Predavanje 3

Simulacija diskretnih dogadaja

U simulaciji diskretnih dogadaja, simulacioni model ima odredeno stanje u svakom trenutku
vremena. Ovo stanje predstavlja skup podataka i vrednosti odredenih promenljivih u sistemu
i omogućuje nam da pratimo evoluciju sistema u toku vremena. Na primer mašina može biti
u tri stanja: ”u radu”, ”slobodna” i ”u otkazu”. U simulaciji diskretnih dogadaja okidač za
promenu stanja modela predstavlja neki dogadaj. U simulaciji se ništa ne menja dok se neki
dogadaj ne desi. Nakon dešavanja dogadaja model menja svoje stanje (iako se u retkim situ-
acijama može desiti da se stanje modela ne promeni). Izmedu dogadaja stanje modela se ne
menja iako je sistem angažovan u nekoj aktivnosti. Na primer neka je u trenutku t1 mašina u
stanju ”u radu”. Ona svoje stanje menja u ”slobodna” u trenutku t2 u kome se dešava sledeći
dogadaj ”kraj operacije”. Izmedu ova dva sukcesivna dogadaja ne dolazi do promene stanja u
kome se nalazi mašina (a ni ostali elementi modela).

Poèetak liste dogaðaja

Dogaðaj 1:
vreme 8.13
Dogaðaj 2:
vreme 10:20
Dogaðaj 3:
vreme 18.31
Dogaðaj 4:
vreme 22:55
Kraj liste dogaðaja
ostala polja

Slika 3.1: Struktura liste dogadaja u simulaciji diskretnih dogadaja

Rad simulacije diskretnih dogadaja je voden časovnikom i hronološki uredenom listom dogadaja
(slika 3.1). Dogadaj na vrhu liste predstavlja sledeći dogadaj. Zakazivanjem dogadaja, dogadaj
se u hronološkom redosledu uvodi u listu dogadaja, a kada se dogadaj desi on se briše iz liste
dogadaja.

Na najvišem nivou simulacija diskretnih dogadaja se izvršava u sledeća četiri koraka:

1. Inicijalizacija časovnika (obično na nulu) i generisanje i zakazivanje jednog ili više dogadaja

2. Ako je lista dogadaja prazna, završiti simulaciju. U suprotnom pronaći predstojeći

dogadaj i ukloniti ga sa liste dogadaja

21
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 22

3. Pomeriti časovnik na vreme dešavanja predstojećeg dogadaja i izvršiti ga

4. Vratiti se na korak 2

Naravno, ovo je opšti algoritam. Kompleksnost rutine simulacije je skrivena u rutinama

koje implementiraju izvršavanje dogadaja.

3.1 Elementi simulacije diskretnih dogadaja

U okviru simulacije diskretnih dogadaja mogu se identifikovati sledeći elementi:

• entiteti

• atributi

• klase

• skupovi

• stanja

• redovi čekanja

• aktivnosti

• dogadaji

Entiteti
Entiteti predstavljaju osnovne elemente - komponente sistema koji se modelira. Na primer to
mogu biti mašine, radni predmeti, manipulaciona oprema, radnici... Generalno, postoje dve
vrste entiteta:

• stalni (resursi)

• privremeni

Stalni entiteti su entiteti koji su prisutni u simulacionom modelu tokom čitavog izvodenja si-
mulacije. To su na primer mašine. U nekim simulacionim paketima oni se nazivaju i resursima.
U mrežama redova čekanja oni predstavljaju centre usluga.

Privremeni entiteti su entiteti koji u nekom trenutku ulaze u simulacioni model iz okruženja,
prolaze kroz simulacioni model i napuštaju ga. Na primer to su delovi koji se obraduju. U
mrežama redova čekanja oni predstavljaju korisnike.

