Fakultet pedagoških nauka

Univerziteta u Kragujevcu

Informatika u obrazovanju
- skripta za pripremu 2. kolokivjuma -

Profesor: Student:

Doc. dr Verica Milutinović Veljko Jovanović 2017/0054

Sadržaj:

51. Mikrokamere u nastavi (opisati). .............................................................................................. 3

52.Opisati istorijski razvoj televizije. ............................................................................................... 3
53. Navesti pedagoški značaj obrazovne televizije. ........................................................................ 3
53. Navedite i opišite tri načina korišćenja obrazovne televizije. ................................................... 3
54. Televizija svojim obrazovnim programom stvara uslove nastavniku da:.................................. 4
55. Za uspešno korišćenje obrazovne televizije nastavnik bi trebalo da: ....................................... 4
56. Obrazovna televizija otvorenog kruga (opisati). ....................................................................... 4
57. Obrazovna televizija zatvorenog kruga (opisati). ...................................................................... 5
58. OPEN IPTV (objasniti): ............................................................................................................... 5
59. WEB televizija (opisati): ............................................................................................................ 5
60. Multimedijalni sistemi (opisati): ............................................................................................... 6
61. Najčešće korišćene usluge interneta su: prijem i slanje e-pošte, pregled informacija i WEB
prezentacija, organizovanje i učešće u diskusionim grupama, prijem i slanje datoteka i
mogućnost upravljanja udaljenim datotekama ili računarima. Svako od navedenih područja
primene Interneta značajno je, manje ili više, za područje teorije i prakse obrazovanja. Navedite,
ukratko, značaj pojediniih područja:............................................................................................... 6
62. Virtuelna realnost u obrazovanju je:......................................................................................... 6
63.Tehnologija pisane (štampane) reči: .......................................................................................... 6
64. Tehnologija organizovanog posmatranja. ................................................................................. 7
65.Tehnologija manipulacijskih i operativnih tehnologija: ............................................................. 7
66.Audio-vizuelna nastavna tehnologija: ........................................................................................ 7
67.Kompjuterska nastavna tehnologija: ......................................................................................... 7
68. Multimedijalna nastavna tehnologija: ...................................................................................... 7
69. Šta se zamera kompjuterskoj nastavi?...................................................................................... 7
70. Veštačka inteligencija se može definisati na više načina: ......................................................... 8
71. Navedite neke od važnijih događaja u istoriji razvoja veštačke inteligencije: .......................... 8
72. Prema Grant-Nilsonovoj klasifikaciji elementi veštačke inteligencije su: ................................. 8
73. Definicija ekspertnih sistema? .................................................................................................. 8
74. Tri svrhe aplikacije u delu korišćenja ES:................................................................................... 9
75. Struktura ekspertnih sistema, opisati: ...................................................................................... 9
76. Predstavljanje znanja u ekspertnim sistemima: ....................................................................... 9
77. Danas se najčešće koriste sledeći oblici predstavljanja znanja:................................................ 9

1
78. Zavisno od oblasti u kojoj se primenjuju i zadaci ekspertnih sistema variraju, pa je na tom
osnovu data njihova klasifikacija u osam osnovnih grupa: ............................................................. 9
79. Neuralne mreže (Neural Networks – NN) su: ......................................................................... 10
80. Princip rada neuralnih mreža nagovešteni su: ........................................................................ 10
81. Prema tipu obuke neuralne mreže se mogu podeliti na: ....................................................... 10
82. Komponente neuralnih mreža(navedite i opišite)? ................................................................ 10
83. Internet nudi brojne mogućnosti pretraživanja informacija,od kojih navodimo sledeće: ..... 11
84. Pristup Internetu podrazumeva: ............................................................................................. 11
85. Usluge Interneta(Pobrojati i opisati); ...................................................................................... 11
86. Šta omogucava e-posta? Navedite strukturu e-mail adrese................................................... 12
87. Šta je WWW (eng. World Wide Web) ? .................................................................................. 12
88. Šta omogućavaju hipertekstualne veze? ................................................................................ 12
89. Šta su diskusione grupe? ......................................................................................................... 12
90. FTP(File Transfer Protocol) je: ................................................................................................. 13
91. Telnet predstavlja ................................................................................................................... 13
92. ADSL predstavlja ..................................................................................................................... 13
93. Kablovski modem je ................................................................................................................ 13
94. DNS predstavlja ....................................................................................................................... 14
95. HTML predstavlja .................................................................................................................... 14
96. IP adresa je: ............................................................................................................................. 14
97. URL adresa je: ......................................................................................................................... 14
98. TCP/IP ...................................................................................................................................... 14
99. WEB server je .......................................................................................................................... 15
100. Opišite klijent-server concept. .............................................................................................. 15
101.Šta je proširena (augumentovana) realnost? Navedi mogućnosti primene u obrazovanju. . 15
102. Navedite vrste robota i opišite kako se mogu koristiti u vaspitno-obrazovnom radu i
razrednoj nastavi? ......................................................................................................................... 15
103. Navedite kriterijume za vrednovanje obrazovne digitalne igre. Šta je PEGI3?..................... 16
104.Šta je mobilno učenje? Navedi tri modela integracije mobilnih tehnologija u nastavi. ........ 17
105.Opišite tehnološki model uvođenja mobilnog učenja u nastavu........................................... 18
106. Opišite pedagoški model uvođenja digitalnih tehnologija u nastavu. .................................. 18
107. Opišite pedagoško-tehnološki model uvođenja digitalnih tehnologija u nastavu................ 19
Literatura....................................................................................................................................... 20

2
51. Mikrokamere u nastavi (opisati).

Mikrokamera se koristi u kombinaciji sa TV prijemnikom ili BIM projektorom i omogućava

prikazivanje šeme, minijaturnih detalja, trodimenzionalnih detalja, teksta i sl., u frontalnom
obliku rada. Pre 20 godina za ovakva prikazivanja su se uglavnom koristili epidijaskopi koji
su uglavnom služili za uvođenje teksta, šema, slika i sl..Dobar kvalitet slike, jednostavnost
upotrebe i mogućnost povezivanja mikrokamere svrstava je u standardne didaktičke medije.

52.Opisati istorijski razvoj televizije.

Naučnu bazu za razvoj televizije dali su Li de Foresta i Nikola Tesla krajem 19. i početkom 20.
veka. Berd je 1925. godine uspeo da obezbedi prvi televizijski prenos koji je bio veoma
primitivan u odnosu na onaj koji će se javiti posle II svetskog rata. Zahvaljujući razvoju
elektronike, televizija se, kao posebna oblast tehnike, veoma brzo razvija, široko
upotrebljava, postaje sastavni deo života savremenog civilizovanog čoveka i bitan činilac
njegovog vaspitanja i obrazovanja. Istraživanja obavljena od 1960. do 1966. godine pokazala
su da mladi i odrasli provode prosečno 2h30min dnevno gledajući televizijske programe.
Prva televizijska emisija Radio-televizije Sarajevo emitovana je 1961.godine

53. Navesti pedagoški značaj obrazovne televizije.

Obrazovna televizija je za relativno kratko vreme, postala veoma popularna u nastavi.

