СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

српског народа
Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука
ЈУ Службени гласник Републике Српске, 555-007-00001332-44
Бања Лука, Вељка Млађеновића бб НЛБ банка а.д. Бања Лука
Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 Уторак, 12. јануар 2021. године 562-099-00004292-34
E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org БАЊА ЛУКА Sberbank a.д. Бања Лука
sgrs.oglasi@slglasnik.org 567-162-10000010-81
UniCredit Bank а.д. Бања Лука
sgrs.finansije@slglasnik.org 551-001-00029639-61
sgrs.online@slglasnik.org Комерцијална банка a.д. Бања Лука
Број 1 Год. XXX
571-010-00001043-39
www.slglasnik.org Addiko Bank а.д. Бања Лука
552-030-00026976-18

1 МЕДАЉОМ ЗАСЛУГА ЗА НАРОД:

- ЈЗУ Дом здравља Бања Лука,
На основу члана 80. став 1. тачка 6. Устава Републике
Српске и члана 12. Закона о одликовањима и признањима - ЈЗУ Дом здравља “Др Миленко Муратовић” Беркови-
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 4/93, 26/93 и ћи,
48/02), на приједлог Министарства здравља и социјалне за- - ЈЗУ Дом здравља Бијељина,
штите Републике Српске и Министарства унутрашњих по- - ЈЗУ Дом здравља “Свети Лука” Билећа,
слова Републике Српске, а поводом 9. јануара 2021. године
- Дана Републике, д о н о с и м - ЈЗУ Дом здравља Брод,
- ЈЗУ Дом здравља Братунац,
УКАЗ - ЈЗУ Дом здравља Чајниче,
О ДОДЈЕЛИ ОДЛИКОВАЊА - ЈЗУ Дом здравља “Свети врачеви” Челинац,
За изузетне заслуге и допринос у организовању, спро- - ЈЗУ Дом здравља Дервента,
вођењу и пружању медицинске помоћи, спасавању људ- - ЈЗУ Дом здравља Добој,
ских живота, као и сваки други вид подршке и улагања - ЈЗУ Дом здравља Дринић,
херојских напора у борби против пандемије Covid - 19,
изазване вирусом корона, а за чији је допринос заслужан - ЈЗУ Дом здравља Фоча,
цјелокупан здравствени систем који чине сви здравствени - ЈЗУ Дом здравља Гацко,
радници и немедицински сектор, о д л и к у ј е м - ЈЗУ Дом здравља Градишка,
ОРДЕНОМ ЗАСТАВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СА - ЈЗУ Дом здравља Хан Пијесак,
ЗЛАТНИМ ВИЈЕНЦЕМ:
- ЈЗУ Дом здравља Источно Сарајево,
- Универзитетски клинички центар Републике Српске,
Бања Лука; - ЈЗУ Дом здравља “Свети Лука” Калиновик,
ОРДЕНОМ ЗАСТАВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СА - ЈЗУ Дом здравља Кнежево,
СРЕБРНИМ ВИЈЕНЦЕМ: - ЈЗУ Дом здравља Костајница,
- ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” Бијељина, - ЈЗУ Дом здравља “Свети Пантелејмон” Котор Варош,
- ЈЗУ Болница “Свети апостол Лука” Добој, - ЈЗУ Дом здравља Козарска Дубица,
- ЈЗУ Болница Требиње, - ЈЗУ Дом здравља Крупа на Уни,
- ЈЗУ Болница Зворник, - ЈЗУ Дом здравља “Др Младен Стојановић” Лакташи,
- ЈЗУ Болница “Србија” Источно Сарајево, - ЈЗУ Дом здравља Лопаре,
- ЈЗУ Болница Градишка, - ЈЗУ Дом здравља Љубиње,
- ЈЗУ Болница “Др Младен Стојановић” Приједор, - ЈЗУ Дом здравља Милићи,
- ЈЗУ Болница Невесиње, - ЈЗУ Дом здравља Модрича,
- ЈЗУ Универзитетска болница Фоча; - ЈЗУ Дом здравља “Др Јован Рашковић” Мркоњић Град,
ОРДЕНОМ ЊЕГОША I РЕДА: - ЈЗУ Дом здравља Невесиње,
- ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске, - ЈЗУ Дом здравља Нови Град,
- Фонд здравственог осигурања Републике Српске, - ЈЗУ Дом здравља “Свети Сава” Оштра Лука,
- Републичка управа цивилне заштите Републике Срп- - ЈЗУ Дом здравља Пале,
ске, - ЈЗУ Дом здравља “Озрен” Петрово,
- Братислав Гашић, директор Безбедносно-информа- - ЈЗУ Дом здравља Источни Дрвар,
тивне агенције Републике Србије, за признати јавни рад - ЈЗУ Дом здравља Приједор,
и личне резултате, заслуге у међународној сарадњи, као и
допринос у развоју и јачању свеукупних односа између Ре- - ЈЗУ Дом здравља Прњавор,
публике Србије и Републике Српске; - ЈЗУ Дом здравља Рибник,
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 1 12.1.2021.
- ЈЗУ Дом здравља “Др Зоран Митровић” Рогатица, 118/08) и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Ре-
- ЈЗУ Дом здравља “Др Стојана и Љубица” Рудо, публике Српске за 2020. годину (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 112/19, 61/20 и 122/20), Влада Републи-
- ЈЗУ Дом здравља “Др Љубомир Ћеранић” Соколац, ке Српске, на 103. сједници, одржаној 30.12.2020. године,
- ЈЗУ Дом здравља Србац, доноси
- ЈЗУ Дом здравља Сребреница,
- ЈЗУ Дом здравља Станари, ОД Л У КУ
- ЈЗУ Дом здравља Шамац, О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
СРЕДСТАВА
- ЈЗУ Дом здравља Шековићи,
- ЈЗУ Дом здравља Шипово, I
- ЈЗУ Дом здравља “Свети Сава” Теслић, Даје се сагласност на План утрошка средстава Фонду за
- ЈЗУ Дом здравља Требиње, пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске (ор-
- ЈЗУ Дом здравља Трново, ганизациони код 2061) за период 1.1 - 31.12.2020. године, и
то са позиције: 511700 - издаци за нематеријалну произве-
- ЈЗУ Дом здравља Угљевик, дену имовину, у износу од 85.000,00 КМ.
- ЈЗУ Дом здравља Ново Горажде,
II
- ЈЗУ Дом здравља Вишеград,
- ЈЗУ Дом здравља Власеница, За реализацију ове одлуке задужују се Фонд за пен-
зијско и инвалидско осигурање Републике Српске и Ми-
- ЈЗУ Дом здравља Зворник, нистарство финансија.
- ЈЗУ Дом здравља Источни Стари град.
III
За изузетне заслуге и допринос у организовању и пру-
жању медицинске помоћи, спасавању људских живота и Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
улагање херојских напора у борби против пандемије Covid вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
- 19, изазване вирусом корона, жртвујући оно највријед- Број: 04/1-012-2-3769/20 Предсједник
није, свој живот, о д л и к у ј е м п о с т х у м н о 30. децембра 2020. године Владе,
ОРДЕНОМ КРСТ МИЛОСРЂА: Бањалука Радован Вишковић, с.р.
- прим. др Драган Војводић,
- др мед. Марко Пекија, 4
- Владимирка Мирнић, лабораторијски техничар, На основу члана 26. став 3. Закона о обновљивим изво-
- Ђоко Михајловић, генерални секретар Црвеног крста рима енергије и ефикасној когенерацији (“Службени гла-
Републике Српске. сник Републике Српске”, бр. 39/13, 108/13, 79/15 и 26/19) и
члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске (“Слу-
Број: 01-136-30/21 Предсједник жбени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада
9. јануара 2021. године Републике,
Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р. Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
2 РЈЕШЕЊЕ
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике 1. Даје се сагласност на Одлуку о измјени Одлуке o
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08) висини гарантованих откупних цијена и премија за елек-
и члана 5. став 3. Закона о извршењу Буџета Републике Срп- тричну енергију произведену из обновљивих извора или у
ске за 2020. годину (“Службени гласник Републике Српске”, ефикаснoj когенерацији, број: 01-178-20/20/Р-162-311, од
бр. 112/19, 61/20 и 122/20), Влада Републике Српске, на 103. 10.12.2020. године, коју је донијела Регулаторна комисија
сједници, одржаној 30.12.2020. године, д о н о с и за енергетику Републике Српске.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
ОД Л У КУ објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
СРЕДСТАВА Број: 04/1-012-2-3647/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
I Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Даје се сагласност на План утрошка средстава Ми-
нистарству привреде и предузетништва (организациони 5
код 1745) за период од 1.1. до 31.12.2020. године са пози-
ције 414100 - субвенције на име подстицаја за повећање На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
плата радника у износу од 8.000.000,00 КМ. ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 16. став 1. Закона о систему јавних служби
II (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
За реализацију ове одлуке задужују се Министарство 44/16) и члана 28. Закона о музејској дјелатности (“Службе-
привреде и предузетништва и Министарство финансија. ни гласник Републике Српске”, бр. 89/08, 57/12 и 18/17),
Влада Републике Српске, на 102. сједници, одржаној
III 24.12.2020. године, д о н о с и
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. РЈЕШЕЊЕ
Број: 04/1-012-2-3763/20 Предсједник О РАЗРЈЕШЕЊУ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА
30. децембра 2020. године Владе, ЈАВНЕ УСТАНОВЕ МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЈЕТНОСТИ
Бањалука Радован Вишковић, с.р. РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Разрјешавају се дужности чланови Управног одбо-
3 ра Јавне установе Музеј савремене умјетности Републике
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи- Српске:
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 1) Рајна Плавшић,
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
2) Дијана Грбић,
3) Бранко Сладојевић,
4) Славка Миросављевић и
5) Владимир Ђукановић.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3690/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
6 24. децембра 2020. године
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним
и другим именовањима Републике Српске (“Службени
гласник Републике Српске”, број 41/03) и члана 16. став 5.
Закона о систему јавних служби (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и 44/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИЛАЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА
УПРАВНОГ ОДБОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ МУЗЕЈ
САВРЕМЕНЕ УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Именују се вршиоци дужности чланова Управног
одбора Јавне установе Музеј савремене умјетности Репу-
блике Српске на период до два мјесеца:
1) Рајна Плавшић,
2) Дијана Грбић,
3) Бранко Сладојевић,
4) Славка Миросављевић и
5) Владимир Ђукановић.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3691/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. став 1. тачка a) Закона о државним слу-
жбеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н o с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА РЕСОР ЗА УПРАВЉАЊЕ
ИНВЕСТИЦИЈАМА У MИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА
1. Бојан Мацура, дипломирани економиста, разрјеша-
ва се вршиоца дужности помоћника министра за Ресор за
управљање инвестицијама у Министарству финансија.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3685/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 42. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
1 3
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА РЕСОР ЗА УПРАВЉАЊЕ
ИНВЕСТИЦИЈАМА У МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА
1. Бојан Мацура, дипломирани економиста, поставља
се за вршиоца дужности помоћника министра за Ресор за
управљање инвестицијама у Министарству финансија на
период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3686/20 Предсједник
Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. став 1. тачка a) Закона о државним слу-
жбеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н o с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА РЕСОР ЗА ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ У
MИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА
1. Стојан Крњаић, дипломирани правник, разрјешава се
вршиоца дужности помоћника министра за Ресор за правне
послове у Министарству финансија.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3687/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 42. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА РЕСОР ЗА ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ У
МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА
1. Стојан Крњаић, дипломирани правник, поставља
се за вршиоца дужности помоћника министра за Ресор за
правне послове у Министарству финансија на период до 90
дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3688/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО У МИНИСТАРСТВУ
ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
1. Драган Кнежевић, доктор ветеринарске медицине,
разрјешава се дужности вршиоца дужности помоћника ми-
4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
нистра за ветеринарство у Министaрству пољопривреде,
шумарства и водопривреде.
2. Овo рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3650/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА ВЕТЕРИНАРСТВО У МИНИСТАРСТВУ
ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
1. Драган Кнежевић, доктор ветеринарске медицине,
поставља се за вршиоца дужности помоћника министра за
ветеринарство у Министaрству пољопривреде, шумарства
и водопривреде на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3651/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА ВОДОПРИВРЕДУ У МИНИСТAРСТВУ
ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
1. Милан Гаврић, дипл. инж. грађевинарства, разрјеша-
ва се дужности вршиоца дужности помоћника министра за
водопривреду у Министaрству пољопривреде, шумарства
и водопривреде.
2. Овo рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3652/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА ВОДОПРИВРЕДУ У МИНИСТAРСТВУ
ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
1. Милан Гаврић, дипл. инж. грађевинарства, поста-
вља се за вршиоца дужности помоћника министра за во-
допривреду у Министaрству пољопривреде, шумарства и
водопривреде на период до 90 дана.
1 12.1.2021.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3653/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ И
ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ
1. Јасмина Болобан, дипломирани политиколог, разрје-
шава се дужности вршиоца дужности помоћника министра
за средње образовање и васпитање и образовање одраслих,
Министарство просвјете и културе.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3694/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6.
Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 118/08) и члана 25. и члана 42. став
2. Закона о државним службеницима (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
МИНИСТРА ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ И
ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ
1. Јасмина Болобан, дипломирани политиколог, по-
ставља се за вршиоца дужности помоћника министра за
средње образовање и васпитање и образовање одраслих у
Министарству просвјете и културе Републике Српске на
период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3695/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. Закона о државним службеницима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11,
37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 102. сједници,
одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЗАМЈЕНИКА
ДИРЕКТОРА РЕПУБЛИЧКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА
РАСЕЉЕНА ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Драган Штрбац, магистар економије из области оси-
гурања и управљања ризицима, разрјешава се дужности
вршиоца дужности замјеника директора Републичког се-
кретаријата за расељена лица и миграције због истека пе-
риода на који је именован.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3654/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и чл. 25. и 42. Закона о државним службеницима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11,
37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 102. сједници,
одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЗАМЈЕНИКА
ДИРЕКТОРА РЕПУБЛИЧКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА
РАСЕЉЕНА ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Драган Штрбац, магистар економије из области оси-
гурања и управљања ризицима, поставља се за вршиоца ду-
жности замјеника директора Републичког секретаријата за
расељена лица и миграције на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3655/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА ИМОВИНСКОПРАВНЕ ПОСЛОВЕ,
СМЈЕШТАЈНЕ КАПАЦИТЕТЕ И СОЦИЈАЛНО
СТАНОВАЊЕ У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА
РАСЕЉЕНА ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Данијела Дубравац, дипломирани правник, разрје-
шава се дужности вршиоца дужности помоћника дирек-
тора за имовинскоправне послове, смјештајне капацитете
и социјално становање у Републичком секретаријату за
расељена лица и миграције због истека периода на који је
именована.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3656/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА ИМОВИНСКОПРАВНЕ ПОСЛОВЕ,
СМЈЕШТАЈНЕ КАПАЦИТЕТЕ И СОЦИЈАЛНО
СТАНОВАЊЕ У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА
РАСЕЉЕНА ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Данијела Дубравац, дипломирани правник, поставља
се за вршиоца дужности помоћника директора за имовин-
скоправне послове, смјештајне капацитете и социјално ста-
новање у Републичком секретаријату за расељена лица и
миграције на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3657/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1 5
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА МИГРАЦИЈЕ И ПОСЛОВЕ РЕАДМИСИЈЕ
У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА РАСЕЉЕНА
ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Дејан Мутић, дипломирани правник унутрашњих
послова, разрјешава се дужности вршиоца дужности по-
моћника директора за миграције и послове реадмисије у
Републичком секретаријату за расељена лица и миграције
због истека периода на који је именован.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3658/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА МИГРАЦИЈЕ И ПОСЛОВЕ РЕАДМИСИЈЕ
У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА РАСЕЉЕНА
ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Дејан Мутић, дипломирани правник унутрашњих
послова, поставља се за вршиоца дужности помоћника ди-
ректора за миграције и послове реадмисије у Републичком
секретаријату за расељена лица и миграције на период до
90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3659/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. Закона о државним службеницима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11,
37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 102. сједници,
одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ И
ПОСЛОВЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКАТА ОБНОВЕ И
ИЗГРАДЊЕ У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА
РАСЕЉЕНА ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Драган Јуричевић, дипломирани економиста из обла-
сти менаџмента, разрјешава се дужности вршиоца дужно-
сти помоћника директора за планирање, пројектовање и
послове реализације пројеката обнове и изградње у Репу-
бличком секретаријату за расељена лица и миграције због
истека периода на који је именован.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3662/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА ПЛАНИРАЊЕ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ И
ПОСЛОВЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКАТА ОБНОВЕ И
ИЗГРАДЊЕ У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА
РАСЕЉЕНА ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Драган Јуричевић, дипломирани економиста из обла-
сти менаџмента, поставља се за вршиоца дужности помоћ-
ника директора за планирање, пројектовање и послове реа-
лизације пројеката обнове и изградње у Републичком секре-
таријату за расељена лица и миграције на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3663/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА ОДРЖИВИ ПОВРАТАК И ЉУДСКА ПРАВА
У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА РАСЕЉЕНА
ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Перица Кољанин, магистар менаџмента јавне управе,
разрјешава се дужности вршиоца дужности помоћника ди-
ректора за одрживи повратак и људска права у Републич-
ком секретаријату за расељена лица и миграције због исте-
ка периода на који је именован.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3660/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА ОДРЖИВИ ПОВРАТАК И ЉУДСКА ПРАВА
У РЕПУБЛИЧКОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА РАСЕЉЕНА
ЛИЦА И МИГРАЦИЈЕ
1. Перица Кољанин, магистар менаџмента јавне управе,
поставља се за вршиоца дужности помоћника директора за
одрживи повратак и људска права у Републичком секрета-
ријату за расељена лица и миграције на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3661/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1 12.1.2021.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ СЕКРЕТАРА
АГЕНЦИЈЕ ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Дариа Милошевић, дипломирани правник, разрјеша-
ва се дужности вршиоца секретара Агенције за државну
управу због истека периода од 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3676/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6.
Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 118/08) и члaна 42. Закона о државним
службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ СЕКРЕТАРА
АГЕНЦИЈЕ ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Дариа Милошевић, дипломирани правник, поставља
се за вршиоца дужности секретара Агенције за државну
управу Републике Српске на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3677/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
АГЕНЦИЈЕ ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА
1. Предраг Сладојевић, дипл. инжењер пољопривре-
де, разрјешава се дужности вршиоца дужности директора
Агенције за аграрна плаћања.
2. Овo рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3670/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6.
Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 118/08) и члана 42. Закона о државним
службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
АГЕНЦИЈЕ ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА
1. Предраг Сладојевић, дипл. инж. пољопривреде, по-
ставља се за вршиоца дужности директора Агенције за
аграрна плаћања на период до 90 дана.
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3671/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА СЕКТОР ДЕМОГРАФСКИХ И
СОЦИЈАЛНИХ СТАТИСТИКА У РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ
ЗА СТАТИСТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Жељко Асентић, професор географије, разрјешава се
вршиоца дужности помоћника директора за Сектор демо-
графских и социјалних статистика у Републичком заводу за
статистику Републике Српске.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3683/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 42. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
ДИРЕКТОРА ЗА СЕКТОР ДЕМОГРАФСКИХ И
СОЦИЈАЛНИХ СТАТИСТИКА У РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ
ЗА СТАТИСТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Жељко Асентић, професор географије, поставља се
за вршиоца дужности помоћника директора за Сектор де-
мографских и социјалних статистика у Републичком заводу
за статистику Републике Српске на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3684/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА
1. Дарко Боројевић разрјешава се дужности вршиоца ду-
жности директора Републичког хидрометеоролошког завода.
2. Овo рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3672/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1 7
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 42. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА
1. Дарко Боројевић поставља се за вршиоца дужности
директора Републичког хидрометеоролошког завода на пе-
риод до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3673/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 53. став 1. тачка а)
Закона о државним службеницима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада
Републике Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЗАМЈЕНИКА
ДИРЕКТОРА РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ
ЗАВОДА
1. Гордан Милошевић разрјешава се дужности вршиоца
дужности замјеника директора Републичког хидрометеоро-
лошког завода.
2. Овo рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3674/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и члана 42. Закона о др-
жавним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЗАМЈЕНИКА
ДИРЕКТОРА РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ
ЗАВОДА
1. Гордан Милошевић поставља се за вршиоца дужно-
сти замјеника директора Републичког хидрометеоролошког
завода на период до 90 дана.
2. Овo рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3675/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. став 1. тачка а) Закона о државним слу-
жбеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ И
МЕТРОЛОГИЈУ
1. Симо Бабић, дипломирани економиста, разрјешава се
вршиоца дужности директора Републичког завода за стан-
дардизацију и метрологију због истека времена на које је
постављен.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3666/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републи-
ке Српске, на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године,
доноси
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ И
МЕТРОЛОГИЈУ
1. Симо Бабић, дипломирани економиста, поставља
се за вршиоца дужности директора Републичког завода за
стандардизацију и метрологију на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3667/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. став 1. тачка а) Закона о државним слу-
жбеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА
СТАНДАРДИЗАЦИЈУ И МЕТРОЛОГИЈУ
1. Никола Ђукић, дипломирани инжењер рударства,
разрјешава се вршиоца дужности замјеника директора Ре-
публичког завода за стандардизацију и метрологију због
истека времена на које је постављен.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3668/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6.
Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 118/08) и чл. 25. и 42. Закона о државним
службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА
СТАНДАРДИЗАЦИЈУ И МЕТРОЛОГИЈУ
1. Никола Ђукић, дипломирани инжењер рударства, по-
ставља се за вршиоца дужности замјеника директора Репу-
1 12.1.2021.
бличког завода за стандардизацију и метрологију на период
до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3669/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16) и члана 140. ст. 1. и 2. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА
“АЛЕКСА ЈАКШИЋ” МИЛИЋИ
1. Јовану Зекићу, наставнику разредне наставе, преста-
је дужност вршиоца дужности директора Јавне установе
Основна школа “Алекса Јакшић” Милићи.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3696/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 137. став 6. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “АЛЕКСА
ЈАКШИЋ” МИЛИЋИ
1. Јован Зекић, наставник разредне наставе, именује се
за вршиоца дужности директора Јавне установе Основна
школа “Алекса Јакшић” Милићи на период до 90 дана.
2. Права, обавезе и одговорност директора Школе одно-
се се и на вршиоца дужности директора.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3697/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16) и члана 140. ст. 1. и 2. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ
УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “ПЕТАР ПЕТРОВИЋ
ЊЕГОШ” ИСТОЧНА ИЛИЏА
1. Зденки Перендија, професору биологије, престаје
дужност директора Јавне установе Основна школа “Петар
Петровић Његош” Источна Илиџа.
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3692/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 137. став 4. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 102. сједници, одржаној 24.12.2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ
ОСНОВНА ШКОЛА “ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ”
ИСТОЧНА ИЛИЏА
1. Драган Јововић, професор географије, именује се за
директора ЈУ Основна школа “Петар Петровић Његош”
Источна Илиџа на мандатни период од четири године.
2. Именовани обавља послове заступања и представља-
ња Јавне установе Основна школа “Петар Петровић Ње-
гош” Источна Илиџа у правном промету без ограничења.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3693/20 Предсједник
24. децембра 2020. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Уставни суд Републике Српске
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Уста-
ва Републике Српске и члана 37. став 1. тачка а), члана 40.
став 5, члана 42. став 1, члана 60. став 1. т. a) и б) и члана
61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и 92/12),
на сједници одржаној 23. децембра 2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
Утврђује се да Правилник о поступку избора, имено-
вања и разрјешења декана организационих јединица Уни-
верзитета у Источном Сарајеву, број: 01-C-183-XXIX/14, од
10. јуна 2014. године, Правилник о измјенама и допунама
Правилника о поступку избора, именовања и разрјешења
декана организационих јединица Универзитета у Источном
Сарајеву, број: 01-С-7622-1-VII/15, од 24. децембра 2015.
године, и Правилник о допуни Правилника о поступку
избора, именовања и разрјешења декана организационих
јединица Универзитета у Источном Сарајеву, број: 01-С-6-
1-XLI/18, од 25. јануара 2018. године, које је донио Сенат
Универзитета у Источном Сарајеву, нису у сагласности са
Уставом Републике Српске и Законом о високом образо-
вању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16, 31/18, 26/19 и 40/20).
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за
оцјењивање уставности Одлуке о расписивању интерног
конкурса за избор декана Технолошког факултета Зворник,
број: 1958/19, од 15. новембра 2019. године, коју је донијело
Научно-наставно вијеће Технолошког факултета Зворник.
Образложење
Митар Перушић из Зворника дао је Уставном суду
Републике Српске иницијативу за покретање поступка за
оцјењивање уставности Одлуке о расписивању интерног
конкурса за избор декана Технолошког факултета Зворник,
број: 1958/19, од 15. новембра 2019. године, коју је доније-
ло Научно-наставно вијеће Технолошког факултета Звор-
ник, и уставности и законитости Правилника о поступку
избора, именовања и разрјешења декана организационих
јединица Универзитета у Источном Сарајеву, број: 01-C-
183-XXIX/14, од 10. јуна 2014. године, који је донио Сенат
Универзитета у Источном Сарајеву. У погледу оспорене
1 9
одлуке у иницијативи наводи се да је чланом 7. овог акта
прописано да исти ступа на снагу даном доношења, што
није у сагласности са чланом 109. став 1. Устава. Предмет-
ни правилник, како се даље истиче, супротан је уставном
начелу законитости, јер није у сагласности са чланом 72.
став 9. Закона о високом образовању (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15,
90/16, 31/18 и 26/19). Наиме, по мишљењу даваоца ини-
цијативе, према Закону о високом образовању, начин име-
новања декана Универзитета у Источном Сарајеву може
бити уређен искључиво Статутом овог универзитета, а не и
другим подзаконским актима, као што је оспорени правил-
ник. Поред тога, давалац иницијативе оспорава и одредбу
члана 25. предметног правилника, којим је предвиђено ње-
гово ступање на снагу даном доношења, што је супротно
члану 109. став 1. Устава. Како би поткријепио своје наво-
де, иницијатор указује на Одлуку овог суда, број: У-63/18,
од 26. јуна 2019. године, у ком случају се, како истиче, ради
о истој правној ситуацији као и код оспореног правилника.
Слиједом наведеног, предлаже да Суд, након спроведеног
поступка, утврди да оспорена одлука није у сагласности са
Уставом, те да је предметни правилник у супротности са
Законом о високом образовању и Уставом.
У одговору на иницијативу, који је у погледу оспорене
одлуке доставио Технолошки факултет Зворник, наводи се
да је ова одлука донесена у складу са релевантним одред-
бама Закона о високом образовању и Статута Универзитета
у Источном Сарајеву, те да је објављена на огласној табли
овог факултета. Поред тога, у одговору се истиче да пред-
метна одлука није општи акт, већ се ради о интерној одлу-
ци спроведбеног карактера која има за циљ да се поступак
избора и именовања декана овог факултета спроведе према
одредбама Статута, због чега Уставни суд није надлежан да
оцјењује њену уставност и законитост.
Универзитет у Источном Сарајеву доставио је одговор у
односу на оспорени Правилник о поступку избора, имено-
вања и разрјешења декана организационих јединица Уни-
верзитета у Источном Сарајеву. У одговору се наводи да
су разлози за доношење овог акта превасходно практичне
природе и у интересу правне сигурности, а огледају се у де-
финисању прецизних правила поступка значајног академ-
ског питања као што је избор декана факултета. С обзиром
на то да се ради о врло комплексном питању, потребно је,
по мишљењу доносиоца Правилника, осим Статутом Уни-
верзитета, ово питање регулисати и нижим правним актом.
Како се даље истиче, Правилником нису мијењана правила
Статута којима је ова материја уређена, већ су, у интересу
правне сигурности, прецизиране релевантне одредбе овог
акта. Поред тога, у одговору се наводи да је Универзитет
имао нарочито оправдане разлоге да оспорени правилник
ступи на снагу раније, односно прије истека осмог дана од
дана објављивања, те да је овај правилник претрпио двије
измјене и допуне којима је предвиђено њихово ступање на
снагу осмог дана од дана објављивања на web страници
Универзитета у Источном Сарајеву.
С обзиром на то да је оспорени правилник претрпио
измјене и допуне, уз одговор на иницијативу Универзитет у
Источном Сарајеву Суду је доставио и Правилник о измје-
нама и допунама Правилника о поступку избора, имено-
вања и разрјешења декана организационих јединица Уни-
верзитета у Источном Сарајеву, број: 01-С-7622-1-VII/15,
од 24. децембра 2015. године, и Правилник о допуни Пра-
вилника о поступку избора, именовања и разрјешења дека-
на организационих јединица Универзитета у Источном Са-
рајеву, број: 01-С-6-1-XLI/18, од 25. јануара 2018. године.
Имајући у виду ову чињеницу, Суд је, примјеном одред-
бе члана 42. став 1. Закона о Уставном суду Републике Срп-
ске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и
92/12), проширио оцјену уставности и законитости и на ове
правилнике.
Одлуку о расписивању интерног конкурса за избор де-
кана Технолошког факултета Зворник, број: 1958/19, од 15.
новембра 2019. године, донијело је Научно-наставно вијеће
Технолошког факултета Зворник на основу члана 71. Зако-
на о високом образовању (“Службени гласник Републике
10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Српске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16, 31/18
и 26/19) и члана 57. Статута Универзитета у Источном Са-
рајеву, а у вези са чл. 4. и 5. Правилника о поступку избора,
именовања и разрјешења декана организационих јединица
Универзитета у Источном Сарајеву. Овом одлуком одре-
ђено је да се расписује интерни конкурс за избор декана
Технолошког факултета Зворник, Универзитета у Источ-
ном Сарајеву (члан 1), утврђени су услови које морају
испуњавати кандидати, документи које морају приложити
уз пријаву на конкурс, те начин и рок за достављање при-
јава (чл. од 2. до 5), формирана је Комисија за спровођење
поступка избора декана и именовани су чланови Комисије
(члан 6), те је прописано да ова одлука ступа на снагу да-
ном доношења (члан 7).
Правилник о поступку избора, именовања и разрјеше-
ња декана организационих јединица Универзитета у Источ-
ном Сарајеву, број: 01-C-183-XXIX/14, од 10. јуна 2014.
године, донио је Сенат Универзитета у Источном Сарајеву
на основу члана 64. став 2. тачка в) Закона о високом обра-
зовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11, 84/12 и 108/13) и члана 34. Статута Универзитета у
Источном Сарајеву, а у вези са чланом 64. став 2. Статута
Универзитета. Овим правилником ближе су уређени посту-
пак и рокови избора, именовања, престанка и разрјешења
функције декана организационих јединица Универзитета
у Источном Сарајеву. Одредбама чл. 2. и 3. дефинисан је
појам декана, његове одговорности и мандат, затим услови
за избор декана (члан 4), поступак именовања декана (чл.
од 5. до 11), именовање декана (чл. 12. и 13), престанак и
разрјешење функције декана (чл. од 14. до 21), прелазне и
завршне одредбе (чл. од 22. до 24). Чланом 25. прописано је
да овај правилник ступа на снагу даном доношења.
