Никола Илић - Васкрсни Нас, Блага Речи

Библиотека
САВРЕМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Књига 352
Никола Илић
2
Васкрсни нас блага речи
ВАСКРСНИ НАС, БЛАГА РЕЧИ
Београд, 2020
3
4
Васкрсни нас, Блага Речи,

Уздигни из мрачнога гроба!
Покажи нам висине преображена света.
Нека нас дах Твој од смрти излечи.
Овенчај, Спасе, бившега роба;
Удостој нас славе Божија детета!
Васкрсни нас, наш Господе,

Подај недостојнима дар Себе!
Дај нам, Благи, нетрулежно тело!
Учврсти нас Духом слободе,
Да обновљени славимо Тебе
И да никад не замре Твоје дело!
Васкрсни нас, вољени Пастиру,

Да се оправдаш као Бог живих,
Од праха прошлости саздавши нас!
Васкрсни нас у љубави и миру,
Родитељу будућих и прастарих,
Усопши чекамо Твој свети глас!
5
МАНАСТИРСКА ЗВОНА
Са звоника испуцалих, што векове виде,

Вичу стара манастирска звона;
Одјекују кроз модре планине,
Опомињујући брда и долине.
Нек' се чује и памти шта су она:
Знамење онога који нам у сусрет иде!
И прелива се старо грло

Кроз шумарке замрачене,
Терајућ' птице и пољске звери
И дозивајућ' оне предате вери;
Твоје, Христе, од света одбачене!
Оне што истину љубе врло!
Под куполом бдије љубав наднебеска,

Љубав што векове у ништавилу ломи,
Што пред њом бледи смрт и беда!
Љубав што старачким очима гледа,
Што њоме зрачи ово место догми:
И трпеза, и крст, и звоно, и фреска!
6
ОПРОСТИ МИ, СВЕТИ ХРИСТЕ
Опрости ми, Свети Христе,

Што презрех живота дар Твој!
Што пожелех да нема ни ме ни Те,
Што пођох у крвави нежељен бој!
Опрости мени, грешноме створу,

Очисти ми тело од греха свога и туђег.
Спали ме к'о свећу у пакленом ору,
Да из пепела васкрснем, ума достојнијег!
Очисти ме, Христе, прљавштине света,

Света што Тебе на крст попе,
Да засијам невиношћу Твога детета
И да се пред Тобом моји греси истопе!
Опрости ми, Свети Христе,

Што не схватих Твој празни гроб!
Што Божији и људски сматрах за исте,
Ја, греха, слабости и света роб!
Сажали се, Христе, Речи,

Ти који си са Оцем Једно,
На душу што болом јечи
И дај јој тело ново, чедно!
7
ОПРОСТИ ИМ
Живео сам многе животе,

Живео миријаде људских;
Упознао кроз векове човека.
А он, мали, роб страхоте
И сваки потајно крвник;
Баш такав био је од века!
Бејах ту кад уби брата,

Бејах ту кад откри блуд,
Кад силова, кад уништи,
Али и кад сломи га срамота,
Те, кроз своју недораслу ћуд,
Недостојним даде се прозвати.
Бејах ту, бејах ту,

Кад невине упропасти,
А сведоци за то не марише;
Кад осмех крене по злу
И кад се жртва не жели спасти,
Јер сматра да спаса нема више.
Лако их је сломити;
Прелако се поклоне;
Прелако закукају горко!
8
Знао сам их покорити

Кроз њихове нагоне,
Те постану моји, ето тако.
А Ти ван света, а Ти – Бескрај!

Мислио си да ће хтети,
Хтети Тебе, да знају за љубав,
Да њиховом је паду крај.
Да ћеш их од мене спасти;
Да је слаб рикајући лав!
То што Ти, Свети, учини,

То не могаде да замисли
Нико на земљи нити небесима!
Ти, Превелик, Јединородни;
Ти, Једносуштни, Једносмисли,
Поста човек, поста једнак њима!
Пружио сам Ти понуду,

Да не буде да сам неумољив:
Сва њихова замења владарска,
Сваку круну, сваког газду,
Да се Теби клања, страшљив,
А Ти одби достојанства царска.
Боље да си ми Себе дао,

Помислих ја тога дана.
Зар ћеш због њих пострадати?
Човек је мали, човек је зао!
Сазнаћеш након пар рана;
Тада ћеш свога Оца издати.
9
Одраше Ти бичем леђа,

Пребише Те и понизише!
Попљуваше Ти лице, Равуни!
Зашто пушташ да Те свако вређа?
Они голога Те скинуше;
Завапи Оцу, те их све прокуни!
Чуо сам Твоје крике страшне

Кад Ти челик месо раскида.
Одрана леђа Ти греда огули.
Спознао си боле ненадмашне;
Крст је паклен, икона Ада!
Гушиш се, а сваки уздах боли!
На крсту беше, го и понижен

Од Твога милог Израиља!
Зар се тако воли Елохим?
Осети мржњу, буди раздражен,
Затри, Боже, недостојна клира!
А Ти кроз бол рече: „Опрости им.“
10
ПРАХ САМ
Заштити ме, Христе Свети,

Заштити ме, јер сам слаб.
Лако паднем – створ клети!
Ја, Твој мали недостојни раб.
Боже Свети, надо моја,

Светлости света и живота,
Сачувај ме од њихова терора;
Од мука, гнева, од рода проклета.
Прах сам, Христе – прах сам земаљски!

Прах пун слабости, грехова.
Нек' ме огрне Твој скут царски;
Спаси, Христе, са светих врхова!
Страх ме веже, Боже Троличносни,

Страх од муке и бола телесног.
Страх од смрти, Царе живоносни;
Укрепи ме, као Свемогући Бог!
Речи Света, о, највећи Смисле,

Суштино, Истино и Циљу живота,
Помени нас, мале, духом недорасле,
Дај нам снаге – зид против страхота!
11
Прах сам, Оче – прах сам земаљски!

