б и т I\. а.
И аIЮ се многи књижевни извори слажу у по

. неким подаЦИ\fа о самом току ове битке, опет се
у многоме и раз.шкују. Па с тога биhе најбоље, да
најпре изллжимо и све ове изворе, у колико се битке
"
тичу, па тек после извешhемо како је, преr.Ја

љима свима, целокупни овај крвави догађај најве
роватније текао.
1. По турским изворима ;2)

Нешрија (од 1481-1512 живео, а писао y~o-
I
четку XVI века) вели, да су на заповест Нончареву
\:СУАтана Мурата) стрелци почели бој, али .неверници
стајаху као гвоздене горе тврдо, но кад је превећ стријела за
дажди.ю, почну се мИцаТи.... На једном невјерници HacpH~' на
стрије.ще с лијеве стране, потјерају ИХ назад, 11 од наприједа
их нападну, те им редове удвоје раСПОАове. Исто тако разбију
11 орду - Пазарску, која је од острага стајаАа .. За леђима БИАа
је овчарица, која се напунила MpTRar{a .... Муле, кољи и пртљаг
се заплету, те се тако онима пут затвори и не могну побећи,
1) И. Руварац (о кнезу Лазару, стр. 358) наВОАИ Аа је Вук заповедао

Аесним КРИАОМ, (слажуhи се с Нешријем) а војвода Димитрије ВОИХНОВIlЬ,
Аа је био у средини војске око кнеза Лазара; аАИ не објасњава, на OCIIOBY
чега је извео овај закључак, као год и о величини српске војске (60.000), па
с тога и не можемо ништа о томе реhи.
2.) у изворе ми стављамо не само ориђина.ше, савремене белешке и
списе, него н каснкјерасправе и историје, које су по савременим беАеш
кама и списима израђене. У томе СИИСАУ и ИdАажу се ОВАе разна књижевна.
мњења као извори за саму битку Косовску.
1
150 КОСОIЮКА ВИТКА
него б~'АУ I10убијани и остану као мучевици 8а вјеру на 60-

јишту. Тако кевјерници аобuједе цuјмо "щiево крu.щ а са свијех
страна ПllAе ДУХ, кад се зачу брука ..••
,,0,.., бубњева, труБВАа и СВИРаАа, од вике коња и Д08И
паља 'људи некоји пустише душу. Ријечју два се мора сдруже
туде, мачеви засијају као ватрене муње. Вјетар од сулица не
могаше Аухати, а кад коњи у поток загазише, немогаше овај
протећи; стријеле падаху С неба на земљу IЩО из оБАака ; ја
укање и помагај са земље се на небо нао дим успињаше; мач
удаРIl о мач, сулица о СУЛI4ЦУ, ђорда о ђорду. О,." звене ма
чев!! и штропота удараца као и од вике и xajHalьa ДИlJсаше
у гори звијери, а анђели на небеСЮIa зttборавише на своје
пјевање у слав)' Божју.
"Повећавајући се ма.Ю по мало сила невјерничка ума..ъа
ваше се број оних, који још У боју не бијаху. Бајазит Кан не
макну се, као ни гора с десне стране, него како је достојно
остаде на свом мјесту миран. Виђаше он, да се (Л'вар аро.ми
јеК1Џ,а, u да је .ма"И фа.tu.l/,О, те 6и Ис.л.а.мска војска cacвujeм
аотучека 61Џ,а.
»На једном позивачи - БОЗОНЏllје стану викати: «Ој ви,
борци за вјеру, што ви ту стојите. Невјерник је потучен и
бјежи 1"
» Та,."а изненада насрне Бајазит СИ.IНО и напрасно' као
м)'ња на невјернике, и као што пук удара на овцу, и СОНО
врану обара, тако он ш њима се срази... У диљ почне распрш
тавати невјерничку војсну. Чим то види Али-паша нападе»" ..
а томе су примеру следовали и остали тур(жи номанданти. Ба
јазиту ноњ носрну 11 паде, али му одма другог коња доведоше.
Нешри овако эавршује опис боја: »И она војска,

што но се повраћала у бој, виђаше, да су ИСАамовци надја
ча.llИ неnјернИI<З, охрабри се дакле из нова, обрати се назад и
I
станР, мачем невјернике бити, вичући висонијем гласом: "ААах " !
је највећи 1«, узму ИХ опет под своју руну И тако ИХ побију.
да таквога пораза од памети људске, ОД како се бојеви бију,
није могдо биТи.... Још дан ке забе, а ве!i је БUАВ ароаВА8
невјернuчка вcdска; на бојИIllТУ су се ПОАИЗаАИ 6режуљци по
убијаних, а гдаве су се као кремење на земљу скотр..ъаваде» .1) ...
1) Извори српске ПовјеСНИllе, с немачког превео Андрнја Торквато

ВРАиt" свеска Ј, стр. 85-88.
г
КОСОВСКА БИТКА 15!
Сеадедuu (СаАУАИН, писао у последњој чеТВрТIl

ХУI века), а по њему и Немац Цuuкајзеи, овако
описује битку:
»Лаки Османски стре.ЩI1 отпочеше БОј. Тешко наоружаllа
српска пешаДl1ја стајаше као стена. О обе стране беху МРТВII
и рањени подједнако знатни. ДУl'О се је БОРИАО без ОЧИГАедног
успеха; најзад пођоше Орби на јуриш, пробише бојни поредак
Османски, и доведоше њихово ,lево ItРИАО у страшну эабуну.
)Ј Eet. се чињаше, да се победа КАqпи на страну невер

ника, KI\A се Бајазит, и:звештен о опасности, баци као муња
са гвоздеНIIМ 6уздованом у сред ГУНГУАе и својом руком побl}
многе српске вите;юве неокретне у њиховим ОПКАОП~:'Ш. Ње
говом примеру САедова.Ш су и други турски заповедници са
истом храброшћу, и страшно беше крвопро.шће, којим, Турци

у ПОСАедњем часу зuдобише тешк)' победу. Крв правовераца
и неверника тецијаше реком и на да,ICКО Iюкриваше бојно поље
са ГАавама изгинулих као леја разнобојних Аада .
• Met)y fюгинулима на,\азu.ше се и Лазар Кра.ь СРПСКII. l ) Нај

већll део савеэника, који непогиБОlllе од мачева и буздована
османских, падоше у ропство и бише оковани." 2)
2, Не.ма'Чкu извори:
з '
Хамер) вели: .БИТIШ је већ беснида, и већ се натраг
повуче .Iево крило турске Bojclte, l\ад му Баја~ЈИТ у помоћ до
лети, буздованом разбијајуtш непријатсљеве г.Јаве.« За тим по

'Сеадедину казује с.!lИКУ боја и дело Милошево, па
наотав..ъа: »Међутим је Мурат, при овем том што је смртну
рану задобио, опет имао довољно 'присуство духа, па је издао
даље заповести за довршење победе. Лазf1.Р краљ српски буде
ухваћен и под шатор Муратов доведен, и Мурат му умирући
смртну пресуду изрекне« ...
1) Сеаледин (стр. 151) вели, да је кнез .1аэар умро од p~He, коју му

задаАоwе неустраwиви војНИЦII.
2) Цинкајэен 1, сТр. 261.
') Хамерова историја Т, 210.
Digitized Ьу Gdogle
Цuн.хај.зена смо већ навели код Сеадедина, а

Rаузлерlј овако описује TUl{ боја: «Обе војске у један
,мах 11ОчеЈЈ.е су IЈаllаД:lТИ, и дуго се није 8на.ю, која је јача.
I-Iапредова.!е c~· обе војске и ЩICУ нигде поп у штаЈЈ.е, и тек кад
,Јево 'српско I,РИ,IO 110,1, краљем босанским потисне десно турско
кри.tо, ово ставе ПОПУlIJтати. А ..ш Talio ие потраја дуго, јер на
скоро затим и среда и десио кри ..1O српске IJојске стадс IIО1I1'Ш
тати, те с тога удаРl1 страх и у ЈЈ.ево српско КРИЈЈ.О, нз стаде
н оно ПОПУlUтати. Срби и на десном кри.ЈУ почеше оштро да

нападају lIа Турке, на их и потискош~ 11 1I0реметише љихове
р.едове, а ..Ш царевиh Бајазит на 6[130 затим, дав Турцима сјНЈ
примера храбрости, успостави опет ред у турској војсци, на
падне свом жестином на ернс ку војску те ова стане узмицати.»
у том трен) т К)' МН,IIош се појављује и убија Мурата. Мурат

ј е још издавао НСНС наредбе и YXBailellor кнеза Лазара и неке
војводе посеку још ЈЈре,\ ЖIIВИМ Муратом.»
3, Од фраnЦУСЮlХ историја навешhемо само опис

Т: AOK::Ie,2} који је брижЈЬИВО и са познавањем свију
главних извора израдио историју TypCl\e царевине.
Он између осталога вели. Щistоriе 1, 244-245):
«Стрељци отоманске војске, који беху у првој ЈЈ.инијll,
отворише бој IШШОМ од стрела, које на непријатеља бацаху.
1) РечН1Ш знатнијих битака 0.\ !{ауз.lера IIIIС»О ~Q,г.1И '!об1IТII, н ово

наВОАИМО оамо колико је ПРИltaзао «Одјек· бр. 63, за t887'тодииу. (Wбгtег-
buoll der Sshlacllten, Уоп F. У. Kausler. 4-1, 8~t). \~
У опису боја I\ауз"ер се јако разликује од отарих изво а, 11 IIЗГ.lеАа
иам, да Је овакав то" БОЈа произвољно састављен.
Кауз.аер ие заолужује ве~ику пажњу IIИ по томе, што веРУће у бројну
.превагу Срба, в што ве.ш,· да је српска војска би.ш lIа Аеnој обаА;"" Ситнице
у равиицв, а турска IЈа Аесној оба .• И по брдима, »I,aKaB ПОАожај\заузима
с"абија војска.« А то није у lIСТllНИ БИАО, јер је Ааб АеАИО обе вој ке. Он
шта више наАази, да су Турuи тада IIма.'III и 'ГОlIова иа Косову; а
напред ВИfе.!II да lIије мог Ао бити.
Све ово показује, да излагању l{аузлерuвом не треба вере ПОIlАОИI ти.

2! ПО ДОКЗII У ТУРС/'ОМ бојно» поретку pYMeAllCKe трупе БИ,'lе су la
Аесиом, потпомагане Азебом и Сипахом, а азијатоке трупе на левом КРIl.I~.
ЈеничаРII, СIIАIiХАари 11 4 буљука гарде СУАтаllОВС окружаВАII су ~lypaTa. ~
Нека' је ово једна потврда више бој1l0ме поретку, каио C~IO ги ми 11
..10ЖИ.i.Il.
.•.
Г
-О,
о' ,
КОСОВСКА ВИТКА t 53
А.1И ОВО не потраја на, ДУГО ј Срби напаАоше жестоко турско

lleBO КРИ.40, и ово не могавши издржати удар поче се ПОВ.4а
'!ити СВОЈОЈ резерви. Мурат ПОП.4R1l1ен, да несрећа овога КРИ.4а

не распростре општи пораз, заповеди Бајазиту, да Ga једним
делом својих Tr,yna оде брату у помоћ. HajKpahl1 пут, да се
ова цељ постигне, беше, да. се пресеqе бојно поље, и да се
непријатељ с крила подухвати, у тренуту, кад јс qе.40 његових
. колона, зањато војском принца Јакуба, и који, ма да је прИНУђеп
био да се пов.ШЧИ, брањаше ,стопу по стопу свој положај. Ба
јазит одма то и учини на челу Сипаха.
у томе моменту МИJiОШ убије Мурата, R како,

то ћемо опширно видети, када будемо И3ЈlaГRЈ1И «деЈ10
МИ.i1Oша ОБИ.1иhа.»
«Цар .ilазар, који је ово [Јажљиво пратио, ПОГОДИ HaMep~'
Бајазитову, И да би ДОВРШИО пораз Јакубов, нареди Влатку
Вуковићу, да са једним де.40М Бошњака, С[Јречи пут Сипасима,
који у галову напрсдоваху.
сИ они се сукобише, али Бошњаци нс могаху издржати

налет отоманског I1рtlНца. Он их растурн и прокрqив ШИРОКII
пут својом ужасном масом, паде као муња на КРИдО војске,
~oja разгоњаше љеговог брата, Сад се учини општи нерсд, а
то АОПУСТИ трупама Јаltу6uвим; потпомогнуте норпусима Ајне
бега и Сариџе-паше, да предузму напад (офансиву). Срби,
нападнути с Крllла и с .4ица, морадоше се пов)hи и Отоманци
их гоњаху " ....
«Бајазит непреКИАНО гоњаше десно кри.lO савезничко, а
султан, и ако смртно раљен, заповеди Али-паши, да нападне
н.ихово лево крило, и кад га буде разбио, да се окренс против
цснтра, lюјl1 бејаше већ са обе стране обухваћен. Велики везир
одма изврши овај покрет, м"- краљ Твртко(?), извеCUтен о ономе
што се ни дссном савеЗIlИЧКОМ крилу ДОГОДИ.40, и узимајући да
је 'српсна етвар пропма, поче да одступа у борењу. Од овог
тренута Лизар. напуштен од својих савезника, будс опко..ьеll
са свију страна, и са једним делом сьојих Срба паде У руке
непријатељу. Заробљеног одведоше султану под шатор, који
је на оном истом мсст)' ПОАИГIlУТ, где је Мурат рањсн пао ....
154 косовскА ВИТКА====================
Мурат беше на ИЗАИсању.: заповеди да Лазара погубе. као 11

све војводе и В.IIасте.llУ, који су с њим ухваhени би.1И.»
4, Од zрчкuх извора да наведемо ове, (по И.
Руварцу и Љ. Rовачевиhу):
ЂОРђе Фра-н ца (писао 1478) наводи у кратко,
«да је цар Мурат пошао с војском на деспота Ла
зара, да га је победио и разбио, но да је наПОС.llетку
од Лазара преваром и Аукавством убијен)) 11
Јован A1fI<a (писао у другој ПОАОВИНИ XV века,
ПОСJlе. 1463) У својој историји описује како је МИАОШ
убиu Мурата, и о боју ве.llИ: »Оставивши Мурата у сред
војске ПОД шатором Турци наваАе на српску војску. Срби пак,
незнајуhи, шта је овај храбри и ве.llИlЮДУШНИ војвода тако
вешто и сретно и за љихов Cllac УЧPlНИО, и какав су пораз
ТУРЦИ преТРl1ели, изгубивши ЈЮГАавара, - УПАашени 1I духом

RАОIIУЛИ, тромо су се и П.llашљиво Турцима у боју ОАУПрАИ, И
С тога Турци одрже победу. Лазар са многим ве.lможама и
војводама би ааробљен и посеку их у шатору где је Мурат
.lежао. <l 2 }
Лао-нuк XaAKOKO-НОUАRписао у другој ПОАОВИНИ

XV в.) казује две версије о погибији Муратовој, а
о боју каже по грчком причању. да је ПОС.l1е тога
Бајазит напао Србе, uобедио их, и у боју убио срп
ског господара; а по Турском казиваљу, победу није
одржао Вајазит, већ Мурат, и да је он српског ВАа
даоца у боју убио.')
5. Од таАијаиских извора наводимо ова два:
у писму фАореитuске општи не, које је писано
краљу босанском Твртку 20 Октобра 1389 године,
1) О Кllезу Лазару 247; ГОДИШЊlща Х, 25~.

2) ГОАишњица Х, 261. О кнезу Лазару стр. 2\8, где се још додаје,
,.ла о томе нису Турци иишта ЗНЗ.IИ НII на десном КРИАУ, где је заповедао
старији сии Муратов Саучија, IIИ иа Аевом кри"у, кој_м је заповедао Баја
зит.« ААИ спе ово није таЧI\О .
•) О КlJеву Лазару стр. 250; ГОАишњица Х, 259.
Digitized Ьу Google Ј
. КОСОВСКА виткл 155,
И8међу остаАОГ вели се: .Срећне пресрећне оне руке два

најест заклетих ве.4можа, .Koj~ су, ародрвшu uроз '(ете lIеарu
јатељсuе, и кроз веригама сапете у HaoRO..to
миле, отвараЈУћlf себи мачем пут, до самог Амуратовог ч:цора
јуначки ДОUрАИ ..... 1)
разположене ка
I
1·
ТаАијвнсхи ареводu..taч деАа Ј. Ауке (крајем XV ИАИ
почетком XVI века, од 1455-1527), говори опширно . ·1
о вечери и о ДОЈЈаску МИАошевом у турску војску, 1.
: 1:
што ћемо касније ИЭАОЖИТИ; а о боју веАИ: »Не З8а
јуhи ни/Ота за смрт Муратову, вити за CJlaBIIO дедо М!f.IОШСВО,
Аазар не без страха раЗ I1 И заставе и заповеди војводи Вдатку,
да са својом војском први уђе у борбу. Влатко ХРRбро јуриши
на Турке, који су lIpCA њим БИАИ И разбије их, uди кад је по
други пут хтео уhи у борбу, разнесе се глас по цеАОМ бојном
пољ)', да је Драгослав ПриБИШllh, 4азарев војвода издао. На
тај ГАас ВАатко одма окрете _teiJa и побежа ЖУРИО ~. Босну са
својом војском .... Аазар ОСТИВЉР8 ОД својих војвода, без боја
би жив ух:ваћен са свима властеАима својим и одведен у шатор
цара Мурата.') ....
6. Између руских извора наводимо (ыедећа два

састава о путовању митрополита Пим-ен-а у Цари
град, у КО.ll.ико се • ОДНОСИ на Косовску битку:
По једном, ђакон Игњатије овако вели: «Најпре
МИАОЩ. верни слуга Аазарев, Аукавством уби Мурата, и Турци
одма пос:rавише за цара Бајазита, сина ~IypaToBa. и тад Турци
победише. и српског Ц"ра Лазара ухваТllше, и љегове војводе
и вдастедине, и с... уге, и војнике, неке поубијаше, а неке <lа
робише. Бајавит заповеди, те цара Лазара мачем посекоше.»
По другој редакцији овако се опиоује битка,

пошто је казано, како је МИЛGШ убио Мурата: gИ.
тако се Турци збунише 11 српска војска под царсм Аазuром
поче надвлађивати Турке. Тад Турци поставише Бајазита сина
1) Г.lасиик срп. уч. друштва књ. ХХХП, стр. 176. При.ЈОЗН СРllској.
историји ОА В. В. Маиушева.
t) ГОАllШЊlща Х. 2fl2.
t 56 КОСОВСКА БИТКА
Амуратова за цара, и почеше ОАОАовати српској војсци. И

ухваТlJше цара Лавара, и његове војВОАе, В.IIасте"ине IЈ војнике
некс ухватише, а неке поубијаше. Бајазит цар Турски запо-
,веАИО је, те је цар Лазар мачем посечен. О 1) ,
Овако су uутн.uчн,.ма UРUЧ8АU турсхи zpal)anu,

у чијој су држави би.ш, и то У Цариграду 24 Јуна
ј 389 године.
Рус Гuљфердuн.г, на свом п~товању по Старој

Србиј'и, забеЈ1СЖИО' је са мраморног стуба, ној и је
био ударен на Косову онде где је Аазар ухваћен,
'овакав натпис: «Ј1азар и њеГОDИ ПОАР~'ЧНИЦИ, јунаци Аобри
и храбри, јунаци И речју и AeAO\f, свеТАИ као сјајне звезде,
окиhени драгим камењем 11 одевени ЗАатом као земља шареним
цветом, све АИВНИ и красни ПАемиhи, и САаони коњаници са
одабраним и ЗАатосе,цаним КОIl има, ва непријатеља удари"и,
и праву змију поБСАИ"И, 11 уби.IИ Аивљег звера и веАИКОГ про
тивника, Т. ј. Мурата и његовог сина, и с њима не Ma.'lO АРУ
тих. А"и, о Аа чудне СУАбе божје; ухваћен би честити стра
АаАац, вс"ики кнез Лазар, безбожним т~rрским рукама, и ни
кога АР~'ГИ пе посече, О .ъубазни, него баш рука онога убице,
сина Муратова.»2Ј
7. Ауоровач'tCu UUCt~U овако описују Косовску

•
битку:
Лудвиг ТуОерон. (ЦреВИћ, писао при крају XVI
ИJlИ у почетку ХУI века) прича о кнежевој вечери,
oA",aClty МИ.lюшевом и, о убиству Муратовом, па о
битки ве",и: п Турске вође сакрију C.lipT Муратову и од Срба
и од својих и одмах ударе на Србе. Бој је био жесток. Турци
су се једва одупира.'lИ српском lIападу: једни су OМUO устуаиА.и,
1) Уииверситетскiн ИЗВЋстiа, .~ 11 за 1889 го,\. сТр. 95. ЧАанак Т.

ФАоринскога »У спомен петстогодиwњице Косовске битке,О који је читао у
свечаној сеДНИЦll KlljeBcKor б.lаготворног Аруштва 11 Маја 1889 г., на дан
св. КИРИ.lа 11 МеТОАија.
21 ГО.\lIШfl,ица Х, 257. ГI1Љ1>ер.tингъ. I10Ћздка 110 ГepцeгoВ1lHЋ, Боснiп

·И СТ. Сербill, 176.
КОСОВСКА БIIТКА. 151
а друzu су се саре.мили да беже. Турске војводе беседоМ' охра,бре

11 једва поврате Турке', те ови,' по дРУГИ пут, с виком нава.1е
HtI Србе. Кад то' виде Аазар, кОји је и сам био ОД,lUчан рато
борац, са својим Iюњицима ПОЈlети на сусрет Т)'рцима. Али му
се Beh коњ беше уморцо, јер Је битка трај<Јла од ИЗЈшска t:увца
па скоро до осам часова.Вv.деhl1 да се бој ,изнова започео,
Аазар OCTaBII уморна коља, ла уседне на одморнијега, а ОвО
целу ствар упропасти, јер љегови ЉУДИ tlзгубивuш га из очију,
помисле да је погинуо и веома се збуне, ј'ер су га M;t.lO пре
Mei)y првима видели својом и непријатељском крви рб.1Ивена.
Тада Турцв још жешl.е навал~ и лако разбију заплашсне и
уморене Србе. Кад је Лааар увидео заблуду својих полети i>рОЗ
редове Њ.Јхове, трудеhи се да их поврати у бој, али вилеhи.
да његово позивање ништа не пс.маже, јер нико ништа од страха
не чу јаше, и сам стане бежати. Да би умакао непријатељима
скрене с друма, али пuдне заједно с коњем, у npyheM покри·
вену јаму, која је БИЛI1, ископана за хватаље зверова, где га
гониоци полумртва СК.1епта)у.» 1)
'Мавро Ороиnи (издао своје дело 1601 год.) опи

сује Rосовски бој по Цревиhу са допунама, и с тога
љегов опис не наводимо.
Јаиов .луиарufi (1605 год. дело «Дубровачки .le-

тописи) врло у кратко описује догађај, цаводеtш
погибију М:уратову од М И.IJOШ а, И издају Вранко
виhеву.2)
8. Из упута .м:љетачиога већа од 23 Августа

1389 год., послатог своме посланику, који је одре
ђен био за Цариград, види се, да у М.ьетиама у то'
време још није био тачно познат резултат Носов
ског боја, јер се између осталог а вели: п ... да смо до
чу.IИ али, не јасно о рату, који је био између велеможнога
господина Мурата и кнеза Аазара, о ком су се разне ствари
1) ГО.1пшњица Х. сТр. 267. Превод Љуб. I\овачеви\iа.
2) ГОДllшњица Х, 272 н 273; Народне песмо О боју на Косову сТр. 1'.0.
-.,
'15>< косовоКА ВИТКА

------ --- - ---- -~-=~=
говорИ,tе, којим се ипак вјеровати не може; ЗАН смо ипак до

ЧУ,III ЗИ смрт рочеllога господина :\lypaTa. ради које веома
жали ..о.« ')
9. Од Срuс'Ких АеТОllиса u родОСАова навешhемо
-само ове:
Повесиа САова о кн( зу Лазару (ПОС1 ма пре смрти

