Поглавље број 2.

2. Перформансе и међузависност индустрија и услуга

2.1. Производња и перформансе услуга

2.1.1. Важност (пословних) услуга у привредама

Иако је фокус ове студије интеракција између сектора производње и услуга - и
посебно пословних услуга - ова секција почиње прегледом развоја ова два сектора у
укупној економији у упоредном начину широм света (за питања класификације
видети оквир 2.1.). Ту је добро позната чињеница да удео производње опада широм
света (уз неколико изузетака, као што су Кина и Кореја), доксе удео услуга
индустрије повећава. У вези са напредним земљама прерађивачке акције се смањују
док су акције пословних услуга повећане како је наведено у табели 2.1. Акције у
другим секторима услуга су остале више или мање стабилне.

Табела 2.1 - Акције производње и услуге у укупном БДП, у%

Производња Дистрибуција Транспорт и Пословни Услуге ван

комуникациј сервиси тржишта
а
199 2011 1995 2011 1995 2011 199 201 199 201
5 5 1 5 1
ЕУ – 20 20.1 15.8 28.3 29.7 6.7 6.8 14.3 17.9 18.0 18.8
УСА 15.5 12.3 32.3 30.3 6.1 5.2 17.8 23.1 19.6 20.8
Јапан 22.6 18.6 32.7 33.8 6.6 6.5 11.7 13.2 13.7 18.3
Аустрија 19.6 18.5 28.9 31.8 7.6 6.0 11.8 14.8 18.4 17.2
Белгија 20.3 14.5 26.4 26.5 8.2 7.7 15.7 20.5 19.8 22.3
Бугарска 22.0 17.6 25.3 27.7 6.6 11.5 10.4 9.1 9.9 13.5
Кипар 11.8 6.8 37.6 37.5 8.0 7.4 9.9 14.7 16.9 20.7
Чешка 24.3 25.8 23.7 21.2 10.4 10.2 9.6 14.0 13.0 14.3
Данска 17.1 11.5 29.7 28.9 7.6 7.4 11.8 15.7 22.4 24.3
Естонија 21.0 14.3 28.2 28.6 11.2 11.0 7.0 14.0 14.8 17.4
Финска 25.4 18.6 24.6 28.2 9.1 7.8 9.4 12.7 19.2 20.2
Француска 14.2 10.1 28.1 31.3 6.3 6.6 16.9 19.6 20.7 22.4
Немачка 22.6 22.4 28.4 28.2 5.7 5.5 15.2 17.8 17.3 17.8
Грчка 12.0 10.3 38.7 39.7 5.9 9.5 7.8 8.9 17.1 21.0
Мађарска 21.3 25.3 24.6 24.6 7.6 7.2 11.6 14.0 18.7 16.3
Ирска 30.2 26.8 18.9 19.3 5.5 5.3 13.6 21.8 17.0 19.1
Италија 22.2 16.6 31.9 33.6 7.0 7.3 11.7 14.9 15.8 17.4

1
 Летонија 20.7 9.9 20.3 32.7 14.5 11.4 8.8 14.9 16.9 17.1
Литванија 19.1 16.4 28.6 29.8 8.4 13.8 3.7 8.2 16.8 18.0
Луксембург 13.7 6.5 26.8 25.0 8.2 8.7 28.7 38.6 13.5 14.3
Малта 21.7 13.3 32.9 34.0 9.2 9.2 9.8 15.8 16.8 19.4
Холандија 17.4 14.1 25.5 24.8 6.9 6.0 16.7 20.7 20.6 22.0
Пољска 21.1 18.1 29.6 31.8 6.3 7.2 6.4 11.0 14.5 14.4
Португал 18.4 13.4 27.7 29.8 6.5 6.9 12.4 15.3 19.3 22.8
Румунија 25.6 23.6 19.8 24.5 6.7 10.5 9.8 7.7 6.1 11.9
Словачка 26.6 19.6 24.4 27.3 10.5 7.1 9.3 12.7 12.1 13.9
Словенија 25.7 19.6 25.8 26.3 6.8 7.2 11.9 15.3 16.0 17.7
Италија 19.2 13.2 30.8 33.6 7.1 7.2 10.5 13.0 16.4 18.3
Шведска 22.4 16.7 26.6 26.1 7.9 7.0 11.8 16.8 20.2 22.1
Велика 20.9 11.7 25.7 28.1 7.7 6.8 16.6 25.5 17.5 16.6
Британија

Напомена: Ови подаци су базирани навредностима додатим у базним ценама предвиђеним WIOT.

Извор : WIOD; wiiw calculations.

Оквир 2.1. Списак пословних услуга у NACE Rev. 1 и NACE Rev. 2

Многе дефиниције пословних услуга и пословних услуга интензивног знања (KIBS) у
погледу званичних класификација се дефинишу помоћу индустријских
класификација. Пошто се ово испитивање углавном бави међусобним везама између
производње и услужних делатности, веома се ослања на информације из понуде и
употребе и инпут – оутпут табела. За велики узорак земаља су тако доступни сада
само подаци на нивоу NACE Rev. 12 – цифреном нивоу или чак и више као агрегати
као нпр. у Wiod бази података. Стога се прагматичан приступ мора узети у обзир у

2
овој студији која се односи на дефиницију пословних услуга. На основу
класификације NACE Rev. 1 следеће индустрије су класификоване као пословне
услуга (са посебним освртом на болдиране активности у табели)
NACE скупина NACE Rev. 1 Опис
Ј 65 Сервиси финансијских
посредовања – изузев
услуга осигурања и
пензионих услуга
Ј 66 Услуге пензијских фондова
и фондова осигурања, осим
обавезне услуге социјалне
заштите
Ј 67 Услуге везане за
финансијско посредовање
71t74 71 Услуге изнајмљивања
машина и опреме без
оператера итд.
71t74 72 Рачунарске и сродне
услуге
71t74 73 Услуге истраживања и
развоја
71t74 74 Остале пословне услуге

Ово укључује финансијске активности заједно са изнајмљивањем, компјутерским и

сродним услуге, R&D и категорију осталих пословних услуга које обухвата широк
спектар услужних делатности. Кладаст заједно изнајмљују услуге (NACE Rev. 1 71)
као што су R&D услуге и компјутерске услуге диктиране бази WIOD која је - у
димензији индустрије - извештај само скупине 71t74. Ослањајући се на снабдевање
користиће се табеле које су поделиле ову групу у четири активности као што је горе
наведено. Као што је већ поменуто, биће неопходно проучавање улоге знања
интензивно пословних услуга или његове подгрупе као што су R&D услуге,
инжењерске услуге, компјутерске услуге, итд више детаља на позицији 3 или 4 нивоа
NACE Rev 1. Међутим, неће се анализирати интеракције између производње и услуга
због недостатка детаљних понуда и коришћена ипут – оутпута за шири распон
земаља. Срећом, недавно усвојена ревидирана класификација NACE Rev 2. дели
секторе услуга на детаљније активности као што ће бити наведено у следећој табели
(активности означене болдираним словима су посебан фокус ове студије).
CPA Опис

3
 J58 Издавачка делатност
J59 – 60 Филм, видео телевизијска продукција програма,
програмирање и емитовање
J61 Телекомуникације
J62 - 63 Компјутерско програмирање, консалтинг и услужне
делатности информисања
K64 Услуге финансијских активности осим осигурања и
пензијских фондова
K65 Осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим
обавезног социјалног осигурања
K66 Помоћне делатности у пружању финансијских услуга и
осигурања
M69 – M70 Правне и рачуноводствене активности, менаџмент
консултативних активности
M71 Архитектонске и инжењерске делатности и техничко
испитивање и анализа
M72 Научно истраживање и развој
M73 Оглашавање и истраживање тржишта
M74 – 75 Остале стручне, научне и техничке делатности,
ветеринарске активности
N77 Изнајмљивање и лизинг активности
N78 Активности запошљавања
N79 Активности туристичких агенција и туристичких оператера,
резервације услуга и сродне активности
N80 - 82 Сигурност и истрага, сервис, административни и помоћни
послови

Треба нагласити, међутим, да - упркос паду производње акцијс - већина

земаља доживљава укупне позитивне стопе реалног раста производних активности
барем до периода кризе и ово не би требало да се види као опадање сектора. У
већини земаља искуство производних и (бизнис) услуга позитивних стопа раста
додатих вредности у реалном поређењу са овим другима, у највећем броју случајева
указује на већи помак ка коришћењу услуга.

