Professional Documents
Culture Documents
Naša Prošlost Zbornik Radova
Naša Prošlost Zbornik Radova
COLLECTION OF PAPERS
OUR
PAST
16
NATIONAL MUSEUM KRALJEVO
HISTORICAL ARCHIVES KRALJEVO
УДК 93/94 ISSN 0550–4317
ЗБОРНИК РАДОВА
НАША
ПРОШЛОСТ
16
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРАЉЕВО
КРАЉЕВО
2015
Уређивачки одбор
Уредници
ДРАГАН ДРАШКОВИЋ
РАДОМИР РИСТИЋ
На корицама:
Застава Антонија Ристића Пљакића
Историјски музеј Србије, З 6/2076
На седмој страни:
Архив САНУ, Војводска диплома Антонија Ристића Пљакића, 1811,
Инв. бр. 536
СТУДИЈЕ
STUDIES
АРХИВИСТИКА И МУЗЕОЛОГИЈА
ARCHIVAL SCIENCE AND MUSEOLOGY
Јасминка Марковић Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. 175
века у списима Тихомира Д. Ђорђевића
Gusle Players from the Studenica District at the End of
the 19th and the Beginning of the 20th Centuries
in the Written Documents of Tihomir D. Djordjević
Ана Стијеља Добрила Главинић – Кнез Милојковић 209
Наше и стране добровољне болничарке
у ратовима за ослобођење
Dobrila Glavinić – Knez Milojković
Serbian and Foreign Volunteer Nurses
in the Liberation Wars
Прикази
BOOK REVIEWS
Ангелина Милосављевић Ault Тумачити Рембранта, Народни музеј Црне Горе/ 279
ЦИД, Цетиње/Подгорица 2015, стр. 192.
приредио и превео Зоран Гаврић
To Interpret Rembrandt, The National Museum of
Montenegro / CID, Cetinje / Podgorica 2015, 192 pages
edited and translated by Zoran Gavrić
Апстракт: Рад се бави до сада мало познатим рудником сребра, олова и гвожђа * Рад је резултат истраживања на
пројекту Министарства просвете,
Чемерно, названим по истоименој планини. На основу нових, османско-турских науке и технолошког развоја Репу-
извора утврђени су положај главних рудишта, време када је рудник почео с радом блике Србије Од универзалних цар-
и годишња производња. Посебна пажња посвећена је околним селима која су при- става ка националним државама.
падала руднику, као и оним нешто удаљенијим, која су такође имала улогу у орга- Друштвене и политичке промене у
Србији и на Балкану (Ев. бр. 177030).
низацији пословања. У прилогу је представљен попис радничког хаса из 1592. годи-
не, због јединствене структуре и важних података које садржи. 1
V. Simić, Istorijski razvoj našeg rudar-
stva, Beograd 1951.
Кључне речи: Османско царство, Смедеревски санџак, Стари Влах, 2
M. Vasić, Martolosi u jugoslovenskim
Моравица, рудник, хас, сребро, олово, гвожђе, кнез zemljama pod turskom vlašću, Djela,
knjiga XXIX, Odjeljenje istorijsko-
-filoloških nauka, knjiga 17, Sarajevo
1967, 122.
Рудник Чемерно представља велику непознаницу за историографију. Василије
Симић га у најопширнијем прегледу историје рударства на овим просторима 3
В. Симић, Рударство гвожђа средњо-
уопште не помиње.1 То је први посредно урадио Милан Васић, који је, бавећи се вековне Србије и Босне, Рударски ин-
ститут Београд 1988, 168–169.
мартолосима, у дефтерима Смедеревског санџака из друге половине 16. века про-
нашао записе о мартолосима рудника Чемерно.2 Потакнут тиме, Симић је при- 4
Сима Ћирковић је у прегледној мо-
премајући књигу о рударству гвожђа средњовековне Србије и Босне, обратио нографији о старом српском рудар-
ству преузео Симићеву карту с истим
пажњу и на остатке рударских и топионичарских радова на планинама Чемерно називом и коментарима, што га је
и Троглав. На основу теренских истраживања и ранијих резултата опште геоло навело да рудник Чемерно не сврста
шке проспекције, направио је карту, коју је назвао „Стари радови на производњи ни међу 50 најзначајнијих рудника
на Балкану у 16. веку (С. Ћирковић,
гвожђа на Троглаву и Чемерну” (в. карту бр. 1) и сву пажњу обратио је на пет то- „Предузетништво и рударско право”,
пионица гвожђа на речицама Дубочица (2) и Лопатница (3), које су се налазиле у и „Завршна разматрања: Рударство у
подножју Троглава.3 развоју земље”, у: Старо српско ру-
Иако је Симић направио велики број веома корисних карата старих рудар- дарство, Београд – Нови Сад 2002,
82, 196–197).
ских радова широм Србије и Босне, карта Троглава и Чемерна садржи значајне
пропусте, који могу да наведу на погрешне закључке.4 Из наслова би се тако могло 5
В. Симић, Рударство гвожђа, 168.
закључити да уцртани свртњеви (окна) означавају места на којима је вађена гво 6
На терену су сачувани остаци још
здена руда. Стари рудари су, међутим, руду гвожђа копали површински, због чега неколико топионица, које нису унете
та места, како наводи и сам Симић, још увек нису откривена,5 па је извесно да су у карту. Приликом рекогносцирања
сви свртњеви на карти настали копањем других врста руде. Сем тога, поред сим- екипа Народног музеја из Краљева је
1985. године евидентирала топионице
бола за топионице пише да су то троскишта топионица гвожђа, иако је од 11 уцр- у селима Толишница и Пропљеница
таних гвожђе ливено само у поменутих пет, од којих су три топионице на Лопат- (Подаци из документације Народ-
ници биле новијег датума и највероватније су првобитно имале другачију намену.6 ног музеја у Краљеву, преузето из:
Карта 1. В. Симић, „Стари радови на производњи гвожђа на Троглаву и Чемерну”7
10 Срђан Катић
мо већ шездесетих година: 1564, 1567. и 1570. године.12 Пошто је три године пре за-
купа из 1564. рудник радио, а девет година раније (1555) то није био случај, први
закуп Чемерна могао је да почне само 1558. године. Сви закупи поменутог рудни- 12
BOA, İbnü’l–Emin Tasnifi (İЕ),
ка почињали су на Невруз, персијску Нову годину, која пада на пролећну равно- Maden I, No 15; D.BŞM, d. 67, s. 14–15;
дневницу, што значи да је почетни датум првог закупа био 21. март 1558.13 MAD 654, s. 244, 281.
Чемерно је отворено у време великог полета османског рударства, који је био 13
D.BŞM, d. 67, s. 14–15; MAD 654, s.
посебно изражен у Смедеревском санџаку. Током педесетих, шездесетих и седам- 244, 281; MAD 6148, s. 65; MAD 864,
десетих година 16. века, у тој провинцији, поред Чемерна отворени су веома зна- s. 5; MAD 2707, s. 2; D.MMK 22453, s.
3; BOA, Bâb–ı Defteri, Baş Mukkataa
чајни рудници: Кучајна (злато, сребро и олово), Мајданпек (бакар) и Бах (гвожђе), kalemi defteri (D.MMK) 22703, s. 12–
као и мањи рудници олова и сребра Авала и Рудиште. С производњом су почеле 13; D.MMK 22453, s. 3.
и ковнице новца у Кучајни и Београду, као и велика постројења за израду гвозде-
не муниције у Баху и оловне у Руднику, Кучајни и Београду.14
14
С. Катић, „Улога Јевреја у отварању
и развоју рудника Кучајна и Мај-
У 15. и 16. веку примарни рударски производ било је сребро. У неким рудни данпек у другој половини 16. века”,
цима оно је обрачунавано у топионицама као нерафинисано, а у другима тек на- Годишњак за друштвену историју,
кон рафинације у чистиљама као чисто сребро. У Чемерну се радило о чистом 1–2 (2001) 7–17; С. Катић, Рудник
Мајданпек XVI–XVIII век, Османски
сребру, чија производња није била велика.15 До 1570. њен годишњи просек био је документи о руднику Мајданпек,
око 41 кг, а од тада па до краја века око 51 кг чистог сребра, од којих је десетина Мајданпек 2009; С. Катић, „Тврђава
припадала држави.16 Авала (Гјузелџе) 15–18. век”, Исто-
ријски часопис, LXIV (2015), 253–271.
У Царству је све произведено сребро одношено у ковнице новца, а у случају
Чемерна то је била ковница у Кучајни.17 Она је одабрана премда је ковница у Новом 15
Чистиља – калхана (kаl–hâne) руд-
Брду била знатно већег капацитета и нешто ближа, а разлог је што су Чемерно и Ку- ника Чемерно највероватније се нала-
чајна припадали Београдском, а Ново Брдо Скопском надзорништву царских при- зила на месту Калиште у осаоничком
засеоку Бошковићи, на којем су уоче-
хода.18 Исковане акче враћане су у Чемерно и након што би на име таксе на ковање ни остаци зиданих објеката и шљаке
за државу била одвојена четвртина, преостали новац дељен је власницима сребра.19 (Подаци из документације Народног
Олово добијено у топионицама припадало је власницима цехова и копачима, музеја у Чачку, преузето из: Д. Булић,
„Земље” Моравице, 179).
а опорезовано је тек приликом продаје, па се због тога не наводи у документима
везаним за закупе. Приближна производња олова се стога може одредити само 16
У недостатку годишњих извештаја
на основу неке будуће анализа руде и оловних троскишта на Чемерну и Трогла- о раду рудника, приближну прои
зводњу чистог сребра одредили смо
ву. Олово је имало широку примену, а највише је коришћено у грађевинарству и према количини која је била угово-
за израду пушчане и малокалибарске топовске муниције. Највећи купци били су рена у трогодишњим закупима. До
држава и велики задужбинари, док је остатак продаван у самом руднику, или на 1570. она је износила 40.000 тебри
трговима великих градова. Најближе радионице у којима је прављена муниција ских дирхема (3,072 гр) чистог сребра
(122,88 кг), а од тада 50.000 дирхема
биле су у Руднику, па је део олова из Чемерна тамо одвожен. (153,6 кг). İЕ, Maden I, No 15; D.BŞM,
У другој половини 16. и у 17. и 18. веку, закупу рудника Чемерно припадали d. 67, s. 14–15; MAD 654, s. 244, 281.