Правилник о измјенама и допунама Правилника о по-
ступку избора, именовања и разрјешења декана организа-
ционих јединица Универзитета у Источном Сарајеву, број:
01-С-7622-1-VII/15, од 24. децембра 2015. године, донио је
Сенат Универзитета у Источном Сарајеву на основу члана
64. став 2. тачка в) Закона о високом образовању (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12,
108/13 и 44/15), члана 62. Закона о високом образовању у
Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине (“Службени гла-
сник Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине”, број 30/09)
и члана 34. Статута Универзитета у Источном Сарајеву, а
у вези са чланом 64. став 2. Статута Универзитета. Овим
правилником измијењена је преамбула основног текста
Правилника, затим одредбе чл. 20, 21. и 22. истог, те је про-
писано да ступа на снагу осмог дана од дана објављивања
на web страници Универзитета.
Правилник о допуни Правилника о поступку избора,
именовања и разрјешења декана организационих јединица
Универзитета у Источном Сарајеву, број: 01-С-6-1-XLI/18,
од 25. јануара 2018. године, донио је Сенат Универзитета у
Источном Сарајеву на основу члана 64. став 2. тачка в) За-
кона о високом образовању (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15 и 90/16),
члана 62. Закона о високом образовању у Брчко Дистрикту
Босне и Херцеговине (“Службени гласник Брчко Дистрик-
та Босне и Херцеговине”, број 30/09) и члана 34. Статута
Универзитета у Источном Сарајеву, а у вези са чланом 64.
став 2. Статута Универзитета. Овим правилником допуњен
је члан 17. основног текста Правилника и прописано је да
исти ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на ин-
тернет страници Универзитета.
Разматрајући наводе иницијативе у погледу оспорене
Одлуке о расписивању интерног конкурса за избор декана
Технолошког факултета Зворник, Суд је, прије свега, узео у
обзир да према члану 115. став 1. т. 1. и 2. Устава Републике
Српске Уставни суд одлучује о сагласности закона, других
прописа и општих аката са Уставом и о сагласности пропи-
са и општих аката са законом.
У поступку оцјењивања оспореног Правилника о по-
ступку избора, именовања и разрјешења декана организа-
ционих јединица Универзитета у Источном Сарајеву, као и
правилника о његовим измјенама и допунама, Суд је имао у
виду одредбе т. 12. и 18. Амандмана XXXII на Устав Репу-
1 12.1.2021.
блике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, којима је
утврђено да Република уређује и обезбјеђује, између оста-
лог, образовање, као и друге односе од интереса за Репу-
блику, у складу са Уставом.
На основу наведеног уставног овлашћења, Законом о
високом образовању (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12, 108/13, 44/15, 90/16, 31/18
и 26/19 и 40/20) уређени су принципи и циљеви високог
образовања у Републици Српској, нивои високог образова-
ња, оснивање, организација и рад високошколских устано-
ва, обезбјеђење квалитета у области високог образовања,
права и обавезе академског особља и студената, као и друга
питања од значаја за обављање дјелатности високог обра-
зовања. Одредбама овог закона, које су релевантне за одлу-
чивање у овој уставноправној ствари, прописано је: да је
високо образовање дјелатност од општег друштвеног ин-
тереса у Републици (члан 2. став 1), да су високошколске
установе универзитети и високе школе (члан 11. став 1),
да је статут основни општи акт високошколске установе
којим се уређује: организација, органи и начин рада, упра-
вљање и руковођење високошколском установом, називи и
врста студијских програма, обављање научноистраживач-
ког, стручног или умјетничког рада, поступак избора у ака-
демска звања, начин остваривања права и обавеза особља и
студената, организовање особља и студената и евиденција
(члан 24. став 1), да сенат високошколске установе утврђује
приједлог статута, уз претходно прибављено мишљење
управног одбора (члан 24. став 2), да након утврђивања
приједлога статута од стране сената, високошколска уста-
нова доставља приједлог статута са мишљењем управног
одбора Министарству просвјете и културе ради добијања
сагласности (члан 24. став 3), да ако Министарство просвје-
те и културе утврди неусклађеност статута са овим законом
и другим законским прописима, даје упутства високошкол-
ској установи о отклањању утврђених недостатака (члан
24. став 4), да Министарство даје сагласност на приједлог
статута високошколске установе у име Владе (члан 24. став
5) те да сенат усваја статут након добијене сагласности
Министарства (члан 24. став 6). Надаље, чланом 64. овог
закона прописано је да одговорност за академска питања
у високошколској установи има сенат, као највише ака-
демско тијело, које чине представници академског особља
и студенти (став 1), те да сенат високошколске установе
одлучује о свим академским питањима, а посебно доноси
статут и друге опште акте високошколске установе уз прет-
ходно прибављено мишљење управног одбора и сагласност
Министарства просвјете и културе, те доноси опште акте
у складу са законом и статутом високошколске установе
(став 2. т. б) и в). Према члану 72. ст. 5, 8. и 9. овог зако-
на, декана именује и разрјешава ректор на приједлог вијећа
организационе јединице, по процедури утврђеној статутом
универзитета, затим избор и разрјешење директора орга-
низационе јединице утврђује се статутом универзитета, а
поступак разрјешења декана, те разлози за смјену прије
истека мандата утврђују се статутом универзитета.
Закон о високом образовању (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12 и 108/13), који је био
на снази у вријеме доношења оспореног правилника и који
је означен као правни основ за његово доношење, престао
је да важи ступањем на снагу Закона о високом образовању
(“Службени гласник Републике Српске”, број 67/20). Због
тога је Суд оцјењивао предметни правилник у односу на
овај закон у вријеме његовог важења. У вези с тим, Суд је
истовремено утврдио да и важећи Закон о високом образо-
вању садржи одредбе које су по свом садржају суштински
идентичне релевантним одредбама Закона који је важио у
вријеме доношења Правилника и које су од значаја за оцје-
ну његове законитости у конкретном случају. То су, превас-
ходно, одредбе члана 46. ст. 1. и 2, којима је прописано да
статут високошколске установе доноси сенат, уз претходно
прибављено мишљење управног одбора и уз сагласност
Министарства за научнотехнолошки развој, високо образо-
вање и информационо друштво, те да високошколска уста-
нова доставља приједлог статута овом министарству ради
добијања сагласности. Поред тога, према члану 54. став 1.
т. 2) и 6) важећег Закона о високом образовању, сенат одлу-
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
чује о академским питањима, доноси статут универзитета,
односно високе школе и бира и разрјешава ректора уни-
верзитета, односно високе школе, док је чланом 62. став 2.
прописано да декана именује и разрјешава ректор на прије-
длог вијећа чланице универзитета, по процедури утврђеној
статутом универзитета.
Дакле, с обзиром на то да се ради о дјелатности од
општег интереса за Републику, те цијенећи значај материје
високог образовања, Законом о високом образовању уређе-
на су сва темељна питања од значаја за функционисање
система високог образовања, а сенату универзитета је дато
овлашћење да, са циљем спровођења релевантних одреда-
ба овог закона, статутом детаљније пропише процедуру за
именовање и разрјешење декана организационих једини-
ца. Како из одредаба овог закона јасно произлази, статут
је основни општи акт високошколске установе, којим се,
поред осталог, уређују организација, органи и начин рада,
управљања и руковођења високошколском установом, а де-
кана именује и разрјешава ректор искључиво по процедури
која је утврђена статутом универзитета.
Имајући у виду наведено, Суд је оцијенио да је доно-
шењем оспореног правилника, као и његових измјена и до-
пуна, Сенат Универзитета у Источном Сарајеву поступио
супротно Закону о високом образовању, те тако нарушио
уставно начело законитости. Наиме, по оцјени Суда, према
овом закону, питања која се односе на поступак именовања
и разрјешења декана организационих јединица универзи-
тета су материја која се уређује искључиво статутом уни-
верзитета. Законодавац, дакле, није дао овлашћење сенату
универзитета да било којим другим подзаконским актом,
па тако ни правилником, регулише поступак именовања и
разрјешења декана организационих јединица универзитета
у Републици Српској.
Одредба члана 64. став 2. тачка в) Закона о високом обра-
зовању („Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11, 84/12 и 108/13), која је у преамбули предметних пра-
вилника означена као правни основ за њихово доношење, по
оцјени Суда, не даје овлашћење Сенату Универзитета у Источ-
ном Сарајеву да правилником уређује поступак избора, име-
новања и разрјешења декана организационих јединица Уни-
верзитета у Источном Сарајеву јер ова норма јасно упућује
на то да сенат универзитета доноси опште акте у складу са
законом, што код оспорених правилника није случај.
Како предметни општи акти нису у сагласности са Зако-
ном, тиме је истовремено оспореним прописивањем дошло
до повреде одредбе члана 108. став 2. Устава, према којем
прописи и други општи акти морају бити у сагласности са
законом.
Имајући у виду садржину и правну природу оспорене
одлуке, Суд је оцијенио да овај акт нема карактер општег
правног акта, чију уставност и законитост, сагласно одред-
би члана 115. Устава, оцјењује Уставни суд. С обзиром на то
да се ради о појединачном акту интерног карактера који се
односи на конкретну правну ситуацију, односно избор де-
кана на Технолошком факултету Зворник, Суд је, на основу
члана 37. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 104/11
и 92/12), одлучио да због ненадлежности не прихвати ову
иницијативу.
С обзиром на то да је у току претходног поступка прав-
но стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају
поуздан основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40.
став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, о устав-
ности и законитости предметних правилника одлучио без
доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци ове
одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др
Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-102/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
1 11
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона
о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној
23. децембра 2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и
незаконитости члана 10. став 1. Правилника о службеној
легитимацији, наоружању и униформи чувара шума (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 13/09).
Образложење
Јавно предузеће шумарства Републике Српске “Шуме
Републике Српске” а.д. Соколац, Шумско газдинство “Бања
Лука” из Бања Луке поднијело је Уставном суду Републи-
ке Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјењивање
уставности и законитости члана 10. став 1. Правилника о
службеној легитимацији, наоружању и униформи чувара
шума (“Службени гласник Републике Српске”, број 13/09).
Предлагач сматра да оспорена одредба, којом је прописа-
но да чувар шума обавља послове чувања шума наоружан
ватреним оружјем кратке цијеви - пиштољем, није сагласна
члану 65. став 1. Закона о шумама (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 75/08 и 60/13), према којем је чувар
шума обавезан да носи службену униформу и посједује
службену легитимацију. Иако се указује да је ставом 5.
исте законске одредбе утврђено да министар доноси ближи
пропис о службеној легитимацији, наоружању и униформи
чувара шума, у приједлогу се истиче да из овога за чуваре
шума не произлази обавеза ношења наоружања. У прилог
наведеном предлагач указује на појединачан судски посту-
пак, те упућује на примјере других закона којима је деци-
дирано прописана обавеза ношења оружје, закључујући
да одсуство овакве обавезе у Закону о шумама показује
да законодавац није дао овлашћење чувару шума да носи
оружје. Имајући у виду изложено, предлаже се да Суд до-
несе одлуку којом ће утврдити да члан 10. став 1. оспореног
правилника није у сагласности са чланом 65. став 1. Закона
о шумама, чланом 69. Устава и чланом 108. став 2. Устава.
У одговору који је Суду доставио министар пољопри-
вреде, шумарства и водопривреде истиче се да су наводи
предлагача неосновани и правно неутемељени, те да се
прописујући као у оспореним члану 10. став 1. Правилни-
ка, министар кретао у оквиру својих овлашћења из члана
65. ст. 1. и 5. Закона о шумама и члана 63. став 2. Закона о
републичкој управи, због чега је поступао у складу са чла-
ном 69. и чланом 108. став 2. Устава. У овом смислу, до-
носилац оспореног акта предлаже да Суд одбије приједлог.
Правилник о службеној легитимацији, наоружању и
униформи чувара шума (“Службени гласник Републике
Српске”, број 13/09) донио је, 2. фебруара 2009. године,
министар пољопривреде, шумарства и водопривреде на
основу члана 65. став 5. и члана 107. став 3. тачка в) Зако-
на о шумама (“Службени гласник Републике Српске”, број
75/08) и члана 69. став 1. и члана 82. став 2. Закона о ре-
публичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08).
Оспореним чланом 10. став 1. правилника прописано
је да чувар шума обавља послове чувања шума наоружан
ватреним оружјем кратке цијеви - пиштољем.
У поступку оцјењивања уставности и законитости
оспорене одредбе Правилника Суд је имао у виду да је
Уставом утврђено да се државна власт у Републици орга-
низује на начелу подјеле власти (члан 69. став 1), као и да
закони, статути, други прописи и општи акти морају бити
у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти
морају бити у сагласности са законом (члан 108).
Исто тако, Суд је узео у обзир да је чланом 65. Зако-
на о шумама (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
75/08, 60/13 и 70/20) прописано да је током обављања по-
слова чувар шума обавезан да носи службену униформу, да
посједује наоружање и службену легитимацију (став 1), те
да ближи пропис о службеној легитимацији, наоружању и
униформи чувара шума доноси министар (став 5).
12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Такође, Суд је имао у виду прописивање из члана 65.
став 1. Закона о шумама (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 75/08 и 60/13) према којем је, током обављања
послова, чувар шума обавезан да носи службену униформу
и да посједује службену легитимацију, као и да је наведена
законска одредба измијењена чланом 9. Закона о измјенама
и допуна Закона о шумама (“Службени гласник Републике
Српске”, број 70/20).
Законом о републичкој управи (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 115/18) утврђено је: да органи управе
доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте,
да се правилником разрађују поједине одредбе закона или
прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2), да министар предста-
вља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1.
овог закона и рјешења у управним и другим појединачним
стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у
министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга
министарства (члан 76. став 2).
Узимајући у обзир наведене уставне и законске одред-
бе, Суд је утврдио да је министар, сагласно својим овла-
шћењима из члана 65. став 5. Закона о шумама, оспореним
правилником прописао облик и садржај службене легити-
мације, поступак издавања, замјену и начин вођења еви-
денције службене легитимације, наоружања и униформе
чувара шума (члан 1. Правилника).
Уређујући као у оспореном члану 10. став 1. Правилни-
ка да чувар шума обавља послове чувања шума наоружан
ватреним оружјем кратке цијеви - пиштољем, доносилац
оспореног општег акта је, према становишту Суда, конкре-
тизовао одредбу члана 65. став 5. Закона о шумама, чиме
је поступио у складу са законским овлашћењем да ближе
уреди пропис о службеној легитимацији, наоружању и уни-
форми чувара шума.
Поред овога, Суд је утврдио да је, у току поступка пред
овим Судом, измијењена одредба члана 65. став 1. Закона о
шумама (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 75/08
и 60/13) у односу на коју предлагач тражи оцјену устав-
ности и законитости оспореног прописивања, и то тако
да је законодавац утврдио обавезу чувара шума да, током
обављања послова, између осталог, посједује наоружање.
С обзиром на наведено, Суд је оцијенио да је нормирање
из члана 10. став 1. Правилника, према којем чувар шума
обавља послове чувања шума наоружан ватреним оружјем
кратке цијеви - пиштољем, у служби извршења одредбе
члана 65. став 1. Закона о шумама (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 75/08, 60/13 и 70/20). Узимајући
у обзир изложено, Суд је утврдио да је оспореним чланом
10. став 1. Правилника ближе разрађена наведена законска
норма, и то на начин да ово нормирање не мијења смисао
законског прописивања. На основу наведеног, Суд је утвр-
дио да оспореним прописивањем нису повријеђена јемства
из члана 69. став 1. и члана 108. Устава.
Имајући у виду надлежности из члана 115. Устава Ре-
публике Српске, наводи предлагача којима се на примјеру
појединачног судског поступка, те на примјеру прописи-
вања из других закона поткрепљује становиште о не-
усклађености оспорене одредбе Правилника са Уставом и
Законом о шумама нису од уставноправног значаја.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци ове
одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: пред-
сједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Ара-
повић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић,
проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Мар-
ко Рајчевић.
Број: У-110/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка а) Закона
о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној
23. децембра 2020. године, д о н и о ј е
1 12.1.2021.
ОД Л У КУ
Утврђује се да члан 1. ст. 1. и 2. и члан 7. став 2. За-
кона о измјенама и допунама Закона о стварним правима
(“Службени гласник Републике Српске”, број 107/19) нису
у сагласности са Уставом Републике Српске.
Образложење
Wiener osiguranje Vienna Insurance Group а.д. Бања Лука
дало је 6. фебруара 2020. године Уставном суду Републике
Српске приједлог за оцјењивање уставности члана 1. ст. 1. и
2. и члана 7. став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о
стварним правима (“Службени гласник Републике Српске”,
број 107/19). Уставност оспореног члана 1. став 1. наведе-
ног закона, којим се у члану 324. Закона о стварним пра-
вима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/08,
3/09, 58/09, 95/11 и 60/15) брише став 2, предлагач оспорава
са становишта члана 5. став 1. алинеја 4. Устава Републике
Српске, јер је законодавац оспореном законском одредбом
брисао норму која није на правној снази, односно брисао
нешто што не постоји. Образлажући наведено, предлагач,
прије свега, указује на Одлуку Уставног суда Републике
Српске, број: У-27/14, од 24. фебруара 2016. године, којом
је, између осталог, утврђено да члан 2. Закона о измјенама и
допунама Закона о стварним правима (“Службени гласник
Републике Српске”, број 95/11), у дијелу који се односи на
измијењени члан 324. став 2. Закона о стварним правима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/08, 3/09 и
58/09), није у сагласности са Уставом, те наводи да је ова
одлука Суда објављена у “Службеном гласнику Републике
Српске”, број 18/16, од 10. марта 2016. године, али да је, и
поред тога што је наведена законска одредба престала да
важи даном објављивања Одлуке Уставног суда, дакле 10.
марта 2016. године, донесен Закон о измјенама и допунама
Закона о стварним правима, који је објављен у “Службеном
гласнику Републике Српске”, број 107/19, од 19. децембра
2019. године, те је оспореном одредбом брисана норма која
није на правној снази од дана објављивања наведене одлуке
Суда. Одредбу члана 1. став 2. оспореног закона, којим се
у члану 324. Закона о стварним правима (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и
60/15) додаје нови став 3, предлагач оспорава, прије свега,
са становишта начела владавине права из члана 5. став 1.
алинеја 4. Устава, али и уставних гаранција из члана 48.
став 1, те чл. 50. и 54. Устава. С тим у вези, предлагач ана-
лизира садржину ове законске одредбе, као и одредбе члана
324. став 1. Закона о стварним правима које, како се наво-
ди, представљају недјељиву правну цјелину, те закључује
да се оспореним прописивањем супротно уставним гаран-
цијама из поменутих одредаба Устава будуће право својине
признаје само Републици, јединици локалне самоуправе и
другим облицима јавне власти - носиоцима права држав-
не својине, а такође се раније право коришћења, управља-
ња и располагања одузима другим титуларима уписаним
у јавне евиденције, чија власничка структура не спада у
круг лица “носилаца права својине јавног права”, те им се
онемогућава да стекну право својине иако испуњавају све
услове из члана 324. став 1. Закона о стварним правима.
Поред тога, предлагач оспорава наведену одредбу члана 1.
став 2. Закона са становишта одредаба члана 108. став 1,
члана 110. став 1. и члана 119. Устава, јер оспореним про-
писивањем како се, између осталог, наводи није извршена
наведена одлука Уставног суда, а уз то се задире или про-
изводи дејство на свршене чињенице, дакле, чињенице које
су настале и произвеле дејство у прошлости, и то тако што
их поништава прописивањем да су искључиво Република,
јединица локалне самоуправе и други облици који су наве-
дени у тој одредби носиоци тих ранијих права управљања,
коришћења или располагања. По мишљењу предлагача,
одредба члана 7. став 2. Закона, којим се у члану 356. За-
кона о стварним правима додаје нови став 3, није, како се
наводи, у сагласности са начелом владавине права из чла-
на 5. став 1. алинеја 4. Устава, а самим тим ни са начелом
законитости из члана 108. став 1. Устава, јер омогућава да
се поступци из чл. 324, 325, 325а и 326. Закона о стварним
правима који су започети по раније важећим одредбама
окончају по сада важећим одредбама Закона, односно на тај
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
начин лица која су започела тај поступак и која су у часу
покретања поступка била легитимни титулари тих ранијих
права сада губе легитимно очекивање да ће се о њиховом
захтјеву донијети мериторна одлука, јер им је одузета за-
конска легитимација - својство носиоца ранијег права упра-
вљања, коришћења или располагања. С обзиром на изложе-
но, предлаже Суду да утврди да оспорене законске одредбе
нису у сагласности са Уставом.
Накнадно, 26. октобра 2020. године, Друштво са огра-
ниченом одговорношћу “Боснаекспрес” Добој, које заступа
Татјана Стојковић, адвокат из Добоја, поднијело је прије-
длог за оцјењивање уставности члана 1. став 2. истог за-
кона са становишта члана 5. став 1. алинеја 4, члана 48.
став 1, те чл. 50. и 54. и члана 56. став 1. Устава. У овом
приједлогу, слично као у првопримљеном приједлогу, обра-
злаже се начин којим су оспореним законским рјешењем
повријеђене наведене уставне одредбе те предлаже да Суд
утврди да оспорени члан Закона о измјенама и допунама
Закона о стварним правима није у сагласности са Уставом.
Рјешењем број: У-5/20, од 25. новембра 2020. године,
овај суд је одлучио да се о приједлозима води јединствен
поступак, припајањем приједлога број: У-83/20 првоприс-
пјелом приједлогу број: У-5/20 и да се даљи поступак води
под пословним бројем предмета У-5/20.
Народна скупштина Републике Српске је дала одговор
на наводе из приједлога истичући да предлагач непотпуно
тумачи одредбе Устава Републике Српске, али и закона који
се оспорава. У одговору се, прије свега, указује на Правила
за израду закона и других прописа (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 24/14) која се примјењују приликом
израде прописа и којима је, између осталог, прописано да
се измјене и допуне прописа врше и у случају када Уставни
суд Републике Српске донесе одлуку да пропис, односно
поједине његове одредбе нису у сагласности са Уставом
Републике Српске (члан 56. став 2). Оспоравајући остале
наводе предлагача у одговору се, између осталог, истиче да
се оспореним чланом 1. став 2. Закона о измјенама и допу-
нама Закона о стварним правима не враћа неуставна одред-
ба у закон, већ се, напротив, сасвим новом и другачијом
нормом дефинише носилац права управљања, коришћења
и располагања из члана 324. став 1. Закона о стварним
правима, те да је дефинисање носилаца наведених права
нужно и оправдано из разлога што свим носиоцима наве-
дених права који су уписани у јавним евиденцијама није
претворено право управљања, коришћења или располагања
у право својине, већ само лицима ближе наведеним у оспо-
реној одредби. Осталим лицима (акционарска друштва,
пољопривредне задруге), међу којима је и предлагач, наве-
дена права се, како се даље наводи, не претварају у право
својине, с обзиром на то да та лица право својине стичу по-
себним законима. У вези с наведеним, у одговору се позива
на Закон о приватизацији државног капитала у предузећи-
ма (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 51/06, 1/07,
53/07, 41/08, 58/09 и 79/11) којим је, између осталог, у члану
8а прописано да се приватизованом предузећу по основу
извршене приватизације утврђује право својине на објек-
ту и земљишту за редовну употребу објекта. Тиме се, како
се наводи у одговору, искључује утврђивање или стицање
права својине таквом предузећу на преосталом земљишту
које је у јавним евиденцијама остало уписано на његовог
предника (ОДП, ДП или СОУР, ООУР). Међутим, уколико
се оспореном одредбом закона не би дефинисао носилац
управљања, коришћења или располагања, то би значило да
су уписана права управљања, коришћења или располагања
у корист приватизованих предузећа или њихових предни-
ка или других правних лица на непокретностима које нису
могле бити предмет приватизације, претворена у право
својине тих предузећа директно или као правних сљедника
ранијих друштвених правних лица. Стога је, како се наво-
ди, дефинисање носилаца наведених права врло битно како
се у пракси не би различито тумачила одредба члана 324.
став 1. Закона о стварним правима. У вези са оспореном
одредбом члана 7. став 2. Закона, у одговору се наводи да
није ријеч о ретроактивној примјени прописа него о непо-
средној примјени новог закона на тзв. ситуације у току, на
факта која још нису реализована, уз поштовање елемената
1 13
који су већ настали раније. Уз то, у одговору се наглашава
да незадовољство одређеним законским рјешењима није
уставно правно релевантно, као и да није на Суду да, у си-
туацији када је законодавац остао унутар својих овлашће-
ња, цијени представља ли законодавство најбоље рјешење
за уређење одређене области, односно да ли би законодавно
овлашћење требало искористити на другачији начин.
Оспореним чланом 1. Закона о измјенама и допунама
Закона о стварним правима (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 107/19) прописано је да се у Закону о
стварним правима (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и 60/15) у члану 324. став 2.
брише (став 1), те да се послије става 2, који се брише, до-
даје нови став 3, који гласи: “Носилац права управљања,
коришћења или располагања на непокретности у друштве-
ној, односно државној својини из става 1. овог члана су
Република, јединица локалне самоуправе, јавна предузећа,
те јавне установе и друге јавне службе које су формирале
Република или јединица локалне самоуправе, као носиоци
права својине јавног права” (став 3). Према оспореном чла-
ну 7. став 2. овог закона послије става 2. додаје се нови став
3, који гласи: “Поступци из чл. 324, 325, 325а и 326. поче-
ти по раније важећим одредбама окончаће се по одредбама
овог закона.”.
Одредбама Устава на које указује предлагач, али и одред-
бама које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјену уставно-
сти оспорених одредби Закона о измјенама и допунама За-
кона о стварним правима, утврђено је: да се уставно уређе-
ње Републике темељи, између осталог, на владавини права
(члан 5. став 1. алинеја 4), да се права и слободе зајемчени
овим уставом не могу одузети ни ограничити (члан 48. став
1), да се економско и социјално уређење заснива на равно-
правности свих облика својине и слободном привређивању,
самосталности предузећа и других облика привређивања у
стицању и расподјели добити и слободном кретању робе,
рада и капитала у Републици као јединственом привредном
простору (члан 50), да сви облици својине имају једнаку
правну заштиту (члан 54), да се законом може ограничити
или одузети право својине, уз правичну накнаду (члан 56.
став 1), да Република уређује и обезбјеђује, између оста-
лог, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика
својине, правни положај предузећа и других организација,
као и друге односе од интереса за Републику, у складу са
Уставом (т. 6. и 18. Амандмана XXXII на Устав Републике
Српске, којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, ста-
тути, други прописи и општи акти морају бити у сагласно-
сти са Уставом (члан 108. став 1), да закони, други прописи
и општи акти не могу имати повратно дејство (члан 110.
став 1), да су одлуке Уставног суда општеобавезне и извр-
шне на територији Републике (члан 119. став 1), те да када
Уставни суд утврди да закон није у сагласности са Уставом
или да други пропис или општи акт није у сагласности са
Уставом или законом, тај закон, други прописи или општи
акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног
суда (члан 120, допуњен т. 3. и 4. Амандмана XLII).
Поред наведених уставних одредби, у поступку оцјењи-
вања уставности оспорених законских одредби Суд је имао
у виду да се Законом о стварним правима (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11,
60/15 и 107/19) уређују стицање, коришћење, располагање,
заштита и престанак права својине, других стварних права
и државине (члан 1. став 1), те да је овим законом, изме-
ђу осталог, прописано: да Република, јединица локалне
самоуправе, јавно предузеће, јавна установа и друге јавне
службе које су носиоци права својине јавног права имају
као власници у правним односима исти положај као и дру-
ги власници, ако посебним законом није другачије одре-
ђено (члан 22. став 1), да се, ако посебним законом није
другачије прописано, право управљања, коришћења или
располагања као основно право на стварима у друштвеној,
односно државној својини, која до ступања на снагу овог
закона нису постала својина другог лица, претвара у право
својине његовог досадашњег носиоца или његовог правног
сљедника, ако те ствари могу бити предмет својине (члан
324. став 1), да се привремено право коришћења до преузи-
мања, право коришћења ради грађења и трајно право ко-
14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ришћења на градском грађевинском земљишту у друштве-
ној, односно државној својини, које до ступања на снагу
овог закона није постало својина другог лица, претвара у
право својине његовог досадашњег носиоца, односно ње-
говог правног сљедника (члан 325), да ће се упис носиоца
права на непокретностима уписаним у јавним евиденција-
ма као друштвена или државна својина из члана 324. ст. 1.
и 4. и члана 325. Закона, чији су захтјеви за претварање тих
права у право својине рјешењем надлежног органа управе
правоснажно одбијени брисати, а упис друштвене, односно
државне и општенародне имовине претворити у право
својине Републике Српске (члан 325а), да орган управе на-
длежан за имовинскоправне послове спроводи поступак и
доноси рјешење о претварању права из члана 324. ст. 1. и
4. и члана 325. овог закона и да се укњижба спроводи по
правним правилима којима је регулисан упис права у јавне
евиденције о непокретностима и права на њима (члан 326),
те да ће се поступци о стицању, заштити и престанку права
својине и других стварних права започети на основу пропи-
са који су били на снази до дана ступања на снагу овог за-
кона окончати по одредбама тих прописа (члан 356. став 1).
У поступку оцјењивања оспореног члана 1. став 1. За-
кона о измјенама и допунама Закона о стварним правима,
којим се у члану 324. Закона о стварним правима (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11
и 60/15) брише став 2, Суд је прије свега имао у виду Одлуку
овог суда, број: У-27/14, од 24. фебруара 2016. године (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 18/16, од 10. марта
2016. године), из разлога што је овом одлуком, у тачки 1.
изреке, утврђено, поред осталог, да члан 2. Закона о измјена-
ма и допунама Закона о стварним правима (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 95/11) у дијелу који се односи
на измијењени члан 324. став 2. Закона о стварним правима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 124/08 и 58/09)
није у сагласности са Уставом Републике Српске.
Насупрот томе, Народна скупштина Републике Српске
је донијела Закон о измјенама и допунама Закона о ствар-
ним правима (“Службени гласник Републике Српске”, број
107/19, од 19. децембра 2019. године), те је оспореним чла-
ном 1. став 1. Закона брисала наведену одредбу, која од 10.
марта 2016. године, када је објављена Одлука Уставног суда,
не постоји, односно није дио правног система Републике.
Имајући то у виду, Суд је оцијенио да је оспореним пропи-
сивањем нарушено, прије свега, начело владавине права из
члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, које је једно од темељних
начела на којима се заснива уставно уређење Републике, које
подразумијева, између осталог, поступање у складу са Уста-
вом, те поштовање одлука судова и других државних орга-
на, као и начело правне сигурности, које је једно од општих
правних начела. Уз то, оспореним прописивањем, дакле,
брисањем непостојеће правне норме доведена је, по оцјени
Суда, у питање и одредба члана 119. став 1. Устава, према
којој су одлуке Уставног суда општеобавезне и извршне
на територији Републике, као и одредба члана 108. став 1.
Устава којом је утврђено да закони, статути, други прописи и
општи акти морају бити у сагласности са Уставом.
У односу на оспорену одредбу члана 1. став 2. Закона
о измјенама и допунама Закона о стварним правима којим
се у члану 324. Закона о стварним правима (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и
60/15) додаје нови став 3. Суд је, прије свега, установио да
је својом ранијом Одлуком број: У-27/14, од 24. фебруара
2016. године, утврдио, између осталог, да члан 2. Закона о
измјенама и допунама Закона о стварним правима (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 95/11) у дијелу
који се односи на измијењени члан 324. став 2. Закона о
стварним правима (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 124/08 и 59/09) није у сагласности са Уставом. Обра-
злажући разлоге неуставности наведене законске одредбе,
којом је било прописано да је носилац права управља-
ња, коришћења или располагања на непокретностима у
друштвеној, односно државној својини из става 1. овог чла-
на правно лице чији је капитал 100% у својини Републике
Српске, Суд је појаснио концепт друштвене својине, настао
у претходном правном поретку, објаснио правну природу и
домашај права коришћења, располагања и управљања, која
1 12.1.2021.
