Professional Documents
Culture Documents
хришћанске
психотерапеутске праксе
Интернет издање
ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ И ПОКРОВИТЕЉ
ЈАНУС
Технологије, издаваштво и агенција
Београд, 8. септембар 2000
Штампано издање
Библиотека Лавиринт
Арс Либри
Београд, 2000.
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР
РЕЛИГИЈА И РАЗВОЈ
ПРЕДГОВОР
После мојих вишегодишњих наступања као психијатра и
хришћанског психотерапеута, а од 1985. године и као професора
Богословског факултета у Београду (по позиву) – на великом
броју отворених трибина у Београду и у унутрашњости земље,
када сам имао прилику да разговарам са присутним слушаоцима,
решио сам да сачиним ово дело од 50 питања и исто толико
мојих одговора. Питања која су ми саговорници и полемичари
постављали прелазила су наравно, број од педесет. Многа
питања, која нисам узео у обзир приликом овог избора од
педесет, била су или релативно слична овим, или се нису
односила на психотерапеутско-хришћанску праксу, моју
дугогодишњу делатност, или су ми се, најзад, учинила
незанимљивим.
Аутор
РЕЛИГИЈА И РАЗВОЈ
1. И поред тога што сваки човек има у себи религиозну
клицу, шта је основни разлог да та клица проклија?
"Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми оно
ће остати… Господ је творио све сам за се, и безбожника за зли
дан… Господ ме је имао у почетку пута својега, прије дела
својих, прије свакога времена" (Приче Соломонове)
Сваки човек носи свој крст, био он тога свестан или не, сматрао
себе атеистом или теистом, будистом или хришћанином. Људи
различитим именима зову тај крст: судбина, карма, коб,
проклетство, итд. Појам крста, дакле, по правилу је везан за
нешто мучно, неизбежно, неумољиво. И православни српски
народ познаје вредност крста – отуд узречице: Тако ми крсне
свијеће, Тако ми крста у ком сам крштен! Тако ми крста часнога
– али понекад би се тако радо отарасио крста и свалио га на
неког другог.