Превод

Вртић је најпознатија образовна институција, која помаже породици у едукацији

деце предшколског узраста и додатака. Они промовишу дечју моторику, језик и
комуникацију, креативност, перцепцију и оријентацију, доприносе концентрацији и
размишљању као и вештинама памћења, мотивација приликом учења, социјалног
понашања, врше промоције здравља, рада са родитељима и веронауке у вртићима, где је
црква је. Централни простор заузимају комуникацијске вештина као образовни циљ у
вртићу који представља лингвистички чин, који обухвата поред језичких карактеристика и
друштвених, емоционалних и когнитивне способности.

Циљеви које треба постићи образовање језика посредством институције вртића могу
се формулисати на следећи начин: дете треба да може да комуницира са познатим људима,
како би се и они сами разумели и сами схватали, дете мора да разуме шта значе
изражавања интереса код друге деце и да вербализује сопствене интересе, дете мора да
прати приче и развија сопствене интересе као и своје приче, дете мора да разуме
објашњења и догађаје из спољашњег света подсредством језика, дете мора да разуме
језички формулисана правила које намеће сам живот и да постане способно да детектује
догађаје из психолошког и друштвеног света.

С обзиром на институцију, образовање деце везано за ову област у раном детињству

језика се може наћи у литератури, при различитим условима. Садашњи рад васпитача се
фокусира на подршку развоја језичке способностим у свим узрастима код детета, односно
код првог, другог и страног језика / , као и код институција у којима је присутна
вишејезичност.

Интеркултурно учење језика у контексту интеркултуралног образовања

Образовање и учење интеркултуралног језика, налази своје порекло у двојезичности

и вишејезичности, с обзиром на аспект језичког значаја који представља више концепт
културе у генералној дебати о интеркултуралном образовању. Такво потврђивање
важности језичке компоненте је оспоравано од стране појединих аутора, међутим, оно је
потпуно оправдано, јер је функција двојезичности и вишејезичности у контексту
интеркултуралног приступа очигледна. Интеркултурално образовање језика се заснива код
детета и на ситуацијама које треба такође да буду интегрисане у свакодневном животу
вртића и укључене у све процесе формирања области образовних принципа.

Веома важно циљ приликом образовања интеркултуралног језика у институцијама

предшколског образовања до сада нје контролисао формирање немачког језика, али јесте
образовање индивидуалне двојезичности и вишејезичности, као и на социјалне
вишејезичности. Уважавање језичке разноврсности у вртићу треба да се огледа не само у
пасивној толеранцији свих језика, већ и у активној дискусији ових језика. У пракси се та
основна претпоставка може остварити на различитим начинима: прихватањем
функционалности и свесном уграђивању других матерњих језика пре немачког у
свакодневном животу у вртићу кроз директне задатке учитеља немачких и других
матерњих језика код потпуног двојезичног или мултијезичког образовања.

Поједини аутори наглашавају да даље треба да постоји стратегија за решавање

проблематичних ситуација у којима је "пропорција матерњег језика немачког код деце
толико ниска да су природни немачки контакти ретки и да се морају предузети мере за
јачање немачког језика. Они наглашавају да би објекти за дневни боравак за децу посебно
подстицали децу у таквим тешким ситуацијама у друштву, јер они чине "базу посла
социјалне кохезије. Интеркултурално образовање језика, које се бави једнакошћу свих
језика које су прописали васпитачи који су вољни да размисле о својим вредностима,
нормама, стереотипима и предрасудама воде преиспитивању и захтевању надлежног
руковања језиком. Према овом концепту васпитач би требало да :

(А) се са својим културним, верским и традиционалним коренима бави и буде

спреман да одражава своје мишљење, интересе и осећаје и одржава свој надзор,

(Б) да се бави сопственом језичком социјализацијом, односно, да размисли шта су

позитивне и негативне стране његовом матерњг језика, говора, гласа и полета при учењу
деце страном језика,

(Ц) да научи децу дастекну солидно знање о усвајање језика,

2
 (Д) да препозна значај образовања и промоције првог говорног језика као основе за
други језика, односно, да се бави темама као што су развој идентитета и матерњег језика,
језика као структура породице, вредности или непоштовања језика, као и да поштује
јединственост сваког детета,

(Е) да узме у обзир захтев о одржавању образовног стандарда и љубави према деци
која треба да се карактерише и коришћењем одговарајућих језичких опција које
омогућавају језику да може да се развија,

(Ф) да буде свестан да је образовање језика део општег образовног система и да сва
деца имају користи од њега,

(Г) да се користи свим постојећим језичким средствима у вртићу, односно да пружа

подршку при учењу језика, асистентима, родитељима, гостима, тумачима,

(Х) узети у обзир различите образовне политике око језика.

Један од основних задатака приликом интеркултуралног образовања језика је да се с

тога поштује третман вишејезичности у вртићу, чији је циљ Рајх дефинисао као "усвајање
отвореног и прихватљивог однос према другим језицима и њиховим повезаним
културама", као и јачање појединих језичких способности код деце. С обзиром на горе
наведени распон задатака које треба испунити васпитач у смислу интеркултуралног
образовања језика, поставља се питање како би требало да васпитачи концептуално
планирају свој рад, како би испунили ове обавезе.