ввсокога Стевана даКАе у почетку ХУ века), не
казују Ki.\KO је бој вођен, него само реЗУАтате у
кратко. Један од њих овако поетски описује сам бој:
"Кад се војске УАарише беше бахат пеки и тутањ чујаmе се,
љу d,И запомагаху, коњи рзаху, оружје звсчаше, стреле АеЬаху
оунце зак.Јањ,.јуhи, земља хучаше, 1Зојске једна на другу ју
ришаху, свгт.Ю оружје земљу обасјаваше, свуда реке ОД крви
и многи трупови: као К.4асје на њиви тако војници од острог
'оружја на земљу падаху, и lIоље оно И3Г.iсдаше као какво је
зеро проливеlJОМ KPBJLY обојено. И тако онога љутог ратоборца
и крвошмца с прсмногим његовим војницима ПОС.Јаше љутој
смрти. Л",и таАа 11 б.шгочестивом. БАliжеllОМ, саМОАржавном ве
ликом к"нзу Лазару главу uдсекоше и много ухваhених влас
те",а и б",аговеРНI1Х хрищhаllа погуби ше. «21
Ноистаитu'Н. фlJ.А.ОСОф, који је 1431 године на

писао живот Високог Стевана деспота, овако се о
косовској битци изразио, пошто је описао де.ю Ми
Аошево: "Ис:нрпа Лазареви одолеш~ и победише, али већ не
беше време спасења, с тога син тога цара опет се окрепи у
том истом боју и одо"'е 110 божијем допуштењу, да 611 се и
\!еЛIIКИ венчао мучеНИ<ЈКИМ венцем, и они који с њиме били.
11 шта 611 пос.lе? Блаженоме одсекоше г",аву, а пре тога ње
говим жељеним друговима, који су веома тужном молбом И3-
МОЛIJ.tИ, да !lре њега буду погубљени, да не UИ његову смрт
видели. »81
1) Вој па I\osovu, сТр. ~3, написао Ог. Fr. RaCki. прештампано ва XCVII
.. »Hada.» 1889, а у спомен Петст()годаШЊИl~е I\ОС08СI,е.
21 Г.lасни« XI, tIU-tt2; ГОАишњица Х, 257.
", Г.lаснвк срп. уч. др. XLII, 261. Годиш.ьица Х, 257.
у uefic1<oM летоuису \у почетгу XV в. можда пре

l{онстантиновог жигија састављен) ве.llИ се о боју
ово «У том сраженију нечастиви наСI1.ШИК l1аде од .мача 110
сред раз60ја са МНОЖИllОМ својих војника, и остаде му један
син љегов. На свршеТItу боја тога. не знам шта )'Право да
Itaжем, да .ЈИ, издан којим од с~ајих млађих, или је сам Бог
тако ДОСУДИО, паде У руке његоое, и он му, после много мука,
сам часну ГЈ1аву одсече.» ')

Тронош~u Ј1етописац (написан у XVH, а прера
ђен у XVHI веку, од 1740-1770)2: најопширније,'
а.llИ и најнепоузданије описујеНосовски бој. Оп ве.llИ,
да је Југ Богдан са синовима био на .IIевом кри.llУ,
и нада и он' погибе "Кllез Аззар )зјаха трсЬег коља, аАИ
ВИАеhи, да је од свију остављен а изнеМОI'аО, и сам cTalle бе
жати, сав оБАивен својом и непријатељевом крвљу, (;а t 6 рана
од маЧ8 и копља. БежеtlИ )-падне у јаму ископану за курјаке,
те га Турци ухвате жива и одведу Мурађ· .... По заповеСТl1
Муратовој одсекаше ГАаву Аазару, па онда Ми.юшу.»S)._.'
1О. Срuск.е на.родне uриче и uесме овако говоре:
Приче о боју н.осовско поста.llе оу по Ст. Но
ваковиhу у времену од 1727--1734 године.
Једна група (9 разних рукописа) прича о Ко
совској битци казују: Да су Турци напа.llИ на српску
војску, кад је кнез Лазар био у цркви св. Јована
(Самодржи). Да је тада Вук Бранковиh са 7000 по
бегао. Да је кнез Лазар беседом охрабрио српску
војску, а затим наредио, да ,се отпочне бој, у коме
су се особито ОД.llИRова.llИ: старац НИКО.llа, ХО.llИ Ма
ринко, Радоња. Богдан и Југовиhи, аЈЈИ су сви
изгину.llИ, а с њима и војводе: Иван и Ћурица,
Ј) Г ..tасник LIII, 15; О киезу 'лазару 228; Годишњица Х, 258.

2) Тако }IИСАИ И. Руварац, а Ст. Цоваковиh АрЖИ, Аа је троношк 11
Аетопис постао у времену од 1727-1734 године (Starine knj Х. 185).
') Г,IaСНIJК У, 8~-Ut; О КНЕЗУ Ј1азару 231-241: Годишњица Х,
АО 280. '
Стеван, Радован, Гојко; Стојан и Петар. аИ тако АО

ПОАУ дне добиваше српска војска, и KaltO ПО.llУАilе проt}е Турци
добише, и жива кнеза Лазара уватише с неКОЛI!КО својије в.13-
сте.llа и свезана га цару доведоше. u 1)
По овој причи погину.ю је тада на }{осову: од

српске војске 1ОО, а од Турске 11 О хиљада; МИ.40Ш
са МИАаном и' Иваном потукао 10.000 Турака. (Sta-
гiпе, Х, 200).
Другу врсту приче о Косовском боју наводи
Ми.4. С. МИ.40јевиh. 2 ) По овој редакцији' бој се је у
два одсека де.4ИО: први бој био ј е између Самодрже и
Лаба и ту је .4ево КРИ.40 турско сасвим сатрвено БIlАО.
у САед тога Бајазит се. повуче иза Приштине и код
Дрена спрам Грачанице распореди се по нова за бој,
а ту пренесе и смртно рањеног Мурата и везаног
МИ.40ша. -
Срби су наступаАИ у бојном поретку до на поље
Ветерник иза Приштине. Ту се приберу и опет на
падну на Турке, и ПОСАе 4 часа љутог боја потисну
их, И У том боју ПОГIШУО је Југ Богдан. Бајааит на
реди те дођоше 20.000 Черкеза, који су се ДОТ.4е
код сеАа Бабуша на.4ази..iИ. Они обиђу српску војску
низинама и нападну на уморне Србе, који изнемог..iИ
почну се ПО.llагано ПОВ.4ачити, с намером, да се код
Самодрже по нова ЗI1 бој спреме, па у Ново брдо и

остаАе грэдове оду. А.IlИ у томе ОДСТУПi1ЊУ падне
кнезу Лазару коњ, и тако га Турци заробе, јер је
међу ПОС.4едњима био и одведу, а даље гоњење Срба
напусте.
1) Starine Х, 198. Нородна предања о боју Косовском од Ст. Нова

ковиhа.
2} Бнтка Косовопољска 1389, штампао Дани.ш Жllвковиh, стр. 76 АО
101. Путопис П, стр. 41 .
.... ,
I
г
i
КОСОВtЖА БIIТКА 161

=с_=============
Турцима још беху зароб..ъене ове војводе, који

нехтеше одступати: Старац НИКОАа, Вуисав, Угље
шиh Гојко, Дамњан Шахиновиh, Маринко, Радивоје.
Реља ОМ~'тавиh, ОР.llин 'Вурица, Срђа, Вог дан, Ра
доља, Степан и Матијаш. БОllIКО (МИ.llивоје) Југовиh
погинуо на Газиместану (Мазгиту) у повратку, не
хтејуhи да преживи браhу, који су СВ,И ИЗI'ИНУ.llИ
поред Ситнице спрам цркве Грачанице.
Од во]ника ПОГИНУ.llО је српски 42, а турских
160 хиљада. Само МИ.llОШ са побратимима побио
је 12.000.
Народне аесм.е грактањем два врана гаврана
овако описују бој царици МИАИЦИ:
.Ој Вога нам, ца)Јице Милице! .,
.Ми смо јутрос од Косова равна,
«Виђели смо двије силне војске;
«Војске су се јуче ~'дариле,
I'(Обадва су цара погинула;
«Од Турака нешто и о(,'ТаАО,
.А од Орба и што је ОСТаАО,
»Ове рањено и искрвављено.·I)
А САуга МИ.IIутине, који носи десну руку у Аијевој
и са 17 рана ДОАази са Косова, на питање царице
МИАице о кнезу Лазару и ПОјединим војводама, овако
јој о боју казује:
.Ови осташе, госпо, у Косову.
» Ће погибе славни кнез Лазаре,
.. Ту су многа копља И8Аомљена,
»ИЗАомљена И турска и српска,
«Али више српска него турска,
nБраllећ, госпо, свога господара,
.ГОСIIОАара, мавног кнез Лазара.
сА Југ ти је, госпо, погинуо,
«У по~етку, у боју првоме.
1) Бој на КОСО8' - Косовска споменица, стр. 82
IIOC080KA ВНТКА 11
Digilizedby Google
'~
162 КО СОВСКА БИТКА
I~' .
.Погибе ти осам Југовића,
"Ће брат брата издати lIешћсде,
"ДОКЈЈе Ј'оде један тецијаше;
"Још остаде Вошко Југовићу,
«ltрстащ му се по Косову вија,
"Још разгони Туркс lIа буљуке,
«Као соко тице голубове;
,,'Бе orpeSH~' крвца до кољена,
• Ту погибе Вановић Страхиња;
"Ми~ош ти је, госпо, 1l0ГИНУО,
"Ко,," Ситнице, код воде cTYAelle,
• 'Бе но многи Турци изгч:нули;
.Милош згу611 турског цар - Мурата
»И Турака дванајест хиљада;
«Бог да прости, ко га је родио!
"Он остави спомен' роду српском,
.,Да се IIрича и ПРЈшовиједа,
"Ао" .је људи и док је Косова.')
и то би БИ.lНI сви најбољи и најважнији извори

за нашу Косовску битку,. ,
Да видимо њихову bpe;-l.НОСТ.
Оцена извора и ~акључак. - По савремености

БИ.ll.а би најзнатнија lIовест I)а.кона Игњатuја, ако је
рукопис ОРИГИН3..11.ан И веран; јер су путници ТО ЧУ.ll.и
од Турака у Цариграду И забе.ll.еЖИАИ на 9 дана
ПОСАС свршене битке.
, За ОВИМ ДОАази иисмо флореитuнске оиштине,
писано ПОСАе битке на 3 месеца; аJlИ томе писму
И. Руварац не даје веJlИКУ вредност.') Ми ДРЖИМО,
да све док се његова ,садржина неопровргне, за
С.ll.ужује највећУ lIажњу. Сама ХВa.Ilисавост Тврткова,

која се из његовог писма даје извести, не побија
значај фJlорентинском писму.
') Косовска спомеНllца стр. 84.

2) О кнезу Jlазару стр. 22~.
Нонстантин фи.tософ трећи је и необорюlИ извор,

'коме се потп)'на вера I мора да поклони, 11 по вре
мену кад је писао (на 4? године' после битке), и по

знанствености којом је писао.
I10весиа слова и I1еnски летоаис из прве поло
вине XV века Taf.Oqe заслужују потп)'но поверење.
ЂОРljе Фраиu,а писао је веома кратко, Лаоник
_Ха.шонди.tо неодређено по два извора, а та.щјаИС1<U
uреводилац историје Јована Ay~e писао је,' - како
мисли Ст. Новаковиh - по народној песми. То исто
нреди и за TyOepoha-Црuјевunа. l ) .Јован А!1ка чис
тији је о'д обадвојице, без, народних дометака.
Мавро Ороuни служио се IIрев~ћем и народним
песмама.
Typc~и историчи, - по мњењу И. Руварца. -

·писали су по турским народним причама и преда
њима ;1) али њихово излагање слаже се у многоме

са списима и беАешкама блиским, по времену, битци
Иосовској.
Хамер и Цинкајаен С.llущиЛи су' се поглавито
. турским нешто и I.'рчкИм·и-звоРима, а Аокза још и
. српскима. Науз.tер не заС.IIужује призрење јер је збрка
.разних извора и несугласица.
Тро'Иошки .tетоаис написан је по Орбину И по

,народном казивању.3)
Народие uрuче њфlОзнији с)' извор О битки на
Иосову, и састав.љеQе су по народном предању у
првој ПО.lОвини XYHI B.~)
" Српске народнепеске о боју на Косову, стр. 137. О кнезу ЛазаР1

. сТр. 261.
21 О кнезу Лазару стр. 291 .
•) О кнезу Лазару стр, 2\, 1; Народне песме о боју на Косову сТр. 141;
,Вук Брацковић Годишњица Х, 277.
'ј Народне песме о боју на Косову стр. 143. СТ. Новаковић ~дpeђyje
"о",.\е IIpeMe постанку OBIIX прича 0.1 1720-1 НО год. Starine Х, 198.
1\*
164 KOCOJ:i(:KA ВИТКА
1
Народне uесме о Косовској битки, - ПО СТ.
НОВ<.1ковићу - постале су неке ОЛ~lа ПОСАе БИТК6;
а неке касније, по УС\IСНИМ тридицијама ј »а.1И развој
Косовске ПРИ'lе - песме на крају ХУI _века дошао
је на ступањ, којп се даље није гранао.»
Као најстарије пеем~ Новаковиh сматра оне што·
певају О: «свађи за кн~жевом вечерml, о јунаштву
Ми.юшевом и о боју на I{CC~:)[IY ј» а у позније, што
су ПОСТ<lАС по народном предању, ставља песму 110-
свађи Вука БраНКОВИћа и МИАоша ОБИАића. )11)
Из овога l\Iоже се видети иако је веАика историјска
вреДIIОСТ наших народних песама о I\осовској битци.
Пре\ta свима наlJеденим изворима и подацима,
што их они нружају о овоме ве.ШКОЧ догађају, као
и щ:ема значају њиховом са историјског ГАедишта,
могу секао ствагн'!, и поуздана твiЈАИТИ ова факта ~
1. Турu,Н су ирви наuалu Србе;
2. Срби су одбили овај напад, uрешли сами У'
наuадање и разбилu лево турско крило;
3. Мурат гине за време боја, а Бајазит долази.
у u:о.'иоfi. левом КрИАу;
ЈI HapO~He песме о боју на Косову стр. 1ЗО И 136. У овој расправв<

Ст. HOBaKoBllh lIобlЈја ТВРђеље Лрнимl1. Павиhа, ,.да је о Косовском боју
БИАа једна веАика епска песма, т. ј. Косовска епопеја,'И да су постојеhе·
оде.ште песме о томе само епизоде 11 фрагменти оне некаАашље једне песке."
Тек у новије "реме ЧIIЈьеНlI су покушаји, Аа се све те песме у це.ЈИН,.·
сведу, а ти су до саАа најпознатији:
1. Лазарица од Б~сонова 1857 г. iЧаСОВII одмора,
II књ. стр. 18-871_
2. La bataille de КОАЗОУО, rhapsodie эегЬе, раг Лdоlрhе D'Лvгil,
1868
3. Косово, српске народне пјесме о боју ка Косову ОА СТ. Новаковића'
1871 (АО сада шест пута штампано - Ава Аатвницо~).
4. Narodne рјевте о boju па Kosovu godine 1389, sastavio· ц cjelinil'
Arnim Раујс 1877. И 0.1 Фра-Грге ~JapTBЬa 18Ь3.
5. Бој на Косову lа89 ГОАвне. Косовска споменица 1389-1889, 3~
neT( ТОГОАИШЊИ помен Косовске бllтке.
И АРУГВ. ВЈIAВ Браство ЈП. 210.
KI}COBCKA ВИТКА 165
4. Cp~u обухваfiени уuорно се боре, а.ш uод

~ежу услед неке забуне;
Срuско u;овл1tчење и заробљавање кнеза Лазара
5.
и неких војвода; .
6. Кнезу Лазару и ухваliенu.ч војводама по на-
Аогу султановом одсецају глnве. ,
ТОК боја. -:- То су верни ~lOменl'И це.llокупне С.llике ~
Носовскога боја, а попуњена раЗНЮI детаљима ова
САИI<~ предстаВА.а c.lleAeha четири Г.llавна стања СЮ'lе
битке:
прв~ стање. ТУРЦИ, као јачи а у стратигиј
ској офансиви, .и на бојишту преДУЗШfЉУ напад.
Да ово изврше прс.!!азе Ааб, а.llИ како се он lIије
свуда могао преhЈЈ, то га је у маси r.llaBHO турско
.IIевО КРИ.llО преш.llО и напа.и на Србе, који су на
ПР()ТlIвној страни, спремн~ за ово би.llИ.
Ту се 'отвори I;рвави бој I нарочито око бре
Ж~'А:.ка на деснојоба.llИ Ааба, где се по Хиљфердингу
MHOrl1 гроБОВII на.';азе.
То се је Mor.110 догодити око 8 часова rтpe ПVДНt-.
ОВО стање представља П.llан I-ви. На њe~y су
-<>бостране трупе означене као и на карти, и то :
Турске црвено И са ве.llИКИМ азБУЧНI1М пи-
·сменима:
А десно КРИ.llО lБајаЗИТ:ј

Б .IIево крило (ЈЈ.куб);
В ЈаничаРII;
Г Су.!!тан с гардом;
,/Ј, резерва.
А српске трупе П.llаво преДСТdвљају t.ta.lla писмена.
а .десно НРИ.llО (Д. В')ихновиh);
б .IIево КРИ.llО (В.II. Вуковиh);
..в средина (Југ Богдан);
1
.',.
166 .,ОСОВСКЛ ВIIТКЛ
,
;. -
. r Ннеа Лазар;
,';; Д Резерва (Вук Вранковић:.
Овакво 08наqавање трупа вадржато је и на оста
."
.IIИ~I П.llановима за битку (lI, IП и IV).
Apyro стање. Срби својии ч,врстим и јуначким'
. држаљем одбијају на.llет турски, по'ГисК~'ју ИХ И'
пребацују преко Лаба.
3а тюt предузим.lbУ Срби напад и пре.llазе Лаб~
<\.IIИ из ТО(IограФских узрока само I]а десној већој
ПО.llовини, као и Турци.
С,рби пробијају и потискују турско .IIев() КРИЛОј
бацају га у назад на резерву, која по Нешрију та
кође у неред ДО.1аЗИ и )'змиqе.
И центар турски због тога је изгубио св Јј пра
ВИ.llан строј и у НСКО.ilико норемећен, коме победно
српско КРИ.llо ДО.llази с бока.
у том трен)'ТУ гине Мурат, а како, видеhемо
касније, кад будемо распраВЉ3lА:1 «(д~дo МИ.llоша
ОБИ.ilиhа. Ј)
То је MOr.110 бити око 10 часова пре подне.
Ао тџга времена Срби еу напредовали, и по
беда се )' ILИХОВУ корист 1{.ilОНИАа.
Ово стање представња П.ilан П-ги.
Tpe1ie стање. Бајаэит, увиђа])'ћИ опасност на
Аевом КРИ.ilУ, а ':1 неко.ilИКО и у центру, и видеhи,
да на десном кри",у нема опасности, јер Срби тамо
нису МОГАИ у маси пре.llазити, због дубоко уривене
ДОАине Лабове и ПАанинскога строја зеМЉl1шта, _.
нареди довољном броју својих тр)па на десном КРИАУ t .
да окрене свој фронт према Ситни ци и напада Србе

у Аеви бок. .
У исто време издат је био на.llОГ и резерви, да
против десног српског КРИ.ilа наступа.
КОСОВСКА БИТКА 161.
======~===========
Тада су. и турски БОЗОНЏИје позивали на све

стране право верне, да се у име ААахово храбро боре.
у овом моменту настао је нов крвав судар, који се
је поглавито ВОДИО око султана, брда Мазгита и Гази
местана, где највише и СРIIСКИХИ турских гробова има.
Због тога, што је бројна превага била на тур
ској страни, а сем тога и љихове свеже трупе, .са
деснога крила и из резерве, удариле на замореllе
српске трупе, могло је дати повода кнезу Лазару,

. ,.
да и он своју резерву у помоh позове.
Ту је био највеhи о кршај, и то' је биq решава
јупи .iИо.мвит у Це.А.ој Носово'Кој бuтцu.
Док је српска резерва улазила у бај,. истакнута

српска одељења на крајњем десно;\, крилу морала
су подлеhи обухватајУћој бројној превази свежих
турских трупа.
Турске БОЗОНЏl1јС викаolе су да « непријатељ

бежи», а можда су и нава.llИЧНО ширили глас издаје
код Срба, да би своје охрабрили.
Нешто неМОћНОСТ десног крила; нешто .1ажни
Г.IIасови, који су с:\ делом МИ.llошеВЮl били у вези;
нешто можда и мењање убијенях ЛазаРljВИХ коња,
као што многи наводе, - све то УПЛИВИС<1ЛО је, да
десно крило попусти и да се повлачи. Равнотежу
у боју, ако не и одржање српске преваге, требала
је да поврати наша резерва, која је ;за ту цељ из
весно I')И.llа позватй.
Да ли је она учини.ла своју дужност, па није

успела; или је доведена у неред због одстунзјуhих;
или није ни учинила све што јој је у ДУЖНОСТ сп;Ј.
дало? то се не може позитивно да тврди; али се
последње може као вероватно да изведе, што ће,1О и
1
168' KocondKA БИТКА
=-C'~C ..'·.С_··-' ~~-~~~~. ..
~ ====
учинити, кад будемо нарочито раЗГ.l1едаАИ ((деАО Вука

Вранковиhа, »
Ну, да и Аево српско НрИАО није потпуно вр

ШИ.l1n ·своју ДУЖНОСТ, кад је десно турско ОС.l1абљено
БИАО, такође је· увиђавно. Да АИ је и ово било из
незн~ња, нехатости ИАИ погрешног схватања, који
ће то знати, кад сувременици о томе не говоре.
Све ово се је МОГАО догађати око аодн.е, кад је

и судбина битке била решен а на ,штету Срба.
То се .стаље IJбострnних трупа види из пдана IП.
Четврто стање. Бројна TypClta превага, неред на

десном к'РИАУ, сумњичења у центру, JIабавост ре
зерве, која је по свему брзо почела Аа одступа, не
активност Аевога крила. обухватајуhе дејство Баја
зитово, - све то СК)'[Ја претворило је почетно по
.·Iагано ПОВJIачење СРПСКИХ трупа У неред и бегство,
када. је и битка изгубљена била.
По некима је први војвода босански ВАатко Ву-
1I0виh са својима битку l1ilПУСТИО, И преко Митро
вице Босни отишао.
А по другима је т() урадио Вук Бранковиh са

резервом, И преко Грдеча 1) I{опаонику се ПОВјЋао.
Ово стање ВИДИ се ва lJ.I1ану IV, које је l\ЮГАО
бити око 1- 2 часа по подне.
Иако су ВАатко и Вук најмаље у борби анга
жовани били, то је вероватно, да су они обојица
1) МИ се овде с.шжеио с М. С. Ми.lOјевиl,ем, да се Вук није могао

повуhи поред Годеша, него Копаонвку,' јер би се иначе поред Турака бочно
кретао. Ово још и с тога, што на Копа,!нику постоји предање, да је Вук
110сде боја затворио пут Турцима на КОDII,НИКУ да даље неудазе у земљу.
»'Грдеч» је, по народном казивању I1розват због Вуковог одступања
- издаје, што је тик азагрдио». (Путопис 1, 178; 11 37).
г: ог
•
'"
"
' '
I (;ОСОВСКА БИТКА 16\1
први то и УЧИНИАИ, И беГСТ80М се спаСАИ И3 опшrега

покоља. То тврди и њихово преживљење Косовске
битке.
ОстаАИ, баш и Аа су хтеАИ да избегну, нису
l\ЮГАИ то Аа учине, јер с)' бlЈ.41f оrmО.ьени и ЛЮlе
шави са ТУРЦИ:\l8, (Ја су ИАИ И3ГИНУАИ, ИАИ зароб
љени БИАИ.
\
У ПОВ.II.lчењу буде заробљен и кнез Лазар' и са

jqдl неким живим војВОАама ОАВСАен СУ.II.тану, ГАе 110
њеГОRОМ на.ll.ОГУ БУАУ сви посечеНИ"ј
Ето, тако је у ГАавним цртама текцо 11 свршио
се овај С.ll.авни Косовски бој, који св је догодио у
УТОРНИК, на Видовдан, 15 Јуна 1389 zодuне,l/
Нека је С.II.ава честитоме кнез~', војВОАама и
ВОЈницима СРIJСRИМ, што тако јуначки изгинуше за
с,юју веру и отаџбину! Нека им је вечити СlIомен
у српскоме наРОАУ!!
1) lIIи.tош С. МII.юјеви\, ве.ш, да је кнез Лазар ухваћсн б.tиэ)" Ба()иног