права су проистекла из друштвене својине, те је, указавши
на циљ Закона о стварним правима да се та права претворе
у стварна права њихових титулара, закључио:
“Имајући у виду изложено, Суд је оцијенио да је про-
писивањем из члана 2. оспореног Закона о измјенама и до-
пунама Закона о стварним правима, у дијелу који се одно-
си на став 2. измијењеног члана 324. основног текста овог
закона, дошло до повреде Уставом зајемчених својинских
права правних лица - титулара из става 1. овог члана Зако-
на. С обзиром на то да је право располагања посебан облик,
односно супститут права својине, Суд је оцијенио да су у
конкретном случају нарушене уставне гаранције из члана
50, према коме се економско и социјално уређење заснива
на равноправности свих облика својине и слободном при-
вређивању, као и члана 54, којим је утврђено да сви обли-
ци својине имају једнаку правну заштиту. Истовремено,
овакво нормирање је супротно и члану 48. став 1. Устава,
према којем се права и слободе зајемчене овим уставом не
могу одузети нити ограничити. Поред тога, оваквим нор-
мирањем нарушен је и принцип правне сигурности, који је
општи правни принцип и један од основних сегмената вла-
давине права гарантоване чланом 5. став 1. алинеја 4. Уста-
ва. Овакав закључак несумњиво произлази из чињенице да
је према одредби члана 324. став 1. основног текста Закона
о стварним правима ступањем на снагу тог закона дошло
до претварања права управљања, коришћења и располага-
ња на стварима у друштвеној, односно државној својини у
право својине његовог дотадашњег носиоца, односно њего-
вог правног сљедника, без изузетака по било којем основу,
односно независно од тога какав је статус или власничка
структура титулара ових права. Сходно томе, прописивање
из члана 2. оспореног Закона о измјенама и допунама За-
кона о стварним правима, у дијелу који се односи на став
2. измијењеног члана 324. основног текста Закона о ствар-
ним правима, занемарује већ стечена својинска права ових
субјеката, чиме је нарушена правна сигурност, па тако и
владавина права, као једна од темељних принципа на који-
ма почива уставно уређење Републике.”.
Поред тога, Суд је утврдио да је законодавац, сагласно
уставном овлашћењу из т. 6. и 18. Амандмана XXXII на
Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Уста-
ва, овлашћен да у контексту новонасталих односа у овој
области Законом о стварним правима на цјеловит начин
уреди стицање, коришћење, располагање, заштиту, ограни-
чења и престанак права својине, других стварних права и
државине, а у оквиру тога и претварање права коришћења,
управљања или располагања у право својине, као и да наве-
дено овлашћење подразумијева и да доносилац акта одлу-
чује о потреби доношења измјена и допуна овог закона.
Полазећи од наведеног уставног овлашћења законо-
давца, али и става који је изнијет у Одлуци овог суда, а
имајући притом у виду да се оспореном одредбом члана
1. став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о ствар-
ним правима (“Службени гласник Републике Српске”, број
107/19), као и у ранијем законском рјешењу, прописује пре-
тварање права управљања, коришћења и располагања на
непокретностима у бившој друштвеној, односно државној
својини у право својине само за одређене носиоце тог права
(Република, јединица локалне самоуправе, јавна предузећа,
те јавне установе и друге јавне службе које су формирале
Република или јединица локалне самоуправе, као носиоце
права својине јавног права) - Суд је оцијенио да је овим
законским рјешењем нарушен, прије свега, принцип прав-
не сигурности, као један од основних сегмената начела
владавине права гарантоване чланом 5. став 1. алинеја 4.
Устава. Приликом овакве оцјене Суд је имао у виду да је,
сагласно одредби члана 324. став 1. основног текста Закона
о стварним правима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, број 124/08), ступањем на снагу тог закона дошло до
претварања права управљања, коришћења и располагања
на стварима у друштвеној, односно државној својини у пра-
во својине његовог дотадашњег носиоца, односно његовог
правног сљедника, независно од тога какав је статус или
власничка структура титулара тих права. Имајући у виду
наведено, прописивањем из оспореног законског рјешења,
дакле из оспореног члана 1. став 2. Закона о измјенама и до-
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
пунама Закона о стварним правима, којим се послије става
2. основног текста Закона о стварним правима додаје нови
став 3, по оцјени Суда, занемарују се стечена права својине
свих оних правних субјеката који нису наведени у оспоре-
ној одредби, чиме је нарушена правна сигурност, па тако и
владавина права, као један од темељних принципа на који-
ма почива уставно уређење Републике Српске.
Поред тога, оспореним прописивањем је, по оцјени
Суда, дошло до повреде и својинских права правних лица
- титулара права из члана 324. став 1. Закона о стварним
правима, дакле правних субјеката који су претварањем
права управљања, коришћења и располагања на стварима
у друштвеној, односно државној својини већ стекли својин-
ска права, тако да су сада сви они доведени у неравнопра-
ван положај у односу на Републику, јединице локалне са-
моуправе, јавна предузећа, те јавне установе и друге јавне
службе које су формирале Република Српске или једини-
це локалне самоуправе, као носиоце права својине јавног
права, чиме су нарушене уставне гаранције из чл. 50. и
54. Устава. Уз то, по оцјени Суда, оспорено прописивање
у супротности је и са чланом 48. став 1. Устава, којим је
утврђено да се права и слободе зајемчени овим уставом не
могу одузети ни ограничити, као и са начелом уставности
из члана 108. Устава. И на крају, Суд је оцијенио да је оспо-
реним прописивањем из члана 1. став 2. Закона о измјенама
и допунама Закона о стварним правима доведена у питање
и одредба члана 119. Устава, према којој су одлуке Уставног
суда општеобавезне и извршне на територији Републике, а
то значи и за законодавца.
С обзиром на утврђене разлоге неуставности члана 1.
став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о стварним
правима у оспореном дијелу, Суд је оцијенио да разматра-
ње навода о његовој несагласности са другим одредбама
Устава (члан 56. став 1. и члан 110. став 1) на које указују
предлагачи није од значаја за одлучивање у овој уставно-
правној ствари.
С обзиром на то да се оспореним чланом 7. став 2. Закона
о измјенама и допунама Закона о стварним правима у члану
356. Закона о стварним правима (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 124/08, 3/09, 58/09, 95/11 и 60/15) додаје
нови став 3, који прописује да ће се поступци из чл. 324, 325,
325а и 326. почети по раније важећим одредбама окончати по
одредбама овог закона, Суд је имао у виду да је законодавац
овлашћен да приликом уређивања питања која се тичу сти-
цања, коришћења, располагања, заштите и престанка права
својине, других стварних права и државине уреди, у оквиру
прелазних и завршних одредби, и спровођење неокончаних
поступака, односно да пропише да ли ће се неокончани по-
ступци завршити по законским одредбама које су биле на
снази када су ти поступци и почели или по новим одредбама.
Међутим, Суд је, исто тако, имао у виду и да законом про-
писани прелазни режим мора бити уређен на начин који је
сагласан са, прије свега, уставним начелом владавине права
из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, односно на начин да се
не занемарују већ стечена својинска права. Како лица која су
пред надлежним органом управе започела поступке за оства-
ривање својих права у складу са раније важећим одредбама
Закона о стварним правима нису могла да предвиде да њихо-
ва права на непокретностима неће бити утврђивана због на-
ведених измјена законских одредаба, односно да посљедице
примјене члана 7. став 2. Закона о измјенама и допунама За-
кона о стварним правима у оспореном дијелу нису примјере-
не легитимним очекивањима адресата, Суд је оцијенио да је
прописивање из ове законске одредбе супротно гаранцијама
из члана 5. став 1. алинеја 4. Устава, а самим тим и са чланом
108. став 1. Устава.
На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци ове
одлуке.
Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др
Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-5/20 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
1 15
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 37. став 1. тачка в) и чла-
на 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 104/11
и 92/12), на сједници одржаној 23. децембра 2020. године,
донио је
РЈЕШЕЊЕ
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за
оцјењивање законитости Одлуке о усвајању измјене Урба-
нистичког пројекта градског дијела града Угљевика (“Слу-
жбени билтен општине Угљевик”, број 2/19).
Образложење
Војислав Петровић из Дворова дао је Уставном суду
Републике Српске иницијативу за покретање поступка за
оцјењивање законитости Одлуке о усвајању измјене Урба-
нистичког пројекта градског дијела града Угљевика (“Слу-
жбени билтен општине Угљевик”, број 2/19) због, како на-
води, несагласности са чланом 38. ст. 3, 4. и 9. и чланом 39.
став 5. Закона о уређењу простора и грађењу (“Службени
гласник Републике Српске”, број 55/10).
У одговору на иницијативу који је доставила Скупшти-
на општине Угљевик оспорена је, прије свега, аутентичност
потписа даваоца иницијативе, односно изражена је сумња
да лице које је наведено као давалац иницијативе није њен
потписник, већ да се ради о лицу које се лажно представља,
те да усљед тога недостаје активна и пасивна легитимација
наводног даваоца иницијативе за учешће у поступку.
Разматрајући иницијативу и наводе из одговора на ини-
цијативу, Суд је дописом затражио од даваоца иницијативе
да, у смислу члана 33. Закона о Уставном суду (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и 92/12), потврди
аутентичност свог потписа на предметној иницијативи, од-
носно да се у остављеном року изјасни да ли је наведено
лице дало предметну иницијативу. Давалац иницијативе
је упозорен да, уколико не поступи сходно тражењу Суда,
иницијатива неће бити прихваћена.
Како давалац иницијативе у остављеном року није по-
ступио по налогу Суда, односно није отклонио наведене
недостатке који онемогућавају поступање по иницијативи,
Суд је, на основу члана 37. став 1. тачка в) Закона о Устав-
ном суду Републике Српске, одлучио да не прихвати дату
иницијативу.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци овог рје-
шења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, проф. др Душко Медић, Ирена
Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-95/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 40. став 5. и члана 61. став
1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и 92/12), на
сједници одржаној 23. децембра 2020. године, д о н и о ј е
РЈЕШЕЊЕ
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности
члана 114. став 1. тачка 3. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 123/18, 84/19, 35/20 и 63/20).
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности
и законитости члана 11. и члана 12. ст. 1, 3. и 4. Правилника
о нормативима и критеријумима за финансирање основних
школа (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 74/19 и
77/19).
Образложење
Дарио Сандић из Бањалуке дао је Уставном суду Репу-
блике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покре-
16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
тање поступка за оцјењивање уставности (у иницијативи
погрешно наведено: уставности и законитости) члана 114.
став 1. тачка 3. Закона о основном васпитању и образовању
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 44/17, 31/18,
123/18 и 84/19), те уставности и законитости чл. 11. и 12. (у
суштини ст. 1, 3. и 4. члана 12) Правилника о нормативима
и критеријумима за финансирање основних школа (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 74/19).
Давалац иницијативе сматра да је прописивање из
члана 114. став 1. тачка 3. Закона о основном васпитању
и образовању у супротности са чланом 5. Устава којим је
гарантована, како се наводи, правна сигурност грађана и
владавина права, чланом 10, чланом 33. Устава, у дијелу
којим је грађанима зајемчено, како се наводи, право на оба-
вљање јавних послова под једнаким условима, чланом 39.
Устава, у дијелу којим је гарантовано, како се наводи, право
на рад под једнаким условима, те чл. 51, 61. и 108. Устава.
Такође, оспорено законско прописивање је према наводи-
ма из иницијативе у супротности и са “одредбама Закона о
раду којима је утврђено да накнада за исти рад мора бити
истовјетна”. Указујући на значај и улогу стручних сарад-
ника из члана 104. став 2. Закона о основном васпитању
и образовању, а који поред наставника обављају образовне
послове у школама у васпитно-образовном процесу (члан
103. став 1. истог закона), давалац иницијативе образлаже
да ова лица пуну радну норму могу остварити у другој шко-
ли тек уколико су изгубили 50% норме у матичној школи,
док за наставнике и директоре школа ово ограничење не
постоји, те они наведену могућност имају без обзира коли-
ко износи умањење обима њихових послова. С тим у вези,
а имајући у виду рад у истој сфери, те право на једнаку за-
раду за исти рад, давалац иницијативе сматра да су стручни
сарадници дискриминисани у односу на наставнике, али и
директоре школа, који не учествују у наставном процесу, а
за које, такође, не постоје ограничења када је ријеч о норми
или броју одјељења у школама у којима раде, као и да су
стручни сарадници са мањом нормом дискриминисани у
односу на стручне сараднике са већом нормом јер примају
мању надокнаду за свој рад.
Такође, из навода иницијативе произлази да њен дава-
лац, у суштини, сматра да је прописивање из члана 11. и
члана 12. ст. 1, 3. и 4. Правилника о нормативима и кри-
теријумима за финансирање основних школа (“Службени
гласник Републике Српске”, број 74/19) у супротности са
чл. 108. и 109. Закона о основном васпитању и образова-
њу јер утврђује само могућност, не и обавезу, да школе
систематизују радна мјеста стручних сарадника, педагога
и психолога. Овим се, према мишљењу даваоца иниција-
тиве, дискриминишу ученици који похађају школе у којима
нису систематизована наведена радна мјеста, а у којима је,
додатно, онемогућено обављање обавезних дјелатности из
поменутих законских одредаба. Како је Законом о основном
васпитању и образовању утврђено радно мјесто стручног
сарадника, доносилац оспореног правилника није могао
условити или искључити могућност систематизације ових
радних мјеста. Надаље, давалац иницијативе истиче да је
прописујући на оспорени начин доносилац Правилника ре-
гулисао супротно члану 5. став 2. и члану 8. Закона о пла-
тама запослених у области просвјете и културе (“Службени
гласник Републике Српске”, број 66/19) којима су уређени
висина, те начин утврђивања и умањења плате. Како је на-
ведена материја предмет законског регулисања, доносилац
оспореног правилника није био овлашћен да подзаконским
актом уреди могућност умањења процента радног времена
јер исто условљава умањење плате за релевантна радна мје-
ста. Додатно, сагласно члану 39. став 5. Устава, плату је мо-
гуће регулисати једино законом и колективним уговором,
а никако подзаконским актом. Исто тако, оваквим пропи-
сивањем стручни сарадници су дискриминисани у односу
на директора школе, чије радно вријеме, норма и плата не
зависе од броја одјељења у школи. Давалац иницијативе
указује на став Суда заузет у предмету број: У-20/13, од
24. априла 2014. године. Истиче, такође, да број одјељења
у школама не утиче на смањење обима посла стручних
сарадника, те смањење радног времена које је извршено
Правилником за посљедицу може имати да они, без своје
1 12.1.2021.
кривице, не изврше прописане послове и задатке, због чега
могу сносити дисциплинску и материјалну одговорност. С
обзиром на то да се радно вријеме, као ни обим послова ди-
ректора не мијења у зависности од броја одјељења у школи,
стручни сарадници су и у овом смислу дискриминисани у
односу на директоре школа. С обзиром на изложено, дава-
лац иницијативе предлаже да Суд утврди да члан 114. став
1. тачка 3. Закона о основном васпитању и образовању није
у складу са Уставом и Законом о раду, као и да члан 11. и
члан 12. ст. 1, 3. и 4. Правилника о нормативима и крите-
ријумима за финансирање основних школа нису у складу
са Уставом, Законом о основном васпитању и образовању,
Законом о платама запослених у области просвјете и култу-
ре Републике Српске и Законом о раду.
Народна скупштина Републике Српске је Суду достави-
ла одговор у коме су наводи из иницијативе којима се оспо-
рава уставност члана 114. став 1. тачка 3. Закона о основ-
ном васпитању и образовању оцијењени као неосновани.
Законодавац сматра да оспорено законско прописивање
није у супротности са гаранцијама из члана 10, члана 39.
ст. 3. и 5, те члана 49. ст. 1. и 2. Устава. Истиче се да се
смањењем броја обрачунских одјељења смањује и проценат
норме / радног времена наставног особља, те је оправдано
и смањење процента радног времена ваннаставног особља.
Како обим посла стручних сарадника зависи од величине
школе, односно броја ученика у школи, оспореном закон-
ском одредбом је, сагласно Закону о раду, предвиђено оба-
вљање ових послова са пуним или непуним радним време-
ном. Истиче се да су стручни сарадници повезница између
наставника и директора, те да, поред рада са наставницима,
обављају и рад са ученицима и њиховим родитељима, због
чега су ова лица, за разлику од наставника, везана за рад у
једној школи. Узимајући у обзир другачији опис послова у
односу на наставнике, као и да је рад стручних сарадника
везан не само за наставу, већ за цјелокупно функционисање
школе и наставно-образовног процеса, законодавац сматра
да стручни сарадник не би био у могућности да на квали-
тетан начин обавља своје послове и задатке уколико би их
вршио у више школа, на мали проценат радног времена.
Наводи се да се у конкретном случају не ради ни о повреди
члана 10. Устава јер је њиме зајемчена једнакост у реализа-
цији законом признатих права и обавеза свим лицима која
се налазе у истим или сличним правним ситуацијама, док
могуће другачије уређење предметне материје није устав-
ноправно релевантно, а да незадовољство даваоца иниција-
тиве одређеним законским рјешењем не може бити предмет
оцјене уставности. С обзиром на изложено, предлаже се не-
прихватање иницијативе.
У одговору који је, као доносилац оспореног правил-
ника, Суду доставио министар просвјете и културе истиче
се да је прописујући на начин као у чл. 11. и 12. Правил-
ника министар поступао у оквиру својих овлашћења, а са-
гласно члану 10, члану 39. ст. 3. и 5, те члану 108. став 1.
Устава, као и у складу са чланом 42. ст. 1. и 3. Закона о
раду, те чланом 107. и чланом 168. став 9. Закона о основ-
ном васпитању и образовању. Наводи се да су оспореним
правилником разрађене одредбе Закона о основном васпи-
тању и образовању, те одредбе Закона о платама запосле-
них у основним и средњим школама и ђачким домовима
у Републици Српској (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, број 11/19). Оспореним правилником је одређен метод
обрачуна средстава потребних за рад основне школе, тако
што је као основица обрачуна предвиђено једно обрачунско
одјељење са одређеним бројем ученика, од чега непосред-
но зависи број извршилаца, како наставног тако и ванна-
ставног особља. Смањењем броја обрачунских одјељења
смањује се и проценат норме / радног времена наставног и
ваннаставног особља, те је оправдано и смањење процента
радног времена ваннаставног особља које је подршка реа-
лизацији васпитно-образовног процеса. Како обим посла
стручних сарадника зависи од величине школе, односно
броја ученика у школи, оспореном законском одредбом је
предвиђено обављање ових послова са пуним или непуним
радним временом, што је у складу са чланом 15. став 2. За-
кона о платама запослених у основним и средњим школама
и ђачким домовима у Републици Српској. Такође се исти-
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
че да, сагласно овом закону, плата директора школе зависи
од броја одјељења у школи, те се указује на праксу Суда у
предмету број: У-47/13. С обзиром на изложено, предлаже
се да Суд иницијативу одбије.
Оспореним чланом 114. став 1. тачка 3. Закона о основ-
ном васпитању и образовању (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 44/17, 31/18, 123/18, 84/19, 35/20 и 63/20)
прописано је да је, прије расписивања конкурса за попуну
упражњеног радног мјеста за раднике из члана 113. став 1.
овог закона, са пуним или непуним радним временом, ди-
ректор дужан распоредити стручног сарадника, секретара и
рачуновођу са подручја актива директора за чијим радом је
дјелимично или потпуно престала потреба у другој школи,
с тим да се допуна не може вршити на мање од пола радног
времена.
Правилник о нормативима и критеријумима за финан-
сирање основних школа (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 74/19 и 77/19 - у даљем тексту: Правилник)
донио је министар просвјете и културе на основу члана 168.
став 9. Закона о основном васпитању и образовању (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 44/17 и 31/18) и
члана 76. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени
гласник Републике Српске”, број 115/18).
Оспореним чланом 11. Правилника прописано је: да
школа са 16 и више одјељења може систематизовати радно
мјесто педагог са пуним радним временом (100%), (став 1),
да ако школа има мање од 16 одјељења, за свако одјељење
мање од овог броја врши се умањење процента радног вре-
мена за радно мјесто педагог за 5% (став 2), да је максимал-
ни проценат умањења из става 2. овог члана 50% радног
времена (став 3).
Оспореним чланом 12. ст. 1, 3. и 4. Правилника про-
писано је да школа која има 24 одјељења може системати-
зовати радно мјесто психолог са пуним радним временом
(100%), (став 1), да се школи која има мање од 24 одјељења
за свако одјељење мање од овог броја врши умањење про-
цента радног времена за радно мјесто психолог за 5% (став
3), да је максимални проценат умањења из става 3. овог
члана 50% радног времена (став 4).
У поступку оцјењивања уставности оспорене законске
одредбе, те оцјењивања уставности и законитости оспоре-
них одредаба Правилника Суд је имао у виду одредбе Уста-
ва у односу на које је оспорена уставност, односно зако-
нитост наведених општих аката, као и одредбе Устава које
су по оцјени Суда од значаја за овај поступак, а којима је
утврђено: да се уставно уређење Републике темељи на вла-
давини права (члан 5. став 1. алинеја 4), да су грађани Ре-
публике равноправни у слободама, правима и дужностима,
да су једнаки пред законом и уживају исту правну зашти-
ту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност,
вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање,
имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени по-
ложај или друго лично својство (члан 10), да грађани имају
право да учествују у обављању јавних послова и да под јед-
наким условима буду примљени у јавну службу (члан 33),
да свако има право на рад и слободу рада, да је свако сло-
бодан у избору занимања и запослења и да му је под једна-
ким условима доступно радно мјесто и функција, да свако
по основу рада има право на зараду, у складу са законом и
колективним уговором (члан 39. ст. 1, 2. и 5), да Републи-
ка мјерама економске и социјалне политике подстиче еко-
номски развој и повећање социјалног благостања грађана
(члан 51), да Република јемчи минимум социјалне сигурно-
сти грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у
складу са законом, да се финансирање јавних служби врши
преко фондова и буџета, у складу са законом (члан 61), да
Република уређује и обезбјеђује систем јавних служби, те,
између осталог, радне односе, запошљавање и образовање
(т. 11. и 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске,
којим је замијењен члан 68. Устава), да закони, статути,
други прописи и општи акти морају бити у сагласности са
Уставом, да прописи и други општи акти морају бити у са-
гласности са законом (члан 108).
Поред тога, Суд је имао у виду да је Законом о основ-
ном васпитању и образовању (“Службени гласник Републи-
1 17
ке Српске”, бр. 44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20) пропи-
сано: да се наставни процес реализује у редовним, комби-
нованим и посебним одјељењима у редовним школама и у
одјељењима у школама за дјецу са сметњама у развоју, да је
у редовним јавним школама редовно одјељење састављено
од ученика истог разреда и има максимално 30 ученика, а
оптимално 24 ученика, да комбиновано одјељење у јавној
школи од два разреда има максимално 18 ученика, да комби-
новано одјељење у јавној школи од три разреда има макси-
мално 12 ученика, да комбиновано одјељење у јавној школи
од четири или пет разреда има максимално десет ученика
(члан 48. ст. 1, 2, 5, 6. и 7), да максималан број ученика у
посебном одјељењу је десет, а минималан три, што зависи
од врсте сметњи коју имају ученици (члан 49), да васпитно-
образовни рад у школи обављају наставници и стручни са-
радници (члан 103), да послове наставника обављају лица
која осим услова утврђених законом којим се уређују радни
односи треба да имају завршен први циклус студијског про-
грама у одређеној области и остварених најмање 180 ECTS
бодова у трајању од три године или еквивалент, положен
стручни испит за рад у васпитно-образовном процесу и
љекарско увјерење о психофизичкој способности за рад
са ученицима, да су стручни сарадници: педагог, психолог,
дефектолог, односно специјални едукатор-рехабилитатор,
социјални радник и библиотекар, да лица из става 2. овог
члана осим услова утврђених законом којим се уређују рад-
ни односи треба да имају: завршен први циклус студијског
програма у трајању од четири године и остварених најмање
240 ECTS бодова или еквивалент, положен стручни испит
за рад у васпитно-образовном процесу и љекарско увјерење
о психофизичкој способности за рад са ученицима (члан
104. ст. 1, 2. и 3), да се прописом којим се дефинишу нор-
мативи и стандарди за финансирање основних школа одре-
ђује број стручних сарадника за рад у школи (члан 107),
да су таксативно одређени послови наставника и стручних
сарадника (чл. 108. и 109), да директор расписује јавни
конкурс за упражњено радно мјесто наставника, стручног
сарадника, секретара и рачуновође обавезно посредством
Завода за запошљавање Републике Српске (члан 113. став
1), да рад наставника и стручних сарадника оцјењује ди-
ректор једанпут годишње (члан 126), да директор руководи
радом школе, да за директора школе може да буде изабран
наставник или стручни сарадник који: 1) има завршен први
циклус студија у трајању од четири године и остварених
најмање 240 ECTS бодова или еквивалент, 2) има најмање
пет година радног искуства као стручни сарадник или на-
ставник на предметима који се изучавају у основној шко-
ли након стицања дипломе из тачке 1) овог става и 3) није
осуђиван правоснажном пресудом на безусловну казну
затвора, против којег није покренут кривични поступак за
дјела учињена против достојанства личности, морала, слу-
жбене дужности, полног интегритета, злостављања дјете-
та, полног и другог насиља над дјететом или малољетним
лицем (члан 137), да министар доноси правилник о нор-
мативима и стандардима за финансирање основних школа
(члан 168. став 9).
Суд је узео у обзир да је Законом о раду (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 1/16 и 66/18) прописано да
радни однос може да се заснује и за рад са непуним рад-
ним временом, на неодређено или одређено вријеме, али
не краће од ¼ пуног седмичног радног времена, осим ако
посебним прописом није другачије прописано (члан 41),
да радник који ради са непуним радним временом има сва
права из радног односа сразмјерно времену проведеном на
раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и
уговором о раду није другачије одређено (члан 42. став 1),
да пуно радно вријеме радника износи 40 часова седмично
(члан 57. став 1), да се под непуним радним временом у
смислу овог закона подразумијева радно вријеме краће од
радног времена из члана 57. став 1. овог закона (члан 58),
да се радницима гарантује једнака плата за исти рад или
рад исте вриједности који остварују код послодавца, да се
под радом исте вриједности подразумијева рад за који се
захтијева исти степен стручне спреме, односно образова-
ња, знања и способности, у коме је остварен једнак радни
допринос уз једнаку одговорност (члан 120. ст. 2. и 3).
18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Такође, Суд је имао у виду да је Законом о платама за-
послених у основним и средњим школама и ђачким домо-
вима у Републици Српској (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 11/19 и 105/19) утврђено: да су начин обрачуна
и исплата плата јединствени за запослене, а зависе од рад-
ног мјеста, платне групе и платне подгрупе (члан 5. став 2),
да се основна плата обрачунава и исказује мјесечно за пуно
радно вријеме, према радном мјесту и одговарајућој плат-
ној групи и платној подгрупи, да је основна плата из става
1. овог члана производ цијене рада као израза вриједности
за најједноставнији рад и коефицијента утврђеног према
платној групи и платној подгрупи (члан 6. ст. 1. и 2), да су
стручни сарадници запослени у основној школи (педагог,
психолог, логопед, дефектолог, социјални радник - висока
стручна спрема) сврстани у другу платну подгрупу, друге
платне групе, са платним коефицијентом 12,65 за обрачун
основне плате (члан 9. тачка 2. подтачка 2), да уколико за-
послени ради са непуним радним временом, у складу са по-
себним законом или другим прописима, основна мјесечна
плата одређује се сразмјерно времену проведеном на раду
(члан 15. став 2), да ступањем на снагу овог закона преста-
ју да важе одредбе Закона о платама запослених у области
просвјете и културе Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 66/18) које се односе на основне
и средње школе и ђачке домове (члан 22), да се овај закон
објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”, а
ступа на снагу 1. марта 2019. године (члан 23).
Законом о републичкој управи (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 115/18) утврђено је: да органи управе
доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте,
да се правилником разрађују поједине одредбе закона или
прописа Владе (члан 63. ст. 1. и 2), да министар предста-
вља министарство, доноси прописе из члана 63. став 1.
овог закона и рјешења у управним и другим појединачним
стварима, одлучује о правима и дужностима запослених у
министарству и одлучује о другим питањима из дјелокруга
министарства (члан 76. став 2).
Сагласно наведеним уставним овлашћењима, Законом
је уређена дјелатност основног васпитања и образовања
као дио јединственог васпитно-образовног система Репу-
блике Српске, оснивање и престанак рада установа основ-
ног васпитања и образовања, права, обавезе, дужности и
одговорности ученика, родитеља и запослених у школи,
наставни планови и програми, управљање и руковођење
школом, обезбјеђивање средстава, вредновање квалитета
васпитно-образовног рада, надзор над радом школе, при-
знавање свједочанстава, те евиденција и јавне исправе.
Имајући у виду да Република уређује и обезбјеђује си-
стем у области образовања, те да је основно образовање
дјелатност од општег друштвеног интереса, Суд је утврдио
да је законодавац био овлашћен да утврди обавезу дирек-
тора да, прије расписивања конкурса за попуну, између
осталог, упражњеног радног мјеста стручног сарадника, на
ово радно мјесто распореди стручног сарадника за чијим
је радом дјелимично или потпуно престала потреба у дру-
гој школи, као и да одреди да се оваква допуна не може
вршити на мање од пола радног времена. Према оцјени
Суда, законодавац је оспореним прописивањем обезбије-
дио равнотежу између интереса стручног сарадника за
чијим је радом дјелимично или потпуно престала потреба и
друштвеног интереса који подразумијева одређени квантум
васпитно-образовног рада који изводе стручни сарадници.
Као надлежан да цијени обим потреба образовног система
и појединачних школа када је ријеч о ангажману лица ре-
левантних образовних профила, законодавац је поступао у
оквиру својих овлашћења када је одредио да се предметна
допуна не може вршити на мање од пола радног времена.
Према оцјени Суда, поступајући на овај начин, законодавац
је, сагласно члану 10. Устава, осигурао да стручни сарадни-
ци остварују права и обавезе који су предмет регулисања
оспореног члана 114. став 1. тачка 3. Закона тако да сва
лица у тој категорији, која се налазе у истој правној ситуа-
цији, наведена права и обавезе остварују на једнак начин.
Сагласно члану 115. Устава, није у надлежности Суда да
цијени оправданост овакве процјене.
1 12.1.2021.
Надаље, Законом је утврђена јасна разлика у правима
и обавезама наставника, стручних сарадника и директора
школа (чл. 108, 109. и 137. Закона). С тим у вези, а имајући
у виду да неравноправност, у смислу члана 10. Устава, по-
дразумијева различито третирање лица у истим или слич-
ним ситуацијама, без објективног и разумног оправдања,
Суд је утврдио да давалац иницијативе неосновано поре-
ди права и обавезе наведених субјеката права, будући да
се ради о категоријама које се налазе у потпуно различи-
тим правним ситуацијама. Исто тако, с обзиром на то да
се стручни сарадници који имају различите норме не нала-
зе у истим правним ситуацијама када је ријеч о обрачуну
накнаде за њихов рад, давалац иницијативе неосновано, у
контексту гаранција из члана 10. Устава, успоставља однос
узајамности међу овим лицима.
