K

A
ER
M
RI
P
Prvi broj Vlasine
iza{ao je

N
16. septembra 1926.

TA
A
L
SP
BE
ISSN 1820–4643

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 63 (243) • GOD. 6 (82) • MAJ – JUN 2012.

ZA VLASINU GOVORI

FORMIRANA NOVA VLAST

NEBOJ[A STOJANOVI],
PREDSEDNIK OP[TINE
STRANA 3.

PRVO GRUPNO KR[TEWE

NAGRA\ENI
NAJBOQI
STUDENTI STRANA 3.

OTVORENA
STRANA 2.
SEZONA KUPAWASTRANA 13. STRANA 5.
2 V E S T I maj-jun 2012. godine

O D R @ A N I MA J S KI I ZBO R I POTPISAN KOALICIONI SPORAZUM

TOMISLAV NIKOLI] VLASOTINCE DOBIJA NOVU VLAST

POBEDIO I U VLASOTINCU
Vlasotin~ani su kao i svi gra|ani
Srbije svoje pravo da biraju na izborima
iskoristili 6. maja. Od 25.155 gra|ana
pravo glasa iskoristilo 19.033 gra|ana
ili 75, 66%. Op{tinska izborna komisija
za majske izbore proglasila je devet listi
za lokalne izbore, a za parlamentarne
izbore Republi~ka izborna komisija pro-
glasila je 18 izbornih listi. Za predsedni-
ka Srbije bilo je 12 kandidata, predstavni-
ka politi~kih partija, koalicija, grupe
gra|ana. Svoje pravo da biraju i budu
birani Vlasotin~ani su mogli da ostvare
na 58 bira~kih mesta.
Na majskim izborima najvi{e glasova
dobila je lista Demokratska stranka –
Boris Tadi} i to 4.597 glasova, sledi
lista Ivica Da~i} –Socijalisti~ka partija
Srbije – Partija ujediwenih penzionera sa
3.711 glasova, Grupa gra|ana „Privrednici
Vlasotinca“ sa 2.783 glasa, Ujediweni
regioni Srbije -Mla|an Dinki} sa 2.222
glasa, Nova Srbija - Velimir Ili} sa 2.138
Predstavnici koalicije okupqene oko
SPS-a, URS-a, koalicije okupqene oko
hiqada onih koji su iza{li na izbore 6.
maja. Predstavqamo oko 60 posto bira~kog
glasova, Pokrenimo Vlasotince – Tomislav SNS-a i predstavnik Grupe gra|ana tela op{tine Vlasotince. U narednom
Nikoli} sa 1.957 glasova. Ove izborne „Privrednici Vlasotinca“ 1. juna pot- periodu na{i prioritetni zadaci bi}e
liste su i pre{le propisani zakonski cen- pisali su koalicioni sporazum o formi- razvoj privrede, otvarawe novih radnih
zus, te }e i ~initi Skup{tinu op{tinu rawu skup{tinske ve}ine i lokalne mesta, pru`awe socijalne za{tite onima
Vlasotince u narednom ~etvorogodi{wem vlasti u op{tini Vlasotince. kojima je ona i najpotrebnija.
mandatu. Ispod propisanog zakonskog cen- Novu skup{tinsku ve}inu ~ini}e deset Predsednik vlasotina~kih napredwaka
zusa ostale su izborne liste Srpska odbornika sa liste SPS-PUPS, sedam dr Dragan Spasi} poru~io je
radikalna stranka – dr Aleksandar odbornika GG „Privrednici Vlasotinca“, Vlasotin~anima da ne}e biti razo~arani
Martinovi} sa 588 glasova, Pokret {est odbornika URS-a i pet odbornika sa wihovim radom, a predsednik URS-a
Veterana i Preokret – Jovan Krsti} [ipe liste SNS-a, DSS-a i PSS-a. Ovim spo- Boban Petrovi} istakao je da }e se u
sa 445 glasova i „Dveri“ Vlasotince - razumom jasno su definisana na~ela i narednom periodu zalagati da Vlasotince
Aleksandar Ran|elovi} sa 390 glasova. obaveze na kojima }e se zasnivati budu}a iza|e iz kruga 40 nerazvijenih op{tina u
[to se ti~e izbornih listi za parla- vlast. Srbiji.
ment Srbije, na podru~ju vlasotina~ke Neboj{a Stojanovi}, predsednik vla- Ina~e, konstitutivna sednica
op{tine najvi{e poverewa dobila je sotina~kih socijalista i kandidat za Skup{tine op{tine Vlasotince bi}e
izborna lista Pokrenimo Srbiju – predsednika op{tine Vlasotince odr`ana 6. juna, a opozicione stranke u
Tomislav Nikoli} sa 4.834 glasa, slede obra}aju}i se prisutnim novinarima je novom sazivu bi}e Demokratska stranka,
izborna lista Izbor za boqi `ivot – Boris izme|u ostalog istakao: koja je na majskim izborima osvojila 12
Tadi} sa 4.315 glasova, – Za ovu skup{tinsku ve}inu glasalo je odbornika i Nova Srbija koju }e u
zatim lista Ivica preko 11 hiqada gra|ana od preko 19 Skup{tini zastupati pet odbornika.
Da~i} – SPS. PUPS, JS
sa 4.131 glas, Ujediweni
regioni Srbije – Mla|an
Dinki} sa 2.578 glasova.
Ostale izborne liste
nisu postigle ve}e
zapa`ene rezultate.
Na predsedni~kim
izborima i u prvom i u
drugom krugu
Vlasotin~ani su
podr`ali kandidata
Tomislava Nikoli}a,
koga je predlo`ila
Srpska napredna stranka. Tomislav
Nikoli} je u odnosu na Borisa Tadi}a koga
je predlo`ila lista Izbor za boqi `ivot,
pobedio sa vi{e od tri hiqade glasova.
V.M.

DEMOKRATE OSVOJILE NAJVE]I BROJ GLASOVA

Nakon majskih izbora, Op{tinski odbor
Demokratske stranke odr`ao je dve konferencije za nov-
inare. Ovom prilikom, prisutni novinari upoznati su
sa rezultatima izbora.
Predsednik vlasotina~kih demokrata dr Slavoqub
Mitov, komentari{u}i rezultate, istakao je da su na
lokalnom nivou odborni~ki kandidati sa liste DS osvo-
jili najvi{e glasova:
– Za nas su najva`niji lokalni izbori, a mi smo na
wima osvojili apsolutno najvi{e glasova. Osvojili smo
4668 glasova, i ako ovu cifru uporedimo sa cifrom sa
prethodnih izbora vide}emo da je Demokratska stranka
osvojila oko 670 glasova vi{e. Osvojeni glasovi
omogu}avaju nam 12 odborni~kih mesta u lokalnoj
samoupravi. Rezultati bi bili znatno boqi da nije bilo
velike izlaznosti, na podru~ju op{tine izlaznost je
preko 75%, {to je za oko 20 odsto vi{e nego na podru~ju
Srbije. Naravno, mi smo predsedni~kim izorima kandidat demokrata Boris
zadovoqni postignutim Tadi} u prvom krugu u Vlasotincu je osvojio 4422 glasa.
rezultatima. V.Miltenovi}
Na pitawe novinara o
formirawu
budu}e op{tinske vlasti i ve} postignu-
tog dogovora SPS-a, URS-a, SNS-a i
Grupe gra|ana „Privrednici
Vlasotinca“ o formirawu skup{tinske
ve}ine, dr Slavoqub Mitov je istako da
veruje da }e na kraju sve biti kako treba,
jer su sa koalicionim partnerima iz
prethodnog perioda osvojili najve}i
broj glasova. Mi smo otvoreni za sarad-
wu, sada bi koalicioni partneri treba-
lo da poslu{aju svoje centrale, kao {to
su to uradile i demokrate kada je bilo
potrebno.
Na parlamentarnim izborima lista
„Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“
osvojila je 4428 glasova, ili 23%, a na

Delegacije lokalne samouprave,

SUBNOR-a, kao i predstavnici
ostalih udru`ewa boraca ratova
obele`ili su Dan pobede nad
fa{izmom. Oni su i ove godine 9.
OBELE@EN DAN POBEDE NAD FA[IZMOM
maja, na spomenik palim borcima
na Starom grobqu, polo`ili
cve}e i odali du`nu po~ast palim
borcima i `rtvama Drugog svet-
skog rata.
Nakon minuta }utawa, Velimir
Stamenkovi} je podsetio prisutne
na ratne godine, posebno na ratni
put Babi~kog partizanskog odreda
i mnogobrojne borce sa podru~ja
vlasotina~ke op{tine.
Stojan Stamenkovi}, predsed-
nik SUBNOR-a Vlasotinca je
istakao da potomci imaju obavezu
da po{tuju tradiciju i uspomenu
na sve pale `rtve, da na to
obavezuje i oko milion i
sedamstohiqada `rtava sa
podru~ja biv{e Jugoslavije.
Ina~e, Drugi svetski rat je uzeo
preko pedeset miliona qudskih
`ivota.
V.M.

