Mapiranje projekcija

Mapiranje projekcija, takoe poznato i kao video mapiranje i prostorna uveana realnost, je
tehnologija projektovanja koja se koristi da pretvori objekte, esto nepravilnog oblika, u povrinu
za video projekciju. Ovi objekti mogu biti kompleksni industrijski predeli, kao to su zgrade.
Korienjem specijalizovanog softvera, dvodimenzionalni ili trodimenzionalni objekat je
prostorno mapiran na virtuelni program koji imitira realnu okolinu na koju treba da bude
projektovan. Softver moe da interaguje sa projektorom kako bi uklopio bilo koju sliku na
povrinu tog objekta. Ovu tehniku koriste umetnici i oglaivai koji mogu ubaciti dodatne
dimenzije, optike iluzije i opciju pokreta za prethodno statine objekte. Video se obino
kombinuje ili pokree sa audio delom da bi se napravio audio vizuelni doivljaj.
Iako je mapiranje projekcija relativno novo, njegova istorija je dua nego to bi bilo ko oekivao.
(Njegova istorija je detaljno opisana u Ilustrovanoj istoriji mapiranja projekcija). Otprilike do
pre tri godine mapiranje projekcija bilo je poznato kao prostorna uveana realnost ili tehnika
shader lamps i izmiljena je na Univerzitetu Severne Karoline u epel Hilu od strane Ramea
Raskara, Grega Vela i Henrija Fuksa. Prvi zapis o projektovanju na 3D objekte potie iz 1969.,
kada je Diznilend otvorio Ukletu Kuu. Koristili su lane odseene glave kao objekte na koje su
projektovali film od 16mm kako bi izgledale realno kroz optike iluzije. Sledei zapis o
mapiranju projekcija potie iz 1980., kada je predstavnik umetnike instalacije Majkl Naimark
snimio ljude kako interaguju sa objektima u dnevnoj sobi. Onda je projektovao snimak u sobu,
stvarajui iluziju da su ljudi koji interaguju sa objektima stvatno tamo. Koncept mapiranja
projekcija je prvi put akademski istraen na Univerzitetu Severne Karoline u epel Hilu, u
kasnim devedesetim, gde su naunici radili na projektu Kancelarija budunosti. U ovom
projektu oni su eleli da poveu kancelarije na razliitim lokacijama da bi se oseali kao da su
zajedno u zajednikom kancelarijskom prostoru, projektujui ljude u kancelarijski prostor kao da
su stvarno tamo. Do 2001. sve vie umetnika poelo je da koristi mapiranje projekcija u svom
radu, i grupe kao to je Mikrosoft poele su da eksperimentiu sa ovom tehnikom kao sredstvom
za tehnoloki napredak.
Metode
Kada se odabere ili napravi objekat na kome e se projektovati, mora da se napravi virtuelna
replika celog fizikog seta. Prvo morate da izaberete sliku ili video klip koji elite da
projektujete. Onda morate da napravite virtuelni model povrine za projektovanje korienjem
specijalnih kompjuterskih programa. Sledei korak je nazvan maskiranje, sto podrazumeva
korienje ablona neprozirnosti da bi se maskirali pravi oblici i pozicije razliitih elemenata
zgrade ili prostora u koji se projektuje. Moraju se definisati koordinate za mesto na kome je
postavljen objekat u odnosu na projektor. Virtuelnoj sceni takoe doprinose i x/y/z orijentacija,
pozicija i specifikacija objektiva projektora. Obino treba runo podesiti ili fiziku ili virtuelnu
scenu da bi se postigli najbolji rezultati. Za projekcije velikih razmera, kao to su one na
gradskim neboderima, potrebni su veliki projektori od 20 000 i vie lumena. Sa druge strane, za

manje produkcije je dovoljan projektor sa osnovnim manjim brojem lumena. Softveri za video
mapiranje, kao to su MadMapper i VPT 6.0 mogu se preuzeti sa interneta za ovakve projekte.
Takoe su dostupni besplatni softver okviri koji se mogu nadograivati kao to je MPM (Multi
Projector Mapper).
Produkcije, reklame i umetnost
Mapiranje projekcija dolo je u centar paznje kroz gerila reklamne kampanje i uz pomo video
dokeja za elektronske muziare. Od tada velike kompanije kao to su Nokia, Samsung i BMW
koriste video projekcije za pravljenje kampanja za svoje proizvode u velikim gradovima irom
sveta. Ove reklamne kampanje obino koriste tehnike mapiranja za projektovanje scena na
zidove zgrada. Mapiranje projekcija moe da bude i interaktivno Nokia Ovi Maps je napravila
projekat i kome projekcije imitiraju ljudske pokrete. Fte des Lumires festival u Lionu, u ast
device Marije, u poslednje vreme poeo je da inkorporira 3D mapiranje u svoje proizvode,
stvarajui iluziju ogromne fliper maine na zidu zgrade. Uobiajene tehnike za ove performanse
ukljuuju i tehnike 3D mapiranja i 3D projektovanje da bi se stvorila iluzija dubine, kao i
pokreta, kao to je ruenje zgrada.
U zajednici elektronske dens muzike (EDM), postaje uobiajeno za DJ-eve da njihovu muziku
prate vizuelni efekti koji se podudaraju sa ritmom. Iako se obino koriste normalni ekrani za
projekcije, neki vizuelni imetnici poinju da koriste 3D instalacije za projekovanje raene po
narudbini. Mnogi EDM umetnici koriste tehnike mapiranja projekcija na svojim nastupima.
Umetnici koji se fokusiraju samo na vizuelno takoe koriste mapiranje projekcija kao sredstvo
kreativnog izraavanja, verujui da ono poboljava postojee kreativne medijume kao to su
slikanje i crtanje.
Umetnici mogu da koriste mapiranje kao avangardnu formu izraavanja, uzevi u obzir da je to
nova tehnologija koja moe da pretvori njihove kreativne ideje u 3D projekcije, povezujui ih sa
publikom na nov nain. Video projekcije su se pojavile u urbanim centrima kao to su Njujork i
London, gde su umetnici koristili gerila projekcije u javnosti bez prethodnog odobrenja. Na ovaj
nain umetnici mogu da pokau svoj rad na bilo kojoj lokaciji, jer bilo gde i bilo ta moe da im
bude platno. Ljudi ga esto koriste kao sredstvo aktivizma; grupa Okupirjate Vol Strit koristila
ga je za projektovanje na Verizon Wireless zgradi u Njujorku kako bi svi videli da Okupirjate
Vol Strit jo uvek postoji.