Надаље, чланом 39. Устава је, између осталог, утврђе-
но да свако има право на рад и слободу рада, да је свако
слободан у избору занимања и запослења и под једнаком
условима му је доступно радно мјесто и функција. Из на-
ведене уставне одредбе несумњиво произилази да Устав не
гарантује обим права на рад. Према мишљењу Суда, ово
уставно начело прије свега подразумијева право да сваки
грађанин има могућност да обезбиједи средства за живот
радом који је слободно изабрао или прихватио. Сагласно
чл. 33. и 39. Устава, законодавац није ускратио појединцу
који испуњава законске услове за обављање послова струч-
ног сарадника право на слободан избор да се бави неким
од занимања из члана 104. став 2. Закона о основном ва-
спитању и образовању, а могућност ангажовања у овом
капацитету условљена је искључиво потребама образовног
система, које цијени законодавац.
Према становишту Суда, нису основани ни наводи да-
ваоца иницијативе према којима је оспореним законским
прописивањем повријеђен принцип владавине права из
члана 5. став 1. алинеја 4. Устава. Оспорена законска одред-
ба је, према оцјени Суда, у функцији наведеног уставног
принципа јер на јасан и недвосмислен начин прописује
права и обавезе адресата, због чега резултат њене примјене
не може бити контрадикторан легитимним очекивањима
ових лица, те не доводи до правне несигурности.
Према становишту Суда, нису од значаја наводи из
иницијативе којима се прописивање из члана 114. став 1.
тачка 3. оспорава у односу на гаранције из чл. 51. и 61.
Устава, с обзиром на то да се ради о паушалним наводима
који не садрже образложење на који начин су, у конкретном
случају, нарушена права заштићена наведеним одредбама
Устава.
Исто тако, наводи даваоца иницијативе којима се ука-
зује на различитост у висини износа накнаде за рад струч-
них сарадника, а која је условљена различитим обимом њи-
хове норме, нису од значаја за рјешавање конкретне правне
ствари, будући да начин и методологија обрачуна плата
запослених у основним школама није предмет регулисања
оспорене законске одредбе.
Имајући у виду стандард оцјене у поступцима ап-
страктне контроле уставности из члана 115. Устава, Суд
није надлежан да цијени међусобну сагласност закона, те
тако ни сагласност оспорене законске одредбе са “одредба-
ма Закона о раду којима је утврђено да накнада за исти рад
мора бити истовјетна”.
С обзиром на изложено, Суд је утврдио да је законо-
давац нормирајући као оспореном законском одредбом по-
ступао сагласно начелу из члана 108. став 1. Устава.
Поред овога, Суд је оцијенио да нису основани наводи
даваоца иницијативе којима оспорава уставност и закони-
тост члана 11. и члана 12. ст. 1, 3. и 4. Правилника о нормати-
вима и критеријумима за финансирање основних школа, јер
је прописујући на оспорени начин министар поступао сагла-
сно надлежностима из члана 107. и члана 168. став 9. Закона
о основном васпитању и образовању, а у вези са чланом 63.
ст. 1. и 2. и чланом 76. став 2. Закона о републичкој управи,
због чега нису повријеђене гаранције из члана 108. Устава.
Доносилац оспореног правилника је, у оквиру својих
овлашћења из члана 168. став 9. наведеног закона, а у вези
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
са чланом 48. истог закона, утврдио метод обрачуна сред-
става за рад основне школе, предвиђајући као основицу
овог обрачуна једно обрачунско одјељење са одређеним
бројем ученика, што је, истовремено, показатељ величи-
не школе. Како обим потребног рада, између осталог и
стручних сарадника психолога, односно педагога, зависи
од величине школе, односно броја ученика, министар је, по
оцјени Суда, поступао у оквиру својих надлежности када је
референтним бројем одјељења у школи условио њену мо-
гућност да систематизује радна мјеста за релевантне обра-
зовне профиле, те када је, сагласно општем принципу из
члана 41. и члана 42. став 1. Закона о раду, утврдио да мањи
број одјељења у односу на овај број подразумијева процен-
туално умањење радног времена за свако одјељење за ова
радна мјеста, и то до 50% радног времена.
С обзиром на то да се законодавац опредијелио да оспо-
реним правилником ресорном министру повјери одређи-
вање потребног броја извршилаца на радном мјесту педа-
гога и психолога (члан 107. Закона о основном васпитању
и образовању), уколико су задовољени нормативи и стан-
дарди за финансирање основних школа, прописани тим
правилником, доносилац оспореног акта је, утврђујући
могућност, не и обавезу, да школе са референтним бројем
одјељења систематизују предметна радна мјеста са пуним
или умањеним радним временом, поступао сагласно том
законском овлашћењу, а на основу општег принципа из чл.
41. и 58. Закона о раду. С обзиром на изложено, Суд је ста-
новишта да давалац иницијативе погрешно закључује да
сама чињеница што Закон о основном васпитању и образо-
вању уређује опис послова за предметна радна мјеста (члан
109. тог закона) подразумијева и њихову обавезну система-
тизацију општим актима школа, као и да, на основу оваквог
закључивања, неосновано цијени да је оспорено прописи-
вање у супротности са наведеном законском одредбом. У
смислу члана 115. Устава, није од уставноправног значаја
да ли је процјена законодавца да је предметну материју
оптимално уредити на оспорени начин уједно и најбоља
могућа.
Надаље, начин обрачуна основне плате стручног са-
радника уређен је чланом 5. став 2, чланом 6. ст. 1. и 2. и
чланом 15. став 2. Закона о платама запослених у основ-
ним и средњим школама и ђачким домовима у Републици
Српској, а не оспореним одредбама Правилника, због чега
нису основани наводи даваоца иницијативе према којима
је оспорено подзаконско прописивање у супротности са
чланом 39. став 5. Устава, јер, како истиче, “регулише пла-
те”. Оспореним нормирањем није нарушено начело равно-
правности јер се свим лицима на која се односе оспорене
одредбе плата обрачунава и исплаћује на јединствен начин,
у зависности од радног мјеста, платне групе и платне под-
групе и радног времена (пуно или непуно радно вријеме),
тако да не постоји неравноправан третман запослених лица
на радном мјесту стручног сарадника педагога и стручног
сарадника психолога, односно сва лица у тим категоријама,
која се налазе у истој правној ситуацији, наведена права и
обавезе остварују на једнак начин.
С обзиром на то да је сврха подзаконског нормирања у
ближем разрађивању хијерархијски више законске норме,
те да је у функцији њене практичне примјене, доносилац
оспореног правилника је, према мишљењу Суда, поступао
сагласно својим овлашћењима јер оспореним прописи-
вањем није измијенио смисао законског регулисања из чла-
на 107. и члана 168. став 9. Закона о основном васпитању и
образовању, те није довео до непоузданости када је ријеч о
његовој примјени.
Нису од значаја наводи даваоца иницијативе којима, у
контексту члана 10. Устава, пореди права и обавезе адреса-
та оспорених одредаба Правилника са правима и обавезама
директора школа, будући да се, сходно чл. 109. и 137. За-
кона о основном васпитању и образовању, ради о потпуно
различитим субјектима права, који се налазе у различитим
правним ситуацијама. Исто тако, у смислу члана 10. Устава,
нису од значаја ни наводи из иницијативе према којима се
предметним одредбама Правилника дискриминишу учени-
ци који похађају школе у којима нису систематизована рад-
1 19
на мјеста стручних сарадника психолога и педагога, с обзи-
ром на то да су исти дати паушално, без назначавања које
су то Уставом гарантоване слободе, права и дужности уче-
ника и у односу на која њихова лична својства, повријеђена
оспореним нормирањем.
Суд није разматрао наводе даваоца иницијативе којима
оспорене одредбе Правилника оспорава у односу на За-
кон о платама запослених у области просвјете и културе, с
обзиром на то да је овај закон сагласно чл. 22. и 23. Закона о
платама запослених у основним и средњим школама и ђач-
ким домовима у Републици Српској престао да важи прије
доношења Правилника, те његове одредбе нису од значаја
за рјешавање ове уставноправне ствари. Такође, Суд није
разматрао ни наводе из иницијативе према којима оспоре-
не одредбе Правилника нису у сагласности са чланом 108.
Закона о основном васпитању и образовању јер се оне не
могу довести у контекст овог члана Закона.
Како је у току претходног поступка правно стање потпу-
но утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ
за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о
Уставном суду Републике Српске, одлучио без доношења
рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци овог рје-
шења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др
Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-97/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 37. став 1. тачка г) и чла-
на 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 104/11
и 92/12), на сједници одржаној 23. децембра 2020. године,
донио је
РЈЕШЕЊЕ
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за
оцјењивање уставности члана 74. став 2. Закона о судовима
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 37/12, 44/15 и 100/17).
Образложење
Цвјетко Савић из Бијељине дао је Уставном суду Ре-
публике Српске иницијативу за покретање поступка за
оцјењивање уставности члана 74. став 2. Закона о судовима
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 37/12, 44/15 и 100/17), сматрајући да ова одредба није у
сагласности са чланом 10. Устава Републике Српске и чла-
ном 14. Европске конвенције о заштити људских права и
основних слобода. У иницијативи се наводи да је оспорена
одредба Закона о судовима, која предвиђа да приправни-
цима-волонтерима за вријеме обављања праксе не припа-
да накнада за рад, нити друга права, осим права на здрав-
ствено осигурање и осигурање за случај несреће на послу,
очигледно дискриминирајућа јер искључује могућност да
се овим лицима одреди одређена новчана накнада, која се
не сматра платом (најчешће у виду накнаде за исхрану -
топли оброк и накнаде за превоз - путни трошкови). У том
смислу давалац иницијативе указује на одредбу члана 206.
Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
1/16 и 66/18), истичући да Закон о раду оставља могућност
послодавцу да лицима са којима има закључен уговор о
стручном оспособљавању одреди одређену новчану накна-
ду, која се не сматра платом, док Закон о судовима ту мо-
гућност искључује. Надаље, у иницијативи се наводи да су
приправници-волонтери стављени у неповољан материјал-
ни положај у односу на лица која се оспособљавају за рад у
другим институцијама, али и у односу на приправнике-во-
лонтере чије је пребивалиште на територији суда. Примје-
ном оспорене одредбе Закона о судовима, која искључује
20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
право на накнаду трошкова превоза код доласка на посао и
повратка са посла, приправници-волонтери чије пребива-
лиште је ван сједишта суда и који из сопствених средстава
плаћају трошкове превоза стављени су у неравноправан по-
ложај у односу на приправнике-волонтере који имају пре-
бивалиште у сједишту суда, чиме се врши дискриминација
по основу пребивалишта у оквиру тачно одређене катего-
рије лица, приправника-волонтера. У иницијативи се наво-
ди да је положај волонтера различит зависно од установе
у којој се волонтерски стаж обавља, односно да различит
третман волонтера произилази из посебних закона којима
су регулисани радноправни односи у различитим органима
власти. Као примјер, давалац иницијативе наводи да се два
дипломирана правника која стичу радно искуство у два др-
жавна органа, суду и општини, налазе у битно другачијем
положају јер Закон о службеницима и намјештеницима у
органима јединице локалне самоуправе оставља могућност
начелнику/градоначелнику да према расположивим буџет-
ским средствима планира и издваја накнаде за волонтере,
за разлику од предсједника суда коме је таква могућност
искључена. По мишљењу даваоца иницијативе, законода-
вац је погрешно оцијенио потребе и објективне захтјеве
друштвене заједнице, због чега је оспореном одредбом За-
кона о судовима неоправдано омогућио различито закон-
ско третирање приправника-волонтера у односу на друге
волонтере који се налазе у сличној ситуацији. Предлаже да
Суд утврди неуставност оспорене законске одредбе.
У одговору на иницијативу, који је Суду доставила На-
родна скупштина Републике Српске, наводи се да су не-
основани наводи иницијативе о повреди члана 10. Устава,
јер да би се говорило о дискриминаторским елементима
одређених одредаба или поступања, они морају подразу-
мијевати различит третман лица која се налазе у истим или
сличним околностима. Истиче се да се у иницијативи врши
компарација адресата који су у очигледно различитој ситуа-
цији, те да се оспорена законска одредба једнако односи,
под истим условима, на све субјекте у истим или сличним
ситуацијама. Наводи се да су сва лица која испуњавају усло-
ве равноправна приликом избора приправника-волонтера,
да су сви приправници-волонтери равноправни и једнаки
у својим правима и обавезама прописаним законом, те да
нема дискриминације у погледу третмана према наведеним
лицима, односно да се у конкретном случају ради о лицима
која су у идентичним ситуацијама, која су закључила уго-
вор о обављању праксе у судовима и којима припадају иста
права по основу Закона, због чега нису основани наводи
иницијативе о повреди члана 10. Устава. Такође, у одговору
на иницијативу се наводи да питање евентуалне усаглаше-
ности одредбе члана 74. став 2. Закона са чланом 206. Зако-
на о раду (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 1/16
и 66/18), на које указује давалац иницијативе, није у надле-
жности Уставног суда, нити је у надлежности Уставног суда
да цијени цјелисходност оспореног законског рјешења. У
погледу осталих навода иницијативе, у одговору се истиче
да незадовољство одређеним законским рјешењем не може
бити основ оцјене уставности.
Рјешењем Уставног суда Републике Српске, број: У-
94/19, од 25. новембра 2020. године (“Службени гласник
Републике Српске”, број 120/20), није прихваћена ини-
цијатива за оцјењивање уставности члана 74. Закона о су-
довима Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 37/12, 44/15 и 100/17) јер је Суд утврдио да
оспореним прописивањем није повријеђено уставно наче-
ло равноправности из члана 10. Устава Републике Српске,
те да, стога, не постоји основ за разматрање евентуалне
забрањене дискриминације у уживању ових права из члана
14. Конвенције и члана 1. Протокола број 12 уз Конвенцију.
У образложењу наведене одлуке Суд је, између осталог,
утврдио да је законодавац био овлашћен да посебним зако-
ном, Законом о судовима Републике Српске, с обзиром на
општи принцип из члана 206. Закона о раду, уреди права и
обавезе приправника-волонтера. Судови могу са волонте-
рима закључити уговоре о стручном оспособљавању ради
обављања приправничког стажа, односно полагања струч-
ног испита кад је то законом, односно другим прописом
предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци.
1 12.1.2021.
Исто тако, одређујући да приправницима-волонтерима не
припада накнада за рад, нити друга права, осим права на
здравствено осигурање и осигурање за случај несреће на
послу, законодавац је поступао сагласно општем принципу
да послодавац може, али не мора, лицу које се налази на
стручном оспособљавању обезбиједити новчану накнаду
и друга права. Законодавац је, према оцјени Суда, пропи-
сујући као у члану 74. Закона о судовима Републике Срп-
ске, осигурао да приправници-волонтери остварују права
и обавезе из уговора о стручном оспособљавању на начин
који је предвиђен законом, и то тако да сва лица у тој кате-
горији, која се налазе у истој правној ситуацији, поменута
права и обавезе остварују на једнак начин. Додатно, у окви-
ру надлежности да регулише облигационоправне односе,
законодавац је овлашћен да, цијенећи разлоге цјелисход-
ности, утврди оквире у којима се морају кретати уговорне
стране приликом закључивања, у конкретном случају, уго-
вора о стручном оспособљавању.
Имајући у виду наведено, Суд, на основу члана 37. став
1. тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и 92/12),
није прихватио иницијативу за покретање поступка за
оцјењивање уставности члана 74. став 2. Закона о судовима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 37/12, 44/15 и
100/17) јер је већ одлучивао о истој ствари.
Уставни суд, сходно члану 115. Устава Републике Срп-
ске, није надлежан да оцјењује међусобну сагласност оспо-
рене одредбе члана 74. став 2. Закона о судовима Републике
Српске са одредбом члана 206. Закона о раду (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 1/16 и 66/18).
На основу изложеног, Суд је одлучио као у изреци овог
рјешења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др
Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-99/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 37. став 1. тачка а), члана
40. став 5. и члана 61. став 1. т. г) и д) Закона о Уставном
суду Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 23. де-
цембра 2020. године, д о н и о ј е
РЈЕШЕЊЕ
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности
члана 47. Закона о привредним друштвима (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 127/08, 58/09, 100/11, 67/13,
100/17 и 82/19).
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за
оцјењивање сагласности члана 47. Закона о привредним
друштвима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
127/08, 58/09, 100/11, 67/13, 100/17 и 82/19) са чланом 371.
Закона о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”,
бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и “Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04).
Образложење
Дарио Сандић из Бањалуке дао је Уставном суду Репу-
блике Српске (у даљем тексту: Суд) иницијативу за покре-
тање поступка за оцјењивање уставности (у иницијативи
погрешно наведено: уставности и законитости) члана 47.
Закона о привредним друштвима (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 127/08, 58/09, 100/11, 67/13, 100/17
и 82/19) сматрајући, у суштини, да ова одредба није у са-
гласности са чланом 5. Устава, у дијелу којим је зајемче-
на правна сигурност грађана и владавина права, чланом
10. Устава, чланом 50. Устава, у дијелу који се односи на,
како се наводи “расподјелу добити”, чланом 51. Устава, у
дијелу којим је зајемчено подстицање економског развоја
и повећања социјалног благостања грађана, те чланом 108.
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Устава, као и чланом 371. Закона о облигационим односи-
ма. Образлажући да је Законом о облигационим односима
регулисана материја уговора, те указујући на прописивање
из члана 1, те члана 371. истог закона (у иницијативи по-
грешно означен као члан 361) којим је регулисан општи
рок застаре, давалац иницијативе, у контексту оснивања
привредних друштва путем оснивачког акта у форму уго-
вора (члан 7. Закона о привредним друштвима), сматра да
је сва питања која проистичу из тих уговора, па и питање
застарјелости потраживања, потребно тумачити у складу
са одредбама Закона о облигационим односима. У иниција-
тиви се истиче: да је оспорено прописивање дискримина-
торско јер прописује три пута краћи рок застаре од рока
предвиђеног Законом о облигационим односима, и то само
за грађане који имају својство ортака, члана и акционара,
да се оваквим нормирањем онемогућава лицу које је стекло
добит да ту добит, независно од протека времена, узме, да
се на овај начин, супротно члану 51. Устава, погоршава со-
цијално благостање наведених лица, да се доводи у питање
правна сигурност грађана, јер ће оваква пракса резултовати
различитим роковима застаре у различитим законима, као
и да се наведеним лицима на овај начин онемогућава ужи-
вање у стеченим правима.
Народна скупштина Републике Српске није доставила
одговор на наводе из иницијативе.
Оспореним чланом 47. Закона о привредним друштвима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 127/08, 58/09,
100/11, 67/13, 100/17 и 82/19) прописано је да потраживања
ортака, чланова и акционара према привредном друштву,
док имају то својство, застаријевају у року од шест мјесеци
од дана сазнања за разлог подношења тужбе, а најкасни-
је у року од три године од дана доспјелости, ако законом
за поједина потраживања није друкчије уређено (став 1),
да потраживања повјерилаца привредног друштва према
ортацима, члановима и акционарима застаријевају у року
од шест мјесеци од дана сазнања за разлог подношења ту-
жбе, а најкасније у року од три године од дана престанка
друштва или од дана престанка својства ортака, члана и ак-
ционара, ако законом за поједина потраживања није одре-
ђен други рок застарјелости (став 2), да се одредбе ст. 1.
и 2. овог члана примјењују и на потраживања привредног
друштва према ортацима, члановима и акционарима, као и
члановима органа друштва, заступнику и ликвидационом
управнику, по основу тог својства (став 3).
У поступку оцјењивања уставности оспорене законске
одредбе Суд је имао у виду одредбе Устава у односу на које
је оспорена њена уставност, као и одредбе Устава које су по
оцјени Суда од значаја за овај поступак, а којима је утврђе-
но: да се уставно уређење Републике темељи на владавини
права (члан 5. став 1. алинеја 4), да су грађани Републике
равноправни у слободама, правима и дужностима, да су
једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без
обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вје-
роисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање,
имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени по-
ложај или друго лично својство (члан 10), да се економско и
социјално уређење заснива на равноправности свих облика
својине и слободном привређивању, самосталности преду-
зећа и других облика привређивања у стицању и расподје-
ли добити и слободном кретању робе, рада и капитала у
Републици као јединственом привредном простору (члан
50), да Република мјерама економске и социјалне политике
подстиче економски развој и повећање социјалног благос-
тања грађана (члан 51), да Република уређује и обезбјеђује,
поред осталог, својинске и облигационе односе и заштиту
свих облика својине, те правни положај предузећа (тачка
6. Амандмана XXXII на Устав, којим је замијењен члан 68.
Устава), да закони, статути, други прописи и општи акти
морају бити у сагласности са Уставом, да прописи и дру-
ги општи акти морају бити у сагласности са законом (члан
108).
Такође, Суд је узео у обзир да је чланом 1. Закона о
облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”, бр.
29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и “Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) прописано да се
1 21
овим законом уређују облигациони односи који настају из
уговора, проузроковања штете, стицања без основа, посло-
водства без налога, једностране изјаве воље и других зако-
ном утврђених чињеница, те да је чланом 371. овог закона
утврђено да потраживања застаријевају за десет година,
ако законом није одређен неки други рок застарјелости.
На основу наведених уставних овлашћења, Законом о
привредним друштвима законодавац је уредио оснивање
привредних друштава, управљање друштвима, права и оба-
везе оснивача, ортака, чланова и акционара, повезивање и
реорганизацију (статусне промјене и промјене правне форме
привредних друштава) и ликвидацију привредних друшта-
ва (члан 1. Закона о привредним друштвима). С тим у вези,
законодавац је, према становишту Суда, био овлашћен да
посебним законом, у конкретном случају Законом о привред-
ним друштвима, а на основу општег принципа из члана 371.
Закона о облигационим односима, утврди рокове застаре за
потраживања ортака, чланова и акционара према привред-
ном друштву, потраживања повјерилаца привредног друштва
према овим лицима и потраживања привредног друштва пре-
ма ортацима, члановима и акционарима, члановима органа
друштва, заступнику и ликвидационом управнику.
Законодавац је, према оцјени Суда, осигурао да наве-
дена правна и физичка лица остварују права и обавезе из
потраживања у оквиру општег рока застаре који је предви-
ђен системским законом, и то тако да сви адресати оспо-
рене законске одредбе, који припадају истим категорија-
ма и који се налазе у истој правној ситуацији, ова права
и обавезе, сагласно члану 10. Устава, остварују на једнак
начин. Институт застарјелости представља престанак пра-
ва повјериоца да, по протеку законом предвиђеног рока,
принудним путем тражи да дужник изврши своју обавезу.
Застарјелост обавезе, међутим, не подразумијева и губитак
права повјериоца у материјалноправном смислу, због чега
дужник нема права да тражи поврат средстава по основу
измирења застарјеле обавезе. С тим у вези, Суд је утврдио
да се оспореним прописивањем не задире у права адресата
на остварену добит, већ се њихово право да судским путем
захтијевају извршење обавезе дужника, на основу општег
принципа, условљава поступањем ових лица у одређеним
роковима. У оквиру надлежности да регулише облигацио-
ноправне односе, законодавац је овлашћен да, цијенећи
разлоге цјелисходности, одреди оквире у којима се морају
кретати стране у уговорном односу. Сагласно члану 115.
Устава, није у надлежности Суда да цијени оправданост
овакве процјене.
С обзиром на изложено, Суд је утврдио да нису основа-
ни наводи даваоца иницијативе према којима се адресатима
оспореног законског прописивања онемогућава уживање у
стеченим правима, те им се тиме погоршава социјално бла-
гостање.
Такође, према становишту Суда, нису основани ни на-
води даваоца иницијативе према којима је оспореним за-
конским прописивањем, у контексту правне сигурности
грађана, повријеђено уставно начело владавине права.
Оспорена законска одредба је, према оцјени Суда, у служби
наведеног начела јер на јасан и недвосмислен начин про-
писује права и обавезе адресата, због чега резултат њене
примјене не може бити супротан легитимним очекивањима
ових лица, те, у овом смислу, не може доводити до правне
несигурности.
Надаље, Суд је становишта да нису основани наво-
ди даваоца иницијативе који се тичу несагласности члана
47. Закона о привредним друштвима са чланом 50. Уста-
ва. Наиме, економске слободе, у смислу наведене уставне
одредбе, између осталог, подразумијевају и самосталност
предузећа и других облика привређивања у стицању и ра-
сподјели добити, међутим, ове слободе нису апсолутне већ
су одређене законима и инструментима економске и со-
цијалне политике, а у складу са потребама друштва. Према
становишту Суда, у искључивој је надлежности законо-
давца да ове потребе процијени, те да руководећи се њима
усваја одговарајућа законска рјешења. У складу са чланом
115. Устава, није у надлежности Суда да цијени оправда-
ност законодавне политике.
22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
С обзиром на то да је чланом 115. Устава утврђен стан-
дард оцјене у поступцима апстрактне контроле уставности,
Суд није надлежан да цијени међусобну сагласност закона,
те тако ни сагласност оспорене законске одредбе са чланом
371. Закона о облигационим односима. Такође, Суд није
надлежан да разматра примјену права, због чега наводи из
иницијативе према којима је сва питања која проистичу из
оснивачког акта привредног друштва потребно тумачити
у складу са одредбама Закона о облигационим односима
нису од уставноправног значаја.
Како је у току претходног поступка правно стање потпу-
но утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ
за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о
Уставном суду Републике Српске, одлучио без доношења
рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци овог рје-
шења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др
Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-104/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115.
Устава Републике Српске и члана 40. став 5. и члана 61.
тачка г) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и 92/12), на
сједници одржаној 23. децембра 2020. године, д о н и о ј е
РЈЕШЕЊЕ
Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и
законитости члана 3. став 1. Уредбе о борачком додатку (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 52/13, 53/14 и 6/19).
Образложење
Момир Паприца из Фоче дао је Уставном суду Републи-
ке Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењи-
вање уставности и законитости члана 3. став 1. Уредбе о
борачком додатку (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 52/13, 53/14 и 6/19) у односу на одредбе члана 5. став 1.
алинеја 4. и члана 10. Устава Републике Српске, те члана
31. ст. 1. и 2. Закона о правима бораца, војних инвалида и
породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 134/11, 9/12 и 40/12). Давалац иницијативе наводи да
је остварио право на инвалидску пензију због болести коју
је задобио у рату, али да због примјене оспорене одред-
бе Уредбе не може да оствари право на мјесечни борачки
додатак иако има утврђен статус борца прве категорије и
навршених 60 година живота. Имајући у виду да се оспо-
реним прописивањем на другачији начин у односу на Закон
о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих
бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске
регулише питање које се односи на борачки додатак, да-
валац иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорена
одредба Уредбе није у сагласности са Уставом и законом.
Влада Републике Српске је доставила одговор у коме
наводи да је одредбом члана 31. ст. 1. и 2. Закона о пра-
вима бораца, војних инвалида и породица погинулих бо-
раца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске дато
овлашћење Влади да уредбом, као подзаконским актом,
прецизније уреди услове за остваривање права на борачки
додатак. Поред тога, у одговору се наводи да је оспорена
одредба Уредбе, којом је прописан услов који ограничава
остваривање права на борачки додатак борцима-корисни-
цима права на инвалидску пензију код којих је узрок ин-
валидности повреда задобијена за вријеме вршења војне
дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест
која се узрочно-посљедично односи на те сукобе, компа-
тибилна са одредбама прописа из области пензијско-инва-
лидског осигурања којим је направљен изузетак када су у
питању корисници инвалидских пензија код којих је узрок
1 12.1.2021.
инвалидности у вези са вршењем војне дужности, односно
војни инвалидитет, јер је тој групацији бораца-корисника
инвалидских пензија, у складу са ранијим прописима из
области пензијско-инвалидског осигурања, пензија одређи-
вана од гарантованог пензијског основа. С тим у вези, у
одговору се указује на одредбу члана 172. став 5. тачка а)
Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 134/11, 82/13 у 103/15) и
закључује да оспорена одредба Уредбе не угрожава права
по основу статуса борца, будући да категорија корисни-
ка инвалидских пензија која је дефинисана оспореном
одредбом Уредбе остварује право на инвалидску пензију
која је по основу статуса борца одређена од гарантованог
пензијског основа, што значи у већем износу у односу на
лица-кориснике инвалидске пензије који немају статус бор-
ца. Дакле, како се наводи у одговору, новчани износ инва-
лидске пензије који је утврђен од гарантованог пензијског
основа за наведену категорију, а не од личног пензијског
основа осигураника, представља примање по основу стату-
са борца, због чега је оспореним чланом Уредбе и предви-
ђено ограничење у погледу коришћења борачког додатка
јер би, у супротном, значило да се по истом основу (стату-
су борца) новчано примање остварује и увећањем износа
инвалидске пензије и борачким додатком. Доносилац акта,
такође, наводи да се оспорено прописивање не може сма-
трати дискриминаторским јер обезбјеђује једнак положај
свих бораца-корисника права на инвалидску пензију који
су право на инвалидску пензију остварили под истим усло-
вима и у већем износу у односу на лица која немају статус
борца, због чега им је оспореном одредбом и онемогуће-
но остваривање права на борачки додатак. Имајући у виду
да се оспореном одредбом Уредбе спречава да се по осно-
ву истог својства, припадника оружаних снага (бораца),
остварују новчана примања према прописима из области
пензијско-инвалидског осигурања и према прописима из
области борачко-инвалидске заштите, односно двоструко
коришћење права по истом основу (статус борца), доноси-
лац акта предлаже да се иницијатива не прихвати.
Уредбу о борачком додатку (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 52/13, 53/14 и 6/19) донијела је Влада Ре-
публике Српске на основу члана 31. став 4. Закона о правима
бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Од-
брамбено-отаџбинског рата Републике Српске (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и чла-
на 43. став 2. Закона о Влади Републике Српске (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, број 118/08), по претходно
прибављеној сагласности Борачке организације Републи-
ке Српске. Овом уредбом уређују се услови и поступак за
остваривање права на борачки додатак (члан 1). Оспореном
одредбом члана 3. став 1. Уредбе прописано је да право на
борачки додатак по овој уредби не може остварити борац-
корисник права на инвалидску пензију код којег је узрок
инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне
дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест
која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.
Приликом разматрања навода из иницијативе Суд је,
прије свега, имао у виду да је одредбама Устава Републи-
ке Српске у односу на које је оспорена уставност члана 3.
став 1. Уредбе о борачком додатку утврђено да се уставно
уређење Републике темељи на владавини права (члан 5.
став 1. алинеја 4), те да су грађани Републике равноправни
у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред зако-
ном и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол,
језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално
поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко
и друго увјерење, друштвени положај или друго лично
својство (члан 10).
Устав у другим одредбама које су, по оцјени Суда, од
значаја за оцјену уставности оспорене одредбе Уредбе
утврђује: да Република уређује и обезбјеђује, између оста-
лог, борачку и инвалидску заштиту (тачка 12. Амандмана
XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан
68. Устава), да Влада обезбјеђује спровођење и извршава
законе, друге прописе и опште акте, доноси уредбе, одлуке
и друга акта за извршавање закона (члан 90. т. 3. и 4), те да
закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
сагласности са Уставом, односно да прописи и други општи
акти морају бити у сагласности са законом (члан 108).