моста, 11 ово место овако описује: »С .. еве CTpaHl' .lа6а на НGI<О.ЈИltО
хваТl1 стоји ново турски хан, који се эове БабаНО-IIОСТСКII. Западно од овог
баш б.IltЗУ Ааба идући СИТЮЩII за 1ОО хваТII, стоје сгроына два Be.aIlKa пра
стара бреста, врю знамеНlIта за нашу прош.IОСТ, јер су IIзмеl)у овпх брес
rOBa Черкеза ухвa:rII.IИ кнеза Аазара ..... На 12 XBaТlI о! TeКllje;a 5 од ограде,
стојll11 Аанас онај бунар II.4И КАадеНВII, у KOjll је бllАВ бвчена Г.Јава светог
Лазара ..... Народ ПРllча, да је кнез Лазар био сахрањен у npKBII св. 'ЂУрђа,
која је јужво од С&дање српске цркве ПРllWТlIнске, Ilдућll;»ГР:'Нфl« 11,111 ~Жу
пановој во.\и', сада званој »Седаll .Iу.lа.« (Путопис 11. стр. 52 11 68),
Из Приwтине те.ао кнеза Лазара lџуће ГО.\IIве (:~rfOJ свечано пренето
је у ыанастир Раваниц)" код Ћуирије (ЛеТОПlЈС маТlще српске 187~, 11, II~).
Одавде је пренет најпре.у Сент-Аи.tрвју 1690, а O.IаТАе у сресмки манаствр
ВРАНИК (прозван Раваница) 1716 године.
у боју на I\ОСОВУ ПОГIIllУ"11 су скоро ('ве војводе, помеllуте код веАП
ЧlIне војске сриске. За КраЈмира ОАlIвероваћ~, Be~B Мllјај.IО 1\0нстаНТПIIОВlIh,
оо наро.!ном предању, .ta је држао ЗАе...у, у коју је па.аа г~aBa КlJеза Лазара,
а затим 11 његова, из преве.lИке peBHocTII 11 oдaHocТlI. (Г.lаСНIIК XVII!, 78;
Срп. Народ. пеСllе о боју на !{осову стр. t 09).
2) О I\незу Лазару стр. ~71. ГllљфеРДIIНГ, ПОЋздка по Герцеговииt,
BOCllil1 1I СТ. Сербill. Натоис на Носовском мраморном стубу.
1;0 косоrlOКЛ ЩI1'''Л
=== ======~=========================
4. Ae.l.l.o МИ.l.l.оmа Обилица.
И у опиоу овога веАезначајиог акта битке Ко·

сов о ке не САаЈКУ се ови пиоци, ни блиоки времену
њe ГOBOM~ па наравно ни познији. А.ли његову оуш
T ~III Y : да је МUАОШ ОБИАи/i убио сУАтан.а Мурата,
скор о сви изрично признају ј 1<а1<О је пак '10 учинио
И када, У томе се доста раЗ.lll-IКују ј па с тога ћемо.
ми покушаТII, до. из разних :'otIbeIba о томе изведемо.
нај в е роватније.
Извори. - Држеhи се реда у ИЗ.llагаљу података

I-ШО и код описа оаме битке, разни пиоци и извори
ова ко предотављају јуначко дело Обилиhевu:
1, Ферман оултана Бајазита, којим је тело Му
ра'l' ОIЗО оа Косова спроведено Врусанском кадији И·
Су.1 ејман-бегу првом веhИ.llару, између оста.llога опи
с.уј уh и бој, овако гласи: .. ' «па баш кад смо "ajBehy ра
дос т и задовољство уживаЛlI, гледајуhи како се одсечене главе
БЩ lO ва под плочама коњски HOГ~' Baљaj~', каlЮ неки с ве.заним
Г)'I{ a~!a, а неки с испребијаl:fИМ мишицама стоје, онда је изне
шџ а једа1l, имеllО!.! ~llMOru КОIIII.шh, ДОШНВUlи с Аукавством и
ПРltТВОРПОluhу казао, да је ис.шмску вјеру примио. МОАеhи, да
са у ред побједу ОАр.жавај~·hе војске прими. И кад је по мо.\бll
ЊСГ080ј IIропушЬеll био, да ноге свеТ.юга цара цјеАује, он је
у м есто да то изврши, отровни ханџар, који му је у рукаву
сак ри вен био, неустрашимо па ДИЧНО тјело пресветлога цара
УПР <Ј ВИО, и заДАВШИ му тешку рану, напоио га је мученичкои
С.ја тком ВОДОМ (шербетомl. Пошто је речеНII МIIЛОШ ово дје.lO
Ilро пз вео, lIагао је испред војника. који су се као звезде на
IIС(' У БЛlIста.!и, бегати, но од храбри војника буде стигнут и
rш к о маде исечен.
«Чувши ја за овај Аогађај, упутио СllМ се био к муче

IШ <l кој постељи, но љега, цара, мртва затечем; а у исто ово
I1IЈС м е деси.ю се је, те је 11 мој брат Јакуб-бег у вечност оти-
.;
.--~----;;.-
косовскл виткл 171
шао. Ја сам светлећи се саНАУК с тјелом мога оца с повери-·

TeAНlJM .ъудма по:мао, да се ff'aMo сарани .. ,»I).
2, Нешрuја: ...• Кад је војска неnјеРШI'IКа поТ)чена БИАа,.
11 каА је IIсбројена' МНОЖИllа невјерника поубllјана, кад су они
који се спасти могаху ускочили, а БОРIЮЦИ за вјеру ОТIlIU.IИ
за невјерницима у бјег да их потуку, тада, Мурат Наll' Гааи,
тежијаше за с .• Јрћу мученичком Н8 бојиUlту.... ОПЈt,е с НАКО
.~ициНО:\1 својнјсх вијrрпијех САуга, д~ or.leA8· магарећа бр ta .
мртвачка, а б:iјаше Met,y њима певјеРIIИК И."ено\( MUAOlU Ко
БUАовUh, СРЧ8ни и храбри аро КАеrnик, Овај у ДРУШТВУ Аа
зарl3ВУ рече: .Идем да ~'БИјем T~'PCI;OГ цара«! И\fa.tllјаше ра
се скривен нож. У тој намјери се овај невјеРIIIШ случајно на
бојНl1КС за вјсру намјери, а они га р 11. IIе, те .;е огрезав у К!ЈВИ'
тај рџњеНII невјерник Met,y мртве скрије. Кад М/рат Кан к 'гоме·
lIевјерНlШУ надође, ,НН'пе (;е 011, те 118дај)'hи 11 OlleT се ДИ1К)'ћи,
~'пра8 прама КОН'lару ПОђе. Ч<l)'ШН му х,.јСДIIУ да брано, а.Ш
га Гази Мурат по његоuој вољи К себи припусти, говореtlИ:
.ЧIIНИ ми се т:\ј хоће нешто! пустите га да дође! ,( Овај прок
АеТlIIJК ИМUДИЈашс У своме рукаву скривен IЮЖ: он ПРИСТУПII,
(Ј УЧIIIШВШII се канда ћс да пољубиузС'нгије }\Оllчарсве. П/lО··

боде Кончара .... Онога lIевје)Нlика ту IIOСllјеку, а брзо се uщт()р
АОЈЈесе, да ос M~TIIC ПОАањ тијело суАтаноВо.... У оној ноћи
бllјаше у Исла!.ЈСкој војсци ве.шка С,lIетља It раздражеllост •. »21
3, Сеадедuи пак овако ИЗJlаже тај догађај:., .

• Док се је М)'рат ј()ш па бојцом пољу l1а,13ЗIIО, те да види
своју пролазећr победоносну BOJCK~', која се Bpal.a.la са потере
непријатељ:!, диже се из јеДlJе ГОМИ.lе погинулих јеЈдН тешко
рањени СРПСКII П,lемић, nјЈот)'ра се, 1I0Д ИЗГОВО)Ю~I да је ВО.ъаll
да ,пређ~ у ИrАЮl, 11 да има СУ.lтаllУ нешто да саопшти. кроз
Муратову пратљу 11 те.lOхраllllтеље, 11 кад МУ 611 дозвољено да
ЦС'.lива султану HOГ~· •. забоде му НОЖ ~. трбух. У бег(;тв~', којс
1) Г.lасвик ср. уч. Ар. Х, 3;;0. ОРИГИИ&А ОВОГ СУАТ&НСКОГ феркана

чува се у Цариграду, Г..1е га је бивши књажестко-српски Kanybexaja Г. Кост.
НПКОА&јевић у препису ..106авио, в у Beorpa..1 110C.laO, а друштву српске С.lО
веСНОСТII саопштен је овај СРПСКII превод из Књажеве канце.lарије.
И. Руварац сумња у ОРИГllНа.lНОСТ овог Фермана, и ако се његова са
..1ржина подудара са II&ВО..1ииа из ДРУГИХ "звора. (О кнезу Аазару 22()-2231,
2) А. Т. ВР.1иll, 1, 88 и 89.
..
172 «осовскл 611Тltл
је Ми.sош Коби.ювиI1" ОАћ а 1I0чео, уби 011 још нскоtИКО о), СУА
Т<lНОВИХ те.шхраниоца, који су~теАII да га Зl\уетаве, и трипут
• И8м:\че CBOjllM 'ГОНИОЦ'lма, те нuјзад и ОН llOДАеlКе маси и би
убиЈен.С 1 )
4, Ааонин Халнондuло каже, да се јо погибија
Муратова оваКIJ ДОГОДИ.llа: ... Ј) Турци ПРИ1l0ведају, да је
Мурат .i1аза::;а, Itоји се ту борио, приморао да бежи, iI да је
гонећИ Г<l што је брже могао, lIаИШ<lО на једнога Србина, на
којега потсгне оружје. Овај, будући пешак, окрене се и про
боде lюпљем у трбух Мурата, о), које ране и умре .
• Гр-цu . пак кажу, Аа НИЈе 1I0ТИНУО бореt1И се, IJИТII не
nplljaTeJЬa гонећи, него АОК је још стаЈао ~. бојноме реАУ, не
какав ир.1О племенит човек по IIMeH~' МUAОШ •••• јавlI се Мурач'
као прсбеl'ЗЛUЦ. Мурат зuповеАll, ).<\ ПРИСТУПII и каже Ш1а хоће.
l{aA .;С AOllPO ВрАО БАНSУ царевих врата нападне на цара, који
је стојао у 6ојно.и реду спремаll за БIlТКУ. Докопав копље И:-I
врши lIајАепше ,Ј.еАО што ми знамо, јер је цара М~"рзта убио,
али је и сам ту Mel)~' непријатељима храбро бореt1И се, погинуо. «2)
5, Јован Ауна IIрича () томе овако: .Неки Србин

знатан ПАемић, МЈlаАИћ храбар и отважан, да му тада није
БUАО р86'На (као што је после И Аелом Докнзао). из хришћанске
војске у среА турских реАова као бегунац 1 1 ребегне, и T~'PЦlI
га ОАмах ухвате. ВIIЧУћИ тп'сltог нара ПО Ilмен)', он говораше
да же.1И да ru ВИДИ, и да м)' нешто каже. како би ~" боју по
бедио, .јер за то сам рече, и llребеню овамо." И тако локаж~'
му цара свога, а M~'paT loIнхне р/ком да приђе к њему. Над се
приближио, м.Јадић га смртно рани мачем у трбух, аАИ и сам
6УАе исечеll на "омаде ОА М)'ратових стражара. «31
6, Талијански uрсводиАац Аукине историје говори
о кнежевој вечери и о његовој здравици, у којој је Ми
.II0ШУ изда~ство пребацио. Ми.ЮШ прими пехар и рече:
1) ЦllНкајзеи 1, стр. 262. ПUАобно ОВО"'е казује 11 Ха ... ер у својој,Ис

торији турскога царства 1. 210. Мурат је погинуо у 66 години живота, а
29 по ЦИНl,ајзеиу 31) ВАаАавиие. Он је имао иазив Нllдавеnђијар (Богом Аани
ИАII најВIIШ11 стареШl/на) и Га;щ (побеДОНОСНII). Т. Докэа прича по Цинкајзену
вето тако овај догађај.
:1) ГО,\Uшњица Х, сТр. 260, љ. Rовачевиh. О кнезу Аавару стр. 249
3) ГО,\lIШЊ. Х, ЧАанаll љ. RовачеВIIЬа сТр. 260. О кнезу Аааару '4.&
r
r
ксеоеКА JaIТK.-\. 173

__ о
---~-----
_._ _~_
- - - - - - - -------
- _ _ _ _ _ _ _~ ___ _
.Ве,шка ти хва.18, господару, на здравици .. на поклону, а.ЈИ
MII је вр.lО жао, ШТО се сумња у моју' верност. Сутра рано,

ако да Бог те учиним шта CUM наумио, видеће се, да .ЈИ сам
l!epa И.ЈИ lIевера свога ГОСIl0дара.»
И сутра рано одлази 110.11.
видом пребегалца у ђ РСIШ стан, 'и 'тамо Мурата као што
народ при'ш, са скривеНlIМ пожем удара у прси, и прободе га
у срце, од к()је ране M~'paT одма умре. ..И3ВРШIIВШИ што се
заверио, lIагне КР03 3!lПРСllџшtlенепеликаше и стражаре, сад
ОВОГ сад. оног убијајућll, допре до коља, MeT/lY ногу у лепистрс
мен, а.Ш пре него ШТО је скочио на сеД,IО, иееку I'a јаничари. l )
, 7, У Писму флорвнтuнсхе оu;штине краљу Твртку,

одг.оварајуhп l1а њеГОI3Q јављање о KOCOBCI\Oj битци,
ве.4И се и ово ::. .. • Благо по три и по четири [l~ га оној
дванаесторици В.\асте.Ја, који IIробивlUИ непријатељске .. ollope
и камиле у округ свезаllе, .маче.м себи отворише аут и добош.в
до Муратова шатора 1 А иада све БАЫО оио.ме. који јуиа ч КU
уби воба ТОАикв сuл.е, сатјеравши .му .мач у lpAO и у утробу;
а благо свјема што као жртва убијенога вођа, над OIlOM ниш
тавом љеmином славном мЪ' чеништва смрћу живот и крв излише» .2)
8, Ћахон Иzњатuје, сапутник митропо ..шта Пимена

овако се изразио о томе де.4У МИ.40шевом: .Беше у
цара српскога Лазара неки верни c,lyra. ко.га оеки оклеветаше,
као да неверно цара служи. Оклеветан хтеде да докаже своју
праву службу тиме, ШТО оде у стан турскога цара Мурата,
јављајуhи се. као бег1hац цара Лазара, и Турци му отворише
пут. Показујући се као да из наклоности долази цару Мурату,
И3ReНQAlIO шчепа свој мач и забоде га у срце Амурата цара
Турскога,· који тога часа умре. А од Турака буде убиј.ен ."
тај ЧУДНQвати c.lyra ХристИјански.« З)
1) ГOABWЉBцa Х, ~6jJ .
. 2) Г.lасввк срц. уч. АР. XXVllI, ~36 ЧАанак От. Новаковиhа,· ГАе се
у кратко наltОАИ и' пвсмо Твртково ОА 1 Августа 1389 пиито из Сутјеске.
граАУ Трогиру, в ГАе се на крају веАВ ;..... ,.сраэивwи се с љима (Турцима
Аве 1& Јуна •••• наАВАаАаСМО тако, Аа Мa.lО ОА љих живи взвесоwе ГАаве
(Rad III, 94).
Писмо ФАорентинске опwтиие писано је ,О Октобра 1389, а Н&Аази
се у ГАасн. ХХХН. стр. 176.
1) Унвверситетскiв ИЗВЋСТUr, Н- 11, за 1889, стр. 96.
I
i Digitized Ьу Google
l
1
174 ;(ОСОВСКА ВII1'К.\
9, Туо(!ро Црије;ић. прича подоGно AYKIIНO~1

.преводиоцу о вечери кнежевој и 3ДРi.l.uици, па ве.llИ:
· »СУтр .... дан зором не 3l1ajyhll НIIКО Шll!lта о томе, Ми.IJOШ уз
!аше коња,. обрне КQпље на траг (што је код Срба био знак
да је прсб:,га.lац) н дође турском стану. Његово је IIMe бllАО
· 'I)'BellO код Турака, с тога ru изведу пред Мурата, кога он
· Ава пут удари мачем у трбух, а,ш и сам ПОГllНе ту од њеГОВIIХ
ЧУВ<lрз. 81 !
1О, Готово Т.1ко исто ИЗ.IIаже овај догађај, по
HapOAHOI\J l~азивањ~', Беиедuю' Iiурuuешufi.. који је
1530 ]'одине кроз Косово пропутовао и тако при
·бележио. ~)
. 11. М. Орбu'Нuје ДОПУНЈ.10 је Цревића наРОЧl\ТО
· бесеД<НI ннежевом пре боја и CBaђo~ Милоша п Вуна,
· узетом из уста народа.
12, Но'Нстанти-п фU.А.оtоф овако описује то дело:
»Аок су се 60ј~ичu ТУ}(Аи uред бојнvм редовима, беше lIеко
веома б.rlаГОlJОДUII, I\ојега своме ГОСIJОДИНУ оБАаzив8ХУ. а 011 да
{Ји ПОliнзао верност, а уједно и јуНI1ШТВО, УАучuв зzодно време,
'УСТјЈми се к самому цару 1-.ао да uребеzава, те му с Toza и
иут начинuше. Ка.да се uрuБАижuо, одмах јуриШtl и .чачем
Ufободе c8Muza oxoAoza и страшноzа самодРШЧ8, ЬАи на истом
· месту и сам од њих uozuHe. 3 )
13, у :родосло~у Шафариковом говори се о делу
МИЈЈошевом овако: "Беше неко благородаll, кога из зависти
· 06лаzащв господару, и престављаше га неверНЮI. Овај да
· покаже верност а и iунаштво, уиотреоu уzодно време, и устреми
се самом ве..tиком начаАНUКУ, као да му прибегава, те му П~'Т
ОТ.ВОРl;1ше. Кад би б.шзу јурну И сјури мач у тога самог, гор
дог и страшног самодршца, па ту 11 сам од њих 1I0ГIIНУ.» .. ')
1) ГОАишњица Х; 267, 11. Руварац nе.ш,даје «МИАОШ крадом истргао

нож, KO!II је донео у недрима скривен; па у Ава маха распорп трбух Тур
'. чову. 11 АОКАе се уои.ъавао, да из чадора IIСКОЧО, цареви га чуварll ПОА 'lа
дОРОМ проБОАУ О умртве,С iO кнезу Лазару стр' 259.)
2) Pad jugoslav. akad. zna .... Књ. LVJ, 177-179.
3) ГАасник срп. уч. )руштва XLlJ, 261. ГОАишњица Х, 2~j.
~) СпомеНIIК српске краљевске Академије ЈП, 104. Подобно 11 у Г Аао
, вику ХХХII, 268.
"
КОСОВСКА IШТКЛ t75
14, ТРОНОШВI), и народне приче још су опшир

није и ОД Орбина; сем заваде МИ.llOшеве с Вуком,
вечере кнежеве и здравиItс, - по њима је' МИАОШ
отишао у турски стан са МИ.ШНО)l ТОII.IIИЦОМ и Ива·
ном RосаНЧflhсЪЈ, и да су они тамо ПОГИНУ.IIИ, а Ми
.Il0Ш жив ~'XBaЬeH помоhу досетака неке бабе 1)
15, СраС1<е народне пес,,)(е овако описују з.llО-
Г .IIасну кнежеву здравицу:
,Цар у.щма златан llСХа.р BKlla,

»Па говори свој rOCIIOAIt српекој:
»Коме ћ' ову чашу наздравltти?
».\КО ћу је папит по старјештву,
»НаПllћу је ста.ром Југ-Вогдану:
»Ако ћу је напит 110 rOCIIU.tQTBY,
»НапиtlУ је Вуку ВраНКОВllћу:
»Ако ћу је lIапит по МИАОСТИ,
.• Напиhу је мојим Аевет щура,
»Девет· ш'ура, девет Југовиhај
«Ако tlY је напит 110 љеrlOТИ,
"Напиhу је Косаltчиh-ИваIlУ:
»Ако ћу је папит по виеини,
»Напи}- у је ТОПАИЦИ Ми.ШIГУ ј
»Ако ћу је наПIIТ по јунаштву,
.НапићУ је војводи МИАОШУ. :
»Та ником је другом напит нећу,
«Већ у здравље .мИАОШ - Оби:шtI3:
.Здрав МИАОIJJУ вјеро и невјеро!
.Прва 8ј еро , 110тоња lIевјеро!
.Сјутра hеш ме ИЗАат lIа Косову,
Ј,И одбјеhи турском цар - Мурату ј
'l)3драв ми буди и здравицу 1I0пиј ј
« Вино попиј, а на '1аст ти пехар.» .. ,
МИ.llош уста на ноге .IIагане, прими пехаIJ и ол
rOBapa на ову здравицу, и IberoBo увређено п.llсмс-
') Више о томе може се. читати '1 овим сциоима: Витка Косовоцо.ъока
1889 ГОА., стр.fIl-76, Путоцис М. С. МИАојеввkа П, ~7-31. 81arine Х,
ј93-198. ГО,l,Ишњвца Х, стр. ~74-'80e
1,6 кос('веКА БIIТКА
1
i
нито срце и јуначко ча~то..ъуб..ъе И3ГОВ:'lра зак.tетnу,

коју CYTPil ,И У дело ПРIlВОДИ:
«СјУТРА јесте .1Ијеп Љцов AallaK,
"Ви~ећемо у 1I0ЉУ Косову,
» К" је в.јера, ко .ш је невјера.
"А тако ми Вога ве.ЈИКОГn,
"Ја ћу отиt. с'јутра У КОС080.
"И зак.шћу ТУРСКОГ Цар""":Мурата,
"И стаћу му ногом 110Д гр'оце. I ) ...
А у четвртој песми -Косовској овако се описује
јуначко де.1lO Милошево:
,,[Јогибоше три cpllCl\e војводе:
,КОА чадори си.181\ Щlр - Мурата,
"Погибе му војВОАа Ми.lOше,
"Ког не бјеше никаА вјернијега,
"У. Србина ни у CPIJCKOf сина;
»011 је цару вјеру за.10ЖИО,
.11 за Цара ЖИВОТ 1I0.IОЖИО,
.Да погуби турског Цар-Мурата,
«ПРllје боја, IIpllje разбојШlJта •
• Он како је вјеру за.ЩЖИО,
.Онако је рије'! ИСПУНИО. «2)
Закључак, - Ценеtш све досадање наводе, преыа
љиховој старини и значају . извора одакле су по
теКЛИ, са сигурношhу могу се извести ова факта:
1. МUАОШ, чувен.u јун.а'К u војвода, ООАаган. је 'Код
'Кцеза. Лазара; .
2. Увребен. до срца овај јуна'К и ·витез, да бu до
'Казао своју верност и родОЉ1l0ље зарич.е се, да fie да
уоије турс'Ког цара Мурата ј
З. Он. учествује у боју, па УАУч.u ПрUАU'КУ да
допре до СУАтана, удвра га н.оже.м у трбух и с.мртnу
му раnу задаје; и
. 4. МиАоша напвдају свита u тмохраnитељи Му
ратови, оп .многе поуоија, аАи и с&м јунач.'Кu гине,
у ОАизиnu СУАта н. овој.
1) Бој на }{осову .389 rOJ.JlHe. Косовска спомен_ца 1389-1889, стр.

30-32.
2) Косовска СпомеНllца сТр. 91.
:'~ --
«ОСОВСКА БИТКА 177
Као најважнија новина је та: да МUАОШ ие иде

ире боја У турс'Ки стан., иего за време пч ~oгa боја.
доиире до' СУАтан.а
.
и овај гuие н.а бојuшту.l) Ово тврде
~
и турски и грчки извори, и наш }{онстантин фило-

соФ, и пис:\to Ф.IJ.орентин·ске општине. Овог су мњења
и Руварац и Новичевиh.
По свем)' шl.к досадањем, овај је ванредни ис
торијски акт овако текао: За време ратнога савета
И.lJ.И вечере, кнез Лазар, коме су Ми.юша, сигурно
из зависти због љеговог јунаштва и П.IJ.еменитости,
. оОАагиваА.и, даде израза своме с~мњичењу о ода
ности и верности његовој. МИЈЈОШ, као јунак I-l ро
дољуб био је тиме до дна душе увређен, па да би
o~y љагу спрао са свога имена, завери се, да ће
убити Мурата Тако одлично м ВЈјводи и ве.IJ.ИКОМ
ћ'наку само је и могла сијнути у души тако смео на
И ванредна мисао, да, за оправдање своје части и
верности, непријатељског врховног заповедника и
ВЈЈадаоца убије. Тако страшна увреда нанешена C.l1aB-
. номе ОБИЈЈиhу МОГЈЈа је бити спрата само таквом
ванредном жртвом.
Али, како да се одржи задата јуначка р~ч?