Недостојан љубави Твоје!
Свети Оче, Царе наднебески,
Силом испуни слабости моје!
Доброто света, Љубави васељене,

Човекољубиви, сети се грешних!
Оче и Творче, сети се мене,
Моли Те потомак палих и славних.
И надвладај, Ти Који прослављаш мале,

Надвладај и засени у славноме часу
Крвнике, мучитеље, ђавоље вазале
И обнови нас у души, уму и стасу!
Прах сам, Крепки – прах сам земаљски!

Прах што му разум Ти милошћу даде!
Удостој ме да уђем у врт рајски;
Растерај сумње, укрепи наде!
12
ДАНАС СМО РАСПЕЛИ ХРИСТА
Данас смо распели Христа

За чашу страног миришљавог пића,
За два-три папирна листа,
За страсни додир и смрт младића.
Данас смо гледали таму

И бесрамно смејали се предачкој круни,
После тога исмејасмо мајку
И спалисмо књигу у коју смо уписани.
Данас смо се одрекли имена

И без стида срушили кућу свога оца,
Затим на згаришту пили јефтина вина
И љубили ланце за шаку новца.
Данас је мени пао вео са ока,

Те видим шта уз осмех чиним
И кроз сузу се надам да у мени има човека;
Да за опрост достојан сам Бога да молим!
13
ХРИСТОВА ЛИТУРГИЈА
Шта се оно у срцима сија?

Кажу, то је Света Литургија;
То се душа у храм претворила
И тело је Рајем просветила,
Те се човек животом очистио,
Те је грешник сузу позлатио!
Кроз припрату од људскога тела
Ходи војска Господња цела!
Ето, праведници, прожети у мени,
Силно кличу: „Осана, Равуни!“
Славу поју пламени серафими,

Трепетом сјаје чисти херувими,
А престоли свете дарове носе!
Господства јектеније произносе,
Силе вечне хвалоспеве чате,
А власти их треперећи прате!
Начела сјајем наднебеским каде,
Крила архангелска Трпезу граде,
А анђели, у путир извезени,
Пророци из јудејских давнина

Прослављају Јединородна Сина,
14
Као причасници Његове славе

И са Њиме вечни вход праве,
Крштени ватром Његове милости
И овенчани службом у вечности!
А Давид палицу власти оставио;
Пред Његове је ноге положио,
Па кроз плач, он и цари побожни,
Вечни вход иду и Јеванђелисти;

Ватром сјаје, освећени и чисти!
Предводници миријада мученика
И миријада Божијих исповедника,
Са свих крајева, од сваког народа,
Које славом обожи Његова победа!
Као драгуљи сијају Дванаесторица,
Уткани у митру Победоносца;
Те, у светињу Његову преточени,
А Он, Свесвет, кроз дарове засијао;

Свакоме је самог Себе дао,
Те у Себе сваког уселио,
Духом Светим свакога омио,
Оденуо у нетрулежну славу
И са свима горе диг'о главу!
Ка бескрају, ка миломе Ави,
У победи, у сили и слави!
А Његови, у Њега обучени,
15
ИЗБАВЉЕЊЕ
Помилуј ме, Вечни Оче,

Од смрти избавиоче!
Помилуј ме, Смисао-Сине,
Покажи небеске висине!
И помилуј, Душе Свети,
Утешитељу, Беспочетни!
Избави ме, Троједини,

Кога славе серафими!
Избави од ропства лажи;
Ка истини пут покажи!
Преобрази ме, Саваоте,
Образом Твоје лепоте.
Појте војске наднебесне,

Појте најлепше вам песме!
Кроз трепет небесног бруја,
Утројте Му: „Алилуја!“
Избави ме, Избавитељу,
Теби појем, Спаситељу!
16
СИМЕОН И САВА
Из србинских шума, густих и тамних,

Засијаше два ума тих година давних;
Отац и син, племићког рода,
Спознаше да је у Христу слобода!
Оставише дворе, силу владаоца,

Примише постриг у име Оца,
Сина Божијег пригрлише
И даре Духа од Њега примише!
Немања и Растко, одбацивши свет,

Посташе Богородичина Врта цвет!
У светости Божијој – Симеон и Сава;
Пастири којима приличи свака хвала!
Православни вожди српскога народа;

Весници Истинитог, над мраком победа!
Симеон и Сава – наш темељни камен,
Наши апостоли, српске славе знамен!
Књиге дадоше, манастире дигоше,

У православљу народ усидрише,
Истргнувши бројне из 'ладног мрака,
Те просветљена поста српска душа свака!
17
Појте, Срби, појте њихову славу!

Ка небесима светлим дигните главу!
Тамо угледајте путоказ ка Спасењу:
Симеона и Саву – чекајуће у Васкрсењу!
Бићемо усиновљени кроз Христа,

Биће нам мати Дјева Пречиста
Ако ходимо њиним путевима славе,
Путевима Симеона и сина му Саве!
Појте, Срби, кроз сузе радости,

Захвалите Богу на тој милости
Што даде нам свете Симеона и Саву,
Који освешташе српску земљу читаву!
18
ПОЧЕТАК И КРАЈ
Хвалу запојте, браћо; од Девице се роди

Почетак и Крај – Господ наш, Помазаник,
Оваплоћено Слово вечна Оца на небесима!
Почетак и Крај – Јединородни, Прволик,
Прибежиште и Нада од света одбаченима;
Јагње Божије што нас у вечност преводи!
Светој Чаши, браћо, достојно приступите

И осетивш' силу Свесветиње Његове,
Покајте се, грешни, те одбаците Злога
И оденувши се, браћо, ви у људе нове,
Очишћени, новоумни, са вером у Бога,
Сина Божијег, Победника, у срца примите!
Почетак и Крај је наш Преблаги Спас!