Поред наведених одредаба Устава, Суд је имао у виду да
је одредбама Закона о правима бораца, војних инвалида и
породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 134/11, 9/12 и 40/12) на које указује давалац иницијати-
ве, али и одредбама које су, по оцјени Суда, од значаја за
оцјену законитости оспорене одредбе Уредбе, прописано:
чланом 1. да се законом уређују услови, начин и поступак
за утврђивање статуса и права бораца, војних инвалида и
чланова породица погинулих бораца и умрлих војних ин-
валида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне
службе или у вршењу активности у вези са том службом,
начин обезбјеђивања новчаних средстава, те друга питања
од значаја за остваривање права прописаних овим законом
(члан 1); чланом 2. да је борац, у смислу овог закона, лице
које је учествовало у оружаним акцијама, односно оружа-
ној борби на територији бивше Социјалистичке Федератив-
не Републике Југославије (у даљем тексту: СФРЈ) у саставу
оружаних снага и снага државне безбједности СФРЈ и вој-
них формација под командом тих снага, у периоду од 17.
августа 1990. до 18. маја 1992. године, за одбрану СФРЈ,
односно Републике Српске, те у рату у бившој СФРЈ, од-
носно Босни и Херцеговини у периоду од 19. маја 1992.
године до 19. јуна 1996. године, као припадник оружаних
снага Републике Српске, вршило војне и друге дужности
за одбрану Републике Српске (став 1. т. а) и б), лице које је
као добровољац послије 18. маја 1992. године било припа-
дник оружаних снага Републике Српске и као такво врши-
ло војне и друге дужности за одбрану Републике Српске
(став 2), лице које је вршило војне и друге дужности у вези
са учествовањем у оружаној акцији предузетој за вријеме
мира за одбрану Републике Српске (став 3), као и лице које
је учествовало у антифашистичкој и ослободилачкој борби
током 20. вијека као припадник Српске, Црногорске или
Југословенске војске или као борац Народноослободилач-
ког рата (став 4); чланом 4. да је војни инвалид лице које
је као припадник оружаних снага СФРЈ и оружаних снага
Републике Српске у вршењу војних и других дужности у
рату (ратни војни инвалид) или миру (мирнодопски војни
инвалид) без своје кривице задобило рану, повреду, озљеду
или болест због које је наступило оштећење његовог орга-
низма (став 1); чланом 16. да су мјесечна примања по овом
закону: борачки додатак, лична инвалиднина, додатак за
његу и помоћ, ортопедски додатак, допунско материјално
обезбјеђење, породична инвалиднина, повећана породична
инвалиднина као стечено право, увећана породична инва-
лиднина и посебно мјесечно примање (став 1), а годишња
борачки додатак и накнада за одликовање (став 2); чланом
30. да је борачки додатак једно од права бораца (тачка а);
чланом 31. да је борачки додатак мјесечно, односно го-
дишње новчано примање које борци из члана 2. ст. 1. и 2.
овог закона могу да остваре по основу ангажовања у рату у
зони борбених дејстава (став 1), да право на борачки дода-
так као мјесечно новчано примање могу да остваре борци
с обзиром на старосну доб (став 2), да борци који не могу
остварити право на борачки додатак из става 2. овог члана
остварују право на борачки додатак као годишње новчано
примање, у складу са прописаним условима (став 3), те да
ће Влада донијети уредбу којом се уређују услови и посту-
пак за остваривање права на борачки додатак, уз претход-
но прибављену сагласност Борачке организације (став 4) и
чланом 39. да су права војних инвалида: лична инвалидни-
на (тачка а), додатак за његу и помоћ (тачка б), ортопедски
додатак (тачка в), допунско материјално обезбјеђење (тачка
г), здравствена заштита и друга права у вези са оствари-
вањем здравствене заштите (тачка д), ортопедска и друга
помагала (тачка ђ), бањско и климатско лијечење (тачка
е), предност у запошљавању (тачка ж), предност у стамбе-
ном збрињавању (тачка з), пореске и царинске олакшице
(тачка и), отклањање архитектонских баријера (тачка ј),
обезбјеђивање простора за паркирање (тачка к), предност
у коришћењу услуга републичких органа, јавних установа
и осталих правних субјеката приликом рјешавања својих
права и интереса (тачка л) и предност при упису дјеце у
1 23
образовне установе, додјељивању стипендије за школо-
вање и смјештаја у студентске домове (тачка љ).
Уз то, Суд је имао у виду Закон о пензијском и инвалид-
ском осигурању (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 134/11, 82/13 и 103/15), којим је, између осталог, пропи-
сано: да Република из буџета обезбјеђује Фонду средства за
покриће обавеза насталих по основу права остварених под
повољнијим условима, по основу већег обима права одре-
ђених категорија осигураника у односу на обим права оста-
лих осигураника, као и по основу посебног стажа (у даљем
тексту: средства по основу обавеза Републике), (члан 157),
да се средства по основу обавеза Републике обезбјеђују, по-
ред осталог, и за инвалидску пензију - у комплетном износу
ако је узрок инвалидности повреда задобијена за вријеме
вршења војне дужности у околностима оружаних сукоба
или болест која је узрочно-посљедично везана за те окол-
ности, трајно (члан 158. став 1. тачка е) и да се изузетно
од става 4. члана 172. неће поново одређивати пензија ко-
риснику пензије код кога је узрок инвалидности повреда за-
добијена за вријеме вршења војне дужности у околностима
оружаних сукоба, као и болест тог лица која је узрочно-по-
сљедично везана за те околности (члан 172. став 5. тачка а).
Суд је, такође, имао у виду и Закон о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), којим је, између осталог, прописано да извршну
власт у Републици Српској, у складу са Уставом, врши Вла-
да Републике Српске (члан 1), да у вршењу власти из члана
1. овог закона Влада спроводи политику, извршава законе и
друге прописе Народне скупштине и одговорна је за стање
у Републици у свим областима из своје надлежности (члан
2. став 1), да у питањима из своје надлежности Влада до-
носи: уредбе, одлуке, смјернице, инструкције, рјешења,
закључке и друга акта, у складу са законом, те да се уред-
бом ближе уређују односи од значаја за извршавање закона,
утврђују начела унутрашње организације министарстава и
других републичких органа управе и формирају стручне
службе Владе (члан 43. ст. 1. и 2).
На основу изложеног, Суд је оцијенио да оспорена
одредба члана 3. став 1. Уредбе о борачком додатку није
у несагласности са одредбама Устава и Закона о правима
бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца
Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске на које
указује давалац иницијативе. Приликом овакве оцјене Суд
је имао у виду да је Влада била овлашћена да, са циљем
спровођења релевантних одредаба Закона о правима бора-
ца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрам-
бено-отаџбинског рата Републике Српске, донесе уредбу
којом се уређују услови и поступак за остваривање права
на борачки додатак. Поред тога, Суд је имао у виду и то да
се овим законом, између осталог, уређују услови, начин и
поступак за утврђивање статуса бораца, војних инвалида и
чланова породица погинулих бораца и умрлих војних инва-
лида и чланова породица лица страдалих у вршењу војне
службе или у вршењу активности у вези са том службом, и
то на начин да је дефинисано ко се сматра борцем, а ко вој-
ним инвалидом, затим да су децидирано одређена њихова
права, те да је борачки додатак мјесечно, односно годишње
новчано примање које борци из члана 2. ст. 1. и 2. овог за-
кона могу да остваре по основу ангажовања у рату у зони
борбених дејстава. Имајући у виду наведено, по оцјени
Суда, оспореним прописивањем из члана 3. став 1. Уред-
бе, којом је искључена могућност остваривања права на
борачки додатак лицу коме је инвалидска пензија призна-
та по основу тјелесног оштећења по коме је признат војни
инвалидитет, Влада није изашла из оквира овлашћења која
су јој дата одредбом члана 31. став 4. Закона, односно да је
оспорено прописивање, као норма спроведбеног подзакон-
ског акта, у функцији извршавања одредаба више закона
(Закона о правима бораца, војних инвалида и породица по-
гинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике
Српске и Закона о пензијском и инвалидском осигурању),
који комплементарно уређују питања која се тичу оствари-
вања права корисника инвалидске пензије код којег је узрок
инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне
дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест
која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.
24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Наводи даваоца иницијативе да оспорено прописивање
доводи у питање начело владавине права из члана 5. став
4. Устава, те принцип равноправности грађана из члана 10.
Устава нису, такође, основани из разлога што Влада прили-
ком доношења оспорене одредбе Уредбе није изашла изван
оквира својих законских овлашћења, односно оспореним
прописивањем није мијењала законска рјешења у овој
области, већ их је само ближе разрадила ради адекватне
примјене у пракси, при чему се та одредба Уредбе једнако
односи на сва лица која се налазе у истој правној ситуацији
прописаној оспореном одредбом и не ствара неједнакост
грађана с обзиром на њихова лична својства.
С обзиром на то да у конкретном случају није дошло до
повреде наведених одредаба Устава, те да је оспорена одред-
ба члана 3. став 1. Уредбе у сагласности са наведеним одред-
бама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица
погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике
Српске, Суд наведену иницијативу није прихватио.
Цијенећи да је у току претходног поступка правно стање
потпуно утврђено и да прикупљени подаци пружају поуздан
основ за одлучивање, Суд је, на основу члана 40. став 5. За-
кона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету
одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.
На основу изложеног, одлучено је као у изреци овог рје-
шења.
Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсјед-
ник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић,
Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др
Душко Медић, Ирена Мојовић и проф. др Марко Рајчевић.
Број: У-109/19 Предсједник
23. децембра 2020. године Уставног суда,
Бањалука Mр Џерард Селман, с.р.
ИРЕНА МОЈОВИЋ,
судија Уставног суда Републике Српске
ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ
на Рјешење Уставног суда, број: У-109/19
Сагласно одредбама члана 14. став 2. Закона о Уставном
суду (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 104/11 и
92/12) и члана 31. ст. 5. и 6. Пословника Уставног суда („Слу-
жбени гласник Републике Српске“, бр. 114/12, 29/13 и 90/14),
након гласања против Рјешења Уставног суда, број: У-109/19,
донијетог на редовној сједници Суда, одржаној 23. децембра
2020. године, издвајам своје мишљење, како слиједи.
Нисам сагласна са Рјешењем којим Суд није прихватио
иницијативу за оцјењивање уставности и законитости чла-
на 3. став 1. Уредбе о борачком додатку (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 52/13, 53/14 и 6/19 - у даљем
тексту: Уредба). Мишљења сам да су се у овом предмету
стекли услови за доношење одлуке којом је Уставни суд
требао утврдити да оспорена одредба Уредбе није у сагла-
сности са Законом о правима бораца, војних инвалида и
породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и Уставом Републике Српске. Ра-
злози су сљедећи.
Оспореном одредбом члана 3. став 1. Уредбе прописа-
но је да право на борачки додатак по овој уредби не може
остварити борац-корисник права на инвалидску пензију
код којег је узрок инвалидности повреда задобијена за
вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних
сукоба, односно болест која се узрочно-посљедично односи
на те сукобе.
Влада Републике Српске при доношењу Уредбе позвала
се на члан 31. став 4. Закона о правима бораца, војних инва-
лида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбин-
ског рата Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 134/11, 9/12 и 40/12) и члан 43. став 2. Закона
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08).
Према члану 31. Закона о правима бораца, војних инва-
лида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбин-
1 12.1.2021.
ског рата Републике Српске борачки додатак је мјесечно,
односно годишње новчано примање које борци из члана 2.
ст. 1. и 2. овог закона могу да остваре по основу ангажовања
у рату у зони борбених дејстава (став 1), те је прописано да
ће Влада донијети уредбу којом се уређују услови и посту-
пак за остваривање права на борачки додатак, уз претходно
прибављену сагласност Борачке организације (став 4).
Треба имати у виду да се Законом о правима бораца,
војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрам-
бено-отаџбинског рата Републике Српске, између осталог,
уређују услови, начин и поступак за утврђивање статуса
бораца, војних инвалида и чланова породица погинулих
бораца и умрлих војних инвалида и чланова породица лица
страдалих у вршењу војне службе или у вршењу активно-
сти у вези са том службом, начин обезбјеђивања новчаних
средстава, те друга питања од значаја за остваривање права
прописаних овим законом.
Одредбама чл. 158. и 172. Закона о пензијском и ин-
валидском осигурању прописано је право на инвалидску
пензију ако је узрок инвалидности повреда задобијена за
вријеме вршења војне дужности у околностима оружаних
сукоба или болест која је узрочно-посљедично везана за те
околности.
Оспорени члан Уредбе није у функцији извршавања
више закона (Закона о правима бораца, војних инвалида и
породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата
Републике Српске и Закона о пензијском и инвалидском
осигурању). Такође, одредбе два наведена закона утврђу-
ју права из различитих основа, па се не може говорити о
комплементарности. Подзаконским актом ова два права не
могу се доводити у везу на начин да се остваривање јед-
ног права - права на борачки додатак ускраћује уколико
је реализовано право на инвалидску пензију кад је узрок
инвалидности повреда задобијена за вријеме вршења војне
дужности у околностима оружаних сукоба, односно болест
која се узрочно-посљедично односи на те сукобе.
Оспореним прописивањем из члана 3. став 1. Уредбе,
којим је искључена могућност остваривања права на бо-
рачки додатак борцу - инвалиду који је остварио право из
пензијско-инвалидског осигурања, Влада је изашла изван
оквира својих овлашћења из члана 31. став 4. Закона. На-
ведена ограничења и условљавање приликом остваривања
права на борачки додатак Закон не предвиђа (што не би ни
било сагласно Уставу), па је нарушено начело законитости
из члана 108. Устава Републике Српске, а тиме и начело
владавине права из члана 5. став 1. тачка 4. Устава, као јед-
но од начела на којима се темељи уставно уређење Репу-
блике Српске.
23. децембра 2020. године Судија,
Бања Лука Ирена Мојовић, с.р.
Агенција за безбједност саобраћаја
На основу члана 75. став 2. Закона о републичкој управи (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 115/18), члана 28. Закона о
државним службеницима (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), члана 29. Уредбе о начелима за
унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у репу-
бличким органима управе Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, брoj 109/19), члана 9. Уредбе о категоријама
и звањима државних службеника (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 18/09, 131/10 и 8/11) и члана 10. Уредбе о радним мје-
стима намјештеника (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
18/09, 131/10 и 8/11), в.д. директора Агенције за безбједност сао-
браћаја, уз сагласност Владе Републике Српске, д о н о с и
П РА В И Л Н И К
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О
УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ
РАДНИХ МЈЕСТА У АГЕНЦИЈИ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ
САОБРАЋАЈА
Члан 1.
У Правилнику о унутрашњој организацији и систематизаци-
ји радних мјеста у Агенцији за безбједност саобраћаја (“Службе-
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ни гласник Републике Српске”, бр. 13/12, 21/15 и 62/18) члан 11.
мијења се и гласи: “За обављање послова из дјелокруга Агенције
систематизује се 14 радних мјеста са 14 извршилаца. Поред услова
утврђених законом за обављање послова сваког појединачног рад-
ног мјеста, запослени морају испуњавати услове прописане овим
правилником”.
Члан 2.
Послије члана 16. додаје се нови члан 16а, који гласи:
“Члан 16а.
Виши стручни сарадник за рад са јединицама локалне са-
моуправе
Опис послова: припрема извјештаје, информације, анали-
зе, програме и друге материјале из области сарадње Агенције са
локалним субјектима безбједности саобраћаја, подстиче и прати
рад локалних савјета за безбједност саобраћаја, припрема анали-
зе битних показатеља безбједности саобраћаја на локалном нивоу,
организује тематске радионице и округле столове са представни-
цима локалне самоуправе, учествује у организацији и реализацији
превентивно-промотивних послова у области безбједности сао-
1 25
браћаја на локалном нивоу, учествује у изради подзаконских аката,
програма и пројеката из области безбједности саобраћаја, прати
реализацију стратешких докумената, те обавља и друге послове по
налогу непосредног руководиоца и директора. За свој рад одговара
непосредном руководиоцу.
Број извршилаца: 1 (један).
Категорија: државни службеник шесте категорије.
Звање: виши стручни сарадник трећег звања.
Услови: VII степен стручне спреме, саобраћајни факултет -
смјер друмски саобраћај или транспорт, најмање једна година рад-
ног искуства у траженом степену образовања, положен стручни
испит за рад у републичким органима управе.”.
Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 13/1/052-1483/20
22. децембра 2020. године В.д. директора,
Бањалука Новица Крунић, с.р.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ДИЈАГРАМ
ДИРЕКТОР

ЗАМЈЕНИК ДИРЕКТОРА

Одјељење за послове
Одсјек за правне, кадровске, унапређења безбједности сао-
финансијско-рачуноводствене и браћаја, планирање, анализе и
опште послове статистике

Руководилац Одсјека Начелник Одјељења

1. Виши сарадник за
рачуноводство, књиговодство
1 извршилац
2. Виши стручни сарадник за
правне послове и јавне набавке Одсјек за коoрдинацију, Одсјек за возаче,
1 извршилац планирање и статистике путеве и возила
3. Технички секретар
1 извршилац
Руководилац Одсјека Руководилац Одсјека
1. Виши стручни сарадник за 1. Виши стручни сарадник за
сарадњу и координацију са путеве и лиценцирање
субјектима у систему безбјед- 1 извршилац
ности саобраћаја
1 извршилац 2. Виши стручни сарад-
ник за превентиву, плани-
2. Виши стручни сарадник за рање и вођење кампања на
рад са јединицама локалне унапређењу безбједности
самоуправе саобраћаја
1 извршилац 1 извршилац
3. Виши сарадник за информа-
ционе системе и базе података
1 извршилац

Фонд здравственог осигурања Републике Српске ОД Л У КУ

На основу члана 48. Закона о здравственом осигурању
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 18/99, 51/01,
70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 110/16, 94/19 и
44/20) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 94/18 и 3/20), Управни одбор Фонда здравственог оси-
гурања Републике Српске, на 47. редовној сједници, одржа-
ној 28.12.2020. године, д о н и о ј е
О НАЧИНУ ФИНАНСИРАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У 2021. ГОДИНИ
I - Опште одредбе
I
(1) Овом oдлуком регулише се начин финансирања,
извјештавања, обрачуна, фактурисања, контроле и плаћања
услуга здравствене заштите које пружају јавне и приватне
26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
здравствене установе примарног, секундарног и терцијар-
ног нивоа здравствене заштите (у даљем тексту: здравстве-
не установе) за осигурана лица Фонда здравственог осигу-
рања Републике Српске (у даљем тексту: Фонд), у складу
са Правилником о основима за закључивање уговора са да-
ваоцима здравствених услуга у Републици Српској у 2021.
години (у даљем тексту: Правилник).
(2) Износ планираних новчаних средстава за уговарање
са даваоцима здравствених услуга утврђује се Финан-
сијским планом - Буџетом Фонда здравственог осигурања
Републике Српске.
II - Финансирање здравствених услуга примарног нивоа
здравствене заштите
II
(1) Финансирање здравствених услуга примарног нивоа
здравствене заштите из дјелатности дефинисаних чланом
6. Правилника вршиће се по буџетском систему плаћања,
по фиксно уговореним износима на годишњем нивоу.
(2) Критеријуми за утврђивање висине средстава са да-
ваоцем услуга на примарном нивоу здравствене заштите за
2021. годину су:
1) цијена тима у односу на стандард у складу са Пра-
вилником о основама стандарда и норматива здравствене
заштите из обавезног здравственог осигурања уз примјену
одговарајућих одредби Правилника,
2) општа капитација и коефицијент тежинске капита-
ције по добним групама за утврђивање висине средста-
ва која се уговарају за тим породичне медицине сљедеће
вриједности:
Редни Тежински коефицијент
Добна скупина
бр. капитације
1. 0-1 2,73
2. 2-6 2,02
3 7-15 0,94
4. 16-30 0,99
5. 31-64 1,67
6. 65 и више 2,56
(3) Број осигураних лица је основ за утврђивање висине
средстава за финансирање сљедећих дјелатности:
1) породична медицина, за осигурана лица старости
шест и више година живота,
2) лабораторијска дијагностика,
3) радиолошка и ултразвучна дијагностика примарног
нивоа,
4) стоматологија (превентивна, дјечија, општа, као и ор-
топедија вилице),
5) хигијенско-епидемиолошка заштита (ХЕЗ),
6) заштита и унапређење менталног здравља (ЦМЗ),
7) рехабилитација у заједници (ЦБР),
8) прописивање лијекова на рецепт,
9) услуга обавезне имунизације.
(4) Фонд ће тромјесечно пратити промјену укупног
броја верификованих осигураних лица код здравствене
установе. У случају да се број промијени за више од ±5%
укупног броја верификованих осигураних лица, по том
основу може се вршити пропорционално усклађивање уго-
ворених средстава. За здравствене установе код којих је
укупан број верификованих осигураних лица мањи од броја
верификованих осигураних лица једног цијелог тима поро-
дичне медицине по стандарду, пропорционално усклађи-
вање уговорених средстава може се вршити ако се број
промијени за више од ±5% броја верификованих осигура-
них лица једног цијелог тима породичне медицине по стан-
дарду. Усклађивање уговорених средстава врши се у оквиру
средстава која су Буџетом Фонда планирана за ову намјену.
III
(1) Финансирање услуга хитне медицинске помоћи које
пружа здравствена установа примарног нивоа вршиће се на
1 12.1.2021.
основу броја становника у складу са Правилником о осно-
вима стандарда и норматива здравствене заштите из обаве-
зног здравственог осигурања, осим ако:
1) дом здравља који има мање од 10% тима за хитну ме-
дицинску помоћ, средства се одређују у висини средстава
за једну трећину тима хитне медицинске помоћи,
2) дом здравља који има од 10% до 50% тима по стан-
дардима, средства за хитну медицинску помоћ одређују се
у висини једне половинe тима хитне медицинске помоћи,
3) дом здравља који има више од 50% а мање од 100%
тима по стандардима, средства за хитну медицинску помоћ
одређују се у висини за један тим хитне медицинске по-
моћи.
IV
(1) Финансирање услуга санитетског превоза секун-
дарног нивоа (до болнице у коју се упућује и из болнице
до куће осигураног лица) које пружи здравствена установа
примарног нивоа у складу са чланом 10. Правилника врши-
ће се по буџетском моделу плаћања.
(2) Услуге превоза осигураних лица Фонда на дијализу
које пружи здравствена установа примарног нивоа у скла-
ду са чланом 10. Правилника финансираће се по извршеној
услузи из средстава која су Буџетом Фонда планирана за
дијализу и превоз на дијализу, а плаћање ће се вршити по
испостављеним мјесечним јединичним фактурама на бази
пређене километраже у складу са Цјеновником Фонда.
V
(1) Дом здравља испоставља мјесечну фактуру за извр-
шене услуге обавезног вакцинисања дјеце старости од 0 до
6 година (шифра услуге 0001500), по важећем цјеновнику
Фонда, која имају пребивалиште на подручју локалне зајед-
нице, без обзира код ког су педијатра регистрована.
(2) У прилогу фактуре из става 1. ове тачке дом здравља
обавезан је достављати извјештај о пруженим услугама да-
вања вакцина.
II.1. - Педијатрија
VI
(1) Критеријуми за утврђивање висине средстава за фи-
нансирање свих услуга педијатрије које пружају здравстве-
не установе у складу са чланом 13. Правилника су:
1) број евидентираних лица за тимове доктора пе-
дијатра,
2) цијена тима за дјелатност педијатрије која обухвата
и ампулиране лијекове по стандардима утврђеним у складу
са Правилником о основима стандарда и норматива здрав-
ствене заштите из обавезног здравственог осигурања.
(2) Критеријуми за утврђивање висине средстава за
лијекове одређују се на бази укупних трошкова за лијекове
из претходне године у предметној дјелатности.
(3) Фонд ће мјесечно пратити промјену броја верифико-
ваних осигураних лица (дјеце до шест година старости), те
по том основу вршити пропорционално усклађивање при-
падајућих средстава.
II.2. - Гинекологија
VII
(1) Критеријуми за утврђивање висине средстава за све
услуге гинекологије које пружају здравствене установе у
складу са чланом 14. Правилника су:
1) број евидентираних осигураних лица за тимове док-
тора гинеколога,
2) цијена тима за дјелатност гинекологије која обухвата
ампулиране лијекове по стандардима утврђеним у складу
са Правилником о основима стандарда и норматива здрав-
ствене заштите из обавезног здравственог осигурања.
(2) Критеријуми за утврђивање висине средстава за
лијекове одређују се на бази укупних трошкова за лијекове
из претходне године у предметној дјелатности.
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
VIII
(1) За извршене здравствене услуге у складу са угово-
ром здравствена установа примарног нивоа испоставља
Фонду извјештаје и фактуре о извршеним услугама до пе-
тог у мјесецу за претходни мјесец.
(2) Фонд до 20. у мјесецу за претходни мјесец врши
обрачун припадајућих средстава здравственој установи
примарног нивоа за пружене здравствене услуге у складу
са чл. 6, 7, 13. и 14. Правилника на основу:
1) утврђене 1/12 припадајућих средстава,
2) испостављених јединичних фактура по основу дефи-
нисаних услова из уговора,
3) испостављених фактура на терет здравствене уста-
нове,
4) одобрених рефундација на терет здравствене установе,
5) обрачунатих ризика за прописивања лијекова на ре-
цепт,
6) извршења казнених одредби из уговора и у другим
основаним разлозима.
(3) На основу обрачуна из претходног става врши се
плаћање здравственој установи у наредном мјесецу.
III - Финансирање трошкова здравствених услуга
секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите
IX
(1) Финансирање секундарног и терцијарног нивоа
здравствене заштите која ће се пружати осигураним лици-
ма Фонда у 2021. години вршиће се по комбинованом си-
стему плаћања:
1) Модел I - по дијагностички сродним групама
(Diagnostic Related Groups; у даљем тексту: DRG) за фи-
нансирање здравствених услуга исказаних у Номенклату-
ри број 1. (акутно болничко лијечење, интензивна њега и
здравствене услуге пружене кроз дневну болницу, при чему
је укупно задржавање пацијента у болници дуже од четири
сата, не рачунајући вријеме проведено чекајући на одређе-
ни дијагностички преглед, захват или давање терапије);
2) Модел II - по услузи за финансирање амбулантних
здравствених услуга исказаних у Номенклатури број 2, ра-
зврстано на сљедеће подгрупе у оквиру консултативно-спе-
цијалистичке здравствене заштите (у даљем тексту: КСЗ) и
дијагностике:
1. КСЗ - подгрупе:
1.1. услуге из дјелатности које припадају консултатив-
но-специјалистичкој здравственој заштити – секундарни
ниво,
1.2. услуге из дјелатности које припадају консултатив-
но-специјалистичкој здравственој заштити – терцијарни
ниво;
2. ДИЈАГНОСТИКА СЕКУНДАРНИ НИВО - подгрупе:
2.1. услуге радиолошке дијагностике – секундарни
ниво;
3. ДИЈАГНОСТИКА ТЕРЦИЈАРНИ НИВО - подгрупе:
3.1. услуге магнетне резонанце и компјутеризоване то-
мографије (у даљем тексту: МР и КТ),
3.2. остале дијагностичке услуге – терцијарни ниво;
3) Модел III - пружање здравствених услуга обухваће-
них Спецификацијом услуга, која чини Прилог 3. Одлуке,
по начину плаћања по уговореној цијени која не може бити
већа од цијене из Цјеновника Фонда (у даљем тексту: Мо-
дел III);
4) Модел IV - по буџетском систему плаћања за услуге
из дјелатности:
1) трансфузијска медицина,
2) рехабилитација,
3) услуге физикалне медицине и рехабилитације (изу-
зев услуге третман хроничног бола стимулацијом кичмене
мождине финансира се по Моделу 3) и услуге хипербарич-
1 27
не коморе за амбулантне пацијенте само у заводу за физи-
калну медицину и рехабилитацију,
4) стоматологија,
5) услуге психијатрије у специјализованим здравстве-
ним установама,
6) услуге нуклеарне медицине,
7) услуге центра за ургентну медицину,
8) услуге интензивне медицине,
9) услуге превоза пацијената хеликоптерским сервисом
Републике Српске,
10) услуге пратилаца уз болесне особе,
11) екстремно дуге хоспитализације,
12) услуге медицине рада и спорта,
13) услуге консултативно-специјалистичке здравствене
заштите и услуге дијагностике секундарног и терцијарног
нивоа здравствене заштите у јавним здравственим устано-
вама,
14) евентуалне остале дјелатности које нису обухваћене
са претходна три модела (у даљем тексту: Модел IV).
III.1 - Методологија - критеријуми и мјерила
за утврђивање уговорених износа по моделима
финансирања
X
(1) Методологија за утврђивање висине уговорених
средстава са даваоцем услуга на секундарном и терцијар-
ном нивоу здравствене заштите заснива се на сљедећим
елементима:
1) средства планирана Финансијским планом - Буџетом
Фонда,
2) утврђени модели финансирања услуга,
3) достављени планови рада здравствених установа по
моделима финансирања,
4) примјена дефинисаних корективних фактора.
(2) У поступку преговарања који претходи закључи-
вању уговора даваоци здравствених услуга секундарног и
терцијарног нивоа здравствене заштите достављају пла-
нове рада које Фонд с циљем утврђивања износа уговоре-
них средстава за сваку здравствену установу појединачно
усаглашава са средствима планираним у Финансијском
плану Фонда и дефинисаним корективним факторима по
моделима финансирања.
(3) У смислу става 1. ове тачке дефинисани су општи
и посебни корективни фактори по моделима финансирања.
(4) Општи корективни фактори за утврђивање угово-
реног износа за услуге пружене по Моделу 1, Моделу 3 и
Моделу 4 су:
1) износ уговорених средстава у претходним годинама,
2) подаци о извршењу планова рада здравствених уста-
нова из претходних година,
3) информације о плановима здравствених установа за
увођење нових услуга и процедура лијечења,
4) специфичност подручја којим се установа бави,
5) измјене цијена здравствених услуга у Цјеновнику
Фонда или измјене у припадајућој номенклатури услуга
које чине саставни дио ове одлуке,
6) референтност установе,
7) утицај епидемиолошке ситуације изазване панде-
мијом вируса Covid 19.
(5) Посебни корективни фактори за утврђивање угово-
реног износа за услуге пружене по Моделу 1 су:
1) просјечан степен комплексности лијечених случајева
у претходним годинама (casemix index), израчунат као ко-
личник између оствареног броја бодова и броја случајева,
за сваку здравствену установу појединачно,
2) проценат учешћа хируршких епизода лијечења,
3) просјечно трајање епизода лијечења,
28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
4) корекције признате реализације у складу са дефини-
саним критеријумима,
5) умањења извршена према уговору из претходних го-
дина,
6) износ признате реализације здравствених установа у
претходним годинама.
(6) За услуге које се финансирају по Моделу 2 не врши
се уговарање фиксног износа средстава, а даваоци услуга
средства по уговору остварују на основу учинка, односно
броја и вриједности пружених услуга, те израчунате висине
релативне вриједности бода.
III.2. - Финансирање здравствених услуга по Моделу
1 - болничка здравствена заштита
XI
(1) Финансирање секундарног и терцијарног нивоа
здравствене заштите по Моделу 1 подразумијева плаћање
сразмјерно пруженим болничким услугама по појединач-
ном случају исказаним кроз класификацију по DRG, у скла-
ду са планом рада по уговору.
(2) Под DRG случајем подразумијева се вријеме лије-
чења од пријема до отпуста пацијента из болнице (укљу-
чујући све премјештаје унутар болнице између клиника/
одјељења) и сви трошкови настали за вријеме тог лијечења,
изузев цитостатика (за онколошке и неонколошке индика-
ције), инзулина, лијекова за специфична обољења и биоло-
шке терапије, који ће се плаћати по посебној процедури.