Како да Милош и на последњем часу остане пе.IJ.ИКИ
и јунак и Србин?
Бој -се отпочиње; Срби на десном КРИЈЈУ у не
КОЈЈКО и центру потискују Турке пред собом; ремете
ИМ редове, па допиру и до блиске ОКОЈЈине Муратове.
I~ Од најновнјих расправа о битци Косовској И Т. Ф.l0ринсltll МИСАИ,

да је МИДОШ пре боја убllO Мурата, што сада не може Аа опстане, према
НОВИМ ПРl1браним подацима о томе (Универз. извЋет. ххх год., Н- 11, стр.
83'1. Даље ве.411 о битци: «У СрбlJjII није (Је нашао ни један савременик --
кљижевник, који бll потанко Оl!исао овај важаН Аогађај. А.ш НСТОРIIК бllО
је сам народ. који је посветио Косову ЦИКJlУО АИВНИХ, ванредно-уметничкик
производа свога поетскога генија.» (стр. 8~).
косовск.\ БИТКА
--~~~~~~~---== ~========
Тад, у томе критичном тренутку по Турке, до

гађа' се смрт MypUToBa. Иако је МИ.llОШ дО Мурата
доспео, Т. ј. да .IIИ је си .юм прод'ро са још некима
до самог Мурата, нао што се I1З писма Ф.IIорентинске
ОIJштине види; Н.IIИ је то са;\1 успео да учини, 6И.llО
наси.llНО, И.llИ каквом војничком ()бманом и .IIукав
ством, - није јасно.
ГАявио је, да је Мuлош у томе крвавомв 0Кр

шају доuр'о до СУАтана Мурата, ножем га смртно
ранио, и ПОC.llе ћ'Начке борбе, у којој је и своју ср
чаност, и своју вој ничку веlllfИНУ, и присебност и
xpa~pOCT 'осведочио, ПОДАегао маси и био исечен.
Ми.llОШ је као витез одржао своју задэ.ну реч
кнезу пред вој водама! '
Ми.llОШ је као часто.ьубив и П.llеменит чов<::к
најсјајније спрао љагу са спога јуначког .IIица и
имена!
Милош је нао врли Срnин и патриота жртвовао

сво] живот за срећУ свога народа и С.llободу своје
Отаџбине!
Има АИ реЬега примера частољубља, пожртво
вања, јунаштва и решивости у це ..юј светској ис
торији ?!
• О, МИJlоше! ко ти не :ЩШЏ,IЈ?
»Ти си жертва 6лаГОРОДllOГ чувства!
»Бuинствени Гениј свемогуl,и!
"Гром стравични, те круне раздраба!
.Бе.шчанство ситешке ти душе,
» Надма шује бесмртне ПОАвиге
"Дивне Спарте и В6"ШКОГ Рима;
« Сва Вllтештва њина б,lИстате.lна
«Твоја горда Мlfшца помрачује; -
1 Шта Аеонид, оће и Сцево,ш?
• Кад Оби.шћ стане на ПОl1риште? -
.-t:,",..-.
JlОва мишца је.\нијем ударом

.ПреСТОА СР~'ШИ, а Тартар уздрма,
I)Падо Милош, ЧУДО витезовах
.Жсртвом lIа трон 6ича СRијетскога 'С ')
Највећег српскога јунака l\fи.юша ОБИ.4иhа могао
је да опева само највеhи Сl пски скиптроносни lIес
ник В.4адииа Петар Његош; а нама само остаје: да
МИ.40ша С.4<.1вимо, да му се дивимо, и да његовим
јуначким стопама ма и иsда.4ека следујемо. ОМ.4а
дино српска! Учи се од ОБИ.4иhа, како се ваља ЖрТ
вовати за част своју и за С.40боду свога народа и
Отаџбине!
Муратов споменик. - Још нам остаје да иажемо,

да је на OHO~I месту, где је Мурат од МИ.ilOша про
боден, подигнут споменик Мурату у виду текије,
коју М. С. Милојевиh овако описује:
.Аево од Газиместана, идући Вучитрну, у једној пе lI.у-
60кој пољаници. стоји подигнуто од тесаног 6елог мрамора
ту А6е, ограђено зидом, у којега првом ДВОРИШТУ стоје кућице .
за поклонике И зваПИЧll3 лица, а у II.РУГОМ ДВОРИШТУ кућице
за шеИltа, чуваvа овог гроба .... У средини је огроман !шмеllИ
сандук: i ~топа дугачак, 3 широк И 3 ВИСОК, застрт ПЛ<ЈТllама
и ћl1лимима. Више труње (сандука мртвачког) ВIlС'аше нешто
ка9 европска лампа, сајужена са троуг..шстим фењером. Око
труње стајаху по 5 редова 1l0лсве}lвика са упаљеним свећама,
као и оно чу до у облик~' лаипе; чело труње lIа камену 4
стопе високом, огромна од 6е.lе СВИ.~е чалма, првог свеца му
хзмедзнског у српској земљи и Европи.»2) Основни нацрт Му-
1) ГОРСliiй Вiеиацъ историческо событi6 при свршетку Х \rп вјека, ~o

Чllненi" 11. п. В. В.lа;ьше ирногорскога, 111 ИЭ.l.ање, стр. 9.
2) То је ОПllсивано 18јО. ГОА. ПУТОПИС 11 .. 50-52.
Гроб Муратов обе.lежен је на карти Косов<>г поља, у среАIIНИ Dэ .. еf,у
Jlаба И I1Р"ШТ1IНе, од .. а поред пута ~allaДIIO. КОА броја 60О. А ГаЭllместан
је Шl бр.\ашну МаЭГ11ТУ ЈУГОllСТОЧIIО ОА Муратовог гроба, преко пута (Вl1дИ
карту). ГllшфеРДllНГ ве.ш, А& је .у текијll ве.llIК1ј дР8';И гроб, эастрт ЈН'ШI"
1 '2'"
11-10 КОСО8СКА ВИТКА
ратове текије ВИАИ се ните, а узет је са иартс кнеза Ни

коле Васојевиhа. '
•
[i]
• • Гроб Муратов на Косову .
МИ.llојевић ве.llИ, да су се у др веном ормаНЧИћУ

.
спрам труње Муратове на.llаЭИ.Ilе ове убојне ствари:
нека саб..ъа - па.llошина с једне стране оштра, Н6-
КО.llико правих дугачких мачева, мач ВР.llО кратак,
ок.Ilоп ПЈleтен од че.llИЧНИХ жица (панцир), остаци
једног П.llочастог ОК.Ilопа, и друге. Шта више, он

наводи, да на оном правом с обе стране оштром и
кратком 'м(\.чу, поред украса и грбова од Э.Ilата, стоји
и овај натпис UНАОШЬ (иэбр.: шЕНА.') ....
у овој гробници сарањен је дроб и срце Му

ратово, а тело му је однешено у Брусу и сахрањено
у мошеји, коју је сам Мурат подигао, и која ње
гово име носи.
СВИАениы покровом, на којем су 6е.юм сви.lом прошивени стихови из корана·

у Че.!О гро6а око де6еАе мотке омотана је грдна ча.lма, а на 060ВМ краје
вима су свеl1њаЦII -са воштаним свећама. на зидовима су арапски на~писи.
(АеТОПlIС књ. t О -Ј, стр. 195). .
1) IIутощ\с 11, 55. Хамер (1. 214) веАИ, да се МlIАошево в његовог
коња 60јно оде.!() 11 даllас храни у серајској Р"ЗНИЦВ у Цариграду (СОАак
заде). MlI~ojeB\l11 у Путопису пак наводи, да .стоји још И данас огроман
каАпак МlI.lоша 0611Аиl1а, за дан. све-највеће ГАаве и сувише огроман и одвећ
ве..ИКИ. С('n.
г
КОСОВСКА БIIТКА 181
Миnошев rроб. - О. МИ.lIOшевом гробу разно се

прича: Једни веде, да је сахрањен ту поред Мурата,
и да му је десна рука. окована у сребру, висила до
Ночине Крајине над Муратовоы труњом, а ПО с.ll е· од
нета у Брусу. Други опет веле, да се његов гроб на
Jlази на десној обаJlИ Jlаба, на 2 часа одавде на месту,
које се зове «Милошева бања», или «Бањиште», где
невољн"и ДОАазе те се купају. Брдо изнад сеАа З0ве
се ((Јунаков гроб.» 1)
БJlIJЗУ Муратова гроба, обележено је на три места.
камењем, које је сада ПОJlомљен() и једва из земље
вири, и које показује колико је МИ.llош у два маха
јаничаРlIма измакао (а по другима КОJlИКО је СКОЧИО
испод шатор~ Муратова), а треhи обележава место,
где је Милош од Јаничара исечен. 2 )
у оста-ЈЈОМ о МИJlошеВО:\l јунаштву причају на
:Косову не само Срби, него и Турци, па и сам чувар
Муратова гроба. Газиместан, Муратово ТУАбе и Рас
ков,3) најбољи су сведоци Милошеве храбрости и
јунаштва. Са овим местима везане су си-ше приче
о њему, које се на Косову свуда приповедају; управо
више се прича о јунаЧКИl\l деJlима МИАоша ОБИ.l1иhа,
него о цеЈЈој БИћ 'И Косовској. МИJlОШ ОБИJlиh то је
Косовска битка. У њему је сасређено јунаштво и
пожртвовање свију Косовских jYHalta; МИ.llош ОБИ.llиh
је представник српске славе и веJlичине на Косову.
Он је то својим ванредним пожртвовањем и заСJlУ
жио, за то вечита му САава!
1) Путопис 1, 133,11, 54. АетоПlIC 102, стр. 105. То се место на .. ази

код Аевог српског КРllла ПОА ПАаНIIНПЦОМ (ВОАО карту). ПсторичеСКО-КРИТII
ческо ОПllсаНllје битке Косовопо.љске ОА Ћ. Малетиhа, стр. ХХ.
2) По ЦlIнкајзену стр. ~63, и Аругима.
3) Коме није СУђено, Аа АИЧНО својим очима може BIJДeTII ова места
JI 'Аа из народних уста чује ове приче. нека прочита ове изворе; ПУТОПИ4
,
. ~
18! КОСОDСКл ВИТКА

===================
5. Де.до BYl\a БраНl\овица.
у колико је дело Милоша Обилиhа светло и пле

менито, у толико је ДМО Вука ВраНКОВl1ћа T~MHO и
жа"юсно; оба стављена упоредо још већУ провалу
између себе граде, и тиме прво још узвишеније, а
друго још мрачније 1J0стаје. Милош ОБИ.lИh постаје
правим џИНОМ тек кад се упореди с Вуким Бран-
ковиhем.
Али, наша је дужност да и ово де.Ю изб.llиже

и савесно размотримо; можда на нашу утеху неће
бити у ТО.llИКОМ степену гадно и жа.ЮСIIО, кап ШТО
се о њему прича.
Извори. - Да ИЗЈЮЖЮIO Aalt.lle све до сада поз

нате податке како о де.llању Вуковом Н<.Ј. Косову,
тамо и о свему оста.llОМ, што би с овим радом у
вези би.llО, и то ХРОНО.llОШltиМ редом:
1, НОНСТ8.нтин. философ напомиње у свом жи
тију, да су Милоша OO.A.aгuвB.A.и кнезу Лаэару, што
показује извесни степен развијене зависти и под
лости у околини ннежевој. Да су ти завидљивци 1.
опадачи били од уг .IIеднијих личности 13иди се по
томе, што су успели, да у кнезу Лазару пробуде
сумњу и неповерење спрам свога храброг и најбољег
војводе Милоша ОБИЛl1hа.
М. С. МИ,10јевиhа, ]Ј, сТр. 50- 68; ЛеТОПl1С Матице Српске, књ. 102, стр.
104 11 105. Нутовање п·) cAOBeHcКlBl земљама Турске у Европи стр. 165 АО
167. Reise VОП Belgrad nach Salonik стр. 77 11 78. Даље још ово описује
Ха .. ер 1, 21 О -215; Цuнкајэен 1, 262 и Т. Докза 1, стр. 24; в 241). Starille Х.
Код ce.la Pa~lloBa су Турц" раСКАОIIВ.ш ОКАОП МI1АОШУ, ПО савету бабе

МИАеие, која је каза.ш, да је почетак ОК.юпу 110Д БРКОВllllа, јер ииаче нису
умеА" његов ОН.IOП да раск.lOпе. 3а ту УСАУГУ Турцима МIIАОШ баби одгризе
НОО, јер је бuо везан, u отуда се сеАО арозове .Бабин нос·, а З0ве се и
.. Бабин кост.· (Летоп. 102, стр. 105; Путопис 1, 192, П, Иј.
r
f
I
==~~========~====== ~==~ ------=~=
Да је би ..ю зависти тврди и родослов ШафаРИI-\ОВ

(Споменик ЈП српске Краљевске Академије, стр. 104).
2, У uеЛско.м. .IIетоuису наводи се сумња о неком
издајству, али се ОВО не тврди. l )
У проширеноы пак овом тексту у ПОзније време
вели се између остаЈ10га :... »Они који су С њим (кнезом
Ааз&ром) ИШАИ, БАажепо завршише: неки пак страха ради ши
неверства uобеzоше.« 2) .
3, У једној бмеищи, писаној у првој половини
ХУ века овако се говори :... »би бој кнеза Аазара с Аму
ратом царем на пољу Косову, и ту многа трупија падоше
ОД Христијана и Турака; Србљи их испрва беху разБИ.lIf, и
цар2/. Амурата убllше, аАи эбоz беzства неких сраских оде..ьења
(војсаках), преОДОАеше Турци. «~) ..•
4, Та.llијански uреводИ.llац историје Дукине не

са:\1O дэ. rовори о здравици кнеза Jlазара, у којој
је Ми.юшу издајство пребацио, него још веJiи, .да
Је се по бојном пољу разнео ГАас, да је Лаэарев војвода Дра
zослав ПрuбиШUh ИАU ПроБИh издао и окренуо оружје uротив
хрuшhана. На тај џас Влатко одмах окрете ле ба и uобв:нсе
журн.о у Босиу са својом војском. Или су IJвај ГАае ПУСТИАИ
Турци, најпрепреденији људи, да би ПОП.ilаШИАИ нашу војску,
или је тако хтела несреЬа јадних хришhана због грехова њи
хових. "о. .. 4)
5. Михај.llО Нонстантиновuл из Островице, опи

сујуhи Косовску битку поред осталога каже, како је
»кнез Аазар заробљен БАИЗУ једне цркве именом Матсре Бо
жије, на ком месту ПОАИГНУТ је један веАИКИ стуб од мермера
за знак, да је ту ухваћен кнез Аазар, а до њега ухваћен је
1) Види наводе из српских .4етоппса и РОДОС.40ва l\OA описа само би

тке. Годвшњипа Х, 25~. Споменик српске "'раљевске Академије IП, стр. 96.
2) Г .4асник књ. 53, стр. I?
') Гласник Х, ~41. Годншњица Х, 259. Где су ре'lИ о бегству (00-
1111.'.1118 И1lИfiJU,.њ) ту је пешто састругано. Ова је бе.lешка на кожи lIа-
Пllсапа.
') Годишњица Х, 263. Прев. Љ. Ковачевиhа.
I
I
~
============~==~~.
JI Крајмир војвода То'ПЈlИчки, а щюги други ведможи убијени

СУ на том месту. u За тим о боју веди, да су се војволе Лазару
ОД811е, храбро борили, ади су »други гледа,ш кроз прсте,« па
додаје: nНеверни'Ци 118К, који су се Toza Н82АедаАи, оста,ш су
као uздаи'Це, као ш'го ниједан од њи није добро llрошао ни
С6ршио. Јер цар посде неког времена мало ПО мало покупио
је нои спе и дао их је посеhи. говореhи ИМ Ј)I!И сте вашег гос
подара неправедно и неверно издали, МОГЈЈИ би ста у мојој
НУЖДII И мени тако исто учинити. «1)
6, Мавро ОрОuн.u о томе се овако изражава:
.Пошто је српска војска р:tзбијена, Влатко БУIщвиh побеже с
мало својих у Восн)'. А Ву1(. БраН1(.овuh зет - кнеза Лазара,
Сllасе се
ZOT060 с ЦеАОМ својом војском, јер је (1(.80 што неки
кажу) тајно YZ060puO с Муратом да изда, (као ШТО је и учинио),
свта Таста, да би задобио њвzову државу. О тога посде ње
гове смрти остаде господар једног деда Рашке, 3 други има
ђаше Милица, жена Лазарева, с два своја млађаН:l сина: Оте
фаном и Буком. «2)
7, Јахов .i1yxapufi говореhи о овом догађају вели;
»да је Мурат на обадама Оитнице разбио и погубио српског
кнеза Лазара, .којега је издао Вук Вранковиh, зет његов. С( 3)
8, У .i1eTouucy једном вели се ово: »Године 1389

би бој, веЛИIЮ КРIJопролиhе и погибија на Косову. Ту 'погибе
веЛИКIl rOCnOAIIH кнез Лазар, Југа ВОГАановић, МИЛОIII Оми
љевиh, :МYC~lћ Отепан, :Ми.~ан Косанчиh и много Ji.рабрих ви
везовах и господе ту погибе; а Вук БранковИh llобјеже су 7
тисућ. војске и учини невјеру своме ZQсаодин.у кнезу Лазару.
И тада погибе цар ;\:урат, уби га МИЛОlJl руком својом У ца
реву тамБОР~',lI много турске војске погибе, месеца Јунија
15 данн.»4)
1) ГлаСIIIIК срп. У"

..\РУlIJтва XVIII, 78.
2) ГОАllшњица Х,
273. Члана" ,Ъ. Rовачевпћа.
а) ГОАишњица Х, 2;3; О кнезу Аазару стр. 3G6.
4) Гласник LIII, 73; Starine ХЈII, !,. Подобно стојн 11 У Star. Х, 198;
О кнезу Лазару 400, А У РОЈ\ОСДО\,У С6рвск1н qЙр6Н CTOjll ово: «и У том
боју ПОГllбоше МНОГII храБРII витеЗОВII АазареВII 11 (j)T6.11~1I OTI>TH поље
I(OCOBO 11 војску своју оl)радовати. да ИХ нсиздаu Вук БраllКОВПћ са седам
II.ba'Aa храбр" ВlIтезова.« (Гласп. ХХЈ, 260) ..
I
Ј
~ -~-- ~-~-- - - - ~- ~ --~ ~ ~---------------
r
i
i косовска БИТКА 185
А У ДРУГОМ опет летопису овако се каже: "ОВој.,..

ваде кнезу неверне uобеzоше, Ву" БраНКО6Uh и друщ,Dlј
9, Тро'Ношаu" 'између осталог опширног описа,
наводи ОВО: .Вук БраНltoВllћ са својом СИЛОМ од Босне, т. ј.
10·000 војника ОДСТУПИ од Лазареве војске И заустави се на
другој страни Ситнице. а2 ) •• ,
1О, Народна прича казује овако: wНеверни Вук

издаде кнеза ЛаЗ<lра и у преко од њега побеже са седам хи
љада добрих ј~lнаака.Зј ...
11, Народна песма, C.IIyra Милутине, ДО.llазеhи

са Косова сав у ранама, казује ца рици Ми.шци шта
је би.ю на Косову, па о Вуку Бранковиhу вели:
»А III го ПИТ1IШ З8 ПРОК.Јетог Ву ... а,
DПРОК.1СТ био и ко га родио!
)) Проклето му ПЈ1еме и кољено!
вОн издаде цара на Косову,
"И одведс ДВ811ајест хи,ъа:щ.
"Госпа моја, љутог ок.IOПlIика'«~ј
Владета војвода пак овако јој О томе вели:

»Ал не виђех BYIia Бранковића,
»Не виђех га, не ВИДЈ1Q га сунце!
.Он издзде честитога кнеза,
"Господар<t- и мога и твога. \<6)
Владета војвода то је босански Влu.тко Вуковиh,

који такође са Косова долази, а.ш не са седамна
јест рана и да «носи десну руку у лијевој,» као слуга
Милутине, него здрав и чита'в, оамо што је «дората
коња озно]ио и у бјелу п]ену обукао,« како је ваљда
1) г .!аСН 11 К I.BI, 73 . .љ. КопачеВllћ наАа311, да је овај .lеТОПИQ 113 по