KULTURNI CENTAR VLASOTINCE

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE
Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: kcentarvl@open.telekom.rs, `iro ra~un: 840 – 287668 – 36.
Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.
Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),
Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.
maj-jun 2012. godine
U RAZGOVORU SA NOVOIZABRANIM PREDSEDNIKOM OP[TINE NEBOJ[OM STOJANOVI]EM VLASINA SAZNAJE
STVARA]EMO USLOVE DA SE
MLADI NE SELE IZ VLASOTINCA
Na sednici Skup{tine op{tine
Vlasotince odr`anoj 6. juna, ve}inom
glasova za predsednika op{tine
Vlasotince izabran je Neboj{a
Stojanovi}, predsednik vlasotina~kih
socijalista i dosada{wi zamenik
predsednika op{tine. Na po~etku wegov-
og preuzimawa najodgovornije funkcije u
op{tini razgovarali smo sa wim o
zate~enom stawu ali i o wegovim
planovima i mogu}nostima za wihovu
realizaciju.
Mada ste u prethodnom periodu bili
zamenik predsednika op{tine, pret-
postavqamo da }ete na po~etku ovog man-
data uraditi analizu i napraviti presek
stawa. [ta }e biti osnova Va{eg rada i
prioriteti delovawa kao predsednika
op{tine?
– Normalno je da se na po~etku svakog
mandata uradi presek stawa i analiza
onog {to je do sada ura|eno, tako da }e
novoizabrana vlast to i uraditi. Iz
dobijenih podataka vide}emo koje su na{e
ste~ene obaveze i ste~eni iznos iz
prethodnog perioda, potom }emo napravi-
ti dinamiku izmirivawa. Ovo je bila
predizborna godina, dosta stavki iz
op{tinskog buxeta je potro{eno tako da
za sada ne}e biti ve}ih ulagawa ve} ono-
liko koliko nam postoje}a sredstva to
omogu}e. Svakako postoji mogu}nost za
ulagawa, ali }e to pre svega zavisiti i od
na{ih mogu}nosti a i sposobnosti da
donesemo dodatna, nova sredstva iz
nadle`nih republi~kih ministarstava –
rekao je na po~etku razgovora Neboj{a
Stojanovi}, novoizabrani predsednik
op{tine Vlasotince.
Pretpostavqamo da na mestu prvog
~oveka op{tine dolazite sa vizijom kako
ona treba da izgleda. Kako biste `eleli
da Vlasotince izgleda na isteku va{eg
mandata?
– Svakako moj osnovni prioritet kao i
prioritet novoformirane ve}ine bi}e
Razgovor s povodom
„PRIORITET NOVE VLASTI BI]E BORBA ZA O^UVAWE RADNIH
MESTA, DOVO\EWE NOVIH INVESTITORA, BRIGA ZA MLADE I
POMO] NAJUGRO@ENIJIM KATEGORIJAMA STANOVNI[TVA“,
ISTAKAO JE NEBOJ[A STOJANOVI] U SVOM PRVOM RAZGOVORU ZA
VLASINU U FUNKCIJI PREDSEDNIKA OP[TINE.
da o~uvamo postoje}a
radna mesta u ovim
te{kim vremenima. No,
tu ne smemo da se zaus-
tavimo, i pored
ekonomske krize
moramo tra`iti
mogu}nosti za otvarawe
novih radnih mesta jer
velika je nezaposlenost
i u Srbiji i u
Vlasotincu. Suo~eni
smo i sa svakodnevnim
pove}awem broja soci-
jalno ugro`enih
stanovnika i ovaj prob-
lem moramo re{avati
kao prioritetan. Ne
smemo dozvoliti da
danas u na{oj op{tini
bude gladnih qudi.
Voleo bih da po isteku
mog mandata Vlasotince dobije novo
lice, najpre da napusti za~arani krug 40
najnerazvijenih op{tina u Srbiji. Zato
moramo stvarati pretpostavke i
mogu}nosti za dovo|ewe qudi koji su
spremni da investiraju u Vlasotince
kako bi privreda op{tine i{la uzlaznom
putawom. Ne smemo zaboraviti ni razvoj
poqoprivrede, o`ivqavawe
vinogradarstva, poboq{awe svih
neophodnih dru{tvenih ~inilaca koji bi
omogu}ili na{em gradu i na{oj op{tini
da ide u korak sa vremenom. Svestan sam
da nas o~ekuju mnogi problemi, mnogo
posla ali mislim da za to imamo snagu,
spremnost ali i qudske kapacitete da sve
to uspe{no prebrodimo i re{imo. @eleo
bih da na kraju svog mandata vidim da se u
Vlasotincu `ivi mnogo boqe nego li do
sada, da se smawi broj nezaposlenih, da
mladi ne napustaju na{ grad nego da nakon
zavr{etka svog {kolovawa na|u posao i
ostanu u svom rodnom mestu, da jednom
re~ju Vlasotince pored novog izgleda
bude i mesto sre}nih i zadovoqnih qudi –
ka`e Neboj{a Stojanovi}.
Ekonomska kriza uti~e i na pravce i
programe razvoja na{e op{tine. Da li }e
sredstva kojima op{tina raspola`e, kao
i projekti koje radi ili }e tek raditi, da
li }e sve to biti dovoqno da se nosimo sa
svim te{ko}ama?
– Buxetska sredstva kojima na{a
op{tina raspola`e sada su znatno
pove}ana u odnosu na prethodni period.
Trudi}emo se da sa wima doma}inski
raspola`emo jer svi znamo da ma kolika
bila nikada nisu dovoqna. Op{tinske
slu`be, a posebno Kancelarija za
lokalni ekonomski razvoj prati}e sve
projekte koje nadle`na ministarstva
raspi{u, a koji su interesantni za na{u
op{tinu. Blagovremeno }emo aplicirati
za realizaciju svih projekata kako bi
na{a op{tina dobila mogu}nost real-
izacije {to ve}eg broja. Pored toga,
li~no }u se anga`ovati kod resornih min-
istarstava jer sam u prethodnom sazivu
kao zamenik predsednika op{tine
obezbedio, kroz realizaciju raznih pro-
jekata, na{oj op{tini oko tri miliona
evra u oblasti infrastrukture, prosvete
i energetike – istakao je predsednik
Stojanovi}.
U Va{em obra}awu Skup{tini
obe}ali ste spremnost za saradwu i sa
predstavnicima opozicije, da li i daqe
ostajete pri tom stavu?
– Da. Uvek sam spreman da ~ujem sva~iji
stav i mi{qewe i ne vidim razlog za{to
ne bih uva`io i mi{qewe opozicije.
Nadam se da }e wihovi predlozi biti kon-
struktivni i da }emo u Skup{tini imati
konstruktivnu opoziciju. U redovima
opozicije ima dobrih, pametnih i
po{tenih qudi, a nadam se da nam je zajed-
ni~ki ciq razvoj na{e op{tine i
poboq{awe `ivotnog standarda svih
Vlasotin~ana – odgovorio je Neboj{a
Stojanovi}.
Mladi i socijalna politika su svakako
najosetqiviji delovi svakodnevnog poli-
ti~kog delovawa. Kakvi su Va{i planovi
za mlade i socijalno ugro`ene delove
stanovni{tva?
– Mladi su svakako budu}nost svakog
dru{tva pa i na{eg. Stvara}emo
mogu}nosti da oni ostanu u svoje rodno
NAGRADE ZA NAJBOQE
Neboj{a Stojanovi}, novoizabrani predsednik op{tine 13. juna priredio je pri-
jem povodom uru~ivawa nov~anih sredstava najboqim studentima sa podru~ja
op{tine Vlasotince. Sredstva u iznosu od po 15.000 dinara dobila su 33 studenta.
Pozdravqaju}i prisutne studente i wihove roditeqe predsednik Neboj{a
Stojanovi} je tom prilikom izme|u ostalog istakao:
3
mesto. U op{tinskom buxetu su ve} neko-
liko godina unazad opredeqena sredstva
za talentovane studente, ovih dana
uru~i}emo nov~ane nagrade za one koji su
konkurisali i dobili sredstva, wihova
prose~na ocena je visoka. Kroz razne pro-
jekte, ~iji su nosioci upravo mladi qudi,
op{tina }e stvarati uslove da oni
pokrenu sopstveni biznis i ostanu u na{
grad. Ovih dana smo u saradwi sa
Kancelarijom za mlade i ameri~kim pro-
gramom za ja~awe ekonomske sigurnosti
USAID, a u ciqu podspe{ivawa
omladinskog preduzetni{tva, budu}im
mladim p~elarima uru~ili vau~ere.
Novoizabrana vlast ne}e zaboraviti ni
najosetqivije kategorije stanovni{tva.
Kao i do sada, i daqe }emo nastaviti da
poma`emo socijalno ugro`enima, ne
smemo dozvoliti da nam i jedan stanovnik
na podru~ju op{tine bude gladan.
Socijalno ugro`enom stanovi{tvu }emo
i ubudu}e kroz razne projekte i vidove
usluga, koji pru`aju Centar za socijalni
rad nastaviti da poma`emo. Pored
Centra i op{tina finansira deo projek-
ta kojim se poma`e ova ugro`ena kate-
gorija stanovni{tva za re{avawe
osnovnih `ivotnih i zdravstvenih prob-
lema – zakqu~io je Neboj{a Stojanovi},
predsednik op{tine Vlasotince.
Vesna Miltenovi}
– Siguran sam da svi vi
zaslu`ujete mnogo vi{e, ali u ovom
trenutku na{a op{tina nije u
mogu}nosti da izdvoji vi{e sred-
stava. Iznos je skroman, hteli smo
da pru`imo malu pomo} i vama i
va{im roditeqima i time damo
podr{ku za sve va{e napore i trud
koje ula`ete tokom va{eg {kolo-
vawa.
U buxetu op{tine Vlasotince
tri godine unazad opredequju se
odre|ena sredstva za naboqe stu-
dente sa podru~ja op{tine.
Na konkursu koji je raspisala
op{tina prijavio se 71 student,
nov~ana sredstva dobilo je wih 33.
Prvi na rang listi je Branislav
Stankovi}, student fizi~ke hemije
sa prose~nom ocenom 10, a posled-
wa na listi je Sandra Ivanovi},
student filozofije sa prosekom
8,84.
V.Miltenovi}
4 Skup{tinska hronika
FORMIRANA NOVA OP[TINSKA VLAST
Konstitutivna sednica
op{tine Vlasotince odr`ana je
6. juna, prvoj sednici od 45
odbornika prisustvovalo je wih
44. Ve}inu u lokalnom parlamen-
tu ~ini}e 10 odbornika koalici-
je okupqene oko SPS-a, sedam
odbornika Grupe gra|ana
„Privrednici Vlasotinca“,
{est odbornika URS-a i pet
odbornika koalicije okupqene
oko SNS-a. Opozicione stranke
u vlasotina~kom parlamentu
bi}e DS sa 12 odbornika i NS sa
pet odbornika.
U skladu sa Zakonom o
lokalnim izborima i Neboj{a Stojanovi}, diplomi-
Poslovniku o radu, do izbora
predsednika Skup{tinom je
predsedavao Jovan Stojanovi},
kao najstariji odbornik i dva
najmla|a odbornika Marija
Andrejevi} i Milan Jovi}.
Nakon izve{taja Izborne
komisije o sprovedenim izbori-
ma za odbornike, izboru i
izve{taju Verifikacionog odb-
ora potvr|eni su mandati
izabranim odbornicima. Potom
je usvojen Poslovnik o radu
Skup{tine.
Na predlog novoformirane
skup{tinske ve}ine za predsed-
nika Skup{tine izabran je
Bratislav Petrovi}, iz URS-a,
diplomirani ekonomista, koji
je i u prethodnom mandatu vr{io
ovu funkciju. Za zamenika
predsednika Skup{tine izabran
je Goran Miti} iz DSS-a. Javnim
glasawem za sekretara
Skup{tine postavqen je
Bogoqub Koci}, dosada{wi v.d.
sekretara Skup{tine op{tine
Vlasotince.
Na predlog predsednika
USA ID I OP[TI N A VLASO TI N C E
POMA @U NEZ A POSLEN I M MLADI M Q U DI MA
SREDSTVA ZA BUDU]E P^ELARE
Tokom novembra meseca op{tina
Vlasotince je sa USAID-om pot-
pisala Memorandum o saradwi kroz
Projekat za ja~awe ekonomske sig-
urnosti. Na osnovu toga, s ciqem pod-
sticaja preduzetni~kog duha kod
mladih qudi, tokom aprila ove
godine raspisan je konkurs za mlade
qude do 30 godina koji su zaintereso-
vani za bavqewe p~elarstvom.
Neboj{a Stojanovi}, predsednik
op{tine Vlasotince, Aleksandar
Mentov, predstavnik
USAID programa i
Zoran Stojiqkovi},
iz udru`ewa
„Pavlos“, 15. juna
potpisali su Ugovor
o dodeli sredstava
za pokretawe
proizvodwe meda.
Pozdravqaju}i
sve prisutne
Neboj{a Stojanovi},
predsednik op{tine
je izme|u ostalog
rekao:
– Mladi od 15 do
30 godina ~ine skoro
jednu ~etvrtinu ukupne populacije i
istovremeno predstavqaju najve}i
resurs i na{u najve}u snagu. U ciqu
podsticaja preduzetni{tva mladih, a
na osnovu potpisanog Memoranduma o
saradwi sa USAID-om, aprila mese-
ca je raspisan konkurs za sve one koji
su zainteresovani za bavqewe
p~elarstvom, kao i za anga`ovawe
stru~nog pru`aoca usluga iz oblasti
p~elarstva. Za pru`aoca usluga
izabrano je Udru`ewe „Pavlos“. Na
konkursu se prijavilo 12 mladih
qudi koji }e u~estvovati u obukama, a
wih deset dobi}e i potrebnu opremu.
Op{tina }e u ovom projektu u~estvo-
vati sa 50%, ta~nije sa 435.000
Skup{tine, za predsednika
op{tine Vlasotince izabran je
rani in`ewer poqoprivrede i
predsednik vlasotina~kih soci-
jalista. Obra}aju}i se odbor-
nicima Neboj{a Stojanovi} je
rekao da }e prioritet nove
vlasti biti da vlasotina~ku
dinara, ostalih 50% obezbedi}e
USAID. Za p~elarstvo smo se opre-
delili i ~iwenicom da su u protek-
lom periodu p~elari ostvarili
ekonomsku dobit i imaju obezbe|eno
tr`i{te.
USAID se sporazumom obavezao da
}e p~elarima pru`iti obuku iz
osnove p~elarskog zanata i it. Prvi rezultati projekta o~ekuju se
omogu}iti, tokom trajawa projekta,
studijske posete uspe{noj p~elarskoj
farmi kako bi na konkretnim primer-
ima budu}i p~elari upoznali dobre
prakse u p~elarstvu.
Op{tina Vlasotince }e pak
obezbediti rojeve p~ela, ko{nice i
ostalu opremu neophodnu
zapo~iwawe proizvodwe. Budu}im
p~elarima obezbe|eno
{estomese~no stru~no savetovawe,
tokom kojeg }e budu}im vlasotina~kim
privrednicima biti omogu}eno da
probleme sa kojima se budu sretali
tokom proizvodwe, uz pomo} prov-
erenih stru~waka, prevazilaze.
Isti~u}i da USAID ima dobru sarad-
wu sa op{tinom Vlasotince wihov
predstavnik Aleksandar Mentov je
istakao da je ovo drugi projekat koji
maj-jun 2012. godine
najnerazvijenih u zemqi -
op{tinu izvede prose~ne plate ni`e su i za oko
istakao je Neboj{a Stojanovi}.
Za zamenika predsednika
op{tine Vlasotince ve}inom
glasova izabran je Jovan
Stojanovi}, privatni
duzetnik iz Vlasotinca. Na
pre-
iz kruga 40 najn- 40 odsto, sektor malih i sredwih predlog novoizabranog predsed-
erazvijenih preduze}a je nedovoqno razvijen. nika op{tine Neboj{e
op{tina. Na{a zalagawa moraju biti kako Stojanovi}a izabrano je i
– Imamo viz- smawiti stopu nezaposlenosti, Op{tinsko ve}e. U narednom
iju razvoja kako pove}ati broj investicija i periodu Op{tinsko ve}e ~ini}e
o p { t i n e onih koji su spremni da investi- Sokol Stanojevi} ispred SPS-a,
Vlasotince, nar- raju na podru~ju op{tine, Zoran Todorovi} ispred Grupe
avno o~ekujemo i stvarawu boqeg standarda u svim gra|ana „Privrednici
konstruktivne oblastima dru{tvenog `ivota. Vlasotinca“, Stojan
predloge opozi- Moramo da u~inimo sve kako bi Milenkovi} i Jelena
cije. U prethod- na{a op{tina iza{la iz kruga
nim mandatima
Skup{tina je
usvojila dva
zna~ajna dokumenta na kojima }e
se bazirati razvoj op{tine,
Strate{ki akcioni plan razvoja
za period 2012. do 2016. godine i
Prostorni plan op{tine
Vlasotince. U op{tini
Vlasotince trenutno ima vi{e
nezaposlenih nego zaposlenih,
Filipovi} ispred URS-a,
Mileta Jani}ijevi} i Vladica
Dimitrijevi} ispred SNS-a.
Skup{tina je konstatovala
prestanak mandata zbog izbora
na mesto predsednika op{tine i
zamenika predsednika op{tine
Neboj{i Stojanovi}u (SPS) i
Jovanu Stojanovi}u (GG
„Privrednici Vlasotinca“). Na
li~ni zahtev Skup{tina je
utvrdila prestanak mandata
Bo{ku Stan~i}u sa liste Nova
Srbija. Na Skup{tini su
ostavke na odborni~ka mesta
podneli i Neboj{a Stojanovi}
odbornik URS-a i Sokol
Stanojevi} odbornik SPS-a.
V.Miltenovi}
POVODOM SVETSKOG DANA ZA[TITE
@IVOTNE SREDINE ORGANIZOVANA AKCIJA
ovaj program realizuje u saradwi sa
O^ISTIMO VLASOTINCE
Povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine resorno
ministarstvo je po tre}i put organizovalo akciju Veliko spre-
Kancelarijom za mlade, a danas mawe Srbije pod sloganom „O~istimo Srbiju“. Ova akcija je
budu}i preduzetnici ~ine prvi
sprovedena {irom Srbije, uz u~e{}e nekoliko stotina hiqada
mo`da i mali korak ka razvijawu sop-
stvenog biznisa, sve to svakako pred- volontera. Op{tina Vlasotince i ove godine aktivno je uzela
stavqa dobar primer koji }e u u~e{}e u akciji Veliko spremawe Srbije. Na vi{e lokacija,
budu}nosti omogu}iti vlasotina~kim oko 600 volontera – u~enika osnovnih i sredwih {kola, radni-
mladim p~elarima da stvaraju prof- ka javnih preduze}a i udru`ewa gra|ana aktivno je u~estvovalo
u akciji.
u narednih tri do {est meseci. – I ove godine uspe{no smo realizovali akciju Veliko
Potom je predsednik op{tine spremawe Srbije. Na sedam lokacija oko 600 volontera skupqa-
Vlasotince budu}im mladim lo je otpad. Neophodno je da svi shvatimo zna~aj za{tite
`ivotne sredine, da zajedno brinemo o planeti. Posebno je
zna~ajno to {to kod najmla|e populacije ovakvim i sli~nim
akcijama razvijamo svest o za{titi `ivotne sredine – istakao
je Marinko \or|evi}, koordinator akcije na podru~ju na{e
op{tine.
Kako smo saznali, u akciji je prikupqena 291 vre}a raznog
otpada i pet metara kubnih krupnog otpada. Otpad je po
zavr{etku akcije deponovan do regionalne deponije u
@eqkovcu.
V.M.
p~elarima uru~io vau~ere o dobijen-
im sredstvima.
– Moj motiv, a verujem i motiv
ostalih u~esnika koji su se prijavili
za za ovaj projekat je taj {to ovaj posao,
uz adekvatan i predan rad, mo`e da
je donese zaradu i obezbedi materijal-
nu sigurnost. I ovaj projekat
omogu}ava da se potencijali koje
poseduje na{a op{tina iskoriste, da
se stave u funkciju, tako }e se na jo{
jedan na~in dati doprinos ekonom-
skom boqitku svih gra|ana – rekao je
Milo{ Stankovi}, jedan od budu}ih
mladih p~elara.
V.Miltenovi}
maj-jun 2012. godine CRNA TRAVA
FORMIRANA NOVA VLAST
DOMINACIJA DSS- A
U CRNOJ TRAVI
Crnotravci su na majskim izborima
glasali na 12 bira~kih mesta, svoje
pravo da biraju i budu birani iskoristi-
la su 1692 gra|ana ili 65 odsto. Na
lokalnim izborima najve}i broj glasova
dobila je lista Demokratske stranke
Srbije 67,68% i osvojila 14 odborni~kih
mandata, slede Srpska napredna stranka
sa 11,10 odsto i tri odborni~ka mandata
i Socijalisti~ka partija Srbije sa
9,01% i dva odborni~ka mandata. Na kon-
stitutivnoj sednici Skup{tine
op{tine, koja je odr`ana 28. maja za
predsednika op{tine izabran je
Slavoqub Blagojevi} (DSS), za wegovog
zamenika Sveta To{i} (DSS), za
predsednika Skup{tine op{tine
izabran je Joca Miti} (DSS), a za
zamenika predsednika Skup{tine
izabran je Aleksandar Gligorijevi}
(SNS). Za sekretara op{tine izabrana
je Larisa Dinki}, dosada{wi sekretar
U CRKVI „SVETI PANTELEJMON“ U BRODU POSLE VI[E OD POLA VEKA ODR@ANA SVETA LITURGIJA
GRUPNO KR[TEWE CRNOTRAVACA
U crkvi „Sveti Pantelejmon“ u
crnotravskom selu Brod 17. juna
uprili~eno je grupno kr{tewe
Crnotravaca. Ideja i inicijativa za
grupno kr{tewe potekla je od
verou~iteqa @arka Kosti}a. U animi-
rawu Crnotravaca veliki doprinos dale
su i profesorke Dragana Petrovi} i
Skup{tine. Formirano je i sedmo~lano
Op{tinsko ve}e.
Prva sednica Skup{tine op{tine
odr`ana je 14. juna, na ovoj sednici
najpre je usvojen Statut op{tine Crna
Trava, potom zavr{ni ra~un op{tine za
prethodnu godinu. U svom daqem radu
Skup{tina je donela odluku o formi-
rawu svojih radnih tela – saveta i
komisija. Na prvoj sednici Skup{tina je
imenovala vr{ioce du`nosti direktora
javnih preduze}a i ustanova, za v.d.
direktora JKP „Vilin lug“ imenovana je
Larisa Dinki}, Fonda za gra|evinsko
zemqi{te i puteva imenovan je Aca
Stojanovi}, a za v.d. direktora bib-
lioteke „Sestre Stojanovi}“ izabran je
Vasilije \or|evi}. Kako smo saznali,
sva imenovana lica su izabrana kao
prelazna re{ewa, bez ikakve nov~ane
naknade, a sve u ciqu racionalizacije i
u{tede.
Aleksandra Jovi}. Sa realizacijom ove
akcije krenulo se jo{ februara i marta
meseca.
Obred grupnog kr{tewa obavio je
arhijerejski namesnik vlasotina~ke
crkve o. Zoran Stojanovi}.
Ovom prilikom, posle vi{e od pola
veka, u crkvi su kr{tene 82 osobe i
Stranu pripremila:
Vesna Miltenovi}
CRNA TRAVA
USKORO REKONSTRUKCIJA
ZGRADE OP[TINE
Lokalna samouprava op{tine Crna
Trava u narednom periodu realizova}e
projekat „Rekonstrukcija zgrade
op{tinske uprave“. Za realizaciju ovog
projekta sredstva su obezbe|ena iz
Programa evropskog partnerstva sa
op{tinama – PROGRES i sopstvenog
u~e{}a lokalne samouprave.
– Za realizaciju ovog projekta u toku
je postupak javne nabavke, tender je
raspisan 13. juna, a otvarawe tenderske
dokumentacije i izbor najpovoqnijeg
ponu|a~a vr{i}e se 13. jula. Za sada pos-
toji veliko interesovawe za preuzimawe
konkursne dokumentacije. Projektom
rekonstrukcije op{tinske zgrade plani-
rana je zamena krovnog pokriva~a zgrade,
me|uspratne konstrukcije, ma{inske
instalacije, kotlarnica i elektroinsta-
lacije Ovim projektom planirano je i
formirawe Op{tinskog uslu`nog cen-
tara – rekao je Vatroslav Slavkovi},
O^ISTIMO CRNU TRAVU
Tradicionalno, i me{tani Crne Trave su se ukqu~ili u akciju „Veliko spremawe
Srbije“. Na nekoliko lokacija preko stotinu volontera je u~estvovalo u ovoj akciji.
U akciji „O~istimo Crnu Travu“ i ove godine predwa~ili su u~enici Osnovne {kole
„Aleksandar Stojanovi}“, sredwo{kolci, radnici JKP “Vilin lug“ i predstavnici
mesnih zajednica.
slu`ena Sveta liturgija. U crkvi „Sv.
Pantelejmon“ posledwe kr{tewe bilo je
2008. godine, ali grupnog kr{tewa do sada
nije bilo.
Grupnom kr{tewu pristupili su svi
osnovci, mnogobrojni sredwo{kolci,
~lanovi kolektiva sredwe i osnovne
5
grant menaxer programa PROGRES.
Zgrada op{tinske uprave ra|ena je 50-
tih godina i od tada nije bilo ve}ih rado-
va na woj.
– Mislim da je neophodna rekonstruk-
cija zgrade, najpre zbog stawa zgrade u
kome se trenutno nalazi, jer je gra|ena
pre vi{e od 70 godina, i od tog perioda
nisu ra|ene ozbiqnije rekonstrukcije.
Samim tim ugro`ena je i bezbednost rad-
nika koji ovde rade, ali i bezbednost
gra|ana koji nekim poslom dolaze u
zgradu – istakao je Vatroslav Slavkovi}.
Kako smo saznali, u periodu rekon-
strukcije zgrade sve slu`be op{tinske
uprave bi}e preseqene na adekvatne
lokacije, a gra|ani }e o tome biti blagov-
remeno obave{teni.
Radovi na ovom projektu treba da krenu
po~etkom avgusta, a planirano je da budu
zavr{eni za dva meseca.
{kole, kao i mnogobrojni Crnotravci.
Pored Crnotravaca, priliku da budu
kr{teni iskoristilo je i nekoliko
Vlasotin~ana.
Tog 17.juna, posle du`eg perioda,
porta crkve "Sv. Pantelejmon" bila je
ispuwena rado{}u, de~jom grajom i nadom
za duhovni preporod ovog kraja.
Nadamo se da }e budu}a kr{tewa pored
crkve u Brodu, biti obavqana i u crkvi u
Crnoj Travi, jer su u toku radovi na
ure|ewu ove crkve.
6 D R U [ T V O maj-jun 2012. godine