(3) Здравствена установа ће извјештаје о шифрираним
DRG случајевима уносити у веб-апликацију, у електронској
форми до петог у мјесецу за претходни мјесец, у складу са
дефинисаним стандардима шифрирања по DRG и Номен-
клатуром услуга број 1.
XII
(1) Посебно дефинисани критеријуми за утврђива-
ње износа признатих средстава здравствених установа по
основу пружених здравствених услуга по Моделу 1:
1) Учешће DRG случајева са врло тешким КК у укуп-
ном броју случајева у свакој здравственој установи ограни-
чава се, и то до 10% за Универзитетски клинички центар
Републике Српске и до 7% за остале здравствене установе.
2) У случају да одређена здравствена установа усљед
недостатка потребних медицинских капацитета није у
могућности да заврши лијечење пацијента до краја и из
тог разлога изврши премјештај пацијента у другу здрав-
ствену установу у Републици Српској, болници која извр-
ши премјештај за такве DRG случајеве признаће се 40%
вриједности тежинског коефицијента, а у случају када је
премјештај у другу здравствену установу извршен исти или
наредни дан након пријема признаће се 20% вриједности
тежинског коефицијента.
2.1) У случају да одређена здравствена установа секун-
дарног нивоа усљед недостатка потребних медицинских
капацитета није у могућности да заврши лијечење пацијен-
та до краја, а за даље лијечење није оспособљена ниједна
здравствена установа у Републици Српској, и из тог разло-
га изврши премјештај пацијента у здравствену установу
изван Републике Српске, здравственој установи која извр-
ши премјештај признаће се 40% вриједности тежинског
коефицијента.
2.2) У случају да одређена здравствена установа тер-
цијарног нивоа усљед недостатка потребних медицинских
капацитета није у могућности да заврши лијечење пацијен-
та до краја, а за даље лијечење није оспособљена ниједна
здравствена установа у Републици Српској, и из тог разло-
га изврши премјештај пацијента у здравствену установу
изван Републике Српске, здравственој установи која извр-
ши премјештај признаће се 60% вриједности тежинског ко-
ефицијента, изузев случајева када је пацијент премјештен
у здравствену установу изван Републике Српске након пет
или више дана лијечења у наведеној здравственој устано-
ви, и случајева премјештаја у здравствене установе изван
Републике Српске гдје се радило о потреби пружања здрав-
1 12.1.2021.
ствених услуга које су садржане у Регистру услуга које се
не раде у Републици Српској, који ће се признати по ствар-
ној вриједности тежинског коефицијента DRG категорије.
2.3) У случају да одређена здравствена установа упу-
ти пацијента на лијечење изван Републике Српске без рје-
шења Фонда, за трошкове лијечења теретиће се здравстве-
на установа упутилац.
2.4) У случају да здравствена установа није оспособље-
на или тренутно није у могућности да врши одређене дијаг-
ностичке, терапијске или друге процедуре за пацијенте који
се налазе на лијечењу у тој установи, и из тог разлога врши
упућивање пацијената у друге здравствене установе само
ради пружања те конкретне процедуре након чега се па-
цијент враћа на наставак лијечења у ту здравствену уста-
нову, финансирање пружених дијагностичких, терапијских
или других процедура би се требало регулисати уговором
између здравствене установе упутиоца и здравствене уста-
нове пружаоца тих услуга. У случају да се финансирање
наведених услуга не регулише на тај начин, трошкови пру-
жених услуга признаће се по јединичној фактури здрав-
ственој установи која их је пружила на терет здравствене
установе упутиоца.
3) У случају када смртни исход лијечења наступи исти
дан када је пацијент примљен у болницу, за такве DRG
случајеве признаће се 30% вриједности тежинског коефи-
цијента, изузев DRG категорија које се односе на импланта-
цију уградбеног материјала (F01A F01B, F10Z, F12Z, F15Z,
F17Z, I03B, I03C, I04Z, C16A).
4) Сви случајеви код којих је пацијент примљен и отпу-
штен исти дан а није шифрирана ниједна процедура, изузев
случајева гдје је пацијент преминуо за вријеме боравка у
болници, обрачунаће се по коефицијенту 0.
5) Сви случајеви који су отпуштени сљедећи дан на-
кон пријема а није шифрирана ниједна процедура, изузев
случајева гдје је пацијент преминуо за вријеме боравка у
болници, признаће се по коефицијенту од 0,05 бодова за
један дан пансиона, уз додатних 0,05 бодова за евентуално
урађене поступке који се иначе не шифрирају према дефи-
нисаним стандардима шифрирања по DRG систему јер се
исти подразумијевају.
6) Сви случајеви из DRG категорије “A06Z – Трахео-
стомија или вентилација > 95 сати”, гдје није шифрирана
процедура механичке вентилације већ процедуре трахео-
стомије или одржавања трахеостоме, признаће се по кое-
фицијенту од 1,03 бода.
6.1) Сви случајеви из DRG категорије “A06Z – Трахе-
остомија или вентилација > 95 сати”, гдје је шифрирана
процедура механичке вентилације и гдје је вријеме трајања
механичке вентилације три пута дуже од иницијалних 95
сати (вентилација преко 285 сати), признаће се по коефи-
цијенту од 10,24 бода.
6.2) Сви случајеви из DRG категорије “A06Z – Трахе-
остомија или вентилација > 95 сати” са лабораторијски
потврђеном дијагнозом Sars Cov-2, гдје је као главна ди-
јагноза шифрирана “В34.2 Инфекција корона вирусом,
неспецифицирана” са лабораторијски потврђеном пнеу-
монијом, животно угрожавајућом органском или мулти-
органском дисфункцијом, а обиљежене су респираторним
манифестацијама у виду тешког респираторног дистреса,
са оштећењем бубрега, септичним шоком, те функционал-
ним промјенама које се манифестују са коагулопатијом,
тромбоцитопенијом, ацидозом и низом других метаболич-
ких и циркулаторних абнормалности, а који захтијевају
збрињавање на јединици интензивне његе уз ендотрахеал-
ну интубацију и употребу респиратора, односно механичку
вентилацију (шифрa процедурe 13882-02), класификују се
као Covid случајеви са врло тешком клиничком сликом и
признаће се по коефицијенту од 30,33 бода.
7) Сви случајеви код којих је пацијент отпуштен исти
или сљедећи дан након пријема, гдје је шифрирана само јед-
на процедура из групе процедура које се односе на “адми-
нистрацију фармаколошке терапије”, а гдје се ради о адми-
нистрацији фармаколошке терапије, односно лијекова чији
трошкови нису укључени у DRG тежинске коефицијенте,
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
признаће се по коефицијенту од 0,10 бодова, изузев када
су у питању случајеви пријема због преузимања одређеног
лијека у таблетарном облику који се апликује перорално,
који ће се признати по коефицијенту 0,03 бода.
8) Учешће случајева порода царским резом у укупном
броју случајева порода у свакој здравственој установи по-
требно је ускладити са међународним медицинским стан-
дардима, те се ограничава до 35% за Универзитетски кли-
нички центар Републике Српске и до 25% за остале здрав-
ствене установе.
9) Учешће случајева из категорија које се односе на
новорођенчад са поремећајима (P66A, P66B, P66C, P66D,
P67A, P67B и P67C) у укупном броју случајева новорођен-
чади у свакој здравственој установи потребно је ускладити
са међународним медицинским стандардима, те се ограни-
чава до 35% за УКЦ Републике Српске и до 25% за остале
здравствене установе.
10) Сви случајеви код којих је шифрирана додатна ди-
јагноза “Планирани оперативни захват није извршен због
контраиндикација” (Z53.0, Z53.1, Z53.2, Z53.8, Z53.9), код
којих је пацијент отпуштен исти или сљедећи дан, признаће
се по коефицијенту 0,05 бодова.
11) Сви случајеви код којих је пацијент примљен због
корекције анемије, односно трансфузије крви код малиг-
нитета и отпуштен исти или наредни дан, признаће се по
коефицијенту од 0,10 бодова.
12) Сви случајеви из DRG категорије Ј11Z – Остали за-
хвати на кожи, поткожном ткиву и дојци, гдје се ради о ам-
булантним хируршким захватима у локалној анестезији код
којих је пацијент отпуштен исти или сљедећи дан, признаће
се по коефицијенту од 0,10 бодова.
13) Сви случајеви из DRG категорије С63В – Остали
поремећаји ока без КК, гдје се ради о амбулантним дијаг-
ностичким и терапијским процедурама на оку, код којих је
пацијент отпуштен исти или сљедећи дан, признаће се по
коефицијенту од 0,10 бодова,
14) сви случајеви из DRG категорије Z62Z – Праћење
без ендоскопије, гдје се ради о контролним прегледима или
дијагностичким процедурама код којих је пацијент отпу-
штен исти или сљедећи дан, признаће се по коефицијенту
од 0,10 бодова.
15) сви случајеви код којих је пацијент примљен због
вршења једнодневног ендоскопског третмана (бронхоско-
пија, хистероскопија, колоноскопија, гастроскопија без се-
дације 92515-** или опште анестезије 92514-**), код којих
је пацијент отпуштен исти или сљедећи дан, признаће се по
коефицијенту од 0,20 бодова,
15.1) сви случајеви код којих је пацијент примљен због
вршења дијагностичког ендоскопског третмана - гастро-
скопије (панендоскопија дуоденума - 30473-00 уз седацију
92515-** или општу анестезију 92514-**), код којих је па-
цијент отпуштен исти или сљедећи дан, признаће се по ко-
ефицијенту 0,24 бода,
15.2) сви случајеви код којих је пацијент примљен због
вршења дијагностичког ендоскопског третмана - коло-
носкопије (колоноскопија –32090-00 уз седацију 92515-**
или општу анестезију 92514-**), код којих је пацијент от-
пуштен исти или сљедећи дан, признаће се по коефицијен-
ту 0,26 бодова,
15.3) сви случајеви код којих је пацијент примљен
због вршења комбинованог дијагностичког ендоскопског
третмана - колоноскопије (колоноскопија - 32090-00 и па-
нендоскопија дуоденума - 30473-00 уз седацију 92515-**
или општу анестезију 92514-**), код којих је пацијент от-
пуштен исти или сљедећи дан, признаће се по коефицијен-
ту 0,44 бода.
16) За све случајеве са екстремно дугим трајањем хо-
спитализације у здравственој установи секундарног и тер-
цијарног нивоа, при чему се под екстремно дугим трајањем
подразумијева хоспитализација DRG епизода лијечења
дужа од 55 дана, усклађивање признатих средстава вршиће
се накнадно, и то квартално, у висини 70% разлике између
стварних трошкова лијечења истих (обрачунатих по еле-
1 29
ментима у складу са дефинисаном DRG методологијом) и
већ признатог износа по Моделу 1, а на основу доставље-
не спецификације, комплетне медицинске документације,
обрачуна стварних трошкова лијечења ових случајева од
стране здравствене установе (стварни трошак обрачунат по
елементима у складу са DRG методологијом) и стручног
мишљења и Записника Сектора за здравство и контролу.
Коначно поравнање вршиће се у задњем кварталу, до дефи-
нисаног лимита средстава по буџетском систему финанси-
рања (Модел IV).
17) Сви случајеви код којих је пацијент отпуштен исти
или сљедећи дан гдје су шифриране процедуре које не зах-
тијевају хоспитализацију, односно пријем у болницу, није
оправдан и обрачунаће се по коефицијенту 0.
18) Сви случајеви из DRG категоријe T63A Вирусна бо-
лест, старост > 59 година или с КК, са лабораторијски по-
тврђеном дијагнозом Sars Cov-2, гдје је као главна дијагно-
за шифрирана “В34.2 Инфекција корона вирусом, неспеци-
фицирана” са лабораторијски и сликовним дијагностичким
техникама потврђеном пнеумонијом (дијагнозе Ј12.8, Ј17.1,
Ј96.0), са средње тешким до тешким клиничким манифе-
стацијама, који због поремећаја респирацијске фреквенце и
пада сатурације кисеоника захтијевају повремену употребу
кисеоничке маске, класификују се као Covid случајеви са
тежом клиничком сликом и признаће се по коефицијенту
од 2,27 бодова.
19) Сви случајеви из DRG категорије “T63B Вирусна
болест, старост до 60 година без KK”, са лабораторијски
потврђеном дијагнозом Sars Cov-2, гдје је као главна ди-
јагноза шифрирана “В34.2 Инфекција корона вирусом,
неспецифицирана”, без пнеумоније и било којих других
пратећих дијагноза/коморбидитета - са благом симптомато-
логијом, без потврде инфекције плућа у сликовној дијаг-
ностици, класификују се као Covid случајеви са најблажом
клиничком сликом) и признаће се по коефицијенту од 1,26
бодова.
(2) Kритеријум из става 1. тачка 1) не примјењује се у
2021. години за вријеме трајања ванредне ситуације за те-
риторију Републике Српске због епидемиолошке ситуације
усљед ширења вируса корона, а критеријуми наведени у
ставу 1. т. 6.2), 18) и 19) у 2021. години примјењују се за
вријеме трајања ванредне ситуације за територију Републи-
ке Српске због епидемиолошке ситуације усљед ширења
вируса корона.
XIII
(1) Фонд ће на основу извјештаја здравствених устано-
ва, дефинисаних критеријума из тачке XII, основних пра-
вила DRG система и вриједности бода од 1.000,00 КМ утвр-
дити број признатих DRG случајева на мјесечном нивоу, а
поравнање и усклађивање са уговореним обимом услуга
вршиће се у задњем кварталу.
(2) Фонд здравственој установи до 10. у мјесецу за
претходни мјесец доставља обавјештење о броју признатих
DRG случајева и укупно припадајућим средствима по том
основу.
(3) Здравствена установа на основу обавјештења Фонда
из претходног става испоставља Фонду фактуру у висини
припадајућих средстава по том основу до 15. у мјесецу за
претходни мјесец.
III.3. - Финансирање трошкова здравствених услуга по
Моделу 2 - ванболничка здравствена заштита
XIV
(1) Финансирање по Моделу II подразумијева плаћање
по појединачно извршеним услугама из Номенклатуре број
2, у складу са оквирним планом рада услуга по уговору.
(2) Здравствена установа ће извјештаје о извршеним
појединачним услугама у складу са Номенклатуром услуга
број 2, по осигураним лицима, достављати Фонду до пе-
тог у мјесецу за претходни мјесец у електронској форми, у
прилогу којих ће се достављати упутнице по основу којих
је пружена услуга.
30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(3) Фонд ће на основу извјештаја здравствених установа
утврђивати укупан број услуга на мјесечном нивоу израже-
них у бодовима и на бази планираних мјесечних средстава
за плаћање по услузи утврђивати релативну вриједност бода.
(4) Релативна вриједност бода утврђује се на нивоу:
- двије подгрупе услуга у оквиру КСЗ-а: 1) услуге из
дјелатности које припадају консултативно-специјалистич-
кој здравственој заштити - секундарни ниво и 2) услуге из
дјелатности које припадају консултативно-специјалистич-
кој здравственој заштити - терцијарни ниво,
- подгрупе услуга у оквиру дијагностике - секундарни
ниво: 1) услуге радиолошке дијагностике - секундарни ниво,
- двије подгрупе услуга у оквиру дијагностике - тер-
цијарни ниво: 1) МР и КТ, и 2) остале дијагностичке услуге
- терцијарни ниво,
и то на тај начин што се планирана средства за плаћање
по услузи за одређену подгрупу на мјесечном нивоу по-
дијеле са укупним бројем остварених бодова за извршене
услуге из те подгрупе за тај мјесец, а релативна вриједност
бода на нивоу сваке подгрупе не смије имати вриједност
већу од 1.
(5) Фонд здравственој установи до 10. у мјесецу за
претходни мјесец доставља обавјештење о признатом
броју извршених услуга, вриједности бода и укупно припа-
дајућим средствима за лијечење по Моделу II за тај мјесец.
(6) Здравствена установа на основу обавјештења Фонда
из претходног става испоставља Фонду фактуру у висини
припадајућих средстава по том основу до 15. у мјесецу за
претходни мјесец.
III.4. - Финансирање трошкова здравствених
услуга по Моделу 3
XV
(1) Финансирање по Моделу III подразумијева плаћање
по појединачно извршеним услугама пруженим на основу
рјешења Фонда, изузев за високодиференцирану услугу
3344001 – PET/CT сцинтиграфија и за услуге дјелатности
3170 - УРОЛОГИЈА, које се пружају на основу конзилијар-
ног мишљења Универзитетског клиничког центра Републи-
ке Српске.
(2) Здравствена установа испоставља Фонду фактуре
у висини припадајућих средстава по том основу у року од
осам дана од дана пружања услуге.
(3) Јединичне фактуре превоза из болнице у болницу и
из болнице у здравствену установу изван Републике Српске
финансирају се по пређеном километру и 30% цијене 1 ли-
тре горива у складу са Цјеновником Фонда.
III.5. - Финансирање трошкова здравствених услуга по
Моделу 4 - буџетски систем
XVI
(1) Финансирање по Моделу IV (буџетском начину
плаћања) подразумијева плаћање извршених здравствених
услуга из уговорених дјелатности из тачке IX, подтачка 4, у
складу са оквирним планом рада услуга по Уговору.
(2) Здравствена установа извјештаје о извршеним услу-
гама по уговореним дјелатностима из става 1. ове тачке
достављаће Фонду у електронској форми до петог у мјесе-
цу за претходни мјесец.
(3) За извршене здравствене услуге по буџетском систе-
му у складу са уговором, здравствена установа испоставља
Фонду фактуру до петог у мјесецу за претходни мјесец у
висини 1/12 уговорених средстава дефинисаних уговором.
(4) Контрола извршења, поравнање и усклађивање
извршених услуга са уговором вршиће се квартално.
IV - Контрола исправности шифрирања и извјештавања
XVII
(1) Сектор за здравство и контролу Фонда ће на основу
увида у медицинску и другу документацију вршити кон-
1 12.1.2021.
тролу извршења уговорених обавеза и контролу исправ-
ности шифрирања и извјештавања од стране здравствених
установа.
(2) Ако се у поступку контроле утврди да је здравствена
установа супротно дефинисаним правилима, упутствима
или закључцима Независног одбора за стручну анализу и
контролу исправности шифрирања и извјештавања здрав-
ствених установа по уговореном моделу финансирања
вршила неправилно шифрирање, Фонд може истој изре-
ћи казну умањења мјесечне дознаке средстава у висини
троструког износа неправилно шифрираних епизода лије-
чења.
V - Плаћање здравствених услуга секундарног и
терцијарног нивоа здравствене заштите
XVIII
Обрачун са здравственим установама вршиће се мјесеч-
но до 20. у мјесецу за претходни мјесец:
1) за Модел I - обрачун ће се вршити према броју при-
знатих DRG случајева из тачкe XI, у складу са тачком XII,
тачком XIII и тачком XVII, а коначно поравнање у складу
са уговореним обимом услуга за 2021. годину вршиће се у
задњем кварталу 2021. године,
2) за Модел II - по обрачуну из тачке XIV,
3) за Модел III - по јединичним фактурама, у складу са
тачком XV,
4) за Модел IV – по испостављеној фактури, у складу са
тачком XVI Одлуке,
5) за инофактуре,
6) за прекорачење трошкова прописивања лијекова на
рецепт,
7) за регресне фактуре,
8) за испостављене фактуре на терет здравствених уста-
нова и
9) за одобрене рефундације.
XIX
(1) Здравствене установе дужне су доставити Фонду
извјештаје о извршеним услугама заједно са прилозима у
роковима који су утврђени овом одлуком.
(2) Извјештаји који нису достављени у утврђеним роко-
вима и који су непотпуни неће се узимати у обзир приликом
обрачуна припадајућих средстава.
VI - Посебне одредбе
XX
(1) Фонд ће за потребе здравствених установа врши-
ти јавне набавке на основу закљученог споразума о спро-
вођењу процедура јавних набавки, а у складу са Законом
о јавним набавкама и подзаконским актима који регулишу
ову област.
(2) Трошкови пружених здравствених услуга које су
уговорене, а уговорна здравствена установа тренутно није
у могућности да их изврши, плаћаће се из средстава здрав-
ствене установе уговорног даваоца, ако исти нису плаћени
на основу уговора закљученог између здравствене установе
уговорног даваоца и другог по правилу најближег даваоца
услуга који испуњава прописане услове за рад, у складу са
чланом 25. Правилника.
(3) За пружену здравствену заштиту на свим нивои-
ма здравствене заштите за лица из члана 29. Правилника
уговорна здравствена установа обавезна је испостављати
јединичне фактуре примјеном Цјеновника Фонда, те их до-
стављати Фонду на даљу обраду ради извршавања обавеза
Фонда у складу са међународним споразумом о социјалном
осигурању.
(4) За лијекове за које се према члану 26. Правилника
уговара ризик прекорачења трошкова код прописивања
лијекова на рецепт ризик прекорачења трошкова сноси
здравствена установа примарног нивоа, осим ако је пре-
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
поруку за прописивање лијека на рецепт дала здравствена
установа болничке/КСЗ здравствене заштите када се ризик
прекорачења трошкова дијели у сразмјери 50% здравстве-
на установа примарног нивоа, а 50% здравствена установа
болничке/КСЗ здравствене заштите.
(5) Услуге хемодијализе које је Фонд уговорио са бол-
ницом у складу са чланом 19. Правилника плаћаће се по
цијенама из Цјеновника Фонда из средстава која су Буџе-
том Фонда планирана за хемодијализу
(6) За пружену здравствену заштиту која је посљедица
повреде која је проузрокована употребом моторног возила
или штетном радњом трећег лица уговорна здравствена
установа обавезна је испостављати јединичне фактуре по
Цјеновнику Фонда ради спровођења поступака накнаде
штете у складу са одредбама закона.
(7) Здравствене услуге које Фонд уговори са јавним
здравственим установама које у складу са чланом 20.
Правилника из тачке I Одлуке ангажују спољне сарадни-
ке (стручњаке) ради пружања здравствених услуга које се
налазе у Регистру здравствених услуга које се не раде у Ре-
публици Српској за текућу годину плаћаће се по цијенама
дефинисаним посебним цјеновником Фонда.
XXI
(1) Обрачун признате реализације здравствених устано-
ва које пружају здравствене услуге чије финансирање је де-
финисано т. од II до XX ове одлуке поступком усклађивања
извршиће се од 1.1.2021. године.
(2) На захтјев здравствене установе Фонд ће извршити
реалокацију уговорених средстава унутар постојећих мо-
дела плаћања.
VII - Завршне одредбе
XXII
Саставни дио ове одлуке чине Прилог број 1 - Номен-
клатура услуга по Моделу 1 (DRG), Прилог број 2 - Но-
менклатура услуга број 2 по Моделу II (услуге консултатив-
но-специјалистичке здравствене заштите и дијагностичке
услуге у здравственим установама секундарног и терцијар-
ног нивоа здравствене заштите), Прилог број 3 - Специфи-
кација услуга по Моделу 3 и Прилог број 4 - Листа проце-
дура које не захтијевају пријем у болницу.
XXIII
(1) Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а при-
мјењиваће се у периоду од 1.1. до 31.12.2021. године.
(2) Ова одлука објавиће се у “Службеном гласнику Ре-
публике Српске”, а прилози ће бити доступни на интернет
страници Фонда: www.zdravstvo-srpske.org.
Број: 02/002-4714-4/20 Предсједник
28. децембра 2020. године Управног одбора,
Бања Лука Др Саша Вученовић, с.р.
На основу члана 48. Закона о здравственом осигурању
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 18/99, 51/01,
70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 110/16, 94/19 и
44/20) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 94/18 и 3/20), Управни одбор Фонда здравственог оси-
гурања Републике Српске, на 47. редовној сједници, одржа-
ној 28.12.2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О НАЧИНУ ФИНАНСИРАЊА
ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ У
2020. ГОДИНИ
I ЛИСТЕ ЛИЈЕКОВА КОЈИ СЕ ИЗДАЈУ НА РЕЦЕПТ ИЗ
(1) У Одлуци о начину финансирања здравствене за-
штите у Републици Српској у 2020. години (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 111/19, 10/20, 21/20, 27/20
и 52/20) у тачки XI став 1. након подтачке 6.1) додаје се
нова подтачка 6.2), која гласи:
1 31
“6.2) Сви случајеви из DRG категорије “A06Z - Трахе-
остомија или вентилација > 95 сати”, са лабораторијски
потврђеном дијагнозом Sars Cov-2, гдје је као главна ди-
јагноза шифрирана “В34.2 Инфекција корона вирусом,
неспецифицирана”, са лабораторијски потврђеном пнеу-
монијом, животно угрожавајућом органском или мулти-
органском дисфункцијом, а обиљежене су респираторним
манифестацијама у виду тешког респираторног дистреса,
са оштећењем бубрега, септичним шоком, те функционал-
ним промјенама које се манифестују са коагулопатијом,
тромбоцитопенијом, ацидозом и низом других метаболич-
ких и циркулаторних абнормалности, а који захтијевају
збрињавање на јединици интензивне његе уз ендотрахеал-
ну интубацију и употребу респиратора, односно механичку
вентилацију (шифрa процедурe 13882-02), класификују се
као Covid случајеви са врло тешком клиничком сликом и
признаће се по коефицијенту од 30,33 бода,”.
(2) У истој тачки и ставу након тачке 17) додају се нове
т. 18) и 19), које гласе:
“18) Сви случајеви из DRG категоријe “T63A Вирусна
болест, старост > 59 година или с КК”, са лабораторијски
потврђеном дијагнозом Sars Cov-2, гдје је као главна ди-
јагноза шифрирана “В34.2 Инфекција корона вирусом,
неспецифицирана”, са лабораторијски и сликовним дијаг-
ностичким техникама потврђеном пнеумонијом (дијагнозе
Ј12.8, Ј17.1, Ј96.0), са средње тешким до тешким клинич-
ким манифестацијама, који због поремећаја респирацијске
фреквенце и пада сатурације кисеоника захтијевају повре-
мену употребу кисеоничке маске, класификују се као Covid
случајеви са тежом клиничком сликом и признаће се по ко-
ефицијенту од 2,27 бодова.
19) Сви случајеви из DRG категорије “T63B Вирусна
болест, старост до 60 година без KK”, са лабораторијски
потврђеном дијагнозом Sars Cov-2, гдје је као главна ди-
јагноза шифрирана “В34.2 Инфекција корона вирусом,
неспецифицирана”, без пнеумоније и било којих других
пратећих дијагноза/коморбидитета - са благом симптомато-
логијом, без потврде инфекције плућа у сликовној дијаг-
ностици, класификују се као Covid случајеви са најблажом
клиничком сликом) и признаће се по коефицијенту од 1,26
бодова.”.
(3) У истој тачки додаје се нови став 2, који гласи:
“(2) Посебно дефинисани критеријуми наведени у
т. 6.2), 18) и 19) у 2020. години примјењују се за вријеме
трајања ванредне ситуације за територију Републике Срп-
ске због епидемиолошке ситуације усљед ширења вируса
корона.”.
II
Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а објавиће
се у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 02/002-4714-2/20 Предсједник
28. децембра 2020. године Управног одбора,
Бања Лука Др Саша Вученовић, с.р.
На основу члана 48. Закона о здравственом осигурању
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 18/99, 51/01,
70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 110/16, 94/19 и
44/20), члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 94/18 и 3/20), а у складу са одредбама Правилника о
условима прописивања и издавања лијека (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 116/12, 51/13, 88/17 и 93/17),
Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике
Српске, на 47. редовној сједници, одржаној 28.12.2020. го-
дине, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О УСВАЈАЊУ
СРЕДСТАВА ОБАВЕЗНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА
I
(1) У Одлуци о усвајању Листе лијекова који се издају
на рецепт из средстава обавезног здравственог осигурања
32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 1 12.1.2021.
(“Службени гласник Републике Српске”, број 73/20) у Прилогу број 1. - Основна листа - Листа А, у групи А - Алиментар-
ни тракт и метаболизам; А10 - Антихипергликемици; А10B - Орални антихипергликемици, додају се лијек и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза
A10BJ06 семаглутид¹ раствор за инјекцију 0,25 mg/дози
0,5 mg/дози
1 mg/дози
ИНДИКАЦИЈА 1 – Само за пацијенте са незадовољавајућом контролом дијабетеса на терапији са нај-
мање два орална антидијабетика и/или GLP-1 у току посљедњих шест мјесеци код којих је
HbA1c>7% и BMI> 35kg/m2. Лијек се искључује из примјене ако не показује резултате шест
мјесеци након укључивања, и то снижење HbA1c за 1% уз снижење тјелесне тежине. Лијек
се уводи у терапију на основу мишљења интернисте ендокринолога, педијатра ендокриноло-
га, ендокринолога или интернисте дијабетолога који је дужан да у специјалистичком налазу
утврди и документује испуњеност наведених услова за увођење новог инзулина у терапију.
(2) У истом прилогу, Листи и групи, у подгрупи А11 - Витамини; А11C - Витамин А, витамин D, укључујући и њихове
комбинације, код лијека ATC: A11CC05, INN: холекалциферол, облик лијека: оралне капи, раствор, у колони “Доза”, додаје
се текст: “14400 i.j./ml”.
(3) У истом прилогу и Листи, у групи R - Респираторни систем; R03 - Лијекови за лијечење опструктивних плућних
болести; R03A - Адренергици, инхалациони; додају се лијекови и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза
R03AC18 индакатерол² прашак за инхалацију, тврда 150 mcg
капсула
R03AL04 индакатерол, гликопиронијум прашак за инхалацију, тврда (85+43) mcg/дози
бромид² капсула
R03AL09 беклометазон, формотерол, стлачени инхалат, отопина (87+5+9) mcg/дози
гликопиронијум бромид³
ИНДИКАЦИЈE 2 – ХОПБ (Ј44)
3 – Код одраслих болесника са умјереним до тешким обликом ХОПБ (Ј44)
(4) У истом прилогу, Листи и групи, у подгрупи код R03B - Остали лијекови за лијечење опструктивних плућних боле-
сти, инхалациони, додају се лијекови и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза
R03BB04 тиотропијум4 прашак за инхалацију у тврдој 0,018 mg
капсули
раствор за инхалацију 2,5 mcg/дози
прашак за инхалацију у тврдој 10 mcg/дози
капсули
R03BB05 аклидинијум4 прашак за инхалацију 322 mcg/дози
R03BB06 гликопиронијум бромид4 прашак за инхалацију, тврда 44 mcg
капсула
ИНДИКАЦИЈА 4 – ХОПБ (Ј44)
II
(1) У истом прилогу - Листа Б, у групи A - Алиментарни тракт и метаболизам; А02 - Лијекови за лијечење болести које
су изазване поремећајем ацидитета; А02A - Лијекови за лијечење пептичког улкуса и болести гастроезофагусног рефлукса,
код лијека ATC: A02BC05, INN: есомепразол, у колони “Облик лијека” брише се текст: “гастрорезистентне таблете”.
(2) У истом прилогу и Листи, у групи C - Кардиоваскуларни систем; C01 - Терапија болести срца; C01E - Остали
лијекови у терапији болести срца, код лијека ATC: C01EB15, INN: триметазидин у колони “Облик лијека” додаје се текст:
“капсула са продуженим ослобађањем” и у колони “Доза” додаје се текст: “80 mg”.