су и рудници гвожђа на Троглаву. У условима закупа рудника и хаса Чемерно из 17
D.BŞM d. 67, s. 14–15. О кучајн-
1588. године изричито се наводи да ће закупац сопственим средствима отвори- ској ковници новца у том периоду
ти нови рудник гвожђа, што указује на то да је вероватно постојао и стари. Било види опширније: С. Катић, „Обра-
је предвиђено да сав приход од производње гвожђа припадне закупцу.20 Према чуни ковнице златника у Кучајни из
1562/63. и 1570/71. године”, Мешови-
стању топионица и троскишта, може се закључити да је прво отворен рудник та грађа (Miscellanea) 31 (2010) 123–
гвожђа у близини топионица на речици Дубочици. Гвожђе добијано у тамошњим 135; S. Srećković, Akches (Süleyman I
топионицама обрађивано је у самоковима, о чему сведочи и локални топоним Са- Kanuni, 926–974) Beograd 2003.
моков. Мањи део производње подмиривао је потребе рудника Чемерно за разно- 18
Надзорништва су најчешће обу
врсним алатима и разним потрепштинама од гвожђа, док је већина продавана на хватала територију једног санџака,
локалном тржишту и тржиштима у околини.21 ређе два, а само је Београдско вршило
Из услова закупа других рудника, види се да је било уобичајено да закупац контролу над закупима – мукатама у
четири санџака: Смедеревском, Кру-
поред гвожђа добије и бакар и злато уколико их је било у руди.22 Изостанак ове шевском, Зворничком и Сремском.
одредбе у закупу Чемерна могао би да значи да их на тамошњим рудиштима није Београдском надзорништву припада-
било. Ипак, за доношење таквог закључка потребно је више аргумената, тим пре ло је између 20 и 25 закупа: рудника,
ковница новца, солана, пиринчаних
што су на троскиштима Лопатнице нађени трагови топљења бакра.23 поља, скела, хасова и разних пореза и
такси (MAD 654, s. 1–319; MAD 1838,
s. 1–242; MAD 6148, s. 1–152).
19
D.BŞM d. 67, s. 14–15.
20
MAD 5581, s. 117а–117б.
Карта 2: Раднички хасови Чемерна у другој половини 16. века и села мартолоса 1560.
12 Срђан Катић
ма се Осоница назива и Осаница,28 с исквареним варијантама Ошаница, односно кући, док су села у нахијама Млава,
Тополовнук и Пек–Голубац уживала
Оспаница.29 Из контекста је, међутим, потпуно јасно да се ради о истом селу, па се основну повластицу, плаћајући по-
тако, на пример, у попису санџака из 1572. за становнике села Оспаница наводи резе по глави (D.BŞM, d. 61, s. 1–88;
да даноноћно обављају службе у руднику Чемерно.30 TD 316, s. 76–122).
Горња Лука се налазила поред Осонице, док су села Каона и Губеревци била 25
İЕ, Maden I, 15; MAD 2775, s 1836;
удаљена од ње 15–20 километара у правцу североистока. То потврђује да су и у ра- BOA, Evâmir–i maliye kalemi defterleri
ној фази рада рудника Чемерно била отворена и рудишта на северним обронци- (D.EVM) 26278, s. 134, 154.
ма Троглава, те да су обе планине већ тада представљале јединствену рударску ре- 26
MAD 2775, s. 1797–1798.
гију (в. карту бр. 2).
У закупу из 1567. године хас је увећан новим насељима с територије Смеде- 27
Исто; MAD 654, s. 281.
ревског санџака, којих је од тада било укупно 15 и тај број, упркос заменама поје- 28
Име Осаница наводи се у пописи-
диних села, није мењан до краја 16. века.31 Ако се упореде пописи радничког хаса ма радничког хаса Чемерно из 1572.
у Нахији Пожега Смедеревског санџака из 1572. и 1592. године види се да су за две и 1592 (MAD 4552, s. 5; KK, Maden
деценије промењена три села (в. табелу бр. 1). Остала села, која се помињу у оба Kalemi, d. 5168/2, s. 11–12). Тај назив
пописа, имала су исте или незнатно измењене називе, осим када се ради о селу Го- дуго се одржао, па је уписан и на Ђе-
нералштабној карти Краљевине Ср-
рушица. Оно се више не наводи у пописима и данас не постоји, а име му је сачува- бије из 1894 (1 : 75 000, Г. 7, Ивањица).
но у називу потока. Пошто тај поток протиче кроз село Милатовићи, које се уме
сто Горушице наводи у млађем попису, врло је извесно да се радило о истом селу
29
Пописи санџака из 1560. и 1572
(BOA, Tapu Tahrir Defterleri (TD) 316,
с два имена, или спајању суседних села. s. 700; TD 517, s. 87–88).
14 Срђан Катић
47
MAD 5581, s. 117а–117б.
48
Стари Влах се као назив админи-
стративне области први пут наводи
тек 1641. године (H. Šabanović, Bosanski
pašaluk, Sarajevo 1982, 181–182).
49
Нахији Моравица припадала су
села: Глеђица, Будожеља, Рожце,
Прилике, Радаљево, Брезова и Мо-
чиоци, а Нахији Барча села: Херчиг,
Косовица и Деретин (MD 211, s. 168–
198; Opširni popis Bosanskog sandžaka
iz 1604. godine, II, 306–336).
50
Приликом формирања мартолоског
одреда рудника Бах ферманом од
12. 3. 1573.године, утврђено је да ло-
Графикон 1: Структура закупа мукате рудника и хаса Чемерно.53 кални мартолоси плаћају дажбине „по
обичају Старог Влаха” (R. Anhegger,
Martoloslar hakkında, Türkiyat
Готовински део закупа односио се на приходе с радничког хаса рудника Че- Mecmuası, İstanbul Üniversitesi Türkiyat
мерно у Смедеревском санџаку, који су зависили од броја села, насељености, на- Enstitüsü tarafından çıkarılır, cilt VII –
VIII, 1940–1942, cüz 1, İstanbul 1942,
чина опорезивања, као и већ поменутог пада вредности акче.54 На графикону је 314; М. Vasić, Martolosi, 133). И у овом
приметно да су приходи хаса у прва три закупа (1558–67) много мањи него у на- случају се такође мисли на шири гео-
редним, а главни разлог је што су до 1567. хасу припадала само четири села, да би графски простор, чији су становници
се од тада њихов број усталио на 15. плаћали влашке дажбине.
Због економских разлога, рудник и хас Чемерно повремено су издавани у за- 51
D.BŞM, d. 67, s. 14–15, 18; MAD
куп с другим мукатама. У закупу из 1573–76. припојени су им приходи хаса Мо- 654, s. 244, 281; MAD 864, s. 5; MAD
ровић, док је у наредном то био хас чије име није наведено (в. графикон бр. 1). У 2707, s. 2; MAD 5581, s. 117а–117б;
MAD 6148, s. 65; D.MMK 22453, s. 3;
другој половини осамдесетих и почетком деведесетих година 16. века у заједни D.MMK 22703, s. 12–13.
чки закуп увршћени су рудници Авала и Рудиште.55
Готово сви закупци Чемерна били су муслимани. Њихова доминација у за- 52
İЕ, Maden I, No 15; D.BŞM, d. 67,
s. 14–15; MAD 654, s. 244, 281. Зах-
купничким пословима у односу на хришћане карактеристична је за другу поло- ваљујући инфлацији иста количи-
вину 16. века, а била је посебно изражена у новим рударским срединама, попут на сребра 1570. вредела је 16.000, а
Чемерна.56 1592. године 27.969 акчи (KK, Maden
Од хришћана се наводи само кнез Рајак у закупу од 1570. до 1573. године. Kalemi, d. 5168/2, s. 2–12. О инфла-
цији у поменутом периоду види:
Тај закуп је за Чемерно уједно био и најзначајнији, због чега ћемо му и посвети- Ş. Pamuk, A Monetary History of the
ти више пажње. О самом Рајаку нема података у документима који се односе на Ottoman Empire, Cambridge University
закуп. Међутим, у попису Смедеревског санџака из 1560. године уписана је беле Press, 2000, 131–148).
шка у којој се наводи да је читлук у селу Врбице,57 који је раније припадао бившем 53
Графикон обухвата само првих се-
војводи Алију, у власништву кнеза Рајака из Ужица.58 Највероватније се радило о дам закупа, јер су се у том периоду
истој особи, о чијем богатству сведочи и куповина великог земљишног поседа од одиграле најважније промене везане
за приходе мукате Чемерно.
санџакбеговог скупљача пореза.
Сви закупци морали су да обезбеде гаранције јемаца. Кнез Рајак их је имао 54
Приходи 10 села из Нахије Стари
шест. Четворица су били муслимани из махале Часне џамије у Кратову, један Влах извесно нису припадали закупу
муслиман био је из Сарајева, а једини хришћанин Рајко, син Јована, био је из са- рудника Чемерно, као ни Београд-
ском надзорништву. Они су вероват-
мог рударског насеља Чемерно, што сведочи о Рајаковим разгранатим послов- но представљали посебан закуп, који
ним везама. је био у надлежности финансијских
Да би договорио услове закупа, кнез Рајак је отпутовао у Београд на саста- институција у Босни.
нак са службеницима Београдског надзорништва царских прихода. Он их је оба- 55
MAD 5581, s. 117а–117б.
вестио да су села додељена хасу 1567. удаљена од рудника и без довољно радно
способног становништва и затражио да се она замене одговарајућим селима, та- 56
D.BŞM, d. 67, s. 14–15, 18; MAD
654, s. 244, 281; MAD 864, s. 5; MAD
кође с територије Смедеревског санџака. Рајак је предложио и да се од десет села 2707, s. 2; MAD 5581, s. 117а–117б;
из Нахије Стари Влах, која припада Кадилуку Нови Пазар у Босанском санџаку MAD 6148, s. 65; D.MMK 22453, s. 3;
формира још један раднички хас рудника Чемерно. Он је гарантовао да ће у том D.MMK 22703, s. 12–13.
22 Срђан Катић
од прихода Русмир, вредност дербендских дажбина 100
од прихода Радивој, вредност дербендских дажбина 300
од прихода Хреља, вредност дербендских дажбина 200
од прихода Рајак, вредност дербендских дажбина 330
од прихода Радосав дунђер, вредност дербендских дажбина 230
од прихода бадухаве поменутог села 300
укупно 4940
Summary
The mine of Čemerno was named after a mountain. It was located on its western slopes, near the village of
Osonica. It was opened in 1558, and soon the works also started on the northern slopes of the mountain
of Troglav. Both mountains made a unique mining region.
Mining works were carried out on lead-zinc mine sites, and the excavated ore was melted in smelt-
eries to obtain silver and lead. The annual production of silver was not large, about 50 kilograms on aver-
age. Two iron mines operated at Troglav, too.
