, авш т Савр ем ена

'
рШ п т '
к п и ж евн о с т

П ч ел и њ а к "
М и л о с а ва T e u i u h a
п р в о м к ат р ен у и п р ва д ва ст и - г ан о изн евер ават и „ т р о м о и ш -
"
В а са П А В К О В И Ћ ха дру гог , а потом М илосав чекивање и реапизовати херм-
Тешић опкорачењима подст и- етички у гођај , придружуј ући
есншилосавТеш
сМ ић
( 1947, Љештанск о код
"
че „ прелнвања смисла из ј ед-
ног у друг и стих , стварај ући
р ит м у и р ечи м а ст и х о в н е и н -
формациј е к ој е садрже други
П
д о с ад а
Бај инеБаште) обј авиој е
п ет п есн и ч к их к њ ига:
значењск у ( семан гичк у) напе-
т о ст , н а и з в ес т а н п ач и н о п о з-
д ео д р у г о г к р и п т о
к р и п т о т ер ц и н е.
к ат р ен а и

Купшчшо ( 1986), Кљу ч од ку ће ит ну 7<ако пр вој половини пе- А к о смо овим реч има опи-
199 - см е т ак о и у к у гш ом см и сл у сали формално у строј ство пе-
( 1), R шго бож цј е ( 1993),
Прелест cenep a ( 1995) и Пр е- њеиом. Д ок се п рвом полови- сме, к р ен ућемо сада у ближе
"
ном „ Пчелињака доминиратп аз м ат ањ е з н ач е њ с к е н е и з ве -
л ест ceeep a, кру г ра чанск и Д у па- р р
утисак е
ур ђепости па чак и нзке- сности к ој у она целином свог
ео.м ( 1996) . Може се рећи да ј е
с н е р и т ми чк о -н ар ат ивн е м он о - сложеног смисла емитуј е у срп -
сав р е м е н а к р и т и к а го т о в о о д -
т он о с т и , д ру г и м д ел о м , с в е ш г- ском ј език у .
мах , када се Т ешић лој авио, пре-
тензивниј е како се несма ближи Ј о в ан
п оз н ал а у њ ем у и зу зет ан л и р ск и
крај у и смирењу, са семантич- Биј елнћ, Гр абеж ан сумр ак гу ша гу гу шк е,
гл ае , п а с у п есн и к у п р и п ал е и
ким зата мњењем о к ој ем ћемо Цр веи е
м н о г е у г л ед н е к њ иж евн е н аг р а- л оче суру т ку , пљуј е у гру шк е.
доцппј е говорит и, песник ће ла- м а гл е
де. Између осталих : Награда
"
„Милош Црњански , „ Змај ева
"
награда , Награда„ Бранко Миљ-
"
ковић , две награде књ. критича-
"
ра „ Борбе за књигу године итд.
Н е улазећи сада у дубље
р аз м ат ање п оет ск их к а акт е -
р р
ристика Тешићеве поезиј е, рећи
ћемо само да ј е он песник кој и
настој и да продуж и и обнови
традициј у везаног стиха у срп-
ск ој лирици, да вешто, често
виртуозно барата различитим
песничким облицима, строфама
и версификационим матрица-
ма, стварај ући свој им к њигама
ј едан од нај вредниј их аутор-
ск их прој еката на крај у век а.
"
Песма „ Пчелињак о кој ој
ћемо рећи неколик о опаскп ј е
к р и пт о со н ет - ч ет р н аест њ е г о -
вих стихова исписано ј е без
стандард не строфичк е поделе, у
симетри чном десетерцу . У
к р и пт о к ат р ен и м а п есн и к р им у -
ј е по схеми аабб, да би у терци-
н ама пр ешао н а схему аббацц ,
што ј е праћено и опкорачењи-
ма, чиј а значењска активациј а
се к о р ист и од д ру г ог д ист их а
дру гог катрена. Само ј едан стих
"
у песми „ Пчелињак ремети си-
метрични десетерац, што ј е, на-
равно, и ефек т но повезано с оп-
к о р ач ењ и м а и ан т и к ад ен ц о м ,
реч ј е о трећем стиху прве тер-
ц и н е , ч и м е се и з у зет н о и ст и ч е
р еч к о н ш и ц а , за с вак и п ч ел и -
њак нај битниј а реч (односно об-
ј ек ат) .