U toku izvodenja simulacije entiteti mogu biti:

• pasivni (nalaze se u redu čekanja)

• aktivni (angažovani u nekoj aktivnosti)

Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 23

Entiteti generalno predstavljaju stvarne komponente sistema. Medutim, ponekad se za simu-

laciju odredenih dogadaja kreiraju imaginarni entiteti koji u stvarnosti ne postoje.

Atributi

Kako bi se individualizovali entiteti njima se pridružuju atributi. Atributi predstavljaju karak-

teristike entiteta ili dodatne informacije o entitetu. Njihove vrednosti su vezane za konkretne
entitete. To mogu biti na primer naziv dela, vreme do koga je potrebno završiti deo, prioritet
izrade dela, vreme dolaska u red čekanja... Isti atribut u opštem slučaju ima različitu vrednost
za različite entitete. Na primer različiti delovi imaju različito vreme do koga ih je potrebno
završiti.

Atributi se najčešće koriste:

• za razlikovanje pojedinih entiteta podelom na klase (na primer da li je mašina strug)

• za upravljanje ponašanjem entiteta (na primer u koji red čekanja staviti entitet - npr. u
red čekanja za glodalicu ili strug)

• za upravljanje disciplinom u redu čekanja (npr. prioritet izrade dela)

• za pamćenje podatka o konkretnom entitetu (npr. vreme dolaska dela u sistem)

Klase

Klase predstavljaju stalne grupe istih ili sličnih entiteta. Na primer klasa operatera, klasa
mašina ili klasa delova.

Skupovi

Skupovi predstavljaju privremene grupe entiteta koje se koriste za grupisanje entiteta u toku
simulacije na pogodan način. Na primer skup potrebni alati može predstavljati skup alata (od
kojih je svaki pojedinačni entitet) potrebnih za jednu operaciju na obradnom centru ili skup
delova koji čekaju na obradu.

Stanja

Termin stanje označava stanje modela ili njegovih entiteta. Na osnovu stanja se odreduje
da li je moguće ili neophodno izvršiti odredene aktivnosti. Na primer entiteti su u aktivnom
ili pasivnom stanju u zavisnosti od toga da li su angažovani u nekoj aktivnosti ili su u redu
čekanja. Mašina može biti u tri stanja: ”u radu”, ”slobodna” ili ”u otkazu”.

Redovi čekanja

Redovi čekanja predstavljaju pasivna stanja entiteta dok oni čekaju da se ostvare uslovi za
početak naredne aktivnosti. Na primer radni predmeti mogu čekati da se mašina na kojoj se
izvodi sledeća operacija oslobodi. Redovi čekanja mogu biti stvarni (deo koji čeka na obradu)
ili imaginarni. Na primer dok čeka da deo dode na obradu (nema delova u redu čekanja za
obradu na njoj) mašina se nalazi u imaginarnom redu čekanja.
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 24

Nekad redovi čekanja imaju ograničeni kapacitet pa je modelom neophodno definisti šta se
dešava sa entitetom koji treba da dode u red čekanja koji je već pun.

Aktivnosti

Aktivnosti predstavljaju zadatke koje entiteti izvršavaju ili zadatke koji se nad entitetima
izvršavaju. U svaku aktivnost je uključeno više od jednog entiteta (dva, tri...). Aktivnost se
može posmatrati i kao zbližavanje dva ili više entiteta tokom odredenog perioda vremena. Iz-
uzetno je značajno za svaku aktivnost odrediti period njenog trajanja kako bi se u trenutku
kada aktivnost počne znalo kada će se ona završiti. Ukoliko vreme trajanja aktivnosti nije de-
terminističko, ono se može uzorkovati iz poznate raspodele verovatnoće korišćenjem stohastičke
simulacije.

