Energetika I Održivi Razvoj

UNIVERZITET SINGIDUNUM
POSLOVNI FAKULTET
Departman za
poslediplomske studije
POSLOVNA EKONOMIJA
MASTER STUDIJSKI PROGRAM
I PROJEKTNI ZADATAK
ENERGETIKA I ODRŽIVI RAZVOJ
-teorijska razmatranja
Metodologija društvenog istraživanja: Doc.dr. Saša Kristić

Strategijski i operativni menadžment: Doc.dr. Jelena Đorđević Boljanović
Finansijsko odlučivanje i izveštavanje: Prof.dr. Zoran Petrović
Marketing menadžment: Prof.dr. Milenko Stanić
Mentor: Kandidat:
Prof.dr. Zoran Petrović Tatjana Babić
Br.indeksa:
510322/2010
Valjevo, 2011.
1
2
Sadržaj
1. Uvod..............................................................................................................................4
1.1. Predmet
istraživanja..............................................................................................4
1.2. Značaj i aktuelnost
istraživanja..............................................................................5
1.3. Ciljevi
istraživanja..................................................................................................6
1.4. Hipoteze
istraživanja...............................................................................................7
1.5. Metode
istraživanja.................................................................................................7
1.6. Struktura
rada..........................................................................................................8
2. Uvodna razmatranja.......................................................................................................8
3. Pojam, uloga i značaj energetike.................................................................................10
3.1. Pojam ekonomike
energetike.................................................................................10
3.2. Oblici, vrste energije i snaga
sistema...................................................................11
3.3. Proizvodnja i potrošnja
energije.............................................................................13
3.3.1. Proizvodnja i potrošnja energije u regionu…………….............................14
4. Energetska politika i privredni rast...............................................................................18
4.1. Energetska politika i
razvoj....................................................................................18
4.2. Ekonomija proizvodnje
energije............................................................................22
4.2.1. Cene energije………………………….......................................................24
4.2.1.1. Metodologije za određivanje opravdanih
prihoda................................27
4.2.1.2. Prenos električne
energije……………………………………………29
4.2.1.3. Distribucija električne
energije………………………………………29
4.2.1.4. Električna energija za tarifne
kupce………………………………….30
4.2.1.5. Tarifni sistemi u elektroenergetskom
sektoru………………………..31
4.2.1.6. Tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za prenos
el.energije....33
4.2.1.7. Tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za distribuciju
el.energije……………………………………………………………..34
3
5. Energetika i životna sredina..........................................................................................34
5.1. Pojam održivog
razvoja.........................................................................................34
5.1.1. Ekonomija i održivi razvoj…………………................................................36
5.2. Energetika kao izvor zagađenja životne
sredine………………............................38
5.3. Nuklearna
energija……………………………………………………………….45
5.3.1. Uticaj na sredinu i sigurnost pogona nuklearnih elektrana.........................47
5.3.2. Razgradnja nuklearnih elektrana.................................................................49
5.4. Energija iz
biomase………………………………………………………………50
5.5. Energija iz nafte: energent prošlosti bitan za
budućnost…………………………51
6. Strategija dugoročnog razvoja energetike u Srbiji........................................................52
6.1.Strategija i projekcija razvoja.................................................................................52
6.2. Restrukturiranje energetskog sektora u Srbiji........................................................57
7. Primena marketinga u energetici..................................................................................58
8. Zaključak......................................................................................................................60
9. Literatura......................................................................................................................61
1. Uvod
1.1. Predmet istraživanja
Energija je svuda oko nas. Mi sami emitujemo oko sebe energiju. Našem svetu preti skrivena
kriza energije. Naše visoko tehnološko, nestalno društvo baca mnoge od nas u hroničnu
fizičku, emocionalnu i duhovnu iscrpljenost. Bombardovani prevelikim brojem informacija i
iznureni robovanjem elektronskoj pošti, faksovima, telefonima, televiziji, tonemo u tehno
očajanje. Savremeni privredni razvoj uslovljen je industrijalizacijom, a ovaj zahteva sve veću
količinu energije.
Proces mehanizacije i automatizacije čini ljudski rad suvišnim, i u krajnjoj liniji povećava
produktivnost rada i smanjuje količinu rada sadržanog u robi. Tako da proces industijalizacije
podiže proizvodne snage i smanjuje cene proizvoda i usluga, što predstavlja pouzdan
ekonomski razvoj.
Industrijska revolucija donela je modernom čoveku bezbroj koristi i pogodnosti u

svakodnevnom životu, ali je dovela do opasne neravnoteže u njegovoj najbližoj okolini i
prirodi koja ga okružuje. Dosadašnji industrijski napredak tekao je pod geslom brže, više i
4
duže, a da se pri tome nije vodila dovoljno briga o dugoročnim posledicama napretka na
opštem privrednom i društvenom području. Zagovornici ekonomskog liberalizma, u poslednje
vreme dominantne ekonomske teorije, smatrali su da je privredni razvoj trajni cilj koji će
omogućiti razvitak naše civilizacije u budućnosti bez potrebe da se sadašnje generacije ustežu
od trošenja prirodnih resursa, odnosno od nekontrolisanog korišćenja prirode i njenih resursa.
Kao posledica toga došlo je do rapidnog i značajnog zagađenja čovekove društvene sredine,
do smanjenja produktivnosti zemljišta, nedostatka pitke vode, velikog iscrpljivanja mineralnih
i energetskih izvora, zagađenja vazduha i klimatskih promena, povećanog zračenja pojavom
tzv.ozonskih rupa. Ekološka kriza postala je sveopšta, materijalna i duhovna, pri čemu
savremeni tehnološki i naučni instrumenti za iskorišćavanje prirode kao uzročnici zagađenja
čovekove okoline deluju posledično i lančano.
U svetu pitanje ekologije i održivog razvoja postalo je jedno od najbitnijih. Naime, savremena
ekološka strujanja, u visokoj meri naučno utemeljena, žele u ljudima da izgrade svest da
čovečanstvo, radeći na spasavanju i očuvanju prirode istovremeno radi i na sopstvenom
spašavanju. U fizičkom pogledu čovek je toliko vezan za prirodu da osnovne potrebe
podmiruje iz okoline. Vazduh koji diše, hranu koju jede, i sve ostale vrste energije preko
potrebne za život, crpi iz prirode. Temeljna greška prenaglašene tehničke civilizacije, za koju
je čovek odgovoran, jeste u tome što je ljudski rod suviše minimizirao i pojednostavio tu
čovekovu potrebu za prirodom. U dilemi fromovskog tipa biti ili imati, čovek tj. ljudska
zajednica želela je da što više proizvede odnosno stvori materijalnog bogatstva koje bi neko
nazvao i pretpostavkom blagostanja, dakle što više imati, ispuštajući pritom iz vida negativne
posledice tehničkog progresa.
Sve promene koje su se desile i koje se dešavaju u sektoru energetike jesu dramatične. One
su takve jer se od država, regiona, kompanija zahtevaju samostalnost i povezivanje, tržišna
orijentacija i državna intervencija, kao i međunarodna konkurentnost. Najbitniji zadatak koji
se danas postavlja pred energetiku jeste koncept održivog razvoja. Zemlje poput Srbije moraju
mnogo dinamičnije da rade ka tom putu, posebno imajući u vidu da energetika danas u BDP
učestvuje sa samo 7,5%.1
1.2. Značaj i aktuelnost istraživanja
Održivi razvoj postaje termin koji sve češće susrećemo u svakodnevnom životu kod nas.
Održivi razvoj znači da, u cilju zaštite Zemlje i njenih prirodnih resursa od uništenja, moramo
da naučimo da živimo tako da uz nužan razvoj radimo i na očuvanju sopstvene okoline. To
obuhvata sve vidove života. Održivi razvoj je u suštini politički proces, ali on pre svega
zahteva dogovor i predanost društva u celini; iskustvo pokazuje da ga vladajuće elite ne mogu
1
Mandal dr.Šahin, Mihailović Milanović dr. Zorana, Nikolić dr.Milenko, Ekonomika Enegetike, CID Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, 2010., str.4
5
da osmisle i sprovode. Potreban je proces sudelovanja koji će da stvori partnerstvo privatnog i
civilnog društva kao i državnih institucija. Za takav proces je važno izgraditi strukture,
organizaciju i zakonski okvir za sprovođenje delotvornog učestvovanja.
Učestvovanje je tkivo društvenog života. Ljudi su oduvek učestvovali u strategijama

preživljavanja i razvoju svojih kultura. Bilo putem formalnih ili neformalnih organizacija,
autokratskim ili demokratskim sredstvima, razvila se raznolikost participativnih struktura i
procedura za definisanje i bavljenje kolektivnim problemima, rešavanje sukoba i izradu
planova te preduzimanje neophodnih koraka za njihovo sprovođenje.
Na međunarodnom nivou krajem sedamdesetih godina XX veka došlo je do sve većeg gubitka
podrške organizacijama koje se bave zaštitom sopstvene okoline, pa se ukazala potreba za
drugačijim pristupom. Početna tačka za novi pristup donesena je 1992. godine u Rio de
Žaneiru, kada je nastala strategija održivog razvoja nazvana Agenda 21. Agendu 21,
Deklaraciju iz Rija o okolini i razvoju, i Izjavu o načelima za održivo upravljanje šumama
prihvatilo je tada 178 vlada na Konferenciji Ujedinjenih nacija o okolini i razvoju(UNCED)
1992. godine u Riju. Ti dokumenti predstavljaju integrisani pristup okolini, ekonomskom,
kulturnom i socijalnom razvoju. Cilj je definisanje strategija i planova za poboljšanje životnog
standarda (lokalne) zajednice, sada i u budućnosti, uključivanje ne samo lokalnih vlasti i
građana, nevladinih udruženja i poslovnog sektora, što je rezultovalo da su mnoge zajednice
tokom proteklog perioda definisale svoje lokalne Agende 21. Za našu zemlju je važno, s
obzirom na apliciranje članstvu EU da definiše odnos naspram politike zaštite okoline u EU i
pravnu implementaciju evropskim vrednostima u toj oblasti.
Ustav Republike Srbije sadrži više odrednica kojima se utvrđuje ustavni, zakonski i
institucionalni okvir zaštite okoline, zaštite zdravlja i uopšte životne okoline. Članom 68.
Ustav propisuje da:
Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Članom 74. Ustav propisuje da:
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o

njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina , odgovoran je za zaštitu životne

sredine
Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.
Moram napomenuti da interesovanje za temu energetike i održivog razvoja nalazim u

činjenici da i sama godinama radim u velikom sistemu Elektroprivrede Srbije koji će sasvim
sigurno promeniti dosadašnji oblik i uključiti se što pre u proces privatizacije i integracije u
regionalno, evropsko tržište energetskih sistema na kome vladaju definisana pravila po pitanju
održivog razvoja i očuvanja životne sredine.
6
1.3. Ciljevi istraživanja
Osnovni cilj istraživanja je da približi ovu temu svim ljudima koji su zainteresovani za istu.
Pošto je tema izuzetno obimna i teška, ali istovremeno značajna i izazovna, smatramo da je
treba približiti što većem broju ljudi.
Danas postoji obilje informacija na temu energetike i održivog razvoja. Energetika u

naučnom smislu predstavlja nauku o energiji i tehničkom korišćenju izvora energije. U
ekonomskom smislu je energetski skup privrednih aktivnosti usmerenih na istraživanje i
proizvodnju primarnih i sekundarnih izvora energije, transformaciju, prenos i distribuciju do
potrošača. U filozofskom smislu, energetika je pogled na svet koji sve što postoji i što se
zbiva u prirodi i društvu svodi na energiju, čak i materiju i duh.2
Cilj ekonomike energetike je da se dobije što jeftinija i kvalitetnija energija, koju omogućuju
dati nivo razvoja tehnike i tehnologije i da se pri tome obezbedi najveći stepen korisnog
dejstva čime se minimiziraju troškovi energije u proizvodnji određenih roba, a preko njih i
ukupne cene koštanja.
Erih From je sagledavajući posledice razvoja savremenog sveta i sam sudelujući u procesu
globalizacije utvrdio: “ Modernom kapitalizmu potrebni su ljudi koji u velikom broju
funkcionišu bez nekih poteškoća, koji sve više konzumiraju. Njemu su potrebni ljudi koji
smatraju da su slobodni i nezavisni, koji smatraju da za njih ne postoji nikakav autoritet,
nikakvi principi i nikakva savest, a koji su uprkos tome spremni da dozvole da im se naređuje
šta da rade, da im se tačno kaže šta se od njih očekuje i koji su spremni da se bez poteškoća
uklope u takvu društvenu, mehanicističku hijerarhiju. Šta iz svega toga proizilazi? Moderni
čovek je otuđen od samog sebe, od svojih sugrađana i prirode… on svoje nesvesno očajanje
prikriva i prevladava rutinom zadovoljstva i zadovoljavanjem samog sebe prilikom kupovine
novih stvari i menjanjem tih novih za još novije. Naš karakter je satkan tako da stvari stalno
menjamo za nove, da trgujemo i konzumiramo. Sve i svako postaje objektom trgovine i
konzumiranja…”3
Ne želimo svakako da život naše generacije u budućem vremenu protekne u proročkoj izreci
velikog Lava Nikolajeviča Tolstoja…” da je budućnost vreme kajanja za ono što danas nisi
učinio, a što si mogao…!”
1.4. Hipoteze istraživanja
2
3
Fromm Erich:Zdravo društvo, Naprijed Zagreb-Nolit Beograd,1986., str.100-102.
7
Hipoteze ovog rada su:
- Razvoj energetike je u funkciji rasta privrede,

- Energetika je izvor zagađenja prirodnog okruženja,
- Supstitucijom konvencionalne energije alternativnim izvorima energije doprinosi se
očuvanju životne sredine,
- Rast i razvoj u tehnološkom, ekonomskom, socijalnom i kulturološkom smislu je
moguć samo ako je usklađen sa potrebom zaštite životne sredine tj.održivim razvojem.
1.5. Metode istraživanja
Metode koje su korišćene u ovom radu su: analiza, sinteza, indukcija, dedukcija, apstrakcija,
generalizacija, statistička metoda, metod intervjua,analiza sadržaja dokumenata. Pošto je tema
izuzetno obimna i složena, zahtevala bi analizu eksperata iz oblasti energetike i učešće
velikog broja ljudi od te struke, za šta postoje budžetska i saznajna ograničenja, cilj ovog rada
je da pruži osnovne podatke iz oblasti istraživanja s obzirom na sam njen značaj i smisao je da
što šira javnost bude upoznata sa istom.
1.6. Struktura rada
Ovaj rad je koncipiran u 8 osnovnih poglavlja. Nakon prvog i drugog uvodnog poglavlja,
treće poglavlje obrađuje pojam, ulogu i značaj energetike. U kojim sve oblicima se javlja
energija, koje su vrste energije i šta predstavlja snaga sistema. Dalje, komparativnom
analizom razmatrano je pitanje proizvodnje i potrošnje energije u regionu. U četvrtom
poglavlju bavili smo se energetskom politikom i razvojem. Sa nagoveštajem energetske krize,
javili su se izazovi koji zahtevaju nova rešenja problema u energetici iznalaženjem novih
izvora energije. Poseban akcenat je stavljen na vezu i potrebu usklađivanja između energije,
ekonomije i ekologije (3E). Kao najčistiji oblik energije, električna energija je u fokusu ovog
poglavlja, kroz razmatranje cena, metodologije za određivanje prihoda i tarifnog sistema koji
se primenjuje u našoj zemlji. U petom poglavlju naglašen je pojam održivog razvoja, odnosa
ekonomije i održivog razvoja, kao i razmatranje hipoteze da je energetika izvor zagađenja
životne sredine. Poseban akcenat je stavljen na nuklearnu energiju, sigurnost pogona
nuklearnih elektrana kao i njihov uticaj na okolinu. Na dobijanje energije iz biomase na
primerima razvijenijih zemalja, pošto kod nas te tehnologije još uvek ne postoje, najviše zbog
visokih troškova izgradnje takvih objekata. U šestom poglavlju razmatrano je stanje razvoja
energetike kod nas i u kratkim crtama o potrebi restrukturiranja elektroprivrede. U sedmom
8
poglavlju razmatra se mogućnost primene marketinga u energetici, pre svega elektroprivredi.
Osmo poglavlje sumira izneta zapažanja u zaključku ovog projektog zadatka.
2. Uvodna razmatranja
Kao zaposlena u Elektrodistribuciji, svedok sam da se svake godine početkom zimskog

perioda javlja problem prekomerne potrošnje električne energije koja se finalnim kupcima
prodaje po znatno nižim neekonomskim cenama, tj.cena kilovat-sata je oko 5,3 evrocenti, što
je svega 25% regionalne cene. Razlog povećane potrošnje kWh jeste činjenica da se potrošači
greju na struju, što sam utvrdila metodom intervjua. Kako ljudima objasniti da je takav vid
grejanja objekata u stvari, najskuplji? U Srbiji čak 55% proizvedene struje potroše
domaćinstva. To znači da je struja kao energent dovoljno jeftina za grejanje, pa je normalno
da se ljudi racionalno ponašaju. Lakše i jednostavnije je da troše struju nego da se bakću sa
ugljem, drvima ili izolacijom objakata. Međutim, čini se da domaćinstva nisu najveći
problem. Problem su konglomerati koji se uredno bogate na jeftinim domaćim energentima,
kao velika preduzeća u industriji.
Kada sam pre nekoliko meseci boravila u Nemačkoj, imala sam prilike da vidim kako se
građani ponašaju u trošenju energije. Svakodnevno sam pratila kada uključuju sijalice, koliko
sijalica je uključeno itd.,i ta njihova štedljivost prema trošenju energije zadivila me. Oni ne
arče bahato energiju. To je dakako zbog mnogo realnije cene električne energije, ali svakako
radi se i o svesti ljudi odnosno društvene zajednice…
Pošto svest nije kod svih na istom nivou, potrebno je zakonodavnim i drugim merama
podsticati energetsku efikasnost u svim segmentima potrošnje energije- industriji, uslugama,
transportu i širokoj potrošnji. To takođe uključuje energetski štedljivu izgradnju zgrada,
postrojenja za grejanje i hlađenje isto kao i smanjivanje gubitaka u prenosu i proizvodnji
energije.
Očekivano rastuće potrebe za energijom činiće i pored očekivanih ulaganja u nove izvore
“čiste” energije Srbiju sve više zavisnom od uvoza energije. Potrebno je stoga osigurati, u
skladu sa ekološkim ograničenjima, povećanje kapaciteta za proizvodnju- u prvom redu
električne energije, na primer, blagovremenom zamenom dotrajalih kapaciteta. Ekološka
održivost proizvodnje i potrošnje energije zahteva jačanje korišćenja obnovljivih izvora
energije i uopšte izgradnju budućih energetskih postrojenja, na temelju ekološki prihvatljivih
energenata. Korišćenje energije sunca, vode i vetra je jedan od načina za pokriće dela rastućih
energetskih potreba. Mehanizme zbrinjavanja otpada, a posebno korišćenje biomase, takođe je
potrebno stavljati u službu proizvodnje energije.
Razvitkom energetskog tržišta i s njim povezanog sistema utvrđivanja cena energije, treba
osigurati kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom, uz najniže troškove. Reformu
energetskog tržišta i jačanje institucija tržišta, posebno u području električne energije treba
9
intenzivirati, kako bi se na kvalitetean način prilagodilo zahtevima zajedničkog tržišta.
Otvaranje energetskog tržišta će uz odgovarajuće propise osigurati i jačanje privatne
inicijative na tržištu energije. Za očekivati je da bi upravo privatni kapital mogao da da
poseban impuls proizvodnji iz obnovljivih izvora. Treba pronaći odgovarajuću ravnotežu
između potrebe za investicionim ulaganjima, potrebe zadovoljenja ostalih javnih prioriteta
koji su tema ovog rada i postojećih makroekonomskih ograničenja, koja proračun i fiskalnu
politiku čine temeljnim instrumentom zaustavljanja spoljašnjeg duga i u krajnjoj liniji
njegovog smanjenja. Mogući odgovor na ove suprotstavljene zahteve je primena
sofisticiranijih modela finansiranja investicionih projekata- u prvom redu onih koji uključuju
učešće privatnog sektora. Uz moguće učestvovanje stranih investitora u finansiranju
infrasrtukturnih projekata u proizvodnji energije, treba podsticati i domaći razvoj i
proizvodnju u snažnom partnerstvu sa stranim investitorima. Na taj način bi se otvorile
mogućnosti zajedničkog nastupa na spoljnim tržištima kroz saradnju sa partnerima.
3. Pojam, uloga i značaj energetike
3.1. Pojam ekonomike energetike
Energetika je oblast privrede koja se bavi istraživanjem, analizom, proizvodnjom, prenosom i

distribucijom energenata i energije. Ona se bavi proizvodnjom i prometom čvrstih, tečnih i
gasovitih energenata kao i električnom i nuklearnom energijom. U ekonomskom smislu, ona
jeste skup aktivnosti pomoću kojih se pronalaze izvori enegije, transformišu se u veštačke
izvore i dostavljaju potrošačima u proizvodnoj i konačnoj potrošnji. Njen cilj je da obezbedi
potrošača energijom. Svakako da je zadatak energetike ekonomična proizvodnja, smanjenje
gubitaka energije, efikasan razmeštaj proizvođača i izbor optimalnog načina transporta. Uz
sve to bitan je zadatak smanjenje negativnih uticaja na čovekovu sredinu, posebno smanjenje
emitovanje štetnih gasova u atmosferu.
Troškovi energije predstavljaju značajnu stavku u strukturi ukupnih troškova, pa otuda svaka
promena cena energije utiče na generisanje troškovne inflacije. Takozvana “energetska kriza”
vezana je za promenu cena energije na svetskom tržištu, a ne za iscrpljenje energetskog
potencijala u celini ili nekog osnovnog izvora energije. Cene fosilnih goriva stalno rastu, zbog
rastuće tražnje ali i nestabilnog geopolitičkog okruženja u većini regiona bogatih ovim
resursima. Odnosno, najrazvijenije države su zapravo najveći potrošači energije i za njih je
jedino važno sigurno snabdevanje po prihvatljivim cenama. Za zemlje proizvođače bitna je
stabilna i predvidljiva tražnja po njima prihvatljivim cenama. Oko uspostavljanja ravnoteže
između njih nema konsenzusa, već se tu mnogo više radi o borbi za pristup, kontrolu i
eksploataciju energenata.
10
Dobar primer za tu tvrdnju imamo u praksi- najnoviji rat u Libiji. Koji je u međuvremenu i
priveden kraju. Postavlja se od samog početka pitanje da li je rat s Gadafijem vođen samo
zbog njegove “diktature nad narodom” ili možda i zbog nalazišta bogatih naftom i gasom? Ili
u nešto daljoj prošlosti, oktorba 1973. godine Egipat, Sirija i Izrael su poveli između sebe
kratak ali efektan rat, koji je završen pobedom Izraela, koji je imao podršku SAD, što je
navelo arapski svet koji su proizvođači nafte da unutar kartela OPEKA objave embargo na
isporuke petroleja tržištu. I cena nafte je bitno porasla, a to posledično dovodi do recesije.
Razvoj energetike mora da bude u funkciji privrednog rasta. Nedostatak energije usporava
privredni rast, dok višak energije znači neracionalno korišćenje resursa i poskupljenje
proizvodnje.
Način kako svet koristi energiju je jedna od osnovnih karakteristika ekonomije i čitave
civilizacije.
3.2. Oblici, vrste energije i snaga sistema
Šta je u stvari energija?
Pod energijom u užem smislu treba razumeti sposobnost sistema da izvrši rad, odnosno
svojstvo i vrsta sposobnosti sistema da proizvede aktivnost. U najopštijem smislu, energija je
jedan od oblika postojanja (egzistencije ) materije. Poznato je da se energija javlja u obliku
mase, energije ili polja. Snaga definiše brzinu iskorišćenja energije odnosno transformacije
energije iz jednog oblika u drugi.4
Energija se javlja u različitim oblicima, kao što su mehanička, svetlosna, toplotna, električna,
hemijska i nuklearna. Po Zakonu o održanju energije, energija ne može ni nastati ni nestati
već samo prelaziti iz jednog oblika u drugi.
Mehanička energija je najprostiji oblik energije i može biti kinetička koju telo dobija
kretanjem, i potencijalna koja je uskladištena energija i proporcionalna je masi i rastojanju.
Toplotna energija je unutrašnja energija molekula, koja zavisi od strukture i termodinamičkog