Слика 2.1. Реалне стопе раста производних и пословних услуга у %, 1995 – 2007.

4
Извор : WIOD; wiiw calculations.

Међутим, у Европи ове диференциране стопе раста указују на сасвим

дивергентне обрасце и трендове у свим државама чланицама као што је приказано у
табели 2.1. Током 2011. године производња акција у распону од нешто изнад 10%
(или чак и мање у неким малим земљама) и за више од 25%, као на пример у неким
од нових чланица. Али и трендови су прилично другачији почевши од земље до
земље - са јаким падом у неким земљама (нпр. УК) и прилично стабилних акција у
другим (нпр. Немачка). С друге стране, акције услуга привредних сектора у већини
земаља су порасле и сада се крећу од 25,5% у Великој Британији (па чак и скоро 40%
у Луксембургу) а мање од 10% у Бугарској, Грчкој, Литванији и Румунији. Из ове
перспективе, интересантно је напоменути да су у просеку производне акције у паду
(мада са неким изузецима), док је удео услуга у привреди повећан, углавном због
повећања удела пословних услуга, док су акције других категорије услуга прилично
стабилне. Ово важи нарочито када се разматрају веће економије, као што су ЕУ - 27,
Сједињене Америчке Државе и Јапан као што је приказано у табели. Међутим, на
нивоу појединачних држава чланица ЕУ ови трендови су били разноврсни као што је
приказано на слици 2.2. која приказује промене у уделу производних и пословних
услуга у укупном БДП - у у процентима у периоду 1995 - 2011.

Слика 2.2. Промене у уделу производних и пословних услуга у процентима у

периоду 1995 - 2011.

5
Извор : WIOD; wiiw calculations.

У свим земљама са изузетком Чешке и Мађарске је удео производње опао док је

удео пословних услуга повећан (са изузетком Бугарске и Румуније). Међутим, ове
промене се разликују од земље до земље. Два супротна обрасца развоја могу се
посматрати у Великој Британији и Немачкој које су почеле са веома сличним
акцијама од око 20% током 1995: Велика Британија, на пример, изгубила око 10
процентних поена од учешћа производње у БДП - у, али је насупрот томе зарадила
скоро 10% у погледу пословних услуга. У Немачкој је удео пословних услуга порасао
за око 3 процентна поена, али је свој удео у производњи у БДП-у више или мање
константан. Једноставна регресија указује на то да пад једног процента у производњи
иде под руку са мањим повећањем од 0,5 процентних поена у пословним услугама.
Иако негативан однос може да се очекује (јер је то изражено у смислу акција) то
указује на различите специјалистичке обрасце у државама чланицама ЕУ. Ово се чак
може боље видети на слици 2.3. која приказује динамику специјализације европских
земаља између 1995. и 2011. године. Тачније, та бројка исцртава одступање акција
сваке земље производних и пословних услуга у процентима БДП - а од акција за ЕУ -
27 респективно током 1995. (означено са зеленим тачкицама) и 2011 (означен
црвеним тачкицама).

6
 1995. удео производње у БДП - у ЕУ - 27 је око 20%. Један број земаља је био
изнад тог нивоа са неким малим земљама (посебно источноевропских земаља)
показују много веће нивое. Неколико земаља, Грчка, Кипар Данска али и Француска,
показује ниво много испод просека ЕУ. Што се тиче пословних услуга у просеку је
око 14% у БДП - у за ЕУ - 27 већина земаља бића испод тог нивоа, изузеци су
Француска, Холандија, Белгија и Велика Британија. Ова ситуација се значајно
променила у 2011. години као што је приказано црвеним тачкицама на слици 2.3. За
ЕУ - 27, удео производње опао је од 20 до око 16%, док је удео пословних услуга
порастао са око 14 до 18%. Али, што је још важније, акције земље су постале много
диференциране - или, другачије речено, обрасци специјализације су израженији - где
се могу идентификовати три групе земаља:
Производња централних земаља: Неке земље су на путањи која показује
јачање њихове релативне оријентације на производњу која обухвата Немачку,
Аустрију, Пољску, Мађарску и Чешку и - у мањој мери - Ирску. Група других
земљама и даље одржава релативно висок удео у производњи, али ипак показују
релативно слабљење своје оријентације ка производњи. У ову групу спадају Финска,
Словачка, Словенија, Италија и Шведска.
Лидери пословних услуга: Неке земље које су задржале своју релативну
позицију специјализације у погледу пословних услуга (као што су Француска или
Холандија). Иако обе земље имају мањи пораст у свом производном уделу. Велика
Британија и Луксембург1 приказују најзначајније промене према пословним услугама
и далеко од производње.
Ниска производња и пословне услуге ниске производње : Трећа група се
састоји од земаља које нису ни биле у стању да одрже део производње (чак и изнад
ионако опада испод просека ЕУ), нити су били у стању да развију велики део
пословних услуга у својим економијама. Ова група обухвата велики број малих и
периферних земаља као што су балтичке земље (са могућим изузетком Естоније и
Литваније), Кипар, Малта и Португал, али и Шпанија, Данска, Грчка, Португал,
Словенија и Финска. Из перспективе политике ово би могло да значи потребу за

1
Луксембург није приказан на слици.

7
различитим и посебним приступом према пословним услугама за ове земље ако они
не могу да развију јачи производни сектор.
Овај део до сада је нагласио релативну важност производног и пословног
сектора услуга у земљама чланицама ЕУ, истичући диференцирану динамику широм
земље. Неке земље су у стању да се одрже изнад ЕУ просечним учешћем од
производње у њиховом БДП - а и Немачка и Шведска, заједно са релативним
стабилним или повећањем удела пословних услуга у њиховим економијама које су
близу просека ЕУ. Остале земље - попут Чешке и Пољске одржавале су или повећале
свој удео производње у БДП - у изнад просека ЕУ, али са много мањим - у односу на
константан ЕУ просек удела пословних услуга у БДП - у.
Коначно, удео производње делимично је снажно опао у другим земљама или је
остао далеко испод ЕУ просека, са изузетком само неких од тих земаља - Француска,
након што је успела да се специјализује у пословним услужним делатностима или
барем да се задржи изнад просека ЕУ за специјализацију у пословним услугама. Док
су друге земље специјализовале мање у пословним услугама (као што је то случај са
Данском). Као такве, налазимо још израженије обрасце специјализације у
производњи и пословним услугама за период од деценије и по. О перформансама
производних сектора ових земаља управо поменутих и специфичних односа према
услужним делатности ће бити детаљније речи у Одељаку 5 у коме се приказује
расветљавање модела интеракције између производње и (бизнис) услуга.

Слика 2.3. Европска производња и специјализација динамике пословних услуга,

1995 – 2011.

8
Напомена: зелене тачке означавају девијацију акција производних и пословних услуга у БДП-у ЕУ-27
током 1995, док црвене тачке означавају ова одступања током 2011. Земље које карактерише повећање
производних акција су истакнуте сивом бојом.

Извор : WIOD; wiiw calculations.