Dogadaji

Dogadaj predstavlja trenutak u kome se desi neka promena u modelu. To je početak ili kraj
neke aktivnosti. Stanje sistema i stanja entiteta se menjaju samo u trenutku dogadaja, dok
tokom trajanja aktivnosti ona ostaju nepromenjena. Postoje dve vrste dogadaja:

• endogeni ili interni dogadaji koji su izazvani uslovima iz modela (npr. završetak operacije)

• egzogeni ili eksterni dogadaji koji su izazvani dešavanjima izvan modela (na primer dola-
zak narudžbine ili kupca)

Primer:

Posmatrajmo jednostavan primer sistema za obradu prikazan na slici 3.21 . U datom pri-

Sistem koji se modelira

obradni centar

Dolazak Odlazak
delova delova

delovi

red èekanja

Slika 3.2: Primer jednostavnog sistema za obradu

meru delovi dolaze na obradu na obradnom centru. Ukoliko je obradni centar slobodan, obrada
dela počinje odmah, a u suprotnom deo čeka u redu. Potrebno je odrediti vreme koje delovi
provedu u sistemu.
1
Autor slike: Doc. dr Saša Živanović
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 25

Tabela 3.1: Vrednosti atributa A1-A3 za delove

deo A1 A2 A3
deo1 0,00 2,90 2,90
deo2 1,73 5,80 4,07
deo3 3,08 13,20 10,12
.. .. .. ..
. . . .

Za simulaciju datog sistema korišćenjem simulacije diskretnih dogadaja mogu se identifiko-

vati sledeći elementi:

Entiteti:

• delovi (deo1, deo2, deo3,...) - privremeni entiteti

• obradni centar - stalni entitet

Atributi:
Ako je cilj odrediti vreme koje je deo proveo u sistemu, za delove je potrebno definisati sledeće
atribute:

• Vremenski trenutak dolaska dela u sistem - A1

• Vremenski trenutak odlaska dela iz sistema - A2

• Vreme koje deo provede u sistemu - A3

Za ilustraciju, u tabeli 3.1 su prikazane vrednosti atributa za pojedine delove.

Stanja:

• Deo:

– u redu čekanja
– u obradi

• Obradni centar:

– slobodan (čeka na deo)

– u obradi

Redovi čekanja:

• deo koji čeka na obradu

• obradni centar koji čeka na deo

Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 26

Aktivnosti:
Obrada

Dogadaji:

• dolazak dela

• početak obrade

• kraj obrade

• odlazak dela

3.2 Konceptualno modeliranje simulacije

diskretnih dogadaja
Modeliranje je najvažniji deo simulacije. Ono utiče na sve aspekte simulacione studije. Kako bi
se razvio model neophodno je suštinsko razumevanje rada sistema koji se modelira. Iako savre-
meni softveri daju okruženje koje omogućuje direktno kreiranje kompjuterskog modela, kako bi
se sagledalo funkcionisanje sistema koji se modelira pogodno je pre pristupanja programiranju
simulacije izvršiti konceptualno modeliranje.

Konceptualni model je opis simulacionog modela koji je nezavisan od softvera koji će se ko-
ristiti. On opisuje: ciljeve, ulaze, izlaze, sadržaj, pretpostavke i pojednostavljenja koja se u
modelu koriste. Ciljevima se opisuje svrha modela. Ulaze predstavljaju elementi modela koji se
mogu menjati kako bi se poboljšao ili bolje razumeo stvarni svet; to su eksperimentalni faktori.
Izlazi iz modela su izveštaji o rezultatima simulacije. Oblast modela definiše granice modela ili
obim stvarnog sistema koji će biti uključen u model, dok sadržaj modela predstavljaju kompo-
nente sistema koje su predstavljene u modelu i veze izmedu njih. Potrebno je definisati i nivo
detalja u opisu svake od komponenata sistema. Prilikom kreiranja modela uvode se odredene
pretpostavke i to pogotovu kada postoje neodredenosti ili neka uverenja o stvarnom sistemu
koji se modelira. Takode, pri kreiranju modela uvode se i odredena pojednostavljenja kako bi
se omogućio brži razvoj i korišćenje modela.