Svojim programima brzo se svrstala u nastavna sredstva i vidove izvođenja nastave od
posebnog značaja, otvorila je mogućnosti za nove oblike učenja, iskorišćavana je na različite
načine, široko se upotrebljavala u svim nastavnim predmetima i zabeležila je zapažene
rezultate.
Televizija ima inzvaredne mogućnosti da učenicima približi i prezentuje neki događaj putem
filma, slike, crteža, da rekonstruiše događaje, da podatke, demonstrira procese, približi
predmete.

53. Navedite i opišite tri načina korišćenja obrazovne televizije.

1.način

-Televizija je jedini ili osnovni činilac u izvođenju nastave, dok nastavnik, manje ili više,
obezbeđuje uslove za praćenje programa, organizuje razne aktivnosti, održava disciplinu i
interveniše u procesu sticanja znanja samo u izuzetnim slučajevima. U ovom slučaju TV
program je ranije snimljen i emituje se prema nastavnom planu i programu.
2. način

-Televizijska nastava se dopunjava klasičnim oblicima nastave ili dopisnom nastavom. Ovde
se dopunjavaju klasična nastava i nastava putem televizije ili nastava putem televizije s
dopisnom. Nastavnik se pojavljuje kao organizator rada, obezbeđuje da se daju neophodna
objašnjenja u toku emisije, da se izvrši sinteza programa nakon gledanja, urade dobijeni
zadaci i realizuju projekti istraživanja.

3
3.način

-Televizijska nastava dopunjava tradicionalnu nastavu onda kada je to neophodno i kad će

obezbediti dopunu, konkretizaciju i podići njen kvalitet. U ovom slučaju televizijskim
programima se određena područja ilustruju, demonstriraju se predmeti, procesi i radnje,
približava se nedostupna stvarnost i tim nastava čini interesantnijom i pristupačnijom
učenicima. Ovde televizija daje ono što sam nastavnik i udžbenik ne mogu dati na način kako
učenici žele.

54. Televizija svojim obrazovnim programom stvara uslove nastavniku da:

1.Potpunije i detaljnije planira nastavno gradivo;

2.Više nego u klasičnoj nastavi prilagođava gradivo potrebama i mogućnostima mladih ljudi;
3.Iskorišćava u nastavnom radu najmodernija nastavna sredstva;
4.Očiglednije, konkretnije i životnije prezentuje sadržaje;
5.Prirodnije i intenzivnije podstiče i održava pažnju učenika;
6.Olakšava savladavanje i najtežih nastavnih sadržaja;
7.Interdisciplinarno i timski radi u procesu planiranja i realizovanja nastavnih sadržaja;
8. Pamćenje i zadržavanje kod učenika čini temeljnijim i trajnijim, i ostvaruje samoradnju
kod učenika.

55. Za uspešno korišćenje obrazovne televizije nastavnik bi trebalo da:

1. Stalno radi na svom stručnom usavršavanju;

2. Izučava granice i moći obrazovne televizije;
3. Učestvuje u sastavljanju i volorizovanju televizijskih programa;
4. Proučava programe koji se daju da bi ih mogao uključiti u realizovanje nastavnih sadržaja
predmeta koji predaje;
5. Priprema učenike za realizovanje i gledanje odgovarajućih programa;
6. Analizira mogućnosti najboljeg iskorišćavanja onoga što su učenici gledali.

56. Obrazovna televizija otvorenog kruga (opisati).

Obrazovna televizija otvorenog kruga ima snažno dejstvo na sve kategorije gledalaca.
Televizija otvorenog kruga ima dva načina na koji se može realizovati:
 kada se pedagoški program uključuje u svakodnevne programe, ali kao specijalni deo
koji se emituje u određeno vreme, a priprema ga posebna redakcija sastavljena od
stručno-tehničkog osoblja, nastavnika, pedagoga
 kada čitav studio ima isključivo obrazovnu funkciju po kadrovima, sredstvima i
programskoj orjentaciji i vremenu emitovanja.
Kod nas postoji prva vrsta obrazovne televizije, dok druge za sada nema, radi se na tome da
se otvori edukativni kanal, a za to će trebati vremena.

U toku vanrednog stanja u Srbiji je aktuelno školovanje preko televizije. Učenicima su

obezbeđeni TV kanali na kojima se emituju časovi za osnovnu školu. Na taj način učenici
prelaze na jednosmernu komunikaciju. Iako jako dobar metod za rešavanje nadoknada

4
tokom vanrednog stanja, javljaju je mnogi nedostaci. Neki od njih su: nedostatak povratnih
informacija za učitelje, nemogućnost provere stečenog znanja kod učenika, nemogućnost
adekvatne brzine, odnosno prilagođavanja realizacije časa prema učenicima.

57. Obrazovna televizija zatvorenog kruga (opisati).

Obrazovna televizija zatvorenog kruga podešena je za nastavni rad na užem školskom

području, logički se zaključuje u svakodnevni sistemski rad učenika i nastavnika; sadržaji,
sredstva i metode se određuju imajući u vidu konkretni nastavni program i populaciju
učenika; vreme emitovanja i trajanja zavisi od prirode nastavne građe koja se realizuje;
moguće je i zaustavljanje programa ako to učenici i nastavnik žele. Na ovaj način obrazovna
televizija se logički uklapa u nastavni rad, obezbeđuje, koliko je to moguće, podizanje
njegovog kvaliteta, intenzivira ga, čini ekonomičnijim i modernijim. Pošto se priprema za
manje područje, ima manje šanse da angažuje vrhunske stručnjake kao predavače.

58. OPEN IPTV (objasniti):

U Telekomu OPEN IPTV (Internet Protocol Televizija) definišu kao novu generaciju televizije,
te nov način distribucije televizijskog programa. Koristeći postojeću telefonsku liniju, do
stana dolazi digitalni tv signal visokog kvaliteta, imun na atmosferske smetnje i spreman na
dvosmernu komunikaciju punu interaktivnih multimedijalnih sadržaja koje IPTV omogućava.
Svi programi su memorisani na jednom kanalu televizora i mogu se gledati sve LIVEV TV.
IPTV nudi usluge digitalne videoteke arhiviranih sadržaja na serveru. OPEN IPTV daje
nastavniku mogućnost unapređivanja nastave i učenja, može da emituje reportaže, celo
predavanje ili njegove delove.