stanja tela, a predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica.
Električna energija je oblik energije koji nastaje kao posledica elektromagnetnih interakcija.
Proizvodi se u generatorima, tako što se hemijskom ili nuklearnom energijom zagreva voda
do stvaranja pare koja onada pokreće lopatice turbine koje onda mehaničkim putem pokreću
generator električne energije. Prenosi se električnim vodovima do potrošača.
Energija zvuka je energija mehaničkih talasa u vazduhu.
4
11
Hemijska energija je oblik energije koji se manifestuje u hemijskim transformacijama,
hemijskim reakcijama. Svaki hemijski proces se odvija uz vezivanje ili otpuštanje nergije.
Takva transformacija hemijske u toplotnu energiju može se odvijati samo pri sagorevanju
odgovarajućeg klasičnog goriva kao što su ugalj, nafta, derivati nafte, zemni gas, razne vrste
drveta, biomase itd.
Nuklearna energija je takođe vrsta unutrašnje nergije koja se oslobađa iz atomskog jezgra. Do
danas su poznati samo procesi nuklearne fisije i fuzije lakih i teških jezgra, pri kojima se
oslobađa nuklearna energija i transformiše u toplotnu energiju. Spajanje dva atomska jezgra je
nuklearna fuzija i u njoj mogu učestvovati samo laki elementi. Cepanje jezgra atoma se naziva
nuklearna fisija. U nuklearnim reaktorima vrši se fisija jezgra urana 233, urana 235 ili
plutonijuma 239.
Energija zračenja je energija koja putuje kosmosom, i to je energija elekromagnetnog

zračenja. Elektromagnetni spektar obuhvata mnoge oblike energije zračenja.
Energija se meri vatčasovima (Wh) tako da 1Wh= 3.600J. J je DŽUL tj. jedinica za energiju
po Međunarodnom sistemu jedinica. Za potrošnju električne energije koristi se kilovatčas
(kWh).
Oblici energije obuhvataju izvore i vrste energije, u zavisnosti od mesta koje zauzimaju u
procesu pretvaranja: primarna, sekundarna, finalna i korisna.
Primarni izvori se dobijaju direktno iz prirode i mogu biti neobnovljivi i obnovljivi.
Izvori neobnovljive energije jesu ležišta uglja, treseta, nafte, zemnog gasa, rezerve drveta,
nuklearna energija i drugi. Glavni izvor energije fosilnih goriva kao ugalj, nafta i gas jeste
ugljenik zbog čega se njihovim sagorevanjem oslobađa mnogo ugljendioksida, što predstavlja
globalni problem iskorišćenja ove vrste goriva.
Obnovljivi izvori energije su energija vetra, sunca, vode, bioenergija. Oni ne zagađuju životnu
sredinu u tolikoj meri kao neobnovljivi izvori, ali su ograničenih mogućnosti. Jedna od
najvećih mana tih izvora je što snaga koju ti izvori daju nije konstantna, odnosno u funkciji je
vremena, a većinu nije moguće akumulisati. Za razliku od njih, fosilni izvori se mogu
iskorišćavati prema potrebama, uz konstantnost snage, pa se lako mogu akumulirati i
transportovati. Ni jedan od obnovljivih izvora energije nije moguće transportovati u
prirodnom obliku, osim ako se ne transformišu u električnu ili toplotnu energiju.
Sekundarni izvori energije su oni koji su raznim tehničkim postupcima pretvaranja dobijeni iz
primarnih izvora (koks, briketi, obogaćeno nuklearno gorivo, električna energija, toplotna, lož
ulje…) pošto se primarni izvori uglavnom ne mogu direktno koristiti (iz prirode) to se raznim
procesima pretvaranja menjaju njihove hemijske i fizičke osobine, i tako dobija sekundarna
energija.
Primarna i sekundarna energija se zajedničkim imenom nazivaju energija goriva.
12
Finalna energija jeste ona koja krajnjem korisniku stoji na raspolaganju (toplotna,
električna..). O tome kako će ona biti upotrebljena odlučuje krajnji korisnik..
Pri procesima proizvodnje, prenosa i distribucije energije dolazi do gubitaka, odnosno jedan
deo primarne i sekundarne energije se ne može iskoristiti.
Onaj deo energije koji se dobija oduzimanjem ovih gubitaka naziva se korisna energija. Ova
vrsta energije je na raspolaganju krajnjem korisniku u njemu potrebnom i prikladnom obliku.
Snaga sistema se odnosi na mašine kojima se vrši transformacija jednog oblika energije u
drugi, pogodniji. Za mašinu je značajna njena snaga koja se daje količnikom izvršenog rada i
vremena za koji se taj rad izvrši, odnosno snaga je brojno jednaka radu koji mašina izvrši za
jednu sekundu. Jedinica za snagu je vat (1W).
3.3. Proizvodnja i potrošnja energije
Pošto aktivnosti na izgradnji složenog energetskog objekta traju 8-10 godina, njegovo
vremensko korišćenje u proizvodnji iznosi 25-30 godina. Uobičajeno je da se ukupno vreme
izgradnje i korišćenja energetskog objekta označava kao životni vek energetskog objekta koji
se sastoji iz više faza životnog veka datog u tabeli:5
Analiza projektovanje gradnja Primopredaja(s Proizvodnja- revitalizacija Dodatna uklanjanje
opravdanosti a probnim radni vek proizvodnja-
radom) produženi
radni vek
2.3 godine 1-2 godine 4-5 godina 1 godina 25-30 1-2 godine 15 godina 1-3 godine
godina
Zbog visokih cena izgradnje novih kapaciteta, mnoge elektroprivrede, posebno zemalja u
teškim ekonomskim i privrednim problemima odlučuju se za investiciona ulaganja u
revitalizaciju postojećih kapaciteta, kako bi produžili korišćenje i povećali efikasnost i
pouzdanost EEK.
Rast elekroenergetskih kapaciteta odnosno ulaganje u proizvodnju, prenosnu i distributivnu

mrežu, treba da je proporcionalan brzini rasta potreba (tražnje) za energijom.
Početkom elektrifikacije u Srbiji smatra se puštanje u rad električne centrale 1893. godine u
Beogradu i uvođenje javnog osvetljenja. U periodu do 1914. godine, u Srbiji je bilo 13 javnih
5
13
elektrana (5 termoelektrana i 8 hidroelektrana), snage 4470 kW, ukupne proizvodnje 4600
MWh. 1931.godine u Srbiji je bilo 237 električnih centrala, ukupne instalisane snage 106,9
MVA. Električna energija se najviše koristila za osvetljenje, i u manjem delu za motorni
pogon mlinova, tkačkih razboja, pa je od ukupnog broja domaćinstava elektrificirano 29,8%.
1965.godine ukupna instalisana snaga elektrana bila je 7,16 puta viša u odnosu na stanje
1945.godine, i iznosila je 1024 MVA. Od 1965.godine do kasnih 80-tih godina XX veka
dolazi do tzv. energetskog investicionog buma, obzirom da je u ovom periodu izgrađeno 88%
ukupnih EEK Srbije i gde je formiran jedinstveni elektroenergetski sistem. Ukupna instalisana
snaga 1990.godine iznosila je 8770 MVA, sa strukturom od 67,76% instalisane snage u TE, i
ostatka u HE. Instalisana snaga u ovom periodu je porasla za 11,8 puta, dok je proizvodnja
električne energije porasla 9,6 puta u odnosu na 1965. godinu. Od 1990.-te počinje stagniranje
i sistematsko opadanje razvoja i ekonomskog položaja EEK, potpuna obustava izgradnje
novih kapaciteta i ogromni problem u održavanju postojećih kapaciteta. Od 2001.godine
počinje faza nakon ratnog razaranja, bombardovanja, dobijanjem velike količine donacija kao
i dobijanja kredita radi podizanja pogonske spremnosti elektroenergetskih i drugih kapaciteta,
za koje je garant bila sama država. To je rezultiralo uspostavljanjem konstantnosti u isporuci
električne i toplotne energije i naftnih derivata. Međutim, sa jedne strane tražnja za
električnom energijom je rasla zbog razvoja industrije ali i zbog neverovatne visoke
energetske intenzivnosti, a sa druge strane nije bilo izgradnje novih kapaciteta. Pored
investiranja, u energetskom sektoru je došlo i do otpočinjanja procesa restrukturiranja i
vlasničke transformacije. Prva faza koja se ticala odvajanja sporednih od osnovne delatnosti je
završena još 2005.godine gde je Elektroprivreda podeljena u dve kompanije koje su 100% u
vlasništvu države. Naftna industrija Srbije je transformisana u tri posebne kompanije različite
strukture. U sferi naftnih derivata, oko 40% tržišta pripada privatnom sektoru.
3.3.1. Proizvodnja i potrošnja energije u regionu
Komparativnom analizom proizvodnje i potrošnje energije moguće je kompleksno sagledati

sektor energetike. Proizvodnja i potrošnja energije su određene demografskim, tehničko
tehnološkim i prirodnim faktorima. Visoki zahtevi za energijom rezultat su visokih stopa
potrošnje energije i enormnog porasta broja stanovnika na planeti. Kretanje svetske upotrebe
energije prema tipu goriva za period od pedeset godina unazad ukazuje na rast upotrebe
nuklearne energije (423%), gasa (215%), a najmanje na rast nafte (82%). Od 2000-te raste
upotreba uglja, kao rezultat razvoja novih savremenih tehnologija prerade i upotrebe, ovaj
energent postaje bitan izvor energije. U zemljama OECD beleži se porast kod upotrebe
obnovljivih izvora energije (55%), nuklearne (4,2%) i uglja (4%). Kod ne OECD zemalja rast
se beleži u proizvodnji svih energetskih izvora: nafte 15,5%, gasa 26,7%, uglja 52,3%, hidro
24,8%, nuklearne 24% i obnovljivih izvora energije 38%.6
6
Isto, str.63
14
Struktura ukupne primarne ponude pokazuje promene u učešću nafte odnosno smanjenje sa
46,8% (1980) na 36,7% (2005). Svi ostali energetski izvori beleže rast, a najviše obnovljivi
izvori energije, iako je njihovo učešće u primarnoj proizvodnji energije još uvek nisko
(1,48%, 2005.)
Grafikon:7 struktura primarne energetske ponude, %
50
45
40
35
30
1980
25
2000
20 2005
15
10
0
nafta gas ugalj hidro nukl OIE
Zemlje EU su specifične jer ne raspolažu energetskim resursima, pa su se u svojim politikama

opredelile za razvoj nuklearne energije, u čijoj strukturi učestvuju sa 36,2% i obnovljivih
izvora energije sa 37,6%.
Struktura primarne proizvodnje u svetu prema energetskim izvorima ukazuje na okretanje

primarne proizvodnje sveta ka čistijim, obnovljivim energetskim izvorima, kao i prirodnom
gasu, odnosno smanjenju učešća konvencionalnih energetskih izvora, pre svega zbog njihovih
ekoloških nedostataka.
Osnovni energetski indikator održivog razvoja jeste pitanje uvozne zavisnosti energije i
strateških zaliha goriva (kritičnih energenata po odgovarajućoj potrošnji). Uvoz i izvoz
energije predstavljaju veoma važne stavke energetskog bilansa svake zemlje, bila ona
siromašna ili bogata energetskim i drugim resursima. Uvozna zavisnost predstavlja odnos
uvoza i domaće proizvodnje primarne energije.
Zemlje u razvoju bogate su energetskim resursima, koje izvoze energetski siromašnim

uglavnom razvijenim zemljama sveta. Posebno siromašan region energetskim resursima jeste
region Zapadne Evrope.
7
Isto
15
Svet se danas suočava sa dvostrukom pretnjom: sa jedne strane nemanja adekvatne i sigurne
ponude energije po prihvatljivim cenama, a sa druge gubljenja ekološki čistog okruženja
upravo zbog sve veće upotrebe energije. Brz i veliki rast cena energije i konstantni
geopolitički pritisci i problem podsećaju koliko je bitna uloga energetike u ekonomskom rastu
i razvoju društva i koliko može uticati na nepostojanost energetskih sistema i prekide u
energetskoj ponudi.
Raspolaganje potrebnim, odnosno dovoljnim izvorima energije je bitan uslov ekonomskog

razvoja. Savremeni ekonomski razvoj je uslovljen industrijalizacijom, a ona sve većom
upotrebom energije koje su dodavane radu ili su u funkciji zamenjivale rad ljudi i životinja.
Ubrzani privredni razvoj je rezultirao potrošnjom energije za 32 puta većom nego pre 100
godina. Problem energetske ponude odnosno kretanje i struktura energetske potrošnje danas
su jedno od najbitnijih pitanja održivog razvoja. Današnji trend u energetskoj potrošnji nije ni
održiv ni stabilan- ekonomski, ekološki i socijalno. Rast upotrebe potrošnje fosilnih goriva i
emisije gasova staklene bašte prete energetskoj bezbednosti i rizikuju promenu globalne klime
kao posledicu. Na dalje, energetsko siromaštvo unazađuje ekonomski i socijalni razvoj, jer
oko 2 mlrd ljudi nema adekvatan pristup održivoj energiji. Najbogatije zemlje sveta su se na
svojim samitima obavezali na akcije koje treba da dovedu do rešavanja ovih problema.
Tražnja za energijom će do 2030. godine nastaviti rast po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,6%
dominantno u zemljama u razvoju (Kini, koja će činiti 30% rasta). Njihove ekonomije i rast
populacije rastu mnogo brže nego u razvijenim zemljama, što se direktno odražava na
globalnu potrošnju energije. Gotovo polovina rasta globalne primarne energije odlazi u
proizvodnju električne energije, a oko jedna patina u zadovoljavanje transpotnih potreba.
Promene u energetskom sektoru iz 70-ih godina uslovile su da se čovečanstvo sa dužnom

pažnjom odnosi prema energiji, energetskom sektoru i njegovom odnosu sa ekonomijom.
Ekološkim problemima se nije poklanjala adekvatna pažnja, pa nagomilavanje ugljendioksida
i drugih štetnih gasova u atmosferi, pojava kiselih kiša, emisija gasova “staklene bašte”
doprineli su da danas energija, ekonomija i ekologija jesu u tripartitnom jedinstvenom odnosu
posmatranja.
Ukupna energetska potrošnja je markantno do 2005. godine bila zastupljena u OECD grupi
zemalja, preciznije Severnoj Americi. Ukupna energetska potrošnja u USA i Kanadi zajedno
čini više od 28% ukupne svetske energetske tražnje. Od 2005. godine, na dalje rast učešća u
ne OECD zemljama u ukupnoj svetskoj potrošnji energije, sa projekcijom da 2030. godine
dostigne 58%. Rast svetske energetske potrošnje 2030/2004. godine brži je u ovim zemljama
(95%), nego u zemljama OECD (24%).
Energetska potrošnja ne OECD zemalja beleži rast 2010/2004.godine od čak 24%, I to najviše
region ne-OECD zemalja Azije (Kina). Udeo u energetskoj potrošnji unutar zemalja ne-
OECD se tokom poslednjih deset godina menja, sa tendencijom da do 2030.godine dođe do
rasta udela regiona ne- OECD Azije na 56,4% (sa 31,2% 1990), Bliskog Istoka i Centralne i
Južne Amerike, ali i do pada regiona Evrope i Evroazije na 17,7% (sa 45% 1990).
U periodu od 1999.godine, najbrže je rasla potrošnja obnovljivih izvora energije (index 176),
nuklearne energije (index 126) i hidroenergije (index 121), dok su sporije rasle nafta (index
16
114) i prirodni gas (index 115). U isto vreme ugalj beleži index manje 100 (odnosno 89). Na
dalje je rast najveći kod prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije.
Grafikon 2:8 Indexi svetske potrošnje energije 2006/1965
indexi
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0
ugalj 208,7 gas 430,8 nafta 254,1 derivati 300,1 nuklearna hidro 328,8
10891
Savremeni privredni razvoj zahteva da izvori energije za potrošnju (osim po obimu) i strukturi
zadovoljavaju uslove tehnike, tehnologije i ekonomike u proizvodnoj potrošnji, uslove sve
većeg komfora u neproizvodnoj potrošnji, i konačno uslove zaštite životne sredine. Faktori
koji utiču na strukturu izvora energije sa stanovišta potrošnje su: a) savremeni procesi
proizvodnje (koji zahtevaju elektrifikaciju u većini industrijskih delatnosti), b) uslovljenost
određenih privrednih delatnosti i njihova uslovljenost i usmerenost na potrošnju određenog
izvora energije (na primer grana saobraćaja i poljoprivrede na tečna goriva).
Dejstvo ovih faktora na strukturu realne potrošnje energije ublažavaju neki drugi faktori, koji
proizlaze iz energetskih i ekonomskih prilika u svakoj zemlji:9
 Stanje stepena istraženosti energetskog potencijala, stepen razvijenosti prirodnih

uslova eksploatacije i struktura ukupnih energetskih potencijala zemlje;
 Stepen energetske zavisnosti zemlje od inostranstva;
 Stanje platnog bilansa zemlje sa inostranstvom, što se direktno odražava na energetiku
gotovo svih zemalja sveta, obzirom na višestruki porast cena sirove nafte.
Proizvodnja i potrošnja energije u svetu i njihova globalizacija rezultat su:
1. “energetske krize”, odnosno povećanja cena nafte polovinom i krajem 70-tih i 80-tih
godina u razvijenim zemljama sveta;
8
Isto, str.81
9
Isto, str.82
17
2. Potreba svake zemlje da obezbedi dovoljnu količinu energije, kako bi obezbedile
siguran privredni razvoj;
3. Saznanja da postoji snažna korelacija između povećanja društvenog proizvoda (GDP
po stalnim cenama) i potrošnje energije (per capita);
4. Neravnomernog privrednog razvoja, kroz ukupni nivo industrijskog i tehnološkog
razvoja i stepena prisustva na međunarodnom tržištu ukupnih dobara, energije,
tehnologija i usluga;
5. Neravnomernog rasporeda energetskih resursa pa u tom smislu neravnomeran
raspored proizvodnje energije;
6. Neravnomernih potreba, odnosno potrošnja energije, i
7. Formiranja međunarodnih agencija za razvoj (IEA) 1974. godine, sa ciljem
kooperacije u domenu energetike 21 najrazvijenije zemlje.
4. Energetska politika i privredni rast
4.1. Energetska politika i razvoj
Energetika u ekonomskom smislu, čini skup privrednih delatnosti- aktivnosti pomoću kojih se
pronalaze izvori energije, koji se dalje transformisanjem u veštačke izvore dostavljaju
potrošačima u proizvodnoj i konačnoj potrošnji. Obezbeđujući potrošačima energiju,
energetika predstavlja privrednu aktivnost.10
Već više od jedne decenije, osnovne smernice svetskog napretka su:
 prvo, tehnološke promene koju su dalje uslovile eneorman porast proizvodnje dobara
i usluga, kao odgovor na visok porast životnog standarda i populacije;
 drugo, promene međunarodnog monetarnog sistema koje su direktno uticale na
promene strukture proizvodnje i potrošnje energije;
 treće, izmenjena uloga javnog sektora, koja se ogleda i njenom jačanju i dominiranju
u razvijenim ali poslednje decenije i u zemljama u razvoju, utičući direktno na racio
javne potrošnje i prihoda.
Mnogi faktori utiču na direktan i indirektan način na kretanje energetskog razvoja i dalje na
nivo i stepen privrednog razvoja. Parametri koji imaju direktan uticaj su:11
1. nivo i kretanje GDP i ekonomskog blagostanja
2. nivo i kretanje populacije
3. nivo, struktura i kretanje potrošnje energije.
Evidentan je porast broja stanovnika na Zemlji. Prosečna godišnja stopa rasta svetske
populacije u poslednjih 15 godina je 1,15%.
10
Isto, str.91
11
Isto, str.92
18
Danas polovina svetske populacije (oko 3 mlrd ljudi) živi sa manje od 2$ dnevno, a 80% živi
u zemljama gde su prihodi diferencirani. Najsiromašnijih 40% populacije čini oko 5%
globalnog prihoda, dok 20% najbogatijih čine ¾ svetskog prihoda. Prema podacima UNICEF-
a svaki dan u svetu od siromaštva umire oko 30.000 dece.
Danas u 21. veku, oko 1 milijarde ljudi je nepismeno. Sa druge strane od 1% onoga što svet
troši svake godine na oružje je potrebno uložiti svakom detetu do 2000. godine, da bi se
smrtnost smanjila. Oko 1,1 mlrd ljudi u zemljama u razvoju nemaju adekvatan pristup vodi, a
2,6 mlrd imaju nedostatak osnovnih higijenskih sanitarnih usluga. Gotovo svaki drugi od tri
čoveka koji nemaju pristup čistoj vodi, živi sa manje od 2$ dnevno, a jedan od troje živi sa
manje od 1$ dnevno.
Oko 1,8 mlrd ljudi koji nemaju pristup vodi u krugu od 1 km ali ne u njihovoj kući ili
dvorištu, troše oko 20 litara dnevno. U Velikoj Britaniji poređenja radi, prosečno se po osobi
potroši oko 50 litara vode samo za toalet, a prosečno dnevno se troši 150 litara vode po osobi.
Najveći prosek upotrebe vode u svetu je u USA gde je to 600 litara dnevno.
U zemljama u razvoju oko 2,5 milijardi ljudi svoje osnovne energetske potrebe zadovoljavaju
biomasom- drvo, životinjski otpad. U sub Saharskoj Africi preko 80% populacije zavisi od
tradicionalne biomase za kuvanje (gotovo ½ populacije Kine i Indije). Upravo zbog toga
zagađenje vazduha po kućama je glavni uzročnik smtri, i svake godine odnese 1,5 miliona
ljudi, a više od polovine tog broja su deca ispod 5 godina starosti.
Oko 1,8 milijardi ljudi danas živi bez pristupa električnoj energiji.
Društveni bruto proizvod najsiromašnije 41 zemlje (oko 567 miliona ljudi) je manji od dobara
7 najbogatijih zemalja sveta. Svetski bilioneri njih 497, koji čine 0,000008% svetske
populacije vrede oko 3,5 triliona $, ili 7% svetskog GDP.
Tokom poslednjih 2000 godina, zabeležen je neverovatan rast svetske populacije. Trenutno je
prosečna godišnja stopa rasta 1,15%, što je povećanje u poslednjih 55 godina. Sa druge strane,
ubrzan razvoj određenih delova sveta je uslovio da u proteklih 100 godina potrošnja energije
u svetu bude povećana 43,7 puta, čime je ostvarena prosečna godišnja stopa rasta potrošnje
energije od 3,5%. Bez energije nema života. Sve forme života upotrebljavaju energiju iz
prirode, i konvertuju je u upotrebljivu formu. Primitivni čovek od pre million godina u
istočnoj Africi je otkrivši vatru, koju je koristio za spremanje hrane, trošio dnevno oko 2500
Kcal. Energetska potrošnja čoveka-lovca u Evropi, od pre sto hiljada godina, je povećana za
2,5 puta u odnosu na prethodnika, jer je upotrebljavao bolje metode pripreme hrane, kao što je
i sagorevao šumske ostatke za grejanje i kuvanje.
Energetska potrošnja je ponovo od tada povećana za 2,5 puta, kako je čovek evoluirao u
primitivnog poljoprivrednika pre 5000 godina. Napredni poljoprivrednik iz severnog dela
Evrope je duplirao količinu upotrebljene nergije, jer je počeo da iskorišćava energiju vetra i
vode, i male količine uglja, za grejanje.
Početak industrijalizacije, pojava parne mašine su rezultirale još većom potrošnjom energije,
koja je povećana oko tri puta u odnosu na prethodni period. Tehnološki čovek 1970. godine je
19
na primer u USA trošio 115 puta više energije nego primitivni čovek, od čega je 26% bila
električna energija. Od te količine potrošene električne energije, samo je 10% rezultat
korisnog rada dok je ostatak od 16% gubitak zbog neefikasnosti u njenoj proizvodnji i
prenosu.
Od 1971. do 2002. godine potrošnja energije se gotovo duplirala (sa 5536 na 10345 mil t oe),
sa projekcijom da na dalje do 2030. godine poraste za 1,6 puta.
Stabilan privredni razvoj i njegov održiv rast zahteva pored dovoljne količine raspoložive
energije, i određenu strukturu koja treba da odgovara nivou tehnološkog razvoja, ekonomskoj
celishodnosti, određenom komforu i ekološkim zahtevima. Struktura potrošnje enegije
uslovljena je tehno ekonomskim faktorima:12
 nivo proizvodne aktivnosti i društvenog standarda;