PROJEKAT„SERVIS – POMO] U KU]I“ NA POLOVINI REALIZACIJE IZ VLASOTINA^KOG DOMA ZDRAVQA

VE]INA GRA\ANA VE]

POMO] ZA STARE I UDAQENE KORISNIKE IMA
u ku}i za stanovnike ruralnih oblasti u
IZABRANOG LEKARA
Povodom realizacije projekta „Servis – pomo}
op{tinama Vlasotince i Crna Trava“ 13. juna
odr`ana je konferencija za novinare na kojoj su
prezentovane aktivnosti sprovedene negde do
polovine realizacije projekta.
Koordinator projekta @eqko Plav{i},
istakao je tom prilikom da se projekat odnosi na
pru`awe usluga i pomo} starim i bolesnim lici-
ma u ruralnim delovima ove dve op{tine a
istovremeno se omogu}ava posao
gerontodoma}icama, me|u kojima su nezaposlena
lica i interno raseqena lica sa Kosova i
Metohije. Ovo je va`no kako bi interno raseqen-
im licima, koja nemaju mogu}nost za povratak,
bilo omogu}eno odr`ivo ostajawe u ovoj sredini.
Projekt traje dvanaest meseci i sada je negde na
polovini realizacije. Sve nabavke za realizaciju
projekta su zavr{ene, nabavqeno je vozilo
potrebno za obilazak te{ko dostupnih korisnika
i ostala oprema. Istog dana zavr{ena je i sed-
modnevna obuka za dvadeset gerontodoma}ica.
Obuka je obavqena po akreditovanom programu
Ministarstva rada i socijalne politike i u
skladu je sa zakonskim obavezama lokalne
samouprave i Centra za socijalni rad.
Vlasotince posledwih godina sistematski radi
na reformi socijalne za{tite. Do sada je
obezbe|eno oko 500.000 evra za socijalne pro-
grame koji se odnose na najugro`eniju populaciju
u Vlasotincu - istakao je @eqko Plav{i}.
Po uspehu reformskih procesa u oblasti soci-
jalne za{tite na{a op{tina je me|u prvima u
Srbiji. Aktivnosti Centra za socijalni rad
lokalna samouprava podr`ava finansijski,
institucionalno i zakonski. Rezultati ovog pro-
jekta su besprekorni iako se nalazimo na sredini
wegove realizacije – istakao je predsednik
op{tine Neboj{a Stojanovi}.
Po wegovim re~ima ovaj projekat razlikuje se
od ostalih servisa pomo}i u ku}i, po
osposobqavawu institucija lokalne samouprave
i edukaciji zaposlenih i za projekte koji }e se tek
realizovati.
Kandidaturom za ~lanstvo u EU otvoren nam je
put za preko ~etrdeset predpristupnih fondova.
Tu }e naravno imati prednost siroma{ne i
op{tine koje su ve} uspe{no realizovale druge
projekte iz ove oblasti. Mi }emo, kao odgovorna
lokalna samouprava, pru`iti maksimalne napore
da podr`imo i pomognemo sve aktivnosti koje se
ti~u poboq{awa socijalnog stawa svakog
gra|anina - dodao je predsednik Neboj{a
Stojanovi}.
Kroz razli~ite projekte do sada smo
anga`ovali 42 gerontodoma}ice, koje su u
razli~itim periodima obi{le oko 500
doma}instava. Rad po {est gerontoma}ica
omogu}ile su op{tine Vlasotince i Crna Trava
dok su preostale anga`ovane kroz razli~ite pro-
jekte. Ovo je prvi projekat koji Vlasotince
sprovodi sa delegacijom EU. Dobra realizcija
ovog programa otvara nam lak{i put za sredstva
iz drugih predpristupnih fondova – istakao je
Mom~ilo Igwatovi}, direktor Centra za soci-
jalni rad.
Vrednost projekta je 85 hiqada evra, od ~ega }e
EU u~estovati sa 74 hiqade evra a preostala sred-
stva obezbedi}e lokalna samouprava. Na projektu
je anga`ovano ~etiri gerontodoma}ice, me}u
kojima su tri interno raseqena lica. Trenutno
ove usluge koriste 43 porodice ali taj broj mo`e
da se promeni promenom stawa na terenu.
S. Stankovi}
Gra|ani Srbije, pa samim tim i
gra|ani Vlasotinca, koji do 3.
juna nisu izabrali svog lekara
ne}e mo}i da overe zdravstvene
kwi`ice. Svi gra|ani su du`ni
da izaberu lekara iz op{te
prakse, stomatologa, ginekologa
ili pedijatra.
– Ukoliko osiguranici ne
izaberu svog lekara do zakonski
propisanog roka i ne overe
zdravstvenu kwi`icu mogu da
dobiju samo hitnu medicinsku
pomo} na teret obaveznog
zdravstvenog osigurawa, ali ne i
„potpunu“ zdravstvenu uslugu.
Oni }e morati sami da snose
tro{kove pru`enih zdravstvenih
usluga. Tako }e za pregled kod
lekara op{te prakse pacijenti
morati da izdvoje 350 dinara, a za specijalisti~ki pregled 450
dinara. I posle ovog perioda, osiguranici koji nemaju izabranog
lekara mogu u trenutku dolaska u Dom zdravqa da izaberu lekara i u
tom slu~aju ne}e platiti pregled. Lekar se bira na jednu godinu.
Pacijent ima prava da promeni lekara a zdravstvena ustanova je
obavezna da mu to omogu}i – istakla je Milena Stankovi} Mitrovi},
direktor vlasotina~kog Doma zdravqa.
Na podru~ju vlasotina~ke op{tine, za izabranog lekara se izjas-
nilo oko 25.000 gra|ana ili oko 85%. Ciq izabranog lekara je
pru`awe boqe i efikasnije zdravstvene za{tite. U skladu sa
propisanim standardima jedan lekar bi trebalo da opslu`uje od 1000
do 1200 pacijenata na podru~ju op{tine. Budu}i da je u okviru vla-
sotina~kog Doma zdravqa i Dom zdravqa u Crnoj Travi, saznali smo
da je do sada 40% Crnotravaca izabralo svog lekara.
V. Miltenovi}

PREDSEDNIK OP[TINE
NEBOJ[A STOJANOVI] PRIMIO
DAVAOCE KRVI

NAJHUMANIJI QUDI
ZASLU@UJU PO[TOVAWE
OBELE@EN 14. JUN SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI Povodom Svetskog dana Lokalna samouprava je tu da vam

NAGRADE ZA PLEMENITE I AKTIVNE

davalaca krvi predsednik pomogne koliko je to mogu}e
op{tine Vlasotince Neboj{a pored toga u narednom periodu
Stojanovi} primio je delegaciju planiramo da posebnu pa`wu
Crvenog krsta Vlasotinca i posvetimo studentima,
Dru{tva dobrovoqnih davalaca porodiqama, bolesnima i
Svetski dan dobrovoqnih davalaca krvi 14. jun Vlasotinca povequ kao svoje najve}e priznawe. krvi, koje deluje u okviru ove na{im najsiroma{nijim
ove godine obele`en je po deseti put, i to pod Ovo priznawe dodequje se za vi{egodi{wu i organizacije. sugra|anima – istakao je
sloganom „Svaki davalac krvi je heroj“. stalnu aktivnost i postignute rezultate u svim Predsednik Neboj{a predsednik Neboj{a
Za vlasotina~ke heroje Crveni krst oblastima delovawa Crvenog krsta, za ja~awe Stojanovi} je tom prilikom Stojanovi}.
Vlasotinca je uz podr{ku lokalne samouprave uloge ove organizacije, unapre|ewe metoda i istakao da razgovorom sa Sekretar Crvenog krsta
priredio sve~anost na kojoj su podeqena priznawa sadr`aja wenog rada. davaocima krvi `eli da se upoz- ^aslav Koci} tom prilikom
davaocima krvi za pet, deset, dvadeset i 35 davawa Crveni krst Srbije ovog puta dodelio je i priz- na sa wihovim aktivnostima, upoznao je predsednika sa
krvi. nawe Srebrni znak, za vi{egodi{wi dobrovoqni planovima, problemima. aktivnostima ove organizacije
–Radom na {irewu ideje davala{tva mi rad na ostvarivawu ciqeva i programskih zadataka – Dana{wa proslava, razgov- sa posebnim akcentom na razvoj
motivi{emo na{e sugra|ane da se odazovu pozivu Crvenog krsta. Priznawe je dobilo osmoro or sa vama i podr{ka va{em dobrovoqnog davala{tva krvi.
za davawe krvi, jer je ovo aktivnost od op{teg aktivista ove organizacije. Srebrni znak dobili radu samo su deo pa`we koju vi Tom prilikom iznet je i plan
nacionalnog interesa. Op{tina Vlasotince i su: Qubinka Mitrovi}, Petar Val~i}, Jasmina kao najplemenitiji i najhumani- da predstavnici lokalne
daqe se visoko kotira u davawu krvi – istakao je Todorovi}, Stojan Miti}, Bojana Dimitrijevi}, ji deo dru{tva zaslu`ujete. samouprave, Centra za socijalni
^aslav Koci}, sekretar organizacije. Srbijanka Pani}, Mirjana I{qamovi} i Biqana rad i Crvenog
Kroz akcije su pre ~etri godine prikupqene 534 Cvetkovi}. krsta obi|u
boce, dok je pro{le godine prikupqeno 742 boce I ove godine Crveni krst najsiroma{nije
krvi, {to je 2,23% u odnosu na broj stanovnika. je raspisao tradicionalni `iteqe na{e
Tokom 2011. godine organizovano je {est akcija sa likovni i literarni op{tine i
Zavodom za transfuziju krvi u Ni{u i jedna sa konkurs na temu „Krv `ivot p o m o g n u
Slu`bom sa transfuziju krvi u Leskovcu. zna~i“. Svoj rad pro~itala porodicama koje
Ovogodi{wi dobitnici priznawa do sada su dali je u~enica O[ „8. Oktobar“ su na ivici egzis-
oko 2.000 boca krvi – istakao je Petar Val~i}, Ivana Popovi}, pokazuju}i tencije. Crveni
predsednik Dru{tva dobrovoqnih davalaca krvi, da polako stasava nova gen- krst Vlasotinca
koje deluje u sastavu Crvenog krsta. eracija mladih koja shvata ve} o~ekuje 500
On se tom prilikom posebno zahvalio veterani- zna~aj dobrovoqnog paketa sa hranom
ma u davala{tvu i zamolio ih da svoj rad nadaqe davala{tva krvi. i sredstvima za
usmere na promovisawu davala{tva krvi. Sve~anosti su prisustvo- li~nu higijenu,
Za pet davawa krvi nagra|eno je 37 lica, za deset vali: predsednik op{tine koji }e biti pode-
davawa priznawa je dobilo 29 lica, nagrade za Vlasotince Neboj{a q e n i
dvadeset davawa dobilo 17 na{ih sugra|ana, dok je Stojanovi}, lekari iz najugro`enijim
dvanaest davalaca nagra|eno za 35 davawa krvi. Zavoda za transfuziju krvi porodicama u
Plaketu najhumanije sredine dobila je Direkcija iz Ni{a i predstavnici brdsko-planin-
za urbanizam i izgradwu Vlasotinca. Crvenog krsta iz Crne skom delu
Crveni krst Srbije ove godine dodelio je Trave. op{tine.
Verici Jevti}, predsednici Crvenog krsta S. Stankovi} S. Stankovi}
maj-jun 2012. godine
O
O b
b r
r a
a z
z o
o v
v a
a w
w e
e
7

ZAVR[NI ISPIT ZA OSMAKE

TEHNI^KA [KOLA [KOLSKU GODINU ZAVR[ILA
IZLO@BOM U^ENI^KIH RADOVA I PROMOCIJOM
ZANIMAWA KOJE NUDI

ZNAWE
U~enici osmog razreda su ove godine 18. i 19. juna polagali zavr{ne ispite iz srpskog
i matematike. Prvog dana |aci su polagali test iz srpskog jezika dok je 19. jun bio odre|en
za polagawe testa iz matematike.
Ove godine novinu je predstavqao broj poznatih zadataka. Ispit se sastojao od 25 pro-
cenata poznatih zadataka, koji su se nalazili u zbirkama, 25 procenata delimi~no poznatih
zadataka, koji su se nalazile u zbirkama ali sa izmewenim brojkama dok je polovina zadata-