(3) У истом прилогу и Листи, у групи C - Кардиоваскуларни систем; C09 - Лијекови који дјелују на ренин - ангиотензин
систем; C09D - Антагонисти рецептора ангиотензина II, комбинације, додају се лијек и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза Проценат учешћа
осигураног лица
C09DX04 сакубитрил, валсартан5 филм таблете (24 + 26) mg 50%
(49 + 51) mg
(97 + 103) mg
ИНДИКАЦИЈА 5 - Код пацијената са симптоматском хроничном срчаном инсуфицијенцијом са редукованом ејекционом
фракцијом испод 35% (NYHA II-IV), по препоруци кардиолога.
(4) У истом прилогу и Листи, у групи N - Нервни систем (лијекови који дјелују на нервни систем); N04 - Антипаркин-
соници; N04B - Допампинергици (допаминергички лијекови) бришу се лијек и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза Проценат учешћа
осигураног лица
N04BA03 леводопа, карбидопа, ентакапон6 филм таблете (100 + 25 + 200) mg 50%
(150 + 37,5 + 200) mg
ИНДИКАЦИЈА 6 - Након исцрпљених терапијских могућности лијечења Паркинсонове болести (G20) антипаркинсоници-
ма прве линије, уз препоруку специјалисте неуролога.
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 1 33
(5) У истом прилогу и Листи, у групи R - Респираторни систем; R03 - Лијекови за лијечење опструктивних плућних
болест; R03A - Адренергици, инхалациони бришу се лијекови и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза Проценат учешћа
осигураног лица
R03AC18 индакатерол7 прашак за инхалацију, 150 mcg 50%
тврда капсула
R03AL04 индакатерол, гликопиро- прашак за инхалацију, (85+43) mcg/дози 50%
нијум бромид7 тврда капсула
ИНДИКАЦИЈА 7 - ХОПБ (Ј44)
(6) У истом прилогу, Листи и групи, у подгрупи R03B - Остали лијекови за лијечење опструктивних плућних болести,
инхалациони бришу се лијекови и индикација:
АТС INN Облик лијека Доза Проценат учешћа
осигураног лица
R03BB04 тиотропијум8 прашак за инхалацију у 0,018 mg 50%
тврдој капсули
раствор за инхалацију 2,5 mcg/дози 50%
прашак за инхалацију у 10 mcg/дози 50%
тврдој капсули
R03BB05 аклидинијум8 прашак за инхалацију 322 mcg/дози 50%
R03BB06 гликопиронијум бромид прашак за инхалацију, 44 mcg 50%
тврда капсула
ИНДИКАЦИЈА 8 - ХОПБ (Ј44)
III
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”, а примјењи-
ваће се од 15.1.2021. године.
Број: 02/002-4714-7/20 Предсједник
28. децембра 2020. године Управног одбора,
Бања Лука Др Саша Вученовић, с.р.

Уставни суд Босне и Херцеговине
Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у саста-
ву: предсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједници Мато Та-
дић, Мирсад Ћеман и Маргарита Цаца Николовска и судије Tudor
Pantiru, Валерија Галић, Миодраг Симовић, Сеада Палаврић и
Angelika Nussberger, на сједници одржаној 26. новембра 2020. го-
дине у предмету број У 8/20, рјешавајући захтјев Општинског
суда у Бихаћу (судије Општинског суда у Бихаћу Дине Муслића),
на основу члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, члана 19 став
(1) тачка а) и члана 57 став (2) тачка а) Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине - пречишћени текст (“Службени гласник
Босне и Херцеговине” број 94/14), д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ
Одбацује се као недопуштен захтјев Општинског суда у Би-
хаћу (судије Општинског суда у Бихаћу Дине Муслића) за оцјену
компатибилности Одлуке о јавним паркиралиштима на подручју
града Бихаћа (“Службени гласник Града Бихаћа” бр. 1/15, 1/16,
6/16 и 11/18) са Уставом Босне и Херцеговине и Европском кон-
венцијом за заштиту људских права и основних слобода због нена-
длежности Уставног суда Босне и Херцеговине.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику
Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
1. Општински суд у Бихаћу (судија Општинског суда у Бихаћу
Дино Муслић; у даљњем тексту: подносилац захтјева) поднио је
10. августа 2020. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у
даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену компатибилности
Одлуке о јавним паркиралиштима на подручју града Бихаћа (“Слу-
жбени гласник Града Бихаћа” бр. 1/15, 1/16, 6/16 и 11/18; у даљњем
тексту: Одлука о јавним паркиралиштима).
2. Подносилац захтјева је навео да је Законом о комуналним
дјелатностима Унско-санског кантона у члану 58 став 1 тачка х
прописано да се посебним општинским одлукама регулише оба-
вљање комуналних дјелатности индивидуалне комуналне потро-
шње - дјелатност јавних паркинг простора и јавних гаража (тачка
х). Даље је навео да је у складу с том законском одредбом и чланом
8 Статутарне одлуке о организацији града Бихаћа, Градско вијеће
Бихаћ на сједници одржаној 12. децембра 2015. године донијело
Одлуку о јавном паркиралишту.
3. Подносилац захтјева је истакао да је наведеном одлуком која
је заснована на Закону и која представља подзаконски акт у дије-
лу 5 који носи назив “Контрола кориштења јавних паркиралишта,
блокирање и деблокирање возила”, у чл. од 28-31 прописан посту-
пак повреде услова коришћења јавних паркиралишта, блокирање
непрописно паркираног возила, деблокирање возила и трошкови
деблокирања возила.
4. Даље је навео да “правни основ стављања уређаја за блоки-
рање точкова возила, који у конкретном предмету се мора примије-
нити, а то је Одлука о јавним паркиралиштима” није у складу с
Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом за зашти-
ту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска
конвенција).
5. Према мишљењу подносиоца захтјева, блокирање непрописно
паркираног возила на начин како је то прописано наведеном одлуком
доводи до повреде права на несметано коришћење имовине (односно
возила) загарантованог чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и
чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Истакнуто је да
није спорно да Град Бихаћ има право да регулише коришћење јав-
них паркиралишта и да то коришћење наплаћује. Међутим, према
мишљењу подносиоца захтјева, спорна је блокада имовине, као и
чињеница да се за ту блокаду мора платити новчана казна, односно
како Одлука о јавним паркиралиштима то назива “трошкови дебло-
кирања возила”, те трошкови коришћења јавног паркинга уколико
корисник услуге не истакне, неправилно истакне или истакне неодго-
варајућу паркирну карту с унутрашње стране вјетробранског стакла
возила (тачка ф члана 28 Одлуке о јавним паркиралиштима), што на-
меће двоструку обавезу кориснику услуге паркинга.
6. Подносилац захтјева је такође истакао да блокирање возила
на начин како је то прописано наведеном одлуком - “лисицама” до-
води и до повреде права на слободу кретања која је загарантована
чланом II/3м) Устава БиХ и чланом 2 Протокола број 4 уз Европску
конвенцију.
7. Подносилац захтјева је навео да подноси захтјев за оцјену
компатибилности оспорених чланова Одлуке о јавним паркира-
лиштима с наведеним одредбама Устава Босне и Херцеговине и
Европске конвенције јер се, према мишљењу подносиоца захтјева,
оспореним члановима крше наведена људска права и слободе.
Чињенице предмета поводом којих је поднесен захтјев
8. У захтјеву је наведено да је подносиоцу захтјева као судији
за претходно саслушање Кантонално тужилаштво Унско-санског
кантона упутило Оптужницу број Т01 0 КТ 0036148 20 од 22. јуна
2020. године против С. С. из Цазина јер је: “Дана 24. 4. 2020. го-
дине око 11:00 часова, у Бихаћу, у Улици 502. витешке бригаде,
на паркинг простору број П-20, без циља прибављања имовинске
користи, са путничког моторног возила марке Форд’, тип Фиеста,
34 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
регистарских ознака К36-0-629, скинуо и присвојио уређај за бло-
кирање точкова, који је претходно због непрописног паркирања
постављен од стране запосленика ЈКП ‘Комрад’ Бихаћ, након чега
се возилом удаљио у непознатом правцу, причинивши тиме ште-
ту ЈКП ‘Комрад’ д.о.о. Бихаћ у износу од око 234,00 КМ. Дакле,
без циља прибављања имовинске користи противправно одузео
туђу покретнину, чиме би учинио кривично дјело одузимања туђе
покретнине из члана 291 став 1 КЗФБиХ.”
9. У наведеној оптужници у приједлозима доказа је, између
осталог, предложен увид у записник ЈКП “Комрад” д.о.о. Бихаћ
од 24. априла 2020. године у којем је констатовано да је предмет-
но возило блокирано уређајем за блокирање точкова због повреде
услова паркирања из члана 28 Одлуке о јавним паркиралиштима.
Релевантни прописи
10. У Одлуци о јавним паркиралиштима на подручју града Би-
хаћа (“Службени гласник Града Бихаћа” бр. 1/15, 1/16 и 6/16).
За потребе ове одлуке користи се текст Одлуке о јавним пар-
киралиштима на подручју града Бихаћа (“Службени гласник Гра-
да Бихаћа” број 1/15) како је објављен у службеним гласилима јер
није објављен на свим службеним језицима и писмима, а који у
релевантном дијелу гласи:
Члан 28.
(Повреда услова кориштења јавних паркиралишта)
Корисник услуге чини повреду услова кориштења јавних пар-
киралишта прописаних овом Одлуком ако:
а) возило нема истакнуту важећу вињету
б) вињета није налијепљена
ц) вињета не одговара локацији за коју је издата
д) вињета не одговара возилу за које је издата
е) паркира возило супротно саобраћајном знаку, хоризонтал-
ној и вертикалној сигнализацији
ф) не истакне, неправилно истакне или истакне неодговарајућу
паркирну карту с унутрашње стране вјетробранског стакла возила
г) прекорачи допуштено вријеме паркирања за више од 15 минута
х) непрописно паркира возило
Члан 29. ст. (1) и (7)
(Блокирање непрописно паркираног возила)
(1) У случају повреда услова кориштења јавних паркиралишта
из члана 28. ове Одлуке, овлаштене службене особе даваоца услу-
ге извршит ће блокирање возила уређајем за блокирање точкова
- “лисицама”.
[...]
(7) Трошкове блокирања возила сноси корисник услуге.
Члан 30. став (1)
(Деблокирање возила)
(1) По позиву корисника услуге, чије је возило блокирано,
овлаштене службене особе даваоца услуге дужне су извршити
деблокаду возила, без обзира да ли је корисник платио трошкове
деблокирања или не.
Члан 31. ст. (1) (4) и (5)
(Трошкови деблокирања возила)
(1) Трошкове деблокирања возила сноси корисник услуге.
[...]
(4) Уколико корисник услуге у остављеном року не плати тро-
шкове деблокирања, овлаштена службена особа даваоца услуге
дужна је комуналном инспектору доставити доказе (записник о
блокади возила, фотографије возила, записник о деблокади возила,
извјештај о почињеном прекршају) ради покретања прекршајног
поступка.
(5) На основу достављених доказа из става (4) овог члана,
комунални инспектор покреће прекршајни поступак у складу
са одредбама Закона о прекршајима ФБиХ (“Службени гласник
ФБиХ” бр. 63/14).
11. У Кривичном закону Федерације Босне и Херцеговине
(“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине” бр. 36/03,
37/03 - исправка, 21/04 - исправка, 69/04, 18/05, 42/10, 42/11, 59/14,
76/14, 46/16 и 75/17) релевантне одредбе гласе:
Члан 291. став 1.
Одузимање туђе покретнине
(1) Ко без циља прибављања имовинске користи противправно
одузме или задржи туђу покретнину, казниће се новчаном казном
или казном затвора до једне године.
[…]
1 12.1.2021.
12. Закон о кривичном поступку Федерације Босне и Херце-
говине (“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине” бр.
35/03, 37/03 исправке, 56/03 исправке, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07,
53/07, 9/09, 12/10, 8/13 и 59/14). За потребе ове одлуке користи се
неслужбени пречишћени текст сачињен у Уставном суду БиХ који
гласи:
Члан 243. ст. (1) и (2)
Одлучивање о оптужници
(1) Одмах по пријему оптужнице судија за претходно саслу-
шање ће испитати да ли је суд надлежан, да ли постоје околности
из члана 239. став 1. тачка д) овог закона, те да ли је оптужница
прописно састављена (члан 242. овог закона). Уколико суд нађе да
оптужница није прописно састављена поступиће у складу са чла-
ном 162. ст. 3. и 4. овог закона.
(2) Судија за претходно саслушање може потврдити или од-
бити све или поједине тачке оптужнице у року од осам дана, а
у сложеним предметима у року од 15 дана од дана пријема оп-
тужнице. Уколико одбије све или поједине тачке оптужнице, су-
дија за претходно саслушање доноси рјешење које се доставља
тужиоцу. Против овог рјешења жалба се подноси у року од 24
часа. О жалби одлучује вијеће из члана 25. став 6. овог закона у
року од 72 часа.
[…]
13. При испитивању допустивости овог дијела захтјева, Устав-
ни суд је пошао од одредбе члана VI/3ц) Устава Босне и Херцегови-
не и члана 19 став (1) тачка а) Правила Уставног суда.
14. Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи:
[…]
ц) Уставни суд има надлежност у питањима која му упути било
који суд у Босни и Херцеговини, а односи се на то да ли је закон на
чијој ваљаности почива његова одлука, сагласан са овим Уставом,
Европском конвенцијом о људским правима и основним слобода-
ма и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине;
или у погледу постојања или дјелокруга неког општег правила ме-
ђународног јавног права које је од значаја за одлуку тог суда.
15. Члан 19 Правила Уставног суда у релевантном дијелу гла-
си:
Захтјев није допустив ако постоји неки од сљедећих случајева:
а) Уставни суд није надлежан за одлучивање;
[…]
16. Уставни суд истиче да је у вези са својом надлежношћу из
члана VI/3ц) Устава БиХ изградио значајну праксу у којој је иста-
као, између осталог, да се његова надлежност из овог члана Устава
БиХ односи на “питање уставности оспореног закона од одлучују-
ћег значаја за ток поступака који се воде пред подносиоцем захтје-
ва” (Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 17/06
од 29. септембра 2006. године, објављена у “Службеном гласнику
БиХ” број 14/07, доступна и на www.ustavnisud.ba). У другим одлу-
кама Уставни суд је континуирано истицао да се овлашћење суда
да, по члану VI/3ц) Устава БиХ, прослиједи Уставном суду питање
о уставности закона који треба примијенити у конкретном случају
“не може тумачити на начин да је Уставни суд надлежан да одлу-
чује о меритуму спора који је покренут пред редовним судом, већ
да ће Уставни суд одлучити о компатибилности закона са Уставом
БиХ, који након те одлуке редовни суд треба да примијени у рјеша-
вању спора из своје стварне надлежности” (Уставни суд, Одлука о
допустивости и меритуму број У 11/17 од 15. фебруара 2018. годи-
не, објављена у “Службеном гласнику БиХ” број 17/18, доступна и
на www.ustavnisud.ba).
17. Рјешавајући о захтјевима по члану VI/3ц) Устава БиХ,
Уставни суд је донио и низ одлука којима је захтјеве различитих
судова одбацивао због ненадлежности. Тако је нпр. у предмету
број У 1/19 Уставни суд закључио да је у смислу члана VI/3ц) “на-
длежан да оцјењује да ли је спорном одредбом дошло до кршења
неког уставног права, у конкретном случају права на приступ суду
као сегменту права на правично суђење, а не да тумачи спорну
одредбу на начин како би она требало да се примјењује у пракси,
нити да ријеши спорно правно питање које се налази на рјешавању
пред редовним судом” (Уставни суд, Одлука о допустивости и ме-
ритуму број У 1/19 од 28. марта 2019. године, објављена у “Слу-
жбеном гласнику БиХ” број 29/19, доступна и на www.ustavnsud.
ba). У другом предмету, Уставни суд је закључио да није надлежан
да у оквиру члана VI/3ц) разматра “захтјев који је постављен тако
да Уставни суд наложи извршној власти оно што је већ законом
прописано као њена обавеза, или, како то, такође, тражи под-
носилац - да наложи примјену закона који су престали важити”
(Уставни суд, Одлука о допустивости број У 3/15 од 21. јануара
2016. године, објављена у “Службеном гласнику БиХ” број 13/16,
доступна и на www.ustavnisud.ba).
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
18. Из наведеног јасно проистиче да се овлашћење “било ког
суда” да покрене поступак по члану VI/3ц) Устава БиХ односи на
питања која се пред тај суд поставе у поступку из његове стварне
надлежности, односно у поступцима одлучивања о појединачним
правима у парничном, кривичном или управном поступку, у којем
суд сматра да пропис који треба примијенити ради пружања тра-
жене судске заштите није у складу с Уставом БиХ, Европском кон-
венцијом и њеним протоколима, са законима Босне и Херцеговине
“или у погледу постојања или домашаја неког општег правила ме-
ђународног јавног права које је битно за одлуку суда”.
19. Уставни суд запажа да је подносилац захтјева поднио зах-
тјев сходно члану VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине наводећи да
је “правни основ стављања уређаја за блокирање точкова возила,
који у конкретном предмету се мора примијенити, а то је Одлука о
јавним паркиралиштима”.
20. У конкретном случају неспорно је да је захтјев поднио
Општински суд у Бихаћу (судија Општинског суда у Бихаћу Дино
Муслић), чиме је испуњен први услов из члана VI/3ц) Устава Босне
и Херцеговине: “Уставни суд је надлежан у питањима која му је
прослиједио било који суд у Босни и Херцеговини.”
21. Надаље, у вези с испуњеношћу другог услова, тј. “да ли
је закон, од чијег важења његова одлука зависи, компатибилан
са овим Уставом, са Европском конвенцијом за заштиту људских
права и основних слобода и њеним протоколима, или са закони-
ма Босне и Херцеговине” Уставни суд уочава сљедеће. Наиме, из
чињеница предмета поводом којих је поднесен захтјев слиједи да
је на основу Одлуке о јавним паркиралиштима извршена блокада
точкова предметног возила због повреде члана 28 наведене одлуке,
да је подносиоцу захтјева као судији за претходно саслушање Кан-
тонално тужилаштво Унско-санског кантона упутило оптужницу
против С. С. из Цазина јер је са предметног возила скинуо и прис-
војио уређај за блокирање точкова, који је претходно због непро-
писног паркирања постављен од стране запосленика ЈКП “Комрад”
Бихаћ, након чега се возилом удаљио у непознатом правцу. Дакле,
подносилац захтјева у конкретном предмету као судија за претход-
но саслушање у смислу члана 243 Закона о кривичном поступку
треба да одлучи у кривичном поступку о основаности оптужни-
це против С. С. којом је том лицу стављено на терет извршење
кривичног дјела одузимања туђе покретнине из члана 291 став 1
Кривичног закона ФБиХ, а не о блокирању непрописно паркира-
ног возила, деблокирању возила или трошковима деблокирања
возила у смислу Одлуке о јавним паркиралиштима чија се оцјена
компатибилности тражи. Произлази да није испуњен други услов
из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине јер Одлука о јавним
паркиралиштима није “закон” од чијег важења зависи одлука под-
носиоца захтјева у предмету поводом којег је поднесен захтјев.
22. Имајући у виду одредбу члана 19 став (1) тачка а) Правила
Уставног суда, према којој ће се захтјев одбацити као недопуштен
уколико се утврди да Уставни суд није надлежан за одлучивање,
Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
23. У складу са чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Златко М. Кнежевић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предме-
ту број АП 1679/17, рјешавајући апелацију Академије наука и
умјетности БиХ, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херце-
говине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62
став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишће-
ни текст (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број 94/14),
у саставу:
- Златко М. Кнежевић, предсједник,
- Мато Тадић, потпредсједник,
- Мирсад Ћеман, потпредсједник,
- Валерија Галић, судија,
- Сеада Палаврић, судија,
на сједници одржаној 10. новембра 2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Усваја се апелација Академије наука и умјетности Босне и
Херцеговине поднесена због одбијања захтјева за упис у Регистар
правних лица Босне и Херцеговине, који води Министарство прав-
де Босне и Херцеговине.
Утврђује се да је одбијање захтјева Академије наука и умјет-
ности Босне и Херцеговине за упис у Регистар правних лица Босне
и Херцеговине, који води Министарство правде Босне и Херцего-
1 35
вине, у супротности с демократским начелом из члана I/2 Устава
Босне и Херцеговине и начелом континуитета правних прописа из
члана 2 Анекса II Устава Босне и Херцеговине.
Налаже се Министарству правде Босне и Херцеговине да по
хитном поступку поново одлучи о захтјеву Академије наука и
умјетности Босне и Херцеговине за упис у Регистар правних лица
Босне и Херцеговине, у складу са чланом I/2 Устава Босне и Хер-
цеговине и чланом 2 Анекса II Устава Босне и Херцеговине.
Налаже се Министарству правде Босне и Херцеговине да, у
складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда, у року од три
мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд
Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове
одлуке.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику
Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине (у
даљем тексту: апеланткиња), коју заступа Недим Адемовић, адво-
кат из Сарајева, поднијела је 28. априла 2017. године апелацију
Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни
суд) против Пресуде Суда Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Суд БиХ) број С1 3 У 018400 15 У од 24. фебруара 2017. године,
Рјешења Жалбеног вијећа при Савјету министара Босне и Херце-
говине (у даљем тексту: Жалбено вијеће) број 09-07-3-215/14 од
23. децембра 2014. године и Рјешења Министарства правде Босне
и Херцеговине (у даљем тексту: Министарство) број УП08-07-9-
2273/13 од 4. новембра 2014. године.
II - Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Суда БиХ,
Жалбеног вијећа и Министарства затражено је 11. октобра 2017.
године да доставе одговоре на апелацију.
3. Суд БиХ, Жалбено вијеће и Министарство су доставили од-
говоре на апелацију у периоду од 18. до 20. октобра 2017. године.
4. На приједлог судије Миодрага Симовића, Уставни суд је до-
нио одлуку да он неће учествовати у раду и одлучивању у овом
предмету због постојања разлога из члана 90 став (1) тачка ц) Пра-
вила Уставног суда.
III - Чињенично стање
5. Чињенице предмета које произлазе из апеланткињиних на-
вода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају
на сљедећи начин.
6. Скупштина СР Босне и Херцеговине је донијела Закон о
Академији наука и умјетности Босне и Херцеговине који је обја-
вљен у “Службеном листу СРБиХ”, број 40/75 и ступио на снагу
3. јануара 1976. године (овај закон је измијењен Законом о измје-
нама Закона о Академији наука и умјетности Босне и Херцеговине
који је ступио на снагу 7. јануара 1982. године, те измијењен и до-
пуњен Законом о измјенама и допунама Закона о Академији наука
и умјетности Босне и Херцеговине који је ступио на снагу 24. јуна
1994. године). Према члану 1 наведеног закона, апеланткиња је са-
мостална организација у коју се удружују истакнути научни рад-
ници и умјетници ради унапређивања науке и умјетности, а према
члану 2 истог закона, апеланткиња има својство правног лица. Чла-
ном 3 истог закона утврђена је апеланткињина дјелатност.
7. Из оспорене пресуде Суда БиХ од 24. фебруара 2017. године
неспорно произлази да је апеланткиња била регистрована код Ре-
публичког секретаријата за образовање, науку, културу и физичку
културу СРБиХ рјешењем од 18. јануара 1988. године, те да посје-
дује увјерење о регистрацији пореског обвезника од 6. септембра
2007. године. Међутим, апеланткињи је за учешће у правном про-
мету и несметано и у пуном обиму обављање законом утврђене
дјелатности неопходан упис у Регистар правних лица Босне и
Херцеговине (у даљем тексту: Регистар), који води Министарство.
Због тога је апеланткиња 2013. године поднијела захтјев за упис
у Регистар. Захтјев је првобитно поднесен Министарству цивил-
них послова Босне и Херцеговине и Министарству комуникација
и транспорта Босне и Херцеговине, који су се прогласили ненадле-
жним и захтјев доставили надлежном министарству.
8. Рјешењем Министарства од 3. јануара 2014. године одбијен
је апеланткињин захтјев за упис у Регистар. У образложењу рје-
шења је наведено да је рок за подношење захтјева за упис у Реги-
стар за правна лица која су основана прије ступања на снагу Закона
о регистрацији правних лица која оснивају институције Босне и
Херцеговине (у даљем тексту: Закон о регистрацији) истекао 22.
децембра 2003. године, да је захтјев поднесен ван рока, те је због
пропуштања подношења захтјева за регистрацију у преклузивном
року од 30 дана апеланткиња изгубила право на регистрацију у
складу са Законом о регистрацији.
36 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
9. Апеланткињина жалба против наведеног рјешења је одбије-
на рјешењем Жалбеног вијећа од 10. фебруара 2014. године.
10. Пресудом Суда БиХ од 23. октобра 2014. године уважена је
апеланткињина тужба којом је покренула управни спор, пониште-
но оспорено рјешење Жалбеног вијећа од 10. фебруара 2014. годи-
не и рјешење Министарства од 3. јануара 2014. године и предмет
враћен првостепеном органу на поновно одлучивање. У образло-
жењу пресуде Суд БиХ је навео да, будући да апеланткиња у сми-
слу Закона о регистрацији, који је примијенио првостепени орган,
односно по жалби Жалбено вијеће, није правно лице које је осно-
вала институција Босне и Херцеговине, према одредбама Закона
о регистрацији који је донесен у новембру 2003. године, није се
дужна ни уписати у Регистар. Наиме, апеланткињино постојање
засновано је на континуитету Босне и Херцеговине у складу са
чланом I/1 Устава Босне и Херцеговине и чланом 2 Анекса II Уста-
ва БиХ, имајући у виду да је Закон о Академији наука и умјетности
Босне и Херцеговине донесен у СРБиХ. При томе, у конкретној
правној ствари органи управе су морали поступати водећи рачуна
о томе да су, према члану 4 Анекса II Устава Босне и Херцеговине,
владини уреди, институције Босне и Херцеговине и друга тије-
ла Босне и Херцеговине дужни радити у складу с примјењивим
законом све док он не буде замијењен неким другим споразумом
или законом. Чињеница да је апеланткиња институција основана
законом који има континуитет закона у складу с Уставом Босне и
Херцеговине и Анексом II Устава Босне и Херцеговине и да је већ
уписана у регистар према законима државе која има континуитет
у складу са чланом I/1 Устава Босне и Херцеговине, а да је под-
нијела захтјев за упис у предметни регистар, који води Министар-
ство, у конкретном случају се мора цијенити као захтјев поднесен
из практичних разлога и због тога што се Законом о регистрацији
успоставља Регистар који је јаван и у који је омогућен увид под
условима и на начин прописан актом Министарства. Стога су орга-
ни управе били дужни да одлуче узимајући у обзир основна начела
Закона о општем управном поступку, посебно начело заштите пра-
ва и слобода грађана и заштите јавног интереса садржано у члану
6 наведеног закона. Наведеном одредбом је прописано да кад орган
управе и институције које имају јавна овлашћења воде поступак
дужни су странкама омогућити да што лакше заштите и остваре
своја права у складу с Уставом Босне и Херцеговине и Европском
конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (у
даљем тексту: Европска конвенција).
11. Рјешењем Министарства број УП08-07-9-2273/13 од 4. но-
вембра 2014. године, донесеним у поновном поступку, одбијен је
апеланткињин захтјев за упис у Регистар.
12. У образложењу рјешења је наведено да је Министарство,
сходно члану 3 Закона о регистрацији, надлежно за регистрацију
правних лица од дана ступања на снагу тог закона (22. новембар
2003. године), односно за регистрацију правних лица која су осно-
вале институције Босне и Херцеговине од ступања на снагу Општег
оквирног споразума за мир у БиХ (14. децембар 1995. године), с
тим да су та правна лица дужна да поднесу захтјеве за регистраци-
ју у складу с одредбама наведеног закона у року од 30 дана од дана
ступања на снагу Закона о регистрацији (члан 18). Министарство
је такође навело да је брижљиво оцијенило наводе из пресуде Суда
БиХ од 23. октобра 2014. године, којом је у претходном поступку
управног спора уважена апеланткињина тужба, поништено оспо-
рено рјешење Жалбеног вијећа и рјешење Министарства (којима
је апеланткињин захтјев одбијен због пропуштања преклузивног
рока из члана 18 став 1 Закона о регистрацији) и предмет враћен
том органу на поновно одлучивање. Имајући у виду наведено,
те приложене доказе уз захтјев за регистрацију, придржавајући
се правног схватања Суда БиХ из наведене пресуде, узимајући у
обзир позитивно законодавство Босне и Херцеговине, као и своје
надлежности, Министарство је донијело наведено рјешење. При
томе је, како је истакнуто, имало у виду став Суда БиХ да апе-
ланткиња није дужна да подноси захтјев, нити да се упише у Ре-
гистар правних лица све док другачије не одреди надлежни орган
власти Босне и Херцеговине, тј. Парламентарна скупштина Босне
и Херцеговине. Како је даље истакнуто, апеланткиња већ постоји
као институција основана Законом о Академији наука и умјетно-
сти Босне и Херцеговине, донесеним у СРБиХ, која има правни
континуитет према члану II/2 Устава Босне и Херцеговине и она
је већ уписана у регистар према законима државе која има конти-
нуитет, сходно члану I/1 Устава Босне и Херцеговине. У односу
на наводе из пресуде Суда БиХ од 23. октобра 2014. године да је
апеланткињин конкретни захтјев поднесен из практичних разлога,
Министарство је истакло да апеланткињин захтјев није у могућ-
ности цијенити као “захтјев поднесен из практичних разлога” јер
за оцјену таквог захтјева не постоји правно упориште, као ни за-
коном прописана надлежност за поступање тог министарства. Ми-
нистарство је на крају навело: “Сходно наведеном, придржавајући
се правног схватања Суда БиХ да Академија наука и умјетности
Босне и Херцеговине није правно лице у смислу члана 1 Закона
о регистрацији правних лица која оснивају институције Босне и
Херцеговине, а имајући у виду одредбу члана 8 став 2 цитираног
1 12.1.2021.
закона, тј. да ће Министарство правде Босне и Херцеговине одбити
захтјев за упис у Регистар правних лица ако подносилац захтјева
нема статус правног лица из члана 1 истог закона, одлучено је као
у диспозитиву рјешења.”
13. Апеланткиња је против наведеног рјешења Министарства
поднијела жалбу Жалбеном вијећу, које је Рјешењем број 09-07-3-
215/14 од 23. децембра 2014. године одбило жалбу. У образложењу
рјешења Жалбено вијеће је навело да је испитало законитост и пра-
вилност првостепеног рјешења, оцјену доказа у спису предмета, те
је имајући у виду изложено закључило да апеланткињини приго-
вори истакнути у жалби нису могли бити од утицаја на другачије
рјешење у смислу да се удовољи захтјеву. Према оцјени Жалбеног
вијећа, правилан је закључак првостепеног органа да апеланткиња
“није, а што је неспорно, поднијела захтјев за регистрацију у року
прописаном чланом 18 Закона о регистрацији”.
14. Апеланткиња је против наведеног рјешења Жалбеног
вијећа тужбом покренула управни спор пред Судом БиХ. Суд БиХ
је Пресудом број С1 3 У 018400 15 У од 24. фебруара 2017. године
одбио апеланткињину тужбу.
15. У образложењу пресуде Суд БиХ је навео да је оспорена
одлука Жалбеног вијећа правилна и законита. Суд БиХ се у обра-
зложењу одлуке позвао на одредбе чл. 1 и 5, те члана 18 став 1
Закона о регистрацији, којим је прописано да су правна лица која
су основале институције Босне и Херцеговине прије ступања на
снагу тог закона дужна да поднесу захтјев за регистрацију у складу
с одредбама наведеног закона у року од 30 дана од дана ступања
на снагу закона.
