ESTETIKA PROIZVODA -

GRAFIKA
Dr Branislav Popkonstantinović
 GRAFIKA - UVOD
 Uvod

 Grafičke metode (skiciranje, geometrijsko konstruisanje, crtanje, pa i

slikanje) spadaju u najkonciznije i najefikasnije postupke za prezentaciju
i razmenu informacija među tehničarima, inženjerima i dizajnerima. Reč
je, dakle, o nezamenljivoj veštini inženjerskih vizuelnih kominikacija
pomoću koje se uočavaju, definišu i razmenjuju informacije o
jednoznačnoj vezi formi 3D prostora sa njihovim likovima na 2D
površinama. U tom smislu, grafičke metode omogućavaju:
 Da se zamišljeni ili konkretni objekti 3D prostora, njihove položajne i
metričke relacije, interakcije i kinetika prikazuju na 2D površini (papira, filma,
ekrana...) i
 Da se crtež ili slika (skica, tehnički dokument, prikaz na ekranu, itd.)
protumači i razume kao lik 3D prostora (apstraktnog ili konkretnog), sa svim
njegovim prostornim karakteristikama, uključujući metriku i pokret.
 Osim toga u grafičke metode spadaju i različiti konstruktivno-
geometrijski postupci pomoću kojih se vrši analiza i sinteza forme
odnosno, objekata 3D prostora, što je za inženjersku praksa
najznačajnije.
 GRAFIKA - UVOD
 Uvod

 Zašto je grafički izraz najznačajniji vid inženjerskih

komunikacija?
 Zato što je to univerzalni jezik koga razumeju svi ljudi sveta.
(nezavisan je od maternjeg jezika!)
 Zato što je za čoveka vizuelna informacija najznačajnija (od ukupne
količine podataka koje percipiramo svim čulima, čulo vida donosi
oko 80%)
 Zato što čovek razmišlja “u slikama”, a ne u formulama, slovnim ili
brojčanim oznakama. (imaginacija – imago = slika!)
 Zato što je grafička, vizuelna informacija holistička i neuporedivo
bogatija od svih drugih. (i celina i svaki detalj crteža imaju svoje
značenje; potpuni verbalni opis svih sadržaja jednog crteža je
gotovo nemoguć, a čak i delimičan opis je nepregledan i praktično
neupotrebljiv).
 GRAFIKA - UVOD
 VAŽNA NAPOMENA broj 1

 Često čujemo tvrdnje da će nas kompjuterska CAD-CAM tehnologija

konačno i jednom za svagda osloboditi crtanja i slikanja slobodnom
rukom. Priča se da sve to više nećemo MORATI da radimo, jer postoje
ACAD, SolidWorks, Catia i druge aplikacije!
 Veća glupost nije mogla da se konstatuje! Ona je ekvivalentna tvrdnji
da, pošto smo nabavili televizor i radio-aparat, više nećemo MORATI da
govorimo, jer veoma lepo i brzo govore profesionalni spikeri na TV i
radio programima. Ili, ako imamo CD player, više nećemo MORATI da
pevamo, jer profesionalni pevači to mnogo bolje rade od nas. Kao da je
pevanje PRISILNA RADNJA! Slični zaključci bi mogli da proishode iz
obećanja Fast-Food tehnologije: uskoro nećemo MORATI da jedemo,
pošto će hrana biti zamenjena PILULAMA. Kao da je lagano i obilno
konzummiranje gastronomskih specijaleiteta nekakvo MORANJE.
 ODGOVOR JE kratko i jasno – NE! I govor, i pisanje, i pevanje, a
posebno – CRTANJE, SKICIRANJE I SLIKANJE, osnovne su ljudske
potrebe. Na sve te načine mi izražavamo naše misli i tako komuniciramo
sa drugim ljudima! TO NIJE STVAR MORANJA, VEĆ POTREBE,
ŽELJE i ZADOVOLJSTVA!
 MI NE ŽELIMO DA SE OSLOBODIMO CRTANJA I SKICIRANJA!
 GRAFIKA - UVOD
 VAŽNA NAPOMENA broj 2
 Danas se priča da je projekcija prevaziđena jer kompjuterska
tehnologija navodno omogućava tzv. rad u 3D. Pri tome se prećutno
postulira da je slika na ekranu monitora koju generišu SolidWorks ili
Catia aplikacije zaboga “3D”, a da je slika na papiru 2D.
 Ponovo – teško je i zamisliti veću glupost od navedenog! Svi ljudi sveta
sa očuvanom funkcijom vida percipiraju prostor kroz PROJEKCIJU. Ne
možemo da pobegnemo od činjenice da ljudsko oko, kao živi foto-
aparat, funkcioniše na principima centralne projekcije. Sve šta vidimo
jeste samo projekcija na retini oka! Samo slepi imaju neposredan uvid u
3D prostor – oni čulom dodira stvaraju direktan doživljaj forme!
 Dakle, svaka slika, nezavisno od toga da li se nalazi na ekranu, papiru,
bioskopskom platnu ili crkvenom svodu jeste 2D projekcija. I svaka
vizuelna percepcija jeste samo projekcija. A rekonstrukcija i utisak
trodimenzionalnosti ne stvaraju se u kompjuteru ili na monitoru, već u
mozgu posmatrača.
 Sve dok ljudi budu imali oči projekcija će biti aktuelna. Sve dok ljudi
budu koristili mozak, uspevaće da projekciju rekonstruišu u
trodimenzionalni prostor!
GRAFIKA – tehnike, elementi i principi
 Plan rada

 Ovaj deo nastave posvečen je upoznavanju sa (inženjerskim)

skiciranjem i crtanjem, kao grafičkim postupcima koji se prevashodno
realizuju slobodnom rukom, tj. neposredno. Skiciranje i crtanje
slobodnom rukom treba prihvatiti i koristiti kao beleženje idejnih rešenja
i početnih zamisli u dugotrajnom procesu dizajniranja novog proizvoda.
 Neposrednim grafičkim izrazom definišu se osnovne položajne i
metričke relacije (preliminarno dimenzionisanje), kao i funkcionalne i
estetske karakteristike forme, bez koje bi efikasna primena CAD-CAM-a
bila gotovo nemoguća. Na primer, skica pomaže da se složena
konstrukcija sagleda kao kompozicija elementarnih formi, a to dalje
otkriva mogući redosled i organizaciju operacija modeliranja u
aplikacijama Catia ili SolidWorks. Kritičko vrednovanje i eventualna
korektura estetskih karakteristika proizvoda takođe je najcelishodnija u
fazi skiciranja, itd.
 U tom smislu, obradićemo:
 Tehničke aspekte grafike,
 Elemente grafičkog izraza
 Principe grafičkog izraza
 GRAFIKA – tehnički aspekti
 Tehnički aspekti grafike (TAG)

 Pod pojmom TAG podrazumevaju se sva ona tehnička sredstva i

medijumi pomoću kojih se vrši neposredna realizacija graičkog izraza.
Dele se u dve grupe:
 Suvi medijumi (Grafitne
( i srebrne olovke, ugalj, kreda, pasteli i krejoni, itd.)
 Tečni medijumi (Mastilo
( i tuš, akvarel, tempera, ulje na platnu itd.)

 Suvi medijumi nastaju mešanjem određenih pigmenata sa suvim

vezinim sredstvima. Tako, na primer, u olovkama se meša grafit i glina
(sa ili bez dodatnog pigmenta). U zavisnosti od količine gline, tvrdoća
olovaka je standardizovana (H –tvrde, F i HB – srednje, B - meke). U
skupljoj varijanti, srebrne olovke imaju čisto srebro kao pigment, a
jeftinije – olovo (naziv – “olovka”!) Pasteli, izuzev pigmenta, sadrže
suvo, neutralno vezivo (meki, ili francuski – manju količinu, tvrdi - veću)
ili ulje koje se ne suši na vazduhu (uljni pastel). Pastel je omiljeni
medijum u dizajnu industrijskih proizvoda. Krejoni su posebna vrsta
pastela čije je vezivo vosak (voštane boje). Svi suvi medijumi se
redovno fiksiraju za papir, tzv. fiksativima.
 GRAFIKA – tehnički aspekti
 Tehnički aspekti grafike (TAG)

 Tečni medijumi nastaju mešanjem pigmenata sa tečnim vezivnim

sredstvima. U slučaju mastila i tuša, ova sredstva su komplikovanog
sastava, koji kontroliše njihovu viskoznost, brzinu upijanja i sušenja na
vazduhu. Osim perom i četkicom, mastila i tuševi mogu biti aplicirani i
savremenom “airbrush” tehnikom, odnosno, sprejevima. Reč je o metodi
nanošenja boje strujom vazduha. Uz pastele, airbrush je najviše
korišćena tehnika u industrijskom dizajnu.
 Spomenimo i ostale tečne medijume koje uglavnom koriste slikari, a
manje tehničari i dizajneri. Akvarel se zasniva na vezivu rastvornom u
vodi (npr. glicerin), a vezivo tempere je žumance (tradicionalno) ili
kazein, gumarabiku i slično (savremene varijante). Medijum “ulje na
platnu” nastaje mešanjem suvih pigmenata sa uljem koje polimerizuje
na vazduhu.
 I suvi medijumi koriste fiksative, ali su oni obično rastvoreni u vezivnim
sredstvima i ne moraju naknadno da se apliciraju.
Grafitna olovka
Grafitna olovka – crtež...
Grafitna olovka - portret
Grafitna olovka – Ford T
Grafitna olovka - automobil
Da Vinči – srebrna “olovka”
Ugalj
Ugalj - oko
Kreda
Da Vinči, Kreda - sangvin
Kreda – iluzija
Kreda - iluzija
Kreda - iluzije
Pigmenti – Ultramarin
RGB(18, 10, 143)
Pigmenti – Hrom zelena
RGB(64, 130, 109 )
Pigmenti – Alizarin
RGB(227,38,54)
Pigmenti – Venecijansko crvena
RGB(200, 8, 21)
Pastel - meki
Uljni pastel
Uljni pastel - Ferari
Meki pastel – dizajn automobila
Meki pastel – koncept
Krejon – voštana boja
Airbrush
Airbrush - početak
Airbrush - postupak
Airbrush – gotova slika
 GRAFIKA - Elementi
 Elementi grafičkog izraza

 Elementi grafičkog izraza su apstraktni geometrtijski objekti ili

elementi vizuelne percepcije koji čine strukturu skice, crteža ili
slike. Oni služe da formiraju i na specifičan način izraze i
prenesu vizuelne informacije. Svaki od njih poseduje specifične
grafičke kvalitete, izražajne mogućnosti i estetske vrednosti.

 Ubrajaju se: linija, figura, forma, pokret, tekstura i boja.

boja

 U većini slučajeva grafički izraz koristi sve navedene elemente.

