UNIVERZITET U BEOGRADU

EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

ESEJ

TEMA: TRAŽNJA I VREDNOST KRIPTOVALUTA

MENTOR: STUDENT:
 SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................................................... 1

1. OSNOVNE FUNKCIJE NOVCA ......................................................................................................... 2

2. EVOLUCIJA NOVCA I KRIPTOVALUTE ....................................................................................... 2

3. KRIPTOVALUTE I BITKOIN KAO NAJZNAČAJNIJA ................................................................ 3

4. DETERMINANTE VREDNOSTI BITKOINA KAO SREDSTVO RAZMENE ............................. 4

4.1. BITKOIN KAO ČUVAR VREDNOSTI .................................................................................................... 5

4.2. BITKOIN KAO MERA VREDNOSTI ...................................................................................................... 5
4.3. MONETARNA POLITIKA BITKOINA.................................................................................................... 5

5. BERZE KRIPTOVALUTA ................................................................................................................... 6

6. PROMENA VREDNOST KRIPTOVALUTA ..................................................................................... 7

ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................ 10

LITERATURA ............................................................................................................................................... 11
UVOD

Kraj XX i početak XXI veka je obeležio ubrzan tehnološki napredak koji nije zaobišao
nijednu privrednu granu i gotovo da nema domaćinstva koje nije doživelo makar neku manju
promenu. Isto važi i za novac, mada su promene u ovoj sferi došle nešto kasnije. Javljaju se
platne kartice, zatim e-bank i m-bank usluge. To su samo instrumenti za olakšavanje
upotrebe elektronskog novca koji postoji nekoliko decenija. Dalji tehnološki razvoj je
omogućio potpuno novu generaciju digitalnog novca u vidu kriptovaluta koje su se za
relativno kratko vreme pokazale kao veoma korisne, i kao takve su se postavile kao naslednik
starog elektronskog novca.

Ideja o jednoj međunarodnoj valuti – nezavisnoj od centralnih banaka i dizajniranoj za

globalizovanu ekonomiju – godinama zaokuplja ekonomiste, menadžere, kompjuterske
eksperte, trgovce i investitore. Idealna valuta treba da obezbedi anonimnost svojim
vlasnicima, zaštitu od inflacije i bezbednost od krađe i prevare. Te ideje su dovele do
koncepta kriptovalute, omogućujući Internet upotrebu koncepta gotovine ili gotovniskog
ekvivalenta. Bitkoin poslednji i najpopularniji ishod raznih pokušaja da se stvori praktična
kriptovaluta, prvi put se pojavio 2009. godine, sa početnom serijom od 2.625.000 jedinica.

Digitalna ekonomija i razvoj Internet transakcija su nametnuli mnoga ograničenja

tradicionalnim valutama i berzanskim sistemima u bezgraničnom, elektronskom svetu.
Postojeća ograničenja podrazumevaju visoke troškove, vremenske zastoje i bezbednosne
rizike. Ta ograničenja su posebno izražena kada transakcije uključuju stranke iz celog sveta,
različite valute i kompleksne proizvode.

U ovom radu ćemo analizirati razvoj kriptovaluta, tržišta i trgovanja. Takođe ćemo
analizirati promenu vrednosti kriptovaluta u proteklom periodu, i faktore koji su uticali na
oscilaciju vrednosti kriptovaluta. Osvrnućemo se na ograničenja kod korišćenja kriptovaluta,
mesto i ulogu kriptovaluta u odnosu na tradicionalan novac, što determiniše samu vrednosti
kriptovaluta.