Почетак и Крај је – да чује свака твар,
Што у смрти лежи, непостојање чека,
Нек' се обрадује – Он је над свим' Цар!
Преобразиће достојне да буду довека;
Кад се дигну мртви, чувши трубе глас!
Не бојте се, браћо, зла овога живота,

Не бојте се, јер оно у пролазности лежи;
Кратко је, слабашно, смрћу укроћено,
19
Те сваким покретом непостојању тежи!

А ви се чувајте; знате шта је обећано:
Царство којим влада Његова доброта!
Почетак и Крај – кроз Њега све постаде;

Кроз Њега звезде, кроз Њега висине,
Кроз Њега је земља и све што живује
И кроз Њега једино пут до истине;
У Заједништву које нам Он дарује,
Он Који Јесте, што из гроба устаде!
20
ДА СЕ СВЕТИ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВЕ
Клекнимо пред икону, погнуте главе,

Да се свети никада не забораве!
Да буду у сећању које је једино важно,
У сећању које није пролазно и лажно,
Сећању које силом оживљује, васкрсава:
Сећању Троједнога, од Кога је слава!
Нека сећања свеће стоје нам праве,

Нека се памте за Христа мученици,
Кротки и смирени, Божији праведници.
Усели их, Оче, кроз Сина Свога,
У вечност Твог Ума, у вечнога Бога!
Покажи им, Оче, Твоје путеве,

Нека Дух Свети, Животодавац,
Пода им вечност, буде сећању јамац!
Силом Светог Духа, силом благодати,
Нека се засијају сви уснули свети!
Помилуј их, благи Царе Славе,

На вечан помен свих исповедника
21
Кличе Ти Црква, лик Твога Лика!

У Оцу, Речи и Духу је светих Спасење;
Сећање Тројице – Свето Васкрсење!
22
КРАЈ
Када проклија што је сахрањено

И угледа да је све обновљено
И Христом у бесмрти возглављено;
Када се сретну у Богу усиновљени
И када се згрче они одбачени,
Тада крај – и бићемо вечни!
Љубављу Његовом окупаће се васељена,

Љубављу која је у уму мученог блажена,
А непокајаног тлачитеља ватра паклена!
Љубав та силна биће свуда и у свима,
Овековечивши трисвету хвалу серафима;
Љубав Очовеченог, на обожење светима!
Појте, најмањи – и пригрлите наду!

Бићете у Богу, окусићете правду;
Неће вас препустити ништавилу, Аду!
Кад Христос дође – тада крај,
Крај у вечности – надумствени Рај!
Сужње малени, Христу се надај!
23
БЕСКРАЈНИ У МЕНИ
Тражио сам у брзаку и лугу,

Завирио у сваку јаругу,
Прегазио свако поље цветно
Тражећ' прво, свето и почетно.
Био међу разним људима,

Слушао о светим чудима.
Али не искусих ја ниједно;
Не осетих једино вредно!
„Зашто мене нећеш покрај Себе?

Зашто не даш да сведочим Тебе?“
Гневио се у гордости својој,
Па ходио по стази најгорој.
Ако слугу неће погледати,

Ако ја не добих благодати,
Та можда, мимо горка света,
Нема Њега, нема Саваота!
А без Њега, зар има наде?

Нема је – нити има правде!
Но прихвати оно поднебесно,
Оно гордо, похлепно, телесно.
24
Али сад, у пролазности загрљају,

Зашто и даље сузе се котрљају?
Зашто нема слободе жељене?
Зашто ја и даље мучим мене?
Зар морам свој душманин бити?

Зар то морам себе уништити?
Ак' је тако – себе се одричем;
Своје жеље, свој понос поричем!
Тад дигох главу, можда ка помоћи,

Међ' звездама видех стихије ноћи,
Та огромна празна пространства,
Која видех лишена Његова Царства!
Ништа у њима, сем таме и празнине;

Ништа у њима, где су висине?!
Седох на камен, сузних образа;
Знам ли која је исправна стаза?
Тада се стресох, усудивши се смело

Да погледам у себе – своје патње врело.
Загледах се чврсто, а иза многих маски
Засија искра, жижак наднебески!
У мени сија Његов Свети Лик!

У мени живи Син Помазаник!
Те покајно сведочим свој васељени:
„Жив је Бог – Бескрајни у мени!“
25
ПЕСМА СВ. ПЕТРУ КОРИШКОМ
Моли Бога за нас, Петре Коришки,

Пустињаче свети из српских пустара!
Моли Бога, Петре, за род хришћански;
Достојни еремиту пред престолом Цара!
Твој народ по крви, пустињаче свети,

Залутао је давно стазама Непомјаника;
Отвори им очи, нек' их напусти Проклети,
Те да покајно спознају Божијег Помазаника!
Ти који си србинским шумама ходио,

Свече Уњемира, Корише и Црне Реке,
Који си, бежећ' од света, Христа славио,
Умоли Господа за твоје земљаке!
Буди нам светлост, мирни подвижниче,

Ти који демонска искушења преброди!
Буди нам буктиња, христолики свече,
Буктиња која нас ка Христу Богу води!
26
ПРЕОБРАЖАЈ
Укаљали су нежне мисли Перунови синови!

Добре обичаје искварили у карналије,
На светињу дечја ума гордо су пљунули
И благу реч Месије они су изокренули!
Пустили да нас Пали крилима обавије!
Пожелели да се не зацари Човек Нови!
Триклета сенко предачког луга,

Колико ћеш нараштаја прогутати?!
Колико ћеш, сенко, жарити тамом?!
Где ћемо наћи, мучени, истински дом?
Зар ће нас терет утвара предачких смрвити
Или нам се смеши судба боља, друга?
Узмите секире оштре, браћо вољена,

И балван мрачни, древни, ви оборите!
Секире које су Његова Реч блага;
Реч Јеванђеља – страх сваког врага!
Словом предвечним, браћо, проговорите,
Те постаните, браћо, Његова икона!
Заборавимо, браћо, мртве кумире,

Заборавимо наук њихов лажни
И уђимо, браћо, у Царство Његово,
27
Једино непролазно и једино право!