2.1.2. Диференцирани развој категорија пословних услуга

Са становишта ове студије је занимљиво да се погледа еволуција сектора

пословних услуга због више више детаља. Стога, слика 2.4 приказује одговарајуће
акције у укупном БДП - у за ЕУ- 28 земаља за 2000. и 2011. (у последњој години за
коју су доступни подаци) у складу са NACE Rev 2 класификацијом. 2 Укупно,
пословне услуге чине нешто више од 20% у укупном БДП - у са незнатним
повећањем током времена (од 21,5 до нешто мање од 23% између 2000. и 2011.
године). Најзначајније пословне услуге су активности финансијске услуге (NACE
Rev. 2 K64) и правне и рачуноводствене активности (NACE Rev. 2 M69 - M70) и
услугама компјутерског програмирања консултантским услугама (NACE Rev. 2 J62 -
J63).
2
Као што је наведено у одељку 2.1 нова NACE класификација (NACE Rev. 2) омогућава да се
обезбеде занимљиви детаље у вези са еволуцијом пословних услуга у односу на NACE Rev. 1.

9
 Ове три категорије показују највеће повећање у смислу акција. Фокус је на
пословне услуге у вези перформанси који чине око 5% БДП - а, а најзначајније су
услуге компјутерског програмирања рачунара, програмирање консалтинг (NACE
Rev. 2 J62 - J63) са учешћем од 2,2% у 2011. и архитектонске и инжењерске
делатности (NACE Rev. 2 M71) са око 1,4%. Остале категорије: друге стручне, научне
и техничке делатности (NACE Rev. 2 M74 - M75), оглашавање и истраживање
тржишта (NACE Rev. 2 M73) и научно - истраживачки рад и развој (NACE Rev. 2
M72) чине сваки за око 0,5% од укупног БДП-а са малим падовима током времена.

Слика 2.4. Акције пословних услуга у складу са NACE Rev. 2 у БДП - у за ЕУ - 28, у %
БДП – а

Напомена: * означава скуп пословних услуга знања на који се интензивно фокусирао.

Извор : Eurostat; wiiw calculations.

Слика 2.5 показује структуру побољшања пословних услуга (укључујући

правне и рачуноводствене услуга) у одговарајућим земљама чланицама ЕУ. Правне и
рачуноводствене услуге чине већину пословних услуга у погледу БДП - а у већини
земаља, са акцијама које су посебно велике у Белгији, Луксембургу и на Кипру.
Акције компјутееског програмирања су на другом месту са акцијама у распону мање
од 1% до више од 3%. Архитектонске и инжењерске услуге су посебно важне у
Шведској (са више од 3%) са учешћем у другим земљама у распону од 1% до 2%.

10
Остале категорије услуга које се разматрају на слици 2.5. су мање важне јер имају
акције испод 1 %.

Слика 2.5. Акције одабраних пословних услуга у складу са NACE Rev. 2 у % БДП - у,
током 2011. године

Остале стручне научне и техничке делатности

Научно истраживање и развој
Услуге компјутерског програмирања, итд.
Оглашавање и истраживање тржишта
Архитектонске и инжењерске делатности, итд.
Правни и рачуноводствени послови, итд.

Напомена: Литванија (2010); Шпанија (2009).

Извор : Eurostat; wiiw calculations.

Слика 2.6. Процентуални приказ промена у акцијама одабраних пословних услуга,

2000 – 2011.

Остале стручне научне и техничке делатности

Научно истраживање и развој
Услуге компјутерског програмирања, итд.
Оглашавање и истраживање тржишта
Архитектонске и инжењерске делатности, итд.
Правни и рачуноводствени послови, итд.

11
Напомена: Литванија (2010); Шпанија (2009).
Извор : Eurostat; wiiw calculations.

Слика 2.6. приказује промене ових акција пословних услуга у укупном БДП -
у у процентима. Лако је установити да је у већини земаља повећање пословних
услуга због пораста правних и рачуноводствених услуга и компјутерског
програмирања и сродних активности. Ово последње је посебно важно на Малти и
једном броју земаља источне Европе заједно са Финском и Данском, док су акције
биле стабилне или чак мало опале у неким секторима у Италији, Немачкој или
Холандији (и још значајније у Шпанији). Успон правних и рачуноводствених услуга
које су посебно значајне у земљама које приступају ЕУ, може бити због законских
услова, док у старим земљама чланицама ове наведене специјализације узорака
широм земље играју улогу.3
2.1.3. Перформансе производње и сектора услуга

Узевши у обзир диференцирање развоја производње и сектора пословних

услуга широм земље следећи корак је да се анализира учинак ове индустрије током
времена, а нарочито у којој мери је учинак од сектора пословних услуга у корелацији
са дешавањима у погледу горе поменуте специјализације.
Показатељи пословања за производњу и услуге у великим економијама

3
Пад одговарајућих акција у Румунији и Бугарској у периоду 1995-2000., као што је видљиво на слици
2.2.

12
 Иако фокус лежи на развоју широм земаља чланица ЕУ као полазна тачка
показатеља пословања су у односу преко великих економија, ЕУ - 27, САД и Јапана.
Табела 2.2. представља развој продуктивности рада заснованих на додату вредност и
бруто производњу, стопу раста запослености и додатих вредности, развоју у стопама
плата, што је резултирало развоје јединичних трошкова рада и индексе цена додатих
вредности и бруто излаза на основу WIOD – SEA података. Ова табела обухвата мере
засноване на бруто излазу чију улогу у посредовању укупних трошкова морамо узети
у обзир.4 Период који се разматра је период од 1995 – 2007. године – не разунајући
кризне периоде.5 Резултати су засновани на сталним ценама 1995. године, и
представљају резултате за укупну економију, производну индустрију и три широка
сектора услуга.
Табела 2.2. Показатељи пословања за велике економије, стопе раста у %
током периода 1995 – 2007.

Додата Запослење Продуктивнос Продуктивност

вредност т рада (VA) рада (GO)
УКУПНО ЕУ – 27 3.5 1.0 1.7 2.3
УСА 3.6 1.1 2.5 2.1
Јапан 1.6 - 0.3 1.9 1.4
Производња ЕУ – 27 6.2 - 0.6 3.6 4.4
УСА 4.4 - 1.8 6.2 3.8
Јапан 2.7 - 1.8 4.5 3.2
Дистрибуциј ЕУ – 27 2.9 1.9 0.7 0.8
УСА 4.5 1.2 3.2 2.4
а
Јапан 0.3 - 0.4 0.7 0.7
Транспорт и ЕУ – 27 4.2 0.7 3.7 4.4
УСА 4.3 0.4 3.8 3.2
комуникација
Јапан 1.9 - 0.4 2.3 2.2
Пословни ЕУ – 27 3.8 3.7 0.4 1.2
УСА 4.5 2.1 2.4 3.6
сервиси
Јапан 3.5 1.4 1.4 1.2

Извор : WIOD; wiiw calculations.

4
У економетријској анализи у секцији 3 резултатима ће бити обезбеђено мерење учинка бруто излаза
на бази.
5
Резултати су, међутим, квалитативно слични када се разматра потпуну период или краћи период, као
што су 2000 - 2007. Анализу у скоријим годинама омета недостатак доступности података и прекид у
класификацији NACE.

13
 Почевши са додатком раста вредности може се видети да постоји једногласно
рангирање у смислу да у САД стопа расте брже у свим дистрибутивним и пословним
услугама. Стопе раста у ЕУ - 27 биле су веће у производњи. У свим случајевима ове
две земље дале су боље резултате од Јапана, иако је диференцијални раст у
пословним услугама у ЕУ - 27 мали. Што се тиче раста запослености перформансе
ЕУ - 27 је у већини случајева бољи него у САД. Што се тиче раста продуктивности
рада, САД даје веће стопе раста продуктивности у погледу на додату вредност у
производњи, дистрибуцији и пословним услугама. У производњи ЕУ - 27 је међутим
боље када је у питању продуктивност на основу бруто излаза.