четка XVII века IГОДИШЊlluа ". 27',}.
2) Г AaellllK V, 89; Глас XXXV, 56.
а) Slarine л, 1ЯR. У дpYГO~1 PYKOIIIICY стојll »десет XlldoaAa, u бијаш~
ту једна XlldoaAa добри јунака 11 коњаНlIка.«
.) Косовска спомеНlша стр. R4 и 85.
5) Косовска спомеНlща 204.
~~~~ ~==~==========~
хитно са :Косова дошnо. :Каква раЗJlltка измеt)у њих

двојице! ,
Оцена извора . ..- Из свију до сада наведених
податаRа дају се извести СJlедеhи поуздани закључци:
1, Савременици и БАИС1\и битцu, КосовС1\ој по
.м.ињу, да је у сриској војсци бил.) завистu, сБАаги
вања u говора о неверству, па и о издајству (почетак
X~" ве1\а).
2, Мало каснији извори lюмињу бегство 'Не'Ких

СРПС1\ИХ о ељења, 'НагАашују невернике, (МијајАО из
Островице) , а н.еки још именују бегУНl~а војводу (при
uрај'у XV в, - Дукин преводилац).
3, Извори и писци из почетка XVlI века изрич'Но

uа.зују 'Као издаиu,у Вука БраН1\овиfiа (први га је по
_\teHYO Мавро Орбин.Uј
То исто тврде и народна традицuја, и народи.е
пве.че.
Да ВИДИМО, одкуда је се ДОШJlО до таив()г заR

.lЬY<JKa и да JlИ има основа, да се )' то верује?
:Као што је раније наведено, Ю1,Д, је говорено

О Вуку БраНRовиhу, он је био СIЮрО независан у
својој об..1асти, па је као такав Ai;\BilO разне ПОВJlас
тице и поuе.IЬе и у њима се по негде ТИТУ.llисао:
IЊ Хрнст" вог" Gl\lrOR1IpHWH 81\1.1'" Gр"tIRОRНIЊ rocnoAlp.

tepEAEUL н ПОД8Нlю. 1 )
Ово јако пада у очи, јер сиоро исту ТИТУJlУ
имао је и кнез Лазар (Мопит. эегЬ. стр. 195),
У Вуковој повељи, од 20 Јануара 1387 г. KOjO~1
ПОТВРђује раније IIОВЈ1астице ДуБРОВ'Iана, које им је
1) Мопшпапtа serbic& Fr. Miklosich. CTr. 223. То је У поВе.... I. која је

lIаПlIСnЩ\ 21 Новембра 1 ~92 ГОЛIIIIС, ка.\а је се с БајаЗllТОМ ПОМIlРIIО, зем.LУ
попuсао 11 данак ТУрЦЮI& о.\реДI.о.
КОСОВСКл ВИТКА 187
дао «цар Стефан И ГОСПОДИН кнез (Лазар),» овако

013 ва једном месту вели: "и за тргове ПОМОРСI-tе и
за сланице, а1<о.ми бог ао.можв. тере Iщ\е T8A'~H uoe
11\I1A!1HHe, где су били тргови и САанице у прве гос
поде и у цара Степана, ту да буду и сада, а иначе
нигде да не буду.»lј
Из ове повеље вири извесна властољубива тежња,
која баца велику сенку на тадашље смерове и по
тоње радове Вукове.
Сигисмунд краљ угарски и 'Срватски писао је
7 Ју.ш 1389 год., (дакле само на 22 дана после Ко
оовске битке), писмо «војводи)) Вуку Бранкооиhу, и
упуhује му његовог пашанца Николу Горјанског,
мачванскога бана, да с њим уговара о свему, «ШТО
је 'На ИОРЏСТ његову и земље Рашие (Србије).))S)
Че~IУ су тежили ови споразуми? Од ку да права

Вуку Бранковиhу да са угарским краљем уговара
l\ОРИСТИ за земљу Србију, код њеног живог владаоца
кнеза Jluзара? Пошто се из садржине ооога писма
види, да у то време краљ није ништа знао о Косов
ској битци, онда је јасно, да је Вук још пре ње
почео с УГРШlа неке сплетке Д! гаспрсда, а без
знања свога таста и господара. Иде ли то у корист
OllpaBAalba Врюва, или у прилог љегових нечистих
намера?
Ми полаже мо још ово питање: како је могао Вук

Вранковиh све до 1392 године остати незавиоан од
Турака у својој држави, и ако је ова била ближа
љима од Стеванове државе, који се је на 3 године
пре њега потчинио и с Турцима уговор везао?
'1 Monument Serb. сТр. 209.

2) Боi na Kosovu, ОА Dr. Fr. Rackog, сТр. 38.
l Digitized Ьу Google
I\онстантин ФИ.llософ није безузрочно навео за

вист и об . .шгивање међу ДОГ.llавницима кнеза Лазара.
А да .IIИ је он смео да искаже све што је можда
знао о томе. лаlЮ је разумети, кад се узме у оцену,
да је то писао у време влnдавине деспота Ђурђа
Бранковиhа?
Константин философ још казује, да је у српској
држави, после битке I\осовске, наступио меljусобни
раздор измеljу rrодручних 'I.L са.чоста ..шuх, а то се
односи на Вука Бранковиhа. ) l
Она1\ВО његово титулисање у повељама, и О.llичена

тежња за ширење1\! своје власти и земље, могли су
удахнути у душу Вука Бранковиhа, да не заложи
сву своју снагу 11 пожртвоваље на Косову; љегови
ПО.llитички рачуни за бу дућност, а МОјкда 11 r.lало
душност )' решавајуhем моменту, па 11 непредвиђене
случајности у самоме боју, све то заједно упливи
сало је на Вука Вранковиhа, да се пре времена жив
и здрав са својима ид боја ухлони.
Такав поступак и последице, које су отуда на
стые; његови каснији сукоби с пуницом - кнеги
њо:.! Милицом, борбе његових . синова са Деспотом
Стеваном, - све то опет уједно утицало је у оно доба
следствено, да се у народу Вук прогласи за издајUt~У,
што су И каснији историци (из XVHI века и МАађи)
ПРИМИАИ; па ни његова трагична смрт није га МОГ.llа
од тога СрЮ1Ног жига да избави.:1)
1) Г.. aCflUK XLlI, 263.

:1) О смрти Вуковој постоје Вllше разНIIХ BepCllja: Ја је отрован у \Iа
hедонији 11 да га је брат 'Верасим (PaдolЬa) olНeo у CneTY гору 11 сахраюlO;
Да је умро у Београду;
Да га је прогутао4а земља бо4IIЗУ Травника, 11 да се то место зове
«Вуков КАОКОТ С ;
Да га је убио 'Вурађ БЗАшиh (О кне"у Лазару стр. 408); 11
-----------------
г
-
~===--------
Али новија историјска истраживања ово име у

букваЛНО:\1 значају саме речи не потврђују, и на
гиње се Вуковом оправдавању.
Као ГАавне поборни~е ове МИСЛИ, да Вук Вра

ковиh није издајник, наводимо следеhе писце:
Рус Гuљфердuиz говореЬи о томе вели: «Км св

све ОКО.llности и страна извешћа сравне, онда се види, да Вук_
Бран.ювић није био UРll8U издајник, HezO да се за рана уда.,шо
од битке, из о'Ч.нјања, што се Hehe д~ljро свршитu." А даље
наставља: »Српски народ, сумњајући се о Вуку, бедио га је
ИЗАајом, приписујући му мало по М8.110 пропаст на Косову ј јер
је наРОАНОМ само..ъуб..ъ)' ве.'lИка утеха, Аа рођени брат помогне
Турцима Аа одрже мегдан, а не В.IIаСТlIта храброст њихова.«lј
Да је сахрањен у Крушевпу.
Ну, као да ће ПСIоријСК\1 бити вајтачннје; да је умро у П.tOв.щву 6
Октобра 13!!8, можда као турски заточеник. (Годишњица Х, стр. 246).
У таквој СМРТII Вуковој и народ је Нд..II"зио потврде своме МIIША>ењу,
јер се у томе ОГ.4еда ПРОВII~ење БОЖllје.
М. С. МИ.40јевиh веАП, .да су Турци ПРОК.lетоu Вуку Бранковиhу, не
ГАедајуhи на то, што су га доцније сами удави,ЈИ, због својllХ држаВНlIХ на
зора, б\l.lО ПО.ЩГ.411 у данашљсм Крушевцу ТУ.'lбе, у ком је бll.lа њеТОВ;1 гроб
ница н над овим букти.lе су 'lОјане cBehe у вече сваког турског празника.«
(Путопис П, ~7).
П. Среhковиh каже, да је гроб Вука BpallKoBllha бllО у }{рушевцу
иза »Цареве hупр"је,« 11 ДРЖII. да је Вук. ПОСАе битке Косовске, заузео Ла
зареве земље ДО Мораве, па и Крушевац, да је ту преМИltуо и закопаll
био, па му и капеАа ПОАигнута 11 Турци свеЬе П"АII.Ш. Ве.ш, да су му cTapIIII
Крушевљани прича.ш, да је Kapa~op~e 1&06 год., ка.1 је Крушевац освојио,
заповедио, те је капе.'lа Вукова оборена, гроб раскопан, из сандука изва
ђене Вукове кости и на Кошијском пољу спа.ъене, а ветар пепео разнео.
Кад Турци 1813 заузму Крушевац они изиова ПОДИГIlУ ту.lбе иад Ву
КОВИИ гробом И почну му one·r п3Анти све ве. ААИ, кад КНI'з МIIАОШ оиет за
доби Крушевац 1834 год, 011 нареАlI, те поруше ТУ.1бе Вуково, а само место
постане вечисто. (»Стара Србија број 7 за 18R!!.)
Све ово наВОДIIМО ради потпуности дата о овом псторијскои човеку,
кога је српски нарОА веЧИТIIМ жигом срама и презрења Жllгосао.
Ако бll се цостојање Вуковог ТУ.lбета озбиљно ПОТВ!>АИ,IO. издаја Ву
кова у наЈБУКВ3Анијем СИIIС.lУ 6ИАа 611 очевидна.
1) Летопис мат. српске књ. 102. стр. 98 и 9!!.

ПОЋздка по ГерпеГОВИНЋ, Боснiи и Ст. Uербiи.
190 КОСОВСКА BIJTKA
Љуба ffовачевufi у СВОЈОЈ ва.ъаној историјској

расправи «Вук БраНКОВИћ», претресајуhи ову тему.
ВрАО ~ешто поставља неких десет питања у l\ОРИСТ
Вукову, па овако завршује: вУ кратко: Вун Бранковић

није издао на Косову ... Moryhe је, да су неке српске чете, па
можда и Вукове, застрашене, хад је настуаиАа катастрофа и
Лазар ухваfiен, потражи.!е спаСа у одступаљу, као што су и
Бошљаци учини.ш, ну то се не .може узети као HbltepHO uз

дајство, и то бива СIЮРО у свима рuтовима. 81 )
И.t Руварац у својој значајној историској рас
прави «О KH~3Y Лазару,» раэјашњавајуhи веома оп
ширно питаље о издаји' Вуково]. овакав зак.ьучак
изводи: .Ја uих рекао, да се у пј>вом веку ПОС.IIе боја Ко
совскога ни у народу није знало за издају Вукову на Косову,
пити да се име Вуково као излајНI'.ка и ПРОКЛ~ТlIика ПОМllЊi!.IIО
у причама 11 lIесмама.« А на другом месту веАИ: »CPIICKO цар
стно није пропало с тога, што је Вук Бранковић издају на

Косову И.llИ ве'" пре Косова ~'ЧИIIИО, јер да је то Вук УЧИIllIO,
не може се докзза7И ничим, а пропасти српског царства би.Ш
су други )зроци. «21
Још да ПОl\1ене~lO, да и Чед. MujaToeufi сумља

о издајству Вуковом, јер веАИ: »Доста је јасно, да је
се Вук с lIеким де.IOМ војске повукао с боја на Косову. Ilије
јасно и тешко је доказати, у ком је се тренутку по"укао, какве
су му побуде за то биле, и какав је УП.llив на решење БИТI.е
то његово ПОВ.Јачење имало. Народно је предање ОДСУДНО про
глаС~IЛО Вука издајицом и њему приписа.Ю ПРОПI\СТ српr:ку на
Косову. Само понашање Вуково 1I0С.1е те пропасти Д8ва.1O је
:xpUHe таквоме суду ... Што је ван сваке сумње, то је: да је,
одмах по пропасти Косовској, Вук изнео своје претензије на
престо (рпски. ОН је у томе часу био најстарији потомак Не
мањиl'1\ у мушкој .IIинији... Може .IIако бllТИ, да је ВУ'" ви
девши на Косову да ће битка да се изzубll, одступио из ОРАО
С,,\IИl1lљених с: paTezujcKux и UОАитu1tКUX РПЗАОШ оиште КОРИСТИ.
1) ГОДUШIbDuа Х, 29ј u 298. А.ш .tIазар је ухваћен ПОС.4е IIзгубљене битке.

(2 О кнезу .tIазарв сТр. 4U5 u 395.
КОСОВСКА витка· 19 t
====================
Како данас наш историјски материјал стоји, не може се с
правдом реhи, да је озбиљски АОlшзаllO, да је Вук lIa KOCOB~'
издају учинио. с Ј )
Т. ФАОРUн.скu У својој беседи за СПО~lен 500 го
дишњице Косовске битке о Вуковом де.IJУ каже ово:
.Доиста У стаРИ~1 изворима lJеllа.lаЗIIМО IIИlшкве AOK:tRe О 113-
даји Вук" Бранковиhа, и оно што се о њему 311а, не ;\I\је ,
права, да се IIздајником IlUзове. ПС\ с тога не може се IIрИ3-
нати, ни да је УЗРОЈt пропасти Срба, као што нпродно ПРС,Џllhе
б~з основа проповеда. Али биће, да је било IЩКDОГ. уарОIШ.
што је Вук обвиљен био ОА саучасника и очеНllд;ща caMora
боја. Ако 011 вије прешао управо Турцима, .можда се је ао
алаwио и аре врвмв~ш ot}cтyauo с бојНОt аоља; може бити да
св јв а8в8дио с кнезом Лва8РОМ, и није њеюв расuоред извршио
Једном речи, У љеговоме раду за време Косовске битке, веро·
оаТIJО, било је нечега значајнога, што је jalto утица.llО 11:1. жа
.II0СlIИ завршетак симе битке. «1)
Dr. Фр. Рачкu, у своме спису «Boi па KosovuJ>,

говореhи о народном предаљу и Вуковој радњи rЮСАе
битке, овако се је о томе изрэзио: .Ово непријатељ
ство измеђУ БраНКОВl1hа и Jlа3:1ревиl,а, па чак на Косову пос
.IIије тек 13 година, могло је .IIасно дати повода оној ПрlIЧII о
издајству на ·Косову.« Па усвајајуtlИ раније изражеl10 мњење
Гиљфердинrсnо ве.llИ: • Ратобораll српски народ није могао нnћи
узрока свому поразу на Косову у својој цје.llОКУПНОСТИ, већ
га је тражио најпре у Jlеко.ЈИКU ве.llможа, онда у једном ЛИЦУ. «S)
На ПОС.tlетку, да поменем још јелног браниоца
Вуковог, који је јединствен, јер за пропаст на Ко
сову криви кнеза Ј1азара, што је он .,упуштајуhи се
у битку противу це.llе Османске СИАе, извесној пропасти Ц .. р
ство Српско ИЗЛОЖИО, које је другим начином сачувати могао,
1) Деспот Ћураt/ БраНКОВllh, KIЬ. Ј, стр t \ - t 6. Војвода lIе сме ла

ВО.llI ПОdIП IIКУ у 60ју. Његова је дужност да IIЗВРIllН .1О6l1вену заповест са
свом енергијом 11 пожртвоnањем. Само lIевршеlЬе наповест" довољно је да
се Вук осуди, па ма н не 611,10 uздајства.
') YHIIBepcIIT. ИЗВЋ ХХХ ГОА ••\! t t, стр ~9.
~) Ној па Kosovu стр. 56.
l·,
192 ItQCOBCKA БИТКА
и тиме род свој у вековне ланце ропства оковао; а Вук Вран

ковиt, да је 12.000 најбоље војске, виде}ш општу погибију, од
грозеhе опасности избавио ... 1)
То је Ћорђе Мушицки, доктор медецине ~ ка

ва.љер, а тако говори на основу мишљења пок. кнеза
НИКОJIе МихајJIовиhа Васојевиhа,l) и на основу на

РОДНОГ предања, које је у Крушевцу чуо.
ААИ баш том одбраном они сами терете BYlta

Вранковиhа; јер Српству није БИАа ве.llИка вајда од
сачуваних 7 до 12.000 људи; а на против грдна је
штета била, што нису у одсудном часу храбро учество
вали у битки И њено решење у српску корист пре
кренули, ШТО је веома у изгледу било. Кнез Лазар
не само да се не може да ОСУђује за ову СЈЈавну
битку, него је праведно заслужио име светитеља,
јер је жртвовао и ЖИВОТ и круну за одбрану свога
народа.
И да није тада изашао на сусрет Турцима, морао

би им касније иэаhи, јер је судар био неиэбежан.
Закључак. - Пошто смо овако ИЭJIОЖИЛИ све исто

ријске изворе и писце, који говоре против Вука и
у његову одбрану,') на реду је, да се чује и коначно
мљење о делу Вуковом једнога војнина, и ако не
историка, јер је деЈЮ Вуково чисто војничке природе.
Наше је мњеље СЈЈедеће:
') Истор"ческо-крптическо ОПllсанi6 битке КОСОВОПОАьске ОД Ћ. Ма

.Ае'lllћа. Предговор стр.XVHI.
2) Овај је кнез МУЧК<I убијен 30 Маја 1844 го.!.. 1(оД сеАа 3агараче. 0.1.
љега је остаАа карта ћОСОВОГ поља, као ПРIIАОГ уз деАО ИСТОРП·I. _ крит.
-опис битке l{осовопољске.
З) Ради тачне perllcTpaЦllje целокупног' материјала о томе ПlIтању,

помињемо, да у браниоце Вукове још долазе 'В. 'ВурковиЬ и Ар. IJавиh, и
њихова кратка мњења могу се читати у "ЊИЗИ аРХlIмаидр. Руварца.О
Iсвезу Ааэару.« (стр. 392 и 393).
г
I, КОСОВСКА БИТКА 193
1. ,Не.м.а дока;щ, да се је Вук аре битке договllрао

с Турцима;
2. Тако исто не.м.а доказа, да се је у боју борио
па страни Турака;
3. И према томе, са оиштег гледuшта нема ос'Н.ова,
да се Вук назuва издајичом у букваЛIiОМ с,)ИиСАУ
ове речи.
Али:
1. Има докаЗ8, да је Вук био вЛ'lстољубив и да
Је и.чао вел.uких аретензија ~
, 2. Ижа доказа, да је са својож Т8.збuно.ч био
иосл.е битке у неирuјатељству ј
3. Има основа за веровање, ио свему што је на
иред uзложе'Н.о, (а у то верују и браниоци Вука Бран
ковиnај, да се Је пре времена са својима из битке,
повукао, и ти.м.е себе u њих од погибије сачувао. А
то је УЧИlJИО и њему сличан по презимену босански
војвода Влатко Вуковиh.
То је најважнији акт у битчи Косовској, који је
био од uресуд'Н.ог .1на-чаја ио ње'н.о решење.
Да су пак они обојица у.южили сву своју снагу,
а нарочито Вук са својом одабраном и одморном
резервом, као што су му и дужност и положај на
лагали, велика је вероватноћа, да би победа била
на српској страни, јер су скоро до пола дана Срби
)'спевали.
Али. они се измичу, да ли из страха или из

погрешних JlИЧНИХ и IЮЛИТИЧКИХ рачуна, све једно
је; они нису ВРШИАИ своју дужност НИ као Срби
прем:Ј. својој Отаџбини, ни као војницй према СВО)1е
В.4адаоцу, а најмање као команданти, од чије за
повести зависи рад ТОАИКИХ хиљада; они су се по
ВУRJlИ са бојишта, а свога ВАадаоца и врховног за-

194 КОСОВСКА БIIТКА
====================
поведника остави.ш на бојИIIIТУ, у борби са непри
јате..ъем .....
Аа "Щ је такав рад требало крстити издајством
или друга'Че. решио је cprlCKU народ
у' садање п<Ј.к Bpe~Je тавав 1I0СТУ!lак казнио би
се СМрћу.
Вук ВраНКОВИћ истина није био казљен физич
ltOM СМРћУ, али га је народ осудио на печит) 1\10-
ралну смрт, која је још ужаснија.
Можда је осуда одвећ ве.llика, 3.1lИ је и lIосле
дица онаквога рада БИJlа ужасна 11 вековна.'
Народна осуда. Вука даl{ле, у оtЈШТlЈ оправдана је,
Il ако назив «1Iздајича)) БУ1<вално Htlje Ооказаи.
То је нзше мњеље У овом важнОМ војно-исто
ријском питању.
VШ.
Узроци и Ilосл.едице Косовске битке.
Да се изнађУ YdPOU,U и оцене uоследиu,е битке

КОСОВCl~е, ми, и сада на крају студије као и у ПО-,
четку. ве.llЮIO. да треба проучити многе тадање при
лике и односе: војне. I/олитичке, ре.llигијозне и друш··
твене природе оба противника - српског и турског
народа и државе, па тек ПОСJlе свега тога моhи ће
се на ова питања доста поуздано да одговори.
И пошто смо све то учинили, КО.llико нам је по

прибраним историјским подаци~ta би.llО МОГУће, ХОћемо
и на горња питања да одговоримо.
~. Узроци битци !\OCOBCI\.Oj.
3а што. се је овај крвави сукоб између Срба

и Турака на Косову догодио, и за што се је онако
завршио, узроци су у г .Ilавном би.llИ С.llедеhи:
"'''''"'''' CoogIe ј
r
I
i
i
====._---
"ОСОВСКА BIiTK.-\ 19;:)
1. Растма снага. ОсмаНАија, тра:нсиАа. одУl..Uкв

· својој ексuанзuвној .\toIiu, и као НЈ.јбо..ьу НЈ.ШАа је на
северо-запа,.\у ,у правцу орпоке државе.
2. Географски UОАожа.ј cpиc~e државе u народа,

· који је био на путу османској раотеЬој и набуја.lОј
· СИАII, због чега је оуда.р· био неизбежан, и могао ое
је прсднидети још ПО,.\ Ауш~l.НОМ.
То оу узроци, због чеГ<1 је решитеАан оудар

· Срба и Тураки био неизбежан, а за што је битка
онако свршена, БИ.IИ с),' ДРУГИ УЗрОЦll, 11 то:
3. Чвршfiа државна организација Oc.\taHCKe, а
ун ) трашња ОАабост cpllCKe државе, јер није б1lАО
је,lинства и Mohll.
4. &ља војна организација, Т8'Кти'Ка и дисцu
аА ина турске вОЈс'Кеј њена мноzoбро.iност u САож~ост
1/ раду.
5. Слабија војна оргаНllзаl~uја, и отуда и Аоша
дuсциUАина сраске војске; lМllа .:w.а.itобројuост II не
САОЖНОСТ у одлукама и раду.
6. Брзина у искуuљању и мретању турске, а

саорост у томе код сриС'К8 војске, одкуда је и по
теl{.Ш oH(>AllKa веАика Р().З.lИка у броју.