 obim i struktura raspoloživosti domaćeg energetskog potencijala zemlje (stepen
istraženosti, stepen razvijenosti eksploatacije, tržišne uslove);
 stepen energetske zavisnosti zemlje od drugih zemalja, i mogućnostima uvoza;
 odnose cena energetskih inputa i outputa i
 platno-bilansne mogućnosti zemlje.
Energetika i njen razvoj su u direktnoj uzročno posledičnoj funkciji privrednog rasta. Još od
sredine 90-tih godina, globalni razvoj se odvija u znaku prelaza svetske ekonomije iz stanja
jeftine energije u stanje skupe energije. Funkcija nacionalnih ekonomija u mnogim zemljama
sveta dovedena je u stanje opšte neravnoteže. Ovakvo stanje nije slučajan fenomen, niti
prolazna pojava izolovana od privrednog rasta i razvoja.
Saznanje o relativnoj ograničenosti i iscrpljenosti klasičnih energetskih izvora, i sa druge

strane ograničene mogućnosti snabdevanja energijom iz obnovljivih energetskih izvora imali
su dvostruki efekat na energetski i privredni razvoj. Ukazalo se na potrebu hitnog iznalaženja
i povećanog korišćenja alternativnih izvora, a sa druge strane potencirana je neophodnost
štednje, ekonomičnog i racionalnog korišćenja trenutno raspoložive energije. Samo na taj
način privredni razvoj ne bi bio ugrožen.
Dok je 70-tih godina postojala bliska veza između energije i privrednog razvoja, ekološki
problemi su postali neizostavni deo strategije održivog i energetskog razvoja. Zato je danas
suštinski problem održivog razvoja čovečanstva usklađivanje ekonomije (E), ekologije (E) i
energije (E), tzv. “3E”.
12
Isto, str.97
20
e
n
o
k
ija
g
m
lr
Obzirom da je svetska proizvodnja energetskih izvora višestruko veća od proizvodnje bilo
koje grupe drugih proizvoda, to je energetika najpropulzivniji sektor privrede. Zbog toga je za
svaku nacionalnu ekonomiju od značaja da je energetika više okrenuta iskorišćenju
energetskog potencijala, kako bi sigurnost ponude bila na višem nivou. U tom slučaju je
uvozna zavisnost zemlje niža kao što je i finansijsko opterećenje njihovog platnog bilansa
manje. Privredni razvoj zemlje je u toj situaciji rezultat funkcionisanja na sigurnim i zdravim
osnovama. Kritičari ubrzanog privrednog razvoja optužuju profit i trku za njim za globalne
svetske promene. Oni vode uništenju resursa energije i sirovina, i nepovratnom uništenju
životne sredine, približavajući svet kritičnoj tački izdržljivosti. Sa jedne strane je
neravnomeran raspored i raspodela resursa, i visok nivo gepa (jaza) između potreba i rasta
potreba u svetu, dok je sa druge strane ponašanje ljudi i država u svetu. Razvijene zemlje su u
prethodnom periodu, zahvaljujući ubrzanom tehnoindustrijskom razvoju, dostigle današnji
nivo životnog standarda, ali to je uzrokovalo porast potrošnje energije, ruiniranje životne
sredine i globalno zagrevanje. Sa druge strane, zemlje u razvoju su tek na početku takvog
razvoja, pa se ne može očekivati usporavanje trošenja energetskih resursa. Zemlje poput Kine
i Indije kao najmnogoljudnije zemlje u razvoju, nalaze se na prekretnici u svom razvoju i u
projekcijama koje plaše ceo svet. Oni će trošiti mnogo i to pre svega, fosilnih goriva, jer su im
ona delom i dostupna, a i jeftinija, što će uzrokovati dalji porast zagađenja. Zbog toga se svet
suočava sa globalnim energetskim problemom- kako obezbediti adekvatnu energetsku ponudu
radi zadovoljenja stalno rastuće energetske tražnje?
Zemlja i čovečanstvo se danas nalaze u kritičnoj tački donošenja odluka ekonomske i

energetsko-ekološke politike, koje treba da definišu način optimizacije svih procesa, i
potrošnje energije i tehnologije minimizacije zagađenja.
4.2. Ekonomija proizvodnje energije
21
Produktivnost rada u energetici je od velikog značaja za definisanje strategije razvoja
energetskog sektora. Energetska produktivnost predstavlja nivo outputa koji se dostiže u
odnosu na energiju koja se troši. Pored prirodnih uslova (debljine sloja i kalorijske vrednosti
uglja, bogatstva i ravnomernosti vodenih tokova, veličine i broja izvora, dubine i bogatstva
nalazišta nafte…), na produktivnost rada utiču: 1) tehnička opremljenost rada, 2) kvalitet rada
i 3) stepen koncentracije proizvodnje.13
Između tehničke opremljenosti i produktivnosti postoji velika međuzavisnost, ali u energetic

između ovih parametara nema bitne korelativnosti. Ovo se objašnjava činjenicom da je
potrebno izvesno vreme za aktiviranje investicionih ulaganja, pa je zbog toga potrebno izvršiti
pomeranje serija tehničke opremljenosti za dužinu akvizacionog perioda. Tehnička
opremljenost rada se meri odnosom nabavne vrednostiaktivnih osnovnih sredstava i broja
zaposlenih, odnosno sadašnje vrednosti osnovnih sredstava po zaposlenom, a najadekvatnije
ako se izražava sadašnjom vrednošću opreme po zaposlenom.
Kvalitet rada je važan faktor produktivnosti. Stepen obučenosti radnika, njihova tehnička i
opšta kultura su preduslovi za povećanje efikasnosti njihovog rada. Kvalitet rada se najčešće
meri brojem stručnog osoblja u ukupnom broju zaposlenih (radnici sa visokom, višom i
srednjom stručnom spremom kao i visoko kvalifikovani i kvalifikovani radnici). Kvalitet rada
se može meriti i brojem ukupnog osoblja na jednog radnika sa visokom stručnom spremom.
Pri tome treba uzeti stvarne a ne i formalne kvalifikacije.
Koncentracija sredstava omogućava višu produktivnost. Ona rezultira iz serije masovne

proizvodnje koja je rezultat koncentracije sredstava. Prednosti modern tehnologije i velikih
kapacitetnih jedinica najčešće koriste velike kompanije. Naravno i manje kompanije vrlo
efikasno koriste savremena dostignuća nauke i tehnike jer se lakše adaptiraju uslovima
ponude i tražnje.
Praćenje produktivnosti rada u energetskim granama direktno je odgovorna za postizanje

određenih nivoa energetske efikasnosti. Niska produktivnost rada u energetskim granama
uzrokuje nisku energetsku efikasnost.
Ako bi ulaganja u globalnu energetsku produktivnost bila 170 mlrg US$ godišnje, do 2020.
godine, došlo bi do smanjenja energetske tražnje bar za polovinu.
Sl. Raspored potrebnih ulaganja u energetsku produktivnost, godišnje do 2020. godine-

prema sektorima (u mlrd US$, I %)14
Usluge Transport Domaćinstva Industrija Ukupno

Mlrd US$ 22 25 40 83 170
13
Isto, str.205
14
Isto, str.207
22
% 12,9 14,7 23,5 48,82 100
Geografski, gotovo 2/3 potrebnih ulaganja u nerednih deset godina treba da budu u zemljama
u razvoju (samo u Kini 16% od ukupnog iznosa). Sa internom stopom povraćaja od 17%,
ovakva investicija bi mogla proizvesti čuvanje energije do čak 900mlrd US$ godišnje(do
2020.g.). ulaganja u energetsku produktivnost su najefikasniji način smanjenja emisija gasova
staklene bašte, o čemu ćemo pisati u sledećim poglavljima.
Energetske grane ne mogu poslovati rentabilno ukoliko se ne poštuju principi optimalnog

poslovanja. Način na koji se upotrebljavaju kapaciteti predstavlja bazični input sprovođenju
održivog razvoja energetskog sektora.
Faktori ekonomije u energetici su:
1. korišćenje kapaciteta,
2. cene i
3. troškovi transporta.
U troškovima na primer, prerade nafte bitna stavka jesu troškovi ulaganja u izgradnju
rafinerijskih kapciteta. Visina tih troškova po jedinici prerađene nfte određena je veličinom
kapaciteta. U tom smislu je od velike važnosti utvrđivanje optimalne veličine rafinerijskih
kapaciteta, kako bi se poboljšala ekonomija prerade nafte.
In=Ip (Kn/Kp)x
In- investicije za novi kapacitet
Ip-investicije za poznati kapacitet
Kn- veličina novog kapaciteta
Kp- veličina poznatog kapaciteta
x- eksponent
Veličina investicija zavisna od kapaciteta utvrđuje se po prethodnoj formuli.15
Snaga predstavlja srazmeru tokova energije. Trošak i energije i snage se može izraziti u
€/MWh, $/MWh. Kako su fiksni troškovi u stvari troškovi kapaciteta, oni su mereni u
$/MWh, i mogu biti dodati varijabilnim troškovima, kako bi došlo do kategorije ukupnih
troškova.
Energija je statična vrednost, dok snaga i kapaciteti predstavljaju cene tokova. Prosečni
troškovi upotrebe kapaciteta zavise od faktora kapaciteta, koji je u odnosu sa vremenom u
kojem se kapacitet koristi. Prosečni troškovi energije proizvedeni iz specifičnog kapaciteta
takođe zavise od faktora kapaciteta.
15
Ibidem
23
Za svaku formu energije, važi pravilo da je snaga srazmera kretanja energije. Primera radi, da
bi se prokuvala šoljica vode, potrebna je određena količina energije (oko 30 Wh). Svaki
specifični nivo snage može ili ne mora napraviti šolju čaja, što zavisi od toga koliko dugo
energija teče.
Zbog toga je važno razumeti da kWh znači kW×h, a da $ po času znači $/h, iz čega je poznato
(dolari po času) po MW=($/h)/MW=$/MWh
/ako je cena električne energije 4,5 €c/kWh, to znači da bi cena snage bila 4,5 €c po času za
1kW snage koja teče./
Veličina proizvodnog elektroenergetskog kapaciteta meri se maksimalnim tokom snage koju

može proizvesti, i izražava se u MW. Cena proizvodnog kapaciteta u sebi uvek sadrži i tzv.
“troškove iznad”, koji se izražavaju u $/kW. Na primer ti troškovi za elektranu na ugalj iznose
1.050 $/kW, pa elektrana od 1000MW se procenjuje na 1.050 miliona $. Izražavajući se
ekonomskom terminima, u pitanju je sadašnja vrednost troškova elektrane, koji se računaju
sve do kompletnog završetka objekta. Konvencionalna gasno turbinska elektrana ima troškove
od 350$/kW, i tri puta je jeftinija od one na ugalj. Sa druge strane, elektrana na ugalj je i dalje
manje skup izbor. Razlog jesu energenti koji se koriste za rad elektrane. Troškovi goriva
moraju zbog toga biti uzeti u obzir kada se govori o konačnoj ceni proizvedenih kapciteta.
Elektrana na ugalj se gradi jer su njeni troškovi goriva po jedinici output energije mnogo niži.
Potrebne kapacitete određuje visina fiksnih i varijabilnih troškova, kao i stepen opterećenja.
Kombinacija ovih faktora opredeljuje “potreban godišnji prihod po kW” kao funkciju faktora
kapaciteta. Proizvodni faktor kapaciteta jeste njegov stepen upotrebe određen dužinom
trajanja opterećenja. Zbog toga što se kapaciteti uglavnom plaćaju “odjednom”, dok se
troškovi goriva plaćaju u vremenu, kod varijabilnih troškova ( a ne kod fiksnih) treba uključiti
i vremensku dimenziju. Varijabilni troškovi su određeni troškovima goriva. Fiksni troškovi
zavise samo od sadašnje vrednosti kapaciteta, diskontne stope (izražene u % godišnje) i
životnog veka kapaciteta.
4.2.1. Cene energije
Tržište energetskih proizvoda je iz mnogo razloga imperfektno, sa konkurencijom na strani

ponude. Zbog toga je uloga konkurencije limitirana ili isključena. Tržišta energenata se
karakterišu malim brojem preduzeća, barijerama ulaska i izlaska iz grana energetike. U takvoj
situaciji energetski monopol može da određuje cenu i ostvari monopolski profit. U razvijenim
zemljama, država nastoji da kontrolom strukture upravljanja u energetici spreči mogućnost
monopolskog položaja (posebnim merama regulisanja, odnosno zaštite potrošača). Osnovna
funkcija cena energije je da obezbedi i omogući racionalnu ekonomsku kalkulaciju, odnosno
optimalnu alokaciju privrednih faktora. Pristup energiji se meri upravo dostignutim cenama
energije. One treba da su prihvatljive i održive, tj. da su dovoljno niske da mogu da zadovolje
24
potrebe najsiromašnijih, a održive u smislu da predstavljaju marginalne troškove proizvodnje,
prenosa i distribucije energije. Na taj način bi bilo moguće izdvajati u održavanje i razvoj
energetskih kapaciteta.
Potreba za izračunavanjem cena proizilazi iz potrebe izračunavanja faktora proizvodnje.

Dosadašnja iskustva pokazuju da postoje različiti uslovi određivanja cena sredstava za
proizvodnju i sredstava za potrošnju, i da nivo cena sredstava za potrošnju treba da respektuje
odnose između sume novčanih prihoda stanovništva i sume cena roba. Energija je roba koja
ima svoju realnu cenu. Održavanje cena ispod nivoa troškova zbog socijalnih i industijskih
razloga je čest slučaj svuda u svetu, pa i kod nas. Posledice su skupe a rezultiraju u preteranoj
i neracionalnoj potrošnji električne nergije, prekomernom trošenju nacionalnih resursa,
odnosno nepoštovanju principa održivog razvoja. Dodatno, u najvećem broju slučajeva
prekidi u napajanju energijom nastali su upravo zbog nerealne cene energenata.
Cene energije zavise prvenstveno od strukture energetskih izvora (da li je u pitanju hidro,
termo, nuklearna energija), zakonodavne regulative od zemlje do zemlje, energetske
zavisnosti zemlje, organizacije tržišta.
Tražnja za sirovom naftom je izvedena tražnja, jer ona zavisi isključivo od tražnje derivata.
Otuda cenu nafte određuju kupci nafte, odnosno prerađivači nafte- rafinerije. Cena električne
energije kao najplemnitijeg vida energije je složena kategorija. Osnovna podela cene je na tzv.
“ulaznu “ i na “izlaznu” cenu električne energije. 16 Ulazna cena predstavlja nivo stvarnih,
standardizovanih, priznatih troškova proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije. U
zavisnosti od organizacione strukture, razlikuju se i cena koštanja proizvodnje pojedinačne
elektrane, cena na pragu prenosa i cena na pragu distribucije, odnosno cena krajnjeg
potrošača. Cena na pragu prenosa je velikoprodajna cena jer nju čine troškovi proizvodnje
plus troškovi prenosa električne energije. U tom smislu ona predstavlja mesto isporuke sa
koga se snabdevaju svi potrošači. Po preuzimanju električne energije sa praga prenosa, u
distributivnom preduzeću ona trpi transformaciju do nižih naponskih nivoa i distribuira se do
krajnjih potrošača. Cena na pragu distribucije, odnosno cena krajnjeg potrošača sadrži
troškove nabavke električne energije plus troškove transformacije, transportovanja i usluga
prodaje električne energije. Transformacijom “ulazne” cene kroz tarifni sistem dobija se
“izlazna” cena električne energije.
Električna energija ima status specifičnog javnog dobra, pa je pravni režim njenog korišćenja
pod ogromnim uticajem državnih organa svake zemlje.
Međutim, razlike u stepenu razvijenosti, prirodnim, tehničkim i drugim uslovima uticale su na

različito postavljanje ciljeva i različito kreiranje pravnih regulativa proizvodnje i upotrebe
električne energije.
U poslednjih dvadeset godina, Evropska Unija je stvorila zajedničko unutrašnje tržište

električne energije i gasa. Rezultat ovog procesa jeste pad energetske potrošnje/ per capita od
30% od 1975.godine i energetske zavisnosti sa 60% na 48%. 17 Utvrđivanjem zajedničkih
pravila za unutrašnja tržišta električne energije u EU definisana su dva osnovna cilja:
16
Isto, str.217
25
1. stvaranje liberalizovanog tržišta električne energije, i
2. demonopolizacija elektroprivrede.
Liberalizacija tržišta električne nergije uređena direktivom EU, rezultirala je planiranim

opadanjem cena električne energije u domaćinstvima i industriji u rasponu od 6% do 20% u
nekim zemljama članicama. U EU postoje zajednička pravila ustanovljena direktivom, za
proizvodnju, prenos, distribuciju i snabdevanje električne energije, kao i pravila koja se tiču
organizacije i rada elektroenergetskog sektora, pristup tržištu.
U našoj zemlji, Savet Agencije za energetiku Republike Srbije, uz saglasnost Vlade donosi
tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce.
Polazeći od ovlašćenja utvrđenih članom 15. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o energetici, Agencija
je tokom 2006. godine razvila metodologije za određivanje maksimalno odobrenog prihoda i
tarifne sisteme u oblasti električne energije, prirodnog gasa i u oblasti transporta nafte i
derivata nafte. Prema članu 70.stav 1. navedenog zakona, Agencija donosi tarifne sisteme uz
saglasnost Vlade Republike Srbije.
Saglasnost na tarifne sisteme Vlada je dala na sednici od 28. decembra 2006. godine
(„Službeni glasnik RS“, broj 116/06). Zakonom o energetici je propisano da se za
elektroenergetski sektor donesu tarifni sistemi za obračun električne energije za tarifne kupce
i tarifni sistemi za pristup i korišćenje sistema za prenos, odnosno distribuciju električne
energije.
Do sada je u Republici Srbiji, na osnovu predloga Javnog Preduzeća Elektroprivreda Srbije,
Vlada Republike Srbije donosila odluku o odobrenoj prosečnoj ceni električne energije.
Postojao je jedan tarifni sistem za prodaju električne energije koji je donet aprila 2001. godine
i koji je u više navrata menjan – Odluka o tarifnom sistemu za prodaju električne energije
(„Službeni glasnik RS“, br.24/01....56/05).
Osnovne postavke sprovođenja reformi u elektroenergetskom sektoru koje je uveo Zakon o
energetici u skladu sa propisima Evropske unije, sadržane su u propisivanju razdvajanja
pojedinih energetskih delatnosti (pravno, funkcionalno i računovodstveno) na način kojim se
obezbeđuje da i električna energija kao specifična roba može biti predmet kupovine i prodaje
na tržištu. Da bi se to obezbedilo, bilo je neophodno da se mreže i upravljanje mrežama
kojima se energija transportuje radi kupovine i prodaje, kao prirodni monopoli, izdvoje od
proizvodnje i trgovine i regulišu na poseban način. Time prenos i distribucija električne
energije dobijaju poseban status regulisanih delatnosti, što podrazumeva obavezu energetskih
subjekata koji te delatnosti obavljaju da svim učesnicima na tržištu - i proizvođačima i
kupcima i trgovcima, pod istim uslovima pruže uslugu na principima javnosti i
nediskriminacije i po unapred utvrđenim – regulisanim cenama. Kada se radi o
kvalifikovanim kupcima električne energije koji prema Zakonu o energetici mogu samostalno
izabrati svog snabdevača, uspostavljeni model funkcioniše tako da taj kupac kupuje električnu
energiju po slobodno ugovorenoj -tržišnoj ceni, a uslugu prenosa i distribucije, plaća po
regulisanoj ceni koja se obračunava primenom tarifnog sistema. Cene ovih usluga utvrđuju
energetski subjekti koji obavljaju delatnosti upravljanja prenosnim i distributivnim sistemima,
na osnovu propisanih metodologija i tarifnih sistema. Mišljenje o cenama daje Agencija, a
konačno ih odobrava Vlada Republike Srbije. Međutim, kada se radi o tarifnim kupcima, kao
kupcima koji prema Zakonu o energetici ne mogu samostalno izabrati svog snabdevača,
17
26
električna energija se prodaje, odnosno kupuje po regulisanim cenama. Zbog toga se i
delatnosti trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, odnosno trgovine
na malo za potrebe tarifnih kupaca, uređuju po pravilima za regulisane delatnosti, na istim
principima javnosti i nedskriminacije, kako je i propisano Zakonom o energetici.
4.2.1.1. Metodologije za određivanje opravdanih prihoda
Metodologijama za obračun cena električne energije i korišćenje sistema za prenos i

distribuciju električne energije definišu se pravila na osnovu kojih se izračunava takozvani
maksimalno odobreni prihod energetskih subjekata i pravila na osnovu kojih se ovaj prihod
povezuje sa tarifnim elementima. Okvir metodologije čine njen predmet, zatim metodološki
pristup, način određivanja maksimalno odobrenog prihoda i konačno način alokacije
maksimalno odobrenog prihoda na tarifne elemente.
Nivo obuhvatnosti metodologije je definisan konkretnim zakonskim rešenjima, pa je tako u
Republici Srbiji zakonom predviđeno postojanje: metodologije za obračun cene električne
energije za tarifne kupce, metodologije za pristup i korišćenje sistema za prenos i
metodologije za pristup i korišćenje sistema za distribuciju električne energije. Prilikom
kreiranja metodologija koje su osnov za izračunavanje cena koje će energetski subjekti
naplaćivati svojim kupcima/korisnicima regulatorna agencija mora da vodi računa o sledećim
elementima: pokriće troškova u dugom roku, povećanje efikasnosti i obezbeđivanje
profitabilnosti poslovanja, te stvaranje jednakih uslova za sve korisnike/kupce uz izbegavanje
unakrsnog subvencionisanja. Uz navedene bazične elemente trebalo bi dodati još i zahtev za
jednostavnošću i transparentnošću predloženih rešenja. Tokom istorije regulacije
izdiferencirali su se različiti pristupi formiranju cena, a teško da se za neki može reći da je
idealan.
Međutim, ne treba gubiti iz vida da kod prirodnih monopola, prenosa i distribucije električne
energije, regulacija mora postojati, dok kod proizvodnje i snabdevanja regulacija predstavlja
prelaznu fazu ka potpunom otvaranju tržišta, a ne konačan rezultat procesa tranzicije.
Osnovni metodi regulacije cena mogu se svrstati u tri grupe. U prvu grupu spadaju metodi čiji
je fokus postavljen na identifikaciju i garantovanje određenog profita, radi se o regulaciji
stope prinosa često nazivane još i „troškovi plus“. Sa druge strane je grupa metoda koji su
usmereni na performanse koje pokazuje svako preduzeće, i koja pokušava u cenovne modele
da ugradi podsticaje ka efikasnijem poslovanju. Ova grupa obuhvata metod ograničenja cene
(„price cap“), ograničenja prihoda („revenue cap“), metod klizne skale, metod delimičnog
prilagođavanja troškova i metod ciljanih podsticaja.
Treća grupa su metode bazirane na konkurentskom poređenju („benchmarking“), u koju spada
takozvani „yardstick“ metod. Konačno tu su i hibridni metodi nastali kao rezultat ukrštanja
nekih od pomenutih. U metodologijama koje je razvila Agencija, za početni period primene,
usvojen je metod „troškovi plus“, kojim se energetskim subjektima obezbeđuje pokriće
opravdanih troškova i odgovarajući povraćaj na angažovana sredstva.
Maksimalno odobreni prihod predstavlja nivo prihoda koji energetski subjekt može da ostvari
u toku regulatornog perioda, a koji je izračunat na osnovu odabranog metodološkog pristupa.
Prihod izračunat kao maksimalno odobreni prihod, obezbeđuje energetskom subjektu