Ipak, za crtež je karakteristična linija, a za sliku - tekstura i boja.
 Detaljno ćemo se upoznati sa fenomenom boje, a sa ostalim
elementima tek ukratko.
 GRAFIKA - Elementi
 Linija

 Linija je geometrijski element i vizuelni znak nastao kretanjem ili

povezivanjem tačaka. Na crtežu može da egzistira eksplicitno i
samostalno, najčešće kao deo figure, ali može i da sugeriše formu kao
implicitni element njenih kontura.
 Linija izražava i prenosi emociju svojim karakterom i položajem.
Horizontalna linija izaziva osećaj mira, statičnosti i stabilnosti.
Kompozicije u kojima dominiraju vertikalne linije daju utisak uzvišenosti i
spiritualnosti. Dijagonalne, kose linije sugerišu pokret i dinamiku, ili
(veoma bitno) iluziju treće dimenzije.
 Krive linije obično izražavaju kretanje. Ako su krivine intenzivne,
haotične i veoma izražene, tada stvaraju utisak konfuzije, turbulencije i
nemira. Blage krivine, nacrtane mekom olovkom asociraju na konture
ljudskog tela. Itd.
 Linija otkriva i ponešto od emocija samog crtača: plitke, isprekidane i
nepravilne linije nagoveštavaju nesigurnost ili užurbanost. Jasne,
pažljivo nacrtane linije upućuju na sigurnost i studiozni, promišljen rad.
Horizontalne linije – stabilnost i mir
Vertikalne linije – spiritualnost
Kose linije – dinamika i pokret
Meka olovka, blage krivine -
senzualnost
 Jasne i pažljivo nacrtane linije –
studioznost i promišljenost (Direr)
 GRAFIKA - Elementi
 Figura i forma

 Figure i forme su površine na crtežu ili slici koje predstavljaju projekcije

(likove) realnih ili zamišljenih objekata prostora.
 Postoje brojne podele figura i formi koji se koriste u grafičkom izrazu.
Sve su manje ili više nepotpune i mi ćemo ovde pomenuti samo neke od
njih.
 Nezavisno da li se primenjuju u tehnici, one pre sve ga mogu biti
organske i geometrijske. Za razliku od geometrijskih, organske su
obično nepravilnih oblika i asimetrične. Ipak, postoje mnoge prirodne
geometrijske forme, kao što su to, na primer: kristali, cvetovi, spiralne
školjke, itd.
 Za prepoznatljive figure i forme, koje su dostupne našem
svakodnevnom iskustvu kažemo da su konkretne ili realistične.
Nasuprot tome, postoje apstraktne figure i forme koje prezentuju
koncepte ili apstrakcije.
 Percepcija prikazane forme zavisi od tipa projekcije, teksture, svojstava
boje, osvetljenosti i drugih faktora, o čemu će biti reči kasnije.
Organska forma
Geometrijska forma
Prirodna geometrijska forma
 GRAFIKA - Elementi
 Pokret

 Pokret je element grafičkog izraza koji prikazuju četvrtu dimenziju

egzistencije prostora - vreme.
 Kao što crtež, slika odnosno, projekcija stvaraju samo iluziju treće
dimenzije prostora, oni isto tako mogu tek da nagoveste promenu
položaja u vremenu koje protiče.
 To se obično postiže (aerodinamičkom) formom koja sugeriše kretanje i
brzinu, ili specifičnim vizuelnim odnosom objekata koji se kreću prema
pozadini koja miruje.
 Osim toga, pokret se veoma upečatljivo nagoveštava nejasnim
konturama pozadine ili objekta koji se kreće, prikazivanjem niza
njegovih uzastopnih položaja, ili apstraktnih trajektorija. Kombinacije
navedenih elemenata intenziviraju utisak kretanja.
 Važna napomena: pokret uvek treba ukomponovati u dinamički,
asimetrični balans. Simetrične balanse izbegavati jer izražavaju
ravnotežu i stabilnost, što je nespojivo sa pokretom.
Pokret – dijagonala i nejasna
pozadina
Pokret – bojni brod u brzoj vožnji
Pokret – aerodinamička forma
Pokret – nejasne konture
Pokret – nejasne konture
Pokret – prikaz apstraktnih
trajektorija
Pokret – beleženje uzastopnih
položaja
Pokret – uzastopni položaji i
nejasne konture
 GRAFIKA - Elementi
 Boja kao fenomen

 Boja je svojstvo vizuelne percepcije na osnovu koje razlikujemo

elektromagnetna zračenja različitih talasnih dužina, tj. frekvencija ili
fotonskih energija. To je utisak koji nastaje u centralnom nervnom
sistemu usled interakcije svetlosnog zračenja sa receptorima retine oka.
 Ljudsko oko može da detektuje elektromagnetna zračenja talasnih
dužina od ~380nm (ljubičasta) do ~740nm (crvena). Svetlost svake
pojedine talasne dužine doživljava se kao specifična boja, a svetlost
sazdana od zračenja svih talasnih dužina kao “bela”. Odsustvo svetlosti
je “crno”. Zračenje nešto većih talasnih dužina od 740nm je toplotno –
infracrveno, a zračenje kraće od 380nm je ultraljubičasto, roentgen,
gama ili kosmičko.
 U kontinualnom spektru boja čovek može da razlikuje oko 10 miliona
različitih nijansi. Ipak, uobičajena je podela spektra na svega 6 (7)
glavnih boja: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava (indigo) i
ljubičasta.
 Osim od talasne dužine, percepcija boja u velikoj meri zavisi i od
intenziteta svetlosti. Tako, na primer, ako su niskog intenziteta,
narandžasta i žuta postaju nijanse braon, a žuto-zelena - maslinasta.
 GRAFIKA - Elementi
 Boja tela

 U interakciji sa neprozirnim telom, svetlost može biti

reflektovana, rasuta i apsorbovana.
 Boja tela koje ne reflektuje svetlost (površina je hrapava), zavisi
od toga koja se talasna dužina svetlosti rasipa najintenzivnije, a
koja apsorbuje na njegovoj površini. Ako intenzivno apsorbuje
svetlost pretežno svih talasnih dužina, telo je crno. U suprotnom,
objekat je beo ili siv.
 Refleksija se pojavljuje na uglačanim površinama tela. Ako je
intenzitet refleksije u funkciji talasne dužine svetlosti, površina
tela sija bojom koja se najviše reflektuje. Površina koja reflektuje
podjednako svetlost svih talasnih dužina ponaša se kao obično
ogledalo. Ono može biti crno ili sivo, ako je intenzitet
reflektovane bele svetlosti neznatan.
 GRAFIKA - Elementi
 Boja tela

 Telo može biti i prozirno, kada pretežno propušta i rasipa svetlost. Ako
je rasipanje neznatno, prozirno telo nazivamo providnim.
 Objekti mogu i da emituju svetlost koju sami generišu (kada su
zagrejani, usled hemijskih reakcija – hemoluminiscencija, ili nekih drugih
razloga)
 Telo može da apsorbuje svetlost, a zatim da posledično emituje
zračenje čija su svojstva različita od apsorbovanog. Ako se emisija
događa samo u toku apsorpcije, reč je o fluorescenciji. U slučaju da se
emisija nastavlja i po prestanku apsorpcije, pojava se naziva
fosforescencijom.
 U najopštijem slučaju, sva tela su uvek neprozirna za svetlost nekih
talasnih dužina, a prozirna za drugu. U tom smislu, ne postoje niti
apsolutno prozirna, ni apsolutno providna tela.
 Možemo zaklučiti da je boji tela prilično složen rezultat uticaja kvaliteta
njegove površine, svojstava emisije i transmisije, kao i karakteristika
čulne percepcije i obrade signala u centralnom nervnom sistemu.
 GRAFIKA - Elementi
 Teorije percepcije boja

 1672. – Isak Njutn dokazuje da (prelamanjem kroz prizmu) bela svetlost

može biti razložena u spektar boja, kao i da spektar može biti složen u
snop bele svetlosti.
 1801. Tomas Jang predlaže tzv. Trihromatsku teoriju percepcije boja.
 1810. Johan Gete objavljuje čuvenu “Teoriju boja”.
 1856. Džejms K. Maksvel i Herman fon Helmholc dalje razvijaju
trihromatsku teoriju i pokazuju da svaka boja iz spektra može nastati
kombinaijom tri boje.
 1872. Evald Hering razvija tzv. Teoriju oponentnih procesa kojom
pokušava da objasni fiziologiju percepcije boja.
 1931. grupa internacionalnih eksperata (CIE) razvija matematički model
percepcije boja pomoću koga se svakoj pojedinoj boji dodeljuje
jedinstvena uređena trojka pozitivnih realnih brojeva (<1).
 1957. Hurvik i Džejmson objedinjuju trihromatsku teoriju i teoriju
oponentnih procesa dokazom da su obe primenljive, ali u različitim
zonama centralnog nervnog sistema.
Duga – spektar Sunčeve svetlosti
Difrakcija i spektar sunčeve svetlosti
 GRAFIKA - Elementi
 Svetlosni receptori

 Retina oka sadrži 2 vrste receptora:

 Štapići (Rods)– aktivni u uslovima slabe osvetljenosti; odgovorni za
ahromatsku detekciju svetlosti; najosetljiviji su na svetlost talasne
dužine 498nm.
 Čepići (Cones) – aktivni u uslovima intenzivnijeg osvetljenja; vrše
polihromatsku detekciju svetlosti; diferencirani su u 3 podgrupe:
 S – maksimalne osetljivosti na ljubičastu (420nm)
 M – najosetljiviji na zelenu (534nm)
 L – najosetljiviji na žuto-zelenu (564nm)
 Naredna slika prikazuje normalizovane krive osetljivosti u funkciji
talasne dužine svetlosti, za sve 4 vrste receptora (R, S, M i L).
Zapaža se da su domeni krivih delimično preklopljeni, što znači
da praktično svi receptoru učestvuju u detekciji svetlosti svih
talasnih dužina. Ukupni vidni utisak rezultat je paralelne i veoma
složene (diferencijalne) obrade analognih vizuelnih signala u
centralnom nervnom sistemu.
Oko
 Standardna rezolucija ljudskog oka:
6,88 lp/mm, na daljini jasnog vida (25cm)
Osetljivost receptora oka
Osetljivost receptora oka
 GRAFIKA - Elementi
 Teorija boja

 Teorija boja definiše principe i vizuelne efekte mešanja bolja.

Postoje dva modela:
 Aditivno: mešanje svetlosti koja je direktno emitovana iz svetlosnog
izvora. Model obično usvaja crvenu, zelenu i plavu kao primarne boje
(tzv. RGB model), čijim mešanjem nastaju sekundarne: cijan, magenta
i žuta. Kombinacijom sve tri primarne boje i variranjem njihove
luminoznosti može se proizvesti kompletan “spektar”. Tri primarne
boje jednake luminoznosti proizvode belu. Aditivni model mešanja boja
primenjuje se na kompjuterskim monitorima i ekranima televizora.
 Supstraktivno: mešanje svetlosti koju reflektuju obojene supstance,
kao što su pigmenti, slikarske boje, toneri, mastila itd. Njihova boja je
definisana odnosom intenziteta svetlosti talasnih dužina koje
apsorbuju i reflektuju. Model definiše cijan, magentu i žutu kao
primarne boje (tzv. CMYK model). Kombinacijom različitih količina
supstanci navedenih bolja nastaje celokupan “spektar”. Mešanjem
jednakih količina sve tri bolje proizvodi se crna.
Aditivno mešanje boja
Aditivno mešanje boja RGB
Supstraktivno mešanje boja - CMYK
 GRAFIKA - Elementi
 Primarne boje

 Pod pojmom primarnih boja podrazumeva se usvojeni skup boja čijom

se kombinacijom mogu dobiti sve ostale bolje u spektru. Kako većina
ljudi spada u tzv. retinalne trihromate (organizme sa 3 tipa kolor-
receptora na retini oka), obično se definišu 3 primarne boje. Izbor samih
boja je manje-više proizvoljan:
 Za aditivno mešanje koristi se RGB model zasnovan na “CIE 1931”
standardnom prostoru boja (435.8nm – ljubičasta, 546.1nm – zelena i
700nm – crvena).
 HP i Microsoft su razvili sRGB standard za aditivno mešanje boja, sa
nešto užim spektrom od RGB. (razlog - ekonomičnost)
 Adobe Systems usvaja poseban “Adobe RGB” standard kako bi proširio
sRGB i omogućio da aditivni spektar (monitora) postane blizak
supstraktivnom CMYK spektru (printera). Pokriva oko 50,6% ukupnog
vidljivog spektra.
 Godine 1998. Adobe proširuje prethodni model u tzv. “Adobe Wide
Gamut RGB”. Obuhvata 77,6% svih nijansi boja, ali poseduje i tzv.
imaginarne boje (ne postoje kao prirodni stimulus)
 GRAFIKA - Elementi
 Primarne boje