ј. Версхи фанатизам био је скоро иодједн.ак, 11

може се рећu и храброст; најмаље што се може реhи :
Срби HIICY уступаАИ у храбр)сти ТУРЦIlм()..I)
1) Због овога и јесте Косовска битка БИ.Ја једна 0.1 најкрвавијих, у

којој је CIIOPO чеТВРТlша У'lествујуhпх бораца' oCTa.la на бојlllllТУ.
11 сами Турци признају Србима да су се храбро БОрll.lII. Оту.\а код
НеШрllј" ОИО.lIIка ~Iржња спрам неверИ/ш" при опису бllтке.
Турци су има.Ш тако ве.шке губитке, да су се ПОВУК.1II у Је.\рене, не
:lз.\ајући се У своју Clщгу, да опер.щије ПрО.1уже на север. у правцу српске
. .I.ржавс.
tЗ*
196 ROCOnCKA БИТR"
1
,
I
2. ПОС.Аедице Цосовсц.е битц.е.
у ПОСJlедице ове битке моюе се набројати САедеЬе:

1. Србија liuje изzуБИ.i!а свој државни значај, аЛll
је д.оШ.tа у тешњи вазялскu однос ире.ии Султану. Ср
бија је УШАа даКА(} у сверу турске мuhи - вељи
РаЧI\И. - јер није смеАа бити у савезу са њеНIIЧ
нсприја тељима
2. Проиаст на Носову олакшала Је и убрзала

пропаст и оста"нIХ Бадut/IСIШХ дРЖ8R8, чим је на
њю.у БИJlа С.юмл.ена моЬ ГАавне, а по среДИШНОl\l
пољожај)' најважније од тих држава.
,
3. Па не само то, него пропаст Србије ус 1-: ор и ло
је u иропаст Угарске; јер су с)'седне државе мирно
Г.1еда.lе турску CIIAY, како усамљене ба.шанске др
жаве: Вугагску, Србију 11 Влашку, појединце обара,
па су се шта више љиховом усамљеном БОРЈОМ и У
своју корист ПОСJlун;иле.
Носово и М)'хач стоје у тесној хисторијској

вези - вели Ф. Рачки. ) l
4. Неиосредно ПОЛLtП"ЧНО дејСТ1ЗО битке Косовске·

није ни-uз да.А.ека тако велU/:о· БUАО, као што је
силно .l-tорално CJfjCTBo љено на сувремеНlIке и на на
раштаје, који су носле ДОJlаЗИJlИ.
Погибија Косовска ПОСТ8'ла је c;~aвa наrюда, ве.:И'
Ч. Мијатовиh.
"И заиста је се на l{OCOBY 01НЮрIIО непресах
њив \lЗВОР за понос нароМIИ. Више него језю~, јаче
него црква, тај понос везује еве Србе у један Hapoд~
ПрЮIСр родољубља 11 јунаштв1. l{OCOI3CKOr запајџ.о-
') Боi па Kosovu, сТр. 59, 6:' 11 (;6 •.
г
l
f
КОСОВСКА БИТI,А 197
Il'
је све нараштаје наРОАне осеЬањем дужности према
,отаџБИlIИ.» 1)
5. На Косову је задат СolЧРТl-tоносни удар СРUС1<Оl
држави. кЬја и ако није пропала, аЛl! је ту била
ИJlица за 500 годишње ПОТ.Ilачење и подјаРј\f.ьеље
.народно.
6. КосовС1<о.и БUТКОJl.t духовно Је уједињен цео

СРUС1<И нnрод. И ако је ПО.штички ]ако paCKO~JaAaH
·био. НаРОАна песча опеlJаJlа је ову херојску борбу
у свима областима српскога народа, ма којој поди
'тичкој групи оне припадале.
7. Косовско.и БИТ1<ОМ СРUСКИ народ изzубио је
вАастелу (аРИСТОl-iрацuју). али је ~efiMa uригр.tио I~Р1<ву
(реАиzuју). која га је чиста и јуначна изнела из 500
.годишње патње и борбе као побсдиоца.
З. 3авршетаl\..
Ето, то казује uрошлост нашег народа, - ље

гова историја.
Ако желюlO, да нас она uоучu у садзшњостu,
'те да створимо свет.lJИју будуR-ност, треба:
1. Да имамо чврсту Ap:m:aBHY орrаииз&Цију ;
2. Да имамо довољиу, добро орrав:изоваиу,
'спремиу, ДИСЦИПЈ1ииоваиу и одушевљеиу вој·
.ску; и
3. Да ме1ју . в:ама развијамо CJ1ory, љуба.в,

:реJJ..ИrИОЗНОСТ и патриотизам до фанатизма.
То је диагноза, а то и прогноза це.llе наше др
жавне и народне снаге. Сваки другачи рад и пол и
тички експерименти са државним уређењем и на
.,РОДНИМ управљањем само Ье нас слабити и Уllазадити.
1) Отаџ6ива. CBerKa 88, стр. XIV и ХУ.
,
! 98 КОСОГС':А БИТКА
То је наше најАуб.ье убеђен.е основано и на

ПРО~'qавању прош.юсти (историје) и саАашњости.
Нека би Аао Бог, да Ю1С пеТСТОГОАишња про
мава Косовска пробу ди и на прави пут изведе, u·
оuда би то бuл.а u најважнија аосл.l!дUl~а Косовске,
битке,
IX.
Би6.'1иограФија.
Књижевни извори и дела о Косовској битцн

ADojal:e су врсте: једне смо користили при израАН
ове појно -историјске расправе, а друге нисмо, ЗАН
Ьемо их опет, раАИ целине, у кратко да при кажемо. _
1, Иаворu, ао 1<oju.-wa је ова расарава нааuсаuа.
з, Страни извори.
1. Histoire de l'еmрјге ottoman depuis s:t fondation-

jusqu'a Ја ргјае de Constantiriople. раг Th. D' Ohsza, tоше 1.
Ccnstantieople 18ј!.
2. :Etat mШtаiге ottoman clepuis lа fondation de Ј'ст
рјге jnsqu'a nos jours, pat' njevad Ьеу,_ соlопеl d'etut-major,
tradruit du turc, раг Georges Масгidiщ 1882.
3. His~oire de l'empil'e Ottoman, depuis lе!; Оt'igiпез
jusqu'au trnite de Вегliп, раг lе V-te А. de la Jonquiere; ane.
profes. d 'histoire а. I'есоlе militaire јmрегјаlе de соmmЬаг - hane -
а Constantinople, а\'ес 4 cat'tes, Рщ-is. 1881.
4. Hlstoire de l'art de 180 guer.re, рш' lе соmшапd'lпt
Ed. de la Barre Duparcq, diret'teur dcs etudes а. l'ессlе de
Saint - Cyt·. 1 ct II рш·tiе.
5. Geschi(~hte des Osmanischen Reiches, gt'ostentheils-
aus bisher uпЬепtitztсп Iшпdsсlll'iftеп UlЛ arclliven dш'сl1 J08eph
von Hammer., 1 Њшd, P,~st, 182i.
6. Geschichte des osma.nlsehen Reiches in Еш'ора уоп_
Joehann Wilchelm Zinh.eisen. 1. Tlletl. НашЬш'g, 1810.
Digitized Ьу Google ,
'-
КОСОВСКА БИТКА t99
7. Reise топ Вe)~rad пасЬ Sa)onik, УОП Ј. а. v. Ha/ln,

k. k. consul fur das ostliclle G riechenland. Wien, 1861.
8. f)ie Handelsstras8en und Bergwerke топ Se ..bien
nnd Вo8nten wahrend des Mittelalters. Нistогisсll-gеоgгарћiFiсhе
Studien уоп Dr. COJ/8tantin Ј08. Jireuek, Prag. 1879.
б, q.ловеИСf\И иавори.
1. Тимо.еа ФJlориискаго. Южвые Славаие и Виз&нтlа

во второй четверти ХЈУ вЋка. ВЫПУСRЪ второй. С. Петер
бургъ 1882.
2. УнинерситеТСGiа И8п~стiа гол. ХХЈХ. N<.: 11. Новсмбар
1889 г. ВЪ ЩЈ.МIIТI. ПIIТИСТОЛЋтill Косовской битв'.:. Професора
Т. Флоринскаzо стр. 7:3-1 ОО.
3. Гласник српског учевог друштва, и то кљиге и
Ч.l:НЩII :
У. Родослов Јеро.монахit Јосифа Троношца. Редакција. Др.
Јанка Шафа.рика. стр. 20-11 '?
VJ и VП Разматрања о .lушаНО60.м закону .ЈД ДР. Ни
КОАе Kpc·rufi.a., "ТР Н8-150 11 t!-8fi.
IХ. Раз.матра.ња о старим срuскu.м apaвu.мa ОД А(), Ни
коле KpcTufia ст". 60 -127.
Х. Граба за историју народа и књuжевности сраске од
А. BYI<oJItaH/)/Jufi.a, стр. 211-278.
Ф(!р.лtан султана Б,'Iјазита 1389, стр. 350.
Х1. О кнезу .Jlааа.ру. 113 РУКОПllса XVH ве 1'" , од А, Ву
xoJКaн.oetlfi.a, (;тр. 108 -119.
Мурат 111.<1 НИII!!!. ПО т~рс"им (~IIOМСНИЦII:1.Ја. стр 119 -125 .
.Jlр.тоuис царе.м СРUСЮЈ.м, и:'l РУfЮl111са ХУН nСIШ. I1реПllсао
А. Вуко.ма'н oeufi., еТ[Ј. 144-160 .
. ХII. Сl'асхн историсн:u сао.чени!{и .~tлетач}иz архива, пре
Jlисао ,Ip. Јан. IUафарик. стр. 1 - 397.
XVHI МuјniЛII из Островиче ,!етоаиси, ПfJСUСО [1 објаснио
. др. Јанко II1афа.рuк стр. -25 -1 R8.
XXI. Нешто о КН6ЗУ .Jlазару ао рукоансу XVIl вlјјека,
спремио за штаМilУ Ст. HoeaKo6Uli. стр, 157-165.
'ОАОСIIО&" cepllc,'" ".рен. Спремио за штампу П. С. Cpeli.- .
KOBUfi., стр. '226 оо 277.
200 КОСОВСКА НИТК."
). ХVПI. Ита.А.uјанскu архиви и наша историја ОД Стојана

HoвaKoвu!i.a, стр 429 - 44 9.
ХХХII IIpU.A.03U к CPUC1\oj историји XIV и XV века. 0,,-
професора ,В. В. Макушева, стр. Iђ~-2()9 .
. Хронozраф Жито.мишљиfLки. При.ЮЖIIO apXIIMaH..1pf!:T Н.

Ду'ЧufL стр, 239-27R.
XXXV. Дар Урош и краљ Ву}(ащuн. ИСТ()Рllјска студија
Чед. MиjaToвuKa. стр. 125-238.
XXXVI. Пре триста zодина. ПРИАОГ к ИЗ~''Јавању извора

за историју нашег народа. 0..1 Чед. MиjaToвиfLa, стр. 155 - 220.
XXXVIII. Огудије аа историју сраске трювuне ХПЈ и XIV.
IП. О", Чед. МијатовиКа стр. 79-141.
XLII. Константин фU.А.оеоф и њеzoв живот С1'ефана Аа
заревufLа деспота српског. И:~дао В. JazufL стр. 223 - 32R.
XLV. Археo.tozијскn-zеоzрафuјскR. истраживања 0..1 Apaza-
шевufLа, стр, 1-129.
ХLVП. ПРUAошцu к објасњењу извора СРlZске исгорије 04
И.А.. Руварца стр. 1 77 - 21 9.
XLlX БџшufLu, Скиuе за историју Зете од Чед. Мија
ToeufLa, стр. 125-265.
XLVII. СРlZски родОСАови u АеТОlInси, п,едио их. Љу6.
OrojaHoe1JfL, отр. 1- 16 t .
LVII, Историјске расираве Панте Cpefi.KoeHfLa стр. t 04
АО 149.
LХVШ. Границе Душанове царевине од A~. JoeaHoeufLa
·стр. 76-1И9.
4. М:опоmеиtа Serbica spectantia Historiam Serbiae,

Bosnae, Ragusii, edidit Тr. Miklosicll. Viennae 1~a8, стр. 193-217.
5. r Jlас I Српске Краљевсие Ak&,,-еМl1је. Пронuјари и
Баштuнuцu ОА Ог. HoeaKoeut;a.
6 СПОЈ[еннх српске краљевске Академије IП. Огарисраски
хрисовуљи, ле1'ОlZиси и др. ПРJlбрuо их Љу6. CrojaHoeufL.
7. rОАиmљица НИRОJl6 qуоиL.ц" и то књиге и ч.шици:
IП. Ново 6рдо и Врањско Поморавље у историји српској
XIV и XV века. Од Огојана НоваЈСовиfLа стр. 263 - 356.
VI. Хера.А.ди\fЈСU 06иЧi1ји у Срба у примеЮI и КЊIIЖСВ
.ности, 0..1. ог НОlJакови!;.а стр. 1-141.
ј.
r
I
~
f
КОСОВСКА БIlТКЛ 201
Х. Вук Браиковufi. (1 Ю2 - 1389) ОА Љуб. hовачевl/hа стр,

21ь-аОI.
" 8. Аетопис Матице Српске, 11' то КlLиге 11 Ч,13ЈЩ\f:
I{IшТ'а lQ2. Босиаод Гuљфердuн.zа (rrpC[JOA) стр, 91-11.5.
HII.l1ra 11 ј. Повесна слова о кнезу .i1азару од apXIIM;1H-
,I,~)ита Ил. Руварца стр. 1()8-122.
9. Starine jugoslavenske akHdel11ije znal10sti i ul11jetl1osti,

Knjiga Х Nal'odnja predanja О IЈОји Коsоvskош pobiljezella pl'ye
pole ХУ,ЈII vickH. Od Stojana Novahovica стр. 170--201.
10. Rad jugoslavcn~kc Akadcmije ZlШ110sti i umjeLllosti,
КЊI1ГС 11 Ч.ШlllЩ:
XLIX и LVI putovanja ро balkll.nsl1.01n poluotohu ОА Р. Mat-
kovica.
XCVII Boi па K080VU. Usroci i poslje;,dice napisao DI'. Рј'.
Ra{hi.
11. Отаџ6ина, С[Је;;ю\ 82 и 83-ћа за Ј1Јпуар 11 Фебруар
1889, Ч.t I нак OrрахиНИћ баи од Љуо. Кова чевufi.а с гр. 18 ~
АО 205.
t 2. Ратник, Кl!,ига II и IП за 1879 11 1880 год. »Ме

.ноар u.з Турске u Игuиерерu" од пок. ђ.-штаб!IOГ мајора Мих
Н. Илuјfi.а.
13, О KII.,ay Лазару, раСI1Р:1В.IL<I И.t:Ј.ј)IЈјои Руварац, ар
химаНАРИТ. Прешта:\llIаlЮ из листа "СтраЖIl.юва». HO[JII Сад
1888 године.
14 Историја српског народа, напис;ао Пltнгмuја Сла в-

1\ов Cpefi.Koauh, r;ЉlIГit 11, Време I{pa.bClJCTlJa 11 ЦаРСТ[Ја (1159
Ао 1367),
1!>. ,iJ.еспот 'ЕЈураЈ, БранковиЬ., 1I<1IIисао ЧедоJl'UЉ МИ
ја.тови fi.. 1 11 II кљига. Издаlt.с ЧУlllltt(~ГlС аадужБСllе.
16. Оllи(;анiв дреRностlй србски у снетој (аТОIIСIЮЙ

zopu. од AU.ltUTpis. AapaMoavlia ЖIIВОIll1СЦ:l. Са 13 Лllтограф.
таб.шца.
17. lIугоппс де.Ја праве старе Србије од Ј1. С Ми

Aojeaulia, 1 и I! ClJt,CKa, 18 i I 11 187? год. Де.1O је lllJMOf.lO СРП
еко учено АРУШТПО.
18. Вој на Косову rO).IIfIC 1389 У наро,џщм песмама

1889. Косовск.1 сuо.меиuца 1389 --1889.
202 кссовеКА IШ1ЋА
19. t'PIICK6 наРО,ll.не lIe('1I.6 О боЈу на l\oCOB~ KpIlТlI

чка студија Стојана HoeaKoeulia. 1878. На 110 се штш.lllalЈО lIа
"ГОДllluњице Николе Чу Шlhа књ 11. u
'10. Српске наРО,ll.не пје(,'1Iе, с«упио Вук. С·геф • .к.1ра
џufi, КlLllга 11.
21. :lавонвк Стефана ДУШRIIII. цара ·срш·когlt.3а
штампу уреДIlО Стојаи НС!ваковufi. 1870. БеОГ[ЈlLД. ,
22. БВ1'ка Rосовопо.ъсвз. 13S9 )·О,ll.вне. Оа нредгово
PO~I ДаИllА8 ЖUIJКОl1ufiа u Ми.!иша С. МlIлојевuliа. t 8. О .
. 23 Јtсторнческо - критвчесво Оllисаиi6 битне ко
совопо.ьске О,ll.'ь године 1 :189 IUIIIIЛ 15. Сi.lЧlIнЋIIО 0,1 'Борба Ма
летufiа. а н:џаЈЈО 1I<16AIIO съ кнртомъ Косопогъ -- ПО.ьа 'Бор
бе.м Муwuч}{u.мъ ме,1,. ДОКТОрОМЪ и кав:tЛЋромъ У Ново\! Оаду
1847 ГОДIIIЈС. .
24. l'еоrрв.Фијско - ХИ(~'rОРll.iски речник, од пуков

ника ЈОI1. АГЈыашсвufiа. Прилог "Г'атюшу«.
25. Дпе CT~' деНТСК6 расправе И. PYBnptsrl. Прешта\lПaIЮ
IШ «Ocд~",цe" эа 1Я56 11 1857 1'0.1. 1884.
26. Kf\ltA> Нукашин убио цара Уроша. IIаписао Cpeli.-
ковип. 1881.
27. C.lJBKe иа СlIпсве исторнје од СтаН'Јја БОШl':овиliа.
Нопо IIрегдсдпно И:Џ:1ље t 882.
Србскiй BeHal~'Ь. СОЧИНЋIlЪ ТGдоро.мъ В.i8l1fiе.;иъ учите
.1iшъ. 1 чпс"'ь. 1850
2. Друга I\.ЊИјЈ\евНа Ае.Аа О битци I\OOOBCI\.Oj.
О('еы напред 110бројаних дела, KojllMa сам се Вllше И.Ш

маље користио при изради опе расправе, има још ИДРУГI1Х
књижеВIIИХ' дела, која су би.1O пос('6ице, 11;111 У:1греДfIO гово
рила нешто ВlIlпе о f{ОСОВСlюј бllТlЩ, поименце у вашој RЊII
жевности, и која заслужују, да сс нарочито lIапомеЈЈУ
Такви бll списи Ои.IИ следећll:

1. Rраткал Сер6"tiй, Расји, Босни, u PaJltbl Rра.lввствъ
Исторiл. IIО IЈ.ШН~· ВII.lхе.!ма ГУТРll и ЈоаlllЈа Граи... Јоаи
ном Раuче.мъ архiмандрiТО,,\fЪ. Въ Вј61IIIЋ 1793. Ма.Ја ОСМИlЩ,
стр. 226. С.lOвенска азбука.
r косовек,\ БИТКА ;'>U3:
Пошто је то IIЗООД IIЗ опште историје, то је 11 битка I;~

совсна у кратко описана. Писац ue.lII: да су Христијани побе
АИ.Ш, а дсспот Аазар теШIЮ рањсн умро на бојиmту ') (стр ...
130). «Вук Бранкопиh пак худо џ неб.ЩГОРПДIIО поступио и 113
боја са споји м ПО.IКОМ избегао».
ИсторiJl разныхъ С.llдаенсiщх народовъ, наuааче Бо.Н81ЈЪ,

Хорватовъ и Сербов'Ь, ИR п'ы забвенiя И:ЈJlТ:ЈJI И ВО св'k"tъ IIС
торичеснiй ЩЈОI1RпедеНIШJl ЈОI11-1НОЈКЪ РаuчеЈКЪ, архимандрiТП'Ъ.
30 CBJrTO архагге.IСКОМЪ MOHacTblp'h KOBII.1i1. Въ BieHlliI 1794 У
четири I\ЊIfГС.
у I1l1сању споје IIсторије Р:lјиh се је С.IУЖИО свима знат

нијим де !Има историјским, која су о "ашем lIарод~' fOBopl,.Ja,
као: Драгоман, НетРII, ЉlOник, АеУIIК.4Л8, Ор6ини, Аукври •.
Туберо, ДиФресне, Троношац, Ћ. Вранковиh, П. Витезовиh,
ШваIJдер. и др.
Кllежева 8счера, з,lраВlща, изоб.lичавање Ми.юшево и ље

гов ОД.њзак у Турски стаll по ТубероtJу и Орбину.
Рајиh мис.ш, да МII.юш за оечером није изјавио своју на

меру, с тога је у српоком .10ГОРУ lIаСТаА:1 забринутост, кад се·
је сазнадо за његов одлазак. А.ш 1 О IIС постојll, јер је JI И.101П
за врсме боја, а /Је пре тога Мурата Р;ЈСIЮРIIО.
Погибија Ми.lOшепа са оба побратима но царостнвнику,
Бссела кнежева војсци по ВРIlJКОВllћу и OpOIIIIY.
Бој је описан 110 Туберу и Ћ. ВраНКиВllћу, <1.1И за Кllеза
.I1<1зар:\ успаја мн.сње 0(16ИIIОВО и ДИФРССIIОВО, да јс ЖlIВ ~ х
ваћсн,И за TIIM по на.ЮГУ СУ.IТШЮВУ посечсн.
ДОГ/l.~аје пре бllТl>е Н:1ВОДИ по АеУlIк.ЈаВУ, а битку 01111-
су је још и по T~ РСНИМ lJэr.орима, 11 по Ааонику.
l3е.IИЧИПУ всјсака усваја по ЦаР()СТ:1ВНИI;У (Срби 100 000
а Турци 300.00О).
Р;ЈиIЈ, по ОрБНIJУ, пропаст па Косову приписује издајll Ву":!

Брапковиhа.
2. Исторuа САuвено-серБСl\аzо народа 113Ђ разны\ъ Аук

тора по Раичу и друrихъ IIЋКИХЬ сабрана, И lIа простый дja~
1) Тек у цриыедби као објаснење ПОМlllЬе Рајиtl, Аа је кнез Лазар.

),Х8аЬ('н, и ПОГУбљен, и Аа је Мв..\ош раСПОр110 Мурата.
'2О4 КОСОВСКА БIIТКА
,
л('кт сероскiй CIllIC"HII. МиАО61 Ho,.\toь ВuдаКО6UЧеА('Ь профссоро:иь
у Београду 1833-18Ј7, у 4 части.
Опис косовске битке наводи Вllдаковиh по ТУРСКIIМ IfC-
т;)рицима (Нсшри, Драгомаll), а беседу пре' боја изговорену вој·
CI(ll, по Мивру Орб:tНу; де.Ы Ми.lOше80 по Аевенклаоу, Тро
I!()ШЦУ И Орбину ; а издајство Вуково по Орбину И Троношцу
О погребу теАа кнеза Аазuра у Приштини, његовом пре-
11 су најпре у cplI. Рнваuицу (1392}, З8 тим у Будим (1690),
Ф~'тог (1716) И ВРдНИI\ (нов. РаоаНИIlУ), говори опширније I}
Видаковиh служећll сс РајиIЈСМ, помиље и све оне изооре
lюјllма се је и Р:tјиh користио. .
Ј. Преџед'Ь битке KOC0601l0AЬCl(e и ЮКIlЧI{ОZ'Ь diIAa Оби
Auli.eaa, IIзрађен f]0 праву Народа, Етiки, Псiхо.югiи, И по 06-
Щсо.liџаюhым, у време АогађаJl ова MHoJIHiJl\f1\ ВаСјАје.м Суббо·
тu!iе.м'Ь ц. к. АрХјдукса Aeono.IAo~or. 11ОАка H-РОо 53. вовннам'Ь
соеrnТСНИ!ЮМ1-. У Ноо Јм'Ь - Саду 1840. .
То је фИ.lIOСОФСlю-мораАIIO - праВllа pacupaoa о де.IУ Ми
.1Ошевом lIа Косову, - о убllСТОУ Муратовом.
Најпре писац llЗАажс кратки преГ.llед догађаја IIре косов
ске битке,. l'Ae заузеЬе Ниша ставља у 1375 годину, за тим
расправља lIапад тураки на cpncl\Y држапу с фИ.llосоФско-прав
пог ГАедишта, па се зауставља 1111. деАу МИ.llошевом, као пред

'мету свога списа.
Из.НlЖ~ hи мнења турских историка И предања СРПСКОГtL

/l:IIJOAa о томе, писац IIрстреса
1I ФИАосоФске, па ве.Ш:
дело са страllе мораАне,
"да в ДС,IO МИ.lOшсво У СМИС.1У Етјке

правне
ј
ј
·6.ILIГОРОДIIИС, кад'Ь он М} рада на боишту, неже,ш кадъ га
JIO.~ ЧllдОРОМ'Ь живота AllllInBa" (стр. 49).
Па ~зимајуhи у ПIJизрење тежщt по.lОжај ОК.lеветано" и
Ч;lсто..ъ:уБIlВОГ МИАоша, љегово јунаштво, понос и патриотизам,
као и ратна upaBa 11 ГАеДишта XIV
шује rшсац: .да в дil.ю МIIАоша ОБИАиhа онако,
пека, торжсствено ПРОГ.llа·
као што га
I
ДО данас'Ь ОЋруо и ПОВЋСТШЩЫ СрбскiИ каз~'Ю, да.llеко сдаВиiе
ОД оног како ГtL ТУI)скiи ОШlCую, и да МИ.\ОШ'Ь ОБИАићъ, као правы
ЮI ЩК'Ь, а не ..ао ПО.lМ~·}(.IlЫЙ )'бiйца M~'III1AY утробу uори и но
ГO.\IOЬ МУ за вратъ CTUG". (стр. 70).
4. Истори 1 tеСКQ.крuтuчеСКQ Qпuсанiв битке KOCO·60aO.(~Ke
o,~ Ћ. Малетиhа, са предговором од Ћ. Мушицког 1842.
1) О СВОМУ ВИ.\И част 11. стр. 124-130.
r;ОСОВСКЛ БИТКА 205·
То је ЧI!СТО историјска расправа битке косовске.

Писац је почео са 1289 ГОДИНОМ. као основом Османске
цареВIЈне, па је у"ратко извео све главне догађаје до бит,;е·
косовске. :Користио се је де.шма: Хамера, Раиhа, Гебхарди.iа,
Пејачевиhа, ЕНГ.1а, Мавроорбl1НН, ђ'бера, ~. ЈУ.lllIнца, ДифреСJl:\
и других.
ДО.llазак турске војске на Косово и ilОС.ll8ПСТВО У Кра

тову ОПИСано је по Хамеру. rЈО,Јожај српске војске ставља И:1-
lIеђу Ситнице 11 ГРilчашще, а турске између Ситнице и Jlаба,
што је IIрема ТОЈlOграфијll :Косовог поља неМОЈу}.е, Јер БА једни
другима за ,leljlJMa били. А.Јбанези са Ћ. КаСТI,ИОТО\l бll.lJJ у
српској војсци (по страним изворима).
Вечера квеЖСlJа и ОД.llазак Милошев по НilрО,ЩОМ пре-·

дању и Орбину, само не оерује, Аа су с МИ.llошем отишла 1I оба
побратима (стр. 21). ИЗАајство В)'КuВО 1) И погибllја Муратова
по Раиhу. Бојни поредак оба ПРОТИВllика 11 битка оuисаllа је·
по Хамеру.
Ћ. Малстиh брани јуначко дело Милошево од љаге, коју
му Хамер наlJОАИ због uреваре, па завршује: .0110 АаК.IIе ос