Two işçi hass, out of 15 villages in the nâhiye of Požega in the sancak of Smederevo and out of 10 vil-
lages in the nâhiye of Stari Vlah in the sancak of Bosnia belonged to the mine of Čemerno, and a unit of
martolos was assigned to it as security. The mine and the hâs of Čemerno were together leased for the pe-
riod of three years, and from 1588 for the period of six years. Almost all lessees were Muslims, and only
the headman (knez) Rajak is mentioned as a Christian.
Silver and lead mines stopped their operation in the 17th century, while the iron mine operated in the
18th century as well, and probably even at the beginning of the 19th century.
24 Срђан Катић
Милољуб арсић UDK BROJEVI: 355:929
Ристић-Пљакић А.(093.2)
Историјски архив Краљево 94(497.11)"1804/1813"(093.2)
ID: 222120716
О Антонију Ристићу Пљакићу, војводи карановачком, оригинална докумен- Сава, супруга Антонија Ристића
та, писма, наређења и друга историјска грађа говоре једно, док његови савреме- Пљакића (Карађорђева ћерка),
копија НМКЛ
ници и каснији аутори стварају сасвим другачију слику. Шта су узроцу томе, те
шко је са ове дистанце докучити, али је од интереса да изнесемо и њихова гле-
дишта и ставове. Лазар Арсенијевић Баталака, говорећи о добрим и лошим осо-
бинама Карађорђа и поредећи га са кнезом Милошем, каже за Карађорђа: „Он је
само Антонија Пљакића, свога момка, учинио војводом карановачким, давши му
и своју најстарију кћер Саву за жену, и у томе се здраво преварио, јер је овај човек
врло тешка иступљења над људима чинио, у чему је свагда притајиван био од Ка-
рађорђа.”1 Пошто је Баталака био хроничар Првог устанка, а и савременик тих до-
гађаја, свакако да није могао овако нешто да напише, а да нема поузданих извора.
Сима Милутиновић Сарајлија, савременик и добар познавалац прилика и
догађаја из тог времена, у својој „Србијанки” Антонија Ристића Пљакића нази-
ва „мали царе Карановца града”, али одмах додаје „нек и тебе правда не мимо-
иђе”. Он затим наводи да је Пљакић прво постао Карађорђев зет, онда војско-
вођа, а затим деспот и тиранин па га Милутиновић пореди са римским царем
Калигулом. Он наводи и разлоге за те своје тврдње. Говори о томе како је Пља- 1
Лазар Арсенијевић Баталака, Исто-
кић хтео да казни брата попа Николе Костића из Мрсаћа, „који му је свуд водио рија српског устанка, Београд 1899,
војску и војевао што је боље могао а за име и славу истога”. Уместо да га за те за- стр. 836–837.
Архив САНУ. слуге похвали, Антоније Пљакић га је казнио мртвом шибом, што је тада било
Војводска диплома Антонија
Ристића Пљакића, 1811, инв. бр. 536
равно смртној казни.
„Уфатив га, наказиват стао
на тржишту посред Карановца.
Кроз хиљаду и двестотин људи
дванаест пута вамо и онамо
да протрчи мртве шибе саме”.
Међутим тај несретник видевши сигурну смрт не хтеде „момак кроз параду
и утече међу Кујунџије, све ваљане и отресне момке, коино га брже међусе зграбе,
заклонитга и одбране од Пљаке”. Видевши то Пљакић је и сам потрчао за окри
вљеним да га казни „ал кад виђе да сви за оружје, а он назад псујућ и претећи”.
Због овога је, како наводи Милутиновић, Пљакић „опањкао и оклеветао” војводу
јошаничког Димитрија Кујунџију код Карађорђа, па је војвода допао „у тавницу и
жељеза љута, а да врти сваки дан топове”.2
У истинитост овог догађаја не треба сумњати јер је познато да је Милути-
новић као савременик и учесник догађаја веома поуздан и сигуран сведок. Да
је податак да је војвода Кујунџија био осуђен и да је био на робији тачан, види
се из Карађорђевог протокола. Под бројем 957 од 20. августа 1812. године стоји:
„за Димитрија записато је овако даон у апсу стоји док се за право нађе имјеније
2
Симеон Милутиновић Сарајлија, (имање) његово колико на писму шаљемо дасе расположи и прода идасе поплаћа
Сербианка, Липиска 1826, стр. 107–
111. тужитељем његовим којеје он од собара Починио од 1809 года априје штоје било
26 Милољуб Арсић
оно настрану а после нион ни синови његови данебуду више народне стрешине
за преступљенија његова…”.3
Међутим, о осуди војводе Димитрија постоје и другачији подаци. Тако Лазар
Арсенијевић пише да је војвода Кујунџија, када је успостављено примирје између
устаника и Турака 1811. године и када је трговина оживела, а сви путеви били си-
гурни и безбедни, са својим момцима, без ичијег знања, напао на један трговачки
караван и сву робу запленио па део плена послао и Карађорђу. То је била углав-
ном фина чоја, кадифа, свила проткана златом, гајтани и ширити, чија је вредност
била око 400 дуката. Због тога је Димитрије почетком 1812. године предат Вели-
ком суду народном, где је признао учињено дело. Осуђен је на робију у окови-
ма, а опљачкану робу морао је да врати њиховим стварним власницима.4 Такође
из Карађорђевог протокола се види да је једна делегација Горњоибрана ишла чак
у Београд да се жали на војводу Димитрија. Дакле, из свега овога се може изве
сти закључак да он није осуђен само по жељи Пљакићевој и да га није осудио Ка-
рађорђе већ Велики суд народни и то за више кривичних дела.
Сима Милутиновић Сарајлија Пљакића назива „тај проклети Пљако”, затим
„пакосник” који се „гробовима своје браће дичи и убија теке да г’се боје”. Али по- 3
Деловодни протокол Карађорђа
што је војвода Пљакић био жив када је „Србијанка” била објављена (1826. годи- Петровића, Крагујевац – Топола 1988,
не), Сарајлија га нигде не помиње пуним именом и презименом већ ставља само стр. 69–70.
његове иницијале (прво и последње слово имена и презимена), што је доказ да се 4
Велибор Берко Савић, Карађорђе –
плашио војводине реакције. документи, стр. 1643.
28 Милољуб Арсић
Међутим из једне касније преписке види се да се однос кнеза Милоша проме- Архив САНУ.
Списак села под командом
нио према Пљакићу јер је Пљакић отворено осуђивао Милоша због убиства Ка- Антонија Ристића Пљакића, 1811,
рађорђа. Када је Карађорђева жена Јелена тражила помоћ од кнеза Милоша, он инв. бр. 770
јој је преко свог човека Гаврила Поповића, послао новац и наредио му да га лич-
но преда Јелени, а ако она не буде жива, да новац преда њеном сину. У том пи
сму стоји: „Поздравите ми сина Карађорђева, да се од Пљакића удаљи и с њим не
састаје, јербо је он човек суров, туп и прави тиранин, он и пре такови овде био, па
се и тамо није памети научио; а Пљакићу кажите, да за њега нећу да знам; доста-
вите му и то да ћу се потрудити, да дође на онаково мјесто, које је за његово бле-
бетање заслужио.”6
Милан Ђ. Милићевић готово да нема лепе речи за Антонија Пљакића: „Не
зна се ни за једно јуначко или родољубиво дело, које би овај човек био учинио за
својега века. Шта се год о њему прича само је чудо и покор.” Потом наводи низ
примера, углавном на основу сведочења савременика, како би ову своју тезу до-
казао. Пљакић је посекао просјака који је од њега затражио милостињу. Сину јед-
ног врачара пребио је десну ногу и леву руку, а онда га везао и обесио коњу за ун-
каш да би га на крају убио. Неку бабу, за коју је чуо да је вештица, живу је испе-
као усред Карановца. Кмету села Неваде Петру Грковићу, када је рекао да у ње-
говом селу нема врачара, Пљакић је пружио голу сабљу пљоштимице рекавши, 6
Мита Петровић, Финансије и уста-
ако нема врачара, а ти ми позлати сабљу. Да би спасао живот, кмет је целу сабљу нове обновљене Србије, Београд 1897,
прекрио новцем и тиме задовољио разјареног војводу. И према својој жени Сави, стр. 399.
Антоније Ристић рођен је у селу Каменица, године 1781, у Рудничкој нахији. Када
7
М. Ђ. Милићевић, Поменик знаме- је Карађорђе Петровић са устаницима кренуо на утврђени Рудник 27. фебруара
нитих људи у српског народа новијег 1804. године са циљем да исти освоји и попали, а Турке из њега истера, у помоћ
доба, Београд 1979, стр. 547–550. су му дошли Милан Обрановић и Милић Дринчић са Рудничанима, међу којима
8
Исто, стр. 205.
је био и Антоније Ристић. У борбама око утврђеног Рудника Антоније се посебно
истакао као храбар устаник. Том приликом убио је карановачког муселима зва-
9
Константин Ненадовић, Живот и ног Пљака, те га због тога прозову Пљакићем и под тим презименом био је кас-
дело великог Кара–Ђорђа, Беч 1884, није познат у целом Београдском пашалуку док се његово право презиме Ристић
стр. 253.
готово није ни користило. Антоније је тада био млад и веома наочит момак, а
10
Исто, стр. 251. како се показао као веома одважан и храбар, брзо је запао за око Карађорђу, те га
30 Милољуб Арсић
Ангелина Гаталица,
Биста Антонија Ристића Пљакића,
НМКЛ, инв. бр. 177
он узме за свога момка. Према неким сведочењима, Антоније је био добар свирач
(гајдаш) па је и то био разлог да га Карађорђе, који је волео добру свирку, узме у
своју пратњу.
На почетку устанка Карађорђе је уз себе увек имао писара Јанићија Ђурића,
барјактара Танаска Рајића и три момка: Антонија Пљакића, Петра Јокића и Але
ксу Дукића. Касније се број Карађорђевих момака попео на 40, а често и више, а
они су били све бољи од бољега. Буљубаше (капетани) у Карађорђевој гарди били
су: Петар Јокић, Антоније Пљакић и Милован Гарашанин. Када је покушано ми-
рење устаника и београдских Турака на инсистирање аустријског генерала Же-
нејна априла 1804. године у Земуну, у Карађорђевој пратњи поред угледних уста-
ничких вођа био је и Антоније Пљакић. Такође, када је вожд ишао на састанак са
Аганлијом, ради преговора о примирју, у село Дрлупа, у његовој пратњи је био и
Пљакић. У августу 1804. године из Босне у Београд долазио Бећир-паша, како би
умирио Србе а Пљакић је са осталим ратницима учествовао у свечаном дочеку
босанског паше.