 Tri usvojene primarne boje definišu spektralni trougao na CIE

dijagramu. Sve boje unutar spektralnog trougla mogu biti
proizvedene sa datom trojkom primarnih. Ukupan broj nijansi
unutar spektralnog trougla uvek je manji od broja koji može da
detektuje ljudsko oko.
 Za supstraktivno mešanje boja dugo je korišćen RYB model
(crvena, žuta i plava). Koristi se u slikarstvu i edukaciji.
 Za supstraktivno mešanje boja danas je u najširoj primeni CMYK
modelom (cijan, magenta, žuta i crna). (Crna je dodata da bi se
smanjila upotreba ostalih boja)
“CIE 1931” i monohromatske primarne boje
“CIE 1931” i sRGB
“CIE 1931” i Adobe RGB
“CIE 1931” i Adobe Wide Gamut
RGB
Supstraktivno mešanje boja - RYB
 GRAFIKA - Elementi
 Sekundarne i tercijerne boje

 Sekundarna boja je boja nastala mešanjem dve primarne u

datom modelu spektra.
 RGB
 crvena + zelena = žuta; zelena + plava = cijan; Plava + crvena = magenta
 CMY(K)
 cijan + magenta = plava; magenta + žuta = crvena; žuta + cijan = zelena
 RYB
 crvena + žuta = narandžasta; Žuta + plava = zelena; plava + crvena = ljubičasta
 Tercijerne boje su boje nastale mešanjem jedne primarne i jedne
sekundarne u datom modelu spektra. U tradicionalnom RYB
modelu, naziv svake tercijerne boje odgovara kombinaciji imena
primarne i sekundarne čijim mešanjem nastaje.
 Primarne, sekundarne i tercijerne
boje u tradicionalnom RYB modelu
 GRAFIKA - Elementi
 Komplementarne boje

 Za 2 boje kaže se da su komplementarne ako pomešane proizvode

crnu, sivu ili belu (neutralnu “boju”), u datom modelu spektra. Dizajneri i
umetnici najčešće koriste tradicionalni supstraktivni (RYB) skup
komplementarnih boja:
 crvena – zelena (plava + žuta)
 plava – narandžasta (crvena + žuta)
 žuta – ljubičasta (crvena + plava)
 Na kružnim modelima spektra, komplementarne boje su dijametralno
suprotne. Na “CIE” matematičkom modelu “prostora boja” komplementi
su pozicionirani približno simetrično u odnosu na “osu” neutralnih boja.
 Upotreba komplementarnih boja značajna je za estetiku dizajna. Ako
stoje jedan pored drugog, komplementi stvaraju utisak da su svetliji.
Takođe oni izazivaju i percepciju snažnog kontrasta.
 Napomena: osim što su komplementarne boje povezane sa usvojenim
(umetničkim) modelom spektra, imaju i naučnu, tj. fiziološku
zasnovanost. Suštinsko razumevanje ovog fenomena poćiva na tzv.
Kolor teoriji oponentnih procesa.
 GRAFIKA - Elementi
 Tople i hladne boje

 Koncept toplih i hladnih boja proishodi iz percepcije kontrasta u prirodnom

osvetljenju. Uveden je u slikarstvu, tokom 18. veka. Tople boje vezujemo
za nijanse svetlosti tokom vedrog dana, a posebno jutra i večeri. Hladne
boje uočavamo na pejsažima u tmurnom i oblačnom vremenu.
 Osim toga, udaljeni objekti i horizont zapažaju se u hladnim, plavičastim
nijansama. Bliske objekte sagledavamo u toplijim nijansama. (zašto?)
 Ovaj koncept ima veliki značaj i primenu u fotografiji, filmu i televiziji. Na
primer, elektronski blic emituje izrazito hladnu svetlost, dok obične sijalice
sa usijanim vlaknom – suprotno, izrazito tople nijanse. Za stvaranje
ispravnih fotografija neophodno je da se ovi efekti koriguju i uravnoteže.
Itd.
 Tople boje: nijanse crvene i narandžaste, uključujući braon i oker.
 Hladne boje: nijanse zeleno-plave, plave i ljubičaste
 U estetici se toplim bojama pridružuje aktivnost, stimulativnost i sl. Za
hladne boje kaže se da su umirujuće i opuštajuće. Tako mogu da se i
koriste u dizajnu (znaci opasnosti uglavnom se prikazuju nijansama
crvene!)
Skala hladnih i toplih boja
 GRAFIKA - Elementi
 RGB – HSL - HSV

 Već smo naveli da su tokom prve polovine 19. veka Tomas Jang,
Džejms K. Maksvel i Herman fon Helmholc razvili trihromatsku teoriju
boja. Takođe smo istakli da postoje različiti načini usvajanja 3 osnovne
boje, kako u aditivnom, tako i u njihovom supstraktivnom mešanju
(RGB, sRGB, RYB, Y*UV, CMYK).
 Zbog svoje velike primenljivosti, sada ćemo detaljnije razmatrati RGB
model, kao i njegove ekvivalentne predstavnike – HSL i HSV. Uprkos
činjenicu što je RGB model nastao mnogo decenija pre kompjuterske
ere, kao posledica solidne teorijske zasnovanosti dobro se uklopio u
potrebe savremenih tehnologija vizuelnih komunikacija. Posebno je
zastupljen u prikazivanju slika na TV i kompjuterskim monitorima, kao i
u konvencionalnoj kolor – fotografiji.
 GRAFIKA - Elementi
 RGB – HSL - HSV

 RGB je aditivni kolor-model u kome su crvena, zelena i plava (Red-Green-Blue)

usvojene kao osnovne boje. Mešanjem ovih boja dobija se tzv. RGB kolor prostor
(gamut) koji, u zavisnosti od usvojenih nijansi crvene, zelene i plave, manje ili
više uspešno pokriva spektar vidljive svetlosti. Ovo mešanje se numerički
izražava uređenom trojkom (r, g, b), u kojoj svaki pojedini broj definiše intenzitet
pojedinih komponenti, od 0 do usvojenog maksimuma. Brojevi “r”, “g” i “b” mogu
biti
 Racionalni, u intervalu od 0 do 1;
 Procenti, u rasponu od 0% do 100%,
 Celi brojevi, od 0 do 255 (8 bitni bajt), ili
 Celi brojevi, od 0 do 65535 (16 bitna reč).
 Tako je, na primer:
 Crna (0.0, 0.0, 0.0) ili (0%, 0%, 0%) ili (0, 0, 0).
 Bela (1.0, 1.0, 1.0) ili (100%, 100%, 100%) ili (255, 255, 255) ili (65535, 65535, 65535)
 Crvena (1.0, 0.0, 0.0) ili (100%, 0%, 0%) ili (255, 0, 0) ili (65535, 0, 0)
RGB – Bayerov filter i kolor
fotografija
RGB – prostor boja
RGB – prostor boja
 GRAFIKA - Elementi
 RGB – HSL – HSV

 Geometrijska interpretacija RGB prostora proishodi iz činjenice da se

komponente uređene trojke (r, g, b) mogu tumačiti kao prostorne
koordinate ortogonalnog koordinatnog sistema. Tada celokupan RGB
gamut pripada jednoj kocki, a dužine merene u pravcu tri uzajamno
ortogonalne stranice određuju intenzitete crvene, zelene i plave. U
takvoj kocki teme sa koordinatom (0, 0, 0) je crna, a teme sa
koordinatama (1, 1, 1) je bela boja. Svaka tačka unutar ove kocke
predstavlja jednu određenu nijansu.
 Važno je napomenuti da prostor boja jednog određenog RGB modela
nikada ne može da savršeno verno pokrije spektar koga realno
sagledava čovek. Šta više, u jednom RGB modelu mogu se pojaviti i
tzv. imaginarne boje koje čovek nikada ne može da vidi. Ipak, pravilnim
izborom osnovnih nijansi crvene, zelene i plave dobija se tehnički
prihvatljiv gamut koji “dovoljno dobro” modelira vidljivi spektar.
 GRAFIKA - Elementi
 RGB – HSL – HSV

 HSL i HSV su dva pristupačna načina za prezentiranje tačke

unutar RGB modela prostora boja. U suštini, reč je o dva
alternativna koordinatna sistema koja mapiraju isti RGB gamut.
Imaju veliki značaj u kompjuterskoj grafici jer pružaju mnogo
tačniju interpretaciju percepcije boja od osnovnog RGB modela.
 HSL koncept uvodi pojam spektralne boje (Hue), zasićenosti
(Saturation) i osvetljenosti (Lightness).
 HSV se zasniva na istim pojmovima kao i HSL, osim što umesto
osvetljenosti (Lightness) uvodi pojam vrednosti boje (Value).
Osvetljenost i vrednost boja su veoma bliski ili gotovo identični
koncepti.
 Pre nego što objasnimo suštinu koncepta HSL i HSV neophodno
je da definišemo pojmove spektralne boje, zasićenosti,
osvetljenosti i vrednosti boje.
 GRAFIKA - Elementi
 RGB – HSL – HSV

 Spektralna boja (Hue): boja jedne određene talasne dužine odnosno,

frekvencije elektromagnetnog zračenja; čista boja;
 Zasićenost (Saturation): prisutnost čiste, spektralne boje; Kao primer
zasićene boje možemo uzeti lasersku svelost jedne određene talasne
dužine, velikog intenziteta. Ako se intenzitet smanjuje, opada prisutnost
čiste boje, pa tako i njena zasićenost. Kod supstraktivnog mešanja boja,
prisustvo čistog pigmenta daje visoku zasićenost. Dodatkom
komplementa, crne, bele ili sive, zasićenost boje čistog pigmenta opada.

 Osvetljenost (Lightness): svojstvo boje koje odražava subjektivni osećaj

intenziteta; to je prisutnost bele svetlosti. Za L= 0% boja je crna,
L=100% je bela, a za L=50% boja je čista spektralna.
 Vrednost boje (Value): mera koja neposredno proishodi iz amplitude
elektromagnetnog zračenja. Boja niske vrednosti je tamna, nulte – crna,
a maksimalna moguća vrednost odgovara jednoj čistoj spektralnoj boji.
Skala spektralnih boja (Hue)
Osvetljenost - Vrednost boje
 GRAFIKA - Elementi
 HSL i HSV – sličnosti i razlike

 Oba mogu biti prikazana u cilindričnom koordinatnom sistemu (, , z):

H je polarni ugao “”, S je dužina potega “”, a V i L zastupaju
koordinatu “z”.
 U HSL-u, zasićenost S uvek ima raspon od maksimalne prisutnosti boje
do odgovarajuće sive. Ovaj koncept je saglasan subjektivnom osećaju
da svakoj boji odgovara izvesna ekvivalentna siva. Drugo, bez
osvetljenosti (L=0) svaka boja je crna, a u maksimalnoj osvetljenosti
(Lmax) je bela! Odnosno, osvetljenost L pokriva raspon od crne, preko
izabrane čiste spektralne boje, pa sve do bele. I ova karakteristika je
sasvim u skladu sa našom subjektivnom vizuelnom percepcijom.
 U HLV-u, samo savršeno nezasićena boja (S=0), maksimalne vrednosti
Vmax, pretvara se u belu! Vrednost boje V ima raspon od crne do
izabrane spektralne boje. (a ne do bele, kao u HLS!) Navedene
karakteristike HLV koncepta nisu uvek saglasne sa našom intuitivnom
predstavom o bojama.
HSL-HSV kao cilndri
HSV kao cilindar
 GRAFIKA - Elementi
 HSV – konus i HSL – dvostruki konus