Тематска сег ментациј а тек -
Ста (термин К ирила Таранов-
ског ) логичк и се поклапа сарит-
м и ч к о м и з н ач е њ ск о м , у ц ело м

е л и њ а к М ил о со ш
Персонифик уј у ћи су мрак ,
у песми о пчелињак у( и пч ела-
ма у свак ом слу чај у !) , М илосав
Т ешић на поч етк у наглашава
да неће говор ити нити о меду и
сви м њ ег о в и м си м бол и ч к и м
конотац иј ама (у тради ц иј и ј е-
зика и к улту ре) , ал и, видећемо,
н и т и о п ч ел ам а , к ао п о с р ед н и -
цима између су нца и меда. Пче-
ле су , иначе, у многим симбо-
личк им с и ст е м и м а и з у з ет н о
сложени симболи - рецимо:
симболи су н ца, васк р сн у ћа.
П челе су бића ват ре, али и Х ри-
" пчелар ради ок о свој их пчела и
стов амблем (ј ер „ спај ај у мед
и ж аок у ) . У опште о овим зна-
чењима пу н о инфор мациј а мо-
ж ет е наћи у петом поглавл>у
" М и л осав Т Е Ш И Ћ
„ Књиге о М андељштаму К.
Тарановског .
П рви , навед ени дистих пе-
сме ј е очит а емфаза, тон ј е по-
д и г н у т , н ат у р ал и с т и чк а и г р о -
т ес к н а к о м п о н ен т а н агл аш ен е .
У место пр идева кој и би био
очек иваниј и ( г рабежљив) , п ес-
ник се одлу чуј е за р еђи , али
ефек тниј и (г рабежан) . Зву чање
г л а с о ва у ст и х о ви м а , њ и х о в
мутни тембр, у ствари нагове-
ш т а ва т м о л и , м у т н и см и сао ц е -
л е п ес м е .
А да би се у вод на пер сони-
фик ациј а истакла, песник и у
д р у г о м ст и х у с у м р ак т р ет и р а
као биће. Онај кој и мож е да
" CMi ubeM кађене, гу ши у спар а:
„ гута г"угутке , такође„ лочесу"-
рутку и „ пљуј е угрушке .
К он сек вен ц е зн ач ења послед -
њ е р еч ен и ц е д ал ек о се ж н е с у ,
али ми , пој едностављуј у ћи их ,
н а п о м и њ е м о д а с е к а о н и м ед
песми о п челињак не п о-
(у у ),
м и њ у д и р ек т н о н и м л ек о н и
к р в , као ж ртвене течн ости. Не
помињу директно, али ће кр в
"
бити смештенау „ угрушцима .
(то ј е скр ивени смисао, до к ој ег
ј е песник , вероватно, стигао
подсвесним пу тем .)
У к у пна сл ика п рва д ва, из-
д вој ена већ стиха овако ј е ок -
о н ч а н а :
П р оспе се др ем еж ћу к а, ј еј ине:
о дл о ж и а.ш т 1 Гм ем е п ч ел и њ е .
К ао и пр ва половина к р ип-
т окат рена и о ва друга ј е зна-
ч ењ с к и з а в р ш е н а , ал и и п о м ал о
" ића
хер мет ичн а бар на пр ви по-
глед . Песник , н аим е, и д аље са
почетном енергиј ом д еск р ип -
ц и ј е г ради атмосферу ок о пче-
лињака. ( Наравно: он ј е могао
и рећи - Почну се буд ити ћу к и
е
ј ј ина - , али то би било мање
у бедљиво и узбудљиво , песма
би изгу била на почетној снази
и читалачкој привлачности.)
Ниј е слу чај но ни што се бу -
ђење птица к ој е су ноћу ак т и в-
ие одређуј е глаг олом „ просути
" активности пчелара. Н аравно ,
се . То у лагашној , прик ритој
с в ези с а и з о с т ављ ањ ем ж р т ве -
них течности , кој е смо малопре
помињали (у оквиру замене да-
П ЧЕ Л И Њ А К
Гр авеж ан су мр ак гу т а гу гу т к е,
лоче суру т ку , пљуј е у гру шк е.