та6 као свед{)къ С.llоБОАе, неустрашимости и ОАВ~ЖНОСТИ срб
ске за б.llаго свога отечества и свilтлиће као метеоръ и най
познiИМъ потомцыима, раЗПН.IIьиваће им:ь и волю и духъ къ по ".
дражаRаню и подобномъ ЈЈожертвованю, ГАН обlllтемъ б,шгу ОПI\-
. СIIOСТЪ грщш И пока'iиваће имъ путъ къ не)'мр.lOЙ чести И С.llаlJИ
њьiОВОЙ и отечества Cl • (стр. 25).
5. ПuвtСТКUЦ8 Србскоz карода, ОА најстарiи Bpf>MeHa Ао
године 1850 од Дан. Медаковиliа. У '1етири Rњиге 1851-1852'
у Н. Саду.
Косовској битци Jlосветио је МедаковџЬ 17 страна.
Све је као и у Раића и Ма.llетића и по истим изворим;,.

'IJYPiJe Кастриnта с војском на {{осову. Вук мрзи пашенога
Ми ..юша што је претежнији, и.ш због жеНА. Be'lepa кнежева и
3Аравицз. ОА.IIазак Мидошев с МIf.ШНОМ и Ивано~ у турску
војску. МилоIП ПОД ВИАОМ Аа неку тајну Мурату каже, про-
') Ћ. Ma..leТllh је IlрОТИВ оних, који бране Вука Бранковиhа, са 110-

..IIIТlIчке стране, што се је с бој.lшта УК.lонио, и верује, «да је Вук још пре
битке опак~ намере IIMao, па 11 с Муратом у тајне преговоре стушlO U .
'пуштен, распори .га 1I0жем ИЗ потаје" Ворба МIIJl.ошева И оба

1J0iJратима -с ТУРЦЮf3 ПО нородном Ilредању. МИ,IОШ ухваћсн
,а оба побратима гину, Свс Aal,AO !ЈО ОрБIlНУ, Троношцу И на-
1!IJAHOM прсдаљ)'·.
О бојном поретку Мсда.liовић МИСJl.I1, да је српским дсс

НlIМ KpllJIOM З:Н1О0еД<lО Ћ. КаСТРИОТl1tl, а пе B~'К. Сумња о
ТИ,ЈТК~' да је '6110, ШЈГU нски ба!! ЈuВ;Ш, lю.i~1 је lIСТОЧllУ .П(">
.ltJllИlIУ в'еспс имао.
Бој трајао пот чаСОВll. 01l\lC као у Хамера. ВУ" C,t ре
:ЈСРВОМ издао. Кнез Аазар ухваћен у одступаљу, и 110 на.ЮГУ
l\1ypaTOf)O~1 по~счеllС 'МИАОШ('М.
О Вуковом IIздајству ВС.IИ: "Вук, 6дlllI1l Вук, у6ШI;t 6

ср6ског ца.рства, србскс ДРЖ;tВО, СI)бс.юг живота. 011 6 већи
ItilШ з.!отвор, всliИ наш КРВНИ';, него што 6 Мурат 11 сви Т~'рци
П. 131! .. ПРОКАСТСТВО на GДН):I1 ВУНУ В;шн'tОВiJћу остаllе у на
РОДУ наШ.·М В'k'IИТО. Пспео њi;гоI1, IИИ су ТУРIlИ У l\рушевпу
оБОЖ<tВП.IИ, Срби су, кад су [ЮД Kapaђop~CM устаЛll, узе.ш Ю\
.iопату" и б,ЩII.!И У biiT<-tР, А.! га оваВ: у UA ИЛИ ку дгод из србске
:'СМЉ'!!' 'поси.'Оllllма. KOjll се о IIздан Ву,",овоВ: сумнню, MOrAO бll _
·6IlТИ ве.!иirо СНЋДОЧtlIlСТВО, Atl 6 Вук издаица био, измеt)у ос-
, 'Галога 111'0, ШТО СУ Турци НЋгове кости ОИ.lИ наШАИ, I\ОД Кру
шевца му к-апслу - текию - 110ДИГ ЛИ и у 080Й му СiЗtt1е п~t-
· ..1IIАII. 3ИtlАII CYOlllI и 3IШДУ, да им 6 ВУI, Ilара и 'Народ С.30Й
и.цао». (П, 134) ..
Још је интересно да напоменемо, да је МсдаRовиhу
IIРВОМ паАа·Тtl МЈICао, да је ВаАша (т. ј. Ћурађ СраЦНМlfропић
- БаАшиh), зет . Аазарев, "у народу наше.\{ uознат uод ИАtе1iйА(
CTpaU1iUh Бан.« (,",њига II, СТР. 1(6).
5. Образи изъ обште цсторјв н:шисао Дръ Нико.Ад Нр
СТUhЪ, ПРОФССQРЪ права у кнл;кеско-срБСIЮМЪ АIЩtJЮ. У Новоме
Саду. 1860.
у овој су књизи IJОIJајВllше биографије З1lаТНЈ1Х ИСТОР\l
СIШХ АИ'lНОСТИ свију народа, \1 110 неки знамснитији ИСТОРllј
ски ,,"orat)ajH. МеђУ OCTtlAIIMtt Оl1исаltи су Битка НОСО6с'Ка (стр.
291-303) и МUАошОБUАufi (стр. 21:'>-221).
Писац се IIРИ љиховом описивању придржавао Орбllнија
'Н Троношпа, аи по народним причама l. пеема.ма, од којих
r
I
!
КОСОВСR.\ БIIТКА 207
две на крају ИЗ.IaЖе ("Пропаст царства српског" и "Мусиh Стс

ван«). За Вука BeAlI, да је .свою войску завео на Гори ГОАIJiи«
и да је "Б:)'К Вранковиl, ltСКОШI.O гроб србской држави» (стра
па 301). '
Осем тога l\11-)ке, да је бuј 0110 СУТIЩ дан, пошто је Ми
АGПI Мурата раСЛОРl10 (стр. 220).
.• Новина историјских lIeMa никаквих.
На крају су МOI)аАне ноуке.
7, У ItЊ1l3И Путовање llО слоаеИСН:U.Аt зе.Atља..иа турске у

ЕарОllll, од госuоt,ица Мјур МакеИЗuјеве и А. П. Ирбuјеве,
с еllГАеСIЮI' . превеод Ч MUjI1TOBUhii, ВеограА 1868, - lIосве
',сна је IЈаРОЧ\lТil Г.Шllа "јјојIIO~1 пољу Косову« (Гл. XV, стр.
160-167).
Учене НУТllице О;lиса.1C су рад у турско\! АО,'ОРУ 110 He~
ру ју , ао КО.\ Срба по ОрБIlНУ. ТРОНОШI1У, народним Щ)llча~lа и
IIОСМЮlа, од rюјИJi c~· неке и у UДАОМЦllма Н<шедсне; битку из
..1ажу ПОf',Ншито 110 турсюiм ИСТОРllцаМIJ, а за Вука, који за
IЈоведаше ре36РВОМ, ое.1(" « повучесе (: поља и не II01'еГIIУВШИ
сабље. ЊСГОВII јунаЦII, њих 12000 tш броју, ми(:лише да само

ыњајуy положај; али то њихово lIедраговољно повлuчење рсши
еудбин~' дана. Они су били све сами одабрани јунаци - све
поу:џаIlИ, на ГАасу ОКЛ.ОllНИЦИ« ICTp. 166).
Још. је интересно да се ана њихово мњец,е о Милоше
,вом делу. Пошто су га ИСПРИ'I;l..1е по каЗlшаљу Турака и Срба,
nе.Ю: 1)06e стране ['оворе о делу као о jYHarIlTBY, па и данас
још заслужује lIоштовања као један пример са\fопрегоревања ..
Оtт"вљамо на .страну миmљ~ња оних, који правдају убиства
liОАUТИЧКИХ . непријатеља, Ita.! их чине IIОЉСКИ IIЛИ итаАИ
јански патриоти, ... МIIДОШ кдеветом доведен до очајања, од
A)'Qyje се да посведочи своје родољубље очајном УСЛУГОМ; у
Мурату он Г..1еда неверюша, варварипа и непријатеља његове
отаџбине; Аукавство", сеПОСАУЖИ само да добије нужнога I1рИ
С'I'упадожртв& своје, па онда цену крви Њ~ГOBe Il-lати својом
крвљу" (166).
Ето тако говоре П.1емоните Аеди, кhери гордог АА5иона
o lJашем МllAОШУ 06и,шhу. То је IIl\јбо.ъи одговор немачком
208 КОСОВСКА БIIТК~
ИСТОРIIКУ Хамеру на његово ома.1Оважавање Оби.шћеВОI· беСllРИ

MeptIOr пожртвоваЊ:Ј.
8 .. Битка 'Нд КОС()6О.м пољу tt аад сраске држаое, тако с.с

З(lве рuсправа, коју је написао Др. Павле А. ПадејСЈ(U '). Пи
сац, најпре рuсправ..ьа догаt)'lје про битке Косовске, почев
са Душnном, и оцсњујуllВ С1'ање СРlIске lIареВlIне пuс.~е ње
гове смрти. За тим ГОВОРII о цару Урошу,. краљу ВукаШИIIУ
п кнезу Лазару, peljajyhll све :шатније догађаје,' кој\! су ('С
ДОТИЩI.IИ српск~ државе. За KHeda Лазара 1.'('.111: .пун ВРАИII;i
И АРУГИА II1IДИВIIАУН.ЩИХ својстава ~'llpnBO j~ ПОЗВ:l1I био :1:1
В,ШД<lра «.
Помиње спе бојеве lIа Косову; paTНlJ савет код Typar;:1

п~ II.IIХОВИМ ИСТОРИЦИМIJ наводн.
За Србе вели да су дпе странке 6ИАе: Ми.юшева за рат.

а Вукова па мир. () веАИЧИНИ војсака не исказује мњеlLе. Ве
рује, да су Вук и Ми.ЈОШ би.ш паIЏеllОЗИ, и да су сс због жсна
позава})зли (по Орбпну).
Битку описује поглавито по Туберу и ОрБИIlУ.

З3 Вука ьели, Аа је, по lIаро,\ниј традицији If HeKIIM НО,
вијчм летописима, узрок поразу српске' војске (стр. 400); 11.111
прича о ИЗАаји Вука Бранковиhа постаАа је тек у касније
време. Одступање са бојишта правда стратегијским раЗАОГОМ
(413); у опште, тежи да оправда В)"КОВ раА.
Карактеристика је овог списа. што казује разна мњења

о појединим рздњама, а.Ш не кuзује своје мњење и закључак
о томе, сем о paA~' Вуковом.
9. У реду ових књижевних де.Ја о Косовској БИТци,АУЖ

ност нам је At\ поменемо и »Авэврuчу. наРОАне песме; преАа!'.
и приповетке Срба о пропасти ньпнога старогъ царства"', кОје
је наПhсао БеЭСОНО6Ъ. 1)
Поqетак је учињен Душаном; И3.ЈОжсна деоба царства;
Вукашин и Момqи.ЈО; битка на Марици и смрт Вукашинова.
') Отаџбина, свеска 87, стр; 366- 422.
2) IIIтампано у »Руска ВеСЋН за 1857 ГОА. 11«; а српске .Часови

ОАмора» ОА МИ.4аиа Ћ. МИ.4lIhевића, П, стр. 1g -87.
r •
===================================~
ГовореЬи О шшаду А ..шпаше на Орбију, ве.IИ, да је то

познати . у народној lIеС~ЈИ Њlах - ААија, а за ОтрахиниЬа
бана наводи више мљоња, и МИСАИ »да је то иио uознати 'Бу
раб Страшu.м.ировufi., скраfi.еио CTpaxuHuf..« (стр. 49). 1)
За тим приступа спреми рата с Турцима, а IЈОСАС и бит
ЦИ Косовској .
. Једини Вук БраНКОВlII1 је био за сrамни. мир. Од савезника

најбоље се одаЗI ао нладаоц Епира, Ћорђе Настриота", дед чу
веног јунака ОкеНАербега.
Говорећи Пlн:ац о МtfАОШУ Оби ..IИI,у, зету ЛазареВО:'l, упо
ређује га с Марко м кра.Iы'иье:lol,' и ПОВ.и.чи између њих [lара
леАУ. која је'У корист Ми ..юшсву.
КlIежева ве'lера 11 здрави ца; ДО.llaзак МИ.lOшев са Ива
ном и МИАаНО~1 У ТУРС!\И стан баш кад су се hреНУАИ у бој;
убиство Муратово, Милан и Иван гину а Ми.юша ухвате и
жива ДОRелу султан)'.
Витк:' је описаН:t у кратко и правилно, са неким умет

цима. Опис бојџ навеАеll је и по Нсшрију. Вук БраНКОВl1ћ из
дао је, и са 20.000 у најстрашнијем ТI)eH~ ТКУ одступа.
Кнез Лазар жив ухваћен и Дове.ШН . султану, где и МII
.1Оша виде и све р:tзумеАе, па заје.џЈО и ГIIНУ по заповести
су.lтановој.
За Вука наводи, да је био у тајном договору с Муоатом

Говори о Мусићу Стевану из Мајдана, и о РаДИ<ЈУ, вој
води Захумља \1 Далмације, како НИСУ на време СТИГЛИ на Ко
сово, и Ыlзује II.liXOBY смрт.
Основа овоме СllllСУ јесу народне IIриче, ОрБИНII 1I Тро

ношац, С малим додацима с друге страве; а поткu СУ народно
песме, које се неllреfШДНО увршћ.ују у текст, ЧИМ Il't коју ред

",ot)e, по времену и Aoratjajy.
ГАаВIIИ преД~lет је овог лепог JlитераРНО-ИСТОРllјСl;ОГ са
става кнез Лазар. Ilа с тога је 1l0чет од онога доба, 0,<1 када се
народне песме с љиме ВОЧIIЊУ AI1 баве - ОД Душана; 8 Э8ВР-
li То је, ПОС.l.е МедаКОВИћа, Apyro Itњење о СтраХИНИћУ бану, које се

с првим ПОДУАара . .ъ. I{овачевиh је треhи писац, који ОВО на основу IICTO-
рије и народних песама ,\оказује.
КО"'ОВСКА :GИ'fКА
1..
шује се његовом cMpllY, - с песмом "Обретеније r.laBe кнеза
Аазара.
ОРО је ааиста једна .Јепа раСllрава, којој су накит наше
народне песме о ЈlНезу АаЗ<tРУ, па с тога If носи назив »Jlаза
рица 8 . q њоме је ПlJсац учинио ..tеп IIРИЛОГ CiJlICKoj књижев
ности И дао nplIMep књижевним ра('прана~а ове врсте,
10. Још пам је дужност напоменути, да сем историјских

списа о KocoBcl;oj бllТЦИ, И осем народног певан.а,. ПОСТОЈе
још ·и многи производи АиРСl\в и драмско lZовзијв, који су
за предмет има..tи битку КОСОВС"У. Од ових МЕШИ прзнати ст
С..tе,t,еtIИ ca<:THBII:
На Косову ОД Аукиана МУШIIЦIIОГ, еllископа;
E.tezuja на Косову ОД Јована СуБОТИhа;
Косово од Василија ЖиваНОВlIћа;
Сао.мек Видова дана ОД Јов. Ст. Поповиhа 1).
E.tezuja наао..ье Косово ОД ВасиЛИја Суботиhа 2) ;
Косово и 1.\89 од Јов. Драгашевиhа (стр. 150 и 140 ње-
гових песамн);
Косово од Ћуре Ј.\Кшиhа (страна 35,· књига 1. њего
БИХ дела);
Cadop у КРУ<lАевцу од .Ьуб. П. НенаДОВИhа (стр. 25, прве

свеске његових књига);
Косовске даворијв од Јов. СУНДСЧИhа (У календ~ру Гр
лици за 1890 го,,-. штампаll на Цетињу).
Јоксим И.lИјh, ПАем. НО13иh покушао је, да у ви.ду народ
не песме опева Косовску битку, које је и штампано пол име
ном Лазарица или Бој на Косову S)
'Ј Сви ови састав,\ на.lазе се у ,.Опису БИТllС I{OCOBO-Dољске С ОА Ћ.
МаАетиhа стр. 41--57.
2) У његовом Ae.lY о бllТЦИ Косовској стр. 81-96.
8) Новм Је опевао косовску битку и по наРОАНОМ преАаљу, а и нешто
110 \lCторијскик изворима. У српској војсцн БИАИ И Црногорци; У боју участво
вао и СтраХИНllh бан. Вук оБАагује МlIАоша и ИЭАаје. Ми.lOш щuа са оба
побратима:
.НII од сабље ни ОА коп.ьа БОЈlIа,
,.Ни· стријеАе НИ ОА БУЗАована,
,.Но 0.\ тешка умора јуначва.
,.3атрпаше копљима јунака,
• Паде )fll.IOШ, ни ку ике неће,
.Нит ье САава, АОК је нараштаја~. (стр. 65 11 66).
,1,
Бранко Радичев'..th ЖеАео је ;l,а види Косово, па да Оllда

'Напише читав еп о њему, аАИ је са том патриотском же..ьом
'11 у .1аДIIИ гроб npepaHQ Аегао.
На по..ьу дра.\((же Аитературе писа.ш су о Косовској

'битци: Јов. От. llоповиh, Матија Ван и Ми,юш ЦвеТИћ,
Из, И3Аагања свију ОВИХ l:њижеВIfИХ производа и .ште

'РаРЮЈХ извора види се .да је, КОСО(ЈСКII битка не ca\fo ВО.шки
историјски AOl-аlJај, него да је то обltAно обрађивана тема на
~веКОАИКОМ пољу српске књижевности: љу су на разне Н:\
чине беАеЖIi.411 РОДОСАОВИ и АеТОПlIСИ, описиваАИ путници; опе·

-вао и у причу оден;- о_ це,юкупан српски наро,,; ..
разма тр 1.Ш и
·оцеЊИВ3АII историци и нау-ЈНИЦИ; опеваАИ и ПРОСАаВIМИ пес
ници и уметници 1)'
Кад се це.IOК~·ПНИ овај Аитерарни материја.l од K')COBiJ.

-па до данас узме )' оцену, BilAe се четири разне промене
у томе:
Прва од Косовске битке па до краја ХУ nека у коме

'Времену сш\Н1 се наАазе кратке беАешке о овом ве.1ИКОМ дога
'ђају; то је време стварању првих изворних песа'dа о IЮСОВ
ској битци.
Друzа од почетка ХУI ш\ ДО краја ХVПI века, [(ада се

'ШIШУ опширнија АеАа О Косовској 6итци, на основу народног
певања и приqања (ЦреВИћ, КурииеШИћ, ТРОllошац, 0,)6I1НИ 2ј
.враНК08ић, llејачеВИћ, Pajllh и народне приче).
Ј) "САике из српске истор"је С -6ПIIО од Ст. БОШКОВllhа а нацрти од

'qортаПdВlЉа; као и слике ПРI1.lOжене АеАУ Јоксима Новиhа Оточанвна по
казују, Аа су Косовска битка и њени јунаци 11 ка пољу САикарства би.ЈИ,
·преАмет уметницима.
2, r ..\aB~e разAlIке у АеАима

I старих iшсаца слелеhе су :
Аучuн uревОOuA&tt први спомиње кнежеву вечеру и В.lравицу; МII .. ОШ
пре боја отишао у турски стан, пробо ножем Мурата 11 убијен при узјахи
'вању. ИЗАајаик AparOC..taB Пробпh ПАИ Прибишиh. Лазар пре боја беС8.1ИО
,ухваhен жив.
Цpeвиli (,"уберо) у овему исто, само је Ми ..IOШ одма убијен.

~I~
ТРСћl1 ОД почетка ХIХ века до 1888 године, У коме вре

мену историци пишу о Косовској битци још опширније, а.1И
на основу историка из Аруге еnоке (ВИД!1ковић, Медаковиt"
КРСТlIћ, Отаноје БОlllковиh и други).
у овој lIериоди књижеВllој појављују се и списи умет

НlIчке појеЗllје о косо&ској битци (песме и драме).
Четврта ИАИ и.ајновuјl1 перио ..щ књижевности о Косовској

битци настаје од 1888 године, када СУ се са CBOjllM историј
ским расправама појави.ш у исто време 1) Љ. Ковl1чсвUh (<<Вук
Бранковиh") и ИА, Роварач (.0 Кllезу Jlазару"). То c~' реЗУА
тати научних историјСКIIХ истраЖllвања, основани на позитив
ним фактима. која C~· КРИТИЧКIl претресана и оцењена. Њихова
..1е.'lа праве спок~' у књижевности ове врсте код \Јас и с тога
заСЈ1ужују lIајвећу похвалу и при~нање. Они су св.:>јим рас

правама учинили, да богат историјСIfИ материјаА о битци Ко
совској, који ]е до сада тамом био покривен, постане, прист)'
пан свима .IIЊllжевним радницима.
Оба се ова списа одликују зналачким излаГl\fьем извора,

критt1ЧКИМ претресањем и зрмим умовањем.
Разлика је између ова два ваљана списа само :у томе:

што је Ковачевићево ;Ј,еАО систематско имагање многих из
вора и матtoријала, од којих је веАНКИ број тек садаузимат у
разматрање, а на крају је студије кратак ИЗI!ОД свега. Рувар-
RlIрuпешul!: Вечера без ЗАравице, Ми~ош убијен qим је узјахао. TYP'~8

без боја утекоше.
Орбuнu ПРВИ наводи Авобој изме!,у Ми.шша и Вука, и Аа је Вук Бран
ковиh ИЗАанца. ИЗАаже бесеАУ кнеза Аазара пре боја.
Троношач наводи заверу ВУБа с Марком и ВаАШОМ ПРОТIIВ Аазара.
3аваАа пашенога због жена и Авобој. О,мазак са побратимима у турски
стан; МИАоша ЖИВОГ хватају.' Војвода РаАIIЧ ОАОЦНlIO.
Народне приче: .!вобој, вечера, ЗАраВlIца, омазак $Ј побратuиима;
l\IИАОШ пошто распори :\lypaTa враћа се да му стане ногом за врат; Ми
.tоша живог ухвате. Беседа кнежева. војсци,
1) Чудна СУГАасност како у DОГАедима а назорима на извесне Аога

ђаје наше историје, TallO 11 у времену каАа се јављају, ВА ада ко). ова наша
два IIзврсна историка. ,.Смрт цара Уроша- и .Косовска битка- предмети су
које су обојица ПО.1једнаllO оцеНllАИ и у исто време на јавност са овојНII
оценама IJзаШ.III.
КОСОВСКА БИТI>А 213
чево дело, сем богаТIIХ прОНаЈЈазвка историјских, jaltor резо

~OBaњa и. КРИТИ'lког разматрања и оцењивања разних извора,
Aoee~, щмеМIIчке прирОА<>, КН?<ЕМIJКО засењује

()ВО~ИК; щиижевном IlРОШ!ИОЛУ олеа,\ОМ Руварац
ОВОН пок:tзао CBojYY~HHyaњa, ТаЈЈеllат

.ди~'ц
еписа имају закључак: д"

БР'lнковиli није издајица.
З. ИЗВОРИ за l\apTe Уд 1\OCOBCI\V БИТI\У.
П,lанови, којll овnј l)аСllравн,
етпеес,!' ~ К И овим изворим;±,
карта ра~!"етш /,00.000, израђеш&

карте иэдање од 1881
Sildost-europ'lf У,спеп ПЈ~!Уinsеt bearbeitet
Heinrich Kiepert, ВегНп.
Границе .Аазареве Државе, Босне и Зете означеllе су 110

историјским податцима, каји ~e НII.l:tзе у де.l1У Ч. Мијатовиhа
двсаот т.,ураб БраНl(овиfi., као и градови, који су у то вре}lе
К~Rнюкој држави.
ПЕ!ша~ове царевнне су по расправи
је на своме расправи ПОМИНhТН,
ОВОС! имамо то ДО,ЏКНИ, историјским

ЖИЕ;аЊШ,Д;i 1АУ1zО±щика Јов. Ј1еточна граница
шанове Царевине са П,ШIlине Родопе (Деспотове) СИАази,ш Ма
рици близу П.l10ВДИll8, а nдаТ.I1е на Етропољ Балкан, па измеlЈУ
Враце и Берковца (Бреговца) СИАазида нар. Чибрицу и низ њу
у Дунав. Према овоме изворни предео Марице Ао Пловдива,
Софијски BllcopaB11H и В~ДИIIСКИ крај улази.ш би у састав ДУ
ша!џ,~ш
11 Срем C~ ,Ћавоније припадао
земље преко
l 'орјанину, као ћери.')
Ј) ,.Ратиик« за месец Март t 890 год., Itlh. ХХII, св, Ш, стр. Н5-347.
UIYIlILt:U (
1
I
I
Пyroвu 1 ) о:шuчени на овој карти, повучени су по де.IУ'

1
Dr. КОНСТllнтина Јос. Juречгка Diг HandelsstrB88en und Bгry
werke von Seтbl~n und Bosniгn wAhrгnd des Mittelalters (стр. 62 - 8 7}..
2. КВр!'& Косовоl, аоља, 1 : 150.000, израђена је на основу
карте Аустријско?' l,еОl,РIlФСКОl, института, и то секције М. 12,.
Pristina, размера 1 : 300.000, само што јо за једанпут увсћана.
Осем тогп, принова је на овој карти 11 та, што је орограФија.
представљена са хоризонта",ама и .1авирањем уједно, а на основу
висинских кота са аустријчке карте и из Хановог деАа Reise·
uon Bllgrad nасћ Sblonik. 3еМА,ИШТС је на самом Косову у lIe-
КО.tико допуњено d:~ Итинерера пок. М. ИАuј~в; а обитна местн 2 )
и стприне Аопуњоне су по Путоuисu.ма М. С. Mu.tojeeufi.a.
Долазак трупа на Косооо и ЊIJХОВ распоред пре боја.