-1-
 1. Osnovne funkcije novca

Novac kao sredstvo razmene. Novac služi kao posrednik između proizvoda ili usluga
kojima ljudi žele da trguju pri čemu se vremenski i prostorno odvajaju proizvod ili usluga
kojima ljudi žele da trguju i ukida međusobna vremensko-prostorna zavisnost. Dobro
sredstvo razmene ima nekoliko kvaliteta: trajnost (novac ne menja svojstva tokom vremena),
prenosivost (lako se prenosi), deljivost (deljiv na dovoljno sitne delove da može bilo koja
količina nečega da se plati tim novcem), fungibilnost (jedinice novca izgledaju jednako i
međusobno su zamenljive), nemogućnost falsifikovanja (otporan na falsifikovanje).

Novac kao mera vrednosti. U njoj novac predstavlja standardnu meru vrednosti robe,
usluga, ekonomskih aktivnosti, imovine i obaveza. Ova uloga novca nam omogućava
upoređivanje vrednosti, rezultata i veličina. Kako je svaka roba rezultat određene količine
ljudskog rada, postoji element uporedivosti i samerljivosti.

Novac kao blago (čuvar vrednosti). Novac ovde predstavlja mehanizam kojim se vrednost
može sačuvati i povratiti u budućnosti uz određeni stepen predvidivosti buduće vrednosti.
Skladištenje i očuvanje vrednosti nije funkcija isključivo valuta, već imovine uopšte (zlato,
dijamanti, srebro, rezervne valute, obveznice, akcije, nekretnine itd.).

2. Evolucija novca i kriptovalute

Trampa je jednostavno i direktno trgovanje robe ili usluga, bez posrednika. Trampa je
dominirala na malim lokalnim seoskim tržištima i u plemenima.

Primitivni novac je bio jedina forma novca do početka upotrebe novčića u 7. veku pre nove
ere. On predstavlja nadgradnju na sistem trampe jer su neki predmeti i namirnice postali
opšte prihvaćeni kao vredni i lako zamenjivi za bilo šta drugo.

Metalni novac kao moderne kovanice se prvobitno javlja u drevnoj Kini ili Grčkoj, u
zavisnosti od metodologije poimanja prelaska iz primitivnog novca u moderne kovanice.

Papirni novac je korišćen još od 11. veka u Kini, ali je prvu javnu i masovnu upotrebu u
zapadnom svetu dobio nakon osnivanja prve javne banke u Amsterdamu 1609. godine.
Banka u Amsterdamu je prva prihvatala lokalne, strane i oštećene kovanice i vrednovala ih
po postavljenim standardima, te davala kredite u vidu računa u zajedničkoj vrednosti
(bankarskom novcu) i izdavala priznanice.

-2-
Nacionalne valute. Banka Engleske, osnovana 1694. godine postala je preteča svih
savremenih centralnih banaka i vekovima je bila najvažnija Centralna banka sveta, pogotovo
tokom perioda kada je funta bila rezervna svetska valuta. Do 20. veka, američki dolar (USD)
zamenio je funtu (GBP) kao najvažnija rezervna svetska valuta i posledično su Federalne
Rezerve postale ključna centralna banka na svetu. Danas je američki dolar 100% dekretna
valuta bez potpore u bilo kojoj robi, i njime upravljaju Federalne Rezerve, Centralna banka
SAD, finansijska institucija u privatnom vlasništvu.

Uz razvoj interneta nastao je veliki broj privatnih valuta. Većinom postoje da bi se izbegli
efekti inflacije (vezivanjem za određenu robu), da bi se ubrzao protok novca, da bi se olakšao
pristup i trgovina itd. Pre Bitkoina, privatne valute su imale centralnog izdavača čime je
vrednost upotrebe ograničena na određeni geografski region ili internet okruženje.
Centralizacija je takođe učinila privatne valute izloženijim regulatornim pritiscima. Primeri
su krediti za Fejsbuk, Linden dolari za upotrebu u igrici “Drugi život”, pa čak i “Dizni
novčići” koji se mogu zameniti u standardne valute. Servisi koji su pokušali da stvore valute,
čija vrednost je pokrivena robom kao što su “Liberty Reserve” i “eGold”, naleteli su na
ozbiljne regulatorne poteškoće koje su dovele do ukidanja valute ili čak i kriminalnih optužbi
za izdavače ovih valute.1