Tokom kreiranja modela neophodno je ispuniti četiri osnovna zahteva:

• validnost

• kredibilnost

• korisnost

• izvodljivost

Validnost se odnosi na poimanje modelera da će konceptualni model voditi ka kompjuterskom

modelu koji je dovoljno tačan za datu svrhu simulacije, dok se kredibilnost odnosi na poimanje
klijenta da će konceptualni model voditi ka kompjuterskom modelu koji je dovoljno tačan za
datu svrhu simulacije. Korisnost je poimanje modelera i klijenta da će konceptualni model
voditi ka kompjuterskom modelu koji je korisna pomoć u donošenju odluka u odredenom kon-
tekstu. Izvodljivost je poimanje modelera i klijenta da se na osnovu konceptualnog modela
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 27

Tabela 3.2: Primer liste komponenata za sistem prikazan na slici 3.2.

KOMPONENTA OPIS
Deo Vreme izmedu dolazaka (raspodela)
Red čekanja Kapacitet
Obradni centar Vreme trajanja obrade (raspodela)

može razviti kompjuterski model.

Navedeni zahtevi su medusobno zavisni. Na primer poimanje modelera o tačnosti (validnosti)

modela može biti visoko korelisano sa klijentovom percepcijom o njegovoj kredibilnosti. Takode,
model koji nije izvodljiv ne može biti ni koristan.

Dobra praksa u kreiranju modela se može iskazati na sledeći način: ”Model treba da bude
što je moguće jednostavniji, a da pri tom ispuni ciljeve simulacije”. Jednostavan model se brže
razvija, zahteva manje podataka na ulazu i brže se izvodi.

Za kreiranje konceptualnog modela najčešće se koristi jedna od sledeće četiri metodologije:

1. Kreiranje liste komponenata
2. Dijagram toka procesa
3. Logički dijagram toka
4. Dijagram ciklusa aktivnosti

Kreiranje liste komponenata

Pri korišćenju ove metode kreira se lista komponenata koje se koriste u modelu i daje se njihov
kratak opis. Iako je ovaj metod veoma jednostavan, ne daje vizuelnu reprezentaciju konceptu-
alnog modela i teško je iz njega shvatiti logiku i tok procesa, a naročito za kompleksnije sisteme.
Primer liste komponenata za sistem prikazan na slici 3.2. je dat u tabeli 3.2.

Dijagram toka procesa

Pri korišćenju ove metode konceptualni model se prikazuje kao dijagram toka procesa u kome
se redovi čekanja prikazuju krugovima, a procesi pravougaonicima. Detalji o komponentama
se prikazuju u zagradama. Na slici 3.3 je prikazan primer dijagrama toka procesa za sistem
prikazan na slici 3.2.

Delovi
(vreme izmeðu dolaska)

Red èekanja Obradni centar

(kapacitet) (raspodela vremena obrade)

Slika 3.3: Primer dijagrama toka procesa za sistem prikazan na slici 3.2.

Dijagram toka procesa predstavlja relativno jednostavan pristup za opis sistema, a i vizuelna
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 28

reprezentacija je korisna za prikaz toka procesa. Mnogi paketi za simulaciju koriste sličnu re-
prezentaciju. Ipak, korišćenjem ove metodologije za kreiranje konceptualnog modela često je
teško kreirati model kompleksnih sistema.