JE PONOVO NA CENI
ka bila iz gradiva ali se nije na{la u zbirkama za pripremu zavr{nog ispita.
U O[ „Sini{a Jani}“ zavr{ni ispit polagalo je 110 u~enika dok je u O[ „8. Oktobar“ ovaj
ispit polagao 121 u~enik. Ve} naredne godine svr{eni osnovci }e pored srpskog i matem-
atike polagati i kombinovani test iz istorije, geografije, fizike i hemije. Bodovawe za
upis u sredwe {kole vr{i}e se sabirawem bodova iz op{teg uspeha i rezultata sa
zavr{nog testa.
S.S.
„Korak u budu}nost – {kola sa tradicijom“
naziv je ovogodi{we izlo`be |a~kih radova
koje je Tehni~ka {kola priredila u Galeriji
Kulturnog centra povodom zavr{etka ove
{kolske godine i promocije zanimawa koja }e
ova {kola ponuditi svr{enim osnovcima.
U~enici svih zanimawa predstavili su
svoje oblasti rada i mogu}nost da nastave
svoje {kolovawe na brojnim ustanovama
visokog obrazovawa kao i mogu}nost da
obezbede sebi posao.
Pored u~eni~kih radova izlo`ene su
fotografije sa raznih takmi~ewa i poseta
sajmovima koje su posetili tokom ovog
prole}a. Program je zavr{en modnom revijom
koju su osmislile profesorke i u~enice tek-
stilne struke. One su izradile i prikazane
modele.
– Razvoj Tehni~ke {kole u Vlasotincu je
rezultat ostvarewa decenijskog nastojawa
uglednih profesora da se u sredwe obrazo-
vawe implementiraju savremeni standardi i
metode. Na{a {kola ima velike ambicije i
zna~ajne potencijale. Svojim nastavnim pro-
gramima pokriva {iroku lepezu zanimawa, od
gra|evine i ekonomije do ma{instva i tek-
O[ „8. OKTOBAR“
stilstva – istakla je direktorka {kole
Biqana Pej~i}.
Po wenim re~ima prilikom definisawa i
organizovawa obrazovnih profila, nastavnih
i vannastavnih aktivnosti pre svega se vodi
ra~una o potrebama i interesovawima
u~enika.
Kvalitetno obrazovawe i osposobqavawe
za rad u struci su dugoro~na orijentacija
na{e {kole. Unapre|ewe kvaliteta nastave
rezultat je na{e `eqe da iza|emo u susret
zahtevima tr`i{ta i time obezbedimo na{im
u~enicima prohodnost na fakultete i ravno-
pravno u~e{}e na svetskom tr`i{tu znawa.
Na{ ciq je i da obrazujemo i osposobimo
kadrove koji }e imati zavidan stepen znawa
{to }e im omogu}iti da budu konkurentni na
tr`i{tu rada i sa kojim bi mogli da se ukqu~e
u savremene tokove poslovawa. To ne
iskqu~uje nastojawa da o~uvamo i negujemo u
svom radu dobre tekovine na{eg tradi-
cionalnog obrazovnog sistema. Mera u kojoj
uspemo da ova dva zahteva uskladimo i
izgradimo modernu {kolu, bi}e mera na{eg
uspeha i licenca {kole za budu}nost - dodala
je direktorka Biqana Pej~i}.
S. Stankovi}

REKONSTRUKCIJA KOTLARNICE DO
PO^ETKA NAREDNE [KOLSKE GODINE
Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa i Fond za za{titu
`ivotne sredine odobrili su Osnovnoj {koli „8. Oktobar“ Projekat rekonstrukcije kotlar-
nice, odnosno ma{inske instalacije.
Vrednost projekta je 3.021.900 dinara tako da }e iz buxeta Republike biti izdvojeno
2.665.315 dinara dok }e preostala sredstva obezbediti lokalna samouprava.
Naime, sistem grejawa na ~vrsto gorivo u ovoj {koli je dotrajao jer je izgra|en pre 30 god-
ina. Zbog toga ~esto dolazi do prekida grejawa. Dotrajale instalacije predstavqaju opasnost
za bezbednost dece i uposlenih.
Rekonstrukcijom kotlarnice ukloni}e se opasnost po bezbednost i zdravqe dece i
uposlenih, bi}e izbegnuti ~esti prekidi grejawa i stalne popravke. Istovremeno }e se
omogu}iti u{teda goriva za 20 procenata. Pored toga rekonstrukcijom kotlarnice stvori}e se
uslovi za pro{irewe kapaciteta mre`e kada se realizuje planirana nadgradwa {kole -
isti~e direktor {kole @ivorad \oni}.
Radovi na rekonstrukciji kotlarnice po~e}e 1. jula a o~ekuje se da oni budu zavr{eni do
po~etka naredne {kolske godine.
Pored ovog, {kola „8. Oktobar“ je kod Ministarstva prosvete i NIP-a konkurisala sa pro-
jektom koji se odnosi na nadgradwu i rekonstrukciju {kole. Drugi projekat odnosi se na real-
izaciju druge faze zamene fasadne stolarije koja }e se obaviti na zgradi u kojoj se odvija
razredna nastava.
S.S.

DOBRO^INSTVO I PLEMENITOST
QIQANE I SINI[E PAVI]A
DONACIJE
VLASOTINA^KIM [KOLAMA
Poznati scenaristi~ki par Sini{a i
Qiqana Pavi} nedavno su
vlasotina~kim {kolama poklonili
600.000 dinara i time jo{ jednom pokaza-
li svoju privr`enost Vlasotincu i
brigu za mlade ovog kraja.
Po 200.000 dinara dobile su osnovne
{kole „Sini{a Jani}“ i „8. Oktobar“.
Isti iznos dobila je i Gimnazija
„Stevan Jakovqevi}“.
Po re~ima direktora {kole „8.
Oktobar“ @ivorada \oni}a ova sredst-
va iskoristi}e se za realizaciju mini
projekta, nabavku opreme i otvarawe
razglasne stanice.
Veoma smo zahvalni porodici Pavi}
jer su nam poklonili sredstva koja pred-
stavqaju najve}u donaciju u posledwih
deset godina. Zahvaquju}i plemenitosti
ovih divnih qudi, a na radost na{ih
|aka, {kola }e najzad dobiti razglasnu
stanicu. Ve} pripremamo programsku
{emu po kojoj }e ona raditi od septem-
bra meseca – isti~e direktor @ivorad
\oni}.
Po re~ima @ivana [u{uli}a, direk-
tora Gimnazije i ova {kola }e sredstva
iz donacije iskoristiti za otvarawe
razglasne stanice kako bi u~enici upot-
punili i unapredili svoje vannastavne
aktivnosti.
Svoju donaciju {kola „Sini{a
Jani}“ usmeri}e na kupovinu jo{ jedne
interaktivne table i name{taja i
opreme za kabinete fizike.
Prijatno smo iznena|eni donacijom
qudi koji Vlasotince nose u svom srcu,
koji su veliki prijateqi na{e varo{i,
koji ovde ~esto i rado borave i koji
veoma mnogo ~ine na wegovoj promociji
– ka`e Goran Miti}, direktor {kole
„Sini{a Jani}". S.S.
PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“
AKTIVNOSTI U NIZU
Na osnovu godi{weg Programa rada
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“
je krajem ove radne godine organizovala
izlet za pred{kolce. Savet roditeqa
ovog puta odlu~io se za putovawe do
Jagodine, koje je zbog velikog broja dece
realizovano tokom tri dana.
Pored vaspita~a o deci su brinule med-
icinske sestre i lekar pedijatar.
Po re~ima direktorke vrti}a Sne`ane
Filipovi} izleti su protekli u izuzetno
lepoj atmosferi, deca su zadovoqna,
posebno su odu{evqena zoolo{kim vrtom
tako da je izlet pored rekreativnog imao
i edukativni karakter.
U ovoj ustanovi nastavqa se sa
stru~nim usavr{avawem vaspita~a i
ostalih radnika.
Nedavno su u Leskovcu organizovani
mini stru~ni susreti vaspita~a na kojima
su prikazane najboqe prezentacije sa
republi~kih susreta koji su marta meseca
odr`ani u Kladovu. Po~etkom juna meseca
vlasotina~ki vaspita~i su u~estvovali
na „Istra`iva~kim danima vaspita~a“
koji su se odr`ali u Beogradu. Tema skupa
bila je „U susret standardima kvaliteta
rada u pred{kolskim ustanovama“.
Ciq ovih susreta je da se u~esnici
skupa upoznaju sa novinama u radu
pred{kolskih ustanova jer je to najboqi
na~in da se prate novi trendovi u ovoj
oblasti. U~esnicima susreta izneti su
primeri dobre prakse.
U PU „Milka Dimani}“ ve} se uveliko
obavqaju pripreme za organizovawe
~etvrte Vlasotina~ke kreativne radion-
ice, koja }e se realizovati od 25. do 29.
juna i na kojoj }e u~estvovati predstavni-
ci vrti}a iz petnaestak gradova Srbije.
S.S.
8 O b r a z o v a w e maj-jun 2012. godine

OBELE@ E N S V E T S K I D AN DET ET A

PLES
NA TRGOVIMA
Ove godine Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ prvi put je
ukqu~ena u projekat „Rastimo uz ples“, koji je organizovan 1. juna
povodom Svetskog dana deteta. Toga dana ta~no u 17 ~asova pred{kolci iz
dvadesetak gradova u Srbiji, Crnoj Gori i BiH iza{la su sa svojim vaspi-
ta~ima na trgove i uz iste pokrete, muziku i ples pozdravili dolazak
prole}a.
U Vlasotincu je sa svojim vaspita~ima plesalo 325 pred{kolaca.
Svaka grupa je imala svoju boju, deca su bila obu~ena u raznobojne majice
sa logom vrti}a.
Wih su na trgu pozdravili i velikim aplauzom podr`ali vaspita~i,
roditeqi i brojni gra|ani koji su na kraju programa zaplesali sa razi-
granim mali{anima.
Ovu manifestaciju organizovala je De~ja plesna asocijacija iz
Beograda. U isto vreme plesala su deca iz Smedereva, Kovina, Subotice,
Be~eja, Zemuna, Obrenovca, Vladimiraca, Novih Banovaca, Ariqa,
Prokupqa, Vlasotinca, Lebana, Ivawice, [ida, Velikog Gradi{ta,
Bjelog Poqa, Bara, Br~kog, Gora`da.
S. Stankovi}

ODR@ANA 17. SREBRNA SIRENA ZAVR[NI KONCERT U^ENIKA

„SREBRNA SIRENA“ MUZI^KE [KOLE „STANISLAV BINI^KI“
Profesori i u~enici Odeqewa muzi~ke {kole „Stanislav Bini~ki“ u Vlasotincu
i ove godine su pripremili koncert povodom zavr{etka {kolske godine.

[IRI SVOJE GRANICE
Sedamnaesti festival de~jih pesama
„Srebrna sirena 2012“ Osnovna {kola
„8. Oktobar“ organizovala je 1. juna u
sali bioskopa.
Na ovoj muzi~koj manifestaciji
u~estvovali su u~enici dve osnovne
{kole iz Ni{a, ~etiri {kole iz
Leskovca, osnovci iz Guberevca,
Manojlovca, Bogojevca, Grdelice,
Brestovca, [i{ave i Vlasotinca.
U po~etku zami{qena kao {kolsko
muzi~ko takmi~ewe „Srebrna sirena“ je
tokom godina svoga trajawa prerasla u
festival okru`nog karaktera da bi ove
godine okupila i u~enike iz Ni{a.
Sude}i po anga`ovawu i ambicijama
organizatora ve} narednih godina mogu
se o~ekivati i u~enici iz drugih gradova
Srbije.
Sveukupni pobednik festivala je
Aleksandar Nikoli}, u~enik O[
„Sreten Mladenovi}“ iz Ni{a, koji je
Tridesetak u~enika ove {kole 13. juna predstavilo se publici kompozicijama
najpoznatijih svetskih kompozitora. Ve} 17. juna najboqi u~enici muzi~ke {kole
nastupali su na Leskova~kim danima muzike.
Ina~e, odeqewe u Vlasotincu trenutno ima 75 polaznika na odsecima za klavir,
violinu, harmoniku, flautu i klarinet. Prijemni ispit za narednu {kolsku godinu
simpatije publike i `irija osvojio pes-
polo`ilo je 26 dece. Za upis u avgustu mesecu ostala su jo{ dva slobodna mesta za
mom „Malo sam ostario“. On je istovre- klarinet i flautu.
meno bio najuspe{niji takmi~ar u kate- Ve} ~etiri godine u Vlasotincu profesori muzi~ke {kole rade i sa decom u
goriji starijih osnovaca. Drugo mesto u pripremnom razredu. Ove godine muzi~ko zabavi{te poha|alo je petnaest mali{ana.
ovoj kategoriji pripalo je Emiliji Neki od biv{ih u~enika ove {kole ve} studiraju na muzi~kim akademijama u
Stankovi} iz Leskovca a tre}e Loli Ukrajini, Ni{u i Zve~anu.
Stankovi} iz Bogojevca. Iako su rezultati vrednog rada profesora ove {kole vidqivi po ~estim nastupi-
Me|u mla|im osnovcima prvo mesto ma wihovih u~enika i brojnim nagradama na takmi~ewima, ~ak i me|unarodnim, oni se
osvojila je Mina Arizanovi} iz i daqe suo~avaju sa problemom nedostatka prostora i muzi~kih instrumenata.
Leskovca, drugo mesto pripalo je Sawi
Mihajlovi}, Lari Kosti} –
Milutinovi} i Vasiliji Jovi}, tako|e
iz Leskovca, dok je tre}e mesto zauzela
Tijana Milenovi} iz O[ „8. Oktobar“ u
Vlasotincu.
U kategoriji autorskih pesama prvo
mesto `iri je dodelio Aleksandri
Miti} i Jovani Miti} dok je drugo
mesto zauzela Katarina Bogdanovi},
u~enica {kole doma}ina festivala.
S. Stankovi}

TEHNI^KA [KOLA

U^ENI^KE KOMPANIJE
I DAQE USPE[NE
^lanovi dve u~eni~ke kompanije iz
Tehni~ke {kole u Vlasotincu „Xin~e“ i „Old
Timer Company“ od 23. do 25. maja u~estvovali su
na nacionalnom takmi~ewu najboqih
u~eni~kih kompanija, koje je od 23. do 25. maja
odr`ano u Beogradu. Oni su se tom prilikom
takmi~ili sa jo{ devetnaest u~eni~kih kom-
panija iz cele Srbije.
U~enici su se predstavili sa svojim
proizvodima i uslugama na {tandovima u
tr`nom centru Delta Sitija. Drugog dana
takmi~ewa usledile su i scenske prezentaci-
je.
Organizacija Dostignu}a mladih u Srbiji
edukuje i inspiri{e mlade qude da uva`avaju
vrednost slobodnog preduzetni{tva i da
razumeju biznis u privredi, sa ciqem da se
u~enicima pomogne u sticawu preduzetni~kih
znawa i ve{tina.
Ina~e, preko nema~ke fondacije obezb|en
je deo sredstava za nastavak saradwe sa
{kolama u ovoj zemqi. Saradwa }e se nas-
taviti u oktobru mesecu, odmah nakon
po~etka nove {kolske godine.
U~enici Tehni~ke {kole postigli su ove
godine i uspeh na sportskim takmi~ewima. Na
republi~kom takmi~ewu u Sremskoj
Mitrovici Petar Ran|elovi} osvojio je
~etvrto mesto u trci na 400 metara dok je
Natalija Pqaski} zauzela sedmo mesto u
bacawu kugle.
S.S.
maj-jun 2012. godine
K U L T U R A
9
NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“
OBELE@AVA STO GODINA POSTOJAWA REZAWEM SLAVSKOG KOLA^A POD KRST

JUBILEJ VLASOTIN^ANI OBELE@ILI

GRADSKU SLAVU
DOSTOJAN PO[TOVAWA U organizaciji Kulturnog centra, a uz pokroviteqstvo lokalne samouprave, mnogob-
rojni Vlasotin~ani, uprkos ki{i, 22. maja proslavili su gradsku slavu „Prenos mo{tiju
U Galeriji Kulturnog centra, Narodna biblioteka „Desanka Maksimovi}“ Svetog oca Nikolaja“.
16. maja je po~ela sa proslavom stogodi{wice svog postojawa. Obra}aju}i se Tradicionalno, na platou kod Krsta, rezawe slavskog kola~a obavili su sve{tenici
prisutnima, Srba Taki}, direktor biblioteke podsetio je da je Vlasotince jo{ vlasotina~ke crkve i Sla|an Tasi}, direktor Kulturnog centra, u ime doma}ina slave.
1843. godine imalo svoje prenumirante, tj. pretplatnike jo{ u vreme kada je
Vlasotince bilo turski vilajet, ali se srpsko slovo i srpska misao po{tovala.
Petar Spiri} koji je u Vlasotincu u~iteqevao, sa jo{ nekoliko entuzijasta,
1912. godine osnovao je biblioteku. Zato je na{a obaveza da budemo dostojni
nastavqa~i na{ih predaka i svojim radom damo daqi doprinos razvoju bib-
liotekarstva.
Vesna Stevanovi}, pomo}nik direktora Narodne biblioteke Srbije, ~esti-
taju}i jubilej, podsetila je da vlasotina~ka biblioteka ima dobru saradwu sa
Narodnom bibliotekom.
– Vlasotina~ka biblioteka, sa jo{ 150 biblioteka u Srbiji, gradi sistem
centralnog kataloga gde se nalazi 2,5 miliona bibliografskih zapisa a cen-
tralni katalog je osnov za ukqu~ivawe u evropski svetski katalog. Iako smo u
vremenu kada dolazi do brze smene komunikacione tehnologije nesumwivo je da
tekstualna gra|a ne}e izgubiti smisao. Da bismo se izborili sa savremenom
tehnologijom moramo zajedno tra`iti re{ewa – istakla je Vesna Stevanovi}.
Direktor Srba Taki} uru~io je zahvalnice najaktivnijim ~itaocima najm-
la|oj Veri Stamenkovi}, najstarijoj Srbijanki Pani}, a me|u omladinom
najaktivniji je bio Milan Gar~i}. Zahvalnice su dodeqene i pojedincima i
ustanovama u obnovi kwi`nog fonda i obnovi rada biblioteke.
Ovom prilikom, prisutni su mogli da u`ivaju u izlo`bi grafika akademskog
slikara Miodraga Nagornog ina~e Vlasotin~anina, koji je ove grafike
darovao Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimovi}“.
Mr Luka Krsti} podsetio je sve prisutne da je Miodrag Nagorni jo{ davne
1967. godine na bijenalu u Parizu osvojio prvo mesto i progla{en za najboqeg
mladog slikara.