normalno poslovanje.
Opšta formula za izračunavanje maksimalno odobrenog prihoda (MOP) bi glasila:
MOP = OT + AM + PR * RS – OP + KF (1.1)
27
gde su:
OT - je iznos operativnih troškova koji moraju biti pokriveni i koji po pravilu obuhvataju
troškove materijala, goriva, troškove zarada, troškove proizvodnih usluga i nematerijalne
troškove;
AM - su troškovi amortizacije u regulatornom periodu koji obuhvataju troškove amortizacije
postojećih sredstava, ali i sredstava koja će biti aktivirana u toku regulatornog perioda;
PR - predstavlja prinos na angažovana sredstva koji preduzeće može da ostvari i računa se
kao ponderisana prosečna cena kapitala, a proističe iz stope povraćaja na sopstveni kapital i
ponderisane prosečne stope povraćaja na pozajmljeni kapital;
RS - su regulisana sredstva, odnosno neto vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina,
postrojenja i opreme koja su angažovana u svrhu obavljanja regulisane delatnosti;
OP - su ostali prihodi koje preduzeće može da ostvari tokom regulatornog perioda, a koji su
nastali angažovanjem sredstava namenjenih obavljanju osnovne (regulisane) delatnosti, koji
mogu biti prihodi od prodaje nusproizvoda i usluga, prihodi od prodaje sredstava i tome
slično;
KF - predstavlja korekcioni element kojim se koriguju odstupanja između prihoda koji je
preduzeće ostvarilo u proteklom regulatornom periodu i maksimalno odobrenog prihoda
obračunatog na osnovu ostvarenih energetskih i ekonomskih vrednosti u proteklom
regulatornom periodu.
Kada se radi o energetskim subjektima koji obavljaju više delatnosti (energetskih i drugih),
značajan je još jedan element obračuna maksimalno odobrenog prihoda, a to su zajednički
troškovi, sredstva i prihodi. Zajednički troškovi omogućavaju funkcionisanje preduzeća kao
celine, ali se zbog svoje prirode ne mogu neposredno vezati ni za jedno konkretno mesto
troška pa se na pojedina mesta troškova raspoređuju na osnovu pravila koja moraju biti
transparentno postavljena i objavljena. Tretman zajedničkih prihoda i sredstava je identičan
tretmanu zajedničkih troškova.
Treba napomenuti da se ocena opravdanosti troškova koji ulaze u obračun MOP-a vrši na
osnovu analize svrsishodnosti i uporedne analize troškova iz prethodnih regulatornih perioda
i/ili analize troškova preduzeća koja obavljaju istu delatnost u zemlji ili van nje. Alokacija
MOP-a na tarifne elemente predstavlja poslednji korak izrade metodologije i takođe korak
koji je spona između metodologija i tarifnih sistema. Raspodela MOP-a na pojedine tarifne
elemente se vrši shodno njihovoj mogućnosti nadoknade određenog dela MOP-a, odnosno
mogućnosti pokrivanja pojedinih troškova koji ulaze u obračun ovog prihoda. Mogućnost
nadoknade dela MOP-a, odnosno konkretan iznos MOP-a koji se alocira na pojedine tarifne
elemente, zavisi od analize strukture i vrednosti sredstava preduzeća, energetskih bilansa,
tokova snaga, učešća varijabilnih i fiksnih troškova u ukupnim troškovima, odnosa
minimalnih i maksimalnih satnih opterećenja sistema i drugih objektivnih tehno-ekonomskih
parametara. Izbor i definicija konkretnih tarifnih elemenata zavise od energetske delatnosti
koju metodologija reguliše.
4.2.1.2. Prenos električne energije
Metodologijom za prenos električne energije, određuje se maksimalna visina prihoda

prenosne kompanije (JP EMS), odnosno cena kojom se omogućava pokriće opravdanih
troškova poslovanja i odgovarajući povraćaj na angažovana sredstva tokom regulatornog
perioda. Maksimalno odobreni prihod JP EMS, koji obavlja tri energetske delatnosti, posebno
28
se obračunava za energetsku delatnost prenosa električne energije i delatnost upravljanja
prenosnim sistemom. Troškovi, sredstva i ostali prihodi po osnovu obavljanja delatnosti
organizovanja tržišta električne energije se posebno obračunavaju i alociraju na delatnosti
prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom.
Obračun MOP-a za obe energetske delatnosti se vrši primenom opšte formule (1.1). Pored
elemenata definisanih formulom, u MOP-u za delatnost prenosa električne energije sadržana
je i regulatorna naknada kojom se pokriva deo troškova rada Agencije. Pri određivanju MOP-
a za delatnost upravljanja prenosnim sistemom kao ostali prihodi obuhvataju se i prihodi po
osnovu mehanizma prekograničnog prenosa (ITC) i prihodi od alokacije interkonektivnih
kapaciteta, dok su u operativnim troškovima sadržani i troškovi sistemskih usluga (regulacija
frekvencije i snage razmene tj. primarna, sekundarna i tercijarna regulacija, regulacija napona
i reaktivne snage) i troškovi za nadoknadu gubitaka. Troškovi sistemskih usluga se
obračunavaju na osnovu fiksnih operativnih troškova i troškova amortizacije svake elektrane
koja pruža sistemsku uslugu i učešća njenog kapaciteta namenjenog pružanju sistemskih
usluga u ukupnom instalisanom kapacitetu elektrane. Troškovi gubitaka se nadoknađuju u
visini koja se obračunava na osnovu planiranih, realno utvrđenih gubitaka električne energije
u prenosnom sistemu i planirane prosečne prodajne cene trgovca na veliko za nadoknadu
gubitaka za potrebe tarifnih kupaca ili cene električne energije sa slobodnog tržišta ukoliko
je energija za pokrivanje gubitaka obezbeđena na tom tržištu.
Maksimalno odobreni prihod JP EMS predstavlja zbir maksimalno odobrenih prihoda za
delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom i alocira se na tarifne
elemente snaga, aktivna energija i reaktivna energija.
4.2.1.3. Distribucija električne energije
Metodologijom za distribuciju električne energije, određuje se MOP distributivnog preduzeća

koje obavlja delatnosti distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom i
predstavlja zbir MOP-ova navedenih delatnosti. Obračun MOP-a za obe delatnosti vrši se
primenom opšte formule (1.1). Pošto je distributivni sistem fizički priključen na prenosni
sistem i iz njega preuzima električnu energiju za kupce čiji su objekti priključeni na
distributivnu mrežu, u operativnim troškovima za delatnost distribucije električne energije
sadržani su i troškovi usluga korišćenja prenosnog sistema za te kupce. Ti troškovi se na
osnovu izmerene snage, aktivne i reaktivne energije, obračunavaju po regulisanim cenama za
prenos električne energije. To znači da je kupcima koji su priključeni na distributivnu mrežu,
u tzv. „distributivnu mrežarinu“ uključena i usluga prenosa električne energije. Pri obračunu
MOP-a za delatnost upravljanja distributivnim sistemom, troškovi za nadoknadu gubitaka su
uključeni u operativne troškove. Ovaj trošak se određuje na osnovu planiranih, realno
utvrđenih gubitaka električne energije u distributivnom sistemu i planirane prosečne prodajne
cene trgovca na veliko za nadoknadu gubitaka za potrebe tarifnih kupaca ili cene električne
energije sa slobodnog tržišta ako je energija za pokrivanje gubitaka obezbeđena na tom
tržištu.
MOP se određuje za svako od distributivnih preduzeća saglasno njegovim karakteristikama,
tako da će svako od njih imati različitu vrednost MOP-a, što znači da će i distributivne
mrežarine biti različite po preduzećima. Treba naglasiti da po sadašnjoj organizaciji,
distributivna preduzeća obavljaju i delatnost prodaje električne energije tarifnim kupcima, ali
ti troškovi moraju biti izuzeti iz ovog MOP-a, odnosno ne naplaćuju se kroz distributivnu
mrežarinu. Metodologijom je na kraju definisano da se MOP alocira na tarifne elemente
snaga, aktivna energija i reaktivna energija.
29
4.2.1.4. Električna energija za tarifne kupce
Zakonom o energetici je propisano da su tarifni stavovi za isporučenu energiju jednaki na

celoj teritoriji Republike Srbije. Zbog toga se tarifnim kupcima električna energija
obračunava po jedinstvenim cenama koje su određene na osnovu MOP-a koji obuhvata
troškove usluga prenosa i distribucije električne energije, troškove proizvodnje električne
energije i troškove trgovaca na veliko i malo koji snabdevaju tarifne kupce. Svi ti troškovi su
sadržani u MOP-u trgovca na malo koji se određuje primenom Metodologije za obračun cena
električne energije za tarifne kupce. Ovom metodologijom je definisano da se primenom opšte
formule (1.1), prvo odredi MOP svakog proizvođača električne energije, zatim MOP trgovaca
na veliko i na kraju MOP trgovca na malo.
Kod obračuna MOP-a za delatnost proizvodnje električne energije, pored elemenata
definisanih formulom, uveden je i penal za neraspoloživost, kojim se umanjuje iznos MOP-a
proizvođača električne energije u slučaju da je ostvarena stopa ekvivalentnih prinudnih
zastoja veća od planirane.
Za ovu delatnost, ostalim prihodima su obuhvaćeni i prihodi od pružanja sistemskih usluga
operatoru prenosnog sistema i prihodi od prodaje električne energije na slobodnom tržištu.
Prihodi od prodaje električne energije na slobodnom tržištu se uvažavaju samo u slučaju da
prodata električna energija potiče iz izvora koji su rezervisani za proizvodnju električne
energije za tarifne kupce. Pošto se fiksni troškovi tih kapaciteta u potpunosti nadoknađuju
kroz cenu električne energije za tarifne kupce, određeno je da se za polovinu ostvarenog
prihoda od prodaje električne energije na slobodnom tržištu umanji MOP, a da druga polovina
ostane proizvođaču, čime se on stimuliše da optimalno koristi rezervisane kapacitete i time
smanjuje cenu električne energije za tarifne kupce. Ovako određeni MOP za delatnost
proizvodnje električne energije se alocira na tarifne elemente raspoloživi kapacitet, aktivna
energija i naknada za sistemske usluge.
Trgovac na veliko za snabdevanje tarifnih kupaca ima obavezu da po najpovoljnijim uslovima
obezbedi potrebne količine električne energije za potrebe tarifnih kupaca i eventualno za
nadoknadu gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži. Zbog toga, najveći deo njegovog
MOP-a čine troškovi nabavke električne energije. Ovi troškovi se određuju tako što se MOP-u
proizvođača, koji imaju obavezu proizvodnje električne energije za potrebe tarifnih kupaca,
dodaju i troškovi eventualne nabavke energije na slobodnom tržištu električne energije u
zemlji ili iz uvoza.
Trgovac na malo električnom energijom za potrebe tarifnih kupaca je energetski subjekt koji
pošto nabavi energiju od trgovca na veliko i distributivnih elektrana, vrši njenu prodaju
tarifnim kupcima. Pored nabavke energije, trgovac na malo u ime tarifnih kupaca plaća uslugu
prenosa i distribucije distributivnoj ili prenosnoj kompaniji. Zbog toga se pri obračunu MOP-
a, operativnim troškovima trgovca na malo dodaju i troškovi nabavke električne energije i
troškovi usluge prenosa i distribucije električne energije. Uvažavajući problem naplate
ukupno fakturisane električne energije, trgovcu na malo se na ime rizika naplate potraživanja
MOP koriguje za najviše 2%. Metodologijom je definisano da se troškovi nabavke električne
energije od distributivnih elektrana obračunavaju kao što je utvrđeno za delatnost proizvodnje
električne energije. Troškovi usluge prenosa i distribucije električne energije su određeni na
osnovu odgovarajućih metodologija. Kako je to Zakonom o energetici predviđeno, ovom
metodologijom je moralo da se obezbedi da tarifni stavovi za prodaju električne energije
tarifnim kupcima budu jednaki na celoj teritoriji Srbije. Pošto su ukupni troškovi prenosa i
distribucije za svaku distributivnu kompaniju različiti, metodologijom je određeno da se
troškovi nabavke električne energije od trgovca na veliko obračunavaju po cenama koje
30
omogućavaju jednakost krajnjih tarifnih stavova. Zbog toga se prosečna prodajna cena za
električnu energiju trgovca na veliko koriguje za svako distributivno preduzeće, tako što se
cena električne energije umanjuje za trgovce na malo kod kojih bi cene električne energije
bile iznad prosečnih i obratno. Ovako određeni MOP trgovca na malo se alocira na tarifne
elemente snaga, aktivna i reaktivna energija i merno mesto.
4.2.1.5. Tarifni sistemi u elektroenergetskom sektoru
Maksimalno odobreni prihod svakog energetskog subjekta se nadoknađuje od korisnika

sistema za prenos i distribuciju električne energije, odnosno od tarifnih kupaca električne
energije. Kako svaki korisnik/kupac u zavisnosti od mesta priključenja na mrežu i načina
potrošnje električne energije izaziva različite troškove kod energetskog subjekta, neophodno
je da se utvrde kriterijumi preraspodele maksimalno odobrenog prihoda na korisnike sistema,
odnosno kupce električne energije.
Da bi se to ostvarilo donose se odgovarajući tarifni sistemi. Na osnovu pravila definisanih
tarifnim sistemima, maksimalno odobreni prihod se alocira na tarifne elemente. Tarifni
elementi su fizički merive veličine. Imajući u vidu mesta priključenja, namenu i način
potrošnje električne energije, kao i opremljenost mernih mesta, u tarifnim sistemima su
definisane različite kategorije i grupe korisnika/kupaca. Za sve kategorije i grupe
korisnika/kupaca i za svaki tarifni element, definisani su tarifni stavovi i relativni odnosi
između njih. Imajući u vidu prihod alociran na određeni tarifni element, odnose između
tarifnih stavova i planiranu potrošnju električne energije svake kategorije korisnika/kupaca,
izračunavaju se vrednosti tarifnih stavova, odnosno cene po tarifnim stavovima na osnovu
kojih se obračunava iznos koji svaki korisnik/kupac mora da plati za potrošenu električnu
energiju, odnosno za pruženu uslugu prenosa i distribucije električne energije.
Tarifnim sistemom za obračun električne energije za tarifne kupce određuju se kategorije i

grupe kupaca, tarifni elementi i tarifni stavovi na osnovu kojih se obračunava utrošena
električna energija. Obračunavanjem utrošene električne energije primenom ovog tarifnog
sistema, tarifni kupac plaća proizvodnju, uslugu prenosa i distribucije električne energije i
uslugu prodaje trgovaca za tarifne kupce. Tarifnim sistemom je definisano da se obračun po
pravilu vrši za kalendarski mesec.
Kategorije kupaca se određuju u zavisnosti od mesta priključenja, odnosno nominalnog
napona mreže sa koje se predaje električna energija, vrste mernih uređaja, načina merenja,
namene i načina potrošnje električne energije. Kupci kod kojih se merenje vrši preko merne
grupe, odnosno kod kojih se mere maksimalna snaga, aktivna i reaktivna energija, podeljeni
su u tri kategorije:
Potrošnja na visokom naponu su kupci kojima je mesto predaje na prenosnoj ili
distributivnoj mreži visokog napona - 110 kV ili višeg.
Potrošnja na srednjem naponu su kupci kojima je mesto predaje na distributivnoj mreži
naponskog nivoa višeg od 1 kV, a nižeg od 110 kV.
Potrošnja na niskom naponu su kupci kojima je mesto predaje na distributivnoj mreži
naponskog nivoa do 1 kV.
Kupci kod kojih se meri samo preuzeta aktivna energija, kojima se aktivna snaga utvrđuje
prema odobrenoj snazi priključka i kojima je mesto predaje na distributivnoj mreži naponskog
nivoa do 1 kV, pripadaju kategoriji Široka potrošnja. U okviru ove kategorije, u zavisnosti od
31
načina merenja postoje dve grupe kupaca: potrošnja sa jednotarifnim merenjem i potrošnja sa
dvotarifnim merenjem. Takođe su, s obzirom na uslove preuzimanja aktivne energije,
definisane sledeće dve grupe kupaca: upravljana potrošnja, kod koje se sistemom za daljinsko
upravljanje potrošnjom upravlja napajanjem kotlova za grejanje, TA peći i protočnih bojlera i
upravljana potrošnja sa posebnim merenjem, kod koje se upravlja istim uređajima, ali se
preuzeta aktivna energija meri preko posebnog mernog uređaja.
Konačno, u kategoriji Široka potrošnja, u zavisnosti od namene potrošnje električne energije,
utvrđuju se tri grupe kupaca: domaćinstva, javna i zajednička potrošnja (u kojoj su kupci iz
oblasti: obrazovanja, kulture, zdravstvene zaštite, dečje zaštite, zajednička potrošnja u
zgradama, seoski vodovodi i slično) i ostala komercijalna potrošnja (u kojoj su kupci koji
električnu energiju koriste u poslovnim objektima).
Kupci kojima se preuzeta aktivna energija utvrđuje merenjem ili obračunom prema vremenu
preuzimanja električne energije, a koji električnu energiju koriste za osvetljenje ulica, trgova,
tunela i ostalih javnih površina i javnih objekata, pripadaju kategoriji Javno osvetljenje. U
zavisnosti od namene potrošnje električne energije, u okviru ove kategorije postoji posebna
grupa kupaca – svetleće reklame, kod kojih se električna energija koristi za osvetljavanje
reklamnih panoa.
Tarifnim sistemom su utvrđeni tarifni elementi snaga, aktivna energija, reaktivna energija i
merno mesto. Za svaki od ovih elemenata i za svaku kategoriju i grupu kupaca određeni su
tarifni stavovi.
Tarifni element snaga je maksimalna mesečna aktivna snaga svih kupaca. Kod kupaca sa
mernom grupom - potrošnja na visokom, srednjem i niskom naponu, mesečna maksimalna
aktivna snaga se posebno utvrđuje za svaku transformatorsku stanicu ili razvodno postrojenje
na koji je objekat kupca priključen. Mesečna maksimalna aktivna snaga za jednog kupca se
utvrđuje merenjem srednje petnaestominutne aktivne snage tokom kalendarskog meseca. Ako
se za jednog kupca preuzeta električna energija meri na više mernih mesta, postoji mogućnost
objedinjavanja merenja, što je objašnjeno u članu 11 Tarifnog sistema. Za kupce iz kategorije
Široka potrošnja, mesečna maksimalna aktivna snaga jednaka je odobrenoj snazi utvrđenoj u
odobrenju za priključenje kupca na sistem, odnosno elektroenergetskom saglasnošću. Za
snagu je pored tarifnog stava obračunska snaga definisan i tarifni stav dvostruko veće
vrednosti - prekomerno preuzeta snaga, koji se primenjuje samo kod kupaca sa mernom
grupom. Ako je kod njih izmerena mesečna maksimalna aktivna snaga veća od odobrene
snage utvrđene odobrenjem za priključenje kupca na sistem, odnosno elektroenergetskom
saglasnošću, na iznos odobrene snage se primenjuje tarifni stav obračunska snaga, a na iznos
razlike mesečne maksimalne i odobrene snage se primenjuje tarifni stav prekomerno preuzeta
snaga. Na Široku potrošnju primenjuje se samo odgovarajući tarifni stav za obračunsku snagu.
Tarifni element aktivna energija predstavlja preuzetu aktivnu energiju kupaca. Aktivna
energija se uglavnom kod svih kupaca meri, osim kod malog broja kupaca iz kategorije
javnog osvetljenja gde se obračunava na osnovu snage svetiljki i vremena korišćenja. Kod
kupaca iz kategorija Potrošnja na visokom, srednjem i niskom naponu, utvrđeni su viši i niži
dnevni tarifni stavovi za aktivnu energiju.
Za kupce iz kategorije Široka potrošnja, prema načinu merenja definisani su: viši dnevni
tarifni stav za aktivnu energiju, niži dnevni tarifni stav za aktivnu energiju i jednotarifno
merenje. Za Široku potrošnju, u zavisnosti od količine, namene i načina potrošnje aktivne
energije definisani su: tarifni stav za racionalnu potrošnju koji obuhvata mesečnu potrošnju do
350 kWh - zelena zona, tarifni stav za umerenu potrošnju koji obuhvata mesečnu potrošnju od
351 kWh do 1600 kWh - plava zona i tarifni stav za veliku potrošnju koji obuhvata mesečnu
potrošnju preko 1600 kWh - crvena zona. Kod svih kategorija i grupa kupaca, viši dnevni
tarifni stav za aktivnu energiju se primenjuje na iznos aktivne energije koju kupci preuzimaju
iz sistema u vremenu od 07h do 23h svakog dana, s tim što se početak trajanja ovog tarifnog
32
stava može pomerati 1 sat ranije ili kasnije. U ostalom delu dana primenjuje se niži dnevni
tarifni stav. Za kupce iz kategorije javno osvetljenje utvrđen je tarifni stav aktivna energija-
javna rasveta i tarifni stav aktivna energija-svetleće reklame koji se primenjuje na grupu
kupaca kod kojih se električna energija koristi za osvetljavanje reklamnih panoa.Tarifni
element reaktivna energija predstavlja preuzetu reaktivnu energiju kupaca. Reaktivnu energiju
izazivaju svi kupci u sistemu, ali se ona registruje samo kod kupaca sa mernom grupom,
odnosno kod kategorija Potrošnja na visokom, srednjem i niskom naponu. Za ove kategorije
kupaca utvrđena su dva tarifna stava za reaktivnu energiju: reaktivna energija i dvostruko veći
tarifni stav prekomerno preuzeta reaktivna energija koji se primenjuje na deo reaktivne
energije koji odgovara faktoru snage koji je manji od 0,95.
Za tarifni element merno mesto definisan je tarifni stav naknada za merno mesto. Ovaj tarifni
stav se određuje na osnovu broja mernih mesta na kojima se kupcima meri preuzeta električna
energija i vrednost ovog tarifnog stava je ista za sve kategorije kupaca.
Na kraju treba napomenuti da su u tarifnom sistemu definisani relativni odnosi tarifnih
stavova za svaki tarifni element, tako da su vrednost tarifnih stavova za svaku kategoriju i
grupu kupaca različite, osim tarifnog stava naknada za merno mesto koja je po definiciji ista
za sve.
4.2.1.6. Tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za prenos električne