Ovaj vid televizije omogućava svim učenicima koji ga poseduju premotavanje svih časova i
nadoknadu onih koji su propustili. Jako je značajno kada učenik ne postigne da, usled brzine
realizacije časa , zapiše i uradi sve ono što se od njega u tom trenutku traži. Učenici mogu i u
toku časa da zaustave emitovanje odrade zadatak sporije i zatim nastave sam čas.

59. WEB televizija (opisati):

WEB televizija se intenzivnije koristi u poslednjih pet godina sa povećanjem brzine internet
pristupa. Dial up modeli i ISDN nisu imali zadovoljavajuće brzine za praćenje online
programa korišćenjem interneta. Kablovski internet, ADSL i bežični internet velike brzine
omogućio je zadovoljavajuće brzine, kako za kooperativne, tako i individualne korisnike.
Nedostaci televizijskog programa web su u pripremi programa ponekad rade pretežno
nastavnici, pedagozi kojima je to honorarni rad i zbog toga se ne mogu angažovati punim
kapacitetom; vreme za emitovanje proggrama stavljeno je u okvire u kojima se ne može
postići sve ono što bi trbalo.

Za učenike tokom vantrednog stanja ovaj vid televizije ima podjednaku ulogu kao i OPEN
IPTV jer nudi iste opcije. Još jedna prednost je ta što nudi i mogućnost praćenja nastave
preko račnara, što mnogima dodatno olakšava praćenje nastave.

5
60. Multimedijalni sistemi (opisati):

Multimedijalni računari omogućavaju integraciju slike, teksta, zvuka i filma u jedinstven

sistem, koji se povezuje u globalnu računarsku mrežu. Na taj način javno su dostupni brojni
multimedijalni sadržaji koji su prilagođeni obrazovanju mladih i usavršavanju odraslih.
Multimedijalne elektronske enciklopedije su veoma značajne inovacije u pedagoškoj
delatnosti.

61. Najčešće korišćene usluge interneta su: prijem i slanje e-pošte, pregled
informacija i WEB prezentacija, organizovanje i učešće u diskusionim
grupama, prijem i slanje datoteka i mogućnost upravljanja udaljenim
datotekama ili računarima. Svako od navedenih područja primene Interneta
značajno je, manje ili više, za područje teorije i prakse obrazovanja. Navedite,
ukratko, značaj pojediniih područja:

1. Zahvaljujući elektronskoj pošti, moguće je slati i dobijati tekstove, slike, grafikone, tabele,
moguće je dobijati informacije i obaveštenje;
2.Mreža za dobijanje informacija širom sveta je pogodan elektronski sistem za pronalaženje i
prenos informacija iz različitih oblasti stvaralaštva;
3.Diskusione grupe su takav sistem informacija među ljudima koji omogućava uuključivanje
u kompjuterske debate;
4. Protokol za prenos podataka i razmenu datoteka elektronskim putem predstavlja
značajne izvore saznanja koja su nova;
5. Uspostavljanje veze sa udaljenim računarima emulnacijom terminala omogućuje
pokretanje programa sa računara koji je udaljen od korisnika.

62. Virtuelna realnost u obrazovanju je:

Virtuelna realnost je nastala iz vekovne želje čoveka da se kao u pozorištu ili kroz umetnost
doživi imaginarni svet. Virtuelnu realnost možemo definisati kao trodimenzionalnu
kompjuterski generisanu simulaciju u realnom vremenu formiranu od strane korisnika.
Složenost i višedimenzionalnost komunikacije računar-korisnik stvara osećaj vlastitog
prisustva korisnika u simuliranom okruženju, tako da simulacija prati radnje korisnika sa
malim zakašnjenjem. U radu se koriste zaštitne naočare i rukavice koje pokrivaju oči, uši i
prste korisnika kako bi se smanjio uticaj realnog sveta na virtuelni svet koji korisnik stvara.

63.Tehnologija pisane (štampane) reči:

Tehnologija pisane reči u nastavi počinje od Gutemberga, od pojave štampe, pa se može

nazvati i Gutembergovom tehnologijom. Prekretnica u nastavi nastaje onda kada postaje
masovno dostupna. Tehnologija pisane (štampane) reči odnosi se na korišćenje udzbenika,
priručnika i ostalih vrsta didaktičkog medija koja se mogu koristiti u nastavi. Upotrebljava se
u obrazovanju, a učenicima pruža mogućnost čitanja teksta, razumevanja pročitanog što
podstiče aktivnost učenika i budi želju za saznanjem.

6
64. Tehnologija organizovanog posmatranja.

Funkcija posmatranja je da se uoči neka promena. Organizovano posmatranje je kada se

posmatra planirano, kada mu se određuje cilj, kada se zahteva da bude objektivno i
egzaktno. Zadatak nastavnika je da učenikova posmatranja tako organizuje da to bude
aktivno misaona delatnost. Odnosi se na uvođenje novih tehnika i tehnologije što je
karakteristično za savremen vid nastave. Pruža mogućnost da nastavu prate na zanimljiv i
adekvatan način koji je sam nastavnik uspostavio korišćenjem novih tehničkih dostignuća i
savremenih didaktičkih medija.

65.Tehnologija manipulacijskih i operativnih tehnologija:

Ova tehnika nastaje sa reformom nastave. Uključuje veštine i sposobost učenika u praćenju
nastave i savladavanju gradiva na zanimljiv način, gde putem kvizova, prezentacija bolje
reprodukuju naučeno, više komuniciraju sa nastavnikom I manjaju poziciju, pa tako
nastavnik nije jedini subject u nastavi.

66.Audio-vizuelna nastavna tehnologija:

Predstavlja korišćenje tehnike i tehnologije u vidu TV-a, video projektora, računara, tablet,
pametnih telefona sa ciljem modernizacije nastave i smanjenju obaveza kod učenika. Film,
radio i televizija su u nastavi uvele nove mogućnosti. Zvuk i slika su sredstva koja su i ranije
korišćena, ali je njihovom kombinacijom nastava mnogo dobila.

67.Kompjuterska nastavna tehnologija:

Odnosi se na uvođenje računara i primenu rada u nastavi. Nastava pomoću računara je

programirana. Korišćenje kompjutera u nastavi i učenju predstavlja značajan korak u nastavi
početnog čitanja i pisanja, jer racionalizuje i poboljšava taj proces, približujući ga učeniku i
činjeći ga više ličnim.

68. Multimedijalna nastavna tehnologija:

Sklad različitih tehnika u nastavi čini multimedijalnu tehnologiju. Multimedijalna nastava

tehnologije integriše sva tehnička dostignuća u cilju zanimljivijeg predstavljanja nastavnog
sadržaja u obrazovanju korišćenjem TV-a, videa, filmova, komunikacije putem internet, e-
learning, e-mail. Multimedijalna tehnika nastavu čini racionalnijom I efikasnijom.

69. Šta se zamera kompjuterskoj nastavi?