Показатељи учинка производње и услуга у свим земљама чланицама ЕУ

Слика 2.3. истиче диференциране специјалистичке обрасце производње и

активностима услуга широм Европе. Слика 2.7. приказује стопе раста трошкова
продуктивности рада и јединица рада у производњи и сектору пословних услуга.

Слика 2.7. Продуктивност и јединични трошкови развоја рада, стопа

раста 1995 – 2007 у %

Раст продуктивности рада у производњи Стопа раста ULCs у производњи

14
Извор : WIOD; wiiw calculations.

Прво, када се упореде продуктивност рада перформансе ова два сектора

испостави се да су стопе раста продуктивности рада у распону од скоро нула до око
10%. Источне вропске земље али и Финска и Шведска имају посебно високе стопе
раста у производњи. Не узимајући у обзир Бугарску, Литванију и Естонију стопе
раста продуктивности рада у сектору пословних услуга су мање диференциране - у
распону од - 2 до 4%. Ове стопе раста су чак негативнне за неке велике привреде
попут Италије, Грчке, Немачке, Мађарске и Словачке, које у ствари, објашњавају
ниску стопу раста у ЕУ. Велика Британија, Данска, Белгија и Холандија имају
просечне стопе раста изнад - ЕУ. Што се тиче јединице раста трошкова рада
диференцирани образац се посматра на тај начин да они имају много већу маржу
пословних услуга у односу на производњу (када се не узима у обзир Румунија).
Опет, ово је посебно вођено обављањем послова источноевропских земаља.
Једноставно објашњење иза тог диференцираног образца у погледу продуктивности
рада и раста јединичних трошкова рада је да стопе плата имају тенденцију да расту
на сличним стопама различитим секторима. Нарочито, у земљама источне Европе
раст продуктивности производње је подстакло повећање плата у секторима услуга
које нису праћене сличним продуктивностима. Слично је примећено када се
разматрају ЕУ - 15 само: Италија, Велика Британија, али и Данска, Португал и
Шпанија са много већим јединицама стопе раста трошкова рада у производњи,
односно разменљивих сектора, у поређењу са другим земљама, док Велика Британија
и Италија имају више стопе раста у пословним услугама. Грчка доживела велики раст
појединичних трошкова рада у оба сектора који се разматрају.

Слика 2.8. Перформансе и динамика специјализације 1995 – 2007.

15
Извор : WIOD; wiiw calculations.

На крају, поставља се питање које се мора решити, а то је - У којој мери

диференцирана динамика продуктивности и јединични трошкови рада су обликовали
специјализацију образаца као што је приказано на слици 2.3. изнад. Слика 2.8.
приказује промене у производњи и пословним услугама акција у БДП- у у односу на
перформансе мерења раста продуктивности рада (горњи панели) и раста
појединичних трошкова рада (доњи дијаграм).
Са изузетком неколико који су изван заједнице чини се да постоји позитиван
однос између стопе раста продуктивности рада у производњи и пословних услуга
одговарајућим променама у својим акцијама у БДП – у израженим у процентима.

16
Негативна корелација се може видети када се разматрају јединице раста трошкова
рада и учешће у БДП - а у производњи (са неколико околних случајева), иако је то
ређи случај за пословне услуге. Тако у ширем смислу, земље у производном језгру
карактеришу се релативно вишим стопамама раста продуктивности и релативно
нижим стопама раста појединичних трошкова рада, што је допринело - између
осталог, појави производне мреже у одређеним секторима високе технологије,
токовима директних страних инвестиција и експлоатације економије обима - до
развоја европског производног језгра. Друге земље су биле успешније у
специјализованим произвдодним услугама делимично због њихове релативно боље
перформансе у услужним делатностима. Треба напоменути да за фактор (пословне)
услужне делатности играју улогу интеграције преко директних инвестиција,
економијама обима, ефектима учења , што указује да ће вероватно доћи до груписања
ових активности. Узевши све заједно то је утицало на динамику диференциране
специјализације широм Европе као што је приказано на слици 2.3.

2.2. Индикатори снимања међусобне повезаности између

производње и услужних делатности
Ови посматрани аспекти и обрасци специјализације нарочито су важни када се
истражује, као што је то случај са фокусом ове студије интеракција производње и
активности услуга. Питања у вези су о улози и релативном значају пословних услуга
у производним активностима и улози прекограничних пружања пословних услуга у
случају повећања специјализације широм земље. Због тога ова секција ставља
акценат на ове интеракције на основу квантитативних показатеља у вези са овим
међусобним повезаностима који ће накнадно бити употребљени у економетријској

17
истрази која проучава утицај на производне перформансе (поглавље 3). Одељци 5 и 6
затим истражују у више детаља улогу пословних услуга у производним активностима
и улогу прекограничних токова за избор земаља и индустрије.
2.2.1. Секундарна производња

Производне фирме пружају додатну производњу у службама као што су

услуга одржавања и поправке, пословне саветодавне услуге (нпр. рачуноводство,
правни савети, реклама, консалтинг, консултантски софтвер), претпродаји услуга,
услуга продаје као што су инсталације и обуке, финансирања аутомобила, услуге
набавке и после услуге продаје (Magnuson et al., 2007).
Таква секундарна производња може се израчунати користећи информације из
табеле снабдевања које фирме класификују као производњу или услуге по продукту
(према CPA класификацији). Секундарна производња улазно - излазног оквира
укључујe помоћне производе (тј. секундарне производе који технолошки немају
никакве везе са основним производом), нус - производе (производе који се производе
истовремено са осталим производима, али који се могу сматрати као секундарни за
тај производ) и заједнички производ (тј. производи који су произведени истовремено
са осталим производима, али за које се не може рећи да су примарни). Удео
секундарне производње у Европи је генерално низак (видети Еуростат, 2008,
поглавље 11, за детаље) као што је приказано на слици 2.9.
Удео секундарне производње у ЕУ - 27 производне индустрије бруто излаза је
око 4,5% са само незнатним повећањем посматраног од 1995. године. Међутим,
постоје велике разлике у распону од око 10% између земаља чланица ЕУ и у
Шведској и Финској на мање од 1% у Француској и Румунији. У већини ЕУ - 15
земаља овај удео је био незнатно повећан, док се наглашен пад се јавио за већину ЕУ
-12 земаља.6 Значајан раст је међутим, напоменут за Шведску и Финску. Ови
резултати подржавају налазе Falk & Jarocinska (2010), Stehrer et al. (2012) и Dachs et
al. (2012). Овај последњи допринос даље тврди да постоји јака позитивна веза између
учешћа секундарне производње услуга у производњи R&D интензитета који се мери

6
Ови падови се посматрају у већини, мада не све земље. Између 1995. и 2000. године Румунија бележи
нултну секундарну производњу.

18
као GERB у односу на БДП. Они даље указују на јаку везу између услуга производње
и иновација - интензивне индустрије (дефинисане према Peneder, 2010). Електричне и
оптичке индустрије су највише изражене у том погледу.

Слика 2.9. Секундарна производња сервиса прерађивачке индустрије у %

бруто излаза

Извор : WIOD; wiiw calculations.