PROMOVISANA KWIGA

„KAZUJ KR^MO XERIMO“

Kulturni centar Vlasotinca je ~etvrtog
maja u Galeriji na Ne{i}evom keju priredio
kwi`evno ve~e na kome je promovisana kwiga
„Kazuj kr~mo xerimo“, autora prof. dr
Dragoquba B. \or|evi}a. O kwizi su pored
autora te ve~eri govorili prof. dr \ura
Stevanovi} i prof. dr \okica Jovanovi}.
Ina~e, za ovu kwigu autor je dobio nagradu
„Desimir To{i}“, kao najboqe
publicisti~ko delo
u protekloj godini.
– Kwiga
na sociolo{ki na~in kazuje stvarni `ivot
kroz dvojaku pri~u. Kwiga je nastala kao
rezultat posmatrawa i suu~estvovawa u mno-
gobrojnim doga|ajima u kafani. Studija o
kafani govori da je kafana institucija par
ekselans i da od kafane nema univerzalnije
institucije. Kafana slu`i za tugovawe,
ispovedawe, ugovarawe poslova, veseqa,
sklapawe politi~kih dogovora i

VE^E SRPSKO – RUSKOG PRIJATEQSTVA

Krajem aprila meseca, Dru{tvo
srpsko-ruskog prijateqstva „Sveti
Sarafim Saroski“ priredilo je kul-
turno-umetni~ki program u sali
bioskopa. Prisutni Vlasotin~ani
u`ivali su u programu koji je podse-
tio na duboke veze srpskog i ruskog
naroda. Sadr`aj je upotpunio i nast-
up De~jeg crkvenog hora „Branko“ iz
Ni{a i Folklorni ansambl
„Crnilovi}“ iz Vlasotinca.
Predsednik dru{tva „Sveti
Sarafim Saroski“ Svetislav Jovi}
pozdravqaju}i prisutne, podsetio je
da odnos Srbije i Rusije prevazilazi
odnos dve dr`ave, da su veze srpskog i
ruskog naroda duboke, da nikada nisu
prekinute i da traju vekovima.
Aleksandar Konanikin, ata{e i
savetnik za kulturu u ruskoj ambasadi
je ovom prilikom naglasio da je
Rusija Srbiji prirodni partner i da
je odnos izme|u dve zemqe, uprkos
svemu, sve ja~i. On je tom prilikom
najavio i dolazak ruske delegacije u
Srbiju, povodom bratimqewa neko-
liko srpskih i ruskih gradova.
Ove ve~eri bilo je re~i i o
privrednoj saradwi izme|u dve
zemqe, posebno u oblasti poqo-
privrede.
V.M.
Dragoquba B.
\or|evi}a ~iji je
naslov „Kazuj kr~mo
xerimo“, a pod-
naslov „periferijs-
ka kafana i okolo
we“ bavi se fenome-
nom kafane i pred-
stavqa poku{aj zas-
n i v a w a
kafanologije kao
nauke, koja bi
poku{ala da razume
i prou~i ovu
zna~ajnu dru{tvenu
instituciju.
Periferijska
kafana definisana
je ne samo dru{tven-
im prostorom ve} je obele`ena i vremenom. doga|aja…Profesor \or|evi} je to u studi-
Kroz pri~e o kafani saznajemo da je kafana ji uradio i to na jedan maestralan na~in,
mesto gde po~iwu veoma krupne stvari, tako da }e mnogim studentima, posebno iz
shvataju}i zna~aj kafane kao jednog od bitnog oblasti sociologije, ova kwiga biti od
kulturnog znaka `ivota jednog grada. Za velike pomo}i.
autora je kafana svojevrsna sociolo{ka lab- – U kwizi „Kazuj kr~mo xerimo“ sa`et je
oratorija, mesto spontanog susreta, mesto rad prou~avawa kafane i kafanskog `ivota.
stvarawa javnog ~oveka, institucija koja se Smatrao sam da kafana kao dru{tvena insti-
jo{ uvek reformi{e. Dr \or|evi} govori o tucija u na{oj zemqi nije dovoqno
li~nostima na{e stvarnosti i analizira istra`ena. Bave}i se ovim problemom
genezu periferijske kafane. Ova kwiga zakqu~io sam da ne postoji mesto u Srbiji
predstavqa vrednu bazu podataka za svakog gde nema pri~e, pri~e pisane o kafani, da se
istra`iva~a koji bi nastavio da se bavi svako mesto prepoznaje upravo po nekoj per-
fenomenom kafane iz sociolo{kog ugla – iferijskoj kafani. Kwiga predstavqa
istakao je prof. dr \okica Jovanovi}. poku{aj da se na jedan ozbiqan na~in prou~i
Govore}i o kwizi prof. dr \ura kafana. Posebno periferijska kafana, ne
Stevanovi} je rekao da kwiga na prvi pogled kao objekat ve} kao institucija od
li~i na pesmu a ne na jednu veoma ozbiqnu dru{tvenog zna~aja – istakao je na kraju
studiju. ve~eri Dragoqub B. \or|evi}, autor kwige.
– Ovo je jedna najozbiqnija studija, koja V.Miltenovi}
10 D r u { t v o maj-jun 2012. godine

OP[TINSKA ORGANIZACIJA POTRO[A^A DRU[TVO ZA EDUKACIJU ROMA

TRIBINA NA TEMU FINANSIJSKIH USLUGA PRVI KORAK DO POSLA

Grupa za edukaciju korisnika finansi-
jskih usluga ni{ke filijale Narodne banke
Srbije i Op{tinska organizacija potro{a~a
Vlasotinca organizovale su 15. juna tribinu
i predavawe o finansijskim proizvodima i
uslugama za gra|ane, preduzetnike, mala i
sredwa preduze}a, udru`ewa i saveze.
O dobrovoqnim penzijskim fondovima i
pravima na privatne penzije govorila je
Qiqana Vidojkovi}. Miodrag Ili} govorio
je o kreditnom zadu`ivawu a Zorica Pe{i}
o platnim karticama.
Ciq grupe za edukaciju korisnika finan-
sijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije je
da se bavi edukacijom i preventivnim
informisawem lica koja koriste razli~ite
finansijske usluge – istakao je Nikola
Dragojlovi}, savetnik u Centru za za{titu i
edukaciju korisnika finansijskih usluga.
Po wegovim re~ima gra|ani se ~esto
zadu`uju i kada to nije nu`no. Prilikom
zadu`ivawa veoma je va`no da budu}i koris-
nici usluga usklade svoje potrebe i
mogu}nosti i pravilno sagledaju odnos pri-
hoda i tro{kova u du`em vremenskom perio-
du.
Prilikom zadu`ivawa va`no je voditi
ra~una o valuti kojom se korisnici usluga
zadu`uju, zatim o nominalnoj i efektivnoj
kamatnoj stopi, o obavezi zakqu~ivawa ugov-
ora o sporednim uslugama, o ukupnom iznosu
kamate, o iznosu, broju i periodu dospe}a
rata, o drugim tro{kovima, nadoknadama i
sredstvima obezbe|ivawa – dodao je Nikola
Dru{tvo za edukaciju Roma organizo- sertifikate. Za promotere projektnih
Dragojlovi} valo je 17. maja konferenciju za novinare aktivnosti anga`ovana su 22 lica. Ona }e
Po re~ima Qiqane Vidojkovi} uplate u na kojoj je prezentovalo realizaciju pro- me|u romskom populacijom prikupqati
dobrovoqni penzijski fond su potrebne jer jekta „Prijavi se, tra`i posao“. informacije va`ne za projekat
postoji deficit u buxetu za finansirawe
penzija, o~ekuje se wegovo smawewe kao i
Projekat se finansira u okviru zajed- „Zapo{qavawe Roma“ – istako je Jovan
produ`avawe radnog sta`a. Dobrovoqni ni~kog programa UN u ju`noj Srbiji pod Jovi}, menaxer projekta
penzijski fond je vrsta investicionog nazivom „Odr`awe mira i inkluzivni O projektnim aktivnostima govorila
fonda koji slu`i za prikupqawe dobrovo- razvoj“ PBILD za jug Srbije. je Smiqa Zdravkovi}, koja je tom pri-
qnih penzijskih doprinosa i wihovo inve- Projekat sprovodi „Dru{tvo za likom istakla da su zainteresovani Romi
stirawe radi obezbe|ivawa privatnih pen- edukaciju Roma“ Vlasotinca u partner- na odr`anim radionicama mogli da nau~e
zija. Wegova uloga je da putem investirawa, stvu sa Nacionalnom slu`bom za kako da se aktivno ukqu~e u tra`ewe
prikupqeni dobrovoqni penzijski dopri- zapo{qavawe i Skup{tinom op{tine posla, kako da napi{u svoju biografiju,
nosi o~uvaju svoju vrednost, odnosno da se Vlasotince. kako da urade biznis plan.
ona uve}a a samim tim da se uve}a i iznos
penzije. Sredstva u ovom fondu su pod kon-
Realizacija projekta odvija}e se u tri U skladu sa {kolskom spremom i
trolom Narodne banke Srbije. dela. U prvom delu me|u romskom popu- sposobnostima Romi su se naj~e{}e
Platne kartice su finansijski proizvod lacijom, uz po{tovawe principa rodne izja{wavali za proizvodwu kola~a,
koji se naj~e{}e koristi, dominantni su vid ravnopravnosti, izabrano je {ezdesetak otvarawe igraonica za decu i dnevnih
pla}awa i neizbe`ne su u svakodnevnom Roma, koji su pro{li dvomese~nu obuku vrti}a, proizvodwu stolarije, autome-
`ivotu. Prilikom izbora platne kartice sticawe znawa potrebnog za hani~arske radove, ~uvare.
potrebno je da se lice raspita za uslove samozapo{qavawe. Od 64 prijavqena S.S.
kori{}ewa, o visini kamate, uslove za lica wih 46-oro je nakon obuke dobilo
izdavawe nove kartice i wenoj bezbednosti
– istakla je Zorica Pe{i} – Krsti}.
Po wenim re~ima kamate za dozvoqeni i
nedozvoqeni minus su najnepovoqniji
oblik kreditirawa gra|ana. Kamate na
gotovinskim karticama iznose od 14 do 28
procenata, na kreditnim karticama od 19 do
35 procenata, za dozvoqeni minus od 20 do
40 procenata i za nedozvoqeni minus od 25
do 98 procenata.
S. Stankovi}

VERNI VINU I VLASOTINCU

U prostorijama Zavi~ajnog muzeja 24.
aprila 2012. godine odr`ana je ~etvrta
redovna godi{wa Skup{tina Vinskog
vite{kog reda „Sv. Simeon“.
Svetislav Petrovi}, predsednik
Skup{tine Vinskog vite{kog reda „Sv.
Simeon“ se ovom prilikom, pozdravqa-
ju}i prisutne, osvrnuo na dosada{we
ZABELE@ENO U CRVENOM KRSTU aktivnosti, dao je informaciju o
obavqenim aktivnostima o zavr{avawu
izaciji wihovih ciqeva, mi smo se
obavezali da slavimo vino, {irimo vin-
sku kulturu, obavezali smo se na saradwu
sa ostalim vite{kim redovima, znala~ki
isti~emo ume}e vinara i po{tujemo
wihov rad.
Petar \eli}, kancelar Vinskog
vite{kog reda „ Sv. Simeon“ je izme|u
ostalog rekao, mi nismo politi~ka orga-
nizacija, po{tujemo sve i zato smo

BROJNE AKTIVNOSTI U MAJU

Najva`niji zadaci Crvenog krsta
Vlasotince ove godine su: promocija i
omasovqavawe dobrovoqnog davala{tva
krvi, edukacija mladih iz oblasti prve
pomo}i, zdravstveno-preventivna delat-
nost, negovawe podmlatka ove organizaci-
je, socijalna delatnost, delovawe u
nesre}ama, ukqu~ivawe u slu`be tra`ewa,
{irewe znawa o Crvenom krstu, saradwa
sa drugim ustanovama i organizacijama i
razvoj i ja~awe sopstvene organizacije.
Svetski dan Crvenog krsta 8. maj i
„Nedeqa Crvenog krsta“ od 8. do 15. maja
ove godine obele`eni su sa temom "Mladi
u akciji". Ovu temu su opredelile
me|unarodne federacije dru{tva Crvenog
krsta i Crvenog polumeseca.
Tim povodom Crveni krst Vlasotinca je
10. maja organizovao sve~anu sednicu kojoj
su prisustvovali aktivisti, volonteri,
donator i podmlatkari ove organizacije.
Pored podse}awa na nastanak Crvenog
krsta, predsednica ove organizacije
Verica Jevti} tom prilikom govorila je o
programskim aktivnostima i zakonskim
propisima vezanim za delovawe Crvenog
krsta. Ve} narednog dana u~enicima vla-
sotina~kih sredwih {kola uru~ena su
priznawa za prvo davawe krvi.
Po re~ima sekretara Crvenog krsta
^aslava Koci}a u tom periodu radilo se
na omasovqavawu ove organizacije,
u~lawivawu novih ~lanova i formirawu
novih osnovnih organizacija.
Organizovane su posete stara~kim
doma}instvima i uru~ena prigodna pomo},
znamewa Vite{kog reda, sugestije i pred- po{tovani. Prenebegli smo neda}e i
loge za odlu~ivawe. On je rekao da uspe{no ostvarujemo planove. Simboli
udru`ewe {iri pozitivnu pri~u o vinu, na na{im znamewima su izraz i karakter-
doprinosi obnovi vinograda, proizvodwi istike na{eg kraja.
dobrog vina i poziva stru~ne qude u real- Ovom prilikom Miroslav Popovi} je
pre svega u higijenskim sredstvima. izaciji ovih ciqeva. sve~ano primqen u ~lanstvo Vinskog
Nastavqa se akcija prikupqawa i Sreten Milenkovi}, Veliki majstor vite{kog reda „Sv. Simeon“ i sa ostalim
raspodele polovne ode}e a ekipa podm- Vinskog vite{kog reda je na Skup{tini vitezovima nazdravio uz zavr{ne re~i -
latkara uveliko se priprema za takmi~ewe naglasio da je od septembra meseca glavna Vinu verni vitezovi Vlasotinca.
u pru`awu prve pomo}i. tema zavr{avawe obele`ja Vite{kog Skup{tini su prisustvovali i pred-
Svetski dan bez duvanskog dima 31. maj, reda kao i druge aktivnosti, rekav{i, stavnici vite{kih redova iz Beograda,
obele`en je akcijom tokom koje su aktivisti prisustvovali smo Vinofestu u Beogradu Vr{ca, Novog Sada i Baj{e, a svi zajedno
Crvenog krsta na ulicama grada delili
i Vr{cu i tako uspe{no predstavili na{ slo`ili su se da vite{ki redovi imaju
flajere o {tetnosti duvanskog dima a
potom je volonterima ove organizacije
kraj i na{ Vite{ki red. Naredne svoje kraqevstvo, a to su vinogradi, vin-
prikazan dokumentarni film „Pu{ewe i aktivnosti su nam neposredan kontakt sa ski podrumi i sunce u vinu.
zdravqe“. Vr{wa~ki edukatori su nas- vinarima kako bi im pomogli u real- S.\.
tavili da svako u svojoj sredini upozorava
o {tetnosti duvanskog dima koji ubija ne
samo svoje korisnike ve} i one koji se
nalaze u blizini pu{a~a.
Ni ove godine nije izostalo
obele`avawe Svetskog dana zdravqa.
Ovogodi{wa tema bila je „Starewe i
zdravqe – zdravqe dodaje godine `ivotu“.
Aktivisti su tim povodom podelili
gra|anima flajere sa deset saveta za
aktivno starewe.
Po re~ima ^aslava Koci}a ciq ovogo-
di{we kampawe je podizawe svesti i pod-
sticawe na akciju da se u ovoj oblasti
naprave pozitivne promene.
Kampawa ima za ciq da anga`uje sve
strukture dru{tva, od politi~ara do star-
ih osoba i omladine kako bi se kreiralo i
stvorilo dru{tvo u kome cenimo i poznaje-
mo starije qude kao jednako vredne za
zajednicu i u kome }e im se omogu}iti ve}e
ukqu~ivawe u wu. Stari qudi nisu teret
ve} faktor razvoja svake zajednice – doda-
je ^aslav Koci}.
S. Stankovi}
maj-jun 2012. godine D r u { t v o 11
DOBRA STARA VREMENA OTVORENA IZLO@BA SLIKA I CRTE@A
VLADIMIRA STEFANOVI]A