Kriptovaluta je sredstvo razmene koje koristi kriptografiju za sigurnost transakcija i

kontrolisanje stvaranja dodatnih jedinica valute. Smatra se podvrstom alternativnih valuta,
preciznije digitalnih valuta. Ono što je kod kriptovaluta posebno zanimljivo je da njih niti
izdaje niti kontroliše centralna banka niti bilo koja druga institucija. Kriptovalute uglavnom
kreiraju njihovi korisnici kroz proces koji je poznat kao "rudarenje". Bitkoin je postao prva
decentralizovana kriptovaluta u 2009. godini. Od tada su se pojavile brojne kriptovalute,
podatak iz decembra 2018.god. pokazuje da se na berzama trguje sa preko 1600 kriptovaluta.

3. Kriptovalute i bitkoin kao najznačajnija

Bitkoin (eng. Bitcoin) je digitalna imovina i platni sistem koji je predstavio anonimni
programer pod pseudonimom Satoši Nakamoto. Prvi put se kao ideja pojavljuje 31. oktobra
2008.god., a kao otvoreni softver se pojavio u januaru 2009.god., kad je i počela emisija
bitkoina. U pitanju je decentralizovana, distribuirana „peer-to-peer“ mreža koja funkcioniše

1
Popper, N., Warning Signs About Another Giant Bitkoin Exchange, članak objavljen 21.11.2017.,
https://www.nytimes.com/2017/11/21/technology/Bitkoin-bitfinextether.html, (26.05.2019)

-3-
pomoću kompleksnog algoritma, i valuta koju ta mreža koristi. Transakcije su verifikovane
pomoću mrežnih čvorova i zapisane su u glavnu knjigu transakcija koja se zove blokčejn
(eng. Blockchain).

Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta i ujedno najveća kriptovaluta po totalnoj

tržišnoj vrednosti. Novi bitkoini su nagrada za obradu transakcija korisnicima uključenim u
aktivnosti održavanja bitkoin mreže (proces poznat kao rudarenje). Bitkoini se osim
rudarenjem mogu kupiti novcem na za to predviđenim berzama i menjačnicama ili se mogu
dobiti u zamenu za robu i usluge. Bitkoin se uz neznatnu naknadu može poslati digitalnim
putem pomoću softvera poznatog kao “novčanik” (wallet) koji se može nalaziti na računaru,
mobilnom uređaju ili internetu.

Bitkoin je privatna decentralizovana digitalna kriptovaluta. Osnovne karakteristike su da je

to:2

 Privatna - ne izdaje je nijedna institucija.

 Decentralizovana - ne postoji centralizovani izdavač i jedinice valute se

decentralizovano dodeljuju putem algoritma.

 Digitalna - potpuno elektronska valuta, bez neophodne fizičke manifestacije ni

vezivanja za određenu robu.

 Kriptovaluta - kriptografija se koristi za verifikaciju transakcija i kontrolu generisanja

novih jedinica valute.

4. Determinante vrednosti bitkoina kao sredstvo razmene

Bitkoin poseduje mnoge osobine koje bi trebalo da poseduje dobro sredstvo razmene:3

a) Visoka izdržljivost - ne postoji način da se bitkoin degradira obzirom da je reč o kodu

i da je ceo blokčejn sačuvan na brojim računarima širom sveta.

b) Lako prenosiv - bitkoin se može preneti bez posrednika širom sveta sa obaveštenjem
u roku od nekoliko sekundi, inicijalnom potvrdom u roku od deset minuta i

2
All Currencies/CryptoCurrency Market Capitalizations, https://coinmarketcap.com/all/views/all/,
(26.05.2019)
3
Bitfinex'ed (blog), The Mystery of The Bitfinex/Tether bank, and why this is suspicious, ,
https://medium.com/@bitfinexed/the-mystery-of-the-bitfinex-tether-bank-and-why-this-is suspicious-
a8a6407a1241, (27.05.2019)