Током 2011. године, удео налога неразменљивих тржишних услуга (које се

састоје од поправке, трговине на велико и мало) у ЕУ - 27 чине две трећине мањих
пословних услуга (услуге финансијског посредовања NACE Rev. 1J и изнајмљивања
M&Eq и осталих пословних активности NACE Rev. 1 71t74) и око једне трећине
сервиса добијених од производне индустрије у смислу да су транспорт и
комуникације нетржишних услуга само маргиналне.
Овај образац је мање - више исти или још израженији ка релативно високој
важности неразменљивих тржишних услуга приликом разматрања појединих земаља
чланица ЕУ. Нарочито је секундарна производња пословних услуга релативно
важнија за Данску, Финску и Француску, али и за Луксембург, Шведску и Португал
(иако је за друге земље укупни удео секундарних производа релативно низак).
Значајно повећање учешћа секундарне производње услуга у Финској и Шведској
углавном због пораста неразменљивих тржишних услуга и још више у пословним

19
услугама. Међутим, иако је удео пословних услуга повећан у већини земаља чланица,
не постоји општи тренд.
Ове разлике између земаља и промене током времена доводе до питања да ли
се ови обрасци и промене разликују широм индустрије. С обзиром да је у ЕУ - 27,
секундарна производња услуга највећа када је у питању средња, висока и high - tech
индустрије и најнижа када је у питању средње – ниска технолошка индустрија. Код
средње високих и високих технологија пословне услуге играју релативно већу улогу
и промене су такође биле јаче, а то посебно важи за Финску и Шведску. Што се тиче
средње производње и производње услужних делатности, подаци показују да су ове
акције углавном прилично мале са нпр 0,8% за ЕУ - 27 у 2011. години.
Што се тиче појединачних држава чланица удео секундарне производње у
сектору производње услугама чине мање од 1% у просеку. За неке земље, нпр.
Белгија, Италија и низ источноевропских економија, мало веће акције налазе се са
највећим учешћем од 4,3% у Словачкој. Током времена не постоји општи тренд, иако
се просек благо смањује од 1995. године. Тако су углавном акције секундарне
производње прилично мале у земљама са ниском хетерогеношћу. Међутим, треба
напоменути да је ово показатељ - као што је дефинисано у званичним статистикама –
који уопште не узима улогу сервизације производње о којој ће бити више детаља у
поглављу број 5.

2.2.2. Директни трошкови акција

Прерађивачка индустрија користи услуге у великој мери као значајан

допринос у својим производним процесима. Вредност бруто аутпута од стране
индустрије (или фирме) састоји се од улаза основних фактора као што су рад и
капитал услуга и коришћења посредничких инпута из других производних
индустрија и услуга, како из домаћих тако и страних извора. Ово је податак који се
налази у (колонама) у одељку табеле о улазно – излазним подацима који су блиско
повезани са статистиком националних рачуна. Слика 2.10. даје резултате који се

20
односе на значај услуга улаза у смислу (директно) трошкова акција, односно услуга
улаза у проценатаимабруто производње, у прерађивачкој индустрији у земљама ЕУ
-27.
Слика 2.10. Трошкови акције услуга у производњи у % бруто излазу

За ЕУ - 27 тај удео износио је око 25% у 2011. години, што представља благо
повећање од око 22% у односу на 1995. Међутим, акције су значајно у распону у
свим земљама: више од 30% у Ирској у односу на мање од 15% у Чешкој, Малти и
Литванији. Уз неколико изузетака, ове акције су у порасту или су барем остале
стабилне у већини земаља. Нарочито јака повећања се посматрају у Луксембургу,
Летонији, Малти и која је међутим, делимично почела са прилично ниским нивоима.
Генерално, ове акције трошкова услуга имају тенденцију да буду ниже у ЕУ - 12
земаљама заједно са Грчком и Португалом.

Два питања могу произаћи из ове шире шеме: прво, у којој мери су ове
разлике међу земљама које покрећу секторске структуре или разлике у одговарајућим
директним акцијама трошкова и, друго, што објашњава промене током времена. Што
се тиче првог питања, испоставило се да су разлике између земаља углавном резултат
разлика у употреби услуга (мерено акцијама трошкова) него саставу индустрије.
Сличан резултат се добија и када су у питању промене током времена, односно
доминантан утицај у вези са променама у служби интензитета, а то су промене у
директним акцијама трошкова, а не промене у структури производње.

21
 Док слика 2.10. представљена укупне трошкове акције услуга у производњи,
следећи подаци дају детаљније информације трошкова акција услуге подељених на
дистрибуцију и друге услуге, превоза и комуникацијских услуга, пословних услуга
(укључујући финансијске услуге) и нетржишних услуга. 7 Слика 2.11. представља
широк преглед ових акција за ЕУ - 27, САД и Јапана. Удео услуга дистрибуције је
највиши у ЕУ - 27 са око 12% у односу на САД са око 7% и Јапана са нешто мање од
8%. Трошкови акције транспортних и комуникационих услуга су више слични иако
су са 3,5% такође незнатно виши у ЕУ -27 (3,5%) у односу на САД или Јапан са око
2,5%. Коначно, удео пословних услуга је око 9% како у ЕУ - 27 тако и у САД и у
случају ЕУ -27 полако конвергира као у САД. Овај удео је прилично низак у Јапану
са око 5% иако се незнатно повећава.

Слика 2.11. Трошкови акције услуга у производњи, у % бруто излаза

7
Дистрибуција и друге услуге обухватају продају, одржавање и поправку моторних возила и
мотоцикала, трговина горивом на мало (NACE Rev. 1 50), трговина на велико и комисиона трговине,
осим трговине моторним возилима и мотоциклима (NACE Rev. 1 51), ремонт домаћинства робе
(NACE Rev. 1 52), активности некретнинама (NACE Rev. 70), приватним домаћинствима са
запосленим лицима (NACE Rev 1 P), транспорт и услуге комуникације које укључују хотеле и
ресторане(NACE Rev. 1 H), активности везане за водени и ваздушни транспорт и остале пратеће
помоћне услуге превоза (NACE Rev. 1 60-63), пошта и телекомуникације (NACE Rev. 1 64), пословне
услуге које обухватају услуге финансијског посредовања (NACE Rev. 1 70), изнајмљивање M&Eq и
других пословних активности (NACE Rev 1 71t74), не тржишне услуге које обухватају преостале
категорије - јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање (NACE Rev. 1l), образовање
(NACE Rev. 1 P), здравствени и социјални рад(NACE Rev. 1N) и друге друштвене и личне услуге
(NACE Rev. 1 O).

22
 Разлике међу земљама у структури акција услуга трошкова у производњи су
истакнуте на слици 2.12. У земљама Европске уније акције дистрибуције услуга
варирају у 2011. години од нешто изнад 6% у Бугарској, Мађарској и Малти, акције
до 16%, као нпр. у Данској (16,3%), Холандији (15%), Луксембургу (14,9%) на листи
земаља са највишим акцијама. Трошкови акције транспортних и комуникационих
услуга су опет више избалансирани, иако су релативно ниске на Кипру, у Грчкој и
Луксембургу. Оно што је важно, директни трошкови акције пословних услуга су
много разноврснији и варирају од земље до земље. Они се крећу од 24% у Ирској,
12,9% у Француској, око 10% на Кипру, Финској, Холандији и Шведској и око 4 - 5%
у другим земљама. Акције су посебно ниске у Литванији са само 2%. Генерално, ове
акције су повећане током времена, нарочито у погледу пословних услуга у неким
земљама као што је то случај са транспортом и комуникацијским услуга као што је
наглашено на слици 2.13.
На жалост, CPA категорија Остале пословне услуге (CPA 74) узима у обзир
већи део акција трошкова у већини случајева са више од 50% (или 5,6% у бруто
производу). Ова категорија међутим, садржи доста широк спектар различитих
активности услуга (на пример чишћење, оглашавање, консалтинг). Разлике између
земаља у односу на улаз пословних услуга углавном зависи од разлике у акцијама ове
категорије осталих пословних услуга (CPA 74). Ово је нарочито случај са Ирском где
се показује део осталих пословних услуга од 18% у односу од мање од 6% за ЕУ - 27.