energije
Tarifnim sistemom za pristup i korišćenje sistema za prenos električne energije određuju se

tarifni elementi i tarifni stavovi na osnovu kojih se obračunava usluga prenosa električne
energije i upravljanja prenosnim sistemom. Po principu „poštanske marke“, vrednost tarifnih
stavova je ista za sve korisnike sistema, bez obzira na dužinu prenosnog puta.
Kao korisnici prenosnog sistema definisani su oni subjekti čiji su objekti fizički povezani na
sistem za prenos električne energije. U zavisnosti od statusa korisnika, namene i načina
potrošnje električne energije, definisano je šest vrsta korisnika prenosnog sistema:
energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije električne energije;
kvalifikovani kupac čiji su objekti priključeni na prenosni sistem i kome se direktno
obračunava usluga prenosa električne energije;
tarifni kupac čiji su objekti priključeni na prenosni sistem, kome se usluga prenosa
električne energije obračunava na osnovu merenja, a naplaćuje od trgovca na malo
električnom energijom za tarifne kupce na području na kome se tarifni kupac nalazi;
tarifni kupac za električnu energiju isporučenu sa prenosnog sistema za potrebe električne
vuče u železničkom saobraćaju;
energetski subjekt za proizvodnju električne energije, za električnu energiju isporučenu iz
prenosnog sistema za potrebe proizvodnje električne energije;
prenosnog sistema za napajanje pumpi u pumpno-akumulacionm postrojenjima, ali ne i u
reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta.
Svim korisnicima prenosnog sistema moraju se meriti snaga, aktivna i reaktivna energija, pa
su te tri veličine definisane kao tarifni elementi. Za svaki tarifni element definisani su tarifni
stavovi koji su identični tarifnim stavovima za kategoriju kupaca Potrošnja na visokom
naponu u Tarifnom sistemu za obračun električne energije za tarifne kupce, ali su vrednosti
tarifnih stavova drugačije jer se računaju na osnovu MOP-a prenosne kompanije i odnosa
definisanih u ovom tarifnom sistemu.
33
4.2.1.7. Tarifni sistem za pristup i korišćenje sistema za distribuciju električne
energije
Tarifnim sistemom za pristup i korišćenje sistema za distribuciju električne energije, određuju

se tarifni elementi i tarifni stavovi na osnovu kojih se obračunava usluga distribucije
električne energije i upravljanja distributivnim sistemom. Kao kod sistema za prenos
električne energije i kod distribucije su po principu „poštanske marke“, vrednosti tarifnih
stavova iste za sve korisnike sistema, bez obzira na dužinu distributivnog puta. Kao korisnici
distributivnog sistema definisani su oni subjekti čiji su objekti fizički povezani na sistem za
distribuciju električne energije. U zavisnosti od statusa korisnika i namene potrošnje
električne energije definisani su sledeći korisnici distributivnog sistema:
kvalifikovani kupac čiji su objekti priključeni na distributivni sistem;
tarifni kupac čiji su objekti priključeni na distributivni sistem;
distributivnog sistema za potrebe proizvodnje električne energije.
Kategorije korisnika distributivnog sistema identične su kategorijama kupaca definisanim u
Tarifnom sistemu za obračun električne energije za tarifne kupce, osim kategorije Potrošnja
na visokom naponu, koja u ovom tarifnom sistemu ne postoji. Tarifni stavovi za Potrošnju na
srednjem naponu i Potrošnju na niskom naponu su definisani kao i u Tarifnom sistemu za
obračun električne energije za tarifne kupce. Međutim, kod Široke potrošnje, kod tarifnih
stavova za aktivnu energiju nisu definisane zone potrošnje, već samo tarifni stavovi prema
načinu merenja: viši dnevni tarifni stav za aktivnu energiju, niži dnevni tarifni stav za aktivnu
energiju i jednotarifno merenje. Kod Javnog osvetljenja definisan je jedinstven tarifni stav
aktivna energija – javno osvetljenje, bez obzira na namenu potrošnje. Vrednosti tarifnih
stavova su različite za svako distributivno preduzeće, iako se izračunavaju na osnovu
relativnih odnosa definisanih u ovom tarifnom sistemu, jer se ti odnosi primenjuju na MOP
svakog pojedinačnog preduzeća, koji su međusobno različiti.
Primenom tarifnog sistema za obračun električne energije, tarifnim kupcima će se kao i do
sada obračunavati utrošena električna energija. Na osnovu tarifnih sistema za prenos i
distribuciju, koji do sada nisu postojali, u računu će se jasno odvojiti troškovi usluga prenosa i
distribucije od troškova snabdevanja. Na taj način će se kupcima električne energije
omogućiti da utvrde koji deo računa se odnosi na korišćenje mreža, a koji na snabdevanje.
5. Energetika i životna sredina
5.1. Pojam održivog razvoja
Već smo naglasili da održivi razvoj znači da, u cilju zaštite Zemlje i njenih prirodnih resursa
od uništenja, moramo da naučimo da živimo tako da uz nužan razvoj radimo i na očuvanju
sopstvene okoline. Geografska i biološka raznolikost prostora na kome živimo bogatstvo je
koje pripada svima nama, ali nas i obavezuje. Obavezuje nas da lepote i kvalitet prostora
čuvamo i očuvamo za generacije koje dolaze. Planiranje i razvoj prostora te neprekidna briga
o prostoru neodvojiv su deo ukupne strategije razvoja, jer razvoj koji želimo je razvoj koji
čuva i unapređuje kvalitet i vrednost prostora i okoline. U evropskom kontekstu Srbija ima
relativno očuvanu okolinu, ali su ulaganja u zaštitu okoline mnogo niža nego u razvijenim
34
evropskim zemljama. Odgovorno ponašanje zahteva stalnu brigu oko svih činioca okoline: tla,
vazduha, voda, jezera i biološke raznolikosti.
To je danas izuzetno teško iz višestrukih razloga: promenjen je način tradicionalnog
korišćenja zemljišta, degradirano je zemljište industrijskim načinom proizvodnje, prekomerno
se krče šume, neplanskom i haotičnom urbanizacijom, lokalnom kontaminacijom
nezbrinjavanjem otpada i akumulacijom otpada, razbacanim naseljima i glomaznom
infrastrukturom, velikim površinskim kopovima ruda, degradacijom zemljišta zbog turizma i
posledice ratnih razaranja tj. bombardovanja.
Takođe, u našoj zemlji, na žalost, postoji veoma niska građanska svest o zaštiti životne
sredine i svedoci smo da se tone otpada bacaju na sve strane. Tako čovek i u običnoj
popodnevnoj šetnji prirodom može naići na stravične prizore.
Fotografija snimljena u slivu reke Kolubara u Valjevu:
5.1.1. Ekonomija i održivi razvoj
Zagađenje vode i vazduha predstavljaju dva primera mnogo šireg spektra pojava koje se u
ekonomiji nazivaju eksternim efektima. Oni se javljaju kad god neka aktivnost koju
35
preduzmu pojedinac ili firma ima uticaj na drugog pojedinca ili firmu, koji za to ne plaćaju ili
nisu plaćeni. Tržišta na koja utiču eksterni efekti dovode do neefikasne alokacije resursa.
Obimi proizvodnje, isto kao i rashodi usmereni na kontrolu eksternih efekata, neće biti
adekvatni. Na primer, zašto bi neka firma uz veća ulaganja smanjila nivo zagađenja ako za to
nema nikakav privatni podsticaj iako bi to predstavljalo veliku društvenu korist? U nekim
slučajevima, postupci nekog pojedinca ili firme pružaju koristi drugima; to su pozitivni
eksterni efekti. Aktivnosti koje negativno utiču na druge predstavljaju negativne eksterne
efekte. 18
Da vidimo kako se u najjačoj ekonomiji sveta tretira problem ekologije i eksternih efekata.U
SAD rešenje za problem ekoloških eksternih efekata od strane javnog sektora mogu da se
podele u dve široke kategorije: tržišna rešenja i direktno regulisanje.Tržišna rešenja
pokušavaju da utiču na podsticaje kako bi ovi obezbedili ekonomski efikasne rezultate. Na
primer, novčane kazne za zagađenje mogu da posluže za suočavanje firmi sa stvarnim
društvenim troškovima njihovih postupaka, što bi trebalo da ih odvrati od zagađivanja životne
sredine. Nasuprot tome, država je koristila direktne propise da ograniči eksterne efekte, kao u
slučaju usvajanja obaveznih standarda u vezi s izduvnim gasovima iz automobila. Ponekad se
tvrdi da firmama uopšte ne bi trebalo da se dozvoli da zagađuju vazduh i vodu. Prema
mišljenju većine ekonomista, ovako isključiv stav je besmislen. Tačno je da postoje društveni
troškovi koji se dovode u vezu sa zagađenjem, ali ti troškovi nisu neograničeni već
ograničeni. Postoji izvesna količina novca koju bi ljudi bili spremni da prihvate kao
nadoknadu za to što moraju da žive u kraju sa zagađenijim vazduhom ili vodom. Stoga u vezi
sa kontrolom zagađenja moraju da se izmere troškovi i koristi, isto kao što to mora da se učini
u vezi s bilo kojom drugom privrednom delatnošću. Problem s tržištem nije u tome što ono
dovodi do zagađenja, budući da postoji društveno efikasan nivo zagađenja, već u tome što
firme ne vode računa o društvenim troškovima eksternih efekata koje izazivaju- u ovom
slučaju zagađenja- i što će usled toga nivo zagađenosti po svoj prilici biti isuviše visok.
Zadatak države jeste da pomogne privatnom sektoru kako bi dostigao društveno efikasan nivo
zagađenosti, kao i da natera pojedince i firme da povedu računa o posledicama svojih
postupaka po druge.19
Za otklanjanje ekoloških eksternih efekata postoje tri vrste tržišnih rešenja: novčane kazne i
porezi, subvencije za smanjenje zagađenja i transferabilne dozvole. Iako većina ekonomista
veruje da tržišna rešenja ulivaju najviše nade u mogućnost ograničavanja ekoloških eksternih
efekata, država se po tradiciji oslanjala na direktnu regulaciju. Pristalice regulacije tvrde da
ona obezbeđuje veću izvesnost: ako je firmama zabranjeno da zagađuju vodu preko
određenog nivoa, onda je maksimalni nivo zagađenja poznat; kada su u pitanju novčane
kazne, nivo zagađenja zavisi od troškova njegovog smanjenja. Međutim, pristalice novčanih
kazni tvrde da se njihovim prilagođavanjem firme mogu lako primorati da smanje zagađenje
na željeni nivo. Transferabilne dozvole, sa svoje strane, obezbeđuju tržišni način za postizanje
efikasnog smanjenja zagađenja i izvesnost u pogledu ishoda. U stvari, glavna kritika
regulacije se zasniva na tome da ona ne smanjuje zagađenje na najefikasniji način: različite
firme mogu da se suoče s različitim graničnim troškovima dodatnog smanjenja zagađenja. S
18
Stiglic E.Džozef, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet Beograd,2008. str. 219
19
Isto, str.227
36
druge strane, regulacija obično malo ili nimalo ne podstiče firme da smanje zagađenje ispod
određenog standarda, ma kako da su troškovi za to mali.
U slučaju zagađenja razlikuju se dve važne vrste regulacije. Tržišni mehanizmi usredsređuju
se na količinu zagađenja; za veće zagađenje firma mora da plati veće kazne ili da kupi više
dozvola. To je sistem zasnovan na performansama, budući da država vodi računa isključivo o
krajnjem rezultatu- količini proizvedenog zagađenja. Postoje mnogi propisi zasnovani na
performansama, kao što su propisi u vezi s izduvnim gasovima iz automobila, koji se takođe
usredsređuju na krajnji rezultat. Međutim, najveći deo regulacije u vezi sa zagađenjem
usmeren je na standard, praksu i inpute, a ne na performanse. Na primer, država može da
zabrani korišćenje izvesnih vrsta uglja, odnosno može od firmi da zahteva korišćenje čistača
dimnjaka i drugih uređaja za smanjenje zagađenja, ili podizanje dimnjaka do određene visine.
To su tzv. propisi o inputima. Tržišni mehanizmi mogu da se usmere na inpute i praksu i tako
što će se, na primer, uvesti porez na ugalj s visokim sadržajem sumpora, a ne na zagađenje
koje se ispušta. 20
Bez obzira na to da li su u pitanju propisi ili tržišni mehanizmi, poželjno je usredsrediti se,
ukoliko je to moguće, na performanse. Jedan od argumenata u prilog usredsređivanju na
inpute i praksu jeste to što se oni mnogo lakše prate. Prema tome, ako je merenje količine
zagađenja iz jednog dimnjaka teško, sigurno je da će zagađenje biti manje ako se koriste
čistači, nego što bi bilo da se oni ne koriste. Uprkos tome što možda postoje valjani razlozi za
ovakvo rešenje, u nekim slučajevima presudnu ulogu prilikom odlučivanja igra politika. Na
primer, ako bi se koristili propisi zasnovani na performansama, proizvođači uglja iz istočnih
krajeva zemlje našli bi se u nepovoljnom položaju u odnosu na one sa zapada, zato što ugalj
sa istoka sadrži više sumpora. Da bi se dostigao isti nivo sumpora, firme koje koriste ugalj s
istoka morale bi da ugrade čistače dimnjaka, dok one što koriste ugalj sa zapada to ne bi
morale. Proizvođači uglja sa istoka uspeli su da preko svojih lobija nametnu usvajanje opšteg
zahteva za ugradnju čistača dimnjaka. 21
U nekim oblastima, države eksperimentišu s pristupom koji naglasak stavlja više na pritisak
javnosti nego na državnu intervenciju. Uloga države bila bi ograničena na to da od firmi
zahteva da otkriju, na primer, ispuštanje u vodu ili vazduh materija koje bi mogle da budu
kancerogene. Država čak ne bi komentarisala jačinu naučnih dokaza u vezi s uticajem tih
hemikalija na ljude. Kritičari ovog pristupa često tvrde da troškovi ovakvog otkrivanja
informacija mogu da budu visoki; međutim, ono što ih zaista brine jeste mogućnost
pokretanja kampanje zastrašivanja. Većina ljudi bi jednostavno pretpostavila da bi hemikalija
koja je označena kao opasna, morala i da bude opasna- ili da bi je za svaki slučaj trebalo
izbegavati. Susedi bi vršili ogroman pritisak na firmu da prestane s upotrebom te hemikalije,
ne upuštajući se u u bilo kakve procene troškova ili koristi od postupka. Ovo bi moglo da
izazove negativne ekonomske efekte ogromnih razmera. Posebno su uznemirujući rezultati
jednog istraživanja Agencije za zaštitu životne sredine, koji su pokazali veličinu zabluda koje
građani imaju u vezi s ekološkim rizicima. Naučnici i laici bili su zamoljeni da rangiraju
izvestan broj mogućih ekoloških opasnosti po zdravlje; odgovori ove dve grupe u velikoj meri
20
Isto, str.233
21
Isto, str.234
37
su se razlikovale. Među najviše rangiranim rizicima od strane laika nalazilo se nekoliko
mogućih opasnosti koje su po mišljenju naučnika bile na dnu liste, i obrnuto.
Različiti sistemi kontrole zagađenja mogu da imaju veoma različite distributivne posledice.
Subvencije za uređaje za smanjenje zagađenja mogu da dovedu do manje efikasne alokacije
resursa nego kažnjavanje zagađivača; međutim, firme se, naravno, radije opredeljuju za
subvencije. Veća efikasnost znači da su, u principu, ukupni društveni dobici od korišćenja
efikasnijeg sistema takvi da gubitnici mogu da dobiju nadoknadu od dobitnika. Zašto onda
države tako često pribegavaju neefikasnim sistemima kao što su subvencije za smanjenje
zagađenja? Zato što se nadoknada obično ne plaća. To se dešava delimično stoga što je često
teško izmeriti dobitke i gubitke za svakog pojedinca- informacije potrebne za davanje željene
nadoknade jednostavno nisu dostupne; a delimično stoga što su oni koji imaju koristi od
neefikasnog sistema obično bolje politički organizovani. U sistemu kazni gubitnici su jasni- to
su vlasnici firmi zagađivača, suočeni sa smanjenjem svojih profita, i potrošači njihovih
proizvoda suočeni sa rastom cena. Dobitnici ne sačinjavaju jedinstvenu grupu- to su svi
poreski obveznici koji snose teret poreza za finansiranje subvencija, kao i svi potrošači svih
drugih proizvoda koji mogu da se suoče s neznatnim porastom cena usled blagog skretanja
proizvodnje ka subvencionisanoj industriji. Kao što je često slučaj, gubitnici se lakše
identifikuju od dobitnika; stoga je mnogo lakše da se gubitnici udruže i da se koristeći
politički proces zalažu za sistem koji im, uprkos tome što je neefikasan, nameće manji udeo u
troškovima smanjenja zagađenja.22
5.2. Energetika kao izvor zagađenja životne sredine
Tokom poslednjih trideset godina, energetika je pretrpela dinamične promene, koje uključuju:
1. naftni embargo 70-ih godina; 2. debate o zaštiti životne sredine 80-ih godina, i 3. promena
u definisanju politike smanjenja emisije štetnih gasova (uvođenjem standarda ograničavanja
emisije, odnosno ustanovljenje nove ere održivog razvoja). Kako je stepen degradacije i
zagađenja čovekove okoline proporcionalan stepenu privredne razvijenosti i industrijalizacije,
najefikasniji način za smanjenje zagađenosti životne sredine je izbor ekološki korektnog
energetskog izvora, i upotreba prvog pravog oruđa za proizvodnju, transformaciju i transport
finalne energije.
Fosilna goriva će još dugo ostati dominantni izvori energije. Razloga je nekoliko: 1) drugi
energetski izvori nisu dovoljno razvijeni, 2) drugi konvencionalni izvori su skuplji 2-5 puta od
uglja, dok su 3) novi energetski izvori skuplji 5 do 15 puta od uglja.
U ukupnoj svetskoj potrošnji primarne energije ugalj je učestvovao sa 27% u ukupnoj

proizvodni električne energije 37%, dok je 70% čelične industrije zavisno od uglja. 23 U isto
vreme ugalj, učestvuje 37,05% u ukupnoj emisiji ugljendioksida iz sektora energetike.
22
Isto,str.237
23
38
Najznačajniji problem u svetskim razmerama su globalno zagrevanje atmosfere, nastalo
sagorevanjem fosilnih goriva i proizvodnjom ugljendioksida ( efekat “staklene bašte” i gasovi
staklene bašte), pojava kiselih kiša, i sve veće količine sumpordioksida i azotnih oksida u
atmosferi, koji se javljaju kao izazivači klimatskih promena.
Za rad termoelektrane snage 1000MW za godinu dana se sagori oko 2,5 miliona tona uglja, a
proizvede:
1. 8 mil. tona ugljendioksida

2. 40 mil. tona sumpordioksida
3. 6 mil. tona prašine, i
4. 0,5 mil.tona letećeg pepela.24
Godišnje samo u krugu poluprečnika od 100 km oko TE Nikola Tesla padne 326 kg sumporne
kiseline, dok se samo 30 kg ove kiseline godišnje na 1 ha smatra ravno ekološkoj katastrofi.
Pitanje energije dominira svim današnjim i budućim raspravama o okolini s obzirom na

činjenicu da opstanak sveta odnosno njegov održivi razvoj zavisi od energetskih izvora i
prirodi tih izvora; obnovljivi i neobnovljivi izvori energije, kvalitet i pouzdanost u njenom
dobijanju. Savremeni svet je suočen sa trajnim neizvesnostima oko obezbeđenja dovoljno
energije, posebno električne. Procenjuje se da će do kraja treće dekade ovog veka u svetu
sektor prometa trošiti cca 30% sveukupne energije, sektor industrije cca 21% te sektor
uslužnih delatnosti cca 20%, uz očekivanu stopu godišnjeg rasta od 3% što je izazov za
donošenje budućih strategija upravljanja energijom, posebno s obzirom na njihov posledični
uticaj na prirodne resurse. Sigurno je da će nama i svetu energije, posebno u najčistijoj formi-
električne, sve više trebati, pa je potrebno, pre svega javnost, objektivno uputiti kako utvrditi
uticaj energetskih postrojenja na okolinu i društvo. Takva metodologija bi trebala da omogući
precizno vrednovanje prednosti i nedostataka pojedinih rešenja, odnosno izvora energije za
rad takvih postrojenja- od nuklearnih elektrana do solarnih postrojenja. Tačna procena
odabranog tehničkog rešenja za proizvodnju električne energije s obzirom na uticaj na okolinu
mora da obuhvati uticaj na zemljište, vazduh i vode, uticaj čvrstog i opasnog otpada pri
nastaje, uticaj na staništa i vrste i sve druge uticaje na okolinu koji su s njim u vezi.
Neka rešenja su sama po sebi manje ili više rizična za okolinu od drugih, ali konačna ocena
može da se donese samo objektivnim poređenjem s drugim rešenjima s ekvivalentnom
proizvedenom snagom. Ipak taj pristup, iako racionalan, retko koristi, jer se o vitalnim
lokalnim i globalnim stvarima odlučuje paranaučno, na političkom nivou i ekonomskoj snazi
pojedih lobija.
Analiza uticaja i rizika za okolinu koju pojedinačno rešenje predstavlja mora da obuhvati
procenu i pozitivnih i negativnih eksternalija koje direktno ili indirektno proizilaze iz svih
faza ciklusa proizvodnje električne energije. Nužan preduslov za to je razvoj uporedivih,
sveobuhvatnih pokazatelja za svako rešenje za proizvodnju električne energije koji treba da
uključe uticaje kao što su potreba za zemljištem, neposredni uticaji na okolinu, ali i uticaji na
24
Isto, str.250
39
društvenu zajednicu (na primer zapošljavanje) i brojne druge parametre i to sve izraženo po
ekvivalentu električne snage.
Pomenuta metoda je razvijena kako bi se odredili objektivni pokazatelji uticaja na okolinu i

povezanih uticaja za energetska postrojenja ekvivalentne snage, definišimo je s 1000 MW i to
za deset najčešćih rešenja postrojenja, kako ih prikazujemo u sledećoj tabeli:
Energetska Uticaji
postrojenja Na Na zagađenje Na zagađenje Na stvaranje Na staništa i Ostali uticaj
upotrebu vazduha vode čvstog i vrste na okolinu
zemljišta opasnog
otpada
Nuklearne Srednji Zanemarljivi Mali Mali Mali Mali
elektrane
TE na ugalj Srednji Veliki Veliki Veliki Srednji Veliki
TE na prirodan gas
Mali Veliki Mali Mali Srednji Srednji
“ekološke” TE na Mali Srednji Mali Mali Mali Srednji
prirodni gas
TE na mazut Mali Veliki Mali Mali Srednji Srednji
Vetroelektrane Veliki Zanemarljivi Zanemarljiv Mali Srednji Mali
i
TE na biomasu Veliki Veliki Veliki Srednji Veliki Veliki
Hidroelektrane Veliki Zanemarljivi Srednji Mali Veliki Mali
Solarne TE Veliki Zanemarljivi Zanemarljiv Mali Srednji Srednji
i
FN sistemi Veliki Zanemarljivi Zanemarljiv Mali Srednji Srednji
i
Izvor: www.ege.hr
Faktori kapaciteta, odnosno raspoloživost pojedinih rešenja za proizvodnju električne