-4-
 nepovratnošću transakcije u roku od sat vremena. Bitkoin se može preneti na bilo
koju tačku planete samo uz pomoć digitalnog zapisa ili zapamćene šifre.

c) Visok stepen jednakosti - bitkoin protokol tretira na isti način svaku jedinicu i
podjedinicu.

d) Visok stepen deljivosti - svaki bitkoin se može podeliti na 100 miliona jedinica koje
se zovu Satoši.

e) Visoka otpornost na falsifikovanje - još uvek nije probijena kriptografija javnog i

privatnog ključa koja je osnova sigurnosti bitkoina.

4.1. Bitkoin kao čuvar vrednosti

Bitkoin se do danas pokazao kao odličan čuvar vrednosti. Obzirom da je ponuda bitkoina
predvidiva i bazirana na matematičkoj formuli, potražnja je faktor koji formira cenu, a
očekuje se povećanje potražnje svakom daljom implementacijom bitkoina i tehnologije na
kojoj je baziran. Ipak, treba imati u vidu da je bitkoin još uvek mlad i da treba da preživi test
vremena da bi se zaista nametnuo kao dobar i pouzdan čuvar vrednosti.

4.2. Bitkoin kao mera vrednosti

Očekuje se da u budućnosti bolja regulacija ekonomskih okvira u kojima bitkoin postoji

(regulacija berzi, menjačnica, biznisa, statusa bitkoina kao valute) pozitivno uticati i na
stabilnost cene samog bitkoina.

4.3. Monetarna politika bitkoina

a) Ponuda bitkoina je regulisana protokolom i ograničava broj bitkoina na konačnih

21,000,000. Bitkoini se dodeljuju sve sporije i sporije. Otprilike svake 4 godine
prepolovljava se broj bitkoina koji se proizvedu u svakom bloku. Usled prepolovljavanja
nagrade po bloku skoro svi bitkoini će biti izrudareni već 2030. godine.4

b) Transparentna monetarna politika bitkoina je određena algoritmom za pravljenje

bitkoina koji je otvoreni kod i samim time je dostupan na proveru svakome.

4
Leising, M., There’s an $814 Million Mystery Near the Heart of the Biggest Bitkoin Exchange, članak
objaljen 05.12.2017., https://www.bloomberg.com/news/articles/2017-12-05/mystery-shrouds-tether-and-its-
links-to-biggest-Bitkoin-exchange, (27.05.2019.)

-5-
c) Bitkoin je vođen konsenzusom jer svaki korisnik zauzima svoj stav o svakom
ponuđenom rešenju ili promeni u sistemu. Takođe, svaki učesnik može da stvori mrežu po
svojim pravilima, ali je ključno za svaku promenu da bude prihvaćena od većine učesnika u
sistemu (pravilo 51%). Trenutno se kompletan bitkoin protokol nalazi na preko 10.000
računara što obezbeđuje pravičnost odluke o bilo kakvoj promeni u sistemu.

5. Berze kriptovaluta

Berze kriptovaluta predstavljaju specijalizovane platforme na kojima se trguje

kriptovalutama. Na ovakvim servisima moguće je menjati različite kriptovalute jedne za
druge, a često i za dolare i druge nacionalne valute. Cilj berzi je da omoguće korisnicima
jednostavnu i laku razmenu kriptovaluta za novac ili razmenu jedne kriptovalute za drugu.
Prva berza koja je omogućila trgovanje kriptovalutama bila je japanska berza MtGox. MtGox
je nastao još 2006. godine, prvobitno je to bila „onlajn“ platforma namenjena igračima
društvenih igara.