Мултирелигијско образовање језика као питање које прожима вртић

У већини наставних планова језик се означава и као квалификује као област која
формира своју сопствену зону, као онај који је у складу са свим што није у првом реду
области језика везано за предшколски рад. Језичко бразовања наиме, спаја се са другим
областима као што су етика, здравља, наука или уметности, организације, групе или круга
разговора или оних који једноставно прате језик. Детаљне описе ових области је тешко
експлицитно појаснити кроз задатке у вези са језиком, које им омогућавају важан корак у

3
поимању језичког образовања. Интеркултурно образовање језика треба схватити не само
као питање које прожима вртић, већ и као нешто што доживљава и подржава цели
васпитачки тим.

Инклузија у вртићима свакодневном животу и рад у малим групама

Један посебно препоручљив облик образовања интеркултуралног језика у вртићу је

интеграција планираних и спонтаних могућности обуке говора у свакодневници вртића,
што омогућава да се стекне језик у природним и контекстуалним ситуацијама. Поред тога,
рано учење језика се може додатно пре усвојити у малој групи, приликом конкретног рада
код неке деце у исто време. Величина групе треба да буде оптимална и између четири и
шест детета. Таква постава групе није сувише мала, тако да нема вршења притиска при
говору на поједину децу и комуникација није монотона, а није ни превелика, што се ради
због тога да нека деца не морају да чекају предуго да се изјасне. Таква мала група у којој
деца могу да се налазе без посебних потребама може бити, "благослов" за стидљиву децу
којој је лакше да се изрази, када број слушалаца није превелик. У другим ситуацијама се,
међутим, не препоручује величине група од само два или три детета.

Лингвистички састав таквих малих група може да се организује на различите

начине. Ако и има потребе да се ради са децом при сарађивању треба водити рачуна да је
тешко да се деца прилагоде управљањем различитим језичким нивоима и потребама, али
све то има позитиван ефекат на усвајање језика код деце, јер она сама стимулишу једно
друго језички. Ако се, међутим, формира хомогена група деце, то је једноставније да се
усвоји оно што је предвиђено, међутим, то може бити неповољна за групу деце са
посебним потребама и радом са њима. Имајући у виду ове околности, чини се разумним да
се формирају облици зтанспортне нужде код обе хетерогене групе и угрожене деце деце са
посебним потребама, где сама деца дају једно другом стимулансе, него што то може да се
ради у језички хомогеној групи чији програм мора да буде прилагођен развоју језика код
деце.

4
 Рад у малој групи треба да се одвија између 20 и 40 минута, у зависности од
делатности. За то је потребно да деца буду концентрисанија и смиренија док су тамо тамо,
и да се презентовањем наставног плана деци објашњења понуде на начин који им је
највише разумљив. Препоручено време доласка је ујутру када нису сва деца тамо, тако да
је доступно више времена за рад у малим групама. Подршка језичког развоја се најбоље
пружа уколико се одржава сваки дан, ако је могуће. Међутим, ако због личних разлога
ово није могуће, наставна јединица треба да се одржи барем три пута недељно,
препоручује Рајх.

Признавање двојезичности и вишејезичности као основ образовања

интеркултуралног језика

Фокус овог рада је на проучавању индивидуалне двојезичности и вишејезичности,

поједине деце и вишејезичности друштвене установе, односно ситуацијњ у којој многи
матерњи језик преносе деци од куће до вртића. Пракса показује да се често више од десет
различитих језика говори у вртићу у групи у немачким вртићима и у неким групама, где
постоји бар једно дете које не говори немачки као матерњи језик. Међутим, васпитачи
често говоре само немачки.

Остали језици су често први говори свих осталих који их уче. Ова ситуација
представља посебан изазов за спровођење признавање вишејезичности у вртићу, што је
један од основних задатака интеркултуралног образовања језика. Ипак, постоје бројни
начини поштовања језичке разноврсности у вртићу, чак и када њиме управља само
једнојезички немачки говорни наставни кадар.

Сарадња са школом

Основни циљ јесте сигурати трајност учења раног језика, јер је на тај начин његова
ефикасност загарантована, она се мора одвијати дужи временски период. Гоглин се ослања
на резултате више студија из САД и из Канаде треба према којима деца са проведеним
временом од око једне до шест година од мигранта и матерњег језила усвојила језик у
близини.
5
 Севинтз процењује да је време потребно да се развију вештине конверзације
способне период од две до пет година, а да је за развој посебног језика и учења у школи
потребно од око четири до седам година. Резултати студије приказују да је након годину
дана достигло само око 2% деце ниво језика чији матерњи језик има исти ниво као
монолингвални, након две године, 20% након четири године, 68,5% и 92,1% после пет
година.

Имајући у виду ове резултате потврђује се чињеница да у Немачкој многа деца до

старости од пет година већ крећу у вртић. На самом почетку школе, постоји веома мали
број деце са матерњим језиком који осим немачког има исти ниво немачког као код
монолингвалне деце која говоре немачки. Школа стога има одговорност да у свој
постојећи систем систем пружи тој деци добре језичке вештине и подстакне развој
њиховог језика.

Мере подршке нису загарантоване тако да подршка језику треба да буде остварена
од стране институција вртића и школе у току заједничке обуке и међусобне размене
будући да су ове две институције повезане, тако да се даље истиче да се такозвани
универзални језика у основној школи, гради почевши од подршке језика које нуди вртић,
али да се треба више фокусирати на промовисање формирања језика како би се оно
наставило током основне школе.