Оденувши се у Христа, будимо снажни;
Од вукова преобразимо се у пастире!
28
РАДУЈТЕ СЕ
Радујте се – Васкрсе Бог!

Устаде из страхоте Ада,
Поневши са собом човека,
Те му даде да живи довека!
Даде му да смрт надвлада;
Удостоји га постојања новог.
Радујте се – сама смрт умре,

Покушавши да прогута Живог!
Уруши се у себе, пропаде;
Преобрази у стање наде,
Поста капија Царства Небеског!
Радујте се и примите даре!
Радујте се – Христос победи!

Избави нас мучног робовања,
Даде нам слободу од страха
Кроз заједницу Светога Духа!
Златну надјача круна од трња!
Радујте се – живећете у слободи!
29
ТЕЛО ХРИСТОВО
Тело Христово – Црква Света!

Тело изграђено од нас малих људи;
У оквирима тога Тела је спас!
То је Тело које љубављу повезује нас,
Тело у коме ватра куца иза груди:
Божијег Духа дар – Ватра Живота!
Тело Христово – Барка Спасењска!

Лађа која рибари у мору грешника,
Забацајући Јеванђеље у њега;
Благу вест истинског Бога:
Радосни чин Васкрсења Помазаника
Којим се отвара капија небеска!
Тело Христово – заједница иконична!

Саборна икона будућег века,
Будућности из које црпи суштину,
Заједница која открива истину,
Истину која све људе чека:
Истину вечности од Бога Тројична!
30
ДРВО
Растући на брду палестинском,

Молило је Бога једно дрво младо:
„Свети Саваоте над дванаест племена,
Господару, Царе прећутна имена,
Испуни ми жељу коју сневам радо;
Да будем престо цару моћном, светском!“
„Дај ми, Свемоћни, да будем престо

И славиће те мој род док постоји!
Умилостиви се, далеки Боже,
Подари ми, као Онај Који може,
Да будем трон царски најугледнији;
Да будем царске моћи место!“
Расло је младо дрво до висина,

Шуштањем лишћа молило се ревносно.
И једнога дана по њега дођоше.
Секирама оштрим га оборише.
Однеше га, мртво, несвесно;
Од њега насташе греде – грађа обична.
У смрти плакаше младо дрво,

Из Ада нарицаше, сломљене воље:
„Боже силни, остави ме пусто,
31
А ја славу Теби произносих често!

Али Теби хвала, Ти знаш најбоље;
Ти си Бог – Твоја воља прво!“
Прођоше ноћи, прођоше дани.

Оста грађа мртва, без иједна чула,
Док једног дана дрво не узеше.
Његове греде унакрс увезаше.
Задрхта у Аду биљка уснула:
„Шта се догађа са мном тамо, вани?“
Спустише дрво на раме надцарско,

Поне га Месија до кршног брега
И ту се по дрвету крв света проли.
Приковаше за њег' Бога Којем се моли,
Те Га усправише изнад људи – изнад свега;
Понесе дрво Тело Богочовечанско!
Задрхта дрво, Живот га дотаче;

Проструја њиме несхватљива сила.
Тад спозна биљка, те се постиде
И захвали на части коју нико до ње не виде:
„Светињо највећа, Светињо мила,
Зар постадох престо Твоје небеске силе?!“
„Боже милостиви, Царе љубљени,

Учини ми част достојну сама Бога!
И схватих да си Отац пун љубави,
Јер Ти, драги Творче, љубећи ме, направи
Да ја, мртво дрво, подигнем Сина Твога!
О, зар са мене да се прашта васељени?!“
32
ПЕСМА СВ. ДИМИТРИЈУ СОЛУНСКОМ
Из блата грубог живота легионара

Засија искра, слуга наднебеског Цара!
Из државе пролазне, стихије ноћи,
Ти се пресели у вечно Царство моћи!
Оставио си све земне привилегије;

Спустио мрски мач, Димитрије,
Те, прихвативши смрт мученика,
Посведочио си Сина Помазаника!
Окренувши леђа сили Рима пролазној,

Части службе кесару и слави празној,
Стекао си оно свето, најбитније:
Да будеш у Истинитоме, Димитрије!
Димитрије, примио си мучеништва венац

И узе те у наручје васкрслих Првенац!
Димитрије, постао си узор војницима;
Показао да се и они могу звати Христовима!
Твоје копље не беше тиранско!

Ти не хте да шириш зло кесарско!
Кроз страхоте мученичке погибије,
Ти се даде Христу, Димитрије!
33
Уз небеског архистратига Михаила,

Угледајте, браћо, светог Димитрија
Где прислужује Божијем Јагњету,
Очишћен кроз Његову славу свету!
34
ЖИВЕЋЕМО ПОНОВО
Не очајавајте – живећемо поново;

Оживећемо кроз Очево Слово!
Устаћемо из мрачнога гроба
И видети славу Последњег доба!
Живећемо поново, у Сину синови,

Надживећемо време, бићемо Његови!
У царском врту бићемо наследници
Ако сад понесемо Крст као покајници!
Живећемо поново, славом овенчани,

Кад се у Један Дан улију бескрајни дани;
Јер на чудним путевима, којима ходе свети,
Чак и Смрт може умрети!
35
ГДЕ ТИ ЈЕ, СМРТИ, ЖАЛАЦ?
Где ти је, смрти, жалац?

Где ти је сила која жеже?
Одузе је Христос Првенац;
Он који љубављу веже!
Где ти је, Пакле, победа?

Где је твог загрљаја страва?
Одузе је Пастир Изабраног народа
И показа шта је власт права!
Где си, многоклети Аде?