 Iako se matematički opisuju cilindričnim koordinatnim sistemom, HSL i

HSV mogu biti interpretirani i na konusnim formama.
 HSL – kako je za L=0% svaka boja crna, za L=100% bela, a za L=50%
predstavlja čistu spektralnu nijansu, HSL se može prikazati dvostrukim
konusom čiji se bazisi dodiruju. Jedan vrh prezentira crnu, a drugi belu.
Bazis je ravan čistih spektralnih boja čija zasićenost može da varira od
S=0% do S=100%. Naprimer, u ravnima L=25% i L=75%, ni zasićenost
ne može da dosegne maksimum, već samo Smax=50%. Osa
dvostrukog konusa prikazuje kompletan raspon ahromatskih boja (nulte
zasićenosti) – od crne, preko svih sivih, sve do bele.
 HSV – kako vrednost V svih boja varira od crne do odgovarajuće
spektralne boje, HSV se može prikazati obrnutim konusom, čiji vrh
predstavlja crnu, a bazis ravan čistih boja. I u ovom modelu osa konusa
prikazuje sve ahromatske boje, u rasponu od crne (vrh), preko svih
sivih, do bele (centar bazisa). Jedino ako boja ima maksimalnu vrednost
Vmax, zasićenost S može da varira od S=0, do S=Smax. Za V=50%, i S
ima raspon od S=0, do S=50%.
HSL – kao dvostruki konus
HSV kao konus
HSL I HSV – sličnosti i razlike
 GRAFIKA - Elementi
 HSL i HSV u aplikacijama

 Naredni slajd ilustruje primenu HSL-a u običnoj Windows aplikaciji

Paint. Rasponi parametara su redom H[0, 239], S[0, 240], L[0, 240]. U
drugim aplikacija navedeni parametri mogu imati drugačije intervale, na
primer u procentima. Kako H odgovara polarnom uglu, nekada mu se
dodeljuju vrednosti od 00, do 3600.
 HSL uglavnom koristi Microsoft Windows (Paint, Macromedia Studio,
ImageMagick, itd.)
 HSV je vezan za Apple Mac OS X, a koriste ga i Adobe Illustrator i
Photoshop.
 HSL i HSV su istovremeno prisutni u aplikacijama Paint.NET, Adobe
Photoshop, The GIMP, itd.
 Napomena: uprkos nekim nedostacima, ovi kolor koordinatni sistemi su
praktičniji od elementarnog RGB tripleta jer omogućavaju kontinualnu
promenu nijansi svake pojedine spektralne boje. Opšte je mišljenje da
HSL više odgovara našoj intuitivnoj predstavi o bojama, ali je HSV nešto
egzaktniji.
Primena HSL-a
 GRAFIKA - Elementi
 Simbolika boja

 Sve kulture, narodi i civilizacije dodeljivali su bojama različita

simbolička značenja koja mogu biti upotrebljena i u estetici
savremenog dizajna. Šta više, masovna upotreba boja u
celokupnom savremenom društvu zasniva se upravo na
snažnom i neprolaznom dejstvu njihove simbolike.
 Mnogi filosofi i psiholozi proučavali su dejstvo boja na čovekovu
psihu. Pomenimo samo neke: Avicena (kanon medicine), Johan
Volfgang Gete (Teorija boja), Faber Biren (Psihologija boja i
kolor-terapija), Maks Lišer (čuveni kolor-test), dr Peter Mandel
(kolor terapija), itd.
 I mada simbolika boja nije ista u svim kulturama i narodima,
navešćemo jednu relativno ustaljenu podelu njihovog
simboličkog značenja. Prodiskutovaćemo njihovu moguću
primenu u indukciji estetskog suda vrednosti.
 GRAFIKA - Elementi
 Siva: elegancija, poniznost, duboko poštovanje,
stabilnost, dosada, slabljenje, propadanje,
zagađenost, ... mesec mart;
 Bela: svetlost, nevinost, čistota, sterilnost,
jednostavnost, mir, nada, svečanost, praznina,
hladnoća, smrt (istočne kulture), ... mesec
januar;
 Crna:
Crna modernizam, prefinjenost, formalizam,
misterija, elegancija, stil, snaga i moć, otsutnost,
ozbiljnost, tuga, zlo, smrt, žalost (zapadna
kultura), pobuna, anarhizam, ... mesec januar;
 GRAFIKA - Elementi
 Crvena: strast, energija, vatra, toplota, Sveti
Duh, ljubav, seks, brzina, ambicija, opasnost,
krv, rat, agresija, planeta Mars, revolucija,
komunizam, radikalizam, patnja, (religiozno)
mučeništvo, đavo (u savremenoj evropskoj
kulturi), ... mesec decembar;
 Plava:
Plava more, horizont, čovek, mir, jedinstvo,
harmonija, sigurnost, poverenje,
produhovljenost, plemenitost, religiozna
posvećenost, konzervativizam, rojalizam, voda i
led, zima, hladnoća, tuga (Iran), Bogorodica
(Hrišćanstvo), ... mesec juli (svetlo plava),
februar (tamno plava);
 GRAFIKA - Elementi
 Zelena: inteligencija, (beskonačni) život, balans,
priroda, plodnost, rast i obnova, Islam, mladost,
neiskusnost, zloba, ljubomora, zao duh, bolest,
(u srednjem veku – đavo), (u Britaniji, Irskoj i
USA – najsrećnija boja) ... mesec avgust;
 Žuta: Sunce, radost, optimizam, idealizam,
nada, inteligencija, blagostanje (zlato), rizik,
liberalizam, kukavičluk, bolest (karantin), smrt
(srednji vek), žalost (Egipat), ... mesec april i
septembar;
 GRAFIKA - Elementi
 Ljubičasta: duhovnost, kreativnost, misterija,
rojalizam, plemenitost, romantičnost (svetlo
ljubičasta), ceremonija, ushićenje, arogancija,
ponos, zavist, senzualnost, biseksualnost, ...
mesec maj i novembar;
 Narandžasta: hinduizam i budizam, polet, želja,
entuzijazam, toplota, plamen, agresivnost
(manjeg intenziteta od crvene jer je ublažena
veselim karakterom žute), opasnost, upozorenje,
protestantizam (u Irskoj), rojalizam u Holandiji; ...
mesec septembar;
 GRAFIKA - Elementi
 Braon: smelost, smirenost, dubina, prirodni
organizam, priroda, zemlja, zemljoradnja,
nečistoća, dosada, siromaštvo, zavisnost,
jednostavnost, sirovost, rustičnost, tradicija,
anahronizam, fašizam; ... mesec oktobar;
 Roza (Pink): proleće, zahvalnost, poštovanje,
divljenje, simpatija, zdravlje, lepota, dobrota,
ljubav, ženstvenost, feminizam, udaja, radost,
avangarda; ... mesec jun
 GRAFIKA - Elementi
 Primena simbolike boja u estetici dizajna

 Pre svega, potrebno je naglasiti jedno bitno svojstvo svakog

simbola: jedan isti simbol obuhvata kontradiktorna ili
komplementarna značenja. Tako, na primer, crvena boja znači
ljubav i strast, ali i krv, opasnost i rat. Zelena je ponekada boja
prirodnog rasta i plodnosti, ali isto tako i ljubomore, zlobe i
bolesti. U srednjem veku đavo je bio zelen, a danas je redovno
crven. Crna je boja elegancije i stila, ali isto tako i tuge i žalosti.
Nasuprot tome, u Indiji žalost izražava bela boja.
 Iz činjenice da simbol nastaje nesvesnim procesima, proishodi
da on ne može biti ni logičan, ni konsekventan. On nagoveštava
nešto što je mnogo veće i snažnije od svesti i razuma, životne
činjenice koje nadilaze logiku i matematiku. Pa, kao što more ili
jezero mogu da pruže velika zadovoljstva, oni su isto tako i
prirodne opasnost koje dave i ubijaju. Tako isto je i život
ponekada lep, a ponekad ružan, često srećan, ali neretko veoma
tužan. Tu ne postoji ni logika, ni doslednost.
 GRAFIKA - Elementi
 Primena simbolike boja u estetici dizajna

 Upravo je zato upotreba simbolike boja delikatna.

Projektant mora empatijom da “oseti” i doživi pravo ili
željeno značenje dizajniranog proizvoda i pridruži mu
odgovarajuću boju. Svojim značenjem, nijansa
pridružene boje treba da bude saglasna toj “nijansi
osećanja”.
 Greška u “nijansi” je ponekad neočekivano
sudbonosna za plasman proizvoda na tržištu. Ipak, u
tome nema ničeg neobičnog jer je boja prva
karakteristika koja se zapaža.
 DISKUSIJA!
“SIVI” DAN
BELINA SNEGA
CRNA MAČKA – predskazanje loše
sreće sa stilom
“GOTIK” CRNO – ELEGANCIJA
MISTERIJE
CRVENA RUŽA – LJUBAV I
STRAST
 NARANDŽASTA – BOJA
HOLANDSKOG ROJALIZMA
PLAVETNILO MORA, NEBA I
HORIZONTA
CRVENO I ZELENO – NEKADA I
SADA
JUSTINIJAN I CARSKA BOJA
BRAON – PEČENO TESTO
BRAON - ZEMLJA
ROZA LALE - ŽENSTVENOST
PINK – VESELA OPUŠTENOST
 GRAFIKA - Principi
 Principi grafičkog izraza

 Principi grafičkog izraza predstavljaju koncepte ili apstrakcije pomoću

kojih organizujemo strukturne grafičke elemente.
 Grafički izraz zasniva se na sledećim principima: projekcija
(projektovanje - projiciranje), balans, proporcija, ritam, emfaza i
jedinstvo.
 Način njihove primene utiče na ekspresivnost skice, crteža ili slike
odnosno, na kvalitet same vizuelne komunikacije koju pokušavamo da
ostvarimo grafičkim elementima.
 Tako, na primer, nije sve jedno da li jednu istu grafičku informaciju
saopštavamo kroz centralnu, kosu ili ortogonalnu projekciju. Balans i
proporcije nacrtanih figura bitno utiču na ukupan vizuelni utisak o
realnim objektima koji se prezentuju. Ritam, emfaza i jedinstvo
obogaćuju i upotpunjavaju vizuelne informacije i doprinose da crtež
bude estetski korektan, zanimljiv i upečatljiv.
 Pre nego što projekciji, kao jednom od najvažnijih principa grafičkog
izraza, posvetimo najveću pažnju, kratko ćemo se upoznati sa ostalim
navedenim principima.
 GRAFIKA - Principi
 Balans:

 Balans je princip vizuelne ravnoteže i stabilnosti. To je osećaj koji

nastaje opažanjem apstraktnog uravnotežavanja “sila” i “masa” unutar
grafičke kompozicije. Pojam “sile” i “mase” ovde se podrazumeva
takođe apstraktno, ali po analogiji sa statikom i dinamikom realnih
objekata. Reč je o utisku težine, inercije i mase koga stvaraju figure
svojim oblikom, dimenzijama, bojama i senkama.