ОЗIШ'IОII је на основу наших IlстраЖИВllња по разни и историј
ским lIзворима.
Постојећа карта Косовог ПО.ъа од кнеза НиКОАе Ввсоје

Bufia, која је била ПРИАожена књизи под Н8ЩОВОМ Историчсско.
- критическо оauсанјв битке КосовоаОАъске од Ћ. МIIАетвЬа,
истина је у своје време би.Ја прва и једина ове врсте, а.IИ је-
сада эаоста.lа и у таЧIIОСТИ и ~.. предстаољању зеИЉИUlта. па.
с тога се није МОГАа користити IIрИ изради карте Косова ПОЉа ..

Што се :иче распореда српске и турске војске пре боја,
како је на нашој карти означено, оно се џаЗ,1Икује од распо
реда, који је означен "а "'!ану llРII.lOжеllоме Дму Т. Докзе
L 'eт1)ire ottomanne 1 toтme, јер је тамо место Ааба означена.
СИТIЈИца, која није раздваја.ш војске
1389 "его 1 444 године.
Љ. КО6аче6Ufi. (Годишњица Х, 289), Ч. MujaT06ufi. (Отаџ
бllна свеска 88, сТр. Х), Гоu-че6иfi. (Makedonien und Alt-Sel'-.
Ыеl1 стр. 227 - 229) 11 Ф. Ра-чкu (Бој па Kosovu, стр. 54), .4рже
да је српска војска БИ.tа на Аевој оба,ЈИ Аабп, ",еђима ва њ
ос.laњајуhи се, ААИ то није ОИАО, нити је могло бити из ових.
раЗ.юга:
1) Нероди.њ",е је погрешно означено па ПЈТУ ПРНШТlIна~ПеЬ, а треба.

~a је на путу Анп..ьан-Призрен, према Петрчу.
') МОЖАа ће у ПО неким назвввма абитних места битв грешака, јер
се такви ПОСАОВИ не врше .laKO. ЈеАан пример 080 ТВРАО: Ce.lo п..се.менuта .
означено је на картн пореА саме Аеспе об&Ае Свтнице, а БАнау утока Ааба"
в то кава по карто аустр. Геогр, ИНСТIIТ., тако и по МИ.lојевићу; &Ан У
Хрисову.l>И Kpa.t.a МllAутина стојн Ј/Ае.метино, а не П.lеllеНlIта (Споменик.
срп, кр. AKaAellllje IV, стр. З),
~.
I
о.
!
КОСОВСКА виткА 215
а. Што између гроба Муратова, где је његов шатор IIpe

боја 6ио разапет, и Лаба нема места З[L обе тако велике
војске;
б. Што Срби очевидно нису могли Зi:\узети тако штетан
за себе положај, који би 11 нижи од турског био. и имао би
за Аеђима теренски одсек и пренону (реку с ду50КИМ коритом);
В. ШТО је љута борба бll.lа на десној обали Лаба. гд&
су се' Срби наАазили, кад су их Турци вапа.1И, како ТI1РАИ l'иљ
Фердинг, по тамо Н1М1tзеhим се гробовима, у СlIоме опису Ко
сова (Летопис књ. 102, стр.! 03-6); и
г. IIlTo се такав ПОАожај не САаже с 'наР04НИМ предањем,
јер је ГАавни стан СРlIске војске б.ио око цркве Самодрже.
3. Планови (1, II, Ш u [УЈ за битк,у косовску, раз ..ср&
1 : 100.000. Они СУ, ОДНОСНО земљишта, копија наше карте
Косова поља, само увећане IIа 100.000; !L ШТО С"I тиче исто
ријског ДЕма - распореда српских и турских трупа за време·
битке, то је реЗУАтат нашег историјског истраживања 110 раз
ним изворима, који су у тексту о битци наведени, и који је·
реЗУАтат на ДОТИЧIIO зеМЉlIште примењен, саГАЗСНО свима та
дањим IIРИАикама, у којима се је 611тка водила.
4. ПеТСТОГОАИШЊИ помени !\OCOBCIte бит~е.
Још ћемо ради це.lИне да ИЗЛОiКl)МО, како је одата пошта'

Петстого.\ИШЊИЦИ Косовској у Српств)' И САовенству. па да
заnршимо ову расправу.
Краљевина. Србија.. садашњи представник Српства, узела

је иницијативу у томе. као што јој и до.lIJКује. Још под 8
Априлом 1889 ИЗI-lU1,Ю је најВllше решење () ПРОСА3Вlf. која је
са,lржана у ове чеТИрl1 ра..lње:
п 1. Да се 15 Јуна учини у целој зеМД.1) свечан С:lOмен

кнезу Лазару и IIОГ1111У.1ИМ јунацима :щ оеру и ОтаџБИllУ на
Косооу.
»Z. Да се тог дана у Крушсвцу положи теме.Ь CllOMCНl1KY
погинулим јунацима IIit Косову, као видљив ЗIНЈ.I( љубави и за
ХВаАНОСТИ њихова IIOTO.\ICТJJa. Овај споменик A<L се подигне О
народном ТРОПII\У, путем АоБРОВОЉllIIХ прилога.
216 ==~=.(OCOBCKA БIfТК_Л
»3. Да се· о државном ТРОШltу штампа·)Косовска Сао.ме

нuца·, у коју ће се прибрати све HtlPOAHC. песме о боју lIa
Кос,-нзу, са ИАустрацијаМ<l Косовских јунак" и догађаја .
• 4. Да СС УСТIШОПИ ОРдСН Кнеза Лазара, који t.e бити

. ·само .ieAHor реда, и који ће моhи носити само СРПСКИ в'Ш.щоци
.и ЊIIХОВИ ПУНО.1стни ПреСТО.10llaСАедници.«
Са овим ТУЖtlИМ СIIоменима на IIрОШАQСТ ПС3аRа је 11 једна
радосна за садашњост, а та јс
,,5, Да се у свези са овом КОСОВСКОМ IJрос~авом, 20 Јуна

Његово ВеАИ<ЈаНСТВО КР!1Љ А.Јексаllдар 1, мироrЈОмаже у ма
нuстиру Жичи.<t 1 i
3а извршен.. е ооих ОД.4ука са(;тао..ьСII јс бllО наroчити ме

шовити ОАбор. (ЈА CB~ljy PCAOBU грађаJlа и чиновника, а IIЗ
,свију IЈОАIIТJlЧКИХ партија.
И ~Iзоршен је цео прvграы ;2 ј паљенс су воштанице, 380-

нила су звона и М<:ЈАНО се је СРПСКИ народ по НРlшама и ;\1<1-
настирима за јуначке душе ИЗГИНУАИХ српских вите:юва на
Косов). И пуцuе су пушке и топови СРIЮКС криљевске војске,
.Bojlle муз.lке cBllpaJle су, u Jlевачке АРУЖl1не ОГIIсваЈе су химне
IJОГИНУ.4ИМ СРПСКIIМ јунацима. И ГОВОI)ВНС су беvсде, и спеване
c~· одс и химне у С.1аву Косовских јунака, а У.Ј.арен темсљ
-(Јпоменику њиховом, да да.IСКИМ потомцима казује, како им је
СРIIСКII наро..!. заХВ;МalЈ и Еако високо цеНII ЊИЈ<ОВО родољубље
и пожртоооање. 3 ) И IJ.-I3ДНА3Ц, И наР9дИИ представници свију
врста и р<,дова, као и цео српски наРОА одаАИ су Аостојну
ПОШТУ nОI:ОВСКИМ јунацима. Слава им ! С.1ава I

А.,Ш оЬем ове народне u државне IIpl)CA8Be Косовске Пет
стоzoдuшњице, бll.lО је у СРПСТВУ и САовеllСТВУ и APyrJlX IIРО-
1) Српоке Новине за 1889 ГОЈ., бр. 79.

2, Српоке Новине за 1889 ГОд. бр, 132, У Коме је ИЗ ..южен Ред свет
ковиllе Косовске аеТСТОlодuшњuче (Кооовски опомен). КаО и запис, који је
отављен у темељ СnомеНIlКУ, који nе се у Крушевцу ЦО,\Иnи ПОГИНУ.lим ћО
совски» јунацима.
3) Цео ток 1\ооовске прос.\аве и миропомазања у Жичи описан је

тачно у .НаРОЈНОМ Дневнику· за 1889 бр. 133-140. Нарочито обраnамо
пажњу на Јиван говор пуковника Јов. АраzешевUhа, Ч.lава "риређИвачког
одбора, који је lЈЗI'ОВОРИО ПРЈЈ по~агању теме.ъа Споменику, и кој" је штам
.пав у бр. IН, 135 11 137 »НаРОАНОГ Дмевиика. С
Digitized Ьу Googk
r
С.II118а, свечаности и помена у ОВО име,' од којих најsнатније

ИЗАажемо:
1. СрuсШi Краљевска Академија држала је свечану сед

ницу 11 Јуна 1889 ТОД., на којој је председник АКддемије из
говорио JIeny И ДУХОВИТУ беседу аКОСОВО«, чија лепа и поетСRа
садржина у стању је да узбуди душу и пренесе је у време
Косовске битке,l)
'l'ota .дана је још у АкадеМИји први пут одсвиран Ко
совски марш, (юји је у сдаву }{OCOBCКlЦC јунака компоновао
чљан Академије Даворин Јенко.
2. ЈУZOСАавенска Академија знаности и умјетности таКОђе

је држа"ш свечану седницу у сљаву Петстvгодишњице Косовске,
на којој је МНОГОГОДИШЊИ њен председник, ведена)'чени Dr.
Фр. Р8чки читао свој састав Boi па Kosovu, uzroci i posledicej2)
а Dr. Т. MapeTuh своју литерарну расправу Косовски јунаци
u доzаfjајu' у народној еаици.
По научној садржини и богатству историјског материјаАа

Рi!ЧКОВ говор за)'зимље упоредно место са списима Р)'варчевим
и Ковачевићевим, 1:1 почиње са догађајима за време владавине
кра.ъа, i! затим и цара Душана, у чему c~ од ГОРЊИХ раЗАИ
кује. Извори су скоро сви исти као и код горњих писаца, сем
Ј)ш.шутка млетачкога вијећа од 23 српња 1389 за њихова по·
сданика и писма краља Сигисмунда Вуку Бранковићу.
3. Кијевско БАаzотвор'Н.о друш.тво на дан св. Кирила и
Методија држадо је свечан)' седницу, на којој је Т. ФАОРUНСКU
говорио "У саомен аеТСТQ20дuшњице Косовске битке. «3)
се са горња три списи у

..
Овај говор није исцрпео све историске изворе, и не може
}Ia~'ЧНОЈ вреДНОl:ТИ да упореди, ади
1) Ова је беседа штаll.пана У.» Отаџбини« свеска за ЈУJI (88-ма), књ.

ХХII,. стр. I-XV. И ако је дивна ова бесеаа нашеr даровитог писца, ИlI.а
неко.4ИКО ыёстА, која не одговарају lIсторији, као ~пребацивање десног срп
ског КРИ.4а преко СIiТНlIце" (место преко Jlаба), ,.ОДJlазак МИJlошев пре
битке« и т. д. Ч. МlIјатовиh веА" «да је ПСИХОАОШКИ неМf>гуlшо, да је Вук
"авста издао честито га кнеза на Косову,» (стр. Х).
~) Овај је говор штамцан У XCVII КЊllЗll ,.Rada» IIсте акаАеЫИЈе, а
и ilасебно отштампаи.
1) Овај је говор штампаи у журнаJlУ ,.Универсвтетскiл lIзвЋстiл. Н- 11
за 1889 rOAIIHY.
218 КОСОНОКА ВИТКА
има књижевног' значаја. Поред историјског материјала употреб

њене су и народне песме.
4. Официри бе()~радскоz zapHU8oHa, ЧИНИАИ су петстого

дишњи помен Косовским јунацима у оФицирској касини 15 J~Ћa
1889 године.
На томе СКУ"У од преко 200 РЕЏОВНИХ и резервних ОФИ
цира говорио је писац ове расправе о »Косовској битци«, којн
је говор штампаll у »ОтаџБИIIИ. «1)
ПОСАе говора била је заједвичка вечера, на којој је за

покој А)'ша Косовских јунака зајеДШIЧКIi попијена чаша вина и
отпевана )1 вјечнаја па~iјат« стојеhИ,
5, у спомен Косовске ПеТСТОГОАишњице написао је Јаша

'ToJКuli књижицу »ПОСАе иет стотина zодина, као IП свеска на
родног пријатеља, којll издаје средишни одбор »целокулне
српске народне с..юбоДоумне странке.«
Ова је књижица кратки Jlрег,н)Д наше историје до бlJтке
Косовске, њеШlХ узрока, као и њених последица. За Вука Бран
ковића ве,ш «да је 011 Оllда, кад је требпло бити први на мег
дану, умео да се извуче 1I да очува своју војску« (стр. 40).
Интересно је, да нисаl\ Г.ШВIIII узрок, што је IЮД Срба у сред
њем веку било више међусобног трвења 11 крвављења него код
дру гих народа, приписује рвзвuјено.м иАе.менско.м животу: «П.1е
менске заједнице српске беху страшан нож, који се че с двс
стране. у оном мрачном веку Срби су једном сеченицом сеlt.Ш
себе, а тек другом сеченицом непријатеља« (стр. 131.
6. За ПеТСТОГОДИШЊI1ЦУн.осовску саставио је 'БоРбе Стрв·
juli .Видовданску хШt'lf.У· (Сррске новине за 1889, бр. 132),
Apaz. Ј. И.А.ијli "Косовску хи.мну", (Отаџбина св. ~7. стр. 422).
Војимвв Ј. И.А.ијli »Косовске СОКОАове« (Отаџбина св. 87, стр.
431), а МиА8Н Кујунџић. »Крвљевку« (читану на свечаном скупу
Академије, ·Отаџбина св. 88, стр. XXXIX-.XL).
7. У исто име написао је МиАВН JOBBHOBu!i «Прецед дР8.мске
.А.итературв О Косовској битци« (Г.lас XVIII српске краљевске
Академије Наука).
1) Свеска 8В-ма, .ур. XVI-XXXVII. Овај је говор К у засебну ињи

.кпу отшт&кпан.
.r
I
I
КОСОВСКА. BIITKA 219
8. Бој на Косову юдuне 1389 у нapoдHUA& a8CAIU&a. Ко;

совска Саомекица 1.389-1.889. Ова је књига ШТlUfпана о др
жавном трошку, а према вл:цин')и програму о томе. Само што
недостају .илустрацијо Косовских јунака и AOl'at,aja,· као што
је тачкои 3 програма било означено, што је сигурно З60Г крат
коће времена изостало, да би "Споменица« за IЈРОС.\аВУ би.tа
готова.
у њој су сабране и зна,щчки уређене С9е народне песме

о Косовској бllТЦИ, а овај су носао изврwи.tll ./Ь. Ковачев~ и
П. 13орбевul&.
9. 3бог Косовске пеТСТОГОДllшњице наLlисао је А. Пајевиl&

.Iепу књижицу под наС,}(ЈООIII "Ма.ш Сао.меница са aeтCTOZO'
дuшње маве Видовданске у Крушввцу и .мuроаомазања Kpaoib!l .
ААександРА у Жuчu". са 13 с.tика. У овој кљизи описан је
ток цеАокупне светковине у Крушевцу (1 Жичи, као и други
упечатци, Knje је Пllсац. као гледa.tац и путник IIа овоме путу
осетио.
10. Осем ових побројаних прос.tава, помена и књижевних

производа, којима је мото р и објект петстогодишњица KOCOBCI\8,
на Видов-дан прошле године, чињени су номени 110 црквама и
ван Краљевине Србије: у Срему, Босни, Далмацији и другим
српским покрајинама. у КО..lико где В,IRСТИ НllCу томе на ПУТ
стајале.
И многе ђачке српске дружине на тај дан морално С)'
се ОАУЖИАе својим витешким претцима, тако, да је све тешко
изређати, што је у част и С.шву КОСОВСIШХ јунака учињено
на Петстогодишњи дан њихове витешке смрти ....
*
и купе се при"юзи да им се подигне и MaTe~
ријыни споменик, јер им је народ ДУХОВНИ споменик
-- народне песме -- одавна подигао, И писане су
и написаhе се још многе књиге о овом велеважном
и по Српство славном историјском :Аогађају.
Нека је дакле и од срнске војске један ПРИЛОГ
ове врсте својим јуначким претцима, узорима Boj~
вичке части и врлина!
ЛJlВ ~Be то MaJleHO је и ишчезава према дугу,

који српски наро.д дугује Косовским јунацвма.
И српски народ и њеГо.ва во.јска треба да 8нају
и упамте, да ће се јуначке кости н.ооовских вите-
80ва о.свештати, а ЊИХо.в дух о.весеJlИТИ тек о.нда,
,КВ(} Носово 110..ье бу(}е СРI1С'КО, u кв(} 1i8 бојн.о.ме оо..ьу

(}ОЮЈ.Же.мо, (}а с.мо u.м у 110жртвовању (}остојн.и lZото.мчи.
Оа.мо ро(}ољуО..ье и (}UСЧUlUин.а .меljусобно а82р

љени uaвршufi.е ову 'Часну u тешку aa~afi.y.
у то.ј це.,ьи, да се остварење ове идеје потио.·
,могне, и израђена је ова расправа-
На Ћурl,ев дан
23 АПРИАа 1890 године.
у Београду.
(
....-------'t:........L-~___'I)
Размера
ПАан
1'100 000
I
~ Typcke . . . . .l Cpncke
r::.-.:......r
труп. ~! трупе
\
( rtn;JI.ПI"РUи'П;
- -~-------~- --------1ЈРн~Т;';~_...,...~...г--Ј~А'
--
~.
.I .
r
с
- (/
. '-
KOCOBC~"~A ~
Раамера 1" 00 000 \ .
ПА.Н 111 ,,')
~I Typtk8
~ r труп.
.....
~ Tpyne
}CpnCk. СПвШlfflrm~
/
./
. Рпмера 1'too 000

ПА.Н ЈУ
~}TYPCke . . . . . .}CPnCke
~ труп. ~ Tpyn8

Косовска Битка Војно Историјска Расправа 1890 Год Јован Мишковић

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Косовска Битка Војно Историјска Расправа 1890 Год Јован Мишковић

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

f, ..

(С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1 ЦРТЕЖОМ).

ИАЧЕАПИК rAABHOr ЋЕПЕI· ... ЈЈ.шТ ... ВА.

IIIТА.МIIА.ПО У KI'AЉ.-CPUCKOJ ДРЖАRПОЈ ШТА.JlШАРИЈИ

15 ЈУНА 1389 ГОДИНЕ

(С АВЕ КАРТЕ 4 ПЛАНА И 1 IJ,Р1:ЕЖОМ).

'IIКIIКРАЛШТАВНИ IIУ&ОВНих, ВАЧЕЛНИК rЛАвноr ЋЕНЕРАЛШТАВЛ,

РЕДОВНИ ЧЛАН српс&оr учвиоr, ПОЧАСНИ ЧЛАН

орпо&оr ЛВ&Аро&оr ДРУШТВА

А. Развiihе Турака 0..1. почетка АО 1365 5

2. ДОАазак Турске војске на }{ОСОВО' • • 90

знатније .lJlЧВОСТИ 100

VJ. ({ОСОВО поље (с ка.ртомЈ • 119

VH. Битка (са 4 П.lана) 141

2. Бојни IJOpeAaK Срба· . 144

По Руским иаворима • • 155

ЗНАТНИЈЕ ШТАМПАРСI\Е ГРЕШl\.Е:

На стр.188 место »8ранковиhа" треба да је "Бранковиhа."

UIYllILt:U L.I' OL'-

Номе Србину, б и,,) О великом или малом, није по­

да пева и своју судбину да оплакује, али и своје

дишта, и не дају јој ону важност и значај. коју она

даље једно поред другог да постоји. Кад ужасни

Од Тураиа: Нешри, Сеадедин, Садудин, Мурат

Од Грка: Јован Ду.кд, Ђорђе Франца и .даони1\.

Од Не.·'ИдI~а и ФРЮil~уза: Хамер, Цинкајзен. Енгел,

Од Руса 11 Словена: Константин ФИЛОСОФ, Мајков

'Rритичка расматрања), Ђорђе Малетиh (историско­

Али од свију списа о овоме догађају најваж­

Па кад цео народ пева и oceha оно, што се је

јуначки жртвоваше свој живот ((за веру и отаџбину»,

Аа ли је могло и требало оругаче да буде?

ступио и њеном претресу, па и самој њеној оцени.

Да би се дакле )lOг ла потпуно да раЗУl\lе Носов-:

А. Развице Typal-\.a* о,д почеТl-\.а ,до 1365.

знатније досељење Турака у земљу Иконијских S ) Сул­

1) ПОГ.lаВИl1а овог !1АЕ\мена био је СаАУР, којп је lJРВИ ПрllМИО Myx~­

ноји је основа.ШЦ Османлиске- или Отоманске ди­

Сулејман шах дође са 50.000 душа у Армениј у;

у стару постојбину, и два старија брата - EPTO~

Због ове велике )'с-луге Икониски cYXl'aa обдари' .

Ту беху близу Грци, који честq увыемириваху

Ертогрул и његов син Осман својом силом ба­

и кољски реп (1288). Осман замени своју титулу,

у време смрти султана Алаедина под власт Осма­

Сем љега и наследника Алаединовог беху се

Византиско царство у Азији шири..ю се још само

OCMali је рођен 1258 (657 од Хеџре) и имао је

Такав бејаше човек, којll своје 101е даде чи--

ОС}laнова држава беше у то време зауэе.~а цеАУ

1301 и 1307 године потуче Грке код НИI~еје и

1) CTaplljl1 CIIН Осканов ААаедин 6110 се је одао наукама, па се К.IОНИО

А.\>lJlНиотраЦllју, II CKeCT~1 га уБрусу.

несу у Брусу,') која од тада постаде престоница

, Осман, основалац отоманске династије, умро је

ррхан, како ПРИМlf упрану земље, одма предузе

у то време УНУI' Андроника II,удружен са бу­

Орканов брат Аљаедин бринуо се је о унутраш­

') Тело Осман ово нренешено је у Брусу и с"ештено у стару капе"у

(25 пара динарскиј, и БИJlИ непрекидно на распо­

1330 г нови цар византијски Андроник IП IIot)e

ПОСЈ1е овога рата уведе нове реформе у војсци.

Ове године заузе Оркан мухамеданску државицу

Затим се Оркан одаде унутрашњем ype~)eњy

Номе Србину, б и,,) О великом или малом, није по

'Rритичка расматрања), Ђорђе Малетиh (историско

Али од свију списа о овоме догађају најваж

знатније досељење Турака у земљу Иконијских S ) Сул

1) ПОГ.lаВИl1а овог !1АЕ\мена био је СаАУР, којп је lJРВИ ПрllМИО Myx~

ноји је основа.ШЦ Османлиске- или Отоманске ди

Ертогрул и његов син Осман својом силом ба

у време смрти султана Алаедина под власт Осма

у то време УНУI' Андроника II,удружен са бу

Орканов брат Аљаедин бринуо се је о унутраш

(25 пара динарскиј, и БИJlИ непрекидно на распо

2) ОВУ везу ХришhаИl!на. с ~lухамедаНЦО~I, Европе с Азијом, наш ге

и обеhа им награду, ако помогну, да и остатак сво

За ТЮI пође M~'paT са Це.Ю~1 војском ПРОТilВ Је

Мурат повери А.аља-Шахину управу над завој('

у очима народа. Уреди под~лу пљачке, од које пе

Пошто је y)IPO ГРЧI-\И цар Андроник i\lЈЈ.ађи, по

Закоником од 1349 уредио је правно стање др

у државној хијерарШllјИ увео је нов ред. У ме

13. У Хуму и Требињу кнез Војислав Војино

ност у поданству, у народу несвест. а међу чинов

му је тада од угарског кра..ьа Карла Роберта и дру

опасност прети од Турака, 1) и како ~lY је тешко ра

С тога није ни чудо што су се по смрти Ду

У часу Душанове смрти бој се је већ био из

Папа Инокентије УI диже крстоносни рат про

Од ових намесника Душанових би.l1И су најзнат