„RUBINI“ – KAO SIMBOL VLASOTINCA [EZDESETIH GODINA HODO^A[]E

Po~etak {ezdesetih godina u
Vlasotincu `ivim svirkama na
igrankama obele`ili su dugo
pam}eni „Rubini“. Re~ je o
vokalno-instrumentalnom
ansamblu koji je na samom
po~etku {ezdesetih formiran u
tada{woj Gimnaziji. Ideja za
formirawe orkestra potekla je
od Dragana Ximija, koji je bio
vojni muzi~ar, ro|en u Oni su prvi u varo{ici na
Vlasotincu a potom dugo radio
u Ni{u.
Direktoru {kole profesoru
Radomiru Kati}u nije trebalo
du`e od jednog dana da iza|e u
susret u~enicima svoje {kole i
obezbedi im muzi~ke instru-
mente potrebne za formirawe
{kolskog orkestra koji bi svi-
rao na {kolskim `urkama.
Odmah nakon prve molbe
direktoru {kole, a na inicija-
tivu Dragana Ximija, talento-
vani gimnazijalci `eqni
svirke i `ive muzike krenuli
su put Beograda po instrumente.
Sa nostalgijom se toga dana u
prestonici se}a Joca Lali{,
danas nastavnik muzi~ke kul-
ture u O[ „Sini{a Jani}“ i
~ovek koji se muzikom bavi ve}
pola veka, ka`e da su instru-
menti: bubwevi, harmonika i
dve trube kupqeni u beogradskoj
„Skali“ i da je bubweve ras-
pakovao i isprobao ve} u vozu,
na povratku u Vlasotince.
Okupqeni mladi}i su odmah veoma popularne grupe
po~eli da ve`baju u {koli pa su
ubrzo usledile i prve svirke
Delfini. Mnogi sa rado{}u
pamte Elipse, Siluete,
pod vedrim nebom na plo~i Delfine, najboqe grupe
Gimnazije. Solo gitaru svirao tada{we Jugoslavije.
je Mi{a Bojko, bas gitaru U godinama koje su usledile
Miroqub Maca, bubweve Joca na bas gitari je svirao Mija
Lali{ Xo, solista je bio @ika Maja~, solo gitaru Toma Kire,
[panac a menaxer ansambla bubweve [ela, klavijature
Branko Firga. Dragan Dimana. Ximija je
ne{to kasnije zamenio Peka
Vlasini svirali Bitlse, @uti a Jocu Lali{a za vreme
voleli su pesme Mikija odslu`ewa vojnog roka \oka
Jevremovi}a, Ma~ak.
\or|a Marjanovi}a, Dragana „Rubini“ su tokom godina
Stojni}a. svog trajawa postali simbol tog
Vlasotin~ani su vremena i Vlasotinca sedamde-
brzo zavoleli setih godina. Uz wihove nastupe
muziku koju su svi- se igralo, zaqubqivalo, volelo,
rali „Rubini“. Ovi radovalo.
talentovani momci Mnogi Vlasotin~ani se sa
su sve ~e{}e pozi- setom prise}aju toga doba i
vani na igranke. `ale za davno pro{lim dobrim
Posebno su u starim vremenima ispuwenim
se}awu ostale mirom, skladom, istinskim emo-
igranke u DTV cijama.
Partizan. Svirali Potpuno se razlikovalo to
su ~lanovi vreme i muzika toga doba od
„Rubina“ i u ovog {to danas mladi slu{aju.
Leskovcu jer tamo Neki od wih vole evergrin ali
nije bilo sli~nog ga slu{aju na druga~iji na~in i
muzi~kog sastava. u druga~ijem ambijentu. Vi{e se
Nastupali su ovi uz takvu muziku ne igra.
vedri momci i u Kafi}i i bu~na muzika zame-
okolnim mestima. nili su igranke u ba{ti hotela
Devojke su ih Stari Zemun. [etali{te i
volele . pla`a poprimili su izglede
Najve}i uspeh „Rubina“ novog doba i u svemu tome izgu-
svakako je nastup na drugoj bio se onaj duh starog
gitarijadi koja je 1966. godine Vlasotinca koje s ponosom pam-
odr`ana na Sajmi{tu u timo - prise}a se Jordan Ili},
Beogradu. Tada su prvi put nas- vremena od pre skoro pola veka.
tupili pred 20.000 qudi svira-
ju}i na instrumentima tada S. Stankovi}
KAO INSPIRACIJA
Kulturni centar Vlasotinca
nedavno je priredio izlo`bu
slika i crte`a leskova~kog
slikara Vladimira Stefano-
vi}a – Laleta i to pod nazivom
„Hodo~a{}e“.
Kroz slike i crte`e
Vladimir Stefanovi} je vla-
sotina~koj publici predstavio
jedan sasvim druga~iji svet.
Slike i crte`i inspirisani su
najve}om duhovnom svetiwom
srpskoga roda, Svetom Gorom i
manastirom Hilandar, koji
vekovima predstavqa najdowi
kamen u temequ na{eg bitisawa.
Bilo je to za publiku iz
Vlasotinca svojevrsno
hodo~a{}e kroz umetni~ko
vi|ewe Vladimira Stefanovi}a
kako svetogorskih svetiwa, tako
i wegovo duboko pro`ivqavawe
svakog prikazanog trenutka,
svakog oslikanog lokaliteta.
– Svi koji do`ive manastir
Hilandar shvate snagu sred-
wovekovne srpske dr`ave i
pravoslavne vere, koja je uteme-
qena duboko u nama. Ta snaga
vere pomogla nam je da kroz
vekove sa~uvamo srpstvo pod
turskom upravom. Svi srpski
kraqevi i knezovi koji su
dolazili u ovaj manastir
ostavili su zapis, zavetuju nas da
ostanemo dostojni svega {to su
propovedali i {to se propoveda
na tom svetom par~etu srpske
zemqe. ^udnovato je to par~e
neba na zemqi i zemqe na nebu –
rekao je Predrag Mitrovi},
predsednik Suda ~asti
Misionarskog centra „Kraq
Milutin“.
Po re~ima Du{ana
Kalijadisa, predsednika
Upravnog odbora „Dru{tva pri-
jateqa Hilandara“, ciq Centra
je o~uvawe pravoslavne vere i
duhovnosti srpskoga naroda,
po{tovawe istorije i tradicije.
Ove ciqeve Dru{tva realizuje
kroz razli~ite aktivnosti:
izdava~ku delatnost, organizo-
vawe prigodnih koncerata
duhovne muzike, prire|ivawe
izlo`bi i hodo~a{}a.
– Hodo~a{}a su najmasovniji
vid na{ih aktivnosti. Dru{tvo
postoji ve} petnaest godina.
Ve~era{wa izlo`ba je deo uti-
saka sa jednog hodo~a{}a. Autor
izlo`be Vladimir Stefanovi},
inspirisan jakim utiscima, sle-
dio je motive ne samo iz manas-
tira Hilandar ve} i iz drugih
manastira Svete Gore – dodao je
Du{an Kalijadis.
S. Stankovi}

VLASOTIN^ANI ODALI PO^AST MILANU NE[I]U

OTKRIVENA SPOMEN-BISTA PROJEKTANTU KEJA NA VLASINI

Na inicijativu Udru`ewa Loza, Udru`ewa Vlasotin~ana „Vlada Ili}“ iz Beograda i vla-
sotina~ke biblioteke „Desanka Maksimovi}“, a uz pomo} lokalne samouprave, 1. juna je u
Vlasotincu otkrivena spomen-bista Milanu Ne{i}u, hidroin`eweru i projektantu keja na
Vlasini. Tako su se posle gotovo pola veka Vlasotin~ani odu`ili ~oveku koji je ostavio dubok
trag u na{oj varo{i. Otkrivawu spomen-biste prisustvovala je i Olga Aleksi} Ne{i}, k}er
pokojnog Milana Ne{i}a.
Prisutne je u ime lokalne samouprave pozdravio Srba Taki}, jedan od inicijatora da kej koji
nosi ime Milana Ne{i}a dobije ovo spomen obele`je. On je tom prilikom istakao da
Vlasotin~ani danas odaju po{tu koju je Ne{i} i te kako zaslu`io, podsetiv{i da je on bio pro-
fesor i dekan Tehni~kog fakulteta u Beogradu, gradona~elnik Beograda, nosilac mnogih
doma}ih i stranih odlikovawa.
– Uz to, on je autor mnogobrojnih radova iz oblasti hidrogradwe i melioracije u posleratnoj
SFRJ, kao i desetine nau~nih radova i fakultetskih uxbenika. Ipak, nama Vlasotin~anima, on
}e ostati u se}awu ne samo po tome {to je bio na{ sugra|anin ve} {to je projektovao kej na
Vlasini. Kej koji je simbol na{eg grada, kej koji je omiqeno mesto svima nama – rekao je Taki}.
U ime Udru`ewa Vlasotin~ana u Beogradu prisutnima se obratio Slobodan ]ukalovi}. On je
kazao da je ~in podizawa spomen-biste Milanu Ne{i}u jo{ jedna spona izme|u zavi~aja i svih
onih koji `ive van wega.
Gospo|a Olga Aleksi} Ne{i} se zahvalila lokalnoj samoupravi i svima onima koji su
podr`ali wenu `equ da se u Vlasotincu, koje je wen otac, kako je rekla, izuzetno voleo i stal-
no mu se vra}ao da tu na|e svoj mir i odmori se, podigne spomen-obele`je.
Autor biste je akademik Ilija Kolarevi}, veliki prijateq Milana Ne{i}a, koji je negativ
biste uradio jo{ za wegovog `ivota i kona~no posle pola veka izlivena je i postavqena na ulazu
u kej koji je Ne{i} poklonio Vlasotincu.
12 D
D R
R U
U [
[ T
T V
V O
O
maj-jun 2012. godine

V L A S OT INA^KI PL ANI NARI U ^E[KO J

UDRU@EWE MIKOLOGA
DO@IVQAJ ZA PAM]EWE ODR@ALO SVOJU PRVU AKCIJU U PRIRODI
Neumorni ~lanovi Planinarskog dru{tva „Mori~“ boravili su od 24. do 27. maja u
^e{koj. Ovoga puta oni su krenuli u osvajawe planine Sne{ka, koja se nalazi nedaleko
od grada Peca. ^etvoro~lana ekipa iz Vlasotinca sa kolegama iz Aleksinca osvojila
je vrh Krkono{a na 1.602 metra nadmorske visine.
Re~ je o neponovqivom do`ivqaju, ~istoj prirodi, jedinstvenoj lepoti ^e{ke,
izuzetnoj arhitekturi ove zemqe. Poseban doga|aj bio je kada se na{a zastava zavijori-
la na osvojenom vrhu – prenosi nam svoje impresije Dragana Zlatkovi}, predsednica
Planinarskog dru{tva „Mori~“.
Dragani Zlatkovi} ovo nije prvo planinarewe van Srbije. Ona je 2008. godine plan-
inarila na Krpatima a 2011. godine u Ma|arskoj.
^lanovi „Mori~a“ ve} se pripremaju da krajem juna meseca krenu za Bugarsku. Ovoga
puta ciq im je osvajawe Rila na 2.900 metara nadmorske visine.
Odmah posle boravka u ^e{koj na{i planinari pohodili su Ku~ajske planine.
S.S.

Udru`ewe mikologa Vlasotinca i nutricionisti~kim svojstvima, a u nas-

wegovo rukovodstvo izabralo je Prvi
maj kao dan po~etka rada ovog udru`ewa.
Ova grupa mladih i ambicioznih
Vlasotin~ana organizovala je odlazak
autobusom na podru~je sela Dowa
Lopu{wa. Posle silaska iz autobusa,
grupa od tridesetak qudi je za pola sata
hoda kroz prelepu prirodu ovog kraja,
stigla u ku}u pokroviteqa ove akcije
Jovana Stojanovi}a, predsednika
Udru`ewa privrednika Vlasotinca i
vlasnika firme „Cementni proizvodi“
Vlasotince.
Posle toplog i srda~nog prijema
doma}ina, grupa je po~ela radni deo
akcije. U sastavu grupe bilo je mnogo
PORODICA GORANA STOJKOVI]A IZ prosvetnih radnika, najvi{e biologa i
ekologa, pa je sama diskusija bila aktiv-
LADOVICE JEDINA SE U OVOM DELU na. Prvi deo predavawa bio je posve}en
OP[TINE BAVI OV^ARSTVOM pe~urkama i wihovim
tavku je bilo re~i o lekovitim biqka-
ma. Na puno pitawa predava~i su davali
iscrpne i kvalitetne odgovore. Na kraju
je bilo re~i i o ustrojstvu i organizaci-
ji udru`ewa, i to tako {to }e biti
formirane razne sekcije koje }e se bav-
iti odre|enim oblastima rada
udru`ewa. Ove sekcije }e se baviti
za{titom biqa, p~elarstvom, pe~urka-
ma itd.
Imaju}i sve ovo u vidu, mo`emo re}i
da ovo udru`ewe ima lepu perspektivu
jer oblast za koju je zainteresovano ima
veliki zna~aj, ali pa`wa koja mu se pok-
lawa za sada je mala. ^lanovi udru`ewa
veruju da }e nizom ovakvih akcija
doprineti boqem razumevawu problema
u ovoj oblasti.
B.Petrovi}