Гаја Пантелић, који је одрастао са Карађорђем и био његов пашеног, овако
описује упознавање Пљакића са Карађорђем: „Обегенисао сам га. Био је млад и
нема га у свој војски лепшег, па сам му говорио: ’Ајде да дођеш нашем господа-
ру Ђорђу, он ће тебе држати како Мула Јусуф Узун Мемеда, тако ћеш ти код њега
бити’. Он ми каже: ’Како ћу ја њему, ко ће мене њему пријавити?’ – ’Ја ћу те прија-
вити’. ’А ко је код њега најближи?’ – ’Јанко Катић и арамбаша Станоје’. Он онда 11
Гаја Пантелић, Казивања о српском
рече: ’Јанко ми је зет, ја ћу Јанку и мене ће Јанко тамо пријавити и наместити’. И устанку 1804. године, Београд 1980,
тако је свршено.”11 стр. 15–136.
Summary
Antonije Ristić Pljakić, the Duke of Karanovac from 1807 to 1813, was a very controversial person in
Serbian history at the beginning of the 19th century. Being married to Karadjordje’s eldest daughter, Sava,
and to a great extent protected by the authority of the supreme leader, he ruled the territory assigned to
him (the nahia of Požega) using cruel methods, so his contemporaries had bad memories of him. Even
later writers, while speaking about him, mostly presented his negative characteristics and his bad deeds,
whereas the preserved archive material from that period provides a completely different picture about
him. His role was especially important in 1813 when Pljakić was the commander-in-chief, above all dukes,
on the south-eastern front, defending Serbia against Turkish incursions, particularly in the trenches at
Topoljak and Deligrad. He was classified among great dukes, such as: Janko Katić, Jakov Nenadović, Petar
Dobrnjac, Milenko Stojković, Mladen Milovanović, Luka Lazarević, Milan Obrenović, etc. which speaks
about his reputation and importance in the then insurrectional Serbia. After the failure of the uprising, he
experienced the fate of other Serbian dukes who left Serbia in 1813. He lived in Austria and Bessarabia,
wandering from pillar to post, and died in Wallachia in 1832, in the town of Cerneti, where he was buried.
He was not allowed to return to Serbia for which he had fought, firstly as Karadjordje’s soldier, and later as
the Duke of Karanovac. His family, i.e. his wife Sava, sons Kosta and Aćim and daughter Marija, returned
to Serbia and continued to live there. His family line ended with the death of his sons who did not have
children, whereas his daughter Marija had numerous descendants.
42 Милољуб Арсић
ИВАН М. БЕЦИЋ UDK BROJEVI: 336.71(497.11)“
1924/1938“(093.2)
Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ID: 222121740
КРАЉЕВСКИ ТРГОВАЧКИ
КРЕДИТНИ ЗАВОД
44 Иван М. Бецић
сина каматне стопе је једно од најочитијих мерила за просуђивање правог стања
у привреди, јер што је држава привредно развијенија, камате су ниже. Особеност
Краљевине СХС била је и у томе што се висина каматне стопе веома разликова-
ла по покрајинама. Најнижа је била у Словенији, као привредно најразвијенијој,
а знатно виша у Босни, Херцеговини и Јужној Србији.
Један од неколицине новчаних завода основаних у 1924. години био је
Краљевски трговачки кредитни завод. Високе зараде које су банке остваривале,
али и жеља да се удружи капитал ради заједничког улагања утицали су да се у
Краљеву оснује нова банка, поред два постојећа новчана завода, Краљевске при-
вредне банке и Краљевске акционарске штедионице. Половином априла 1924. го-
дине потребну документацију за оснивање банке поднели су: Лазар П. Кузмано-
вић, трговац; Милан Ј. Јовичић, трговац; Никола Чукулић, опанчар; Алекса Н. Је-
лесијевић, трговац; Велисав Томовић, трговац; Миодраг Јовановић, пекар; Тодор
Шевић, инжењер; Милан Тодосијевић, хотелијер; Бранислав К. Паштровић, адво-
кат, и Радомир Ј. Јовичић, трговац.10
Статутом предвиђени назив установе био је Краљевска трговачка банка,
међутим, промена имена уследила је веома брзо, тако да је одобрење за рад од
стране Министарства трговине и индустрије од 14. априла 1924. године гласило
на Краљевски трговачки кредитни завод. Главница од 2.000.000 динара била је по-
дељена у 2000 акција од по 1000 динара. Висока номинала акције говори о томе да
су оснивачи били сигурни да располажу довољном количином капитала и да им
је жеља била да се капитал користи за улагања у којима је већина акционара већ
учествовала. Према Статуту предвиђено је да Краљевски трговачки кредитни за-
вод обавља чисто банкарске послове и то на тај начин што ће да:
– кредитира трговачка, индустријска и грађевинска предузећа;
– прима улоге на штедњу по уложним књижицама и текућим рачунима;
– даје зајмова на хартије од вредности по оцени Управног одбора и по текућим ра-
чунима на подлоге које Управни одбор прими за сигурне;
– даје зајмове на менице и
– врши наплате и исплате за туђ рачун и прима на чување све вредности.11
Управни одбор Трговачког кредитног завода бројао је седам чланова, а Над-
зорни одбор пет. Мандат чланова управе трајао је годину дана, док је расподелом
добити предвиђено да се 10% уплаћује резервном фонду, да тантијема чланови-
ма Управног одбора износи 6%, да тантијема члановима Надзорног одбора изно-
си 3%, док би се директору и особљу Банке исплаћивало 4% зараде. Статутом је 9
Ivo Belin, Problemi naše valute, studija
планирано и отварање специјалног фонда, који би служио за помоћ изнемоглим za sanaciju naše privredne krize, Zargeb
и болесним банчиним чиновницима.12 1924, 5.
У први Управни одбор изабрани су: Милан Ј. Јовичић, Велисав Томовић, Ла- 10
АЈ, Фонд Министарства трговине
зар П. Кузмановић, председник, Миодраг Јовановић, Никола Чукулић, Тодор Ше- и индустрије, 65–1313–2297, Уве-
вић и Милан Тодосијевић. Чланови Надзорног одбора постали су: Бранислав К. рење Суда краљевске општине од 12.
Паштровић, Божидар Црвчанин, трговац, Јеврем Планојевић, трговац, Манојло априла 1924.
Манојловић, трговац, и Драгутин Ненадовић, трговац.13 11
АЈ, 65–1313–2297, Статут Краљев
Највећи број акционара Трговачког кредитног завода био је из Краљева, али ске трговачке банке у Краљеву.
их је било и из Ушћа, Лесковца, Ужица, Београда и Чачка.14 По опробаном рецеп-
ту који се користио у највећем броју акционарских новчаних завода у Краљеви-
12
АЈ, 65–1313–2297, Исто.
ни СХС, акционари су уписивали до 30 акција, будући да су са тим бројем оства- 13 АЈ, 65–1313–2297, Уверење Суда
ривали право на 10 гласова, што је, према важећем закону, био максималан број. краљевске општине од 29. јула 1924.
Зато су као акционари уписивани чланови породице и тиме је одређена породи- 14
АЈ, 65–1313–2297, Списак акцио-
ца за исти уложени новац била у могућности да располаже са већим бројем гласо- нара који су депоновали признанице
ва, чиме су представници породице могли бити бирани у банчину управу и тиме Краљевског трговачког кредитног за-
обезбедити утицај на пословну политику завода и уживати статутом или прави- вода за I збор акционара 20. јула 1924.
лима предвиђене принадлежности. 15
АЈ, 65–1313–2297, Пријава фирме
Седиште Краљевског трговачког кредитног завода било је на Тргу краља Краљевског трговачког кредитног
Александра на броју 30.15 Поред краљевачког новчаног завода, на југоистоку завода од 20. маја 1932.
Табела 2
Главне позиције Краљевског трговачког кредитног завода
1924–1928 (у динарима)24
Табела 3
Главне позиције Краљевског трговачког кредитног завода
1937–1938 (у динарима)33
30
АЈ, 65–1313–2297, Рачун изравнања
Краљевског трговачког кредитног
завода и Пречишћени биланс од 31.
У молби за одобрење стављања под заштиту, Управни одбор Краљевског тр- децембра 1937.
говачко кредитног завода изнео је своје виђење економске ситуације у држави 31
Очито да је основни капитал
од избијања кризе 1931. године и дао својеврсну критику дотадашњих мера вла- Друштва Матарушка Бања током
да за њено превазилажење. Чланови Управног одбора сматрали су да се овој кри- тридесетих година био смањен са
зи без преседана крај није могао предвидети, а да мере предузете од стране држа- 3.000.000 на 2.000.000 динара.
ве нису уродиле плодом јер нису спроведене по унапред утврђеном плану. „Пру- 32
АЈ, 65–1313–2297, Мишљење Одсе-
жене заштитне мере земљорадницима у виду одлагања плаћања обавеза помог- ка Министарства трговине и индус-
ле су да се они одрже у животу, али не и да убрзају њихово оздрављење, док је код трије за заштиту новчаних завода.
других привредних грана то изазвало онемогућавање пословања. Здрава мера је 33
АЈ, 65–1313–2297, Рачуни израв-
снижење камате, али није донела конкретне резултате јер постоји неповерење код нања Краљевског трговачког кредит-
штедиша. Осим тога камата је једнака за све, а познато је да мањи новчани заводи ног завода од 1924. до 1938.
имају веће режијске трошкове.”34 34
АЈ, 65–1313–2297, Молба Краљев-
Изнели су и да је пословање Завода отежано и због вишегодишњег неизвр- ског трговачког кредитног завода од
шења од стране власти оних предмета за које је Завод платио високе судске тро 21. фебруара 1938.
Summary
Although two local monetary institutes operated in postwar Kraljevo, in 1924 the third one started its
work – the Royal Trade Credit Institute. Most shareholders of this institute, the most important of them
being Lazar Kuzmanović, were, at the same time, shareholders of the Joint-Stock Company Mataruška
Banja, which was founded in 1907. The main goal of the founders of the bank was to pool funds in order
to credit the Joint-Stock Company Mataruška Banja because the operation of this institution was very
profitable.
At the same time, the main person in the Bank, Lazar Kuzmanović, realized the possibility, as the
chairman of the Managing Board of the financial institution, to increase his popularity and accomplish
his political ambitions. He was twice elected Member of Parliament, in 1927 and 1931, on the list of the
National Radical Party.