23
 Слика 2.12. Структура трошкова акција услуга у % бруто излазу за 2011.
годину

Слика 2.13. Промене трошкова акција услуге у производњи за период 1995 – 2011 у
%

Услуге везане за перформансе: детаљан поглед на основу ревидиране CPA

класификације

24
 Међутим, као што је наведено у одељку 2.1 ревидирана NACE класификација
омогућава бољу поделу унутар пословних услуга и један број земаља је већ
обезбедио снабдевање и коришћење инпут – оутпут табела као што је то приказано за
2010. годину. Ова информација може користити да се расветли структура пословних
услуга које се користе у производним индустријама. Табела 2.3. стога представља
акције пословних услуга у бруто излазу засноване на новим CPA категоријама који
блиско одговарају пословним услугама активности које се овде користе.

Табела 2.3 Учешће пословних услуга у складу са CPA Rev. 2 у EU - 27 *

током 2010. године

CPA Опис У% бруто % пословних

излаза услуга
Ј 58 Издавачка делатност 0.2 1.8
Ј59 – Филм, видео - телевизијска продукција 0.1 0.8
60 програма, програмирање и емитовање
J61 Телекомуникације 0.2 2.5
*Ј62 Компјутерско програмирање, 0.6 5.9
– 63 консалтинг и услужне делатности
информација
К64 Активности финансијске услуге, осим 1.1 10.9
осигурања и пензијских фондова
К65 Осигурање, реосигурање и пензијски 0.2 2.3
фондови, осим обавезног социјалног
осигурања
К66 Помоћне делатности у пружању 0.1 1.0
финансијских услуга и осигурања
М69 Правне и рачуноводствене активности, 1.8 17.6
– менаџмент консултативних активности

М70
*М71 Архитектонске и инжењерске 0.8 7.5
делатности, техничко испитивање и
анализа
М72 Научно истраживање и развој 1.1 10.9
*М73 Оглашавање и истраживање тржишта 0.9 9.3
*М74 Остале стручне, научне и техничке 0.2 2.4

25
 –М75 делатности, ветеринарске активности
N77 Изнајмљивање и лизинг активности 1.0 10.3
N78 Активности запошљавања 0.8 8.0
N79 Туристичка агенција, туристички 0.1 0.6
оператери резервације услуга и сродне
активности
N80 – Безбедност и истрага, канцеларијске и 0.8 8.3
N82 административне и помоћне услужне
активности
10.1 100.0

Напомена: ЕУ 27 не укључује Кипар, Данску, Малту, Пољску и Шпанију.

Извор : Eurostat; wiiw calculations
Укупно учешће у бруто излазним рачунима је за око 10% (што је упоредиво са
око 9% на основу старе класификације). Када се оне активности које су такође
заробљене у старим CPA категоријама (тј. CPA категорија J62 - J63, K, M72, N77) се
не узимају у обзир, док преостале категорије чине око 6% бруто излаза који је
релативно близу уделу од осталих пословних услуга као што је примећено када се
користи стара класификација.
Под претпоставком сада да би ове категорије (истакнуте светло – сивом бојом
у табели 2.3.) представљале рачун за категорију осталих пословних услуга, у
структури ове категорије биће као што је приказано на слици 2.14. Важне категорије
које се вероватно односе на перформансе у индустрији ће, међутим, бити само
подскуп од њих. То су компујтерско програмирање (CAN J62-J63), архитектонске и
инжењерске делатности, (CAN M71), научно истраживање и развој (М72),
оглашавање и истраживање тржишта (М73) и других стручних активности (М74 -
М75), који заједно чине удео од 3,6% у односу на бруто излаз. Релативни значај ових
активности је приказан на слици 2.14. Научно истраживање и развој (М72) чини око
30%, затим оглашавање и истраживање тржишта (М73) са 25,9%, а архитектонске и
инжењерске активности, (CAN M71), 20,9%, компјутерско програмирање (CAN J62-
J63), чини око 16% и категорије других стручних активности (М74 - М75) са нешто
изнад 6%. Аналогна вежба се може предузети на нивоу појединачних држава
чланица. Слика 2.15. приказује акције у бруто излазу за категорије у вези са

26
перформансама. Слично резултатима наведених земаља са највишим акцијама су
нордијске земље, Ирска и веће економије. Мање економије имају улазне акције мање
од 3%. Ове разлике су углавном вођене разликама у акцијама научног истраживања и
развоја и рекламирања и истраживања тржишта.

Слика 2.14. Структура услуга у вези перформанси, 2010

компјутерско програмирање, консалтинг и информације услужне делатности

архитектонске и инжињерске делатности, технолошко испитивање и анализа
научно истраживање и развој
оглашавање и истраживање тржишта
Остале стручне, научне и техничке делатности, ветеринарске делатности
16%
7%

26%

21%

30%

Напомена: Ове услуге у вези перформанси чине 3,6% бруто излаза.

Извор : Eurostat; wiiw calculations

Слика 2.15. Структура коришћења услуга повезаних са перформансама у

производњи у % бруто излаза, 2010
Остале стручне, научне и техничке делатности, ветеринарске активности
Оглашавање и истраживање тржишта
Научно истраживање и развој
Архитектонске и инжењерске делатности, техничко испитивање и анализа
Компјутерско програмирање, консалтинг и информације услужне делатности

27
 Директан трошак удео услуга у бруто производњи ЕУ - 27 се узима у обзир од
око 25% у 2011. години са само релативно малим порастом посматраним од 1995.
године када су у питању дистрибуција и акције пословних услуга. Међутим,
резултати указују на широк спектар ових акција пословних услуга широм земљаља.
Детаљнији резултати засновани на новој класификацији NACE такође наглашавају
разлике земаља у погледу научних истраживања и развоја и рекламирања и
истраживања тржишта. Потребно је нагласити да су ове директни акције трошкова
само за ускуге куповине а не узимају у обзир пружање услуга по кућама.

2.2.3. Увозни сервиси трошкова акције

Део производних услуга које се користе у производњи индустријских грана

као међупроизводи се увозе из других земаља. Ово постаје све важније узимајући у
обзир све веће специјализације у Европи, као што је горе наведено. Као највећи део
увезених услуга за већину земаља у пословним услугама су услуге које су у фокусу у
овој студији. 8
Потребно нагласити да је за разлику између домаћих и увозних посредника (и
самим тим и за пословне услуге) место производње које битно, али не и власништво
над фирмама, у складу са националним рачуноводственим принципима. Осим тога,

8
Увоз транспортних и комуникационих услуга у производњи имају релативно важну улогу у
нпр. Шведској, Белгији, Аустрији и Данској са трошковима учешћем од око 1 %. Услуге дистрибуције
показују трошкове акције мање од 1 %у целини.

28
треба нагласити да ови подаци укључују само Mode 1 and Mode 2 услуге трговине. 9
Слика 2.16. представља акције увозних пословних услуга које се користе у
производњи у процентима бруто излаза за појединачне државе.10

Слика 2.16. Директни трошкови акције увозних пословних услуга у

производњи у % бруто излаза

Напомена: Ирска није пријављена.

Извор : WIOD; wiiw calculations.