U julu 2010. godine, samo dva meseca nakon što je bitkoin prvi put upotrebljen za plaćanje
(“Bitcoin Pizza Day”), MtGox je lansirao platformu za trgovinu bitkoinima. U momentu u
kom se pojavila, ova berza je ljudima ponudila nešto potpuno novo - mogućnost da iz svog
doma, uz nekoliko klikova na svom računaru kupe ili prodaju bitkoine bilo kome.

U godinama koje su usledile ispostavilo se da je ova berza ostaviti ogroman uticaj kako na
cenu bitkoina tako i na trgovinu kriptovalutama. Procenjuje se da se tokom 2013-te i
početkom 2014-te godine čak 70% celokupne svetske trgovine bitkoinima odvijalo na ovoj
berzi. Godine 2014-te se dešava veliki hakerski napad, nakon čega mnogi korisnici MtGox-a
ostaju bez velikog dela svojih bitkoina. Ovo je značajno uticalo i na cenu bitkoina, koja je
jako brzo pala sa preko 1.200 dolara na nešto više od 200 dolara.5

Ono što berze kriptovaluta razlikuje od klasičnih berzi je pre svega labaviji regulatorni okvir,
što prouzrokuje i veći rizik, ali i značajno veće oscilacije cena i mogućnosti za ostvarivanje
enormnog profita. Prilikom trgovanja na berzi jako je bitno voditi računa i o uslovima
korišćenja kao i o pravnoj regulativi, kako u zemlji onoga ko ulaže novac na berzu, tako i u
zemlji u kojoj je sedište određene berze. Ovim se sprečavaju pravni problemi koji mogu

5
Bitfinex'ed (blog), The Mystery of The Bitfinex/Tether bank, and why this is suspicious, ,
https://medium.com/@bitfinexed/the-mystery-of-the-bitfinex-tether-bank-and-why-this-is suspicious-
a8a6407a1241, (27.05.2019)

-6-
nastati prilikom podizanja novca sa berze. Situaciju ovde malo komplikuje to što je trgovina
kriptovaluta u mnogim zemljama potpuno neregulisana, ali se to polako menja.

Trgovanje kriptovalutama je oblast koja se sve više razvija. Dnevni obim trgovanja često
prelazi 10 milijardi dolara, a broj novih korisnika koji se dnevno registruje na berzama se
meri desetinama, pa i stotinama hiljada. Značajan broj trgovaca sa nekih drugih platformi ili
iz drugih sistema poput trgovanja plemenitim metalima, indeksima i obveznicama se
vremenom prebacio na trgovanje kriptovalutama jer su potencijalni profiti veći. Razvijeni su
i specijalizovani alati koji korisnicima olakšavaju praćenje različitih berzi, stanja i trendova
kretanja cena na njima. Predviđa se da će uz napredak regulative oko cele oblasti porasti i
broj krupnih investitora koji će ući na tržište kriptovaluta, a koji ga sad izbegavaju baš zbog
pravne nesigurnosti.

6. Promena vrednost kriptovaluta

Značajan razvoj Bitkoina počinje 2011. godine, kada je zabeležen prvi porast vrednosti na
oko 30 dolara. Tokom faze ekspanzije, u vreme kiparske finansijske krize u 2013.godine
vrednost Bitkoina je premašila 250 dolara. Tokom ovog perioda, broj korisnika i broj
transakcija su se ubrzano povećavali i stvorene su prve online berze. Sve više kompanija
počelo je da prihvata Bitkoin kao sredstvo plaćanja, a kada ga je prihvatio jedan od najvećih
kineskih divova igara na internetu, došlo je do naglog porasta vrednosti bitkoina.

U Kini je otvorena je prva Bitkoin berza, koja je postala popularnija i od japanske Mt.Gox i
evropske Bintampa. U istom periodu u Kanadi je postavljen prvi Bitkoin bankomat. U
novembru 2013. bitkoin je prepoznat kao legitimno sredstvo plaćanja u SAD, što je dovelo
do porasta vrednosti ove valute na 1.099 dolara.