energije iznose:
Energetska postrojenja Faktori kapaciteta

Nuklearne elektrane 90%
TE na ugalj 75%
TE na prirodan gas 75%
TE na mazut 80%
Vetroelektrane 20%
Hidroelektrane 60%
Solarne TE 20%
FN sistemi 20%
TE na biomasu 70%
Izvor: www.ege.hr
Kao što se vidi, uticaji pojedinih rešenja za proizvodnju električne energije mogu biti veliki,
srednji, mali ili zanemarljivi, a po svom uticaju na okolinu, pozitivni ili negativni. Neki
uticaji su izrazito negativni, kao što su, na primer, kisele kiše koje su prouzrokovane radom
TE na ugalj, emisija čestica koja je uzrokovana izgaranjem biomase, ugrožavanje riba zbog
izgradnje hidroelektrana i slično. S druge pak strane, neki su uticaji pozitivni. Na primer,
40
emisije nekih gasova koji nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama mogu da
imaju pozitivan uticaj na useve i šume, velike površine zemljišta oko nuklearnih elektrana
pretvaraju se u prirodne rezervate, staništa za ugrožene vrste i rekreacijske centre,
akumulacijska jezera hidroelektrana služe za navodnjavanje i sprečavanje poplava i u
rekreacijske i turističke svrhe itd.
Uticaji na okolinu na lokaciji elektrane značajno se razlikuje s obzirom na posmatrana rešenja

iz gornjih tablica, a mogu da se svedu na sledeće:
 Uticaj nuklearnih i elektrana na fosilna goriva na upotrebu zemljišta su mali do

srednji, dok su kod obnovljivih izvora veliki;
 Uticaj nuklearnih i elektrana na prirodni gas na staništa i vrste su mali dok su za sva
druga rešenja srednji do veliki;
 Uticaj nuklearnih i elektrana iz obnovljivih izvora na vazduh su mali ili zanemarivi,
dok su za sva druga rešenja veliki, osim za elektrane na prirodni gas koje
zadovoljavaju stroge uslove zaštite okoline (“ekološke elektrane”);
 Uticaji na zagađenje vode i na stvaranje čvrstog i opasnog otpada značajno se
razlikuju, zavisno od pojedinog rešenja;
 Uticaji na TE na ugalj i biomasu su uglavnom srednji i veliki, dok su za nuklearne i
elektrane na prirodni gas uglavnom mali.
Kada se radi o opštim uticajima pojedinih rešenja energetskih postrojenja na okolinu,

prikazuje se da između njih mogu da postoje i značajne razlike, koje se odražavaju:
 Potrebe za zemljištem za TE na biomasu su ogromne u odnosu na druga rešenja, ali

generalno se može konstatovati da obnovljivi izvori uopšte zahtevaju više zemljišta
nego nuklearne ili elektrane na fosilna goriva;
 TE na ugalj u svakom slučaju imaju najveće emisije SO 2, a zatim slede elektrane na
mazut i biomasu;
 TE na biomasu imaju najveće emisije CO2, a slede ih elektrane na ugalj, prirodni gas i
mazut;
 TE na biomasu imaju najveće emisije čestica, a slede ih elektrane na ugalj.
Energetska postrojenja Potreba za zemljištem Emisija SO2 tona Emisija CO2 tona
km2 godišnje godišnje
Nuklearne elektrane 10,12 0 0
TE na ugalj 4,05 11.300 1.900
“Ekološke” TE na - 0 3.000
41
prirodni gas
TE na mazut 1,21 4.500 1.400
Vetroelektrane 607,03 0 0
TE na biomasu 6.733,97 600 100.000
Hidroelektrane 32,37 0 0
Solarne TE 202,34 0 0
Fotonaponski sistemi 131,52 0 0
TE na prirodni gas 0,81 0 4.000
Izvor: www.ege.hr
Nuklearne elektrane su tehnički proverena i ekonomski prihvatljiva tehnologija za

proizvodnju električne energije koja se koristi u brojnim zemljama sveta, kako smo već
prikazali. Pri tome su emisije štetnih supstanci u vazduh, tlo i vodu neznatne, odnosno
zanemarive. Ipak, osnovni nedostatak primene nuklearne energije su problem vezani sa
sigurnošću i zdravljem, mogućnosti nesreća i odlaganjem radioaktivnog otpada, ali i njenom
društvenom neprihvatljivošću jer se ekolozi i razne interesne grupe stalno i snažno protive
širenju njene primene. Ovde je interesantno primetiti da se veliki broj lokalnih zajednica u
Sloveniji upravo takmiči ko će da dobije pravo i mogućnost da se na njegovom tlu odlaže
radioaktivni otpad, koji donosi znatne ekonomske koristi dotičnoj zajednici. Veliki
proizvođač električne struje iz nuklearnih elektrana, Finska, za koju se ne može reći da nije
ekološki osvešćena zemlja, nema gotovo nikakvih problema sa odlaganjem radioaktivnog
otpada u svoje, doduše konfiguracijom same prirode, bazaltne stene. Najveći deo električne
energije u razvijenim zemljama danas se proizvodi uz primenu fosilnih goriva (uglja, nafte,
prirodnog gasa; na primer, taj procenat u SAD je oko 70% sveukupnih količina). Prema svim
validnim kriterijumima i scenarijima tako bi trebalo da bude i ubuduće. Kako smo prethodno
naveli, najizdašnije su zalihe uglja, koje se procenjuju na budući eksploatacioni vek od 200
godina, potom urana 50 godina i nafte do 50 godina. Ali, u svakom slučaju njihov udeo će
se smanjivati. Ovde se postavlja pitanje; koja će uloga biti nuklearnih elektrana i obnovljivih
izvora za zamenu ostalih fosilnih goriva pri smanjenju njihove upotrebe.
Ugalj kao energent ima brojne tehničke i ekonomske prednosti kao što su niske i stabilne
cene, proverena i pouzdana tehnologija za proizvodnju električne energije i široka
rasprostranjenost primene. Ipak njegov osnovni nedostatak su vrlo visoke emisije štetnih
sastojaka. Naime, uprkos velikom napretku na području smanjenja emisija iz TE na ugalj u
poslednjim godinama, njegovim sagorevanjem i dalje nastaju ozbiljne posledice za okolinu.
Na primer, emisije iz TE na ugalj ekvivalentne snage 1000 MW na lokaciji elektrane godišnje
prosečno iznose 10 miliona tona CO2, 11.200 tona SO2, 1.900 tona CO, 1.100 tona čestica i
nezanemarive količine ostalih štetnih supstanci kao arsena,olova, žive i selena. U svakom
slučaju, napredak ekoloških tehnika sagorevanja uglja će se nastaviti, ali će daljnja
poboljšanja biti sve teža i skuplja. I pored svega, ugalj će ostati uvek energent izrazito štetan
po okolinu. Na primer, ako se u narednom periodu zahvaljujući tehnološkom napretku emisije
iz TE na ugalj smanje na 75% (što je vrlo ambiciozan cilj), emisije iz takvih TE ekvivalentne
snage 1000 MW i dalje će godišnje iznositi prosečno 2,5 miliona tona CO 2, 2.800 tona SO2 i
275 tona čestica.
42
Prirodni gas je u poslednjih nekoliko godina postao sve popularniji energent za proizvodnju
električne energije u termoelektranama i mnogi ga smatraju prelaznim rešenjem prema
nefosilnoj energetskoj budućnosti. Postoje ozbiljni problem zbog prevelikog uzdanja u njega,
čak iako se u obzir ne uzimaju činioci kao što su volatilnost cena, dostupnost zaliha,
infrastruktura i njegova primena kao sirovine u raznim industrijama. Naime, iako je prirodni
gas u poređenju sa naftom i ugljem kao energent u termoelektranama manje štetan za okolinu,
on i dalje uzrokuje znatne emisije. Na primer, godišnja emisija plinske TE ekvivalentne snage
1000 MW prosečno iznose 4.000 tona CO2. Te emisije nastaju samo na lokaciji elektrane i ne
uključuju emisije koje nastaju pri istraživanju, dobijanju, preradi i prenosu gasa, te su
eksternalije značajne i ponekad čak veće nego na lokaciji elektrane.
Obnovljivi izvori energije danas su izuzetno popularni i u javnosti i u stručnim krugovima

koji se bave problemima okoline i među brojnim interesnim grupama. Ali, razmotre li se
pažljivije pojedina rešenja za njihovo iskorišćavanje, pojavljuju se ozbiljni problem u vezi s
njihovim uticajem na okolinu.
Vetroelektrane (VE) su unazad desetak godina postale najbrže rastuće područje energetike pri
čemu se radi o proverenoj tehnologiji čije su emisije u okolinu zanemarljive. Ipak, postoje tri
glavna problema.
Prvi je nestalnost vetra što znači da VE (čiji je faktor kapaciteta, odnosno raspoloživost 20%)
bez čuvanja električne energije na odgovarajući način ili bez dodatnog izvora ne mogu biti
dugoročno održivo rešenje za snabdevanje energijom.
Drugi je problem taj što VE zahtevaju velike površine zemljišta za postavljanje turbina i
izgradnju pomoćnih sistema i pristupnih puteva. Na primer, ukupno potrebno zemljište za
izgradnju VE ekvivalentne snage 1000 MW iznosi gotovo 650 km.2.
Treći problem je što VE imaju značajan uticaj na životinjski svet, pri čemu se s jedne strane
misli na srazmerno velike površine potrebnog zemljišta, a sa druge strane na ptice koje su
direktno ugrožene njihovim radom.
Biomasa i TE na biomasu često se smatraju savršenim rešenjem za osiguranje pouzdanog

snabdevanja električnom energijom. Ipak, pri razmatranju uticaja na okolinu ističe se nekoliko
njihovih značajnih nedostataka.
Prvi je što najveći broj današnjih TE na biomasu kao energent koristi energetske nasade u
svetu su danas retki i po pravilu nije utvrđena njihova komercijalna isplativost. Isto tako, s
gledišta uticaja na okolinu biomasa je loš izvor energije. Naime, emisije iz TE na biomasu
ekvivalentne snage 1000 MW godišnje iznose 600 tona SO2, 100.000 tona CO, 1.500 tona
čestica, 2.600 tona metana(CH4), 1.600 tona organskog ugljenika, 39.000 tona pepela i 29.000
tona herbicida.
Preostala dva obnovljiva izvora koji se takođe spominju kao rešenje za osiguravanje
snabdevanja električnom energijom su solarne termoelektrane i umrežene solarne ćelije. Oba
ova rešenja imaju velike nedostatke; nijedno od njih nije se pokazalo kao tehnički održivo
rešenje za značajnu, dugoročnu i pouzdanu proizvodnju električne energije i još su daleko od
43
toga da budu troškovno isplativa, dok je njihova interminentnost mnogo veća, a pouzdanost
mnogo manja nego kod vetroelektrana. Uz to, potrebna je površina zemljišta za izgradnju
takvih sistema je srazmerno velika i za postrojenja ekvivalentne snage 1000 MW iznosi 162-
283 km2.
Konačno, u ovom slučaju valja uzeti u obzir i uticaje na okolinu materijala koji se koriste za
izradu delova sistema, ali i ekološke, zdravstvene i sigurnosne efekte pri njihovoj proizvodnji
i upotrebi (na primer, materijali koji se koriste za izradu solarnih ćelija su toksični i
kancerogeni).
Osim uticaja na okolinu, pri izboru odgovarajućeg tehničkog rešenja elektroenergetskog

postrojenja treba razmotriti i njegov uticaj na društvenu zajednicu pri čemu se ponajviše misli
na zapošljavanje, odnosno na otvaranje novih radnih mesta. Dakako, i pri tome se uticaji
pojedinih rešenja značajno razlikuju.
Nuklearne elektrane (NE) u poređenju sa ostalim rešenjima imaju srazmerno veliku potrebu
za radnom snagom tokom normalnog rada što je posledica okruženja u kojem takva
postrojenja rade. Naime, za razliku od elektrana na fosilna goriva, NE mora da imaju veliki
broj stručnog osoblja na lokaciji elektrane kako bi uvek mogli odgovarati na tehničke,
sigurnosne i zahteve tržišta električne energije i elektroenegetskog sistema kao i nadzornih
organa za nadzor nuklearnih postrojenja. Uz to, u takvim se postrojenjima nalaze brojni
složeni sistemi koji zahtevaju stalno stručno održavanje i nadzor. Zbog toga se smatra da NE
ekvivalentne snage 1000 MW za normalni pogon treba 700-800 zaposlenih na lokaciji
elektrane s punim radnim vremenom, dok se potrebe za radnom snagom tokom zamene novim
gorivom povećavaju za najmanje 100 ljudi.
Kada je reč o termoelektranama (TE) na fosilna goriva, prema današnjim podacima o

zaposlenosti u takvim postrojenjima, TE na ugalj ekvivalentne snage 1000 MW treba 700-800
zaposlenih, ista takva TE na plin 150- 200 zaposlenih.
Kod vetroelektrana (VE) su potrebe za radnom snagom na lokaciji elektrane vrlo promenjive.
Ipak, smatra se da bi za upravljanje i održavanje VE ekvivalentne snage 1000 MW trebalo
125- 300 zaposlenih.
Ako je pak reč o biomasi, ukupan broj radnih časova godišnje koji su potrebni za rad
termoenergetskog postrojenja na biomasu snage 30 MW iznosi: za proizvodnju i prikupljanje
biomase 113.000 časova, za prevoz 42.000 časova i za samu proizvodnju 71.000 časova, što
ukupno iznosi 226.000 radnih časova ili oko 118 zaposlenih s punim radnim vremenom.
Množeći taj broj s 33,3 kako bi se dobili podaci za postrojenje ekvivalentne snage 1000 MW,
uz raspoloživost 70%, dolazi se do 5.600 radnih mesta na lokaciji elektrane, ali uz korišćenje
6.734 km2 zemljišta!
Broj zaposlenih za hidroelektrane (HE) sličan je onome za vetroelektrane. Naime, na osnovu

analiza zaposlenosti na glavnim hidroenergetskim postrojenjima na području Severne
Amerike, može se proceniti da HE ekvivalentne snage 1000 MW zahteva 125-200 zaposlenih
na lokaciji elektrane. Tome treba dodati i razne druge poslove, na primer u turizmu ili na
44
zaštiti prirode, što je u svim ekološki promitentnim zemljama i pravilo, na tim poslovima još
radi do 2.000 ljudi.
Konačno, na osnovu iskustva s eksperimentalnom solarnom termoelektranom (STE) i

provedenih studija izvodljivosti, može se proceniti da bi STE ekvivalentne snage 1000 MW
mogla stvoriti čak 3.000-4.000 novih radnih mesta! Isto tako, velik broj novih radnih mesta
ostvario bi se i izgradnjom fotonaponskih elektrana (FNE) ekvivalentne snage 1000 MW.
Uzimajući u obzir svetsko i evropsko okruženje i realno gledajući tendencije kao

najoptimalniji izbor javlja se: nuklearna energija. Do nastanka katastrofe u Japanu i havarije
na Fukušimi, u svetu je u različitim fazama realizacije “više od 100 nuklearnih elektrana, od
toga unutar EU 11, u Rusiji 10, SAD 23, Indiji 24, Kini 63 itd. I kod nas olako ponuđena
rešenja u obnovljivim izvorima neodgovorno su politiziranje jer su pri sadašnjim paritetima
cena skuplji od konvencionalnih, a pogotovo nuklearnih elektrana, a da u raspravu ne
uvodimo element pouzdanosti i raspoloživosti. Usput, lično sam zagovornik obnovljivih
izvora, ali tek kao buck upa, odnosno nadopune primarne energetske konfiguracije.
Nisam zagovornik nuklearke, ali smatram da je krajnji trenutak da se donesu valjane i naučno
utemeljene odluke o nacionalnoj energetskoj budućnosti, naravno vezano uz scenarije rastućih
stopa i strukture razvoja u svim segmentima kapitala.
5.3. Nuklearna energija
Nuklearne elektrane su objekti u kojima je čovek prvi put u istoriji neposredno iskoristio
energiju atomskih jezgara za proizvodnju toplotne i električne energije. Posredno korišćenje
nuklearne energije, odnosno energije fuzije atoma vodonika na suncu, osnov je gotovo
celokupne energije koja je kroz istoriju bila dostupna čovečanstvu (mali izuzetak je
geotermalna energija iz Zemljine kore).
Nuklearne elektrane su u proteklih 50 godina prešle dug put od prototipskih postrojenja do

zrelih elektroenergetskih objekata. U svetu je danas u pogonu 441 nuklearna elektrana ukupne
snage 356 GW koje godišnje proizvode oko 2600 TWh električne energije (što je 173 puta
više potrošnje električne eneriije u Srbiji u 2002.godini). Posle zastoja u gradnji nuklearnih
elektrana u proteklom razdoblju, sve analize eksperata i međunarodnih organizacija upućuju
na neophodnost nastavka razvoja i gradnje nuklearnih elektrana u velikom broju zemalja.
Iscrpljenje zaliha i sve izrazitije poskupljenje fosilnih goriva (pogotovo plina) s jedne i
nemogućnost udovoljenja zahtevu sigurnog snabdevanja potrošača s obnovljivim izvorima
energije s druge strane daju u narednim godinama nuklearnoj energiji poseban značaj.
Posebna vrednost nuklearnih elektrana je u činjenici što proizvode energiju bez emisija
ugljen-dioksida. Ona igra vitalnu ulogu u osiguravanju različitosti izvora električne energije.
Izvesno je, ta uloga će dobijati na značaju sve više uzimajući u obzir činjenicu da se rezerve
fosilnih goriva, naročito nafte i prirodnog gasa, ubrzano iscrpljuju, a time postaje neizvesna i
45
stabilnost njihove cene i raspoloživost preostajućih količina na svetskom tržištu. Danas je u
svetu u pogonu 440 komercijalnih nuklearnih energetskih reaktora, raspoređenih u 31 državi,
s ukupnom instalisanom električnom snagom većom od 364.000 MW i dosadašnjim
pogonskim iskustvom od preko 11.000 reaktor-godina. Iz ovih elektrana osigurava se 16%
proizvedene električne energije i 7% primarne energije u svetu. Uz proizvodnju električne
energije danas su u pogonu i 284 istraživačka reaktora te dodatnih 220 reaktora u funkciji
pogona brodova i podmornica.
Prirodni gas, nafta i naftni derivati sve se manje koriste za proizvodnju električne energije
zbog sve izraženije nestabilnosti cena i sve manje mogućnosti osiguravanja količina potrebnih
za neprekidnu proizvodnju električne energije. Dostupnost ovih energenata dodatno je
dragocena za upotrebu u drugim sektorima- prirodnog plina u domaćinstvima i nafte i naftnih
derivate u saobraćaju. Stoga ih je neracionalno trošiti za proizvodnju električne energije.
Ugalj se najviše koristi za proizvodnju električne energije (39 posto električne energije
proizvedeno je iz uglja), ali je izuzetno nepopularan iz ekoloških razloga. Hidroenergija se
već koristi na većini ekonomski isplativih i ekološki prihvatljivih mesta pa je hidropotencijal
gotovo iskorišćen. Od samih početaka proizvodnja elekrične energije u nuklearnim
elektranama raste. Nakon nesreće u Černobilju izraženo se usporila izgradnja novih
nuklearnih elektrana, ali su se postojeće unapređivale i proizvodile sve više energije.
Ako se uporede različite vrste elektrana prema vrsti goriva koje koriste za proizvodnju
toplotne energije uočava se velika nesrazmera. Za godišnji rad elektrane od 1.000 MW
potrebno je 2,3 miliona tona uglja (23 transportna broda) za termoelektranu na ugalj, 1,4
miliona tona nafte (7 tankera) za termoelektranu na naftu (mazut), 1,1 milion tona prirodnog
plina (16 brodova na tečni plin) za termoelektranu na prirodni plin odnosno 30 tona
nuklearnog goriva (3 kamiona) za proizvodnju u nuklearnoj elektrani s termičkim reaktorom.
Očigledna je činjenica kako se za proizvodnju električne energije u elektrani iste snage
potrebna najmanja masa , a pogotovo volumen, goriva u slučaju nuklearne elektrane.
Drugi važan činilac je veličina površine terena koju zauzimaju elektrane s pratećim objektima.
Za elektranu snage 1.000 MW na biomasu potrebna je površina od 300.000 km 2, za bioulje
24.000 km2, za vetar 100-200 km2, a za nuklearne elektrane do 1km2. Kod biomase, bioplina i
sl. potreban je veliki prostor za plantaže goriva. Nuklearne elektrane zauzimaju mnogo manje
prostora nego elektrane koje troše obnovljive izvore energije. Ovo ne znači da zbog toga
obnovljive izvore ne treba koristiti. Zapravo njihova upotreba će biti sve veća i treba ih
koristiti kao dopunu postojećim konvencionalnim tehnologijama za proizvodnju električne
energije. U osnovi to se u Srbiji najviše odnosi na korišćenje vetroelektrana, malih
hidrocentrala te termoelektrana na otpad u drvnoprerađivačkoj industriji i šumarstvu.
Proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama sigurnija je nego proizvodnja u

ostalim tipovima elektrana. U studiji švajcarskog instituta Pol Šerer iz 2001. analizirane su
4290 nesreće povezane s proizvodnjom elekrične energije. Najveća smrtnost je kod
hidroelektrana (101 slučaj po TWh), potom slede termoelektrane na ugalj (39 slučajeva po
TWh) i plin (10 slučajeva po TWh) te nuklearne elektrane (1 slučaj po TWh- uključujući i
černobiljsku nesreću).
46
U Evropi samo Francuska nije prekidala svoj energetski program zasnovan na nuklearnim
elektranama. Rusija i Ukrajina takođe imaju u izgradnji ili u planu nekoliko novih reaktora. U
sledeće dve dekade predvodnici gradnje nuklearnih elektrana biće azijske zemlje- razvijene
(Japan i Južna Koreja) te one u razvoju (Kina, Indija, Pakistan). U Srbiji ne postoji ni načelna
odluka o gradnji nuklearne elektrane u bližoj budućnosti.
5.3.1. Uticaj na okolinu i sigurnost pogona nuklearnih elektrana
Nemoguće je proizvoditi energiju, uključivši sve faze od izgradnje, preko pogona i konačno
do razgradnje energetskog objekta bez uticaja na okolinu i čoveka. U nuklearnim elektranama
toplotna energija se oslobađa fisijama za koje nije potreban kiseonik. Kiseonik je potreban
kod procesa sagorevanja- spajanja sa kiseonikom- kod termoelektrana na fosilna goriva. Stoga
je jedna od najvažnijih prednosti nuklearnih elektrana u odnosu na elektrane na fosilana
goriva izostanak emisija velikih količina ugljen-dioksida (efekta staklene bašte koji doprinosi
globalnom zagrevanju Zemljine atmosfere), sumpor-dioksida (atmosfera ga izlučuje kao
kiselu kišu), azotnih oksida (uzrokuju nastanak kiselih kiša, stvaranje prizemnog ozona,
razgradnju stratosferskog ozona) te ostalih čestica prisutnih u izduvnim gasovima kao
posledica procesa sagorevanja fosilnih goriva.
Kod korišćenja hidropotencijala negativan uticaj ogleda se kroz zauzeće velike površine
(akumulacije vode), promene ekosastava i vodotokova, preseljavanje ljudi, promene
mikroklime, gubitak biološke raznovrsnosti, postojanje rizika od pucanja brane (najčešći
uzrok smrti vezan za proizvodnju električne energije). Elektrane koje koriste obnovljive
izvore energije karakteriše zauzimanje velikih površina (sunčeve elektrane), promene
ekosastava, buka (vetroelektrane), opasne hemikalije (izrada solarnih paleta). Nuklearne
elektrane mogu negativno da utiču na okolinu ispuštanjima radioaktivnog materijala iz
elektrane u slučaju nesreće a njihovim radom nastaje i radioaktivni otpad.
Sigurnost nuklearnih elektrana- komparativna analiza
Vrsta nesreće Rani smrtni slučajevi Povrede