За поједине државе чланице, акције увозних услуга у проценатима опсега

бруто излаза су више од 5% у Луксембургу на око 1 - 2% или мање у великом броју
земаља. У ствари, у 17 земаља ове акције су испод 2% током 2011. године. Ова група
се састоји од великих земљаља као што су Немачка, Италија, Велика Британија или
Француска, али и већина источноевропских земаља. Веће акције се примећују у

9
Ова два режима карактеришу услуга снабдевања где добављач није присутан на територији
члана: Mode 1 (прекограничне услуге снабдевања) су дефинисани као испорука са територије једне
земље на територију друге земље, а Mode 2 (потрошња у иностранству) обухвата потрошњу у
иностранству (понуда услуга у земљи услуга потрошачу било које друге земље). Mode 3
(комерцијално присуство) и 4 (присуство физичког лица) су испоруке услуге која је присутна на
територији партнера добављача.
10
Упоређујући ЕУ - 27 са САД и Јапаном показује се да за ове велике земље увежене услуге чине
веома мали део, обично мање од 1%. Оне су нешто веће за ЕУ -27, као што је то случај са неким
европским земљама (нпр. Швајцарска, Норвешка). То је уједно и разлог зашто су акције за државе
чланице ЕУ генерално веће када је у питању и увоз унутар ЕУ.

29
Холандији, Финској, Шведској и Мађарској са око 3%. У већини земаља ове акције
су у порасту током времена.
Постоји широк спектар увозних интензитета - дефинисаних као проценат од
увозних пословних услуга до процената укупних пословних услуга које се користе у
производњи - од више од 50% у Ирској и Луксембургу на мање од 10% у Француској,
Немачкој, Италији и др. Аритметички просек у ЕУ у 2011. години био је 20%. Ови
модели су истакнути на слици 2.17. Ове акције су порасле током времена се у већини
земаља са неколико изузетака, као што су Аустрија, Словачка, Мађарска, Летонија,
Кипар и Малта.
Потенцијални разлог за ово може бити да је нека команда пребацила
активности у ове земље. Ово омогућава да се испита повезаност увозних интензитета
и укупног учешћа пословних услуга које се користе у производњи. Не узимајући у
обзир земље које имају врло висок интензитет увоза (као што су Финска, Мађарска,
Ирска, Луксембург и Шведска) прилично је јасан негативан однос. Посебно висок
интензитет увоза може се видети за мање земље за које стога увоз пословних услуга
игра важну улогу у процесу производње у односу на веће земље.

Слика 2.17. Интензитет увоза и удео трошкова пословних услуга у

производњи у %, 2011.

30
Напомена: изузете су Финска, Холандија, Мађарска, Ирска, Луксембург и Шведска.
Извор : WIOD; wiiw calculations.
Ови резултати показују да је вредно да погледамо детаљније категорије
пословних услуга. Фокус је на пословне услуга у вези квалитета, категорије Осталих
пословних услуге (CPA74) и најважније су оне које су истакнуте на слици 2.18. Само у
Финској и Холандији је увоз истраживања и развоја (CPA73) релативно важан. Ово
се може упоредити са истим индикатором на основу NACE Rev. 2 (за оне земље у
увозу IO табеле) као што је то приказано на слици 2.19 за пословне услуге у вези
перформанси где истраживање и развој заједно са правним и рачуноводственим
услугама доминирају. У Ирској, увоз активности рекламирања и истраживања
тржишта је веома важно.
Слика 2.18. Трошкови акције увозних пословних услуга које се користе у
производњи у % бруто излаза, 2011.

31
 Слика 2.19. Трошкови акције увозних пословних услуга у вези перформанси
које се користе у производњи на основу NACE / CPA Rev. 2 у % бруто излаза, 2011.

Друго
Правне и рачуноводствене активности, менаџмент консултативних активности
Остале стручне, научне и техничке делатности, ветеринарске активности
Оглашавање и истраживање тржишта
Научно истраживање и развој
Архитектонске и инжењерске делатности, техничко испитивање и анализа
Компјутерско програмирање, консалтинг и информације услужне делатности

Извор : Eurostat; wiiw calculations.

32
 Улога увозних пословних услуга је релативно мала у просеку, садржи око 1%,
као директно учешће трошкова у бруто производњи. За неколико земаља само ове
акције су веће и износе до 5%. Мање земље – посебно источне Европе карактерише
виши увозни интензитет пословних услуга. Најзначајнија ставка јесу друге пословне
услуге и R&D за неке земље.
2.2.4. Директнe и индиректнe производнe везе

Посшто су размотрене услуге које улазе у производњу - у смислу директних

трошкова акција (и оних производњи у служби иако су они мање важни), овај одељак
иде корак даље и пружа описне индикаторе у вези уназад (и унапред веза) између
производње и услуга које ће се касније користити у економетријској анализи (видети
поглавље 3). Ове (директне и индиректне) везе као ефекти се додатно издвајају у
односу на домаће и страно тржиште и потичу од улаза у аналогију домаћим и
страним трошкова акције. Методолошки то следи концепт мултипликатора у инпут –
оутпут анализи. У ширем смислу, интеракција између сектора и услуга за
производњу може се сматрати на два начина: с једне стране, производни сектор
купује инпуте из сектора услуга, нпр. транспортне услуге за порекло својих
интермедијарних производа, R&D услуге, маркетинг итд... С друге стране,
производња снабдева своје производе у сектору услуга. Док се први однос се назива
заостале везе (са становишта производње), други се назива унапређене везе са
фокусом на првом индикатору. Као меру користимо бруто излаз коефицијента (као
што је дефинисано у стандарднима инпут – оутпут анализе) који показује директне и
индиректне ефекте промене финалне потрошње у производњи на излазу у
категоријама одговарајућих услуга.

33
 Одељак 2.2. Обрнуте везе
Обрнуте везе показују колико су додатних улаза потребни за производњу
једне јединице додатне финалне потрошње. Повећање финалне потрошње у
одређеном сектору захтева оутпут из ове области. Међутим, за производњу овог
сектора додатног излаза разматра се такође корист инпута из других сектора.
Технички, обрнуте везе могу се стога израчунати као збир колоне Леонтијеве
супротност изведене из инпут – оутпут модела. Збир колона се може поделити у
разне доприносе сектора или чак земаља у случају да постоји светски инпут – оутпут
Формално, дакле BLkc=𝟏 𝐥kc, где 𝐥kc означава колону за земље c и сектора к у
Леонтијевој једначини. Фокусирање на улогу појединих услуга и пословних услуга
приказани су резултати када сабирање преко одговарајућих сектора испоручују и
издвајају домаће и стране везе.

Фокусирање на производњу обрнутих веза са пословним услугама које су

назначене на слици 2.20. домаће везе су веома велике за Француску, а затим са
извеснимм растојањем од Италије, Белгије, Немачке и Велике Британије. Домаће везе
биле су најниже за Литванију, Ирску и Луксембург. Страни везе, са друге стране,
биле су веома високе за Ирску, а затим Луксембург, Холандију и Мађарску.
Гледајући поново како домаће тако и стране заостале везе заједно, домаће везе су
веће у 16, а стране везе су веће у 11 земаља.У релативном смислу, домаће везе су
важније у односу на иностране у Француској, Италији и Немачкој, док су стране везе
израженије у односу на домаће у Ирској и Луксембургу.

Слика 2.20. Домаће и стране обрнуте везе производних сектора са

пословним услугама, 2011.

34
 Следеће, истражујемо како су се обрнуте везе развиле током времена. Док су
домаће обрнуте везе остале константе током времена, стране су порасле због
међународне фрагментације и повећања интернационализације производње. Оне су
се међутим, углавном односиле на укупне обрнуте везе. Поред тога, процес
сервисних функција од производње до услуга треба да повећа обрнуте везе са
услужним секторима у целини, што је један од проблема ове студије. Слика 2.21.
илуструје промену производње обрнутих веза у секторима пословних услуга у
периоду између 1995. до 2011. У принципу, и домаће и стране обрнуте везе са
секторима услуга су повећане током овог периода. Повећање домаћих доминира на
Малти, у Летонији, Естонији, Италији, Француској, Португалу и Кипру. Генерално,
међутим раст има тенденцију да буде веома мали (10 - 15% током целог периода).
Слика 2.21. Промене у обрнутим везама производних сектора са
пословним услугама, 1995 – 2011.