Где су твоје таштине идоли?
Пред Христом ти нестаде;
Христом Који Јесте, Христом Који воли!
36
НОВА ВЛАСТ
Живесмо упрљани влашћу Палога,

Свезаног ума и тела,
Али дође спас од Јединороднога:
Обрадова се васељена цела!
Кнез света би свезан љубављу Бога;

Чујте његов гневни крик!
Нисмо више робови, благодаћу Крепкога
Постасмо Његова Лика лик!
Славите Га, Царства Му јерарси,

Захвалите на благодати!
Радујте се, мученици и сиромаси,
Вечно ћемо живети!
У огњу љубави нестаје власт стара;

Чујте како болно риче!
А предстојећа власт Небеског Цара
У срцима праведних ниче!
Нова власт није кажњенска сила,

Она смрћу не затире,
Јер она је љубав, слобода мила;
Љубав што грехе спире!
37
Славите Га, Царства Му јерарси,

Захвалите на благодати!
Радујте се, мученици и сиромаси,
Вечно ћемо живети!
38
ПЛАЧ СЛАБОГА
Боже Свети, Боже Силни,

Чију славу поју серафими;
Да ли сам достојан, Вечни Царе,
Опроштаја, Твог Царства славе?
Кад ја, Свети, Боже Силни,

Пред којим дрхте херувими,
Не стадох у заштиту човека;
Заћутах пред силом овог века!
Помилуј ме, Тројединице,

Не окрени од мене Твоје Лице,
Јер ја, Свети, имам снаге мало:
Да се скупи, на иглу би стало!
Слабост мене, Благи, веже

И у неделатни грч ме стеже;
Али опет, скупих смелости
Да те молим, Вечна Светлости!
Оче, Сине, Душе Свети;

Боже вечни, Беспочетни,
Опрости грешноме који пати
И жели Тебе у срцу имати!
39
СЛОМИ, ХРИСТЕ, ОКОВ ГРОБА
Сломи, Христе, оков гроба;

Уздигни нас и промени!
Нек' престане са Адом борба;
Победивши, Ти нас помени!
Вечан помен нек' нам буде

У Теби, Христе, Надо грешних!
Ти, Господе, Који волиш људе,
Васкрсни нас из места мрачних!
Затри, Господе, силу мрака;

Затри смрт, свежи јој чељуст!
Нек' се испразни каљава рака;
Нека сваки гроб остане пуст!
Затри смрт и спаси народ,

Народ недостојни, што те моли.
Победниче, буди нам вожд,
Једини Свети, Једини што воли!
Свесвети, Благи Боже живота,

Који си посведочио Васкрсење,
Избави нас од трулежи, страхота!
Буди нам Бог, буди нам Спасење!
40
ДОШАВШ' СУДИЈА
У Свети Дан, кад пепео свет обавије;

У Свети Дан, кад се небо помути;
Кад се вештаство сломи и савије;
Кад се сруши овај поредак љути;
Дошавш' Судија – Свепостојани;

Дошавш' Сунце, дошавш' Владика,
Преобразиће се Његова твар
Да достојно њоме влада Свети Цар,
Да постане лик Божијега Лика,
Те ће се укинути раздељени дани!
Дођи Свети Судијо и пресуди!

Дођи Спасе, дођи Животе!
Судијо Васељене, Цар нам буди,
Па да будемо део Твоје Лепоте!
41
ШТО С МРТВИМА ЖИВОГА ПОМЕШАСТЕ
Устаде, није овде.

Устаде из адовске таме,
Устаде да одведе:
Устаде за те и за ме.
А ваши умови, браћо, пролазном робују

И зато у васкрсење не поверовасте!
А како ћете кад вас у Дан онај упитају:
Што с мртвима Живога помешасте?
Не брините, опростиће вам се,

Али опроштај зна да буде казна
Ако срце не прихвата опроштај на се;
Ако ум не зна за милост и душа је празна.
Не дајте да за вас кажу у вечности:

То су они што у заблуди осташе;
То су немилосрдни, синови гордости,
Што с мртвима Живога помешаше.
Поверујте, прихватите Христа

Што устаде, васкрслих Првенца,
Да и ваше биће преображењски блиста;
Да будете носиоци славнога венца!
42
ТРОЈЕДИНИ БОГ
Један је Бог јер је једно Начело,

Један Извор Бића Божијег:
Личност Оца – Божанства Врело;
Врело Једнога, Који је Троје!
Један је Бог, али самац није:

У вечности Отац рађа Сина
Да га вечно љубављу мије,
Те је Бог и Син, Јединородна Истина!
Бог је и Трећи – Дух Свети,

Који од Оца исходи у вечности.
Он је Живот, Крепки, Силовити;
Са Оцем и Сином прожет у Једности!
Тројица су Бог, али су Једне Суштине:

Један у Другом се прожимају, Недељиви.
Тројица у Јединици – Бог је са висине;
Један Бог, Који обитава у слави!
43
ЗАШТО ПЛАЧЕШ
Зашто плачеш, сине човечији?

Зашто горке сузе квасе ти образе?
Устанак чека, спас најсветији,
Ако твоје стопе походе Христове стазе.
Ако ли не ходиш путевима вечности,

Џаба ти суза, џаба ти плача!
Ако си решен робовати пролазности,
Бесмисао ће тебе да надјача!
Једини је смислен, сабрате мој,

Христов пут – из мртвих васкрсење!
Једини је вредан бојевања бој
Онај за вечност, онај за спасење!
Устани да би Устао, као брат у Богу;

Устани и буди са Црквом у једности!
Буди достојан, брат оних који могу
Славити Бога ван окова, у вечности!
44
СКИНИ ОКОВ РОДИТЕЉСКИ
Зачевши те, оковаше те твоји,

Доведоше те у пали свет.
Свет који у трулежи стоји,
Смртан, гневан и проклет!
Свет који уз човека паде ниско;

Човека који изабра да буде мртав:
Да оков носи, да га веже историјско,
Да буде болесник уместо здрав.
Човек одби свештени чин:

Окрену се гордо од Постојаног!
Окова се у пролазно – у прах и дим,
Поставши најнижи, роб несталног.
Али Господ Тројични, Постојани,

Не остави човека у несрећи
И пружи му кључ светајни,
Да постане од света већи!
Бог Син, Очев Јединородни,