Logički dijagram toka

Logički dijagrami toka koriste standardne simbole za kreiranje algoritma. Ovim dijagramima
se lako uočava logika rada sistema koji se modelira. Na slici 3.4. je prikazan logički dijagram
toka za sistem prikazan na slici 3.2. Medutim, logika rada sistema nije uvek očigledna. Takode,
ovakva vrsta dijagrama brzo može postati velika i kompleksna, a kreiranje dijagrama naporno
čak i za jednostavne sisteme.

dolazak dela

ne
mesta u redu?

da
red èekanja na
obradu

ne
OC na
raspolaganju?

da

deo obraðen

deo odlazi

Slika 3.4: Primer logičkog dijagrama toka za sistem sa jednim redom čekanja i jednim serverom

Dijagram ciklusa aktivnosti

Dijagrami ciklusa aktivnosti [4] predstavljaju metodologiju namenski kreiranu za formiranje

konceptualnog modela u simulaciji diskretnih dogadaja. Po svojoj strukturi dijagrami ciklusa
aktivnosti su negde izmedu dijagrama toka procesa i logičkog dijagrama toka pošto oni opisuju
logiku rada sistema, a istovremeno daju i vizuelnu reprezentaciju. Zbog važnosti koju imaju u
kreiranju konceptualnih modela kompleksnih sistema, dijagrami ciklusa aktivnosti se u daljem
tekstu posebno razmatraju.
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 29

3.3 Dijagram ciklusa aktivnosti

Dijagram ciklusa aktivnosti je metod za konceptualno modeliranje u obliku logičkog toka obje-
kata u sistemu. On predstavlja prirodan način za prikazivanje aktivnosti u simulaciji diskretnih
dogadaja. Iako su naročito pogodni za modeliranje sistema sa redovima čekanja, primena dija-
grama ciklusa aktivnosti nije ograničena samo na njih.

U toku svog životnog veka u simulaciji entiteti se spajaju kako bi učestvovali u nekoj ak-
tivnosti, a nakon završetka aktivnosti oni se nalaze u redu čekanja sve dok ne budu angažovani
u nekoj drugoj aktivnosti. Entiteti u modelu mogu biti u dva stanja:
• pasivno - u redu čekanja (stvarnom ili imaginarnom)

• aktivno - angažovani u nekoj aktivnosti

Simboli pasivnog i aktivnog stanja entiteta koji se koriste u dijagramu ciklusa aktivnosti su
prikazani na slici 3.5. Pasivno stanje entiteta (red čekanja) se označava kružnicom ili elipsom,
a aktivno stanje (aktivnost) pravougaonikom. Svaki entitet ima svoj životni ciklus u simulaciji

Red
èekanja

Aktivnost

Slika 3.5: Oznake aktivnog i pasivnog stanja entiteta u dijagramu ciklusa aktivnosti

(ciklus aktivnosti) koji se sastoji iz aktivnosti i redova čekanja. Prilikom kreiranja dijagrama
ciklusa aktivnosti za svaki entitet je neophodno da se smenjuju redovi čekanja i aktivnosti. Uko-
liko je potrebno uvode se prazni redovi čekanja. Dijagram ciklusa aktivnosti mora biti zatvoren.

Metodologija za kreiranje dijagrama ciklusa aktivnosti se sastoji iz sledećih koraka:

1. Odrediti domen modela

2. Napraviti listu entiteta i njihovih ključnih atributa

3. Za svaki entitet definisati njegov zatvoreni ciklus aktivnosti: aktivnost-red čekanja-akti-

vnost

4. Spojiti pojedinačne cikluse aktivnosti entiteta u dijagram ciklusa aktivnosti

5. Definisati početne uslove

6. Verifikovati logiku dijagrama i dopuniti ga ako je neophodno

Definisanje domena modela se odnosi na definisanje rezultata koje želimo da dobijemo iz si-
mulacije. Nema svrhe kreirati model ako se iz njega ne dobijaju rezultati. Rezultati su obično
različite statistike. To su najčešće funkcije vremena (npr. broj zauzetih mašina u toku vre-
mena) ili neke vrednosti (npr. vreme koje deo provede u sistemu).
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 30

Kreiranje liste entiteta u modelu je najčešće jednostavno - iz opisa sistema koji se modelira
jasno je koji su entiteti u njemu prisutni. Medutim, ponekad entiteti nisu tako očigledni. Na
primer ako je radni predmet postavljen u pribor i zajedno sa njim na paletu postavlja se pita-
nje da li su to tri entiteta (radni predmet, pribor i paleta) ili jedan. U opštem slučaju ako se
odredeni elementi uvek u simulaciji javljaju kao skup (tim) onda se oni posmatraju kao jedan
entitet.