Činilo se da je bitkoin na putu da postane globalna zamena valutama kojima upravljaju

monetarne vlasti. Smatralo se da će bitkoin kao kriptovaluta koji nije pod uticajem institucije
biti sigurno utočište za čuvanje novčane vrednosti jer neće biti podložno inflaciji.6

Programiranim tempom rasta Bitkoina u opticaju određeno je da maksimalna količina

emitovanih Bitkoin-a ne pređe 21.000.000 Bitkoin-a. Primena ovako programirane stope

6
EBA warns consumers on virtual currencies - View press release - European Banking
Authority,https://www.eba.europa.eu/-/eba-warns-consumers-on-virtual-currencies, (26.05.2019)

-7-
ograničenog i usporenog monetarnog rasta za posledicu može imati rast tražnje za ovom
valutom.

Prema nekim shvatanjima7, upravo je ekspanzivna monetarna politika centralnih banka

nakon 2008.godine, sa ciljem ublažavanja negativnih efekata krize i strah od inflacije, jedan
od najvažnijih faktora koji su uticali na veliku tražnju za bitkoin valutom.

Grafik 1. Ponuda Bitkoina u vremenu

Takva očekivanja stvorila su utisak da će bitkoini u budućnosti postati sve važniji i postati
generator rastuće potražnje i rastućih cena. Tome treba dodati i spekulativne nade dela
neiskusnih investitora koji, vođeni medijskim inforamcijama, smatraju ulaganje u Bitkoin
kao dobru investicionu priliku. Rast je zaustavljen odlukom Centralne kineske banke u
decembru 2013. godine koja zabranjuje upotrebu bitkoina u svim kineskim finansijskim
institucijama. Kineska odluka je bila uzrok, ili okidač, koji je izazvao oštar pad Bitkoin
vrednosti.

Postizanjem maksimalne cene od 1.099 dolara nije se video kraj rastu Bitkoina kao
kriptovalute. To je vreme kada javnost, privučena pažnjom medija, kupuje Bitkoin, koji
ulaskom novog kapitala još više povećava vrednost. Ali ubrzo posle toga, vrednost pada, što,
uz manje oscilacije, nastavlja da traje u dužem periodu.

7
Bitfinex'ed (blog), The Mystery of The Bitfinex/Tether bank, and why this is suspicious, ,
https://medium.com/@bitfinexed/the-mystery-of-the-bitfinex-tether-bank-and-why-this-is suspicious-
a8a6407a1241, (27.05.2019)

-8-
Početkom februara 2014. zabranjen je jedan od najpoznatijih Bitkoin centara MtGox zbog
navodnih tehničkih problema. Nekoliko nedelja kasnije, objavljeno je da je upad hakera u
sistem uzrokovao gubitak 850.000 bitkoina, koji su tada vredeli oko 473 miliona dolara.
Korisnici berze nisu verovali u obrazloženje i pokrenuli su tužbu protiv berze koja je objavila
stečaj i prestala s radom.

Grafik 2. Stopa monetarnog rasta Bitkoin valute

U 2016. godini, bitkoin je imao vrednost više od 100 dolara, da bi zatvorio godinu sa mnogo
većom skokom vrednosti od ostalih valuta. Dana 31.8.2016. udeo bitkoina u tržišnoj
kapitalizaciji iznosio je 81%, dok je na dan 31.03.2017. udeo je bio 67%. Nakon pada u
avgustu 2017. godine, koji je generisao Bitkoin Cash, je postojala trka između ove dve
kriptovalute.