TRUD I RAD SE ISPLATE PLEMENIT GEST

Porodica Gorana Stojkovi}a
iz Ladovice je sigurno jedna od
prvih porodica na podru~ju
na{e op{tine, koja se bavi
~uvawem ovaca. Ideja da ova
porodica krene sa uzgojem ovaca
je od pre nekoliko godina kada je
Goran Stojkovi} bave}i se
gra|evinarstvom boravio u
Jagodini.
– Bilo je to pre tri –~etiri
godine kada sam kao gra|evinski
radnik boravio u jednom
doma}instvu u Jagodini koje se
bavilo uzgojem ovaca.
Svakodnevno sam gledao wihov
rad i od tog trenutka do{ao sam
na ideju da i ja krenem wihovim
stopama. Ideju su kasnije
podr`ali i moji uku}ani. Sada
smo u ~uvawu ovaca ukqu~eni
svi, supruga, sin, moji roditeqi
i naravno ja – ka`e uz sme{ak
Goran Stojkovi}.
Da humanih qudi jo{ uvek ima nedavno je pokazala i dr Sowa
[u{uli}. Svoj honorar od 20.000 dinara, koji je ostvarila real-
izuju}i projekat iz oblasti rodne ravnopravnosti, ona je
podelila osmogodi{woj Sandri Stankovi}, koju je upoznala za
vreme Sandrinog le~ewa od te{ke bolesti, i jo{ troje korisnika
Centra za decu i omladinu, a koje je odredio Centar za socijalni
rad op{tine Vlasotince.
Uru~uju}i donaciju dr Sowa [u{uli} je istakla da su sredstva
skromna, ali da ovim gestom `eli da poka`e da nisu sami u nevo-
qi.
Za sada je ovo pio- dem pored ovaca. Posebno kada se – Kao gra|anin
nirski poku{aj, u jagwe, tada de`uram i no}u. Vlasotinca, kao majka
toru Gorana Mada, od velike pomo}i su i moji i na kraju kao pedi-
Stojkovi}a trenutno uku}ani. Moj otac je onaj koji jatar izra`avam
ima 26 ovaca i preko svakodnevno vodi ovce na pa{u. zadovoqstvo zbog
20 jagwadi. Ali ponekad to nije dovoqno pa izuzetnog anga`ovawa
– Ovce sam kupovao ih i prehrawujemo. Posebno je i uspe{nog rada svih
maltene {irom bilo te{ko ove ledene zime, upo{qenika Centra za
Srbije, kada su po~ele tada smo morali i da kupujemo socijalni rad. Ovom
da se jagwe prve jagaw- hranu - pri~a Goran Stojkovi}. donacijom `elim da
ce nismo prodavali da Ovom mladom ~oveku u planu pomognem wihovim
bismo stvorili malo je da nastavi sa uzgojem ovaca i najugro`enijim
stado. Napravio sam i pro{iri stado, o svojim {ti}enicima a da
trlu, mada me tu planovima nam je rekao: qudima dobre voqe
o~ekuje jo{ mnogo – Do sada se nismo obra}ali skrenem pa`wu i pod-
posla kako bi trla nadle`nim dr`avnim instituci- staknem ih da i oni
dobila izgled koji sam jama za pomo}, sami smo finan- pomognu deci kojima je
zaplanirao. Trenutno sirali sve. Od dr`ave nisam na{a pomo} uvek
imam 26 ovaca i 23 tra`io pomo}, jer mislim da ona dobrodo{la. Sandru
jagawca. Za sada ne brine dovoqno o ovoj oblasti sam upoznala u bolni-
imamo dve vrste ovaca i to poqoprivrede. Kod ve}ih ula-
ci u Ni{u jo{ na
vitenberg i planinsku doma}u gawa problem je i plasman. Sada po~etku wene bolesti,
ovcu – rekao je Goran Stojkovi}. jagawce prodajem uglavnom na
zadivila me je wena
Za svaki posao pored voqe i pijaci . No, i pored svega, u hrabrost i borba za
`eqe neophodan je veliki trud i planu mi je da nastavim da se
ozdravqewem, kao i beskrajna hrabrost, strpqewe, qubav i `rtva
rad. Pored ~uvawa ovaca vi se bavim ov~arstvom, da razvijam wenih roditeqa i bake. Od tog trenutka sam po~ela da joj
bavite i drugim poslovima, ovaj posao, pove}am postoje}e
poma`em, poma`em joj i sada kada je uspela da se izbori sa ovom
ka`ite kako uskla|ujete vreme? stado, izgradim ve}i i savre- te{kom bole{}u. Sada Sandra ide u {kolu kao i sva ostala deca,
– Za sada nekako uspevam sve meniji objekat.Ako se ovaj posao
{to meni predstavqa posebno zadovoqstvo jer znam da smo uspeli
da uskladim, moja porodica i ja dobro organizuje, i pored toga zajedno da pobedimo te{ku bolest – rekla je dr Sowa [u{uli},
pored ovog posla obra|ujemo i {to zahteva mnogo rada i truda,
prilikom donirawa sredstava.
imawe, imamo i kafi}, naravno, svakako mo`e da se dobro zaradi U te{kim trenucima neophodno je da ~ovek zna da nije sam, a to
kad ponestane para idem u i time obezbedi egzistencija –
je upravo pokazala dr Sowa [u{uli}, stvaraju}i neraskidivo
gra|evinu. Nije lako, ali ja zakqu~io je na kraju razgovora prijateqstvo sa malom Sandrom i wenim najbli`ima.
uspevam. Ponekad ceo dan prove- Goran Stojkovi}. V.M.
maj-jun 2012. godine
P L ES A^I S R B IJE U VLASO TINCU
TRADICIONALNI PROLE]NI PLES
Plesni klub „Fantasy“ je krajem apri-
la organizovao tradicionalno
takmi~ewe u sportskom i modernom
plesu klubova koji pripadaju Plesnom
savezu centralne Srbije.
Na takmi~ewu u tri kategorije
u~estvovalo je petnaestak klubova iz:
Ni{a, Kragujevca, Kwa`evca, Pirota,
Svrqiga, Leskovca, Kru{evca, Bojnika,
Grdelice, Vlasotinca…
Takmi~ewe je organizovano u
Sportsko - rekreativnom centru, koji je
toga dana bio steci{te plesa~a, poz-
navaoca ove sportske discipline i
qubiteqa plesa.
Manifestaciju je otvorio tada{wi
predsednik op{tine Sr|an [u{uli},
istakav{i tom prilikom zna~aj {to se
jedno takmi~ewe ovako visokog ranga
organizuje u Vlasotincu.
ZABELE@ENO U MANASTIRI[TU
NA POMOLU TRAJNO RE[EWE KOMUNALNOG PROBLEMA
Problem oticawa fekalne kanal-
izacije u Manastiri{tu je dugi niz godi-
na predstavqao no}nu moru za sve gra|ane
Vlasotinca. U re{avawu ovog problema
ukqu~eni su i ~elnici lokalne
samouprave. Kao privremeno re{ewe
instalirane su i pumpe. Ove pumpe }e svu
fekalnu kanalizaciju koja se slivala u
korito reke Vlasine i talo`ila u jezeru,
ubaciti u kanalizacionu mre`u grada
Vlasotinca.
L I ^ N I
ISTO, ILI MO@DA NIJE
Vlasotince je po mnogo ~emu specifi~na
sredina i u ova savremena vremena ne
izlazi iz tog okvira. Specifi~na je po
mnogo ~emu, a najvi{e po qudima koji u woj
`ive i me|uqudskim odnosima koji vlada-
ju u ovoj ~ar{iji. Dokaz za ovu tvrdwu je
lako na}i ako krenemo glavnom ulicom u
bilo koje doba dana. Prvo {to }e nam pasti
u o~i su prepune ba{te kafana i kafi}a,
tik uz glavnu ulicu. Ta mesta su steci{te
pravih „stru~waka“ {irokog spektra zani-
mawa, pa je tema o kojoj oni pri~aju nebitna,
jer oni znaju sve. Ovo „{areno“ dru{tvo
~ine pismeni i nepismeni, onda visokoo-
brazovani i oni malo mawe, i svi su dobro
obave{teni. Pa, ako ne{to ne znate, dovo-
qno je da naru~ite espreso kafu i da
pitate i odgovor }e sti}i istom brzinom
kao i kafa.
Glavna tema ve} nekoliko meseci
unazad je politika. I to ona lokalna, {to i
ne sporim, jer je ona mo`da i najva`nija za
ovaj grad. Me|utim, brine nedostatak opti-
mizma i pozitivne energije, a primetan je
veliki strah kod naroda. Strah raspiruju
„stru~waci“ jer im tako odgovara, a deo
prethodne vlasti tu vidi svoju {ansu, pa
otuda ceo grad bruji da se ni{ta nije
promenilo, i da je sve isto kao i pre. Dokaz
Sa svih strana 13
U TOKU PRIPREME
Jedinstveni spoj muzike i lepote
ZA PO^ETAK SEZONE KUPAWA
Ovih dana po~ela je priprema za po~etak sezone kupawa na reci Vlasini.
Na zahtev Neboj{e Stojanovi}a, predsednika op{tine Vlasotince pristupilo
se ~i{}ewu muqa i natalo`enog peska s obe strane brane na Vlasini. Sa
desne strane brane pored mlina tzv. „vada“ o~i{}ena je ru~no od strane
pokreta uve`banih plesa~a bio je vi{e
volontera. A za levu stranu anga`ovane su ma{ine i kamioni, jer je koli~ina
od samog takmi~ewa, bio je trenutak za
taloga muqa i peska velika. Taj deo nije ~i{}en vi{e godina unazad pa je
u`ivawe u ovoj sportskoj disciplini
predstavqao izvor problema.
koja se grani~i sa umetno{}u. Kao i do
Iz samog korita reke Vlasine uklowena su stabla drve}a koje je tu donela
sada organizacija je bila besprekorna.
nabujala reka. Sve ovo ra|eno je tako da se ovom reprezentativnom delu
Organizator takmi~ewa i trener
Vlasotinca vrati stara lepota i {arm koji on svakako ima, a koji je u prethod-
PK „Fantasy“ Novica \oki} izuzetno je
nom periodu bio zapostavqen.[to se ti~e samih obala jezera ,lokalna
zadovoqan odazivom klubova, saradwom
samouprava je preko „Srbija{ume“obezbedila 8 suncobrana visina 5 m, jer su
sa wima i wihovim utiscima sa
postoje}i uni{teni u zimskom periodu. Travnate povr{ine oko jezera }e ure-
takmi~ewa.
diti radnici JP „Komunalac“.
Tokom godina svog trajawa Plesni
Cela ova akcija nai{la je na veliko odobravawe gra|ana jer je ve}ina wih
klub Fantasy, postao je neizbe`ni seg-
zainteresovana da sezona kupawa po~ne {to pre. Bilo je i sugestija da je ovo
ment mnogih kulturnih de{avawa u
trebalo ranije uraditi, me|utim, ovo je u saglasnosti sa odlukom da sezona
varo{i na Vlasini. Vitrine ovog kluba
kupawa po~ne sa zavr{etkom {kolske godine u sredwim {kolama.
krase brojni pehari, medaqe i druga
Akcija zaslu`uje svaku pohvalu, a nadamo se da }e u narednom periodu biti
priznawa sa takmi~ewa {irom Srbije.
jo{ ovakvih akcija na dobrobit grada i gra|ana Vlasotinca.
Posebno su dragocena priznawa sa
B.Petrovi}
dr`avnih takmi~ewa.
S.S.
Po re~ima predsednika op{tine
Vlasotince Neboj{e Stojanovi}a,
lokalna samouprava je naru~ila pumpu
ja~e snage i wena izrada }e biti gotova za
PRE D L OG ^ITAL ACA
15 dana. Ovim }e problem biti trajno
re{en. U isto vreme }e i problemi
imovinsko – pravnih odnosa sa `iteqima
Manastiri{ta gde prolazi kanaliza-
ciona mre`a biti re{eni. Tako }e ovaj
NEOPHODNA SANACIJA MOSTA
vi{egodi{wi problem biti trajno sani- „Dowi“ ili „plavi“ most na Vlasini izgra|en je pre tridesetak godina.
ran. Predstavqao je primer modernog graditeqstva i Vlasotin~ani su bili ponosni na
B.Petrovi} wega. Na wemu se odvijao slab saobra}aj, po{to je magistralni put prolazio kroz
~ar{iju. Vremenom „dowi“ most je postao glavna saobra}ajnica.
Me|utim, od trenutka pu{tawa u saobra}aj do dana{weg dana, na wemu je vrlo
S T A V malo ra|eno. Jednom je ofarban u plavu boju i to je sve. Asfaltni sloj kolovoza je
rano o{te}en na ve}em delu mosta i nestao tako da se i betonska podloga istro{ila
pa se vide delovi armature. Slede}a faza u ruinirawu ovog objekta }e biti pojava
rupa. One se pojavquju povremeno na spoqnim - prilaznim linijama ispred mosta,
ali se sa malo asfalta privremeno popune. Krajwe je vreme da se na|e vlasnik mosta
i odr`avalac. Ako se ovako nastavi do}i }e do ve}ih havarija koje }e skupo ko{tati.
Sava \ukalovi}
da nije isto je i to {to oni moraju da govore
da jeste. U stru~nost „stru~waka“ ne
sumwam, ali je indikativno dobrom poz-
navaocu ove grupe qudi da su priliku da
ne{to urade za ovaj grad delu prethodne
vlasti davali ~itavih 12 godina, a novoiz-
abranoj lokalnoj vlasti ni 12 dana. Nekako
mi se ~ini da ovoga puta „stru~waci“ nisu
dobro obave{teni ili ih je neko obmanuo,
pa ovakvim svojim stavom ubijaju i ono malo
`eqe i o~ekivawa gra|ana da ne{to mo`e
da se promeni u ovom gradu. Ovome se
iskreno nada i opozicija jer tu vidi svoju
{ansu za povratak na vlast. Me|utim,
povratka nema i ne}e ga biti, jer sada grad
vode ozbiqni qudi sa namerom da ne{to
u~ine za ovaj grad. Kratko je vreme za anal-
izu, ali prvi koraci nove vlasti potvr|uju
da ima nade. Za novu vlast je najbitnije da
napravi razliku u odnosu na prethodnu i
povu~e jasnu crvenu liniju izme|u wih.
A {to se ti~e „stru~waka“ oni bi morali
da nau~e i da malo slu{aju. Na kraju kraje-
va neka iza|u iz ba{ti kafi}a i za|u me|u
obi~an narod na pijacu, u po{tu ili trgov-
inu. Mo`da }e ih ono {to ~uju navesti da
druga~ije misle, pa }e kona~no po~eti
ne{to i da rade u `ivotu.
Bojan Petrovi}
14
A T L E T I K A
Kros RTS-a kroz Srbiju odr`an
je 18. maja 2012. godine, a ove godine
kros je odr`an i u [vajcarskoj,
Danskoj i Atini. Znak za po~etak
trke dao je @arko Obradovi}, min-
istar prosvete i nauke, u deset
~asova iz studija RTS-a. Generalni
pokroviteq je Ministarstvo
prosvete i nauke. Iako su bili
nepovoqni vremenski uslovi, u
Vlasotincu je u~estvovalo oko 800
u~enika. Za pohvalu je da je od
osnovnih {kola najzastupqenija
bila {kola „8. oktobar“, ~iji su
u~enici osvojili prva mesta u ekip-
nom plasmanu, drugo mesto pripalo
je O[ „Sveti Sava“ u Glo`anu, na
tre}em mestu je O[ „Bra}a
Milenkovi}“ u [i{avi. [to se ti~e sredwih {kola, prva je Gimnazija a
drugo mesto zauzela je Tehni~ka {kola.
Takmi~ewe se odvijalo bez problema, a za pohvalu je da je u trci za
pred{kolski uzrast u~estvovala samo jedna takmi~arka Ana Stojanovi}, iz
Ora{ja.
Organizator takmi~ewa u Vlasotincu je Atletski klub Vlasotince i pro-
fesori fizi~kog vaspitawa iz Osnovne {kole „8. oktobar“.
obr* S P O R
21. KROS RTS-a ODR@AN I U VLASOTINCU
SVI NA KROS
Rezultati Krosa RTS-a u Vlasotincu za pred{kolski, osnovno{kolski i sredwo{kolski uzrast:
PRED[KOLSKI UZRAST:
devoj~ice:
Ana Stojanovi}
OSNOVCI
I razred – devoj~ice:
Jovana Petrovi} (8. oktobar)
Marija Miladinovi} (8. oktobar)
Jovana Caki} (S. Jani})
I razred – de~aci:
\or|e Stankovi} (8. oktobar)
Aleksa Petrovi} (8. oktobar)
Veqko Dimitrijevi} (8. oktobar)
II razred – devoj~ice:
Jelena Zlatkovi} (8. oktobar)
Teodora Markovi} (8. oktobar)
An|ela Stanojevi} (8. oktobar)
II razred – de~aci:
Du{an Stojiqkovi} (8.oktobar)
Nikola Jovanovi} (8.oktobar)
Mihajlo Tri~kovi} (8. oktobar)
III razred – devoj~ice:
An|ela Cvetkovi} (8. oktobar)
Jovana Krsti} (8. oktobar)
Jovana Stanojevi} (8. oktobar)
III razred – de~aci:
Du{an Jovi} (8. oktobar)
Marko Milo{evi} (8. oktobar)
Andrija \uri} (8. oktobar)
IV razred – devoj~ice:
Viktorija Andrejevi} (8. oktobar)
Miona @ivkovi} (8. oktobar)
Iva Koci} (S. Jani})
IV razred – de~aci:
Dimitrije Petrovi} (8.oktobar)
Nikola Stankovi} (8. oktobar)
Du{an An|elkovi} (8. oktobar)
V razred – devoj~ice:
An|ela Stankovi} (8. oktobar)
Andrijana Koci} (8. oktobar)
Milica Brankovi} (8. oktobar)
V razred – de~aci:
Predrag Milo{evi} (8. oktobar)
Nemawa Marinkovi} (Sv.Sava)
Milan Petrovi} (Sv.Sava)
VI razred – devoj~ice
Andrijana Stankovi} (8. oktobar)
Jovana Krsti} (8. oktobar)
Jovana Stojanovi} (8. oktobar)
T * maj-jun 2012. godine
VI razred – de~aci:
Mihailo Nikoli} (8. oktobar)
Mihailo Stojanovi} (8. oktobar)
Nikola Milo{evi} (8. oktobar)
VII razred – devoj~ice:
Jelena Popovi} (8. oktobar)
Emilija Stankovi} (8. oktobar)
Aleksandra Golubovi} (8. oktobar)
VII razred – de~aci:
Milan Petrovi} (Sv.Sava)
Nikola Stankovi} (Sv. Sava)
Bo`idar Stojkovi} (B. Milenkovi})
VIII razred – devoj~ice:
Jovana Milosavqevi} (S. Jani})
Mirjana Miti} (8. oktobar)
Manuela Koci} (8. oktobar)
VIII razred – de~aci:
Milan \oki} (8. oktobar)
Stefan Spasi} (8. oktobar)
Milo{ Milenkovi} (8. oktobar)
SREDWO[KOLCI
I godina sredwe {kole – devoj~ice:
Kristina Popovi} (Gimnazija)
Marija Kosti} (Gimnazija)
Natalija B. Kosti} (Gimnazija)
I godina sredwe {kole – de~aci:
Nikola Petrovi} (Tehni~ka {kola)
Mladen Miti} (Tehni~ka {kola)
Predrag Gar~i} (Gimnazija)
II godina sredwe {kole – devoj~ice:
Qubica Stankovi} (Gimnazija)
Danica Arsenovi} (Gimnazija)
Milica Ran|elovi} (Gimnazija)
II godina sredwe {kole – de~aci:
Nikola Pop – Ili} (Tehni~ka {kola)
Slobodan Stankovi} (Gimnazija)
Igor Cvetkovi} (Gimnazija)
III godina sredwe {kole – devoj~ice:
Jelena Ili} (Gimnazija)
Jovana Stanimirovi} (Tehni~ka {kola)
Tatjana An|elkovi} (Gimnazija)
III godina sredwe {kole – de~aci:
Nikola Bixi} (Tehni~ka {kola)
Milan Cvetkovi} (Gimnazija)
Milan An|elkovi} (Tehni~ka {kola)
IV godina sredwe {kole – de~aci:
Petar Ran|elovi} (Tehni~ka {kola)
Bo`idar Spasi} (Gimnazija)
Milo{ Stojiqkovi} (Tehni~ka {kola)
maj-jun 2012. godine * S P O R T * 15
F U D B A L S R P S K A L I G A – I S T O K
VLASINA SLEDE]E TAKMI^ARSKE SEZONE NASTUPA U NI[KOJ ZONI