Operations of the bank during the second half of the twenties were successful, which also holds for
the Joint-Stock Company Mataruška Banja. Breaking out of the world economic crisis and its destructive
effect on the agriculture and private banking in the Kingdom of Yugoslavia prevented monetary institutions
from operating in banking sense. As farmers made the absolutely dominant number of clients of the bank,
their inability to repay loans brought the Royal Trade Credit Institute into the situation to reduce its
operations to repayment of debts and savings deposits. Even this form of bank operations was impossible
when the Second World War broke out on the territory of the Kingdom of Yugoslavia.
52 Иван М. Бецић
Средином 19. века, када су српски научници почели да се баве историјом Срба под
Турском, која је до тада била обавијена велом незнања, велику помоћ у том раду
пружaла су им писана сведочанства страних писаца који су путовали Балканским
полуострвом. Путници су бележили своја виђења предела и градова кроз које су
прошли и оставили сведочанства о људима које су успут сретали.1 Они су се кре-
тали Цариградским друмом, чији су темељи постављени у римско доба (Војни
друм – Via Militaris). Овај пут је од античких времена представљао најзначајнију
саобраћајницу која је спајала централну и југоисточну Европу са Малом Азијом и
Средњим истоком. Посебно битну улогу добио је у време турских освајања и ве-
лики број европских путника пролазио је њиме – царска посланстава из Беча у * Текст је настао током рада на проје
Цариград, ходочасници, трговци итд.2 кту Дунав и Балкан: културно‐исто-
ријско наслеђе (пројекат број 177006)
Путници, било чланови посланстава или ходочасници, били су већином уче- у Балканолошком институту САНУ,
ни људи коју су често у својим путним дневницима осим итинерера бележили и који финансира Министарство за
податке како о земљама тако и о животу становништва, па је овај књижевни род просвету, науку и технолошки развој.
богат информацијама за изучавање епохе турског доба. Не може се увек тврди- 1
Радован Самарџић, Београд и Ср-
ти да су све информације из дневника тачне, пошто се често историјске чињени- бија у списима француских савреме-
це мешају са народним предањима, али никако не треба занемарити важност пу- ника XVI–XVII век, Београд 1961, 5.
тописа, јер они су драгоцени извори за етнографију, социологију, топографију, 2
Олга Зиројевић, „Цариградски друм
историју уметности. Једно од главних питања у истраживању путописа је коли- од Београда до Софије (1459–1683)”,
ко је слика коју они пружају реална и да ли се помоћу сегмената нечијег запажања Зборник Историјског музеја Србије, 7,
може креирати јаснија визија прошлости? Београд 1970, 3–196.
Иако користећи архивску грађу можемо створити потпуну представу о не-
ком добу, ипак не можемо бити потпуно сигурни у исправност свога суда ако не
саслушамо и речи непосредних сведока. Веродостојност архивских података је
релативна као и истинитост личних бележака и без њиховог узајамног допуња-
вања нема реалне слике прошлости.3 Историчар Јован Ристић у свом тексту из
1889. године „О историчној важности успомена стари путника неки”,4 позива
српске историографе да проучавају стране путописе, јер како каже „белешке
ови путника надокнадиће можда у нечему губитак млоги наши домаћи извора”.
Путописи су занимљиви и због разноликости интересовања њихових ау-
тора.5 Запажања појединаца који су приближно у исто време пролазили истим
крајевима, понекад су сасвим различита. Док једни детаљно објашњавају како су
били дочекани у каравансарајима и хановима, други више пажње посвећују ста-
новништву и локалним обичајима и често их у неверици бележе; треће фасци-
нира градња бедема око градова, а постоје и они који своје текстове пишу оду-
шевљени верским објектима и животима око њих. Поређењем путописа из једне
епохе можемо колико-толико створити комплетну слику о одређеном крају.
Пријепољски крај се почетком 17. века налазио под турском влашћу. Варош је
имала исламско-оријентални изглед. Значајну улогу у њеном формирању имао је
извесни хоџа Абдурахман, који је у Пријепољу саградио џамију и око ње направио
прву муслиманску махалу, а нешто касније подигнута је и сахат-кула. Међутим у
Пријепољу су већину чинили хришћани, који су имали 10 махала и око 300 станов-
ника. Они су имали своју цркву посвећену Светом Јурају (не зна се како је изгле-
дала). Пријепоље је почетком 17. века постало административно-судско седиште
и добило је статус касабе. У њој су живели Турци и хришћани, који су се прете
жно бавили занатством и трговином, а добар део становништва бавио се и земљо-
радњом. На тај начин су испуњавали обавезе према херцеговачком санџакбегу.6
Манастир Милешева грађен је као задужбина краља Владислава од 1218. до
1219. године. Архитектонски припада монументалној рашкој школи, коју одли
кује склад византијских и романичких елемената.7 Главна манастирска црква
има једнобродну основу, покривена је куполом а у оквиру грађевине постоје три
олтарске апсиде. Централна апсида је широка, док су преостале две мање а пев-
нице су ниже. Забележен је податак да је звоник који се налази на улазу у ма-
настир заједно са куполом у западном делу дозидан у 19. веку. Све милешевске
фреске настале су у периоду између 1222. и 1228. године.8 Од 1236. године живот
манастира је врло буран. Тада су из Великог Трнова пренете мошти Св. Саве и
Милешева је постала други по значају манастир српског средњовековног краљев-
ства. Године 1377. у Милешеви је крунисан босански краљ Твртко. У 16. веку у ма-
настиру је радила штампарија. Године 1594. Турци су изненада ушли у манастир и
3
Р. Самарџић, нав. дело, 7.
на опште запрепашћење монаха однели ћивот са моштима Св. Саве да би их спа-
4
Ј. Ристић, „О историчној важности лили у Београду. Био је то велики губитак како за манастир тако и за сав српски
успомена стари путника неки, кои народ. Живот у манастиру и око њега се након овог догађаја значајно променио.
су кроз Србиу прошли а особито Ипак, током 17. века овај податак се прећуткује, а милешевски монаси шире ве-
Бертрандона де ла Брокиера”, Гла-
сник Друштва србске словесности, 6, ровање, по Влашкој, Молдавији и Русији, као и међу страним путницима који су
215–216. прошли кроз манастир, да су мошти и даље у њему.
Пријепоље се налазило на једном од главних путева ка Малој Азији и Бли
5
Carl Thompson, Travel Writing,
Roaeledge 2011, 8–50. ском истоку. Почетком 17. века, иако су то на Балкану била тешка и немирна вре-
мена, много се путовало. Кроз Полимље су пролазили бројни трговци, амбасадо-
6
Светозар Радојчић, Милешева, Бео- ри, посланици, дипломате и остали путници и сви су они оставили мноштво по-
град 1963, 50–51.
датака о овом крају. Сачувани списи углавном се односе на Манастир Милешеву а
7
Војислав Кораћ, Марица Шупут, ређе на варош Пријепоље. У њима су честа претеривања у описима али то свакако
Архитектура византијског света, не умањује њихову вредност. Поред европских путописаца белешке су оставља-
Београд 2005, 277–279. ли и калуђери који су сачували детаље недоступне путницима и на тај начин спа-
8
Војислав Ј. Ђурић, Византијске фре сли од заборава многе догађаје битне за историју овог краја, односно Манастир
ске Југославије, Београд 1974, 34–44. Милешеву. Први путописац који је прошао кроз Милешеву био је Арнолд Харф
54 Јована Колунџија
(Arnold von Harff) 1499. године.9 Касније, у 17. веку, најзначајнији европски путо-
писци који су прошли овом облашћу и писали о њој су барски надбискуп Марин
Бици (Marin Bizzi), француски дипломата Лефевр (Lefebvre), путописац Луј де Хеј
(Louis de Hayes, baron de Kormanen), Евлија Челебија и други.10
Марин Бици је био барски надбискуп и управитељ Будванске бискупије. У
оквиру Будванске митрополије биле су Барска, Олгунска, Свачка, Пулатска, Ска-
дарска, Дривастска, Дањска и Старосрпска бискупија па је Марин Бици кренуо
у обилазак ових жупа да би видео какво је стање католичког народа и свештен-
ства, издавајући одређена упутства „да се зло што пре искорени а добро још боље
учврсти”. Барски надбискуп је у пријепољски крај дошао у лето 1610. године из
правца Новог Пазара. Своје утиске о овом делу Србије и другим које је видео
на путовању написао је у извештају папи Павлу V, под називом Relatione della
visita fata da me Marino Bizzi, Arcivescovo d’Antivari, nelle parti della Turchia, Antivari,
Albania e Servia. О Пријепољу и Милешеви је забележио следеће:
„Те вечери рано стигосмо у неки каравансарај тј. конак направљен за путни-
ке који се састоји од једне приземне просторије где се без разлике примају на
коначиште људи и коњи, припремају јела, имајући празну просторију. Следећег
јутра рано устадосмо јашући тог читавог дана кроз многе лепе пределе, али су-
више пусте и необрађене, а навече стигосмо до тврђавице Rocca Partita у један
сличан каравансарај; а у дану који је следио навече остависмо са десне стране
утврђење Милешевац, разуме се на добро грађеном место, над једном литицом
за коју се може тврдити да је неосвојена, у свему слична тврђави у Котору, го
споде Венецијанске од које преко једну миљу даље види се леп манастир назван
св. Сава са више од сто калуђера, са црквом покривеном оловом, где се налази,
кажу калуђери његово тело али га не показују, и кажу да је Синан-паша полазећи
у Угарски рат запалио. Увече стигосмо у Пријепоље на реци Лиму, варош без зи-
дина као и све остале.”11
Марин Бици је оставио кратак описа самог манастира али довољан да кон-
статујемо да је манастир био „жив”. У белешци се ипак може приметити доза
скептицизма. Наиме, намерник није видео тело Св. Саве, већ је само на основу
исказа монаха сазнао да га је Синан-паша „запалио”.
Осим Марина Бициа записе о Милешеви са почетка 17. века оставио је и
путописац Лефевр који је у својству секретара француског посланства на Пор-
ти, прошао кроз пријепољски крај у августу 1611. године, на путу од Дубровника
ка Цариграду. У свом дневнику који је касније објављен – чува се у Националној
библиотеци Француске у Паризу – он је записао да су у среду 17. августа напусти-
ли град Пљевље и после више сати путовања стигли до реке Лим, и да су њеном
обалом стигли до вароши Пријепоље, за коју каже да „ни она, као ни предходне
није затворена, а куће су, као и другде дрвене и ниске”. Пише да се овде нису задр-
жавали већ су наставили пут од око два сата до места Милешево, „где има црква
звана Свети Сава и при њој манастир калуђера грчког обреда, којих је двадесе-
так на броју и који посетисмо. На унутрашњим зидовима овог манастира више
путника је написало своје име, па међу њима и Господин Брев, по чему расуди
смо да је туда прошао Господин де Ланком путујући као посланик, јер га је рече-
ни Господин де Брев тада пратио као племић у његовој свити. Ови калуђери су
сиромашно обучени и сиротињски живе; на себи немају него по кошуљу и једну 9
Драган. Р. Николић, Европски путо-
бедну хаљину исте боје као у француских капуцина, отворену спреда до пупка, писци о Милешеви, Пријепоље 1994,
без појаса и дугмета, тако да им се види трбух, а у већине је хаљина и подерана на 80.