Bitkoin Cash je doživio je dramatičan rast i skočio sa 600 dolara na rekordnih 2.500 dolara.
Iako je cena nakon ovog rekorda pala za skoro 50%, iznenađujuće je da je narasla na takav
nivo u tako kratkom vremenu. U decembru 2017. došlo je do galopirajućeg porasta vrednosti
kriptovaluta Bitkoin-a, i po prvi put u istoriji prešla je $17,000. Postoje pojedinci koji mogu
sa svojom kupovnom moći uticali na povećanje cena kriptovalutavalute. Kada bi se stvorila
dovoljna tražnja, ovi pojedinci su prodali kriptovalute, čime bi stekli profit, a cena valute se
iznenada smanjila. U 2018. se vrednosti bitkoina kreće oko 5.000 – 7.000 dolara. Vrednosti
bitkoina na dan 27.05.2019. iznosi 8.800 dolara.

-9-
ZAKLJUČAK

Pojavom Bitcoin-a, internet je konačno dobio svoju valutu - kriptovalutu, koja briše razlike
između država otvaranjem još većeg prostora digitalnoj ekonomiji. Web-bazirano rešenje
može se implementirati u samo nekoliko minuta, instaliranjem jednostavnog koda ili
objavljivanjem vlastite Bitkoin adrese. Bitcoin se može koristiti kao alat za naplatu koji
korisnike lišava uobičajenih problema sa karticama, bankama i povezanim, velikim
troškovima. U novoj digitalnoj ekonomiji svako može postati banka, otvoriti račun, prebaciti
novac. Zarađivanje novca u Bitkoin ekonomiji može se postići oscilacijom valute, na isti
način kao i na Forex tržištu. Na internetu danas postoji veliki broj berzi koje nude kupovinu i
prodaju bitcoina.

Kriptovalute su u suštini nova generacija digitalnog novca koje su zasnovane na najnovijoj

tehnologiji koja se zove eng. Blockchain. Upravo ih ta tehnologija čini toliko inovativnim jer
omogućava brze, gotovo trenutne transakcije bez provizije, koje su znatno sigurnije od
standardnih transakcija i mogu se obaviti bez obzira da li se radi o domaćim ili inostranim
transakcijama. Ono što je karakteristično za sve kriptovalute je da njih ne izdaje nijedna
vlada ili centralna banka i ne spadaju pod njihovu kontrolu. Takođe, njihov broj je ograničen
i ne mogu se beskonačno proizvoditi. Njihovu vrednost danas uglavnom određuje ponuda i
potražnja na tržištu. Samim tim su mnogo prihvatljivije za korisnike, jer svi žele brzu i
kvalitetnu uslugu, pogotovo ako je povoljnija sa manjim troškovima od tradicionalnih
rešenja.

U radu su sagledani faktori koji su uticali na oscilaciju vrednosti kriptovaluta i bitkoina kao
najznačajnije kriptovalute. Analizirani su institucionalni okviri – berze kriptovaluta na
kojima se javlja ponuda i tražnja za kriptovalutama, kao i njihovi trendovi razvoja.

-10-
LITERATURA

1. Leising, M., There’s an $814 Million Mystery Near the Heart of the Biggest Bitkoin
Exchange, članak objaljen 05.12.2017., https://www.bloomberg.com/news/articles/2017-
12-05/mystery-shrouds-tether-and-its-links-to-biggest-Bitkoin-exchange, (27.05.2019.)

2. Popper, N., Warning Signs About Another Giant Bitkoin Exchange, članak objavljen
21.11.2017., https://www.nytimes.com/2017/11/21/technology/Bitkoin-
bitfinextether.html, (26.05.2019)

3. All Currencies/CryptoCurrency Market Capitalizations,

https://coinmarketcap.com/all/views/all/, (26.05.2019)

4. Bitfinex'ed (blog), The Mystery of The Bitfinex/Tether bank, and why this is suspicious,
https://medium.com/@bitfinexed/the-mystery-of-the-bitfinex-tether-bank-and-why-this-is
suspicious-a8a6407a1241, (27.05.2019)

5. EBA warns consumers on virtual currencies - View press release - European Banking
Authority,https://www.eba.europa.eu/-/eba-warns-consumers-on-virtual-currencies,
(26.05.2019)

-11-