Nedostaci kompjuterizovane nastave su:

 Potrebno znanje nastavnika za korišćenje didaktičkih medija
 Visoka cena didaktički medija
 Neprisutnost svih najnovijih dostignuća u svim ustanovama

7
70. Veštačka inteligencija se može definisati na više načina:

Patric Winston, profesor sa MIT-a, smatra da je veštačka inteligencija studija ideja koje
omogućavju računarima da budu inteligentni.
Prema Nilsu Nilssonu, profesoru sa Stenforda, veštačka inteligencija se opisuje kao disciplina
koja ima zadatak da istražuje prirodu inteligencije.
Postoji više vrsta ove inteligencije među kojima Nilsson identifikuje:
Primenjenu veštačku inteligenciju
Kognitivnu (saznajnu) nauku, koja se bavi istraživanjem prirode inteligencije
Bazičnu veštačku inteligenciju.

71. Navedite neke od važnijih događaja u istoriji razvoja veštačke

inteligencije:

Predratni koreni (- 1945) – formalna logika, kognitivna psihologija

Posleratne godine (1945-1954) Pre VI – razvoj računara
Godine oblikovanja (1955-1960) AI Istraživanja – Povećanje mogućnosti računara;
Information Processing Language (IPL-1)
Godine razvoja i preusmeravanja (1961-1970), Potraga za General Problem Solverima
Godine specijalizacije i uspeha (1971-1980), Otkriće sistema zasnovanih na znanju
Trka za aplikacijama (1981 – ), Međunarodna konkurencija i komercijalni poduhvati, razvoj
neuralnih mreža i rasplinute (fazi) logike

72. Prema Grant-Nilsonovoj klasifikaciji elementi veštačke inteligencije su:

Ljudski intelekt ne proističe iz nekoliko metoda i tehnika za rešavanje problema, šema i

mehanizama zaključivanja, već zahteva upotrebu specifičnih znanja u zavisnosti od
konkretnog problemskog područja
Grant i Nilsen su klasifikovali elemente VI:
Heurističko istraživanje- otkrivanje
Modelovanje i predstavljanje znanja
Rezonovanje i logika
Jezici i alati veštačke inteligencije
Prepoznavanje prirodnog jezika
Računarska vizija i prepoznavanje oblika
Ekspertni sistemi
Grant navedenim elementima dodaje i robotiku

73. Definicija ekspertnih sistema?

Ekspertni sistemi su oblast veštačke inteligencije namenjene za podršku odlučivanju u

poslovnim transakcijama, kontroli rada tehničkih sistema, postavljanju dijagnoza u medicini i
za efikasno učenje i testranje znanja u obrazovanju.
Krčevinac je dao definiciju: “ Ekspertni sistemi su računarski sistemi koji koriste formatne
načine predstavljanja znanja koje čovek-ekspert poseduje i metode logičkog zaključivanja
da, putem odgovarajućih računarskih programa, obezbedi ekspertni savet ili mišljenje o
problemu za koji je korisnik zainteresovan.”

8
Dakle, cilj ekspertnog sistema je da obezbedi odgovore na pitanja koja zahtevaju
inteligenciju.

74. Tri svrhe aplikacije u delu korišćenja ES:

a) Korisnik traži odgovor na zadati problem

b) Korisnik- ekspert dodaje znanje u ES
c) Korisnik uči od ES, povećavajući svoje znanje

75. Struktura ekspertnih sistema, opisati:

Baza znanja – kolektivna arhiva znanja i sećanja više specijalista i završni proizvod njihovih
intelektualnih napora, odlikuje se modularnošću i transparentnošću.
Baza podataka – sadrži sumu svih pojedinačnih činjenica o konkretnom problemu
Mehanizam zaključivanja – interpretira podatke dovodi do rešenja problema
Mehanizam objašnjavanja – omogućavaju upoznavanje korisnika sa činjenicama koje
dobijeno rešenje opovrgavaju i/ili podržavaju
Interfejs između čoveka i računara – mora maksimalno olakšati rad sa ekspertnim sistemom
Predstavljanje znanja u ekspertnim sistemima:

76. Predstavljanje znanja u ekspertnim sistemima:

Proceduralna (tipična je prisutnost vremenske komponente tj. Redosled koraka na osnovu

kojih se dolazi do rešenja); Proceduralna znanja se koriste uglavnom pri opisivanju
mehanizma zaključivanja i njegovih veza sa bazom podataka.
Deklarativna (tipična su logička povezivanja tipa: ako se ispuni određeni uslov, tada važi...)

77. Danas se najčešće koriste sledeći oblici predstavljanja znanja:

1. Produkciona pravila
2. Logičke šeme
3. Iskazni račun
4. Predikatski račun
5. Frejmovi
6. Hijerarhija i inkluzija
7. Semantičke mreže
Najčešći i najpopularniji način predstavljanja proceduralnih znanja je putem produkcionih
pravila.
Deklarativna znanja se predstavljaju pomoću hijerarhija i inkluzija, odnosno pomoću njihove
generalizacije i grafičke predstave tj. semantičke mreže.

78. Zavisno od oblasti u kojoj se primenjuju i zadaci ekspertnih sistema

variraju, pa je na tom osnovu data njihova klasifikacija u osam osnovnih
grupa:

1. Interpretacioni sistemi – tumače evidentirane podatke kojima se opisuje situacija ili stanje
sistema

9
2. Sistemi za dijagnostiku – zaključuju o kvarovima sistema
3. Sistemi za predviđanje – prognoziraju posledice pojedinih odluka
4. Sistemi za dizajn – razvijaju konfiguracije nekih objekata uz uvažavanje zadatih
ograničenja
5. Sistemi za planiranje – oblikuju buduće akcije određenih objekata
6. Monitorski sistemi – upoređuju opažanja o ponašanju sistema sa najvažnijim osobinama
potrebnim za uspešno ostvarivanje planiranih rezultata
7. Sistemi za ispravljanje – otkrivaju i uklanjaju greške
8. Sistemi za kontrolu – upravljaju ponašanjem celokupnog sistema
9. Neuralne mreže su:

79. Neuralne mreže (Neural Networks – NN) su:

Neuralne mreže (Neural Networks – NN) predstavljaju novu generaciju sistema za

informaciono procesiranje koje pokazuju osobinu učenja, memorisanja i generalizacije na
osnovu podataka kojima se obučavaju.
Sastoje se od dva ili više neurona koje sačinjavaju procesori sa najmanje jednim ulaznim i
jednim izlaznim uređajem.
Nastale su kao pokušaj da se razume rad ljudskog mozga
Kategorizuju se pod pojmom paralelnog asinhronog, distribuiranog procesiranja
Značajna karakteristika je fleksibilnost sistema u kojem je mreža funkcionalna u slučaju
oštećenja ili prestanka rada relativno malog broja neurona.
Zasnovane su na transformacijama za razliku od programiranja koje je zasnovano na
algoritmima i pravilima.