 Balans može biti: simetričan i asimetričan.

asimetričan
 Simetrični balans je ravnoteža podudarnih figura koje su simetrično
raspoređene oko zamišljenog okularnog centra crteža. Podudarnost
ovde ne znači samo geometrijsku istovetnost figura (dužina, uglova i
površina), već i jednakost njihovih boja i tekstura. U estetskom smislu,
simetrični balans izražava mirovanje, stabilnost, postojanost. Ne koristi
se previše često, jer može da izazove utisak monotonije.
 GRAFIKA - Principi
 Asimetrični balans nastaje vizuelnim uravnotežavanjem kompozicije
figura, različitih oblika, dimenzija i boja. Ravnoteža se i u ovom slučaju
ostvaruje u odnosu na okularni centar crteža, ali je ona sada apstraktna.
Može se zamisliti kao balans figura na raznokrakoj polugi, koja je
oslonjena i rotira oko centralne tačke crteža.
 Inercijalnost i težina neke figure utoliko je veća ukoliko je veća njena
površina, a boja toplija i zasićenija, ili intenzivnijeg kontrasta prema
pozadini. Tako, na primer, manja figura ostvaruje balans sa većom ako
je, u odnosu na nju, udaljenija od centralne tačke crteža. Ili, sasvim mali,
crveni krug može da uravnoteži veliku sivu površinu koja pokriva znatan
deo slike, čak i ako je pomenuti krug relativno blizu okularnog centra.
 U principu, “masivne”, “teške” figure treba da budu pozicionirane blizu
okularnog centra i obratno. Forme bledih, nezasićenih boja stvaraju
utisak lakoće, pa je celishodnije da su dalje od centralne tačke (jedino
tako mogu da na “raznokrakoj polugi” uravnoteže nešto što je masivno).
 Asimetrični balans stvara utisak dinamičke ravnoteže. Koristi se mnogo
češće od simetričnog balansa jer, u odnosu na njega, izražava daleko
interesantniju kompoziciju.
Simetrični i asimetrični balans
Simetrični i asimetrični balans
Simetrični i asimetrični balans
Simetrični balans
Asimetrični balans
Asimetrični balans – boje od
prethodnog?
 GRAFIKA - Principi
 Proporcija

 Proporcija je princip koji opisje relativne veličine različitih figura

na skici ili crtežu. On definiše relacije linijskih, površinskih i
angularnih dimenzija prikazanih objekata ili njihovih delova
prema celini.
 U mnogim slučajevima je na crtežu ili fotografiji ljudska figura
“mera” i reper svim drugim objektima. Ova činjenica može se
koristiti i prilikom prezentacije proizvoda mašinske tehnike.
Upoređivanjem sa poznatim ili uobičajenim, posmatrač crteža
stiče jasniji uvid u dimenzije nečega što je nepoznato.
 U narednom primeru, iz poređenja visine ljudi sa visinom svoda,
nastaje utisak monumentalnosti katedrale. Upoređivanjem
gabarita digitalnog fotoaparata (kopije modela “Leica M3”) sa
dimentijama ljudske šake, stiče se utisak o razmerama
minijaturizacije.
Proporcije
Proporcije – katedrala i ljudi
Proporcije – digitalna kamera
 GRAFIKA - Principi
 Ritam

 Vizuelni ritam je niz grafičkih elemenata (figura) raspoređenih po jednom

određenom pravilu na površini crteža ili slike. Prisustvo ritma kreira
izvesnu uređenost i predvidivost u grafičkoj kompoziciji, što doprinosi
ukupnoj skladnosti grafičkog izraza.
 Pravilno ponavljanje figura najčešće se realizuje izometrijskim
transformacijama Euklidskog prostora koje, u suštini, predstavljaju
geometrijsko kretanje. Kao što je poznato, u izometrijske transformacije
ubrajaju se osna i centralna simetrija, translacija, rotacija, i njihove
kompozicije. Saglasno tome, ritam može biti linearan (simetrija i
translacija) ili cirkularan (rotacija).
 Ritam se može iskazati kroz repeticiju, alteraciju i gradaciju. Repeticija je
prosto ponavljanje elemenata. Alteracija se realizuje promenama koje se
pravilno ponavljaju (dugo – kratko, svetlo – tamno, okruglo - četvrtasto).
Gradacija znači ponavljanje sa progresivnom alteracijom oblika ili boje.
(niz homotetičnih trouglova, niz krugova čija boja menja nijanse od
crvene, preko narandđaste, do žute, itd.)
Ritam – repeticija i alteracija
Ritam – gradacija
 GRAFIKA - Principi
 Emfaza

 Emfaza je isticanje, naglašavanje određene oblasti na skici ,crtežu ili

slici kako bi se fokusirala pažnja na ono što se prezentira. Uobičajeno
postoji jedna, primarna ili glavna tačka empfaze i niz drugih, manje
važnih lokacija koje se naglašavaju. Tada obično govorimo o emfazi i
subordinaciji vizuelne pažnje.
 Emfaza izaziva prekid u jednom ustaljenom kretanju “oka” posmatrača
kroz grafičku kompoziciju, a sama lokacija zastoja indukuje pojačanu
pažnju i naglašavanje.
 Emfaza se može postići ritmičkim ponavljanjem boje, šrafure ili oblika.
Pojačanu pažnju mnogo efikasnije stvara kontrast boja, osvetljenosti i
dimenzija.
 Najefikasnije,
Najefikasnije empfaza se postiže lociranjem figure u tzv. stratešku
tačku. Ona može biti sam okularni centar crteža ili, mnogo češće – tzv.
Sweet point! “Sweet point” se pokorava zakonima zlatnog preseka, o
čemu ćemo govoriti kasnije.
Emfaza dimenzijom
Emfaza teksturom i bojom
Emfaza lokacijom – okularni centar
Empfaza – sweet point
Empfaza – sweet point
 GRAFIKA - Principi
 Jedinstvo

 Jedinstvo je princip povezivanja svih drugih elemenata i principa

grafičkog izraza u koherentnu celinu. To je osećaj da svi delovi slike ili
crteža sarađuju na jedinstvenom cilju.
 Jedinstvo se postiže doslednom, konzistentnom upotrebom elemenata,
u prvom redu forme i boje. Doslednost podrazumeva izbor jednog
određenog koncepta koji se zatim dosledno sprovodi u kreiranju
kompozicije. Na primer, slaganje boja može se realizovati po principu
komplementarnosti, toplote ili zasićenosti. Haotično odstupanje od
usvojenog koncepta može biti interesantno, ali razara jedinstvo.
 Osim u grafičkom izrazu, princip jedinstva se veoma često primenjuje i
šire - kao generalni princip dizajniranja forme. U tom smislu, preporuka
je da se složeni objekti modeliraju doslednim kombinacijama (unijama i
presecima) malog broja pažljivo odabranih primitivnih formi. Kriterijum
njihovog izbora svakako da zavisi od projektovane funkcionalnost
gotovog proizvoda ali, nezavisno od toga, on ne sme biti suviše složen,
niti broj elementarnih formi haotično raznovrsan.
Jedinstvo kompozicije (Mondrijan)
Jedinstvo boje i forme
Jedinstvo u dizajnu forme
 GRAFIKA - Principi
 Vrste projekcija

 Već smo više puta naglasili da je projektovanje (projiciranje) jedan od

osnovnih i nezaobilaznih principa grafičkog izražavanja kojom se prostor
preslikava na dvodimenzionalnu površinu retine oka, papira, ekrana,
filma, itd. U matematičkom smislu, reč je o funkciji koja uspostavlja
obostrano jednoznačnu (biunivoku ili bijektivnu) vezu između lika
(crteža, slike – projekcije) i originala (objekata 3D prostora).
 U zavisnosti od potreba i mogućnosti grafičkog izražavanja, mogu se
definisati i odabrati različite vrste projektovanja. U zavisnosti od položaja
centra projiciranja postoji:
 Centralna projekcija (centar je u konačnosti)
 Paralelna projekcija (centar je u beskonačnosti)
 Dalje, u zavisnosti od ugla koga zraci obrazuju prema ravni projiciranja,
paralelna projekcija može biti:
 Kosa (zraci su kosi prema ravni projiciranja)
 Ortogonalna (zraci su ortogonalni na ravan projiciranja)
 GRAFIKA - Principi
 Ortogonalna, kosa i centralna projekcija

 Ako prostor, zajedno sa koordinatnim sistemom Oxyz, projektujemo

ortogonalno na postojeće koordinatne ravni, nastaju uobičajene
ortogonalne “H”, “F” i ”P” projekcije. Ovaj način mapiranja prostora je
grafički najjednostavniji, omogućava brzo i jednostavno sagledavanje
pravih veličina dužina, uglova i površina, pa shodno tome ima najširu
primenu u kreiranju tehničke dokumentacije. Međutim, kako ljudsko oko
ne funkcioniše po zakonima ortogonalne projekcije, ona prezentira
jednu apstraktnu i, de fakto, nemoguću sliku prostora koja se u
stvarnosti nikada ne može sagledati. Ako je primarni cilj realan vidni
utisak, ortogonalne HFP projekcije treba izbegavati.
 Ako prostor, zajedno sa koordinatnim sistemom Oxyz, projektujemo
ortogonalno na neku novu ravan tako da se ni jedna osa Ox, Oy ili Oz
ne sagledava zračno, nastaje tzv. ortogonalna aksonometrija. Ako
izvršimo projektovanje prostora i koordinatnog sistema kosim zracima
na frontalnu osnovu F, nastaje tzv. kosa frontalna projekcija. U odnosu
na ortogonalnu, obe pomenute projekcije daju znatno realnije vidne
utiske prostora koga mapiraju, ali su i grafički znatno složenije.
 GRAFIKA - Principi
 Ortogonalna, kosa i centralna projekcija

 Realnost vidnog utiska ortogonalne aksonometrije i kose projekcije

proishodi iz činjenice što se u njima mogu istovremeno sagledati sva tri
ortogonalna pravca prostora odnosno, što putem njih stičemo vizuelnu
predstavu o svim dimenzijama projiciranih objekata. Ipak, navedene
vrste projekcija imaju i neke bitne nedostatke: grafički su složenije u
odnosu na ortogonalnu, a opet prilično apstraktne. Naime, i one stvaraju
jednu nemoguću sliku prostora koju ljudsko oko nikada ne može da
kreira i sagleda. Grafički jednostavnije od centralne projekcije, koriste se
kao njena zamen – kada je potrebno relativno jednostavnim
konstruktivnim postupcima skicirati prostor sa manje ili više prihvatljivim
vizuelnim utiscima.
 Centralna projekcija (ili tzv. perspektiva) je najrealniji model vizuelne
percepcije čoveka jer, kao što smo već rekli, ljudsko oko upravo
funkcioniše po njenim zakonima. Ako je neophodno da se izazovu
najverniji vidni utisci prostora, centralna projekcija je nezamenljiva. Ipak,
ona je grafički i najsloženija, što se može tumačiti i kao skupa cena za
ponuđeno bogatstvo vizuelne impresije.
 GRAFIKA - Principi
 Kosa frontalna projekcija - definicija

 Ova vrsta projekcije nastaje kosim, paralelnim projiciranjem prostora i

koordinatnog sistema Oxyz na frontalnu ravan F. Ose Ox i Oy su
invarijantne i ne trpe skraćenja. Iz tih razloga, svi elementi i figure koje
pripadaju osnovi F=(Oxz) ostaju ne izmenjene u kosoj frontalnoj
projekciji.
 Usvojeni zrak kosog projiciranja s(sH, sF) projicira tačku M(MH, MF) y ose
na osnovu F, u tačku MS(MSH, MSF). Pravac OMSF predstavlja kosu
frontalnu projekciju y ose (na ravan F). Ona trpi deformacije, koje su u
praksi obično skraćenja (1:2, 2:3 ili 3:4)
 Kako y osa pripada osnovama H=(Oxy) i P=(Oyz), svi elementi i likovi
koji njima pripadaju takođe trpe deformacije, saglasno deformacijama
ose yk.
 Iz navedenih osnovnih svojstava kose frontalne projekcije proishode svi
drugi, složeniji postupci njene grafičke obrade. Ona daje relativno dobre
vidne utiske trodimenzionalnosti, a nije suviše složena za konstruisanje.
 KFP - definicija
zF zF
sF sF

yF
xF O MF F
O M
F
MSH
xH zH yF xH zH

M SF
sH H sH
M MH
yH yH
 GRAFIKA - Principi
 Kosa frontalna projekcija - definicija

 Umesto da se zadaje zrakom kosog projiciranja s(sH, sF), KFP se u

praksi definiše neposredno: ugaonom pozicijom  ose (ySF)=yK i njenim
skraćenjem n/m. Na primer: =-300, skraćenje 2/3, i sl. Zrak MH-MSF
naziva se “zrak skraćenja” i povezuje neposredno ortogonalnu
horizontalnu i kosu projekciju ose y.
 Ako je to potrebno, iz navedene definicije uvek se može rekonstruisati
pravac s(sH, sF) kosog projiciranja. (restitucija pravca s).Ovo je značajno
ako je neophodno da se precizno odrede konture oblih pramenastih
površi, kao što su to konusi i cilindri, na primer.
 Izbor angularne pozicije ose yK i skraćenja značajan je za kvalitet vidnog
utiska trodimenzionalnosti. Veliko skraćenje ose yK i mala vrednost ugla
 dovode do intenzivnih deformacija horizontalnih figura. Ako se
izabere =45 i skraćenje 1:2, takva KFP se po svojim karakteristikama
približava ortogonalnoj dimetriji, pa stoga može biti njena alternativa.
 KFP - definicija

zF zF
sF

yF yF
xF O M
F
MSF xF O M
F
MSH
xH zH ySF xH zH 
n
 m y K

n/m
M SH M SF
sH
MH MH
yH yH
 GRAFIKA - Principi
 Koordinatni sistem – veza HH i HK - AFINITET