Прими човештво пролазно на Се,
Те пролазно са непролазним сроди
И зато му можеш завапити: „Спасе!“
45
Јер Он, пруживши Себе као жртву,

Сиђе у смрт и мртве оживе!
Нестворен, превазиђе природу мртву;
Од праха преобрази нас у дивове!
Даде нам избор, поновни и лични,

Избор да будемо онај стари или Нови:
Да нас обожи Господ Тројични
Или да нас вежу прошлости окови.
Али оков овог пролазног века

Нестаће, јер Христос га потире.
Када дође Дан, спашће са човека!
Када дође Дан – кад више се не умире!
А ако оков овоземни ти љубиш,

Ако си одабрао пролазно и пусто;
У вечноме трену ти ћеш да с' изгубиш,
Проклињујућ' себе и то што си уст'о.
Тада, кад покрета више не буде,

Кад нестане времена расцепканог,
Кад Христос у Себи уједини све људе,
Без окова живећемо – и бићемо Бог!
46
НЕ ПОМУТИ СЕ
Чућеш вести најстрашније:

О болу, о издајствима, о паду,
О злу и горем, о безнађу и Аду;
Чућеш и што јесте и што није.
Не дај се помутити, верни!

Не поклекни пред саблазнима,
Не дај победу душманима,
Да те не надјача очај презрени.
Не бој се – следи Христа;

Онога Који нас Собом спашава!
Нека ти Цар Славе буде Глава
И биће ти душа пред Њим чиста!
И ако браћа у Цркви, Његовом телу,

Најгоре те саблазне, заједништво огаде;
Када безбожно живе и погано раде:
Њихово је – добиће према свом делу!
Јер Истину не може да потире

Онај што неистинито живи,
Нити Суд надјачавају криви,
Јер из слабости бит не извире!
47
Извориште јесте Христос!

Он ће одбацит' кукољ из жита
У Часу ономе, кад свет преиспита;
Кад се зацари, као Божији Логос!
До тога Часа, Часа Страшнога,

Не дај се саблазни, већ живи ваљано.
Ширећи љубав – ширећи постојано;
Љубећ' ближњег, подражавајућ' Бога!
48
ЧЕЖЊА ЗА ХРИСТОМ
У Теби нема бесмисла ни мрака.

Тебе не савладава мртвена рака!
У Теби је једина Истина,
Од бездана па до висина!
Тобом, Христе, најмилији Смисле,
Не владају законитости сувисле.
Несувисло малом уму човека,

Што крши поредак пролазна века,
Ти си, Христе, многих Спаситељу,
Преблаги, једини нам пријатељу!
Твоја Љубав крши законитости света!
Твоја Љубав – Љубав Божијег Јагњета!
И кад свако има своју визију мене, варљиву,

Кад ни сам не знам ко сам, нити ко је у праву,
Ти ме, Христе, Једини познајеш истински;
Једини ме знаш – те смо у Тајни блиски!
И прашташ ми грехе, свесне и несвесне,
Јер кроз мене делаш, к'о кроз све словесне.
Кад склопим очи и сви ме напусте,

Не бојим се, јер Ти си ту, Христе!
Мили Боже, што човека љубиш,
49
Који нећеш грешног да погубиш,

Ја знам да ћеш, по Повратку Своме,
Васкрснути ме, Искро срцу моме!
Ватро Нетварна, чезнем да Те загрлим;

Кроз Тебе да Оца као Син заволим!
Вечно са Тобом, да не будем сам;
Твоју Љубав вечно да осећам!
Логосе, кроз Кога све постаде,
Преобрази Собом свет који паде!
50
ЈЕДАН ЈЕ БОГ
Причали су ми да пригрлим страсти;

Да не хајем, сласно идем ка пропасти,
Да је у простом чулу врхунац живота,
Јер нема узвишеног, ту стаје лепота.
Док се смрти у мом бићу множе,
Да не тражим им лек: Тебе, Боже!
Да Те заборавим – па како бих мог'о?!
Један је Бесмртан, мртвих је много!
Саветоваше ме име себи да изградим,

Да будем познат – на томе да радим.
Да ме знају многи, поштовање ми указују.
Да ме памте књиге кад гробари ме затрпају.
Али сећање пролазних неће ме преобразити,
Еони ће проћи, непостојани ме заборавити.
Коме је да оживи још хвалоспев помог'о?
Један је Постојан, праха је много!
Говорили су ми да ниси Једини,

Да многи су путеви, разни аршини.
Да сви идоли носе истине зрно;
Да без Тебе није све тако црно.
А колико тих идола руши шаблон живота?
51
Колико њих нису трговци – слика овог света?

Који није производ палог ума човековог?
Један је Истинит, лажних је много!
Учили су ме да је изнад свег' држава,

Да власт земаљска једина је права.
Тло и нација да су изнад личности.
Да, кад затреба, гинем због те власти.
Али видех да моћ државе јесте илузија
Зачета у пролазном, да смрт не разбија
И као таква нестане, цар остане го;
Један је Господ, господара је много!
Учили су ме да се закону клањам,

Ближње своје да осветнички гањам,
Да су ми васпитачи награда и казна:
Чист рачун – љубав дуга, ал' празна!
Но права Љубав ми се јави кроз опрост;
Права Љубав није трампа, већ трпи и крст!
Само Љубав жртвена крши смрт под ногом:
Један је Судија, кантара је много!
Говоре да васкрсење је сулудо;

Да пратим огледно, баталим чудо.
Да сумњом се водим, знањем овог века;
Ограниченим умом уплашеног човека!
А не рекоше ми битно, од дна до врха:
Шта је битијни циљ, шта крајња сврха?
Зато апсурдно идем за Христом Богом;
Један је Смисао, разума је много!
52
СМИСАО ИЗНАД СВЕТА
У свету окрутном у којем се све бије,

Који за сузу не мари, а радо крв лије,
У којем влада борба, све се води тиме;
Од мрава до лава – смрт влада свиме!
У том свету, где влада правило силе,