П р оспе се др ем еж ћу ка, ј еј ине:
о дл о ж и пј ш т п л ем е п ч ел и њ е.
Свет ац у др оњку воћк е спаруј е,
баца се ж ар ом , кр пе спаљуј е.
К олица шкр ипе. Тмуло т ру т ови
гу де, бру ндај у . Ку ћни дух ови
вуну др ндај у . Уит ап у т вар а
г аз ом пр ел ази ; г њ ил е м о ш ни ц е
у бакр ач с медом мочи. К ошнице,
и фуј к а зефир вр ео, вошт ани
у р азбој ноћни, кр цкав, к ошт ани.
на за ноћ , Су нца за М есец) мо-
ж е о з н а ч а в ат и и п о ч е т а к в л ад а -
вине бића ноћи : ловаца - ћу к а и
ј еј ине. У з ту асоциј ативност
д о л аз и и ч и т ао чев у с вест и с е -
ћање на п рет еће, д емо нске гла-
сове кој е ове птице одај у и пра-
зноверна у беђења к ој а су с тим
гл асо в им а ск оп ч ан а. У с л ед иће
п о сл ед и ц а д о л ас к а с у м р а к а и с
њим ноћ и - ј ед и ни момен ат у
кој ем ће бити поменут и ст а-
н о в н и ц и п ч ел и њ а к а -
" ј е како пчелари посту пај у са
„ племе пч елиње .
к не по е и нач -
Д а ле, ј д
н е п ч ел е , н и т и р ад и -
л и ц е, м ат и ц е н и т р у -
тови, рец имо, већ сви они као
ј ед и н ствена ц елина, племе. Од -
"
лагање „ алата означава у пе-
см и н е с ам о п р ест ан ак р ад а
пчела, већ и п ромену зву к ова у
п рирод и и песми. Јед ни зву ци
смењуј у дру ге, док су мрак
стамњуј е светлост.
Свешац у др оњку воћк е спаруј е,
баца се ж ар ом , кр пе спа-ћуј е.
И овај ди стих ј е реализован
као ј ед инст вена значењска це-
лина. М илосав Тешић опи суј е
он неће ј ед ноставно рећи да
к о ш н и ц а , д а п ч ел а р р е ц и м о з а -
в р ш ав а в р ц а њ е м е д а и с л и ч н о ,
већ ће вешто , из дру г ог плана
с а о п ш т и т и г д е с е п ч ел и њ а к н а -
лази - у воћњак у . „ Спаривање
"
воћак а ј е, веруј ем, дру го име
за о н е п о сл о в е п ч ела р а п р и к о -
ј има он добиј а мед , а пчеле р аз-
носе пелуд и опрашуј у воћке.
Пчелар тим пост у п ц и ма п ома-
ж е воћкама и њиховом размно-
ж авању , д оп р иносећи п роду -
жавању ж ивота. Томе д а га пе-
с н и к ви д и к а о с ве ц а д о п р и н о с и 33
и опрема пчелара - онај заштит -
ни шеш ир шир оког обода, са
висећом заштитном мр еж и-
11 цом, к ој и штити п челара од уј е-
д а п ч ел а с т р а ж а р а и п ч ел а у о п -
шт е. Визиј и пчелара као свец а
д о п р и н о с и и ж ар , у с у м р а к у ,
кој и му осветљава лице и ши-
оки обод шеши а подсећа -
р р , ј у
ћи п есн ик а ( и н ас) на ор еол к о -
ј и видимо ок о светачк их глава
на ик онама. П а и атрибу циј а
с в еч ев о г и з г л ед а , о н о „ у д р о њ -
"
ку , укљу чуј е се у такав лик.
Свеци су исп осн ици , ск ромн о
обучени .
Д ру ги стих , фак тички , са-
оп шт ава ( изок о ла) читао цу д а и
п о р ед с у м р ак а п ч ел а р н аст а -
вљ а д а р ад и и п ч ел и њ ак у , о к о
кошница свој их шт ићеница.