 Naredni primer ilustruje izgled ortogonalnog koordinatnog sistema Oxyz

i odgovarajućih koordinatnih osnova H=(Oxy), F=(Oxz) i P=(Oyz) u KFP.
Usvojeno je: =300 i skraćenje 3:4.
 Ose Ox i Oz nemaju skraćenja, pa zato i osnova F ne trpi deformacije.
Ostale osnove su deformisane saglasno usvojenom uglu  i skraćenju
ose yK.
 Svakoj tački ose yH odgovara jedna tačka ose yK. Svakoj tački pravca
koji je paralelan osi yH odgovara jedna tačka pravca paralelnog osi yK.
Polju tačaka i pravih osnove HH u horizontalnoj projekciji jednoznačno
odgovara polje tačaka i pravih osnove HK u KSP. Osa Ox je invarijantna
(tj. Zajednička za obe projekcije). Veza se ostvaruje zrakom skraćenja.
 Opisana geometrjska transformacija osnove HH=(OxHyH) i osnove
HK=(OxHyK) naziva se AFINITET. On povezuje dva polja tačaka i pravih
tako da je očuvana kolinearnost tačaka i paralelnost pravih.
 Vidljivost elemenata u KSP određuje se po jednostavnom pravilu: yK je
ISPRED projekcijske osnove F.
 KFP - veza H i H - AFINITET H K

z
zF x - 1:1
y - 3:4
z - 1:1
yF
xF O M
F
x
xH zH 
n


H yk
m M S
n/m = 3/4

MH
yH yH
 GRAFIKA - Principi
 Koordinatni sistem - veza PP i PK - AFINITET

 Analogno prethodnom, i naredni primer ilustruje izgled ortogonalnog

koordinatnog sistema Oxyz i odgovarajućih koordinatnih osnova
H=(Oxy), F=(Oxz) i P=(Oyz) u KFP. Usvojeno je: =300 i skraćenje 3:4.
 Sada analiziramo vezu profilnih osnova PP u ortogonalnoj i PK u KFP.
 Svakoj tački ose yP odgovara jedna tačka ose yK. Svakoj tački pravca
koji je paralelan osi yP odgovara jedna tačka pravca paralelnog osi yK.
Polju tačaka i pravih osnove PP u profilnoj projekciji jednoznačno
odgovara polje tačaka i pravih osnove PK u KSP. Osa Oz je invarijantna
(tj. Zajednička za obe projekcije). Veza se ostvaruje zrakom skraćenja.
 Opisana geometrjska transformacija osnove PP=(OzPyP) i osnove
PK=(OzZyK) naziva se AFINITET. On povezuje dva polja tačaka i pravih
tako da je očuvana kolinearnost tačaka i paralelnost pravih.
 Važna napomena: u ovom primeru zrak skraćenja povezuje yP i yK, u
prethodnom je to bila veza yH i yK. Ako je skraćenje 3:4, 4 jedinice na
osama yH i yP preslikava se u 3 jedinice na osi yK!
 KFP - veza P i P - AFINITET
P K

z
zF x - 1:1
y - 3:4
z - 1:1
yF
xF O M F
m y P
x yP
xH zH  MP
n


H y k (3:4)
m MS
n/m = 3/4

MH
yH
 GRAFIKA - Principi
 Tačka i afinitet u KFP

 Naredni primer prikazuje definisanje koordinata tačke A(x, y, z) u KFP.

Kosa projekcija je zadata sa =300 i skraćenjem 3:4. Moguće je
primeniti dva postupka:
 Tačka A je najpre prikazana u H i F paru ortogonalnih projekcija A(AH,
AF). Afinitetom (crveni zrak skraćenja!) tačka AH je preslikana u AK
(KFP), a zatim je, u z pravcu, nanešena i njena z koordinata.
 Kao alternativa prethodnom, tačka A se može najpre prikazati u F i P
paru ortogonalnih projekcija A(AF, AP). Afinitetom (crveni zrak
skraćenja!) tačka AP je preslikana u AK (KFP), a zatim je, u x pravcu
nanešena i njena x koordinata.
 Primer koji potom sledi prikazuje oba postupka istovremeno. Jasno se
uočava kvadar koordinata tačke A i poreklo njegovog nastanka.
 VAŽNA NAPOMENA: samo u specijalnom slučaju sraci skraćenja iz
projekcija H i P u KFP su paralelni. U principu, to su dva različita pravca,
koja ne stoje ni u kakvoj položajnoj relaciji!
 KFP - tačka
zF  n/m = 3/4 A(x, y, z) zF
AF x y
P
A
yk
Ak Ak APk
x z
z

xF O xF O yP
xH xH
yk AHk
y

AH x - 1:1
y - 3:4
yH z - 1:1 yH
 KFP - tačka
 n/m = 3/4 zF
P
x - 1:1 AF x y A
y - 3:4 yk
k
A
z - 1:1 x APk
z z
A(x, y, z) yP
xF O
xH
yk x
y
AHk

AH

yH
 GRAFIKA - Principi
 Geometrijska tela

 Sledeći primer prikazuje pravilnu pravu četvorostranu piramidu i prav

kružni cilindar u KFP. U oba slučaja KFP je zadat na isti način: =300.
skraćenje 3:4.
 Bazis piramide je kvadrat u H čija jedna ivica leži na x, a druga na y osi.
Dužina ivice je poznata. Zrakom skraćenja, teme kvadrata na y osi
prebačeno je u KFP, a visina je nanešena iz preseka dijagonala bazisa
u z pravcu.
 Bazis cilindra je krug u F (poznatog poluprečnika) koji dodiruje x i z osu.
Kako osnova F ne trpi deformacije u KFP, krug se crta neposredno
(šestarom), a visina (tj. dužina) cilindra nanosi se iz centra bazisa, SA
SKRAĆENJEM 3:4, u y pravcu. Konturne izvodnice cilindra konstruišu
se iz uslova da su paralelne sa y osom i dodiruju oba bazisna kruga.
 Vidljivost geometrijskih tela u KFP određuje se uvek na isti način: y osa
je ispred frontalne osnove F. Konturne ivice odnosno, izvodnice
razdvajaju vidljive od nevidljivih površina tela. Unutar konture, vidljive su
one linije koje su udaljenije od osnova H, F i P (i obratno).
 KFP – piramida i cilindar
z

x x
n
yk
m  k
 y
n/m = 3/4
yH H
 GRAFIKA - Principi
 Krug na osnovi H

 Crtanje kruga na osnovi H u KFP je složenije jer se u ovom slučaju,

saglasno deformacijama ose yK, krug projicira kao elipsa. (KFP: =300,
skraćenje 3:4)
 Na krugu u ortogonalnoj projekciji uočena su dva prečnika,
tangencijalni kvadrat (sivo), kao i odgovarajuće tačke dodira. Jedan
prečnik je paralelan xH, a drugi yH osi. Osim toga, nacrtane su i dve
dijagonale odnosno, dijagonalni prečnici (crveno) sa odgovarajućim
tačkama na periferiji kruga.
 Tangencijalni kvadrat je preslikan (zracima skraćenja, tj. afinitetom) iz
HH u tangencijalni paralelogram buduće elipse na HK. Preslikani su i
svi uočeni prečnici: prečnik paralelan x osi ne trpi skraćenja, dok se
prečnik paralelan y osi skraćuje u odnosu 3:4. Dijagonalama kvadrata
u ortogonalnoj projekciji odgovaraju dijagonale paralelograma u KFP.
 Preslikani tangencijalni paralelogram, sa tačkama dodira, kao i
odgovarajućim dijagonalama poslužiće kao grafička pomoć za
skiciranje elipse u KFP.
 KFP – Krug na osnovi H
z

n
yk



m n/m = 3/4
yH
 GRAFIKA - Principi
 Krug na osnovi P

 Crtanje kruga na osnovi P u KFP je analogno i slično crtanju kruga na

osnovi H. I u ovom slučaju, krug se projicira kao elipsa. (KFP: =300,
skraćenje 3:4)
 Na krugu u profilnoj ortogonalnoj projekciji uočena su dva prečnika,
tangencijalni kvadrat (sivo), kao i odgovarajuće tačke dodira. Jedan
prečnik je paralelan yP, a drugi zP osi. Osim toga, nacrtane su i dve
dijagonale odnosno, dijagonalni prečnici (crveno) sa odgovarajućim
tačkama na periferiji kruga.
 Tangencijalni kvadrat je preslikan (zracima skraćenja, tj. afinitetom) iz
PP u tangencijalni paralelogram buduće elipse na PK. Preslikani su i svi
uočeni prečnici: prečnik paralelan z osi ne trpi skraćenja, dok se prečnik
paralelan y osi skraćuje u odnosu 3:4. Dijagonalama kvadrata u
ortogonalnoj projekciji odgovaraju dijagonale paralelograma u KFP.
 Preslikani tangencijalni paralelogram, sa tačkama dodira, kao i
odgovarajućim dijagonalama je grafička pomoć za skiciranje elipse u
KFP. Prilikom crtanja elipse neophodno je da budu ispunjeni svi uslovi
dodira sa stranicama tangencijalnog paralelograma!
KFP – Krug na osnovi P

z 

x yP
m
n/m = 3/4 n y k (3:4)
 GRAFIKA - Principi
 Ortogonalna aksonometrija (OA) - definicija

 Ortogonalna aksonometrija nastaje ortogonalnim projiciranjem prostora i

koordinatnog sistema Oxyz na neku novu ravan tako da se ni jedna od osa
Ox, Oy ili Oz ne sagledava kao tačka (zračno).
 Ose Ox, Oy i Oz ortogonalnog triedra Oxyz prodiru kroz novu projekcijsku
osnovu u tačkama XN, YN i ZN (u tzv. tragovima osa), a koordinatni početak O
projicira se u tačku ON. Pravci ONXN=xN, ONYN=yN i ONZN=zN (crveno)
predstavljaju tzv. aksonometrtijske projekcije osa x, y i z.
 Pravci HN, FN i PN su tragovi H, F i P koordinatnih ravni i vide se u pravoj
veličini u OA. Iz navedene činjenice neposredno sledi da xN i PN, yN i FN, zN i
HN zaklapaju prave uglove.
 Iz ovog zaključka sledi novi: u OA, svaki oštrougli trougao može da
predstavlja trougao tragova koordinatnih osnova H, F i P . Pravci visina tog
trougla predstavljaju ose pravouglog koordinatnog sistema. Drugim rečima:
ma koja tri zraka, konkurentna jednoj tački, mogu da reprezentuju ose
pravouglog koordinatnog sistema u OA, pod uslovom da međusobno
zaklapaju tupe uglove!
 OA - definicija
ZN
ZN
z
O PN
n FN PN
y FN z
N
ON
x
YN ON
HN
XN
y
x N
N

XN YN
HN
 GRAFIKA - Principi
 Skračenja osa koordinatnog sistema OA

 U ortogonalnoj aksonometriji, ose koordinatnog sistema sagledavaju se

uvek u skraćenju. Potrebno je da odredimo pomenuta skraćenja, uz
pretpostavku da je definisan trougao tragova XNYNZN. To se može
najjednostavnije učiniti rotacijom (obaranjem u ravan OA) koordinatnih
osa xNONyN, xNONzN i yNONzN, oko odgovarajućih tragova HN, FN i PN
koordinatnih ravni. Krugovi rotacija koordinatnog početka ON vide se kao
prave linije, ortogonalne na odgovarajuće tragove koordinatnih ravni
(ose obrtanja).
 Iz činjenice da su ose xNONyN međusobno ortogonalne proishodi da će
koordinatni početak OO u oborenom položaju pripadati polukrugu nad
tragom HN kao prečnikom. (periferijski ugao nad prečnikom je prav!)
Analogno važi i za ose xNONzN i yNONzN.
 U oborenom položaju ose xOOOyO, xOOOzO i yOOOzO vide se bez
skraćenja - u pravoj veličini! Sada je moguće odrediti njihova
aksonometrijska skraćenja i koristiti taj podatak u crtanju objekata u OA.
 OA – skraćenja x, y z ose