Где јаки опстају прождирући мале;
Ту где човек-звер свога брата гања
И 'ладним идолима се дрхтећи клања;
Где богови само казну и гнев дају;

Где стари и изнемогли наду немају;
Где болест носи чеда и вољене
И чини се да бол је душа васељене!
У том свету, предвидљивом, старом,

Нека искра се засија новим жаром!
Вечни Смисао, Бог над боговима,
Роди се као човек, сродник људима!
И као човек и Бог, наук нови предаде:

Љуби ближњег свога – речи нове наде!
Да волимо и непријатеље говорио је Смисао,
Праштајући грехе, међ' људима је битисао.
53
Али људима љубав таква беше страна

И његово Божанство им беше обмана;
По човештву у Њему, људи Га убише,
А Он то дозволи, јер хтеде нешто више.
Носећи стуб света окрутног – смрт страшну,

Смрт свеприсутну, краљицу ненадмашну;
Победио је Смисао! Закон света Он скрши:
Након три дана оживе, пут вечности пруживши!
Учинивши ово искривљење стварности,

Смисао се вазнесе, врати Својој Вечности.
А нама светскима остави одшкринута врата
За бекство из света – кроз љубав свога брата!
54
ИСПОВЕСТ
Затри ме, Саваоте, како бих се у Теби родио!

Идоле које дигох себи у уму сравни!
Оче, сруши ми мене – противника мира;
Умори моју гордост, к'о првенце Мисира,
Спасивши ми дух, као Израиљ славни!
Уништи ме, Преблаги, да би ме спасио!
Моја гордост – надгрех – веже ме безаконо

И удаљава од Тебе, Оца Небескога;
Пеку ми моје Ја сузе светог покајања,
Ја ми мноме препречује пут до Спасења!
Недостојан, поставих себе себи за бога,
Те јечих о себи, као празно звоно.
Водих се грехом као образом у свему

И гордом речи посекох многе слабе,
Те раних сестру, раних брата мила,
Тако ме је гордост моја усмерила
И зборила често да се кајем џабе,
Рђаво зборила: „Ниси близак Њему!“
Сам сам крив за зло и за горе:

Попут звери, много сам разорио,
Многе очи због мен' сузе пустише!
55
Ох, можда је боље да ме не беше!

У срцу носим бол коју сам створио
И многе ме грешке сада море!
Боже Троличносни, Боже Силе,

Твоју децу саблазних и повредих;
Згазих им невине снове и наде,
Завих у сузе, проузроковах јаде,
У глуми снаге, ја малени победих,
Ал' изгубих своје, изгубих ми миле!
Затри мене, Боже који волиш,

Затри мене, затри непријатеља,
Мога врага, мог најгорег демона,
Затри таворском ватром есхатона;
Светлим ликом мога Спаситеља!
Затри Боже, затри да избавиш!
Када умрем, да нешто умре за стално!

Када паднем, нешто да не устане!
По васкрсењу, нешто да не васкрсне;
Да се у тами Ада нешто распрсне;
Изгуби се, уз пролазне бивше дане.
Нека умре све моје, а другом болно!
Кад се испуни до краја блага вест;

Кад се врати Логос Твој међ' људе,
Те из праха смрти поново настанем
И пред Судију нововаскрсао станем,
Свети Боже, ова песма нека буде
Моја истинска пред Тобом исповест!
56
ЦРКВА ИЗ КРВИ МУЧЕНИКА НИЧЕ
Блажени сте кад вас прогоне,

Када вас одбаце, предају џелату
И оптуже да сте зло, непријатељ.
Кад ради Христа свет вас омрзне,
Јер онда небеску добићете плату:
Овенчаће вас светошћу Спаситељ!
Страдајте, браћо, за Васкрслога!

Кад је за Христа, страдање је слатко,
Јер мученик Христов јесте победник:
Мученик јесте сведок Живога Бога!
Свако тлачење данашњице је кратко,
А сутра је вечно, јер доноси га Помазаник!
Страдајмо заједно, страдајмо болно,

Да примимо венац мученички, чисти.
Да се обожимо, улогосимо вечно!
Логоса Бога исповедимо радосно;
Кроз једног Христа постанимо христи,
Одбацивши земно, грешно и порочно.
Када дођу синови Нерона и Дукљанина,

Синови пролазног мрака земне силе,
Покажимо да је љубав јача од убице
57
И већа од мржње и зависти тиранина!

И колико год оштре канџе им биле,
Неће нестати христијанско лице!
Зар они мисле да нас смрт плаши;

Да ћемо издати, пребледела лица,
Кад чујемо како пушка громко виче?!
Још увек не схватају крвници наши
Да залуд им меци, залуд мишица:
Црква из крви мученика ниче!
58
ХРИСТОС НИЈЕ РЕЛИГИЈА
Христос није Пакао ни Рај,

Ни морални принцип, нити Закон,
Ни свилена одежда која роби светлост.
Христос није за слободу крај,
Не везује крила, није култни оков:
Христос је Логос; Христос је Личност!
Христос у заповеди не обитава.

Он не иска жртве, не тражи робове.
Неће нас питати за правно и обредно,
Јер изнад је идола Истина права;
Истина Која кроз личности нас зове,
У другоме са Њом да постанемо Једно!
Христос није у храму, нити трону,

Ни мирису тамјана, ни дебљини свеће.
Христос је у Тајанственим Даровима
Који се дају, не по култу ни Закону,
Већ из слободне љубави највеће:
Да Логос Вечни буде са људима!
Христос је Пут, Истина и Живот!

Он не обитава у дефиницијама.
Не везује се моралом нити судбом.
59
Христом Логосом спасава нас Саваот!

Христом Који први приђе нама!
Логосом – вечношћу крунидбом!
Христос је Смисао, Жив и Личан;

Смисао какав овом свету фали.
Увек исти – увек над-битијски.
Логос који је ван времена, Вечан,
Кога не везују нестални друштвени идеали,
Ни књиге прастаре, ни цареви са фрески.
Христос се не да у систем прописа.