Za svaki entitet se odreduju atributi koji su od interesa za prikupljanje podataka vezanih

za dati entitet. Na primer da bi se izračunalo vreme koje deo provede u sistemu neophodno je
u odgovarajućem atributu tog dela zapamtiti vreme (vrednost časovnika) ulaska dela u sistem
kako bi se ovo vreme oduzelo od vremena (vrednosti časovnika) u trenutku kada deo napusti
sistem. Za svaki atribut se definišu pravila i formule za dodeljivanje njihovih vrednosti.

Razvijanje individualnih dijagrama ciklusa aktivnosti takode obično sledi iz opisa rada sis-
tema. Ovde treba napomenuti da je često, kako bi se obezbedilo smenjivanje aktivnosti i
redova čekanja, neophodno uvesti prazne redove čekanja. To se radi kada aktivnost sledi nepo-
sredno posle prethodne aktivnosti. Entiteti prolaze kroz prazne redove bez čekanja. Za svaki
red čekanja neophodno je odrediti disciplinu, tj. način na koji se bira koji entitet će se uzeti iz
reda čekanja. Najčešće korišćena disciplina je FIFO (eng. First In First Out) - entitet koji je
prvi ušao u red čekanja prvi iz njega izlazi. Ponekad je potrebno uvesti grananje u zavisnosti
od vrednosti nekog atributa vezanog za entitet (na primer kada redosled obrade delova zavisi
od njihovog prioriteta ili kada u jednom redu čekanja delovi čekaju na obradu na različitim
mašinama). Za svaku aktivnost je neophodno definisati vreme trajanja. Kao što je opisano u
jednom od prethodnih odeljaka, vreme trajanja aktivnosti može biti determinističko ili se može
uzorkovati stohastičkom simulacijom iz poznate raspodele verovatnoće.

Za razliku od vremena koje entitet provede u aktivnom stanju (vreme trajanja aktivnosti)
vreme koje entitet provede u pasivnom stanju (u redu čekanja) nije poznato unapred. Ono
zavisi od vremena trajanja prethodne i naredne aktivnosti.

Spajanje individualnih ciklusa aktivnosti u dijagram ciklusa aktivnosti se vrši identifikova-

njem zajedničkih aktivnosti izmedu pojedinačnih ciklusa. Ukoliko se ispostavi da ciklus nekog
entiteta nije moguće spojiti sa ciklusima ostalih entiteta, neophodno je preispitati njegove ak-
tivnosti ili preispitati potrebu za ovim entitetom.

Na početku izvršavanja simulacije neophodno je poznavati stanje svakog entiteta. Entiteti

mogu biti u nekom redu čekanja ili u aktivnosti. Za svaku aktivnost koja je na početku si-
mulacije u toku mora biti definisano vreme kada će se ona završiti kao i vrednost atributa za
entitete koji su u toj aktivnosti angažovani. Vrednosti atributa moraju biti definisane i za sve
entitete koji su na početku simulacije u redovima čekanja. Prilikom definisanja početnih uslova
pri simulaciji proizvodnih sistema uobičajeno je da svi delovi čekaju van modela, da je radionica
prazna i da su mašine i ostali resursi slobodni.

Najjednostavniji metod za verifikaciju dijagrama ciklusa aktivnosti je prolazak kroz njega na

isti način na koji bi se izvršavala simulacija.