ZN ZN

zO
zO
OO
PN zO
FN zN FN zN
OO PN

xO ON ON
yO OO
yN yN
xN xN
XN XN
HN YN HN YN

xO yO

OO OO
 GRAFIKA - Principi
 Koordinatni sistem OA

 Naredni primer prikazuje koordinatni sistem i mrežu koordinata u OA

koja je definisana jednim proizvoljnim trouglom tragova XNYNZN. Kao što
je već objašnjeno, prave velićine osa xN, yN, i zN određene su njihovim
obaranjem u ravan OA oko odgovarajućih tragova HN, FN i PN
koordinatnih ravni.
 U tri oborena položaja nacrtane su koordinatne mreže na osnovama
HO=(xNONyN), FO=(xNONzN) i PO=( yNONzN), a zatim su te mreže vraćene u
OA. Analogno KFP, i ovde se veza između oborenih položaja i OA
ostvaruje afinitetom. Umesto zraka skraćenja, sada se pojavljuju zračne
projekcije lukova rotacije (vide se kao prave linije ortogonalne na
tragove HN, FN i PN), a sami tragovi su zajedničke prave za OA i oborene
položaje (tzv. ose afiniteta). Kolinearnost tačaka i paralelnost pravih je
invarijantna.
 Mreža koordinata u OA može se upotrebiti u skiciranju ili geometrijskom
konstruisanju složenih tela u ovoj vrsti projekcije. Ako je neophodno
nacrtati krug na nekoj osnovi, mogu se primenjivati sva već objašnjena
pravila za KFP (princip tangencijalnih kvadrata).
OA – koordinatni sistemi
ZN

z
O

z
O
z
OO

OO

x O y
O

x y

XN YN

y
x O
O

OO
 GRAFIKA - Principi
 Izometrija dimetrija i trimetrija

 U neograničenom skupu skraćenja koordinatnih osa OA, praksa

preporučuje svega dve vrednosti:
 Izometrija: sve ose imaju identična skraćenja; ose zaklapaju ugao od 120 0, a
trougao tragova je jednakostraničan. Skraćenja imaju vrednost (2/3)0,816,
ali to praktično znači da su relativni odnosi skraćenja po osama 1:1:1.
Veoma je jednostavna za konstruisanje i skiciranje međutim, zbog specifične
dispozicije osa ponekada se pojavljuju neželjena preklapanja pravaca i ravni
objekata sa izraženim ortogonalnim sklopom.
 Dimetrija: dve ose imaju jednaka skraćenja, a treća dvostruko veće;
vrednosti uglova između osa prikazani su na slici, a skraćenja po x, y i z osi
su redom: 0,943; 0,471; 0,943. To praktično znači da su relativni odnosi
skraćenja po navedenim osama: 1:0,5:1. Jednostavna je za konstruisanje i
veoma slična KFP (=45, skraćenje 1:2), pa se može koristiti kao njena
alternativa.
 Ako OA nije ni izometrija, ni dimetrija, naziva se trimetrijom. U tom
slučaju je trougao tragova proizvoljan (oštrougli), a sve koordinatne ose
imaju različita skraćenja. Koristi se u svim onim slučajevima kada pruža
bolje vidne utiske od izometrije i dimetrije.
 Izometrija i dimetrija
IZOMETRIJA DIMETRIJA
ZN
z z

ZN '





 




 



O O


O x z

'
z

x y 
' y
  O
O OO
x y x yO
y
XN YN XN
YN
x --- 0,816 x --- 0,943
x y
y --- 0,816 x O y
O
y --- 0,471 O O

z --- 0,816 z --- 0,943 OO

OO
 GRAFIKA - Principi
 Centralna projekcija – definicija

 Centralna projekcija (CP) nastaje projiciranjem prostora iz centra u

konačnosti (očna tačka) na ravan  (ravan slike ili likoravan). Parametri
CP su:
 Glavna tačka O - ortogonalna projekcija očne tačke na ;
 Distanca d – udaljenost očne tačke O od ;
 Ravan horizonta – ravan koja sadrži očnu tačku O i paralelna je sa
horizontalnom osnovom H;
 Visina horizonta – udaljenost ravni horizonta od osnove H;
 Horizont h=H;
 Distantni krug – presek obrtnog konusa čiji vrh je u očnoj tački O, osa
upravna na ravan , a poluprečnik bazisa jednak distanci d;
 Na sledećem crtežu prikazani su svi pomenuti parametri u KFP i paru
ortogonalnih projekcija (H, ).
 Saglasno činjenici da se po zakonima CP generiše slika na retini
ljudskog oka, ona je najverniji model vizuelne percepcije čoveka. To je i
najvažniji kriterijum njene primene.
 CP - definicija

distantni krug
ravan horizonta
ravan slike

distantni krug
d 
visina h
horizonta

' '
'
'

O - ocna tacka
d
O  - glavna tacka
'
'

H
d - distanca
 GRAFIKA - Principi
 Pojam nedogleda

 Nedogled je lik beskonačno daleke tačke prave i predstavlja jednu od

najvažnijoh karakteristila CP. Sledeći crtež prikazuje geometrijsku
konstrukciju nedogleda.
 Sve tačke prave a preslikavaju se odgovarajućim zracima CP koji
sadrže očnu tačku O, a beskonačno daleka tačka N zrakom s (crveno)
koji je paralelan pravoj a. Prodor zraka s kroz ravan slike  je lik
beskonačno daleke tačke N, odnosno nedogled Na.
 Tačka PF je prodor prave a kroz ravan  i poklapa se sa svojim likom u
CP. (Kako je ravan  uvek frontalna, indeks “F” je uobičajen). Centralna
projekcija prave a – aC (svetlo plavo) sadrži uvek svoj prodor kroz ravan
crteža PF i svoj nedogled Na.
 Nekoliko narednih fotografija ilustruju nedoglede u CP. Kako je reč o
horizontalnim pravama, njihovi nedogledi uvek pripadaju liniji horizonta.
Iz činjenice da se dve ili više paralelnih pravih “seku” u beskonačno
dalekoj tački, sledi da se njihove centralne projekcije uvek seku u
zajedničkom nedogledu! Ovaj feonomen veoma snažno dočarava utisak
treće dimenzije prostora.
 CP – Pojam nedogleda
Na --- nedogled prave a
N
8

ac --- centralna projekcija prave a

N 
8

Na
PF
F ac
sF
d
h F

aF

x
H
Frontalna perspektiva
Očna tačka - nedogled horizontala
 Linije koje konvergiraju ka
nedogledu – snažna iluzija prostora
 GRAFIKA - Principi
 Vidni ugao i polje jasnog vida

 CP uvek stvara izvesne deformacije likova koje, u zavisnosti od distance

d, mogu manje ili više verno da odgovaraju stvarnim vidnim utiscima.
Ukoliko je distanca mala, deformacije su obično nerealno velike. Ako je
distanca suviše velika, deformacije praktično nestaju, pa CP dobija
karakteristike ortogonalne projekcije. Da bi CP odgovarala stvarnoj
percepciji ljudskog oka, neophodno je da se distanca odabere saglasno
tzv. uglu jasnog vida. Reč je o uglu merenom u horizontalnoj ravni pod
kojim se vizuelni detalji zapažaju jasno.
 Meren prema optičkoj osi, ugao jasnog vida se kreće u granicama od
±200 do ±250. (usvajamo ±22,50 ili, ukupno 450). Meren u vertikalnoj
ravni, ugao jasnog vida ima još manju vrednost (na crtežu – zeleno!).
Od optičke ose naviše on iznosi oko 220, a naniže oko 150.
 Pravougaonik sa crvenim i zelenim stranicama, prikazan u frontalnoj
projekciji, prikazuje POLJE JASNOG VIDA. Unutar njega, CP stvara
vidne utiske bliske percepciji ljudskog oka. Iz estetskih razloga, crtež je
obično nešto širi i ograničava se vertikalnim linijama (na crtežu – svetlo
plavo) koje se iz očne tačke vide pod uglom od ±300. CP u polju jasnog
vida naziva se PERSPEKTIVOM.
 Polje jasnog vida
  P

P
h F
d 22 O

15O


H d 22,5 O
' '

'
30 O '
O - ocna tacka '
O F- glavna tacka

'
H d - distanca
 GRAFIKA - Principi
 Frontalna perspektiva

 Predmet sa izraženim ortogonalnim sklopom može da bude postavljen

prema ravni crteža tako da su dve njegove ose paralelne sa ravni , a
treća upravna na . Takva perspektiva se uslovno naziva frontalnom.
Njenu glavnu karakteristiku predstavlja činjenica da sve prave upravne
na  imaju zajednički nedogled u glavnoj tački O.
 Na slivi levo, u ortogonalnoj projekciji, postavljeni su svi parametri CP,
kao i jedna horizontalna koordinatna mreža koja treba da se prikaže u
perspektivi. Na slici desno, distantni krug predstavlja geometrijsko
mesto nedogleda svih pravih koje zaklapaju ugao od 450 sa ravni .
 Kako osa x pripada ravni , ona ne trpi deformacije u CP. Po njoj
merimo prave velićine dužina koordinatne mreže. Nedogled svih linija
upravnih na  je tačka O. Sve horizontalne dijagonalne linije imaju svoje
zajedničke nedoglede u tačkama Nl i Nd – u preseku distantnog kruga
sa linijom horizonta h. Frontalne linije sadrže preseke dijagonalnih linija i
linija upravnih na ravan .
 Koordinatna mreža može da bude upotrebljena za skiciranje složenijih
objekata u frontalnoj perspektivi. Vidni utisak treće dimenzije je realan.
Frontalna perspektiva – koordinatna mreža

O h Nl h O Nd

x


OH OH
 GRAFIKA - Principi
 Frontalna perspektiva

 Sledeći crtež sa leve strane prikazuje CP koordinatnih mreža u dve

horizontalne ravni koje su jednako udaljene od glavne tačke O. CP je
konstrtuisana po svim pravilima koja su već primenjena na prethodnom
crtežu.
 Osim u horizontalnim, desni crtež prikazuje i CP koordinatne mreže u
dve profilne ravni koje su jednako udaljene od glavne tačke O. U
profilnim ravnima, nedogled svih linija upravnih na  takođe je u tački O.
Sve profilne dijagonalne linije imaju svoje zajedničke nedoglede u
tačkama Ng i Nd_ -tj. u preseku distantnog kruga sa vertikalom glavne
tačke O. Frontalne linije sadrže preseke dijagonalnih linija i linija
upravnih na ravan . Ova činjenica je poslužila za njihovo lociranje “po
dubini” frontalne perspektive.
 Prikazane koordinatne mreže takođe mogu da se koriste za skiciranje
složenih objekata u frontalnoj perspektivi. Vidni utisak prostora je
upečatljiv.
Frontalna perspektiva – koordinatne mreže

Ng

O h h

Nd_

OH OH
 GRAFIKA - Principi
 Skiciranje u frontalnoj perspektivi

 Na sledećem slajdu prikazana je skica nekih objekata u frontalnoj

perspektivi. Kako CP deformiše metriku prostora na prilično
komplikovan način, horizontalna koordinatna mreža je poslužila kao
pomoć u lociranju datih objekata “po dubini” perspektive, kao i
određivanju njihovih dimenzija u x i y pravcima.
 Visine objekata se u CP vide u pravoj veličini isključivo u ravni , pa se
tu i mere. Srazmerno udaljenosti od ravni crteža, visine se skraćuju
(povećavaju) ako je objekat iza (ispred) ravni .
 Sve frontalne (2D) figure ne trpe deformacije uglova “po dubini”
frontalne perspektive. Niz identičnih figura raspoređenih na različitim
distancama od očne tačke vide se u frontalnoj perspektivi kao slične i
slično položene (homotetične) figure, sa centrom homotetije u glavnoj
tački O.
 Uprkos pravilu koji preporučuje suprotno, prikazani objekti presecaju
granice polja jasnog vida. To je učinjeno sa namerom da se jasnije uoče
konstruktivno geometrijske karakteristike frontalne perspektive,
uključujući i intenzitet deformacija.
Frontalna perspektiva - primer