80. Princip rada neuralnih mreža nagovešteni su:

Još 1941. godine u radovima Wawem Mc Cullcka i Wolter PTS-a Njihovi redovi doprineli su
konstrukciji prvog elektronsko-digitalnog računara (EMAS) koji je podrazumevao upotrebu
elektronskih cevi i kablovskih veza između velike dimenzije, električne energije.

81. Prema tipu obuke neuralne mreže se mogu podeliti na:

Kontrolisanim ili nadgledanim obučavanje u kojem se sistemu definišu ulazni rezultati i

očekivani rezultati.
Obučavanjem uz pomoć ocenjivanja u kojem se sistemu ne definišu unapred očekivani
rezultati nego se nakon izvesnog vremena ocenjuje rad sistema.
Samostalnom organizacijom učenja u kojem se sistemu definišu ulazni podaci.

82. Komponente neuralnih mreža(navedite i opišite)?

Prema I. Stajiću:
 Osnovnu jedinicu neuralnih mreža čini neuron
 Dendriti predstavljaju ulaze u neuron
 Kontakt dendrita i neurona naziva se sinapsa
 Sinapsa se karakteriše svojom efikasnošću koja se drugačije naziva i sinaptička težina

10
Neuralne mreže se sastoje od velikog broja gusto povezanih procesorskih elemenata
(takozvanih čvorova, ‘nodes’) koji uobičajeno rade u paraleli (jednovremeno) i koji su
organizovani po nekim regularnim arhitekturama.
Arhitekturu neuralnih mreža čini određen broj međusobno povezanih neuralnih slojeva tako
da prvi sloj koji se naziva ulazni,podatke šalje preko svog izlaznog područja u ulazno
područje. Neuralne mreže se sastoje od dva ili više slojeva veštačkih neurona koji sačinjavaju
procesori sa ulaznim i izlaznim slojem.
Prema načinu obrade informacija neuralne mreže mogu biti:
 Nerekurzivne – informacije se kreću jednosmerno od nižih prema višim slojevima
 Rekurzivne – informacije mogu po potrebi biti vraćene nižim slojevima

83. Internet nudi brojne mogućnosti pretraživanja informacija,od kojih

navodimo sledeće:

1. Pretraživanje i čitanje literature miliona dokumenata arhiviranih na kompijuterima širom

sveta;
2. Razmena elektronske pošte. Svaki korisnik interneta ima svoju e-mail adresu tako da
razmena podataka predstavlja jednu od najčešće korišćenih usluga.
3.Pretraživanje i razmena softvera;
4. Pretraga baza podataka različitih institucija i pojedinaca;
6. Pretraga kataloga ponuda raznih institucija;
5. Komunikacija u okviru kompjuterskih konferencija;
8. Distribucija elektronskih publikacija;
7. Kreiranje sopstvenih prezentacija sa osnovnim podacima o pojedincima i institucijama;
11. Pretraga objavljenih radova i knjiga iz različitih oblasti.
9. Prodaja proizvoda i usluga;
10. Interaktivno učenje;

84. Pristup Internetu podrazumeva:

Pristup internetu zavisi od potrebe korisnika i tehničkih usluga. Podrazumeva ispunjenje

određenih hardverskih i softverskih preduslova. Neophodni hardver predstavlja običan
personalni računar sa instaliranim modemom i telefonom.Treba se opredeliti za dobavljača
usluga preko kojeg će korisnik biti uključen. Nakon uključena korisnik dobija nalog i
korisničko ime i lozinku za pristup internetu. Za pretragu informacija najčešće se koriste
programi Google Chrom, Opera, Microsoft Edge...
1. Personalni računar;
2. Modem i telefonsku liniju;
3. Registraciju;
4. Program za korišćenje usluga interneta.

85. Usluge Interneta(Pobrojati i opisati);

1. E-mail - je mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja
koristeći elektronske uređaje.
2. FPT(File Transfer Protocol)- omogućava prenos datoteka(sa servera na računar korisnika)
bilo kog tipa.

11
3. GOPHER- omogućava pretraživanje i praćenje najrazličitijih dokumenata(pristup bazama
podataka i tekstova) putem sistema menija, u takozvanom Gopher-prostoru.
4. IRC(Internet Relay Chat)- omogućava interaktivnu komunikaciju gde su ljudi organizovani
u posebne "tematske" sobe,u kojima u realnom vremenu mogu razmeniti
mišljenja,pitanja,sugestije i sl.
5. TELNET-servis omogućava priključivanje korisnika na server škole,fakulteta ili firme od
kuće ili sa nekog računara koji se nalazi u lokalnoj mreži.
7. WWW(World Wide Web)-je grafički hipertekstualni način korišćenja interneta. On
predstavlja distribuirani,multimedijalni,mrežni informacioni servis koji koristi HTTP protokol.
6.USENET(Newgroup)-je servis koji omogućava dopisnu komunikaciju velikog broja
istomišljenika.Diskusione grupe "pokrivaju"ogroman broj različitih tema, sa
suprotstavljanjem različitih mišljenja i stavova.

86. Šta omogucava e-posta? Navedite strukturu e-mail adrese.

Elekstronska pošta omogućava slanje i prijem tekstova, slika i programa elekstronskim

putem. Elekstronska pošta podrazumeva elekstronsku razmenu nestruktivnih podataka.
Slicno klasičnom poštanskom saobraćaju, da bi se poslala poruka neophodno je poznavati
tacnu adresu primaoca.
Da bi smo mogli da šaljemo elektronsku poštu moramo da imamo E-mail adresu. Struktura
E-mail adrese izgleda ovako: Korisničko_ime@provajder.domen
Korisničko ime bira svaki korisnik za sebe. Svako korisničko ime mora da bude različito
unutar jednog provajdera. Provajder je organizacija koja pruža pravo korišćenja internet
servisa (među njima i pravo na korišćenje e-mail-a). Domen naglašava tip organizacije koja
pruža usluge, ili iz koje zemlje potiče provajder. Primeri domena: .rs, .com (za komercialne
firme), .hu, .org,

87. Šta je WWW (eng. World Wide Web) ?

WWW predstavlja multimedijalni deo interneta koji služi za pronalaženje i transfer

informacija. WWW čini veliki broj prezentacija i institucija kao i pojedinaca koji se nalaze na
raznim lokacijama.
Prezentacije su kreirane od kodova koji omogućuju povezivanje više informacija u
jednostavan prelazak sa jedne na drugu lokaciju.

88. Šta omogućavaju hipertekstualne veze?