Veliki broj kompjuterskih paketa za simulaciju zahteva da se problem koji se modelira re-
prezentuje na način na koji se dijagram ciklusa aktivnosti ne preslikava direktno. Medutim, u
tim slučajevima dijagram ciklusa aktivnosti se koristi kako bi se problem razumeo u dovoljnoj
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 31

meri pre nego što se pristupi programiranju. Najveći broj kompjuterskih paketa (medu kojima
su ARENA i WITNESS) koriste pristup na bazi procesa o kome će biti reči kasnije. Ovaj pris-
tup je popularan jer omogućuje lako kreiranje animacije - animacija je ovde neizbežan nusefekat
izgradnje modela. Pri upotrebi ovih paketa dijagram ciklusa aktivnosti se prevodi tako što se
privremeni entiteti kreću kroz proces, a stalni entiteti postaju resursi.

Primer:

Neka je za sistem prikazan na slici 3.2. potrebno odrediti prosečno vreme koje delovi pro-
vedu u sistemu. Domen modela koji se generiše je definisan rezultatima koje je potrebno iz
simulacije dobiti - prosečno vreme koje delovi provedu u sistemu.

Kao što je u jednom od prethodnih odeljaka navedeno, entiteti u modelu su:

• delovi (deo1, deo2, deo3,...) - privremeni entitet

• obradni centar - stalni entitet

Kako bi se odredilo prosečno vreme koje delovi provedu u sistemu, potrebno je odrediti vreme
koje svaki od delova provede u sistemu kao i broj delova koji je na obradnom centru obraden.
Kako bi se ovi podaci dobili, neophodno je entitetima pridružiti odredene atribute, i to:

• Deo:

– vremenski trenutak dolaska dela u sistem

– vreme provedeno u sistemu (vremenski trenutak odlaska dela iz sistema - vremenski
trenutak dolaska dela u sistem)

• Mašina

– broj obradenih delova

Za svaki od entiteta se dalje definiše individualni životni ciklus.

Deo:
Deo se u sistemu ili nalazi u redu čekanja na obradu ili je angažovan u aktivnosti obrade. Pošto
je deo privremeni entitet njegov ciklus aktivnosti mora uključivati i dolazak dela u sistem i nje-
gov odlazak iz sistema. Prikazivanje dolaska i odlaska dela kao aktivnosti deluje neobično jer
je uobičajeno da aktivnosti imaju neko vreme trajanja, a dolazak i odlazak delova se dešavaju
trenutno. Kako bismo bili u mogućnosti da prikupimo podatke vezane za na primer vreme koje
privremeni entiteti provedu u sistemu, pogodno je odlazak dela modelirati kao aktivnost čije
je vreme trajanja jednako nuli. Dolazak delova u sistem, s druge strane, predstavlja egzogeni
dogadaj koji je izazvan dešavanjima van sistema. Dolazak privremenih entiteta u sistem se
obično pokorava nekoj statističkoj raspodeli. Aktivnost dolaska privremenog entiteta se mo-
delira tako da vreme njenog trajanja predstavlja vremenski interval izmedu dva sukcesivna
dolaska privremenih entiteta u sistem. Trenutak dolaska privremenog entiteta u sistem pred-
stavlja dogadaj na kraju aktivnosti dolaska.

U ciklusu aktivnosti prikazanom na slici 3.6. deo nakon obrade odlazi u red čekanja gde čeka
na odlazak iz sistema. Naravno, u praksi najčešće deo nakon obrade sistem napušta trenutno.
Medutim, da bi se ispunio uslov smenjivanja redova čekanja i aktivnosti u ciklusu aktivnosti
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 32

privremenog entiteta (kakav je deo), uvodi se imaginaran red čekanja na odlazak iz sistema u
kome je vreme zadržavanja entiteta jednako nuli.