више места. Једни беху без ципела, а други обувени, али су сви имали капе с два 10
Д. Р. Николић, нав. дело, 53.
уха с онима које зову ’a la coquarde’ спреда изрезану, љубичасте боје. Носе вели-
ке косе које им у нереду падају по раменима, тако да, са својим мршавим лицем, 11
Фрањо Рачки, „Извештај барског
изазивају велику самилост кад се виде. Међутим све што је у унутрашњости њи- надбискупа Марина Бициа о својем
путовању год. 1610 по Албанији и
хове цркве у доста добром је реду и све живописано. Опрема за обављање бого- Старој Србији”, Старина ЈАЗУ, XX,
служења је у доста рђавом стању, све старо и већином истрошено. Ту нам дадоше Загреб 1888, 126–127.
Summary
The monastery of Mileševa is located near the town of Prijepolje. It was built as the foundation of King
Vladislav from 1218 to 1219. By its architecture, it belongs to the monumental Raška School, which is
characterized by the harmony between Byzantine and Romanesque elements. All frescoes from Mileševa
were painted in the period between 1222 and 1228. From 1236, the life of the monastery was very turbu-
lent. The relics of St. Sava were transferred from Veliko Trnovo and Mileševa became the second most im-
portant monastery in the Serbian mediaeval kingdom. In the 16th century (1594), when the Turks sudden-
ly broke into the monastery and took away the reliquary with the relics of St. Sava in order to burn them
in Belgrade, the life in the monastery and around it changed greatly. During the 17th century, the fact that
Mileševa remained without its patron was kept secret, and the monks from Mileševa spread the belief that
the relics were still in the monastery.
Prijepolje was situated on the main route from Europe toward Turkey and the Near East. At the be-
ginning of the 17th century, although the Balkans saw difficult and unquiet times, people travelled a lot.
Numerous merchants, ambassadors, envoys, diplomats and other travellers who left a multitude of data
about this area passed through the valley of the Lim river. All those writings mostly refer to the monas-
tery of Mileševa, and sometimes to the small town of Prijepolje. They frequently contain exaggerated de-
scriptions, sometimes unchecked information or personal observations, but it certainly does not diminish
their value. The most important European travel writers who passed through this region and wrote about
it in the 17th century were the Archbishop of Antivari Marin Bizzi, the French diplomat Lefebvre, the trav-
el writer Louis de Hayes, baron de Kormanen, and Evliya Çelebi. In this period, travellers from Dubrovnik
as well as monks themselves also wrote about Mileševa.
In the 18th century, the situation in the Ottoman Empire was even more difficult. Constant unrests
and rebellions affected both the population and the travellers who almost did not use the Dubrovnik road.
This road was extremely dangerous because of bandits who robbed and killed travellers. Due to such a sit-
uation, there is no clearer picture of Prijepolje and the monastery from that time.
Besides documenting the time in which they were written, the mentioned travel records represent a mem-
ory which has come from the past to the present in order to be kept for the future.
60 Јована Колунџија
Душан Мијовић UDK BROJEVI: 551(497.11)(091)
58:929 Панчић Ј.
Завод за заштиту природе Србије 5:929 Панчић Ј.
ID: 222124044
ПАНЧИЋЕВА ПРОМАТРАЊА
ГЕОДИВЕРЗИТЕТА И КУРИОЗИТЕТА СРБИЈЕ
Увод
на Земљи (Мијовић Д., Николић М., 2011). Такође су издвојене везе геодиверзи-
тета са биодиверзитетом, па и културним диверзитетом.
Посебно значајан део геодиверзитета који омогућава расветљавање исто-
рије Земљине коре, али и живота на Земљи, представља геонаслеђе. Геонаслеђе
чине све геолошке, геоморфолошке, педолошке и посебне археолошке вредно
сти настале у току формирања литосфере, њеног морфолошког уобличавања и
међузависности природе и људских култура, које имају изузетан научни и кул-
турни значај (Декларација научног скупа „Геонаслеђе Србије”, 1998). Према Бро- 4
”Globally, nationally, state–wide, to lo-
cal features of geology, such as its igne-
кексу и Семениуку (Brocx M. & Semeniuk V. 2007) геонаслеђе обухвата светске ous, metamorphic, sedimentary, strati-
али и локалне геолошке појаве, магматских, метаморфних и седиментних сте- graphic, structural, geochemical, miner-
на, стратиграфска, структурна, геохемијска, минералошка, палеонтолошка, гео- alogic, palaeontologic, geomorphic, pe-
dologic, and hydrologic attributes, at all
морфолошка, педолошка и хидролошка обележја свих размера која су од науч- scales, that are intrinsically important
ног или културног значаја, имају информације о историји Земље и могу да служе sites, or culturally important sites, that
за истраживање, едукацију или поређење.4 offer information or insights into the
Посматрајући опус који нам је Панчић оставио, запажа се да су готово сви formation or evolution of the Earth, or
into the history of science, or that can be
наведени елементи, а безмало и појмови, у неком виду поменути, регистровани used for research, teaching, or reference
или назначени. У томе се огледају Панчићев дар и осећај за природу. (Brocx M. & Semeniuk V, 2007, p.53).”
Иако је веома тешко са потпуном сигурношћу реконструисати Панчићева теренска истраживања, зато што истра-
живач у 19. веку није имао техничке погодности као данас, поједине стазе и путеви више не постоје, трасе кре-
тања нису бележене на прецизним картама, а често су исказиване и „на потесу од… до…”, ваља запазати да су
она била већином по местима или локалитетима који су сада евидентирани за заштиту или заштићени као при-
родно добро. Осим године када је вршио испитивања, називе месаца је писао великим почетним словом, у чему
се види утицај западне школе али и кодекс писања у 19. веку. За истраживања је користио и термин развидети и
промотрити. Током својих истраживања, Панчић је често и по неколико пута обилазио одређена подручја, на ос-
нову чега се запажа да је вршио реамбулацију података.
На основу Панчћевих итинерера по Србији (Панчић Ј., 1998 а, 1998 в), најпре су издвојена 262 места на који-
ма је вршио истраживања, дакле није само прошао кроз њих. Потом је извршена додатна селекција тих места и из-
двојена су 123 места или појаве које и представљају објекте геодиверзитета и у оквиру њих су обележени објекти
геонаслеђа, којих има 81 (прилог 1).
Евидентирано
Место / Потес
геоелемента
Заштићено
Изгубљено
геонаслеђе
Редни број
Геонаслеђе
1 Адакале Врста
Речно острво на Дунаву близу Текије Потопљено 1971. г.
изградњом ХЕ
Ђердап
2 Ак паланка (Бела Паланка) Крупачко врело + 1998. г.
3 Алексиначка бања (Соко Бања) Термалне воде +
4 Бабин Зуб (Стара планина) Ерозивни облици рељефа + 2009. г.
5 Бања Пролом, Бањска река (Куршумлија) Термалне воде +
6 Барска река (Копаоник) Кањон, водопад 1993. г.
7 Бегбунар (код Голупца, Ђердап) Извор
8 Београд, Авала Минералошко-петролошко наслеђе + 2007. г.
9 Бели Рзав (Тара) Извориште 2015. г.
10 Бељаница (Биљаница) Купасти крас + +
11 Блаце (језеро) Тресава +
12 Бољетин (Ђердап) Профил клауске фације или клауских слојева, са + 1993. г.
претежно амонитском фауном; кањон Бољетин-
ске реке
13 Борачке стене, Борачки камен (Борачки Ерозивни облици рељефа + +
крш, Кнић)
14 Брестовачка бања Термалне воде + +
15 Брњица (Ђердап) Кањон + 1993. г.
16 Велика Муртеница Видиковац +
17 Велики Штрбац (Мироч, Ђердап) Видиковац 1993. г.
18 Власинско језеро Тресава + 2006. г.
19 Вратна (Неготин) Велика, Мала и Сува прераст на Вратни + 1957. г.
20 Врело код Алексинца Минералне воде
21 Врело Црнице (Кучај) Врело + +
22 Врначка бања (Врњачка бања) Угљокиселе минералне воде +
23 Вршка чука Видиковац
24 Вукан (Велики и Мали Вукан, Хомоље) Видиковци
25 Гамзиград Термалне воде +
26 Гобела (Гобеља, Копаоник) Цирк Велика Гобеља + 1993. г.
27 Голија Клисуре: Стругарска, Брезовачка 2001. г.
28 Горњак Горњачка клисура +
29 Гребен (брдо) (Ђердап) Профил дубоководних творевина доње креде + 1993. г.
(кречњаци и лапорци)
30 Гределичка клисура (Грделичка) Клисура +
64 Душан Мијовић
31 Дајићко језеро (Голија) Тресава + 2001. г.
32 Даросава (киселе воде) Угљокиселе минералне воде
33 Део Ибарске долине Клисура
34 Дервента кањон (Тара) Кањон + 1993. г.
35 Дивчибаре Тресава + +
36 Добра (Ђердап) Профил лијаских седимената са остацима копнене + 1993. г.
макрофлоре
37 Долина Дјетиње (Ђетиње, Ужице) Клисура + +
38 Долина Глочаница (Клочанице, Кучај) Клисура + +
39 Долина Рзава Клисура + +
40 Долина Студеница (Голија) Клисура + 2001. г.
41 Жагубица Врело Млаве + 1995. г.
42 Ждрело Профил континенталног и морског развића (доња/ +
средња јура) Археометалуршки комплекс повр-
шинских манифестација рударења
43 Жељин, Плана Дубровачка колонија из 12. века + +
44 Звезда (Биљешке стене, Тара) Видиковац 1993. г.
45 Златибор Мачкатска површ +
46 Злотска клисура Кањон Лазареве реке + 2000. г.
47 Извор Ракош (Сува планина) Врело, Високопланински крас Валожја +
48 Јавор (Василин врх) Видиковац
49 Јагодња (Мачков камен, стари рудници) Видиковац
50 Јанков камен, Голија Цирк Јанков камен + 2001. г.
51 Јастребац Видиковац
52 Језера под Црепуљником (Голија) Кошаниново језеро испод Црепуљника + 2001. г.