Hipertekstualne veze omogućavaju napredovanje prema složenijim sadržajima,tako da svaki

učenik napreduje individualnom temom i ovladava najaktuelnijim informacijama iz
određene oblasti. Individualizacija nastave bila je i ostala ideal savremene pedagogije i
potreba svakog učenika.

89. Šta su diskusione grupe?

Diskusione grupe su grupe koje omogućavaju uključenje u kompjuterske konferencije u

okviru različitih tema, tako da svaki korisnik moze da napiše svoje mišljenje i da pročita
mišljenje drugih korisnika. Sa masovnijim korišćenjem multimedijalnih računara, učešće u

12
diskusionim grupama izvodi se posredstvom tastature, video kamere, mikrofona, zvučnika,
tako da učenici mogu medjusobno da se vide i čuju. U obrazovanju mogu interantivno da
komuniciraju i razmenjuju iskustvo i znanja na vrlo jednostavan način.

Za vreme vanredne situacije u Srbiji se uglavnom koristi zoom alikacija za kreiranje različitih
konferencija. Ovo je jako značajan program za različite kompanije jer mnogim kompanijama
pružaju ekonomičnost i lakoću za komunikaciju između različitih komunikacionih grupa.

90. FTP(File Transfer Protocol) je:

FTP je protokol za prenos podataka i omogućava elektronsku razmenu datoteke na

Internetu. FTP se već duže vreme koristi u modemskim komunikacijama, ali je sa pojavom
interneta mogućnost izbora fajlova daleko veća. Hiljade kompjutera na Internetu sadrže
fajlove koji se mogu prenositi ASC i binarni fajlovi, bilo koje veličine i vrste. FPT sistem je
veoma moćan,ali zahteva izvesno znanja i iskustva, u radu sa transferom podataka.
Korišćenjem FTP sistema mogu se prenositi fajlovi bilo koje veličine i vrste (tekstovi, tabele,
grafikoni, slike, baze podataka, filmovi, audio fajlovi i dr.) Prijem i slanje datoteka
korišćenjem FTP servisa, omogućava brzu i jednostavnu razmenu podataka u računarskim
mrežama, što u značajnoj meri olakšava nalaženje i rad sa programima koji su korisniku
potrebni.

Trenutno iako mnogi misle da je glani FTP preko društvenih mreža, ispostavilo se da je to
ipak Wetransver program, koji očuvava kvalitet i jasnoću svih materijala za prenos podataka.

91. Telnet predstavlja

Telnet prestavlja uslugu koja nudi mogućnost pristupa udaljenom računaru, tako da je
moguće pokrenuti neki program sa udaljenog računara i upravljati radom tog računara u
tekstualnom modu. Razvijen je još 1970. godine.

92. ADSL predstavlja

Asimetrična digitalna pretplatnička linija (engl. ADSL-Asymmetric Digital Subscriber Line) je

naziv za digitalnu pretplatničku liniju i ona je asimetrična u smislu brzine prenosa podataka
tj. to znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunloud-u (ka korisniku), nego što je to u
aploud-u prenos podataka od korisnika ka mreži.

93. Kablovski modem je

Kablovski modem je modulator računarskih impulsa u telefonske i obrnuto, u digitalne. Iz

računarskih, impulse svrstava u analogni sistem (signal) koji može uspešno da se prenosi
linijom, da bi se izbeglo mešanje sa drugim uređajima za povezivanje sa internetom. On je
neophpodan korisnicima kablovske televizije da bi usluge kablovskog interneta. Funkcija
kablovskog modema je da razdvoji delove spektra koji se odnose na prenos radio i TV signala
od podataka koji se odnose na Internet.

13
94. DNS predstavlja

DNS (engl. Domain name system) je, u osnovi, sistem koji pretvara imena računara
(hostnames) u IP adrese. DNS takođe obezbeđuje podatke i o serverima elektronske pošte
na domenu (MX), početnom DNS serveru (SOA) i druge. DNS je zasnovan na hijerarhijskom
principu i jedna je od osnovnih komponenti interneta.

95. HTML predstavlja

HTML (engl. Hyper Text Markup Language, jezik za označavanje hiperteksta) je opisni jezik
specijalno namenjen opisu veb stranica. Pomoću njega se jednostavno mogu odvojiti
elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i slično. Pored toga, u HTML standard su
ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao što su kratak opis dokumenta,
ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su opštepoznati kao meta podaci i jasno su
odvojeni od sadržaja dokumenta.

96. IP adresa je:

IP adresa je adresa internet protokola (identifikator računara). Format IP adres predstavlja

broj bitova. Numeristička adresa napisana u obliku 4 broja između 0-235 razdvojenim
tačkama je jedinstven boj sličan telefonskom broju. Koriste ga mašine u saobraćaju, putem
interneta uz korišćenje internet protokola. dozvoljava mašinama da sprovode informacije u
ime onoga ko šalje i kasnije primanje.

97. URL adresa je:

URL (Uniform resurse locator) predstavlja način adresiranja lokacija strana na WWW. URL
obezbeđuje podatke o sadržaju/programu koji se koristi, adresi mesta na kome se određjeni
resurs nalazi. URL jeste putanja do određenog sadržaja na Internetu. Obično se naziva i
poveznica a nekad i mrežna adresa. Jedna je od temeljnih inovacija u radu, poslovanju
Interneta. Sintaksa ove adrese je osmišljena kako bi bila genetička, proširiva, pa je ovu
adresu moguće prikazati u bilo kom setu znakova.

98. TCP/IP

TCP/IP (Trasnsmision control protokol/ Internet protokol) Skup protokola koji je razvilo
američko ministarstvo odbrane, da bi povezalo različite računare preko različitih vrsta
mreža. On nudi efikasnost, kontrolu toka podataka, istovremeno slanje i primanje podataka i
omogućava istovremeni rad niza procesa sa viših slojeva putem jedne konekcije. TCP vrši
transfer podataka kao nestrukturisan niz brojeva koji se identifikuju sekvencom. Ovaj
protokol grupiše bajtove u segmente tako što im dodeli sekvence, aplikacijama doda broj
porta i prosledi ih IP protokolu. TRC omogućava uređajima da smanje gubitke, dupliranje itd.

14
99. WEB server je

WEB server je jedan od centralnih računara Interneta sa WEB stranicama. Računar sa

operativnim sistemom koji prima korisnike zahteva, obrađjuje ih i vraća nazad. Port (ulaz) za
pristup WEB serveru je 80. Svaki server ima IP adresu, tako da kada se neka stranica
posećuje zapravo se posećuje njena adresa. Prostor na WEB serveru se može zakupiti kod
davaoca usluga. Da bi stranice na Internetu bile dostupne potrebno je da se smeste na WEB
server. WEB server je moguće napraviti i na običnom računaru ali to nije dobro jer bi računar
morao biti stalno uključen i povezan naInternet.