Automobilske nesreće 4200 375.00
Padovi 1500 75.000
47
Požari 560 22.000
Udari struje 90 -
Udari groma 8 -
Pogon sto nuklearnih reaktora 0,3 6
Izvor: www.ege.hr
Sigurnost nuklearnih elektrana jedan je od najbitnijih uslova za njihovu prihvatljivost kao

energetskog objekta. Osnovno načelo projektovanja nuklearne elektrane sa stanovišta
sigurnosti je tzv. odbrana po dubini. Sastoji se u preduzimanju sistemskih mera za očuvanje
funkcije opreme i sistema za sigurnost nuklearne elektrane, i to tako da oni u pogledu zaštite
okoline deluju serijski, jedan za drugim. Fizičke barijere su matrica nuklearnog goriva, obloga
gorivnog elementa, primarni rashladni krug i zaštitna zgrada. Delotvornost navedenih barijera
znatno bi bila umanjena kada ne bi postojali tenhički sistemi koji osiguravaju njihovu
funkciju. To su sistem za zaštitno hlađenje jezgra reaktora i sistem za zaštitu zaštitne posude.
Najbitnije obavezne mere koje preduzimaju učesnici u projektovanju, gradnji i pogonu

nuklearne elektrane radi poboljšanja delotvornosti zaštitnih barijera mogu se sažeti u sledećih
nekoliko činjenica. Konzervativni projekat nuklearne elektrane određuje način njenog
projektovanja uz velike rezerve i pesimističke pretpostavke.
Sistemi i komponente po pravilu su višestruki. Građevinski objekti nuklearne elektrane se

projektuju za pouzdanu izdržljivost na najnepovoljnije spoljanje uticaje koji mogu da se
pojave na lokaciji elektrane (npr. seizmička aktivnost). Višestruki merni i regulatorni kanali
treba da osiguraju nadzor i upravljanje i u uslovima otkaza pojedinih mernih i regulatornih
sistema. To se posebno odnosi na sistem za obustavu pogona i odvođenje toplote iz reaktora.
Sistem kontrole i osiguranja kvaliteta svodi na najmanju meru mogućnost grešaka u gradnji i
pogonu elektrane, posebno onih koje bi mogle negativno da utiču na sigurnost. Školovanje
osoblja nuklearne elektrane ulazi takođe u kategoriju aktivnosti koje su povezane s
nuklearnom sigurnošću. Delovanje sistema nuklearne elektrane stalno se prati, pri čemu se
sistemski i pravovremeno otklanjaju svi uočeni nedostaci i preventivno deluje da se uočeni
nedostaci ne pojavljuju.
Spoznaja o veličini nekog rizika i odluka o njegovoj prihvatljivosti mora se zasnivati na

poređenju tog rizika sa ostalim rizicima kojim je čovek izložen. Rizik je definisan kao product
verovatnoće nastanka neželjenog događaja i njegovih posledica.
Iz tabele sledi da je rizik stanovništva koji žive u okolini nuklearnih elektrana neuporedivo
manji zbog rada tih nuklearnih elektrana nego zbog drugih izroka (posebno od automobilskih
nesreća). Međutim, apsolutne sigurnosti nema. Opšti zaključci sveobuhvatne naučne studije
kojom su kvantifikovani rizici zbog rada nuklearnih postrojenja daju se sažeti u sledeće
konstatacije. Nesreće koje dovode do oštećenja jezgra bez gubitaka integriteta zaštitne zgrade
vrlo malo utiču na okolinu. Rizici od reaktorskih nesreća kojima je izloženo stanovništvo
manji su od rizika koji nastaju zbog drugih uzroka u svakodnevnom životu. Verovatnoća
nastanka reaktorskih nesreća mnogo je manja od verovatnoće nastanka drugih nezgoda koje
daju slične posledice.
48
Nuklearna energija omogućava da se izgrade energetska postrojenja čiji će uticaj na zdravlje
ljudi i životnu sredinu biti znatno povoljniji od uticaja koje možemo postići upotrebom
konvencionalnih (obnovljivih i neobnovljivih) izvora energije.
Posle havarije u Fukušimi, postalo je jasno da se priroda ne može predvideti. Problem kod ove
havarije bio je ne toliko zemljotres, koliko cunami koji je usledio i koji je doveo do oštećenja
zaštitne zgrade. Posle havarije, svetom je krenuo talas protesta, posebno u Japanu i Nemačkoj
protiv nuklearnih elektrana. U Nemačkoj je vlada donela odluku o hitnom zatvaranju osam
najstarijih nuklearki kao i o postepenom napuštanju korišćenja nuklearne energije do
2022.godine.25
5.3.2. Razgradnja nuklearnih elektrana
Novoizgrađena nuklearna elektrana, pre ulaska u komercijalni pogon prolazi niz pregleda,
testiranja i ispitivanja. Tek nakon što se svi oni pokažu uspešnim posebno nezavisno državno
telo za nuklearnu sigurnost izdaje dozvolu za rad koja vredi kroz razdoblje njenog životnog
veka. Uredno održavane i nadzirane elektrane kod kojih su oštećene ili zastarele komponenete
zamenjene novim mogu pre isteka životnog veka da podnesu zahtev za produženje životnog
veka. Prethodno je potrebno demonstrirati da će elektrana sigurno da radi i da će biti u stanju
savladati sve projektom predviđene kvarove i u razdoblju za koje se traži produženje. U
pozitivnom slučaju isto državno telo izdaje dozvolu za rad u razdoblju produženog životnog
veka. Po isteku životnog veka ili u slučaju negativne ocene za produžetak životnog veka
elektrana trajno obustavlja rad i započinje se sa postupkom njene razgradnje.
Razgradnja nuklearnih elektrana podrazumeva preduzimanje odgovarajućih mera nakon trajne

obustave njenog rada radi zaštite osoblja, stanovništva i okoline od preostale radioaktivnosti.
Ovako definisane mere su obaveza vlasnika nuklearnog objekta.
Nekontrolisani rast cene nafte u svetu i izvesnost njenog nestanka, u smislu ekonomsko-
racionalnog korištenja odnosno pridobijanja, za pedesetak godina, u većini svetskih zemalja,
posebno onih koje su razvijene ili srednje razvijene, ili pak na putu da to postanu, opredeljuju
se sve više za proizvodnju električne energije iz nukearnih izvora, pa bi tako nuklearna
energija mogla da postane glavni energent budućnosti, posebno što je značajno jeftinija od
drugih medija za proizvodnju električne energije, ali i uz posebnu rezervu.
U ukrajinskom Černobilu, u aprilu 1986. desio se najteži i najtragičniji incident u nekoj

nuklearki, pa je tadašnja Jugoslavija donela moratorijum za izgradnju nuklearki, a slično se
dogodilo i sa drugim evropskim državama. No, danas nuklearni lobiji su veoma jaki, a
klimatske promene izazvane globalnim zagrevanjem, zagovornicima izgradnje atomskih
centrala idu na ruku. Kada se priča o nuklearkama, najveći strah je od fatalnog kvara na
reaktoru, zbog čega može da dođe do eksplozije i ispuštanja radijacije. Najviše štete okolini
nanosi kopanje urana i zagrevanje vode koja se koristi za hlađenje reaktora, ali iste, ako ne
25
Internet strana: www.rts.rs
49
značajnije uticaje na okolinu ima kopanje i izvlačenje fosilnih goriva, a voda se koristi za
hlađenje kod svih termoelektrana. Skladištenje otpada se često pominje kao najjači argument
protiv gradnje nuklearne elektrane. No, iskorišćeno gorivo u nuklearnoj elektrani prvo se
skladišti u krugu elektrane, koju napušta tek nakon što se radijacija spusti na gotovo potpuno
bezopasan nivo. A čak i tada se otpad prvo stavlja u posebnu zaštitnu burad koja se vari i
trajno skladišti u posebnim za to predviđenim bunkerima koji su betonom odvojeni od
podzemnih voda i zaštićeni od uticaja elementarnih nepogoda. Kada se govori o izgradnji
nuklearne elektrane, moraju se spomenuti i obnovljivi izvori za dobijanje električne energije
koje mnogi zagovaraju kao alternative. Zauzdavanje energije talasa, sunčeve energije ili vetra
nije novost i uspešno se sprovodi u svetu godinama, ali bez “ekonomske računice”.
Naime, obnovljivi izvori električne energije, na prvi pogled, izgledaju gotovo besplatno jer
niko ne može da naplati korišćenje sunca. Ali, realnost je znatno drukčija, a energija iz
obnovljivih izvora najskuplja je varijanta te upravo zato čini tek mali deo ukupne proizvodnje.
Osim sunca i vetra, mnogi misle kako je gradnja hidroelektrana čista i ne zagađuje okolinu, ali
i to je velika zabluda. Hidroelektrane se mogu graditi na dva načina, termoakumulacijskim
jezerom ili protočne, a oba načina donose znatne promene na okolinu.
Što se tiče našeg Balkana, ostaje činjenica da na tom području postoji izražena potreba za
novom elektranom većeg kapaciteta. Pitanje je struke, koja opcija je najpovoljnija. Ne treba
izostaviti ni sve izvesniju mogućnost kolapsa elektroenergetskog sistema, a u tom slučaju je
vrlo nezahvalno biti u situaciji da zavisimo od uvoza električne energije od susednih država.
Članice EU više od polovine svojih potreba za energijom zadovoljavaju uvozom, dok su neke
zemlje potpuno zavisne od uvoza energije. Prema podacima Eurostata, stopa zavisnosti od
uvoza energije u 27 članica 2006. godine iznosila je 54%. Tri najmanje članice – Kipar, Malta
i Luksemburg- u potpunosti su zavisne od uvoza energije. Najmanje zavise Poljska, Velika
Britanija, Češka i Rumunija. Danska je jedina koja više energije izvozi nego što uvozi. Države
članice najviše uvoze iz Rusije, 33% uvezene nafte i 40% uvezenog gasa, pa Norveške, 16%
nafte i 23% prirodnog gasa. Od ukupno proizvedene energije u EU 2006. godine, najveći deo
otpada na nuklearnu energiju, čvrsta goriva, plin, a iz obnovljivih izvora dobijeno je 15% od
ukupne proizvodnje.
5.4. Energija iz biomase
Tehnologija izgradnje termoelektrane na otpad je vrlo raširena u Švedskoj, tako da u toj

zemlji na deponijama završava samo pet posto otpada. Takav način zbrinjavanja otpada ima
brojne prednosti. Smanjuje se hrpa otpada koja bi se gomilala na deponijama, a s druge strane
njegovim spaljivanjem nadoknađuju se fosilna goriva. Preciznije, spaljivanjem četiri tone
otpada nadoknađuje jednu tonu nafte, 1,6 tona uglja ili 4,5 tona drveta. Kako se gasovi koji
nastaju spaljivanjem prečišćavaju u nekoliko suvih i mokrih faza, na kraju se u atmosferu
ispušta gotovo čista para. Jedini otpad su kalcijum i ugljenik kroz koje se filtriraju gasovi, ali
njih otkupljuju neke firme u Norveškoj, a pepeo koji ostaje posle spaljivanja koji se može
50
koristiti u građevinarstvu. Na primer, taj pepeo je ugrađen u temeljima upravo švedskih
termoelektrana. Osim otpada iz domaćinstava, koji stanovništvo razvrstava motivisani
kaznama ako tako ne rade, u elektranu dolazi i mnoštvo industrijskog otpada. Posebno je
zanimljiv slučaj sa klaonicama kojima je spaljivanje njihovog otpada jedino kvalitetno
rešenje. Prema novim švedskim propisima takve peći moraju da drže određenu visoku
temperaturu nekoliko sekundi koliko je dovoljno da se među ostalim unište. Mesna industrija
se rešila svog otpada, a elektrana je dobila novu sirovinu. Ekološka svest je veoma razvijena u
Švedskoj, što dokazuju brojni primeri. Što se otpada tiče, brojke kažu da Šveđani recikliraju
48 posto otpada, 47 posto energije dobijaju iz obnovljivih izvora, a samo 5 posto otpada
gomila se na deponijama. Šest posto svih vozila koristi neku vrstu biogoriva.
5.5. Energija iz nafte; energent prošlosti bitan za budućnost
U današnje doba, svakodnevna potrošnja nafte je oko osamdeset miliona barela dnevno (jedan
barel iznosi 156 litara, odnosno 42 američka galona, a kako eksperti Organizacije proizvođača
nafte(OPEC) predviđaju, dnevna potrošnja će do 2020.godine dosegnuti nivo od sto miliona
barela dnevno. Ako zavirimo u statističke pokazatelje najvećih svetskih proizvođača nafte,
uočljivo je da pet država odskače u dnevnoj proizvodnji nafte od ostalih, što je vidljivo iz
donje tabele:
Rang Naziv zemlje Proizvodnja u milionima

barela dnevno
1. Saudijska Arabija 8,1
2. Ruska Federacija 6,9
3. SAD 6,5
4. Iran 3,6
5. Kina 3,2
Izvor: www.ina.hr/glasnik:1917
U isto vreme zemlja sa najvećom potrošnjom nafte u svetu je SAD sa 17 miliona

barela dnevno, dok je najveći svetski potrošač plina Ruska Federacija sa 23.000 milijardi
kvadratnih metara plina dnevno. Među zemljama sa najvećim dokazanim zalihama nafte na
prvom mestu je Saudijska Arabija, a slede je Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Iran.
Prema svetskim izvorima, pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte dostići
vrhunac, a do 2050. godine biće iscrpljene sve zalihe.
Međunarodna agencija za energetiku pre pet godina objavila je prognozu za razdoblje

do 2025. godine, prema kojoj bi najniža cena za barel crnog zlata trebala da iznosi 18, a
najviša cena tek 35 dolara. Ali, naučnici te institucije nisu u to vreme predvideli moguć zaplet
ratnih događaja u Avganistanu i Iraku, nestabilne situacije u Nigeriji, zveckanje oružja u
51
zemljama oko Kaspijskog jezera, nepredvidivu ćud venecuelanskog predsednika Uga Čaveza,
i snažan privredni rast azijskih tigrova, Kine i Indije, za koje ekonomski stručnjaci tvrde da su
uz vrtoglavi pad dolara, glavni uzročnici rasta cena nafte. Problem su i stalne ruske pretnje da
će izvoz svoje nafte iz Evrope usmeriti na Daleki Istok, ako Zapad nastavi da blokira širenje
ruskih energetskih kompanija, posebno u Ukrajini i Gruziji. Svet troši naftu sve više i više, a
takav trend će se nastaviti, i bolna je istina da će čak i uz znatan porast korišćenja solarne
energije, energije vetra i biogoriva, SAD 2030.godine trošiti više nafte, prirodnog gasa i uglja
nego danas, kako to analitički zaključuju američki energetski stručnjaci.
Ukupni vek trajanja fosilnih goriva, posebno nafte i gasa, vrlo je teško prognozirati,
jer se istovremeno otkrivaju nove zalihe ugljenovodonika, a i potrošnja se racionalizuje zbog
naprednije tehnologije. Ali, istovremeno raste potražnja, najviše zbog rastućih privreda kod
pomenutih azijskih tigrova. Katastrofičari zato navode kako bi zbog takvog scenarija vrlo
brzo moglo da dođe do krize nesagledivih razmera u svetskoj privredi, koja se može da
izbegne povećanom upotrebom drugih izvora energije. Dodatni problem je u tome što se cene
nafte odražavaju na cenu hrane i komunalnih usluga, pa otuda i ne čudi što iz dana u dan,
poput cena nafte, rastu i cene hrane, što bi moglo da dovede do gladi, a ne sme se zanemariti
problem globalnog otopljenja koje rapidno smanjuje obradive poljoprivredne površine. Da su
naftne rezerve ograničene prvi je potvrdio američki geolog M.King Hubert 1956.godine, koji
je tvrdio da će proizvodnja u naftnom sektoru dramatično da poraste pre svog potpunog
iscrpljivanja. On navodi kako će u jednom trenutku eksploatacija da prestane, posle čega će
nastupiti postepeni pad u eksploataciji i to pre 2020. godine. Sa ovom teorijom se mnogi ne
slažu već smatraju da će se nakon iscrpljivanja sadašnjih naftnih izvora širom sveta, počeće
da se kopa još dublje, što je skuplje i tehnološki zahtevnije, ali do nestanka nafte neće doći.
Jer nje će uvek da bude, ali samo za one koji su spremni da plate astronomsku cenu.
6. Strategija dugoročnog razvoja energetike u Srbiji

6.1. Strategija i projekcija razvoja
Energetika svake zemlje je čvrsto povezana sa njenim privrednim razvojem, uslovima i

kvalitetom života. U razvijenim zemljama je dokazana korelacija između opšteg napretka i
promena u energetskom sektoru. U zemljama u tranziciji cene energije su prosečno ispod
troškova proizvodnje, odnosno depresirane su, energetski sistemi su veliki i inertni, i potrebno
je vreme kako bi se cene dovele na nivo cena u razvijenim zemljama. Bez cena koje
odražavaju troškove proizvodnje, odnosno modela da se cene formiraju po principu izbora
između dodatnih i marginalnih socijalnih troškova, neće biti jasnih podsticaja za ulazak
privatnog kapitala u energetski sektor. Sve ove zemlje prolaze kroz veoma težak period u
razvoju privrede, a samim tim i energetskim uslovima. Neke su otpočele tranzicione promene
ranije, neke kasnije ali sve teže istom cilju: profitabilnom tržišnom poslovanju. Uglavnom
sve te zemlje imaju velike sličnosti u pogledu energetske situacije kao što su:26
26
52
 niska operativnost i efikasnost energetskog sektora (u proizvodnji, prenosu i
distribuciji);
 visoka energetska intenzivnost na potrošačkom nivou;
 neodgovarajuće cene;
 nizak nivo ponude zbog tehničkih i komercijalnih razloga;
 zavisnost od upotrebe uglja u proizvodnji električne energije;
 visok uticaj energetske proizvodnje i potrošnje na ekologiju.
U tom smislu prioriteti budućeg energetskog razvoja u ovim zemljama treba da prati sledeće
faze:
I FAZA: definisanje energetske politike i institucionalna organizacija (energetska

strategija, separacija u odgovornosti Vlade- politikom se bavi ministarstvo za energetiku,
regulacijom se bave nezavisne regulatorne agencije, a operacijama u energetskim uslugama
nezavisne energetske kompanije), definisanje odgovornosti organizacija i koordinacija sa
nacionalnim i međunarodnim kompanijama));
II FAZA: stabilan i efikasan regulatorni okvir (definisanje i usvajanje zakona o energetici

(licence, cene, kontrola usluga), utvrđivanje politike cena (nova tarifna struktura);
III FAZA: restrukturiranje energetskih kompanija (prilagođavanje ponude efektivnoj

tražnji, uz reorganizaciju postojećih kapaciteta, dogradnja prenosne i disiributivne mreže,
implementacija korporatizma i komercijalizacija energetskih kompanija, demonopolizacija);
IV FAZA: povećanje energetske sigurnosti (diversifikacija energetskih izvora, uz

uključivanje obnovljivih izvora energije, diversifikacija uvoznih izvora i puteva energije);
V FAZA: razvoj energetske efikasnosti i ekoloških performansi (uključivanje i

implementacija politike programa racionalne upotrebe energije i zaštite životne sredine);
VI FAZA: tranzicioni izvodi (socijalna zaštita i program, osiguranje kontinuiteta ponude);
VII FAZA: razvoj regionalne kooperacije.
Električna energija je primarni resurs energije u Srbiji, a gorivo za njenu proizvodnju je

ugalj. Srpska proizvodnja, prenos i distribucija električne energije obuhvaćena je
organizaciono poslovanjem Elektroprivrede Srbije, koja je donošenjem Zakona o energetici
2005.godine krenula u proces restrukturiranja i privatizacije.
Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije” je osnovano sa zadatkom da obezbedi kontinuirano

i nesmetano snabdevanje privrede i stanovništva Srbije električnom energijom, i ugljem kao i
racionalno i efikasno korišćenje prirodnih resursa. Osnovano je Odlukom Vlade Republike
Srbije 2005. godine sa 100% u državnom vlasništvu. U svom sastavu EPS ima jedanaest
privrednih društava. Delatnost JP “EPS”su: proizvodnja električne energije, distribucija
53
električne nergije i upravljanje distributivnim sistemom; trgovina električnom energijom;
proizvodnja, prerada i transport uglja; proizvodnja pare i tople vode u kombinovanim
procesima;iskorišćavanje i upotreba vode; trgovina na veliko čvrstim, tečnim i gasovitim
gorivima i sličnim proizvodima metalima i metalnim rudama i ostala trgovina; usluge u
rečnom i jezerskom saobraćaju; istraživanje i razvoj; projektovanje, izgradnja i održavanje
energetskih, rudarskih i drugih objekata; projektovanje, izgradnja, održavanje i eksploatacija
telekomunikacionih objekata i uređaja; inženjering.
Moguća komparativna prednost Srbije je činjenica da je ona jedina zemlja u balkanskom

regionu koja ima ogromne depozite uglja, ali na teritoriji Kosova i Metohije. Ne treba
zaboraviti da se dokazane rezerve uglja su 18,2 mlrd kratkih tona. Preko 95% rezervi je
niskokalorični lignit. Lignit u Kosovskom basenu je boljeg kvaliteta, obzirom da je nisko
sumporan. Godišnja proizvodnja iz dva rudnika na Kosovu činila je četvrtinu ukupne
proizvodnje uglja u Srbiji u prethodnim godinama.
Srpski oficijelni plan je porast cena električne energije i završetak 2x350 MW Kolubara B
elektrane, novog bloka TE Nikola Tesla B3, kao i rehabilitacija elektrana uz pomoć stranih
investitora. Osnovni strateški ciljevi budućeg razvoja energetike tiču se: 1) investiranja u
energetski sektor, i 2) okretanja na veću upotrebu hidroenergije i obnovljivih izvora energije.
EPS je svakako vredan ekonomski resurs kojim Srbija raspolaže i treba biti krajnje oprezan u
bilo kakvim transformacijama. Dokapitalizacija je verovatno bolje rešenje od zaduživanja.
Ali, problem je u tome što niko neće pristati da EPS dokapitalizuje ako će usled niže cene od
realne odmah ući u gubitke na supstanci. Trebalo bi jasno oročiti kojom dinamikom i u kom
periodu će se EPS dovesti do cena koje garantuju profitabilnost i amortizaciju zastarelih
postrojenja. Konsolidovani finansijski izveštaj EPS-a za 2010. godinu pokazuje da su
poslovni prihodi u 2010. u odnosu na 2009. povećani za 17 milijardi dinara, rashodi za 14,3
milijarde dinara, te je poslovni dobitak povećan sa 10,6 na 13,2 milijarde dinara. Smanjivanje
ostalih rashoda uz rast ostalih prihoda uticalo je na smanjivanje gubitaka pre oporezivanja sa
9,5 milijardi dinara u 2009. na 3,4 milijarde dinara u 2010.godini. Posmatranjem analitike
troškova moguće je utvrditi da li je moguće negde i koliko uštedeti? A da li su uštede moguće,
potrebno je detaljno analizirati opravdanost troškova materijala od 41 milijardu dinara u
2010.godini, ostalih poslovnih rashoda od 36,6 milijardi dinara, finansijskih rashoda od 12,6
milijardi dinara koji su gotovo udvostručeni u odnosu na 2009., i ostalih rashoda od 23,6
milijardi dinara. U napomeni 20 uz konsolidovane finansijske izveštaje zalihe, sa stanjem na
dan 31.12.2010. , prikazane su u iznosu od 25,13 milijardi dinara i sadrže zalihe materijala u
iznosu od 10,9 milijardi dinara i zalihe rezervnih delova u iznosu od 11,5 milijardi dinara. Na
osnovu izvršene starosne analize, na zalihe materijala sa umanjenim obrtom se odnosi 1,7
milijardi dinara, a na zalihe rezervnih delova sa umanjenim obrtom 6,6 milijardi dinara.
Preduzeće nije izvršilo detaljne analize koje bi potvrdile kvalitativne karakteristike zaliha
materijala, u cilju utvrđivanja nefunkcionalnih zaliha. Isto tako, preduzeće nije izvršilo
analizu i prepoznavanje strateških rezervnih delova, koje se mogu koristiti samo u vezi sa
nekom nekretninom, postrojenjem i opremom, i očekuje se da će se koristiti duže od jednog
obračunskog perioda. Ovi rezervni delovi smatraju se nekretninama, postrojenjima i opremom
u saglasnosti sa MRS 16 “Nekretnine, postrojenja i oprema”. Cilj ovog Standarda je
54
propisivanje računovodstvenih postupaka za prizvanje i vrednovanje nekretnina, postrojenja i
opreme, kao i propisivanje obelodanjivanja u vezi sa tim sredstvima, kako bi korisnici
finansijskih izveštaja dobili informacije o ulaganjima i promenama ulaganja u navedena
sredstva.27 Standard propisuje:
1. priznavanje nekretnina, postrojenja i opreme