Он није свежањ митских причи,
Ни повест о јунацима минулих лета.
Окови идејни не вежу Логоса,
Јер он је Тај Који дође да излечи
Обезнађене варнице палога света!
60
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Никола Илић је рођен је у Крушевцу 1996. године. Одрастао

је у Доњем Степошу покрај Крушевца, селу својих предака. По
звању је теолог. Ова збирка песама му је прво објављено дело.
61
62
САДРЖАЈ
Васкрсни нас, Блага Речи ............................................................................. 5

Манастирска звона .......................................................................................... 6
Опрости ми, Свети Христе ............................................................................. 7
Опрости им ........................................................................................................... 8
Прах сам ............................................................................................................ 11
Данас смо распели Христа ......................................................................... 13
Христова Литургија ..................................................................................... 14
Избављење....................................................................................................... 16
Симеон и Сава ................................................................................................. 17
Почетак и Крај ............................................................................................... 19
Да се свети никада не забораве ............................................................ 21
Крај ...................................................................................................................... 23
Бескрајни у мени ............................................................................................ 24
Песма св. Петру Коришком ....................................................................... 26
Преображај ........................................................................................................ 27
Радујте се ......................................................................................................... 29
Тело Христово .................................................................................................. 30
Дрво ..................................................................................................................... 31
Песма св. Димитрију Солунском ............................................................ 33
Живећемо поново ............................................................................................ 35
Где ти је, смрти, жалац?........................................................................... 36
63
Нова власт ....................................................................................................... 37

Плач слабога .................................................................................................. 39
Сломи, Христе, оков гроба .......................................................................... 40
Дошавш' Судија ........................................................................................... 41
Што с мртвима Живога помешасте ..................................................... 42
Троједини Бог .................................................................................................. 43
Зашто плачеш ............................................................................................... 44
Скини оков родитељски.............................................................................. 45
Не помути се .................................................................................................... 47
Чежња за Христом ....................................................................................... 49
Један је Бог ...................................................................................................... 51
Смисао изнад света ...................................................................................... 53
Исповест ............................................................................................................. 55
Црква из крви мученика ниче ............................................................... 57
Христос није религија ................................................................................... 59
Белешка о аутору ......................................................................................... 61
64
1. издање
Уредник:
Ђорђе Оташевић
Издавач:
„Алма“, Београд
Ликовно решење корица:

Дејана Јовановић
Штампа:
„Пресинг“, Младеновац
За штампарију:
Предраг Милојевић
ISBN:
978-86-7974-799-0
Тираж:
150
65
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-1
ИЛИЋ, Никола, 1996-
Васкрсни нас, блага речи / Никола Илић. ‒ 1. изд. ‒ Београд
: Алма, 2020 (Младеновац : Пресинг). - 64 стр. ; 21 cm. ‒ (Библио-
тека Савремена књижевност / *Алма+ ; књ. 352)
Тираж 150. ‒ Белешка о аутору: стр. 61.
ISBN 978-86-7974-799-0
COBISS.SR-ID 18326793
66

Никола Илић - Васкрсни Нас, Блага Речи

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Никола Илић - Васкрсни Нас, Блага Речи

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Библиотека

ВАСКРСНИ НАС, БЛАГА РЕЧИ

ВАСКРСНИ НАС, БЛАГА РЕЧИ

Васкрсни нас, Блага Речи,

Васкрсни нас, наш Господе,

Васкрсни нас, вољени Пастиру,

Са звоника испуцалих, што векове виде,

И прелива се старо грло

Под куполом бдије љубав наднебеска,

ОПРОСТИ МИ, СВЕТИ ХРИСТЕ

Опрости ми, Свети Христе,

Опрости мени, грешноме створу,

Очисти ме, Христе, прљавштине света,

Опрости ми, Свети Христе,

Сажали се, Христе, Речи,

Живео сам многе животе,

Бејах ту кад уби брата,

Бејах ту, бејах ту,

Знао сам их покорити

А Ти ван света, а Ти – Бескрај!

То што Ти, Свети, учини,

Пружио сам Ти понуду,

Боље да си ми Себе дао,

Одраше Ти бичем леђа,

Чуо сам Твоје крике страшне

На крсту беше, го и понижен

Заштити ме, Христе Свети,

Боже Свети, надо моја,

Прах сам, Христе – прах сам земаљски!

Страх ме веже, Боже Троличносни,

Речи Света, о, највећи Смисле,

Прах сам, Оче – прах сам земаљски!

Доброто света, Љубави васељене,

И надвладај, Ти Који прослављаш мале,

Прах сам, Крепки – прах сам земаљски!

ДАНАС СМО РАСПЕЛИ ХРИСТА

Данас смо распели Христа

Данас смо гледали таму

Данас смо се одрекли имена

Данас је мени пао вео са ока,

Шта се оно у срцима сија?

Славу поју пламени серафими,

Пророци из јудејских давнина

Као причасници Његове славе

Вечни вход иду и Јеванђелисти;

А Он, Свесвет, кроз дарове засијао;

Помилуј ме, Вечни Оче,

Избави ме, Троједини,

Појте војске наднебесне,

Из србинских шума, густих и тамних,

Оставише дворе, силу владаоца,

Немања и Растко, одбацивши свет,

Православни вожди српскога народа;

Књиге дадоше, манастире дигоше,

Појте, Срби, појте њихову славу!

Бићемо усиновљени кроз Христа,

Појте, Срби, кроз сузе радости,

Хвалу запојте, браћо; од Девице се роди

Светој Чаши, браћо, достојно приступите

Почетак и Крај је наш Преблаги Спас!

Не бојте се, браћо, зла овога живота,

Те сваким покретом непостојању тежи!

Почетак и Крај – кроз Њега све постаде;

ДА СЕ СВЕТИ НИКАДА НЕ ЗАБОРАВЕ