100. Opišite klijent-server concept.

Model klijent—server je struktura distribuiranih aplikacija koja deli zadatke između onih koji
obezbeđuju resurse ili usluge — servera i onih koji traže usluge — klijenta. Najčešće klijenti i
serveri komuniciraju preko kompjuterske mreže na odvojenom hardveru, ali mogu biti
smešteni u istom sistemu. Server host pokreće server programe koji dele svoje resurse sa
klijentima. Klijent ne deli svoje resurse, ali zahteva od servera sadržaj ili uslugu. Klijenti
započinju sesiju komunikacije sa serverima koji čekaju dolazeće zahteve. Primeri
kompjuterskih aplikacija koji koriste klijent—server model su imejl, veb.

101.Šta je proširena (augumentovana) realnost? Navedi mogućnosti primene

u obrazovanju.

Proširena stvarnost (engl. Augmented reality, skraćeno AR) predstavlja takav spoj fizičkog i
digitalnog sveta, u kojem digitalni elementi (slika, tekst, animacija ili zvuk) dopunjavaju
fizički svet. Dovoljno je da kameru Vašeg uređaja uperite ka onome što Vas zanima, a
odgovarajući program će uraditi ostatak posla. Uz pomoć proširivih realnosti digitalne
informacije su postavljene zbog stvarnog sveta. Korištenje proširene realnosti u obrazovanju
poboljšava proces učenja čineći učenike više uključene. Pored toga, pruža mnogo širi izbor
obrazovnog sadržaja od tradicionalnih metoda.

102. Navedite vrste robota i opišite kako se mogu koristiti u vaspitno-obrazovnom radu
i razrednoj nastavi?

Roboti se prema izgledu i primeni dele na sledeće kategorije:

 Humanoidni roboti jesu oni na koje čovek najčešće pomisli kada čuje reč robot.
Njihova glavna karakteristika jeste ta što imaju konstrukciju nalik čoveku i najčešće
hodaju na nogama. Ti roboti predstavljaju vrunac današnje robotike i uglavnom se
koriste za opsluživanje čoveka, čuvanje dece ili starijih osoba.

15
  Industrijski roboti su roboti koji u fabrikama obavljaju teške i opasne operacije
umesto čoveka. Načešće su konstruisani nalik čovekovoj ruci. Mogu da budu mnogo
većih dimenzija kako bi mogli da dižu i premeštaju teške predmete.
 Komunikacioni roboti- koji poseduju osećaj dodira, bola, promene spoljašnje
temperature i drugih uslova životne sredine.
 Robotizovane mašine jesu sve mašine koje mogu da obavljaju neke složene
operacije uz mau pomoć čoveka ili bez nje. U ovu kategoriju spada najveći broj
robota, pošto su to svakodnevne ašine kojima je dodata neka vrsta inteligencije.

Načini na koje se robotika može primeniti u obrazovanju su različiti. Ona, s jedne strane,
pokušava da kod budućih inženjera i naučnika utiče pozitivno na proces učenja i predstavlja
idealan resurs koji se može koristiti za učenje: matematike, naučnih principa, dizajna i
tehnologije, programiranja. Robot u učionici učenicima predstavlja nauku na zanimljiv način
pomoću kojeg su u mogućnosti da uživo posmatraju praktičnu primenu teorijskih koncepata.
Rad sa robotima pospešuje kreativno rešavanje naučnih problema, podstiče razvoj osnovnih
komunikacionih veština, kao i sposobnost saradnje i prenošenja složenih ideja kolegama.

103. Navedite kriterijume za vrednovanje obrazovne digitalne igre. Šta je PEGI3?

Ristić i Mandić [2] navode sledeće kriterijume za vrednovanje digitalne obrazovne igre
 Radna okolina učenika , u okviru ove kategorije ocenjuju se :
o Korisnički interfejs
o Arhiviranje i učitavanje igre
o Zvuk i komponenta prilagođavanja parametra
o Prateći materijal
 Usklađenost igre sa cilјnom populacijom- treba da omogući nastavniku da je na brz
način prilagodi rasporedu časova
 Pedagoški principi – praćenje kurikuluma, jasan napredak učenika , u okviru ove
kategorije ocenjuju se i :
o Učenički uzrast – učeničke potrebe
o Oslobođen diskriminisanosti od rase, etničke pripadnosti i pola
o Jasno označeni cilјevi igre
o Vidlјiva traka sa rezultatima (trud učenika)
o Povratna informacija

U svom članku „Digitalne igre u obrazovanju“, Daren Nonis (2006) navodi karakteristike koje
treba imati dobra edukativna digitalna igra:
 Jasni ciljevi i zadaci
 Mogućnost primene naučenog
 Misao koja vodi učenike je „znanje je moć“, tj. Igrač može napredovati kroz igru
samo ako ima traženo znanje
 Omogućava učenicima sticanje iskustva
 Znanje se stiče napretkom kroz igru
 Duž cele igre osigurana je jasna i gotovo trenutna povratna informacija koja
potpomaže sticanje i učvršćivanje znanja
 Sadrži neki oblik saradnje među učenicima

16
  Postavlja izazove pred učenicima koji ih vode do ivice vlastitih sposobnosti
 Privlačna je vizuelno i zvučno kako bi zadržala učenikovu pažnju
Ukratko, digitalne igre u nastavi moraju razviti kreativnost učenika, biti podsticajne i
motivacione.
PEGI (engl.Pan-European Game Information) je panevropski sistem za procenjivanje uzrasne
podobnosti sadržaja video-igara, koji je Evropska komisija ustanovila 2003.godine. Koristi se
u preko 40 evropskih zemalja, uključujujući i Srbiju. PEGI sistem sadrži ocene starosti koje
pružaju smernice potrošačima a pre svega roditeljima da odluče da li će kupiti određenu
video-igru za dete ili ne. Oznake ukazuju da li je konkretna video-igra primerena uzrastu
deteta i kakav je njen sadržaj. Na primer, ukoliko se na igrici nalazi PEGI oznaka 7, to znači
da je namenjena deci koja imaju 7 i više godina. Starosne kategorije su: 3,7,12,16,18 a pored
ovih brojčanih postoji i oznaka: „Preporučen roditeljski nadzor“ koji se koristi za određene
aplikacije.

104.Šta je mobilno učenje? Navedi tri modela integracije mobilnih tehnologija u

nastavi.

Napredak tehnologija je veoma bitan faktor za razvoj koncepcije doživotnog

obrazovanja. Evropska komisija podržava razvoj projekta m-learning, kao i multinacionalnog
projekta MOBIlearn. Pojam mobilnog učenja, koji je prihvaćen ovim projektom, određen je
tako da je to „bilo kakav vid učenja koji se dešava kada učenik nije na fiksnoj, unapred
definisanoj lokaciji, ili učenje koje se dešava kada učenik koristi prilike za učenje stvorene
prisustvom mobilnih tehnologija“. Iz navedenog određenja se može zaključiti da je fokus
mobilnog učenja na teoriji aktivnosti, to jest na učenju kao komunikaciji u kontekstu.