Životni ciklus dela prikazan na slici 3.6. nije kompletan jer ne predstavlja zatvoreni cik-

Red Red
Dolazak Obrada Odlazak
èekanja 1 èekanja 2

Slika 3.6: Nekompletan ciklus aktivnosti dela

Spoljni svet

Red Red
Dolazak Obrada Odlazak
èekanja 1 èekanja 2

Slika 3.7: Ciklus aktivnosti dela

lus aktivnosti. Uvodenjem spoljnog sveta iz koga delovi dolaze na obradu i u koji se delovi
vraćaju, dobija se zatvoreni ciklus aktivnosti za deo prikazan na slici 3.7. Ovde se smatra da
spoljni svet predstavlja red čekanja u kome privremeni entiteti čekaju na obradu u sistemu.

Obradni centar:

Obradni centar predstavlja stalni entitet koji se može naći u dva stanja: u aktivnosti obrade
ili u imaginarnom redu čekanja na deo (stanje slobodan). Ciklus aktivnosti obradnog centra je
prikazan na slici 3.8.

Spajanjem dva prethodno definisana životna ciklusa (slike 3.7. i 3.8.) dobija se dijagram

Obrada

Slobodan

Slika 3.8: Ciklus aktivnosti obradnog centra

ciklusa aktivnosti sistema za obradu prikazan na slici 3.9.

Primer

Radionica ima M identičnih strugova. Svaki strug može da obraduje bilo koji deo. Izvor
delova je nepresušan - uvek postoje delovi koji čekaju na obradu. Delovi se obraduju na prvom
slobodnom strugu. Vreme koje je potrebno da se obradi deo je promenljivo (vreme trajanja
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 33

Spoljni svet

Red Red
Dolazak Obrada Odlazak
èekanja 1 èekanja 2

Slobodan deo

obradni centar

Slika 3.9: Dijagram ciklusa aktivnosti sistema za obradu prikazanog na slici 3.2.

obrade nije isto za svaki deo), ali je nazavisno od mašine koja se koristi. U radionici postoje
operateri koji imaju dva zadatka:

1. da resetuju mašine izmedu dve obrade ako je alat oštar ili nakon zamene alata

2. da zamene alat koji je pohaban

Neophodni (oštri) alati su uvek na raspolaganju. Potrebno je odrediti koliko puta je promenjen
alat u toku trajanja simulacije.

Dakle, postoje dve klase entiteta:

• operater

• strug

Životni ciklus za operatere (u okviru simulacije)

Operateri su zaduženi za dve aktivnosti:

• reset

• zamena alata

a mogu biti i odsutni

• odsutan

Dakle, operateri mogu biti angažovani u navedene tri aktivnosti. Kada nisu u datim aktivnos-
tima, oni čekaju. Individualni ciklus aktivnosti za operatera je prikazan na slici 3.10.

Životni ciklus struga

Strug može biti angažovan u tri aktivnosti:

• obrada

• reset
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 34

Odsutan

Èekanje

Zamena alata Reset

Slika 3.10: Ciklus aktivnosti operatera

• zamena alata

Nakon obrade strug ide u red čekanja na reset - ovaj red čekanja se naziva zaustavljen. Iz ovog
reda čekanja strug može ući u aktivnost reset ili zamena alata. Nakon zamene alata strug čeka
na reset u redu čekanja koji se naziva alat zamenjen. Nakon reseta strug je spreman za novu
operaciju i nalazi se u redu čekanja spreman. Individualan ciklus aktivnosti za strug je prikazan
na slici 3.11.

Alat
Zamena alata zamenjen Reset

Zaustavljen Spreman
Obrada

Slika 3.11: Ciklus aktivnosti struga

Spajanjem dva individualna ciklusa aktivnosti (slike 3.10. i 3.11.) dobija se dijagram ciklusa
aktivnosti prikazan na slici 3.12.
Ž. Jakovljević, Kompjuterska simulacija u automatizaciji proizvodnje - izvodi sa predavanja 35

Odsutan

Èekanje

Alat
Zamena alata zamenjen Reset

Zaustavljen Spreman
Obrada

Slika 3.12: Dijagram ciklusa aktivnosti