53 Јелашница Јелашничка клисура и Чукљенички прозорац из- + 1995. г.
над Царевих корита
54 Јелица (Чачак) Видиковац
55 Јошаничка бања Тресава Мало језеро, термалне воде +
56 Каблар и Карадаг Овчарско–кабларска клисура Западне Мораве + 2000. г.
57 Кобиљан (Рудник Горњи Милановац) Видиковац
58 Козник (Жупа) Видиковац
59 Копаоничке Куле (највероватније Црног- Видиковци 1993. г.
лавске стене)
60 Копрен Тресава + 2009. г.
61 Косјерић (Бурма брдо) Профил са фауном мекушаца ценоман-турон +
62 Костолац (Дунав) Пескови и блата
63 Крупачко језеро (Пирот) Тресава на врелу Бездан +
64 Крчмар – Беђировац Цирк Крчмар + 1993. г.
65 Лазарева пештера (Злот) Лазарева пећина + 1995. г.
66 Лалиначка бара (Слатина) Ниш Природна језера 2015. г.
67 Ломница (Крушевац) Угљокиселе минералне воде +
68 Манастир Тумане Бигар код Манастира Тумане + 2009. г.
69 Матаруге (Матарушка бања) Термалне воде +
70 Мачкат Укљештени меандри Сушице у Мачкатској површи + +
71 Миџор Видиковац + 2009. г.
72 Мокра Гора Извориште + 2005. г.
73 Мучањ Извориште
74 Неготин (блата) Пескови и блата Потопљено 1984. г.
изградњом ХЕ
Ђердап II
75 Овчар Овчарско–кабларска клисура Западне Мораве +
76 Одвраћеница, Голија Видиковац 2001. г.
77 Озрен Видиковац
78 Околина Ваљева Дегуричка пећина + 2001. г.
79 Околина Врања (Врањска бања) Термалне воде +
80 Околина Ивањице (Прилички кисељак) Угљокиселе минералне воде +
81 Околина Пирота (Басарски камен) Видиковац
Прилог 1
Упоредни преглед теренских тачака Панчићевих истраживања
и објеката геодиверзитета и геонаслеђа.
66 Душан Мијовић
Анализом издвојених објектата, запажа се да је Панчић бележио и види-
ковце иако они не представљају морфолошки облик. Они су му највероватније
служили за сагледавање територије, разгледање пластике рељефа и увид у мо-
гућа станишта.5 Укупно је навео 24 видиковца, међу којима су врх Рудника (сада
Цвијићев врх), Миџор, са кога је разгледао Стару планину и западну Бугарску,
врх Копаоника (сада Панчићев врх), Мачков камен, са кога је осматрао Подриње,
врх Јастрепца, са кога је посматрао Поморавље и Топлицу, Јанков камен на Го-
лији6 и други.
Панчићев маузолеј
на Панчићевом врху (Копаоник)
у зимском амбијенту
68 Душан Мијовић
Карта објеката геодиверзитета и геонаслеђа Један од сокобањских метеорита8
према истраживањима Јосифа Панчића
Као веома систематичан и вредан научник, Панчић је био свестан да и поред ве-
ликог теренског рада који је изводио, није могуће обухватити све крајеве Србије и
да су му потребни сарадници на прикупљању података. Будући да се знатно више
бавио биологијом, да би успео да принови податке о геологији, претежно о ми-
нералним сировинама као основи развоја друштва, јула 1860. године покренуо је
преко Друштва Србске Словесности геолошку анкету (Јовић В., 2002). У то вре-
9
„Судећи по овим одговорима ми- ме готово да није било геолога, па је анкетни лист упутио окружним физикуси-
слим да ћемо овим путем много
којешта упознати, које путујући ге- ма (лекарима) јер су и они слушали јестаственицу током студија. Анкета је садр-
олози и минералози у својим брзим жала десет питања:
путовањима редко докучити могу и 1. Има ли у округу какових руда и гди, копају ли се, или јесу ли се кад и када од при-
надам се да, ако г. Окружни лекари
буду своја сматрања наставили, као лике копале?
што су почели и као што то важ- 2. Пере ли се где злато, дали се млоги људи занимају тим послом и плаћају ли зато
ност ствари заслужује, ћемо имати правитељству какове порезе?
за кратко време уз оно што је по
Србији А. Буе нашао и у свом делу
3. Има ли у томе округу и где кречнога камена, жеже ли се тамо креч и колико од
о европској Турској описао, што је прилике на годину, дали се извози и камо тај креч?
Барон Хердер путујући на позив 4. Има ли мекога камена за зидања кућа, има ли тврдога камена за калдрму, има
блаженопочившег књаза Милоша ли песка и шлунка?
по Србији покупио и Лицеју нашем
оставио и што се приликом разних 5. Има ли тамо добро земља за правлења цигала, ћерамида, црепула, фуруна и ло-
путовања питомаца Лицеја по Ср- наца; правили се која од речени ствари? и камо се извози?
бији прибрало, приличан материјал 6. Има ли бруснога камена, и правели се од њега брусови и белегије?
за физиографију Србије по струци
минералогичној, које је тим важније 7. Има ли тамо камена за жрвњаве, вадили се и камо? Ако тамо тога камена нема
што се на минералогичном саставу од куд добављају тамошњи народ жрвњаве?
какове земље оснива већина одно- 8. Има ли каменога угља, копали се и камо се извози?
шаја, који утичу на земљеделску и
индустријалну радњу, на лакоћу са-
9. Има ли тресета и употребљује се као гориво?
обраштаја и развитак трговине, пак 10. Има ли какових пећина, како се зову јесули дубоке, дали се нашло у њима како-
и на здравље житељства… вих костију, има ли у њима воде?
Када стигну одговори свију окруж- Јосиф Панчић је био свестан значаја прикупљање података и њихове систе-
них лекара, ја ћу Друштву резулта-
те у изводу јавити”. (Архив САНУ матизације. Због тога је након првих одговора, написао Друштву Србске Словес-
8–1861), по Јовић В., 2002, 35). ности допис9 у којем се виде сврха и циљ анкете.
70 Душан Мијовић
Факсимил писма које је написао Јосиф Панчић 1862. године10
Ред.
бр.
округ округ округ
1 руда сребра и гвожђа нема руда нема руда
72 Душан Мијовић
Алексиначки Ваљевски Књажевачки Смедеревски
округ округ округ округ
нема руда има руде олова има златне руде код с. нема руда
Варош. Такође и ба-
карне шљаке у с. Зо-
рановцима, и остаци
Муфлове фуруне.
нема трагова злата нема трагова злата нема трагова злата нема трагова злата
има кречног камена има кречног каме- има кречног камена нема кречног каме-
на много много на
камена за грађеви- камена за грађеви- камена за грађеви- нема грађевинског
нарство има нарство има нарство има камена, има шљун-
ка и песка
има глиништа има глиништа има глиништа има глиништа и то
добрих
нема брусног каме- има брусног каме- има брусног камена нема брусног каме-
на на меког на
нема камена за жр- нема камена за има камена за жрвањ нема камена за жр-
вањ жрвањ вањ
нема каменог угља нема каменог угља има каменог угља има каменог угља
нема тресетишта нема тресетишта нема тресетишта можда има тресета
око Паланке
пећина у подножју има пуно малих има пуно пећина нема пећина, има
Ртња пећина фосила mastodonta
у шљунку
Терминологија
скрипције страних термина које је морао да задржи (писма 45 и 166, Панчић Ј. 1998
в, 166–167, 326–327). Свој допринос имала је и Школска комисија Министарства
просвете Кнежевине Србије, која је прегледала и одобрила уџбеник 1867. године.
„И колико је успео у томе сведочи и чињеница да је данашња геолошка термино-
логија углавном заснована на овој Панчићевој књизи, да се највећи број термина
до данас задржао (уз мале правописне измене), а само мањи број термина је време-
ном потиснут и заборављен” (Јовић В., Пантић Н., 1998 б, 335).
Геолошки термини које је увео, а нису задржани у стручној терминологији:
дејствујући вулкани – активни вулкани, подземни убао (resservoirs) воде – издан,
минералне трошке – одломци минерала, терма – бања, седиментарне или та-
ложне стене – седиментне стене, нептунске стене – плутонске стене, летећи или
живи песак – еолски песак, а живи песак је тло захваћено флуидизацијом, племе –
група, утисак – отисак, скамењење – петрификација, окаменотина – фосил, ока-
менотина препотопских животиња – фосил, фела – врста, тузла – слани извор,
аеролит – метеорит.
Јосиф Панчић је увео и известан број географских термина из народног го-
вора у стручну литературу. У прегледу су дати само термини који се нису одржа-
ли у стручној литератури: пунта, затон, затока, драга, брдо – хум (око 65 м), пло-
ча (plateau), звезда (ballon), клик, стрмен, горска мрежа (планински систем, п. пр.),
кланац, врата, пролаз, алпине – високе горе (до 2000 м, алпе или алпијске горе),
12
Преузето из Споменице 60–го- склад (слој седимента, п. пр.), камена трошка (одломљени блок, п. пр.), геологијска
дишњица Српског геолошког друштва,
1891–1951, 25. доб (геолошка старост, п. пр.), област реке (слив, п. пр.), брзац–брсци (брзак, п.
пр.), слежна граница (снежна граница, п. пр.; највероватније изведено од леда), ле-
13
https://www.google.rs/search?q=josif тећи песак (еолски песак, п. пр.), камење (стене, п. пр.), крој (облик, п.пр.).
+pancic+slike&tbm=isch&imgil=QUb
Cqic7Z23CuM%253A%253Bx_iTdFM- Треба поменути и Панчићев покушај увођења минералошке и петролошке
TXZFbDM. терминологије потпуно у духу српског језика, где се јасно одражава његов занос
74 Душан Мијовић
Србијом. Као термини који су романтичарски по својој конструкцији, издвајају
се: бисерна сига, белуткова сига, билинска гладилица, бол бусени гвожђац (лимо-
нит), вапнац, ватрени опал, горски сапун, горски кристал, гуанит, зеленац, зрна-
сти вапнац, зрнасти сивац, шкриљави сивац, икрац (солитни вапнац), кварц (бе-
лутак), камен од убоја?, конгломерат зрнца, кремен, лончарски камен, лиственик,
мачје око, милошин, мрамор, пешчар зеленца, пловућац, бигар, сига, смеђи угаљ,
стипса, стипска стена, туфа зеленца, ћилибар.
Терминологија коју је Панчић увео имала је веома велики утицај на ученике.