35
 Имајући у виду да обрнуте везе омогућавају да се проучи улога директних и
индиректних користи пословних услуга у производњи и да се изврши подела између
домаћих и страних веза, док је у већини земаља домаће везе и даље доминирају -
иако не нужно за мање земље - улога страних веза је значајнија и већа током времена
за већину земаља.
2.2.5. Домаће и стране услуге садржаја производње

Производња за производњу финалног производа захтева не само основне

улазе од самог специфичног производног сектора, већ и из других националних и
иностраних индустрија. Ово је већ сажето изнад узимајући у обзир једноставне
трошкове акције у индустријским производњама од земљаља и индустрије.
Међутим, ова мера не узима у обзир индиректне ефекте веза у употреби средњих
инпута из других индустрија и држава. Тежња у овом делу је, дакле, да се представи
директно и индиректно садржај услуга производње и производа финалне потрошње
(како за домаће тако и иностране потражње) или извоза (који обухватају и
непосредни и завршни извоз потражње) робе.

36
 Одељак 2.3. Директна и индиректна додата вредност садржаја оутпута
проузводње

Формално, директна и индиректна вредност садржаја услуга у производним

резултатима израчунава се тако што се множи крајњи резултат прерађивачке
индустрије од интереса са коефицијентима на додату вредност вектора индустрије и
земљама од интереса за снабдевање. Тачније да би се проценила додата вредност
садржаја нпр. пословне услуге у производњи финалних производа индустрије к једне
домаће привреде мора да се израчуна 𝐯lr𝐋𝐟kr где 𝐯lr означава 1xNC вектор
коефицијената на додату вредност у земљи r и индустрије i (снабдевање индустрија),
𝐋 означава глобалну Леонтијеву инверзну и 𝐟kr означава NXx1 вектор, коначни
резултат индустрије k у земљи r и нуле на други начин. Алтернативно то може бити
замењено вектором извоза означеног са 𝐱kr.

Слика 2.22. представља нацрт директног и индиректног садржај услуга од

индустријске производње финалних производа у коме се распознају четири
категорије услуга. Дистрибуције и пословне услуге обухватају највеће директне и
индиректне акције у вредности производње финалних производа са више од 10% у
већини случајева, које следе транспортне услуга са око 4 - 5%. Што се тиче учешћа
пословних услуга слични модели су за нордијско подручје као што је већ примећено
изнад : У Европи су акције у распону од 6,1% у Литванији до 14 - 15% у великом
броју земаља; Француска са 20% и Ирска са 25,8% показују највеће вредности. У
различитим земљама, ови обрасци снажно подсећају на једноставне трошкове акција.
У ствари, постоји снажна корелација између једноставних трошкова акција и
директних и индиректних услуга садржаја 0.9. Ово такође важи и за промене у
акцијама и садржајима услуга. Пословне услуге су поново најдинамичнија
компонента (види слику 2.23).

37
 Слика 2.22. Структура садржаја услуга производње финалних производа
производње 2011, у %

Извор : WIOD; wiiw calculations.

Слика 2.23. Промене у структури садржаја услуга производње финалних

производа производње 1995 - 2011, у процентима

Извор : WIOD; wiiw calculations.

38
Један део тих директних и индиректних садржаја услуга увозе се из других привреда.
Упоређујући чланице ЕУ и њихове акције увезених директних и индиректних
садржаја услуга иду и до 23% у Ирској и 12% у Луксембургу када су у питању
финалне потрошње. Генерално ипак су на нивоу између нешто мање од 4% до 8%.
Акције увозних директних и индиректних пословних садржаја услуга у укупним
директним и индиректним пословним услугама крећу се од готово 90% у Ирској на
око 20% у Француској (видети слику 2.24). Веће земље као Француска, Немачка и
Велика Британија имају тенденцију да имају ниже увозне акције које подсећају на
моделе директних трошкова акција увоза изнад. У већини случајева - осим пар
изузетака - та увезена акција има тенденцију да расте од 1995. године.

Слика 2.24. Увозне директне и индиректне пословне услуге садржаја

индустријске производње финалних производа, 2011 у % од укупних директних и
индиректних садржаја пословних услуга у производњи финалних производа

Напомена: ЕУ - 27 просек обухвата унутар ЕУ трговине.

39
 2.3. Преглед поглавља

У овом поглављу су прво представљени релативни значај производних и

пословних услуга у БДП – у земље, истичући диференцирање и усавршавање
образаца у европским привредама у периоду 1995 - 2011. Док су неке земље успеле
да задрже упориште у производњи специјализованих за пословне услуге; неке земље
ипак нису могле да одрже своју базу за производњу специјализованих пословних
услуга. У одређеној мери ови диференцирани обрасци специјализације се могу
објаснити релативним наступима раста нивоа продуктивности и трошкова плата
широм земљаља и индустрија. Даље је потребно нагласити, да производња у свим
земљама расте реално, иако по нижим стопама у односу на услуге.

Друго, велики број индикатора који се односе на међусобне везе између

производње и услуга су представљене и најважнији резултати су сажети на следећи
начин. Удео секундарне производње услуга за ЕУ - 27 износи око 4% производних
бруто излаза са доста широким распоном који варира од земље до земље.
Дистрибуције и пословне услуге чине највећи део секундарне производње
прерађивачке индустрије. Временом постоји благи пораст ових акција што је посебно
изражено у Шведској и Финској. Треба, међутим, нагласити да ови бројеви не
укључују услуге које се пружају у кући и сервисним активностима производних
фирми.

Други индикатор је директан трошак акција услуга инпута у производним

индустријама, што чини око 25% од укупних трошкова (тј. укључујући и трошкове
на додатну вредност) у производњи у 2011. години за ЕУ - 27 услуга и повећана је
тек незнатно од 1995. године. Опет постоје изванредне разлике између земаља.
Разликовање од категорија услуга показује да дистрибутивне (12% у просеку) и
пословне услуге (9% у просеку) су најважнији услуге инпута у просеку. Временом,
акције пословних услуга су најдинамичнија компонента током времена у већини
земаља. Удео трошкова увозних услуга у производњи бруто излаза је око 1% у
већини земаља. Само неколико земаља показују значајно веће акције. Ови обрасци
доминирају увозпроизводних услуга који чине око 50% увоза услуга. Већина мањих
земаља имају тенденцију да имају ниже акције пословних услуга у индустријској

40
производњи заједно са релативно већим увозом у већем инпуту интензитета
производње. Најважније ставке увоза за употребу у производњи су научно
истраживање и развој, правне и рачуноводствене активности затим рекламирања и
истраживања тржишта у складу са NACE / CPA Rev. 2 класификацијом. Опет,
постоји широка хетерогеност у различитим земљама.

Ове директне и индиректне производне везе - као погон помоћу других

индустрија производње - показатељ су обрнутих веза. Што се тиче пословних услуга,
веће земље имају тенденцију да имају веће обрнуте везе које су углавном домаће
оријентисане (нпр. нарочито у Француској). Мање земље (укључујући земље источне
Европе) одликују се релативно већим страним везама. Ове везе, а посебно стране
везе, углавном су повећане током времена. Повећавање домаћих веза доминира у
само неколико земаља.

Узимајући све ово заједно у обзир, резултати показују да услуге чине нешто
мање од 40% у вредности финалних производа за производњу у ЕУ - 27 у целини у
којој већина потиче из дистрибутивних услуга и пословних услуга са око 15 % сваке
гране услуга. Ове акције су у распону од више од 40% у Француској и Ирској, на
мање од 30% у Грчкој, Малти и Румунији. Током времена, те акције су углавном
повећаване због промена у одговарајућем садржају пословних услуга и потврђују
резултате налаза када су у питању директне акције трошкова.

41