O^EKIVAN ISHOD
1. TIMOK 30 19 6 5 43:19 43

2. RADNI^KI (S) 30 15 5 10 44:24 50

3. CAR KONSTANTIN 30 15 5 10 61:50 50

Mladi igra~i FK „Vlasina“, trener i Uprava kluba ulo`ili su maksimalne napore kako bi uspeli da ostvare 4. RADNIK 30 14 6 10 53:47 48
opstanak u Srpskoj ligi – grupa Istok. Spletom okolnosti, i uz nedostatak sportske sre}e, nisu uspeli u svom
osnovnom zadatku. Ispadawe u Ni{ku zonu treba da shvate kao jednu lestvicu u svom sportskom `ivotu, a ne da se 5. HAJDUK VEQKO 30 13 8 9 42:47 47
od toga pravi tragedija. Trebalo bi uraditi ozbiqnu analizu i doneti prave odluke koje }e doprineti {to br`em
jedinstvu u klubu i konsolidaciji celog kluba. 6. TRSTENIK PTT 30 14 3 13 40:34 45
Naravno, veliki udeo u konsolidaciji tima ima}e i rukovodstvo SO-e Vlasotince. U dobroj koordinaciji
7. SLOGA (DES) 30 14 2 14 42:39 44
treba izna}i najboqa re{ewa za slede}u sezonu, a mogao bi da se napraviti i druga~iji plan.
8. @ITORA\A 30 12 5 13 39:42 41

9. DINAMO 30 12 5 13 35:38 41

10. RADNI^KI (P) 30 12 5 13 34:30 40

11. KOPAONIK 30 12 4 14 30:35 40

12. TRGOVA^KI 30 11 4 15 35:40 37

13. BORAC (B) 30 10 5 15 29:42 35

14. BALKANSKI 30 9 7 14 29:40 34

15. VLASINA 30 9 5 16 32:49 32

16. SVRQIG 30 8 6 16 24:46 30

Rezultati 30. kola: Radni~ki (Svilajnac) 0:1

Trstenik, Dinamo 1:0 Radnik, Kopaonik 1:0
Balkanski, Car Konstantin 5:2 Borac, Timok 1:0
Trgova~ki, @itora|a 2:3 Sloga, Radni~ki (Pirot)
3:2 Vlasina, Svrqig 1:1 Hajduk Veqko;

RUKOMET KARATE
DRUGA LIGA – JUG KARATE KLUB „[OTO – KAN“

VLASOTINA^KI PET MEDAQA

RUKOMETA[I ZA VLASOTIN^ANE
ISPUNILI PLAN Karate klub „[oto – Kan“
iz Vlasotinca u~estvovao je
5. maja na 18. \ur|evdanskom
Rukovodstvo kluba je ispunilo svoj osnovni ciq, a to je plas- karate turniru, koji je organi-
man me|u prvih pet ekipa u ligi i plasman u Jedinstvenu Drugu zovan u Lebanu. Na turniru je
ligu – jug. Ova takmi~arska sezona odvijala se u dve grupe, jug i u~estvovalo petnaest ekipa
sa stotinak takmi~ara. Na{i
zapad. U ju`noj grupi zaslu`eno je prvak Planinka P. voda, a u karatisti su u katama osvo-
zapadnoj grupi Sloga. Vlasotina~ki rukometa{i su u podmla|enom jili vi{e medaqa. Zlatne
sastavu ostvarili vrlo dobar rezultat, 11 pobeda, 4 nere{ene medaqe izborili su: Milan
utakmice i samo 5 poraza, sa osvojenih 26 bodova zaslu`eno su Radi}, Stefan Marinkovi} i
zauzeli tre}e mesto u ligi. Veqko Milo{evi}. Bronzana
odli~ja pripala su Luki
Slede}a takmi~arska sezona bi}e te`a za takmi~ewe, ali i Milo{evi}u i Filipu
dosta skupqa, pre svega zbog putnih tro{kova ekipe i obaveza Milenkovi}u.
prema slu`benim licima. Sigurno }e pomo} od strane SO-e Ovo je tre}i nastup
Vlasotinca i Sportskog saveza biti obezbe|ena, ali za boqe karatista „[oto – Kana“ u
rezultate bez adekvatnih sponzora nema vrhunskih rezultata, ovoj sezoni – isti~e trener
Vladimir Petrovi}.
naro~ito kod kolektivnih sportova. S.S.

T A B E L A
1. PLANINKA P. VODA 20 17 2 1 677:485 36
ZAVR[ENO KLUPSKO TAKMI^EWE
Karate klub „[oto Kan“
organizovao je 3. juna
2. JASTREBAC 20 14 3 3 600:487 31
klupski karate turnir u
SRC „Vlasina“. Na
3. VLASOTINCE 20 11 4 5 644:593 26
turniru je u~estvovalo 36
takmi~ara. Najuspe{nijim
4. BOR 2 20 12 1 7 565:516 25
takmi~arima dodeqeni su
pehari. Pehare su dobili:
5. BSK HEBA 20 11 1 8 556:509 23
\or|e \or|evi},
6. TOPLI^ANIN 20 10 1 9 565:540 21 Aleksandra Petrovi},
Milo{ Milo{evi},
7. @ITORA\A 20 10 0 10 626:578 20 Teodora Stojanovi},
Stefan Stefanovi} i
8. DUBO^ICA 54 20 8 2 10 503:493 18 Sla|an Jani}ijevi}.
Po re~ima trenera
9. \ERDAP 20 5 1 14 572:604 11 Vladimira Petrovi}a,
turnir je kontrolnog tipa
10. @ELEZNI^AR 1949 (2) 20 4 0 16 605:662 8 pred polagawe polaznika
za majstorska zvawa.
11. KWA@EVAC (-2) 20 0 1 19 460:896 -1 S.S.
 S E R V I S
V A @ N I T E L E F O N I A U T O B U S K I S A O B R A ] A J
Slu`ba obave{tewa
Prijava smetwi
988
977
Alfa banka
Eurobank EFG AD Beograd
875–730
877–900 SIGMA TRANS
Slu`ba za hitne intervencije 112 Uprava javnih pla}awa 875–358
Policija 192 KBC AD Beograd
Vatrogasna slu`ba 193 ekspozitura Vlasotince 875–647
Hitna pomo} 194 Mewa~nice
Ta~no vreme 95 Tehniko 875-593
Automoto savez Srbije 987 Rim 1 874–532
Rim 2 875–536
VLASOTINCE [op 870–398
Hitna slu`ba 876–180 Bata 875–333
Bolnica 875–215 Turisti~ke agencije
Dom zdravqa 875–434 Duga turs 875–537 Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIH
Policijska stanica 875–120 Adria turs 876–225 RASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.
Vatrogasna slu`ba 875–128 CRNA TRAVA
Op{tina Vlasotince 875–122 Dom zdravqa 811–224
Policijska stanica 811–222 V A N L I N I J S K I P R E V O Z
Kulturni centar Vlasotince 875–314 Op{tina Crna Trava 811–115
Gradska biblioteka
JP „Direkcija za urbanizam
i izgradwu“
875–512

875–168
De~ji vrti} „Mladost“
Tehni~ka {kola
811–118
811–277 PETKO PREVOZ A L E X T O U R S
Centar za socijalni rad 875–459 „Milentije Popovi}“ 811–114 Vlasotince – Crna Trava
Vlasotince – Crna Trava 5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)
JKP Komunalac 875–141 O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105
JKP Vodovod 875–350 PZP Crna Trava 811–402 6,00 i 17,30 Crna Trava – Vlasotince
Fabrika vode „Nerezine“ 875–121 Centar za socijalni rad 811–255 7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)
Tr`i{te rada 875–592 Po{ta Crna Trava 817–191 Crna Trava – Vlasotince Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50
Crveni krst 875–177 Elektrodistribucija 811–183
Po{ta 875–126
7,10 i 19,10 Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40
[umska uprava 811–152
Elektrodistribucija 875–346 Poreska uprava 811–108
Kancelarija za lokalni JKPUT „Vilin lug“ 811–313 VLASOTINCE – BEOGRAD
ekonomski razvoj 877–236 Po{ta Sastav Reka 818–191
Osnovni sud Leskovac jedinica Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392 5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)
Vlasotince 875–324 Ambulanta Sastav Reka 268–384 6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)
Organ za prekr{aje 875–334 Mesna kancelarija Gradska 817–009
Op{tinski javni pravobranilac 875–184 Ambulanta Gradska 817–014 8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)
Gimnazija 875–152 Crveni krst 811–314
Tehni~ka {kola 875–125 Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316 9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
O[ „8. oktobar” 875–450 Biblioteka 811–312 13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)
O[ „Sini{a Jani}“ 875–147 Lova~ko udru`ewe 811–117
SRC „Vlasina“ 875–200 SIZ Zdravstva 811–162 14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)
Sportski savez 875–716 LESKOVAC
Udru`ewe penzionera 875–919 Zdravstveni centar 212–184 17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)
Savez invalida rada 062/771-467 Bolnica 251–244 BEOGRAD – VLASOTINCE
Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132 Elektrodistribucija 230–213
SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490 @elezni~ka stanica 212–390 10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Gaga radio 877–297 Autobuska stanica LEGAS 215–550
Vlasotina~ka crkva 875–806 Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237 13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)
Poliklinika Eskulap 876–205 Ekos petrol 281–452
Veterinarska stanica 875–174 15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
De`urna apoteka 212–660
Kopernikus 876–228 Skup{tina op{tine 253–313 16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)
Kabl „Jala“ 877–000 Uslu`ni centar 213–946
Total TV (kablovska preko satelita) 875–908 Vi{i sud 250–313 19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)
Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ Osnovni sud 242–812
„De~ja radost“ 875–425 Privredni sud 230–502
21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
„Kolibri“ 875–204 Komunalno preduze}e 53–361 NOVI SAD
„P~elica“ – Stajkovce 869–927 Radio Leskovac 244–667
Inspekcije TV Leskovac 252–127 Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,
Poreska uprava (terenska kontrola) 875–176 Centar za socijalni rad 515–630 17,30
Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)
Tr`i{na inspekcija 875–923 Narodno pozori{te 232–592
Apoteke Leskova~ki kulturni centar 248–302 Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,
7,20
Gradska apoteka 875–109 Narodna biblioteka 233–890 Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)
Apoteka Medika 875–395 Narodni muzej Leskovac 212–975 PO@AREVAC
Apoteka Sveti Nikola 875–322
Apoteka Viva 871–042 NI[ 6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (Sigma Tours)
Apoteka \ina 875–737 Gradska bolnica 018/324–964
Pekare 15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)
Narodno pozori{te 018/45–441
Pekara MG 875–742 De`urna apoteka Ni{ 018/512–336 9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )
kancelarija 875–7222 Saobra}ajna policija 018/43–064
Pekara „Sawa“ 875–135 Klini~ki centar 018/324–964 13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours)
Rastavnica 875–551 Dom zdravqa 018/251–699, 251–597
[ekspir 063/404–791 PIROT
Klinika za ginekologiju 018/338–181
Pekara Dara 874–368 Psiholo{ke konsultacije 018/523–422 6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)
Pekara \ole 873–153 Autobuska stanica 018/255–177
SAN–PEK 065/8452–581 Autobuska stanica (rezerv.) 018/255–666 17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)
PEKARA „N“ 875–131 @elezni~ka stanica 018/364–625
Zotest 386–9926 KRAGUJEVAC
Aerodrom 018/582–828
Restorani Univerzitetska biblioteka 018/523–119 7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)
BCD hotel Grozd 876–047 Gradska biblioteka
Borina ~esma 874–749 „Stevan Sremac“ 018/511–405
13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)
Guwetinac (motel) 874–531
[e{ir
Veteran
875–733
875–646 INTERNET sajtovi P R E V O Z N I C I
Jaz 874–222 www.988info.rs www.radiogaga.fm SIGMATRANS ................................. 875–533
]irimixija 875–927 (Poslovni i telefonski imenik) (Sajt Radija Gaga) SIMPLON ......................................... 874–474
Picerije www.vlasotince.rs www.vlasotince.tel
Dolce Vita 063/7801–155 KANIS ................................................ 876–149
(Sajt grada Vlasotinca) (Sajt Televizije Vlasotince) 242–200
Magnifico 065/6511–144 www.os8oktobar.edu.rs www.okkvlasotince.com
Gondola 062/760–330 STEVANTURS ................................... 875–867
(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar) (Sajt Ko{arka{kog kluba
Benzinske pumpe JOVI] ................................................ 215–666
Jugopetrol 877–030
www.ossinisajanic@neobee.net „Vlasotince“) BATA REISEN ..................................... 876–149
Boqare M&M 875–629
(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani}) www.vlasotince.com
220–873
Stajkovce Morava petrol 869–911
www.tsvlasotince.edu.rs (Vlasotince kafe)
(Sajt Tehni~ke {kole) www.kkshotokan.com FRENKI .............................................. 260–013
Benzinska pumpa Benzin Bata 875–110 NI[EKSPRES ................................. 242–237
AS petrol 875–068 www.predskolska-mdimanic.edu.rs (Karate klub [oto-kan – Vlasotince)
Bob trejd 3869–939 (Sajt Pred{kolske ustanove www.vlasotince.com/forum V&D .............................................. 063/8867–310
„Milka Dimani}) (Vlasotina~ki forum) 281–382
Banke
Intesa banka 875–565 www.nokesoft.com/fdv www.pekarasanja.e-vlasotince.info M601 ............................................... 010/323–601
Komercijalna banka 875–206 (Fondacija darovitih Vlasotince) (Pekara „Sawa“) GA[A BUS ................................ 063/846–7771
Agrobanka 875–678 www.vlasotince.in.rs www.cementni.co.rs PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993
(Za sve one koji vole Vlasotince) (Cementni proizvodi Vlasotince) ALEX TOURS ............................... 064/424–2639