2. početno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme
3. priznavanje naknadnih troškova za nekretnine, postrojenja i opremu
4. naknadno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme
5. obračun amortizacije
6. računovodstveno obuhvatanje nekretnina, postrojenja i opreme
7. povlačenje i otuđenje nekretnina, postrojenja i opreme
8. obelodanjivanja.
Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva koja privredni subjekt poseduje s

ciljem korišćenja u proizvodnji proizvoda ili isporuci roba ili usluga, za iznajmljivanje
drugima ili u administrativne svrhe- sredstva koja su nabavljena i drže se radi prodaje tretiraju
se kao roba, bez obzira što fizički mogu biti u obliku nekretnina, postrojenja i opreme.
Nekretnine, postrojenja i oprema koje je privredni subjekt nabavio i koristio u procesu
poslovanja, a zbog njihove istrošenosti ili iz nekih drugih razloga, želi da proda, do trenutka
prodaje i dalje se tretiraju kao nekretnine, postrojenja i oprema, a ne kao zalihe, s tim što je
njihovo računovodstveno obuhvatanje u delokrugu MSFI 5.
Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva za koja se očekuje da će se koristiti

duže od jedne godine i koja su po svojim fizičkim karakteristikama spremna da budu
korišćena duže od jedne godine.
Trošak nabavke je iznos po kojem se sredstvo vrednuje. Pojavljuje se u obliku nabavne

vrednosti ako je sredstvo kupljeno, ili cene koštanja ako je sredstvo stvoreno u izveštajnom
privrednom subjektu.28
Priznavanje nekretnina, postrojenja i opreme je postupak određivanja da li će se iznosi

ulaganja za nabavku, izgradnju, rekonstrukciju i sl. tretirati kao sredstvo (i prema tome
iskazati u bilansu stanja) i kao koje sredstvo će se tretirati (dugoročno ili obrtno) ili kao
rashod ( i prema tome odmah iskazati u bilansu uspeha). Bitan je pojam troška nabavke- radi
se o iznosu po kojem se sredstvo početno vrednuje. Pojavljuje se u obliku nabavne vrednosti
ako je sredstvo kupljeno, ili cene koštanja ako je sredstvo stvoreno u izveštajnom privrednom
subjektu. Priticanje ekonomskih koristi povezanih sa sredstvom- podrazumeva naknađivanje
izvršenog ulaganja u sredstvo i to korišćenjem sredstva na primer, u procesu poslovanja za
proizvodnju proizvoda ili pružanje usluga koje se prodaju na tržištu ili na primer, prodajom
sredstva. U trenutku nabavke, u poslovnim knjigama sredstvo se početno evidentira i to je
početno vrednovanje sredstava. Knjigovodstvena vrednost je iznos po kojem je neko sredstvo
priznato u bilansu stanja. Pre unošenja u bilans stanja od prethodne knjigovodstvene vrednosti
odbija se njegova ispravka vrednosti(akumulirana amortizacija) i gubitak zbog obezvređenja.
27
Petrović prof.dr. Z., Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. ,str.154
28
Isto, str.155
55
Znači, pošto se dugoročna sredstva koriste više od jedne godine, na datum svakog bilansa
treba im odrediti vrednost po kojoj se priznaju u bilansu stanja, a to znači i vrednost njihovog
trošenja u bilansnoj godini tj. amortizaciju i po potrebi njihovu obezvređenost. U slučaju da se
za naknadno vrednovanje primenjuje model revalizovanja neophodno je utvrditi fer vrednost
sredstva.
Međunarodni računovodstveni standard- MRS 2 primenjuje se na zalihe. Pod zalihama se

podrazumevaju sredstva koja se nabavljaju radi redovne prodaje tokom poslovanja- zalihe
robe i spadaju u obrtna sredstva. Pri svrstavanju nekog sredstva u robu nije presudan njegov
fizički izgled, tj. njegov vek trajanja, to mogu biti zemljište i građevinski objekti koji su
nabavljeni za dalju prodaju (ovi uslovi su propisani MSFI 5). Pod zalihama se podrazumevaju
i sredstva koja redovno nastaju u procesu proizvodnje a koriste se za dalju potrošnju- zalihe
nedovršene proizvodnje (mogu biti u obliku stvari ili nedovršenih usluga), i prodaju tokom
poslovanja- zalihe gotovih proizvoda. Pod zalihama se konačno, podrazumevaju i sredstva u
obliku materijala ili delova zaliha, koja se nabavljaju radi trošenja u procesu proizvodnje ili
pružanju usluga- zalihe materijala, rezervnih delova, ambalaže, auto guma, sitnog inventara.
U konsolidovanom finansijskom izveštaju EPS-a za 2010., obzirom na prirodu evidencija

zaliha materijala i rezervnih delova, nezavisni revizor nije bio u mogućnosti da utvrdi koje se
zalihe mogu klasifikovati kao strateški rezervni delovi, odnosno koje će se koristiti duže od
jednog obračunskog perioda, te shodno tome nije bio u mogućnosti da se uveri u kom je
iznosu potrebno izvršiti dodatnu ispravku vrednosti za nefunkcionalne zalihe kao ni u
eventualne efekte koje bi navedena ispravka mogla da ima na konsolidovane finansijske
izveštaje što je sve bio razlog za osnove za mišljenje sa rezervom.
U 2008.godini, iz konsolidovanog finansijskog izveštaja vidi se, EPS je ostvario rekordan

gubitak od 27 milijardi dinara, a kao razlog tome se navodi niska poslovna efikasnost i
neekonomska cena električne energije. Ipak, tolikom gubitku je doprinelo i prilagođavanje
Međunarodnim računovodstvenim standardima, čime je došlo do promene načina
vrednovanja osnovnih sredstava, stalne imovine EPS-a, što je drastično uvećalo ukupan iznos
amortizacije kao troška.
6.2. Restrukturiranje elektroenergetskog sektora u Srbiji
Da bi se došlo do nivoa razvoja koje razvijene evropske zemlje imaju u domenu energetske
politike neohodna je reorganizacija i restrukturiranje EPS-a.
Restrukturiranje je neophodno da bi se ostvarili ciljevi: a) unapređenja upravljačkih i

finanasijskih performansi nacionalne elektroprivrede, kao i performansi u zaštiti životne
sredine; b) formiranja industrijske strukture koja će omogućiti prenos rizika investiranja i
56
odgovornosti sa Vlade RS na privatni sektor; c) integracije srpske elektroprivrede u
regionalno tržište “električne energije” u skladu sa direktivama EU. 29
Sa osnivanjem regionalnog tržišta električne energije sva proizvodna preduzeća uključujući i

ona odvojena od novoformiranog preduzeća, kao i bilo koji drugi novoizgrađeni proizvodni
kapaciteti biće u mogućnosti da se nadmeću na domaćem i regionalnom tržištu električne
energije.
Biće formirano do pet regionalnih preduzeća za distribuciju spajanjem postojećih jedanaest.

Spajanje preduzeća za distribuciju biće obavljeno uz detaljno razmatranje svih ekonomskih i
poslovnih konsekvenci, a u skladu sa novim zakonom. Formirane kompanije za distribuciju
biće finansijski nezavisne. Mogućnost je data da ova preduzeća u bliskoj budućnosti budu
otvorena za privatne investicije i vlasništvo.
EPS će zadržati svoju imovinu i obaveze koje se odnose na prenos električne energije i
postaće jedino preduzeće za prenos u Srbiji, kao i operator prenosnog sistema i operator
domaćeg tržišta električne energije. EPS će biti organizaciono redukovan i restrukturiran, pa
će moći da posluje prema tržišnim principima sa odvojenim troškovima i prihodnim centrima
u okviru funkcija sistemskog i tržišnog operatora.
Novoformirana regulatorna agencija će izdavati dozvole i regulisati poslovanje nezavisnih i

udruženih kompanija za snabdevanje električnom energijom koje će operisati na veliko, na
tržištu energije.
Novi model restrukturiranja EPS-a biće kompatibilan sa novim direktivama Evropske unije i
baziran je na iskustvima drugih zemalja.30
7. Primena marketinga u energetici
Marketing možemo definisati kao socijalni i upravljački proces kojim pojedinci i grupe
dobijaju šta im je potrebno i šta žele, preko kreiranja i razmene proizvoda i vrednosti sa
drugima.31
U energetici imamo specifičan proizvod, to je energija koja je predmet kupovine i prodaje.

Taj proizvod ima određeni kvalitet. Pod pojmom kvalitet energije obuhvaćene su dve različite
manifestacije kvaliteta: kvalitet robe i kvalitet usluge. Građani su s jedne strane kupci,
tj.potrošači koji kupuju robu od energetskih kompanija. Kvalitet usluga s kojim se tom
29
fakulteta u Beogradu, 2010., str. 351
30
Isto, str.352
31
Kotler F.,Vong V., Sonders J, Armstrong G., Principi marketinga, Mate, Beograd, 2008., str. 6
57
prilikom susreću očigledno će rasti uporedo sa ulaskom novih aktera na tržište energije i
jačanjem konkurencije. Upravo tu vidim mogućnost primene elemenata marketinga.
To se može očekivati i na području kvaliteta robe, što se odnosi na visinu i stabilnost napona,
sastav goriva, neprekidnost napajanja.
Cene energije su kod nas još uvek subvencionisane, tako da ih je teško razmatrati kao tržišnu
kategoriju. Ali, samim procesom restrukturiranja i privatizacije koji su neminovni, ubrzo će
cene to prestati da budu.
Slobodno tržište će pojačati značaj i ulogu marketinga. Sem što je neosporno bitan kvalitet
isporučene energije, biće bitan i način na koji se ta roba plasira tržištu.
Po P. Drakeru cilj poslovanja jeste stvoriti potrošače. Posao marketinga je da utvrdi misiju
firme, proizvode i tržišta i usmeri druge funkcije u zadacima čiji je cilj uslužiti potrošača. U
središtu firme je potrošač i ključni zadatak je privući ga i zadržati ga. Potrošači se privlače
obećanjima a zadržavaju njihovim zadovoljstvom. Marketing uvek naglašava ulogu potrošača
i proizvoda, određivanje cena, promociju i distribuciju. Neće puno vremena proći kada će se
tržište liberalizovati i kada će egzistirati na njemu više distributivnih preduzeća koja će
prodavati el.energiju potrošačima i kada će usled ukidanja monopolske pozicije, početi borba
za svakog potrošača tj.kupca. Pri tome ne treba zaboraviti da uspešno sprovođenje marketinga
zavisi od toga koliko uspešno firma povezuje pet elemenata- programe akcije, strukturu
organizacije, sisteme odlučivanja i nagrađivanja, ljudske potencijale i kulturu firme- u
kompaktan program koji podupire njene strategije. Mnoge snage menjaju svetsku ekonomiju,
uključujući tehnologiju, globalizaciju, ekologiju i druge. Živimo u novom digitalnom dobu
gde marketing se permanentno razvija i prilagođava eksploziji Interneta prilagođavajući se
potrošačima i željama potrošača. Na primer, u elektrodistribuciji u kojoj radim stalno se
unapređuje komunikacija sa kupcima, pa je pre izvesnog vremena uvedena novina da se
obaveštenja tipa duga za struju i razne druge informacije o popustima, isključenjima itd.
besplatno šalju SMS-om, što bi se moglo nazvati vrstom mobilnog marketinga. Takođe,
pristupom internet strani firme dolazi se blagovremeno do bitnih informacija značajnih za
potrošače.
Pošto marketing u svetu sve više dobija dimenziju etičkog marketinga zanimljivo je primeniti
marketing veštine u sasvim izvesnoj i u ovom radu dokazanoj potrebi za održavanjem
energetske efikasnosti i zdrave i održive životne sredine. Povećanje energetske efikasnosti
vodi pre svega do ostvarenja finansijskih ušteda. Vlasti ulažu u politiku za promovisanje
energetske efikasnosti, a povraćaj sredstava od ove “investicije” je zapravo novac koji je
utrošen na energiju. Privredni i privatni potrošači štede tako novac, javni sektor kao potrošač
energije takođe ostvaruje uštede, a proizvođači električne energije su u stanju da zadovolje
potražnju i to bez ulaganja u izgradnju dodatnih proizvodnih kapaciteta. Drugi razlog za
zagovaranje promocije energetske efikasnosti, leži u mogućnosti smanjenja energetske
zavisnosti privrede, između ostalog i racionalnim korišćenjem energije.
Na kraju, može se reći, danas prosvećena kompanija donosi marketinške odluke uzimajući u
obzir želje i dugoročne interese potrošača, zahteve kompanije i dugoročne interese društva.
58
Tako da u energetici, primena marketinga bi, pre svega, trebalo da bude na društveno
odgovoran način.
8. Zaključak
U ovom radu smo ukazali na značaj i aktuelnost izučavanja raznih aspekata proizvodnje i
potrošnje energije, pre svega električne energije i tog uticaja na privredni razvoj. Dalje,
ukazali smo na iznalaženje novih izvora energije, razvoj alternativnih izvora energije,
povećanje energetske efikasnosti.
Energetska efikasnost zapravo podrazumeva smanjenje utrošene el.energije bez narušavanja

komfora, životnog standarda ili ekonomske aktivnosti i može se sprovesti i u proizvodnji i u
potrošnji energije. To se postiže tehnološkim unapređenjima pre svega. Štednja energije
direktno utiče na povećanje profita. Na primer, ako znamo da je za 1 potrošeni kWh potrebno
iskopati dva kilograma uglja (lignita) jasno je zašto je potrebno neprekidno isticati značaj
racionalnog korišćenja el.energije, kako bi se očuvali neobnovljivi resursi i zaštitila životna
sredina.
Energetska revolucija se odvija u svetu s ciljem ublažavanja posledica sve očiglednijih

klimatskih promena, izazvanih najvećim delom emisijama gasova od sagorevanja fosilnih
goriva (ugalj, nafta i prirodni gas) u energetici.
Glavni elementi energetske revolucije su smanjivanje potrošnje energije kroz povećanje

energetske efikasnosti i zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, uz dopunu tzv.
čistih fosilnih goriva- uglja i nuklearne energije.
Od pronalaska parne mašine krajem XVIII veka, kada je započela prva tehnološka revolucija-
industrijska revolucija do dvadesetih godina XX veka, kada započinje druga, informatička
revolucija, kojom u naše doba svet postaje “globalno selo”, naše savremeno doba-početak
XXI veka doba je treće energetske revolucije. Ako ovome dodamo istorijske stalno prisutne
probleme potrebe čoveka za hranom i vodom, problemi budućih generacija se dodatno
usložnjavaju. Vitalnost budućeg sveta, u demografskom smislu, održavaju ekonomski
siromašne ali mnogoljudne zemlje, u razvoju ili nerazvijene, dok visoko razvijene zemlje,
socijalno-demografski određene kao “staračka društva”, gotovo nekontrolisano konzumiraju,
troše i rasipaju energiju koju često na bagatelan način kupuju od tih istih zemalja. Detektujući
ovo stanje kao pitanje opstanka ljudske vrste, savremeni misleći svet izračunao je da bi se
ovako “održivo” stanje u svetu moglo održati ako bi “svet” investirao u program mera zaštite
59
okoline, odnosno kontrolisanja i smanjivanja emisije štetnih gasova u okolinu (prvenstveno
CO2) oko 1% od BDP-a.
Obnovljivi izvori energije (solarna, vetar, hidroenergija, biomasa i dr.) predstavljaju veliki
neiskorišćeni potencijal za pokrivanje energetskih potreba sveta, koji se u novije vreme sve
više realizuju. Ipak u ovoj fazi njihovog razvoja, odnosno implementacije u energetske
sisteme zbog specifičnosti i cene, realno je postaviti ovu energiju u dodatnu u odnosu na
dosada preovlađujuće. Njene prednosti su: prirodni potencijal obnovljivih izvora energije
daleko nadmašuje svetsku potrošnju energije; tehnički potencijal obnovljivih izvora energije
približno je tri puta veći od sveukupne svetske potrošnje energije; ekonomski potencijal
obnovljivih izvora energije stalno raste, proporcionalno s rastom cena fosilnih goriva i
razvojem tehnologija za dobijanje ove vrste energije, pokrivajući sve veći deo aktuelne
potrošnje energije u svetu.
Dok je 1973. godine energija iz fosilnih goriva činila 75% sveukupne potrošnje, 2005. godine
njen udeo je pao na 67%. Preostali deo čini energija iz nuklearnih izvora i obnovljivih izvora.
Stoga se možemo usaglasiti sa sveopštom ocenom da su klimatske promene jedna od
najozbiljnijih pretnji čovečanstvu u XXI veku. Za ublažavanje tih promena i njihovih štetnih
posledica neophodna je globalna energetska revolucija radi smanjenja potrošnje energije
povećanjem energetske efikasnosti i zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije i
nuklearnom energijom. Energetska revolucija koja je počela sedamdesetih godina prošlog
veka obeležiće svet XXI veka, pa tako i našu zemlju.
60
SPISAK KORIŠĆENE I CITIRANE LITERATURE:
1. ABB Corporation Reviw 2000, Zurich Switzerland, 2000.

2. Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Principi tarifnog sistema EPS-a, ENT,Beograd,
1997.
3. Časopis EGE- energetika, gospodarstvo,ekologija,etika, broj 3/2007.
4. Časopis kWh Elektroprivreda Srbije, broj 453
5. From E., Zdravo društvo, Napred Zagreb-Nolit Beograd, 1986.
6. Mandal Š.,Mihailović Milanović Z., Nikolić M., Ekonomika energetike, CID
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2010.
7. Kotler F., Vong V., Sonders Dž., Armstrong G., Principi marketinga, Mate, Beograd,
2008.
8. Petrović prof.dr. Zoran, Računovodstvena regulativa, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2008.
9. Stiglic E.Dž., Ekonomija javnog sektora, CID Ekonomskog fakulteta Univeziteta u
Beogradu, 2008.
10. Vučković A.,Despotović N.,Obradović B. ,Metodologije i tarifni sistemi u
elektroenergetskom sektoru u Srbiji, Beograd, 2010.
11. Zakon o energetici, Službeni glasnik RS”,broj 84/04
Internet izvori:
www.eps.rs
www.ien.org
www.worldbank.org
www.energetika.in.rs/sr
www.ege.hr
www.unesco.de
www.rts.rs
www.srbija.gov.rs
61

Energetika I Održivi Razvoj

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Energetika I Održivi Razvoj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

MASTER STUDIJSKI PROGRAM

ENERGETIKA I ODRŽIVI RAZVOJ

Metodologija društvenog istraživanja: Doc.dr. Saša Kristić

1.1. Predmet istraživanja

Industrijska revolucija donela je modernom čoveku bezbroj koristi i pogodnosti u

1.2. Značaj i aktuelnost istraživanja

Učestvovanje je tkivo društvenog života. Ljudi su oduvek učestvovali u strategijama

Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Članom 74. Ustav propisuje da:

Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina , odgovoran je za zaštitu životne

Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Moram napomenuti da interesovanje za temu energetike i održivog razvoja nalazim u

Danas postoji obilje informacija na temu energetike i održivog razvoja. Energetika u

1.4. Hipoteze istraživanja

- Razvoj energetike je u funkciji rasta privrede,

1.5. Metode istraživanja

1.6. Struktura rada

Kao zaposlena u Elektrodistribuciji, svedok sam da se svake godine početkom zimskog

3. Pojam, uloga i značaj energetike

3.1. Pojam ekonomike energetike

Energetika je oblast privrede koja se bavi istraživanjem, analizom, proizvodnjom, prenosom i

3.2. Oblici, vrste energije i snaga sistema

Šta je u stvari energija?

Toplotna energija je unutrašnja energija molekula, koja zavisi od strukture i termodinamičkog

Energija zvuka je energija mehaničkih talasa u vazduhu.

Energija zračenja je energija koja putuje kosmosom, i to je energija elekromagnetnog

Primarni izvori se dobijaju direktno iz prirode i mogu biti neobnovljivi i obnovljivi.

Primarna i sekundarna energija se zajedničkim imenom nazivaju energija goriva.

3.3. Proizvodnja i potrošnja energije

Rast elekroenergetskih kapaciteta odnosno ulaganje u proizvodnju, prenosnu i distributivnu

3.3.1. Proizvodnja i potrošnja energije u regionu

Komparativnom analizom proizvodnje i potrošnje energije moguće je kompleksno sagledati

Grafikon:7 struktura primarne energetske ponude, %

Zemlje EU su specifične jer ne raspolažu energetskim resursima, pa su se u svojim politikama

Struktura primarne proizvodnje u svetu prema energetskim izvorima ukazuje na okretanje

Zemlje u razvoju bogate su energetskim resursima, koje izvoze energetski siromašnim

Raspolaganje potrebnim, odnosno dovoljnim izvorima energije je bitan uslov ekonomskog

Promene u energetskom sektoru iz 70-ih godina uslovile su da se čovečanstvo sa dužnom

Grafikon 2:8 Indexi svetske potrošnje energije 2006/1965

 Stanje stepena istraženosti energetskog potencijala, stepen razvijenosti prirodnih

Proizvodnja i potrošnja energije u svetu i njihova globalizacija rezultat su:

4. Energetska politika i privredni rast

4.1. Energetska politika i razvoj

Već više od jedne decenije, osnovne smernice svetskog napretka su:

 nivo proizvodne aktivnosti i društvenog standarda;

Saznanje o relativnoj ograničenosti i iscrpljenosti klasičnih energetskih izvora, i sa druge

Zemlja i čovečanstvo se danas nalaze u kritičnoj tački donošenja odluka ekonomske i

4.2. Ekonomija proizvodnje energije

Između tehničke opremljenosti i produktivnosti postoji velika međuzavisnost, ali u energetic

Koncentracija sredstava omogućava višu produktivnost. Ona rezultira iz serije masovne

Praćenje produktivnosti rada u energetskim granama direktno je odgovorna za postizanje

Sl. Raspored potrebnih ulaganja u energetsku produktivnost, godišnje do 2020. godine-

Usluge Transport Domaćinstva Industrija Ukupno

Energetske grane ne mogu poslovati rentabilno ukoliko se ne poštuju principi optimalnog

Faktori ekonomije u energetici su:

In- investicije za novi kapacitet

Ip-investicije za poznati kapacitet

Kn- veličina novog kapaciteta

Kp- veličina poznatog kapaciteta

Veličina investicija zavisna od kapaciteta utvrđuje se po prethodnoj formuli.15

(dolari po času) po MW=($/h)/MW=$/MWh