SAMR model dr Rubena Puentedure jedan je od najboljih okvira te vrste. SAMR model
razmatra 4 nivoa integracije tehnologije u proces učenja i nastave:

 Nivo supstitucije
 Nivo augmentacije
 Nivo modifikacije
 Nivo redefinicije

Nivo supstitucije – isti zadatak, nova tehnologija zamenjuje staru

Kada učenicima zadamo da, umesto u MS Office Wordu otkucaju tekst u Google
Documentu, postavili smo ih u situaciju da staru tehnologiju zamene novom, ali im je sam
zadatak ostao isti.
Nivo augmentacije – isti zadatak, ali tehnologija povećava funkcionalnost
Na ovom nivou tehnologija je još uvek supstitut, ali pruža dodatne funkcionalnosti.
Mogućnost da, dok rade, učenici dokument podele, i činjenica da on ostaje automatski
sačuvan u oblaku i omogućava pristup sa bilo kog mesta jeste povećanje funkcionalnosti.
Nivo modifikacije – redizajniranje delova zadatka
Na ovom nivou tehnologija se koristi za redefinisanje delova zadatka i transformaciju učenja.
Situacija u kojoj učenici zajedno rade na jednom Google Documentu i koriste komentare za
momentalnu povratnu informaciju jeste primer modifikacije.

17
Nivo redefinicije – kreiranje novih, nekada nezamislivih zadataka
Na ovom nivou možemo da dizajniramo i kreiramo nove zadatke koji su ranije bili
nezamislivi. Promenom doživljaja tehnologije kao supstituta, zaista počinjemo da
razmišljamo o novim mogućnostima. Primer redefinicije bi bio povezivanje sa učenicima iz
sveta i rad na zajedničkom Google Documentu. Svako od njih bi pisao o istom istorijskom
događaju koristeći chat i komentare da razgovaraju o razlikama, a onda bi učenici koristili
aplikaciju za glasovne komentare da iznesu mišljenja o uočenim razlikama i ugradili bi ih
onda na svoje veb-mesto kao kulturološku šetnju.

105.Opišite tehnološki model uvođenja mobilnog učenja u nastavu.

Mobilno učenje se definiše kao vrsta elektronskog učenja pomoću upotrebe mobilnih
uređaja. Iako se pri pomenu mobilnih uređaja najčešće pomisli na mobilni telefon koji se u
mnogim obrazovnim kontekstima već naziva "prenosivi uređaj za učenje" (mobile learning
device), to su svi oni uređaji koji su pokretni (mogu se nositi u torbi ili u džepu i napuniti
bateriju na bilo kom mestu) i lagani (nemaju veliku težinu) (Effective Mobile Learning, Shelly
Sanchez Terrell). Vodeći se ovim kriterijumima, prenosivim uređajima za učenje u najširem
smislu možemo smatrati najjednostavnije mobilne telefone, pametne mobile telefone
(telefone sa naprednim funkcijama jednog računara), tablet računare (pokretne računare sa
ekranom osetljivim na dodir), elektronske čitače knjiga (e - čitače), em - pe 3 ili 4 plejere,
netbook, računare (male laptop računare slabijih mogućnosti), digitalne fotoaparate,
kamere i konzule za igranje video igrica.

106. Opišite pedagoški model uvođenja digitalnih tehnologija u nastavu.

Osnovno i najvažnije pitanje prilikom uvođenja bilo koje novine bi trebalo da bude da li će
upotreba nove tehnologije u nastavnom procesu, u ovom slučaju mobilnih uređaja,
promeniti nešto suštinsko u vezi sa načinom na koji učenici usvajaju nova znanja i poboljšati
obrazovanje novih generacija. Ako pođemo od zaključka Niki Hokli da to u najvećoj meri
zavisi od povezanosti sa predagogijom i to u razmeri od 90% značaja pedagoških principa
koji se prate i primenjuju naspram svega 10% važnosti tehnologije koja se uvodi, onda je

18
jasno da primena "starih" nastavnih metoda uz upotrebu nove, bilo koje tehnologije ne
obećava gotovo nikakav suštinski i funkciolalni boljitak i pomak.

Ono što ide u prilog mobilnom učenju je činjenica da gotovo 80% tinejdžera u svetu
poseduje svoj lični mobilni uređaj, najčešće telefon. Neki od tih telefona imaju bolje
procesore i veće mogućnosti od desktop računara koji su učenicima na raspolaganju u
informatičkom kabinetu u školi. Ova statistika znači da je svaka učionica opremljana sa oko
dvadesetak snimača zvuka, slike i video snimka i možda desetak uređaja pomoću kojih se
može pristupiti internetu, rečniku ili mapi i da su učenici veoma vešti u korišćenju istih jer im
pripadaju. Ta pristupnost je upravo ono na šta se treba osloniti i šta treba iskoristiti. Ali, da
bi rezultat ovog stanja bio pozitivan i produktivan, neminovno je da se nastavnom procesu
priđe sa novim konceptom jer u suprotnom, svi mogući pozitivni efekti će biti izgubljeni.

107. Opišite pedagoško-tehnološki model uvođenja digitalnih tehnologija u nastavu.

Jedan od najsnažnijih argumenata za integrisanje mobilnoh uredjaja u nastavu je

smanjivanje ograničenja statičnih prostora za koje je učenje najčešće vezano (škola,
učionica, kuća) i približavanje nastavnih sadržaja učenicima pomoću medija i uređaja sa
kojima su oni već veoma dobro upoznati, vešti i koji čine važan deo njihovog svakodnevnog
života. Kao i kod upotrebe drugih vrsta tehnologije u nastavi i sa integrisanjem mobilnih
tehnologija treba težiti suštinskoj promeni koju mogu doneti, a ne površnoj. Sledeća slika,
preuzeta i prevedena iz članka Niki Hokli Zamena ili redefinisanje? Mobilno učenje u i van
učionice predstavlja taksonomiju inovativnosti zadataka uz upotrebu mobilnih tehnologija.

19
Literatura

[1] Мандић П. Данимир,Ристић Мирослава: Практикум из образовне технологије,

Београд, 2006.
[2] Ристић Мирослава, Мандић П. Данимир: Образовање на даљину, Београд,
2017.
[3] Мандић П. Данимир: Интернет технологије , Београд, 2010.
[4] Мандић П. Данимир, Бранковић Драго: Методика информатичког образовања
са основима информатике, Бања Лука , 2003.
[5] Мандић П. Данимир: Дидактичко-информатичке иновације у образовању,
Београд, 2003.
[6] Milutinović Verica., skripta Hipermediji u e-obrazovanju

20