16. Суд БиХ је даље навео “да је чланом 30 Закона о министар-
ствима и другим органима управе Босне и Херцеговине (“Службе-
ни гласник БиХ”, бр. од 5/03 до 345/09) прописано да ће Савјет
министара у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона
покренути поступак пред Парламентарном скупштином БиХ за
доношење закона којим ће уредити питања наставка рада других
установа, служби и тијела која су успостављена прописима БиХ и
РБиХ, а која су обављала или обављају управне, стручне или друге
послове из оквира надлежности БиХ или за потребе тијела власти
БиХ. Закон је донесен 13. марта 2003. године”.
17. Према оцјени Суда БиХ, да би апеланткиња остварила пра-
во на упис у Регистар, мора путем Министарства цивилних посло-
ва Босне и Херцеговине иницирати у Савјету министара Босне и
Херцеговине поступак пред Парламентарном скупштином Босне
и Херцеговине ради доношења закона о Академији наука и умјет-
ности Босне и Херцеговине, која ће бити дефинисана као правно
лице у оквиру институција Босне и Херцеговине, према важећим
законима Босне и Херцеговине, а који ће у себи садржавати одред-
бу која ће законски потврдити чињеницу њеног цјелокупног дјело-
вања од њеног настанка, те тако обезбиједити правни оквир свог
дјеловања као институције Босне и Херцеговине. Тек након дефи-
нисања законског оквира апеланткињиног постојања и усклађи-
вања осталих аката прописаних чланом 5 Закона о регистрацији
апеланткиња ће се моћи уписати у Регистар или на други начин.
IV. Апелација
а) Наводи из апелације
1. Апеланткиња сматра да су оспореним одлукама прекршени
право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцего-
вине и члана 6 став 1 Европске конвенције, затим члан I/2 Устава
Босне и Херцеговине, те чл. 2 и 4 Анекса II Устава Босне и Херце-
говине. Апеланткиња сматра да је арбитрарним тумачењем закона
и Устава Босне и Херцеговине у оспореним одлукама дошло до
повреде права на правично суђење, начела правне сигурности, те
начела законског и институционалног континуитета који су зага-
рантовани Уставом Босне и Херцеговине и међународним стан-
дардима. Истакнуто је да апеланткиња, иако има све неопходне
документе, не може да се реализује у правном промету и правном
животу као што је учешће на тендерима, међународним конкурси-
ма, пријавама, добијању донација итд. јер се од апеланткиње тра-
жи “регистрациони број” који она нема јер није регистрована у том
смислу. У Министарству постоји једини регистар правних лица на
државном нивоу у који се уписују правни субјекти које су основале
институције Босне и Херцеговине и упис у тај регистар могао је да
ријеши практични проблем. Стога је апеланткиња покренула пред-
метни поступак уписа у наведени регистар, међутим, Суд БиХ је
доносио пресуде са сасвим различитим образложењима.
2. Надаље, апеланткиња сматра да је у предметном поступку
арбитрарно примијењено материјално право јер је њен захтјев за
регистрацију у суштини одбијен због пропуштања преклузивног
рока. У апеланткињином случају, процесне одредбе из Закона о ре-
гистрацији (регистрација у року од 30 дана) не могу ставити ван
снаге апеланткињин правни субјективитет тако што ће се утвр-
дити да захтјев за регистрацију није поднесен благовремено. Ако
апеланткиња не егзистира на основу уставноправног, законског и
институционалног континуитета, то значи да би пропуштање ро-
кова из Закона о регистрацији водило њеном гашењу као правног
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
субјекта. Међутим, апеланткиња правно и фактички постоји. У
конкретном случају, Закон о регистрацији у свом процесном дије-
лу, а који се тиче рокова за регистрацију и на који упућује Суд БиХ,
не може се аутоматски примјењивати на апеланткињу јер је то су-
протно претходно наведеном.
3. Такође, апеланткиња сматра да су повријеђене одредбе чл. 2
и 4 Анекса II Устава Босне и Херцеговине тврдњама Суда БиХ да
је за апеланткињино постојање потребно да Парламентарна скуп-
штина Босне и Херцеговине донесе нови закон, а да се апелант-
киња након тога треба уврстити у Регистар. Наведено негира не
само цитиране одредбе Устава Босне и Херцеговине већ и карактер
апеланткиње као законске институције. Истакнуто је да апелант-
киња није никада била “правни субјекат који оснивају институције
БиХ”, нити је институција која за своје постојање тражи “ново
рођење” с потврдом “своје деценијске старости” или “међународ-
ног признања”. Према апеланткињином мишљењу, у конкретном
случају се ради о позитивноправној обавези државе да створи
законске и административне услове за функционисање државних
институција.
б) Одговор на апелацију
4. Суд БиХ је у одговору на апелацију истакао да остаје при ра-
злозима датим у оспореној одлуци тог суда, те да су апеланткињи-
не тврдње о повреди права на правично суђење неосноване. Истак-
нуто је да су такође неосновани апеланткињини наводи да Суд има
дијаметрално супротне ставове по истим или сличним управним
стварима из разлога што је у одлуци на коју се апеланткиња позива
тужба уважена и враћена на поновни поступак. Уважавањем тужбе
и поништењем оспореног акта Суд је дао упуте туженом органу
да поново преиспита законску могућност апеланткињиног уписа у
Регистар правних лица. Предложено је да се апелација одбије као
неоснована.
5. Жалбено вијеће је у одговору на апелацију истакло да, на-
кон што је размотрило наводе истакнуте у апелацији, предлаже да
Уставни суд апелацију одбије као неосновану из разлога који су
наведени у одлуци тог вијећа.
6. Министарство је у одговору на апелацију истакло да апе-
ланткиња није правно лице које је основала било која институција
Босне и Херцеговине, у смислу одредби Закона о регистрацији, те
да она није дужна да подноси захтјев, нити да се упише у Регистар
правних лица све док другачије не одреди надлежно тијело власти
Босне и Херцеговине, односно Парламентарна скупштина Босне
и Херцеговине. Будући да апеланткиња није правно лице у сми-
слу члана 1 Закона о регистрацији, а имајући у виду одредбу члана
8 став 2 Закона, којом је прописано да ће Министарство одбити
захтјев за упис у регистар ако подносилац захтјева нема статус
правног лица из члана 1 Закона о регистрацији, предложено је да
се апелација одбије као неоснована.
V - Релевантни прописи
7. Устав Босне и Херцеговине
Члан I/1.
Континуитет
Република Босна и Херцеговина, чије је званично име од
сада “Босна и Херцеговина”, наставља своје правно постојање по
међународном праву као држава, са унутрашњом структуром мо-
дификованом овим Уставом и са постојећим међународно призна-
тим границама. Она остаје држава чланица Уједињених нација, и
као Босна и Херцеговина може задржати чланство или затражити
пријем у организацијама у оквиру система Уједињених нација, као
и у другим међународним организацијама.
Члан I/2.
Демократска начела
Босна и Херцеговина је демократска држава, која функциони-
ше на принципу владавине права и на основу слободних и демо-
кратских избора.
Анекс II
Прелазни аранжмани
Члан 2.
Континуитет правних прописа
Сви закони, прописи и судски правилници, на снази на те-
риторији Босне и Херцеговине у вријеме ступања на снагу овог
Устава, остају на снази у оној мјери у којој нису у супротности са
Уставом, док одговарајући орган власти Босне и Херцеговине не
одлучи другачије.
8. Закон о Академији наука и умјетности Босне и Херцеговине
(“Службени лист СРБиХ”, бр. 40/75, 33/81 и 15/94). За потребе ове
одлуке користи се неслужбени пречишћени текст прописа сачињен
у Уставном суду БиХ како је објављен у службеним гласилима јер
није објављен на свим службеним језицима и писмима, а који у
релевантном дијелу гласи:
1 37
Члан 1.
Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине (у даљем
тексту: Академија) је самостална организација у коју се удружују
истакнути научни радници и умјетници у Републици Босни и Хер-
цеговини, ради унапређивања науке и умјетности.
Члан 2.
Академија има својство правног лица.
…
Члан 3.
Академија својом дјелатношћу:
- Академија својом дјелатношћу:
- развија научну мисао и његује умјетности,
- проучава и подстиче проучавање значајних питања у области
науке и умјетности,
- организује и координира истраживања у свим областима нау-
ке и подстиче стваралаштво у области умјетности,
- доприноси утврђивању и остваривању политике развоја нау-
ке и културе,
- подстиче и помаже уздизање научних радника и умјетника,
- судјелује у вредновању резултата научног и умјетничког рада,
- даје предлоге и мишљења државним органима о унапређи-
вању науке, организацији научног рада и примјени научних теко-
вина, као и о мјерама за унапређивање умјетности,
- објављује резултате научних истраживања и научна и умјет-
ничка дјела која су од посебног значаја за Републику и њену кул-
турну баштину.
9. Закон о регистрацији правних лица која оснивају институ-
ције Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 33/02,
37/03 и 76/11). За потребе ове одлуке користи се неслужбени пре-
чишћени текст релевантних одредби сачињен у Уставном суду
БиХ, који гласи:
Члан 1.
Овим законом уређују се услови и начин регистрације прав-
них лица која оснивају институције Босне и Херцеговине, надле-
жност за вођење, чување и руковање Регистром за упис правних
лица Босне и Херцеговине, права и обавезе регистрованих прав-
них лица, поступак регистрације и измјена и допуна регистрације,
врсте рјешења, које надлежно министарство доноси по захтјеву за
упис или измјене и допуне регистрације и садржај и дјеловање тих
рјешења, престанак са радом регистрованих правних лица, мјере
које се могу изрећи регистрованим правним лицима и случајеви у
којима се те мјере изричу, примјена Закона и надлежност и рок за
доношење подзаконских аката, ступање на снагу и начин објављи-
вања овог закона.
Члан 3.
1. Министарство правде (у даљем тексту: Министарство) на-
длежно је за регистрацију правних лица из члана 2.
2. Регистрација се врши уписом у Регистар.
Члан 5.
Регистрација се врши на основу захтјева, уз који се прилажу
сљедећи документи:
(а) оснивачки акт и статут правног лица, ако га има;
(б) пуни назив, односно скраћени назив, ако га има, и сједиште
правног лица;
(ц) имена чланова управног одбора правног лица;
(д) имена и адресе једног или више лица овлаштених за засту-
пање правног лица;
(е) изјава о структури капитала правног лица, у облику утврђе-
ном подзаконским актом Министарства;
(ф) знак правног лица, ако га користи;
(г) остала документација или подаци утврђени подзаконским
актом Министарства.
Члан 8. ст. 1. и 2.
1. Министарство води поступак по захтјеву за упис, измјене и/
или допуне регистрације и брисање из регистра и доноси рјешење
у року од 30 дана од дана подношења уредног захтјева, у складу са
одредбама овог закона и Закона о управном поступку (“Службени
гласник БиХ”, бр. 29/02, 12/04, 88/07 и 93/09).
2. Министарство ће одбити захтјев за упис у регистар ако
подносилац захтјева нема статус правног лица из члана 1. овог
закона.
38 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Члан 18.
1. Правна лица, која су основана од институција Босне и Хер-
цеговине прије ступања на снагу овог закона, дужна су да поднесу
захтјев за регистрацију у складу са одредбама овог закона, у року
од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
2. Правна лица из става 1. дужна су да усагласе своје акте са
одредбама овог закона и да их, у року од три мјесеца од дана сту-
пања на снагу овог закона, доставе Министарству.
VI - Допустивост
10. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
11. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјело-
творни правни лијекови могући према закону и ако је поднесена у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлу-
ку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.
12. У конкретном случају, апелација је поднесена због одбијања
захтјева за упис у Регистар, који води Министарство, у поступку
који је окончан Пресудом Суда БиХ број С1 3 У 018400 15 У од 24.
фебруара 2017. године, против које нема других дјелотворних прав-
них лијекова могућих према закону. Затим, апеланткиња је оспорену
пресуду примила 3. марта 2017. године, а апелација је поднесена 28.
априла 2017. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом
18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и
услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не постоји
неки други формални разлог због којег апелација није допустива,
нити је очигледно (prima facie) неоснована.
13. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-
цеговине и члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Устав-
ни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погле-
ду допустивости.
VII - Меритум
14. Апеланткиња сматра да је одбијање захтјева за упис у Ре-
гистар, који води Министарство, супротно члану I/2 Устава Босне
и Херцеговине, те чл. 2 и 4 Анекса II Устава Босне и Херцеговине,
као и да јој је тиме прекршено право на правично суђење из члана
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске кон-
венције.
15. Уставни суд сматра да су питања демократских начела из
члана I/2 Устава Босне и Херцеговине и континуитета правних про-
писа из члана 2 Анекса II Устава Босне и Херцеговине постала пред-
мет спора у конкретном случају након што је поступак по апелант-
кињином захтјеву за упис у Регистар окончан пресудом Суда БиХ.
16. Уставни суд ће навести специфичне околности конкретног
спора, које треба имати у види приликом његовог рјешавања.
17. Статусна питања апеланткиње као правног лица посљедњи
су пут уређена законом који је донијела законодавна институција
тадашње СРБиХ, који је ступио на снагу 3. јануара 1976. године, а
касније допуњен законом који је ступио на снагу 7. јануара 1982.
године, односно допуњен и измијењен законом који је ступио на
снагу 24. јуна 1994. године. Дакле, након ступања на снагу Устава
Босне и Херцеговине, “надлежни орган власти Босне и Херцего-
вине” није донио никакву одлуку којом би се на другачији начин
одредио апеланткињин статус и положај. При томе, треба напо-
менути да Савјет министара Босне и Херцеговине, у односу на
апеланткињу, није у смислу Закона о министарствима и другим
органима управе Босне и Херцеговине “покренуо поступак пред
Парламентарном скупштином Босне и Херцеговине за доношење
закона којим ће уредити питања наставка рада других установа,
служби и тијела која су успостављена прописима БиХ и РБиХ”.
На апеланткињу се не може пребацити терет обавезе да предузима
иницијативу према Савјету министара Босне и Херцеговине у сми-
слу доношења закона, нити апеланткиња треба да сноси посљеди-
це због изостанка активности надлежних органа у вези с тим.
18. Босна и Херцеговина је донијела Закон о регистрацији
којим су, између осталог, уређена питања услова и начина реги-
страције правних лица која оснивају институције Босне и Херцего-
вине, надлежност за вођење, чување и руковање Регистром, права
и обавезе регистрованих правних лица, поступак регистрације, те
одређено да је Министарство надлежно за регистрацију правних
лица из тог закона.
19. Апеланткиња је била регистрована код надлежног органа
тадашње СРБиХ, прибавила је одређене акте неопходне за фор-
мално обављање дјелатности, као што је увјерење о регистрацији
пореског обвезника од 6. септембра 2007. године. Међутим, да би
апеланткиња могла формално да учествује у правном промету и да
обавља своје законом утврђене дјелатности несметано и у пуном
обиму, неопходно је да се упише у Регистар. Наиме, тек се уписом
1 12.1.2021.
у Регистар на идентичан начин уређују права и обавезе правних
лица која оснивају институције Босне и Херцеговине и правних
лица основаних прописима РБиХ.
20. Апеланткињин захтјев за упис у Регистар је одбијен у по-
ступку пред Министарством, а коначна одлука је донесена у управ-
ном спору пресудом Суда БиХ. Уставни суд констатује да су у одлу-
кама донесеним у поступку одлучивања о апеланткињином захтјеву,
као и у одговорима на апелацију изнесени различити ставови о бит-
ним питањима као што је апеланткињин статус, односно да ли је
апеланткиња институција Босне и Херцеговине, да ли може и треба
да подноси захтјев за регистрацију, да ли је дужна да иницира да се
новим законом уреди њен статус, те да ли се поједине одредбе зако-
на којима су утврђени рокови односе на апеланткињу.
21. Уставни суд подсјећа на демократска начела из члана I/2
Устава Босне и Херцеговине. Из наведеног начела владавине пра-
ва, које у себи садржи начело законитости и начело правне сигур-
ности, слиједи да сви закони и други прописи који се доносе мо-
рају бити усклађени с уставним начелима. У вези с тим, Уставни
суд истиче да правна сигурност, између осталог, подразумијева да
успостављени механизми и институције дјелују у складу са зако-
нима који су општи, одређени, јасни, постојани и који се једна-
ко примјењују према свакоме. Такође, то начело подразумијева и
забрану арбитрарности у одлучивању и поступању свих органа
власти који морају дјеловати искључиво у складу са законом и у
оквиру овлашћења која су им законом додијељена, те постојање
институционалних гаранција у том правцу. Формална страна вла-
давине права указује да сви морају бити у могућности да унапријед
знају која су правила написана како би своје понашање могли да
ускладе с њима. Дакле, важна је предвидљивост и безбједност за
све правне учеснике. Такође, законске посљедице морају бити при-
мјерене легитимним очекивањима странака у сваком конкретном
случају у којем се закон на њих непосредно примјењује. Потреба
да се заштите начела повјерења у опстанак и континуитет правних
прописа на основу којих су у прошлости стварана права и диспози-
ције за будућност не вриједи само у односу на опште правне акте,
већ у томе битну улогу имају и сви органи у примјени прописа.
22. Даље, Уставни суд подсјећа на уставно начело континуите-
та прописа из члана 2 Анекса II Устава Босне и Херцеговине, пре-
ма којем су сви закони који су били на снази на територији Босне и
Херцеговине у тренутку када је Устав Босне и Херцеговине ступио
на снагу остали на снази све док другачије не одреди надлежни
орган власти Босне и Херцеговине.
23. У конкретном спору, Уставни суд сматра да је супрот-
но уставном начелу владавине права из члана I/2 Устава Босне и
Херцеговине да на једној страни, према Закону о Академији нау-
ка и умјетности Босне и Херцеговине који је на основу начела
континуитета закона дио правног система Босне и Херцеговине,
апеланткиња има законски основ, дакле легитимно очекивање за
несметано и потпуно обављање своје дјелатности, док је на дру-
гој страни на основу Закона о регистрацији одбијен њен захтјев за
упис у Регистар, а што је један од услова да апеланткиња у пракси
учествује у правном промету неопходном за несметано обављање
дјелатности.
24. Такође, Уставни суд сматра да је одбијање апеланткињиног
захтјева за упис у Регистар супротно уставном начелу континуи-
тета правних прописа из члана 2 Анекса II Устава Босне и Хер-
цеговине, који обезбјеђује апеланткињин институционални конти-
нуитет јер је она тиме ограничена у правном промету неопходном
за обављање своје дјелатности, иако је Закон о Академији наука
и умјетности, којим је утврђен апеланткињин статус, дио правног
система Босне и Херцеговине. Дакле, доведена је у питање при-
мјена наведеног закона, који је на снази у правном систему Босне и
Херцеговине, јер апеланткиња није изједначена у својим правима
утврђеним законом с другим правним лицима.
25. На основу свега наведеног, Уставни суд закључује да је
за рјешење конкретног уставног спора неопходно наложити Ми-
нистарству, које је надлежно за регистрацију правних лица, да по-
ново одлучи о апеланткињином захтјеву за упис у Регистар у скла-
ду с демократским начелом из члана I/2 Устава Босне и Херцего-
вине и начелом континуитета правних прописа из члана 2 Анекса
II Устава Босне и Херцеговине. Предузимање мјера с циљем извр-
шења ове одлуке подразумијева, по потреби, допуне подзаконских
аката из члана 1 Закона о регистрацији.
Остали наводи
26. С обзиром на претходни закључак, Уставни суд сматра да
није потребно посебно разматрати остале наводе из апелације.
VII - Закључак
27. Уставни суд сматра да је одбијање апеланткињиног захтје-
ва, чији је статус утврђен Законом о Академији наука и умјетности
Босне и Херцеговине, који је донијела институција тадашње СР-
БиХ, када надлежни орган власти Босне и Херцеговине није донио
никакву одлуку којом би ово питање било уређено другачије, за
упис у Регистар на основу Закона о регистрацији, који је донијела
12.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Парламентарна Скупштина Босне и Херцеговине, супротно устав-
ном демократском начелу из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине
и начелу континуитета правних прописа из члана 2 Анекса II Уста-
ва Босне и Херцеговине.
28. Уставни суд закључује да је за рјешење конкретног устав-
ног спора неопходно наложити Министарству, које је надлежно за
регистрацију правних лица, да поново одлучи о апеланткињином
захтјеву за упис у Регистар у складу с демократским начелом из
члана I/2 Устава Босне и Херцеговине и начелом континуитета
правних прописа из члана 2 Анекса II Устава Босне и Херцеговине.
Предузимање мјера с циљем извршења ове одлуке подразумијева,
по потреби, допуне подзаконских аката из члана 1 Закона о реги-
страцији.
29. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Прави-
ла Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове
одлуке.
30. На основу члана 43 Правила Уставног суда, анекс ове одлу-
ке чини издвојено мишљење потпредсједника Мате Тадића, којем
су се придружили предсједник Златко М. Кнежевић и судија Вале-
рија Галић, у складу с одлуком.
31. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Златко М. Кнежевић, с.р.
Издвојено мишљење потпредсједника Мате Тадића, којем су се
придружили предсједник Златко М. Кнежевић и судија Валерија
Галић, у складу с одлуком
1. У овом предмету апеланткиња је поднијела апелацију про-
тив одлука (рјешења) Министарства правде БиХ, те одлука Суда
БиХ, које су донесене током поступка поводом апеланткињиног
захтјева за регистрацију по Закону о регистрацији правних лица
која оснивају институције БиХ донесеном 22. децембра 2003. го-
дине (све поближе наведено у дијелу наше одлуке “Чињенице”).
Наиме, Министарство, а послије и Суд БиХ у судском поступку
су одбили апеланткињин упис у Регистар по овом закону јер није
пословни субјекат који су основале институције БиХ (мисли се на
институције основане након ступања на снагу Општег оквирног
споразума за мир у БиХ 14. децембра 1995. године).
2. Апеланткиња наводи да је негативним одлукама наведених
тијела јавне власти дошло до кршења права на правично суђење
из члана II/3е) Устава БиХ, члана 6 став 1 Европске конвенције, те
СА Д РЖ А Ј
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1 Указ о додјели одликовања, број: 01-136-30/21 ...... 1
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
2 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-3763/20 ......................... 2
3 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-3769/20 ......................... 2
4 Рјешење број: 04/1-012-2-3647/20 ............................ 2
5 Рјешење о разрјешењу чланова Управног одбора
Јавне установе Музеј савремене умјетности
Републике Српске ...................................................... 2
6 Рјешење о именовању вршилаца дужности
чланова Управног одбора Јавне установе
Музеј савремене умјетности Републике Српске ..... 3
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
помоћника министра за Ресор за управљање
инвестицијама у Mинистарству финансија ............. 3
Рјешење о постављењу вршиоца дужности
помоћника министра за Ресор за управљање
инвестицијама у Министарству финансија ............. 3
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
помоћника министра за Ресор за правне
послове у Mинистарству финансија ........................ 3
Рјешење о постављењу вршиоца дужности
помоћника министра за Ресор за правне
послове у Министарству финансија ........................ 3
1 39
повреде члана I/2 Устава и чл. 2 и 4 Анекса II на Устав БиХ који се
односи на континуитет институција основаних прије ступања на
снагу Општег оквирног споразума за мир у БиХ.
3. Уставни суд је усвојио апелацију и утврдио да је дошло до
повреда права из члана I/2 Устава и члана 2 Анекса II на Устав
БиХ, те наредио да Министарство правде поново размотри апе-
ланткињин захтјев за регистрацију.
4. Ја сам подржао утврђивање повреде у односу на правни кон-
тинуитет из Анекса II члана 2, али нисам сагласан с наредбом коју
је дао Уставни суд и мислим да Уставни суд није у цијелости одго-
ворио на наводе из апелације из сљедећих разлога:
- Како је напријед наведено и у самој апелацији и у нашој одлу-
ци, апеланткиња је покренула питање права на правично суђење
и права на континуитет. То су, по мени, два одвојена правна пи-
тања и требало их је засебно размотрити и одлучити. Дубоко сам
увјерен да нема повреде права на правично суђење јер су и Ми-
нистарство правде и Суд БиХ исправно примијенили предметни
закон и одбили регистрацију по том основу јер је потпуно јасно
да апеланткињу нису основале институције БиХ формиране на-
кон 14. децембра 1995. године, него институције СРБиХ, односно
РБиХ. Апеланткињи нико не оспорава правни континуитет и он
за нас није споран, али наш правни систем не познаје позивање
на разлоге регистрације “из практичних разлога” и у том дијелу је
апелацију требало одбити као неосновану.
- Подржао сам став о дијелу који се односи на повреду члана 2
Анекса II на Устав - континуитет јер доиста апеланткиња има кон-
тинуитет у складу са Уставом, односно Анексом II на Устав БиХ.
Но, мислим да је овдје наредба за предузимање одговарајућих мје-
ра да се правно омогући регистрација оваквих пословних субјеката
требала ићи према Савјету министара БиХ јер у члану 30 Зако-
на о министарствима и другим тијелима управе БиХ стоји да ће
“Савјет министара предложити Парламентарној скупштини у року
од шездесет дана пропис којим ће се уредити питање рада других
установа и тијела који су успостављени прописима БиХ и РБиХ”,
што није никада учињено. Министарство правде је тијело управе
које спроводи закон и само изузетно, када је законом овлашћено,
доноси спроведбене прописе, а у поменутом Закону о регистрацији
нема таквог овлашћења које би Министарству дало право да доне-
се подзаконски акт којим би они сами ријешили питање оваквих
регистрација.
Стога се у овом дијелу нисам сложио с наредбом суда и обра-
зложењем.
10. новембра 2020. године Потпредсједник,
Сарајево Мато Тадић, с.р.
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
помоћника министра за ветеринарство у
Министарству пољопривреде, шумарства и
водопривреде .............................................................. 3
Рјешење о постављењу вршиоца дужности
помоћника министра за ветеринарство у
Министарству пољопривреде, шумарства и
водопривреде .............................................................. 4
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
помоћника министра за водопривреду у
Министaрству пољопривреде, шумарства и
водопривреде .............................................................. 4
Рјешење о постављењу вршиоца дужности
помоћника министра за водопривреду у
Министaрству пољопривреде, шумарства и
водопривреде .............................................................. 4
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
помоћника министра за средње образовање и
васпитање и образовање одраслих ........................... 4
Рјешење о постављењу вршиоца дужности
помоћника министра за средње образовање и
васпитање и образовање одраслих ........................... 4
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
замјеника директора Републичког секретаријата
за расељена лица и миграције .................................. 4
40 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 1 12.1.2021.
Рјешење о постављењу вршиоца дужности Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
замјеника директора Републичког секретаријата замјеника директора Републичког
за расељена лица и миграције .................................. 5 хидрометеоролошког завода ..................................... 7
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности Рјешење о постављењу вршиоца дужности
помоћника директора за имовинскоправне замјеника директора Републичког
послове, смјештајне капацитете и социјално хидрометеоролошког завода ..................................... 7
становање у Републичком секретаријату за Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
расељена лица и миграције ....................................... 5 директора Републичког завода за стандардизацију
Рјешење о постављењу вршиоца дужности и метрологију ............................................................. 7
помоћника директора за имовинскоправне Рјешење о постављењу вршиоца дужности
послове, смјештајне капацитете и социјално директора Републичког завода за стандардизацију
становање у Републичком секретаријату за и метрологију ............................................................. 8
расељена лица и миграције ....................................... 5
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности замјеника директора Републичког завода за
помоћника директора за миграције и послове стандардизацију и метрологију ................................ 8
реадмисије у Републичком секретаријату за
расељена лица и миграције ....................................... 5 Рјешење о постављењу вршиоца дужности
замјеника директора Републичког завода за
Рјешење о постављењу вршиоца дужности стандардизацију и метрологију ................................ 8
помоћника директора за миграције и послове
реадмисије у Републичком секретаријату за Рјешење о престанку дужности вршиоца
расељена лица и миграције ....................................... 5 дужности директора Јавне установе Основна
школа “Алекса Јакшић” Милићи.............................. 8
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
помоћника директора за планирање, пројектовање Рјешење о именовању вршиоца дужности
и послове реализације пројеката обнове и директора Јавне установе Основна школа
изградње у Републичком секретаријату за “Алекса Јакшић” Милићи ......................................... 8
расељена лица и миграције ....................................... 5 Рјешење о престанку дужности директора
Рјешење о постављењу вршиоца дужности Јавне установе Основна школа
помоћника директора за планирање, пројектовање “Петар Петровић Његош” Источна Илиџа .............. 8
и послове реализације пројеката обнове и Рјешење о именовању директора Јавне установе
изградње у Републичком секретаријату за Основна школа “Петар Петровић Његош”
расељена лица и миграције ....................................... 6 Источна Илиџа ........................................................... 9
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
помоћника директора за одрживи повратак и Одлука број: У-102/19 ............................................... 9
људска права у Републичком секретаријату за
расељена лица и миграције ....................................... 6 Одлука број: У-110/19 ............................................. 11
Рјешење о постављењу вршиоца дужности Одлука број: У-5/20 ................................................. 12
помоћника директора за одрживи повратак и Рјешење број: У-95/19 ............................................. 15
људска права у Републичком секретаријату за Рјешење број: У-97/19 ............................................. 15
расељена лица и миграције ....................................... 6
Рјешење број: У-99/19 ............................................. 19
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
секретара Агенције за државну управу Рјешење број: У-104/19 ........................................... 20
Републике Српске ...................................................... 6 Рјешење број: У-109/19 ........................................... 22
Рјешење о постављењу вршиоца дужности АГЕНЦИЈА ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
секретара Агенције за државну управу Правилник о измјенама и допунама Правилника
Републике Српске ...................................................... 6 о унутрашњој организацији и систематизацији
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности радних мјеста у Агенцији за безбједност
директора Агенције за аграрна плаћања.................. 6 саобраћаја ................................................................. 24
Рјешење о постављењу вршиоца дужности ФОНД ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА РЕПУБЛИКЕ
директора Агенције за аграрна плаћања.................. 6 СРПСКЕ
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности Одлука о начину финансирања здравствене
помоћника директора за Сектор демографских заштите у Републици Српској у 2021. години....... 25
и социјалних статистика у Републичком заводу Одлука о допунама Одлуке о начину финансирања
за статистику Републике Српске .............................. 7 здравствене заштите у Републици Српској
Рјешење о постављењу вршиоца дужности у 2020. години .......................................................... 31
помоћника директора за Сектор демографских Одлука о измјенама и допунама Одлуке о усвајању
и социјалних статистика у Републичком заводу Листе лијекова који се издају на рецепт из
за статистику Републике Српске .............................. 7 средстава обавезног здравственог осигурања....... 31
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности УСТАВНИ СУД БиХ
директора Републичког хидрометеоролошког
завода .......................................................................... 7 Одлука о допустивости, број: У 8/20 ..................... 33
Рјешење о постављењу вршиоца дужности Одлука о допустивости и меритуму,
директора Републичког хидрометеоролошког број: АП 1679/17 ...................................................... 35
завода .......................................................................... 7 ОГЛАСНИ ДИО ......................................................16 страна

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро
рачуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-81 код
Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Комерцијалне банке а.д. Бања
Лука и 552-030-00026976-18 код Addiko Bank а.д. Бања Лука. В.д. директора и главног и одговорног уредника Манојла Зрнић. Уредник
Вишња Бајић Прерадовић. Техничко уређивање Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331, 456-341 и 456-349,
редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346, http://www.slglasnik.
org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93 лист је уписан
у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа: ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.