С в ак о м е к о зн а м ал о о п ч ел ам а
или ј е бар п рочит ао класич ну
М етерли нкову к њиг у , познато
свој им к рилат им дру штвим а,
заш т о к о р и ст е ж ар и с п аљ и ва -
ње к рпа. Н е у лазећи у значењ-
ск у дигресиј у на тему полно-
сти, парења и рађања, подсећа-
м о чи т ао ц а н а м н о г о зн ач н о ст
речи жар у српск ом ј език у ,
 Савр ем ена
књ иж
m П
што се мож е п р о в ер и т и у лутке и венчићи од вуне .
Речник сав емено г с пск о-
„ у р р
х р в ат с к о г к њ и ж е в н о г и н а р о д -
"
ног ј език а СА НУ , многознач-
ност к ој у ј е М илосав Тешић
о во м п р и л и к о м в и рт у о зн о и ск -
ор и ст и о .
Ст иг ли смо да наглог обрт а
у п ес н и к о во м н ач и н у и зл аг а
- лошке прин ципе српског ј ези-
њ а , о н п о ч и њ е д а р ем ет и н ар а -
циј у , т е ћемо рад и прегледно-
сти и ј асниј ег излаг ања наво-
д и т и з н ач ењ с к е ц ел и н е , п р е н е -
брегавај у ћи к р иптичну стро-
фик у сонет а (сам песник га ј е
начинио у том облик у пош ту -
ј у ћи енерг иј у излагања к ој а му
се наметну ла) .
К ол и ц а ш кр иие. Тм у ло шру ш ови
гу де, бру ндај у . К у ћни дух ови
ву ну др н дај у .
Т у , наср ед ст иха, песник ј е
ст а в и о т а ч к у .
" зитиј е, као п растар и симбол
„ Колица шк рипе . Звук ко-
лица ј авља се к ао знак новог
зву к а у п есми. На неки начин ,
34 "
после „ одлагања алата пчели-
њег племена у песми (у свести
читаоца) т ит рао ј е, треперио
му к. Песник , наиме, ниј е ак у -
ст и ч к и о зн ач ав ао с веч еве ак -
т ивност и. Сад а се у песму вра-
ћа зву к , па од мах и н ови, гуђе-
ње и бру ндање тру това.
" „ гњиле мошнице , знак немоћ-
„ К олица шкрипе . Каква
су то к олица? Д а ли банална,
на к ој има пч елар ву ч е м ед у
бак р ачима? Или к олш ш .ма пе-
сн ик и менуј е врцаљк е, алат за
вађење меда из к о шни ца? Јед -
нозначан одговор ј е сиг у рно
немогу ћ. И док се таквом ста-
њу пр идру ж уј е сасвим ј асан
о п и с ак т и в н о с т и т р у т о в а , с л е -
ди стих у оп корачењу" „ К у ћни
ду хови / ву ну дрндај у , кој и се
мож е обј аснити к ао п ор еђење
зву к а к ој и п р оизвод е т р у тови
и зву к а кој и стварај у духови
при дрндању ву не. У семан-
т и ч к о м з ат а м њ ењ у о в о г д ел а
" Ниј е ли пчелињак ку ћа пес-
песме „ П челињак помоћи ће
нам т врд ња Веселина Чај кано-
"
вића из текста „ Вуна и лан ,
г де дословце стој е и речи: „ В у -
н а к о д н ас и м а ш и р о к у у п о т р е -
бу у магиј и. Она се у потребља-
в а к ао у т у к : н п р . н а к о ш н и ц е ,
кој е су врло урокљиве, мећу се
евн о ст
М T
"
Сада ј е активност ду хова,
осветљена ду бо к о ст ар им свет -
лом. Они су ту, у песми , да би
ш т и т и л и к о ш н и ц е и п ч ел и њ ак
к ао и з во р ж и в о т а о д д ем о н а.
Н аравно песма т у не п ре-
стај е.
... Уш т ап у т вар а
газ ом пр ел ази : гњил е м ош н и ц е
'
j бакр ач с м едом м очи. К ошни ц е
см иљем к ађ ене, гу ш и у спар а.