Nl O h
Nd

OH
 GRAFIKA - Principi
 Frontalni krug u frontalnoj perspektivi

 Kao što smo to već naglasili, frontalne figure ne trpi deformacije uglova i
oblika “po dubini” frontalne perspektive. U tom smislu, svi frontalni
krugovi se vide (projektuju) kao krugovi različitih prečnika. Prečnik je
utoliko manji, što je njihova distanca od očne tačke veća.
 Na sledećoj CP (frontalnoj perspektivi) prikazani su takvi krugovu u
sklopu prostornih formi (cilindara). Zapažamo da se krugovi jednakih
prečnika vide kao homotetični, sa centrom homotetije u glavnoj tački O.
 Plavi pravougaonik prikazuje polje jasnog vida. Unutar njega CP
odgovara najprirodnijim vidnim utiscima. Primećujemo da su izvan ove
oblasti deformacije prizmatičnih formi znatne.
 Kada je “dozvoljeno” da se objekti prikazuju u CP izvan polja jasnog
vida? To se čini ako želimo da simuliramo efekte širokougaonih
objektiva fotoaparata i tako snažno istaknemo dubinu prostora. Opisani
efekti pojačavaju “dramatičnost” dubine ili visine i, ako takva namera
postoji, pravilo polja jasnog vida može biti prekršeno.
Frontalni krugovi i cilindri u
frontalnoj perspektivi

Nl O h
Nd

OH
 GRAFIKA - Principi
 Horizontalni krug u frontalnoj perspektivi

 U CP i frontalnoj perspektivi horizontalna koordinatna mreža trpi

deformacije uglova i dužina (oblika) “po dubini” crteža. Iz tih razloga
krug se vidi deformisano (u principu, kao kriva drugog reda), a najčešće
kao elipsa. Sledeći crtež prikazuje jedan od grafičkih postupaka za
njihovo skiciranje u CP.
 Pre svega, i ovde je potrebno koristiti (već nacrtane) tangencijalne
kvadrate koordinatne mreže (vide se kao trapezi u CP), kao i
odgovarajuće tačke na dijagonalnim prečnicima elipsi u CP. Pozicije
ovih tačaka određujemo pomoću pridruženih tačaka na dijagonalnim
radijusima frontalnih krugova (na slici – svetlo plava boja) koji se crtaju
neposredno – šestarom. Ove tačke se prenose u CP pomoću pravih
koje su upravne na ravan  i koje, stoga, u frontalnoj perspektivi imaju
nedogled u tački O.
 Osim krugova u CP, na crtežu su prikazane i dve pramenaste površi:
obrtni konus i cilindar. Njihove konturne izvodnice tangiraju projekcije
krugova i razdvajaju vidljive od nevidljivih delova površi.
 Horizontalni krugovi, konus i
cilindar u frontalnoj perspektivi

Nl O Nd
h

OH
 GRAFIKA - Principi
 Perspektiva sa dva nedogleda - definicija

 CP predmeta sa izraženim ortogonalnim sklopom, čije su dve ose u

proizvoljnom položaju prema ravni crteža , a treća je sa ravni 
paralelna, uslovno se naziva perspektivom sa dva nedogleda (P2N) ili
perspektivom “sa ugla”. Sledeći slajd prikazuje osnovne karakteristike
P2N.
 Na crtežu levo dati su svi parametri CP, a prikazana je i jedna
ortogonalna mreža u proizvoljnom položaju prema ravni , koja treba da
se nacrta u P2N. Nedogledi dva ortogonalna pravca Na i Nb ove
ortogonalne mreže određuju se standardno: iz očne tačke O, paralelno
ortogonalnim pravcima mreže, postavljeni su zraci a i b. Njihovi prodori
kroz ravan  određuju pozicije traženih nedogleda.
 Pre svega uočavamo da P2N poseduje dva nedogleda (Na i Nb) u
konačnosti (na liniji horizonta h), a treći nedogled je beskonačno daleko,
i to u pravcu koji je ortogonalan na liniju horizonta. Nedogledi Na i Nb
mogu da se u P2N prenesu neposredno, kao i tačka M, i nacrtaju 2
ortogonalna pravca mreže MNa i MNb.
 GRAFIKA - Principi
 Perspektiva sa dva nedogleda - definicija

 Sada je potrebno da odredimo jedinične podele dužina na ortogonalnoj

mreži u P2N. Kako se te dužine deformišu u CP, njihovo prenošenje se
ne može izvršiti neposredno, već pomoću posebnih nedogleda.
Postupak je sledeći:
 Na x osu (od tačke M, levo i desno) nanosi se podela u pravoj veličini i
rotira oko tačke M do odgovarajućih ortogonalnih pravaca (na slici –
bele prave). Rotacija se ne vrši kružnim lukovima, već bisektrisnim
zracima (plave i crvene prave). Nedogledi ovih bisekreisnih zraka, Da i
Db, određuje se uobičajeno – prodorom kroz ravan  uporednih zraka
koji sadrže očnu tačku O.
 U P2N, prenošenje jediničnih duži vrši na pravu MNa iz bisekreisnog
nedogleda Da, a na pravu MNb iz nedogleda Db. Mreža se kompletira
shodno činjenici da pravci ortogonalne mreže imaju zajedničke
nedoglede u Na i Nb.
 P2N daje još vernije vidne utiske od frontalne perspektive i, uprkos
činjenici što je grafički komplikovana, koristi se veoma često u vizuelnim
prezentacijama.
 P2N - definicija
O
O

Na Da Db h Nb Na Da Db h Nb

x
M  M

a b

OH OH
 GRAFIKA - Principi
 Skiciranje u P2N

 Zbog deformacija oblika u P2N, kao i u slučaju frontalne perspektive,

ortogonalna mreža može da posluži kao pomoć u skiciranju složenijih
objekata. U tom smislu, ona olakšava lociranje datih objekata “po
dubini” perspektive, kao i određivanje njihovih dimenzija u x i y
pravcima. Preporuka je da se svako skiciranje u P2N započne
formiranjem pomoćne horizontalne koordinatne mreže.
 Napomena: umesto u horizontalnoj projekciji, bisekreisni nedogledi Da i
Db mogu da se odrede i neposredno iznad linije horizonta h, obaranjem
očne tačke O u ravan . Crtež prikazuje ovaj postupak.
 Visine objekata takođe trpe deformacije u P2N, a njihove prave veličine
sagledavaju se isključivo u ravni crteža . Tako se i prenose “u dubinu”
perspektive. Na crtežu je prvo određena visina obe prizme u ravni , a
potom je prenešena na odgovarajuće lokacije horizontalnim zracima
kroz nedoglede Na i Nb.
 Nekoliko narednih fotografija i crteža ilustruju primenu P2N.
 P2N - primer
O
O

b
a

Na Da O Db h Nb

x
P2N – Njujork noću
P2N – prezentacija zgrade
P2N – visina horizonta
P2N – skice tela
P2N – verikalno pomeranje
P2N – fotografija kuće
 GRAFIKA - Principi
 Horizontalni krug u P2N

 Kao i u slučaju frontalne perspektive, horizontalni krugovi se u P2N vide

deformisano - najčešće kao elipse. Sledeći crtež prikazuje jedan od
grafičkih postupaka za njihovo skiciranje u CP.
 I ovde se koriste (već nacrtani) tangencijalni kvadrati koordinatne mreže
(vide se kao trapezi u P2N), kao i odgovarajuće tačke na dijagonalnim
prečnicima elipsi u P2N. Pozicije ovih tačaka određujemo pomoću
pridruženih tačaka na dijagonalnim radijusima frontalnog kruga (na slici
– svetlo plava boja) koji se crta neposredno – šestarom. Ove tačke se
prenose u P2N prvo na pravac MNb (bisektrisnim zrakom iz nedogleda
Da (plava boja)), a zatim odgovarajućim pravcem kroz nedogled Na, do
preseka sa dijagonalom tangencijalnog kvadrata.
 Postupak je složeniji od slične konstrukcije u frontalnoj perspektivi i
zahteva izvesnu veštinu i vežbu. Za brzo siciranje elipse mogu se
izostaviti tačke na dijagonalnim prečnicima.
Horizontalni krug u P2N
O
O

a b

Na Da O Nd Db h
Nb

x
M
 GRAFIKA - Principi
 Vertikalni krugovu u P2N

 Na sledećoj slici prikazana je P2N kocke sa krugovima koji su upisani u

dve njene strane. Ona će poslužiti za analizu postupka skiciranja
vertikalnih krugova u P2N.
 Kao što je to slučaj sa horizontalnim ravnima, i vertikalne ravni u P2N
trpe projektivne deformacije. Krugovi se, u opštem slučaju, vide u CP
kao krive drugog reda, a najčešće kao elipse. One se skiciraju pomoću
tangencijalnih kvadrata i odgovarajućih tačaka na dijagonalnim
prečnicima. Pozicije ovih tačaka određujemo pomoću pridruženih tačaka
na dijagonalnim radijusima frontalnog kruga (na slici – svetlo plava boja)
koji se crta neposredno – šestarom. Ove tačke se prenose u P2N
pomoću horizontalnih zraka kroz nedoglede Na i Nb, do preseka sa
odgovarajućim dijagonalama kvadrata kocke.
 Na slici se jasno zapaža da je treći nedogled kocke u beskonačnosti, tj.
da je njen treći ortogonalni pravac paralelan sa ravni crteža . Šta bi se
dogodilo kada bi kocka bila u potpuno proizvoljnom položaju prema
ravni ? Koliko bi tada nedogleda bilo u konačnosti?
Vertikalni krugovu u P2N
O
O

a b

Na Nb
h

x
 GRAFIKA - Principi
 Izbor položaja očne tačke u P2N

 Kao i u slučaju frontalne perspektive, kvalitet vidnih utisaka P2N zavisi

pre svega od pravilnog izbora položaja očne tačke. Sledeći crtež
prikazuje geometrijski kriterijum tog izbora. Polazimo od činjenice da
objekat treba da sagledavamo unutar ugla jasnog vida (~450). U
prikazanom slučaju odlučili smo, na primer, da duž AB na datom objektu
treba da sagledamo pod uglom od 450.
 Konstruisaćemo jednakokraki pravougli trougao ABC, tako da je duž AB
njegova hipotenuza, a zatim krug (crveno) sa centrom u tački C, čija je
tetiva duž AB.
 Svaki periferijski ugao crvenog kruga nad tetivom AB ima meru od 450.
(teorema o centralnom i periferijskom uglu!) To znači da crveni krug
predstavlja geometrijsko mesto očnih tačaka O iz koje se duž AB
sagleda pod uglom jasnog vida.
 Dakle, mi uvek imamo izvesnu slobodu u izboru položaja očne tačke O,
uz uslov da ona pripada krugu ugla jasnog vida. Konačnu odluku o
položaju očne tačke donećemo na osnovu dodatnih kriterijuma, na
primer – simetričnog ili asimetričnog balansa vizuelne kompozicije.
Izbor položaja očne tačke u P2N



  


H
 PROJEKTNI ZADACI
 Skica i model

 3D LOGO
 Mašinskog fakulteta ili
 Individualni logo

 INDUSTRIJSKI PROIZVOD
 Bicikl
 Motocikl
 Forma usisivača
 Forma savremenog foto-aparata
 Kaciga motocikla ili bicikla
 Kontrolna tabla u automobilu
 Forma malog elektromobila za gradsku vožnju ili
 PO ŽELJI