Т у се може напр авити к рат -
к а п ау за у п есми , иак о ј е песник
наст авио свој оп ис. М ож да ј е
" -
„ У штап утвара на"ј тамниј и
симбол у „ Пчелињаку . Будући
да ј е су мрак , а к роз песму од
почетка тече време, мож д а ј е
само р еч о М есецу , али у сплет
асоциј ациј а п родиру и „ светац
" "
у др" оњку и многозначни
„ жар . Или ј е Месец, ј ош изра-
ж ен с к о г п р и н ц и п а , у к р ш т ен с а
о ст ал и м , п р ет х о д н и м с ад р ж а -
ј има од ржав ања и п од
р у жава -
ња живот а к ао феномена? У пе-
сми, д акле, влада (ирационал-
ни ) мрак , а п росеви (р ац и о нал-
ног ) светла су ретк и, трену тни.
Су н це ј е прогутано с гуг утка-
ма, а ј едино помињање меда
смешта га у бак рач у кој ем су
"
не, у ништ ене му шк ости. Сми -
сао се наслу ћж уј е (у иг ри су
т ак ође т рут ови , малочас поме-
" "
нути светац и његов „ ж ар
итд .) . Пр оду жавање живота ко-
ј и с ве т ац обавља у воћњак у , ра-
дећи ок о свој их пчела, д ирект -
но ј е су пр отстављен пр екиду
п ол н о г ж и в о т а у „ г њ и л и м м о -
"
шницама . Можда ј е прво су п-
стит у циј а, замена за дру г о . По-
сл е т о г , п о н ам а ц ен т р ал н о г и
н е р аз м р с и в о г ч в о р а у п ес м и ,
следи к рај , смир ење:
К ош н и ц е,
см иљем к ађене, гу ш и у спар а:
и фуј к а зефир вр ео, вошт ани
у р азбој ноћн и, кр цк ав, к ошт ани.
К ада се говори о нек им пе-
с н и ц и м а н е п р о гту ш т а с е п р и -
лик а да се и ст ак н е љ их ова
склоност пр ема г рађењу нових
речи , неолог изама. У срспкој
поезиј и пре свега мислимо , ка-
да говоримо о том плану ј език а,
на Сарај лиј у , К одера, Лазу К о-
стића, у новиј е вр еме Д есимира
Благ ој евића и Д авича. Будући
да поштуј е стандардне морфо-
к а , а и м а и и з у з ет н у л ек си ч к у
к омпет ен циј у у области пок ра-
ј инизама, М илосав Тешићу
скоро свакој свој ој песми ства-
р а и н о в е р е ч и , п о у г л ед у н а
народ ие, постој еће. Због њих о-
в е у с п ел о с т и к р и т и ч а р и т о н е
п римећуј у . У п р вом стиху дру -
ге терци не срећемо ј едну такву
реч у спара. Јасно ј е дај е реч о
оморини , врелини к ој а влада по
к ош ни ц ама и ок о њи х . ( И з да-
л ек а т а р еч ас о ц и р а ч и т ао ц а н а
ран иј е п о мињано спаривање!) .
П ретп оследњи стих додај е сли-
ци звук зефира кој и „ фуј ка
(ј о ш ј ед на Теш ић ева занимљи-
ва, пореклом ономатоп еј ска
"
реч) , док нас придев „ воштани
враћа глобалној ели ци пчели-
њака, омог у ћавај ући поент ни ,
с ем ан т и ч к и т ам н и ст и х .
Напу штај у ћи с песником
п ес м у , м о р ам о с е у п и т ат и о т о -
ме штај е „ разбој ноћни, к рцк ав,
"
коштани ? Д а ли ж ивот и даље
трај е, у малој апотеози слнке?
Биће да, не пр ет еруј у ћи у
слобод и т у мачења, у т ом „ раз-
"
бој у можемо препознати тре-
нутак у кој ем сам песник , ноћу ,
-
а
рд и иа сложепо ј сл и ц и „ П че
лињака , продужавај ући га у ј е-
зик у . Песмом. Јер, производ
пчелињак а, мед, ј е и симбол ду-
х о вн е х р ан е св ет а ц а и м у д р а ц а ,
па и песн ик а. А у психоанализи :
мед ј е симболичк и резу лтат
процеса изг рађивања себе као
к р ај ње послед ице у нут рашњег
р ада на себи.
К ао шт о п челе „ по стај у
"
мај к е радом свој их усана , та-
ко и п есн иц и постај у твор ци го-
вор ећи , пишу ћи - стихове.
н и к о в ог сл о ж е н о г б и ћа?