Ако се посматра историјски моменат када је терминологија настајала, онда се ваља
подсетити да је Србија у то време водила и даље дипломатску борбу за ослобађање
и уједињење српског народа и да је то у нас било доба предромантизма. Као доказ
томе служи геолошка терминологија коју је крајем 19. века сачинио и објавио Јо-
сиф Пецић, професор геологије у Књажевачкој гимназији. У тој терминологији,
која представља први покушај увођења потпуно српских или у духу језика поср-
бљених назива (Димитријевић М., Мијовић Д., 2010/2011), виде се и Панчићеви
покушаји, јер се у њој налазе исти или мало модификовани поједини термини али
и начин прављења кованица.
На основу тога, може се закључити да је Јосиф Панчић био претеча роман-
тичарске геолошке терминологије, која је свој процват остварила управо у њего-
вој терминологији.
Закључак
Антула Д. Ј. (1900): Преглед рудишта у Краљевини Србији за Париску изложбу 1900; Рударско одељења
Министарства народне привреде, Београд, 135.
Brocx M. & Semeniuk V. (2007): Geoheritage and geoconservation – history, definition, scope and scale;
Journal of the Royal Society of Western Australia, 90: 53–87.
Гавриловић Љ., Белиј С., Симић С. (2008): Хидролошко наслеђе Србије – прелиминарна листа;
Заштита природе, бр. 60/1–2, Завод за зштиту природе Србије, Београд, 387–396.
Димитријевић Б. ур. (1954): Споменица 60–годишњица Српског геолошког друштва, 1891–1951;
Просвета, Београд, 177.
Димитрјевић М., Мијовић Д. (2010/2011): Заборављена геолошка терминологија из 19. века
природњака Јосифа Пецића; Флогистон, Музеј науке и технике, Београд, 33–51.
Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. (1991): Основи петрологије; Наука, Београд, 223.
Erikstad L. (1999): A holistic approach to secure geoconservation in local physical planning, In: Barettino D.,
Vallejo M., Gallego E. (eds.) Towards the balanced management and conservation of the geological Heritage in
the New Millenium. Sociedad Geologica de Espana, Madrid, 69–72.
Карамата С., Мијовић Д., ур. (2005): Инвентар објеката геонаслеђа Србије, из Архива Националног
савета за геонаслеђе Србије, Завод за заштиту природе Србије, Београд, I–XXXVI.
Јовић В. (2002): Одговори окружних лекара на геолошку анкету Друштва српске словесности из 1860; у
Јовић В.: Из историје геологије у Србији; Јантар група, Београд, 34–55.
Јовић В. (2002): Јосиф Панчић као геолог; у Јовић В.: Из историје геологије у Србији; Јантар група,
Београд, 133–148.
Јовић В., Пантић Н. (1998): Поговор (за Јестаственицу III, Минералогија и Геологија), 331–339; у: Јовић
В., Пантић Н. ур. (1998): Сабрана дела Јосиф Панчић, књ. 9, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 339.
Мијовић Д. (2011): Коришћење и заштита лековитих вода и пелоида као јединствених природних
добара Србије; Заштита природе, бр. 61/2, Завод за заштиту природе Србије, Београд, 5–20.
Мијовић Д., Стефановић И. (2008): Инвентар објеката геонаслеђа Србије – од идеје до оптималног
модела; Заштита природе, бр. 60/1–2, Завод за заштиту природе Србије, Београд, 359–365.
Мијовић Д., Драгишић В., Никић З. (2008): Инвентар хидрогеолошко наслеђе Србије; Заштита
природе, бр. 60/1–2, Завод за заштиту природе Србије, Београд, 397–410.
Mijović D., Nikolić M. (2011); Geodiversity of Serbia – part of the natural resourcs: in Cvetkovska Ocokoljić V.
Eds. (2011) Proceedings of 1th International Conference „Harmony of Nature and Spirituality in Stone; Belgrade,
125–130.
Митровић Г. (2004): Бање у Србији, (52–55); у: Митровић Г. ур. ВОДА – Смисао трајања;
Министарство културе Републике Србије и Друштво конзерватора Србије, Београд.
Panizza M. (2009): The Geomorphodiversity of the Dolomites (Italy): A Key of Geoheritage Assessment;
Geoheritage, Springer, 52.
Панчић Ј. (1998 а): Флора кнежевине Србије и Додатак флори кнежевине Србије; Татић Б., Диклић Н.,
ур. (1998): Сабрана дела Јосиф Панчић, књ. 1, Завод за уџбеникe и наставна средства, Београд, 47–65,
547–557.
Панчић Ј. (1998 б): Јестаственица, књ. III, Минералогија и Геологија; Јовић В., Пантић Н. ур. (1998):
Сабрана дела Јосиф Панчић, књ. 9, Завод за уџбеникe и наставна средства, Београд, 339.
Панчић Ј. (1998 в): Студије и преписка; Јовић В., ур. (1998): Сабрана дела Јосиф Панчић, књ. 7, Завод за
уџбеника и наставна средства, Београд, 525.
Поповић Љ. (1996): Архивска грађа као некоришћен извор за урбанизацију и развој бањских места у
Србији; Зборник радова II стручног скупа Стратегија урбанизације и развоја бањских и климатских
места Југославије; Стална конференција градова и општина Југославије, Сокобања, 62–67.
Симић В. (1960): Из скорашње прошлости рударства у Србији; посебна издања, књ. 9, Завод за
геолошка и геофизичка истраживања, Београд; ИП „Рад”, Београд, 33–36.
Stanley M. (2000): Geodiversity; earth Heritage, iss 14, Royal Society for Nature Conservation, Ludlow, UK, pp.
15–18.
Хердер С. А. В. фон (2014): Рударско путовање по Србији спроведено 1835. године по налогу Владе
Кнежевине Србије; Службени гласник, Београд, 121.
76 Душан Мијовић
Dušan Mijović
Summary
The research on nature in Serbia, which was conducted by Josif Pančić in the nineteenth century, represents
a significant material containing different elements depending on the focus of observation. As Pančić
taught geology and mineralogy at the Lyceum within the syllabus jestastvenica, a study on nature, he
recorded geological and geomorphological sites representing geodiversity of Serbia in his field research
and travel with students. He could not much rely on earlier research data because they were few and
mostly the result of reconnaissance or regional research.
Based on Pančić`s itineraries in Serbia, 123 sites or phenomena representing the geodiversity
sites have been selected and 81 geological heritage sites have been marked within them (Table 1). Their
distribution is shown on Map 1.
In his research on geological diversity of Serbia, Josif Pančić mostly recorded morphological
phenomena in the relief, such as closed depressions, valleys, gorges, canyons, tufa accumulations, springs,
sand deposits, mires and mountain peaks called viewpoints. Although viewpoints are not a morphological
form, Pančić used them for observing the territory, plasticity of the relief and possible habitat types. The
review of geosites includes the fossil profiles and the occurrence of various rocks, especially serpentinites,
considering the fact that serpentinophytes occur on these soils. In addition to these sites, he recorded the
former mining sites or the sites of ore processing. These records were the starting point for the formation
of data base of archaeological sites. Pančić also recorded well-known quarries, coal mines, and even
the findings of chalk in the surroundings of Mačkat on Zlatibor mountain, which was many years later
recorded by Jovan Cvijić, too. Many of these sites, phenomena or landscapes are nowadays considered
geological heritage sites.
The great contribution of Josif Pančić was the launch of a survey on geodiversity in the then districts
of the Principality of Serbia because the creation of the first systematic geosites database was thus initiated.
In addition to data on mineral resources and their use, the sites with elements of geoheritage, which were
then considered the curiosities of nature, were also registered. In that way certain caves, waterfalls, fossil
remains and archaeological finds were registered. In order to understand the significance of this survey, it
should be mentioned that the Inventory of Serbian Geoheritage Sites was first published in 2005.
The geological terminology introduced by Josif Pančić in geosciences in Serbia indicates the concern
to find Serbian folk expressions, but also Romantic translations of technical terms in addition to the official
translation or transcription of foreign terms into the Serbian language.
Research results obtained by Josif Pančić in his holistic approach to the study of nature and particularly
geological diversity of Serbia belong, according to all their elements, to the historical development of the
idea of geological heritage in Serbia.
80 Радомир Ристић
Порез на неожењене плаћан је од петнаесте године па је разумљиво да су
петнаестогодишњаци били најбројнији међу неожењенима, мада их је било и
ожењених. Осим у неколико случајева, бећарски порез и порез нису плаћани
истовремено.
Најстарији члан у кући није увек био уписан на првом месту, односно као ста-
решина јер су стари, болесни и немоћни очеви уступали старешинство синовима.
Овај попис је обављен пре увођења званичних евиденција о рођењу, венчању
и смрти (матичних књига) и порески спискови нису састављени на основу њих
већ непосредним обиласком села и кућа од стране пописивача и месних званич-
ника као чланова пописне комисије. Године старости одређиване су непосредним
увидом и слободном проценом. Код старијих, већ активних обвезника, није се на-
рочито пазило при одређивању година те су сувише често изражаване бројкама
20, 30, 40, 50 или 60. Одређивању година код деце придавала се већа пажња да би
се тачно знало када доспевају за пореске обавезе.
Међу 2499 пописаних мушкараца, двадесет пет их је са 80 година, што значи да
су при самом крају обавезе да плаћају арач. Тројица имају 85, шесторица 90, један 95,
један 97, тројица 100, двојица 105, један 110 и Радул Косовац из Бадња 120 година!
Како се долазило до података, показују примери из напомена: „Вучко Тер-
зић јемац за своје село Сеоце”, „показао ми 15 арача и нашао сам све по реду гди
су кои сакривени”, или „кмет који је истраживан за сакривена 30. арача кои су се
пронашли у истом селу”.
У кућама је било и до петнаест мушкараца. Додавањем истог броја женских7
особа могло би се закључити да је у тим кућама живело по тридесетак чланова.
Резиме овог пописа можемо сагледати и кроз табелу:
Попис је рађен пре Вуковог правописа и зато није могао бити пренет (преписан) у
буквалном смислу. И поред тога истрајавало се да оригинални текст буде што ве-
рније приказан са свим оновременим особеностима и без правописних исправ-
ки. Одступања су вршена код транскрибовања старих словних знакова у савреме- 7
Однос мушких и женских станов-
не, нпр. Я – ја; э – је, е; Й – ј; ї – иј; лъ – љ; ля – љ; нь – н; нъ – њ, ње; ня – ња; Ө – т. ника на нивоу већих јединица је око
50 : 50. На нивоу куће он може бити
За слова „ћ” и „ђ” употребљаван је исти знак „ћ” (Ћорћевић –Ђорђевић). Слово „ј” другачије, у корист једних или дру-
је употребљавано само као велико на почетку имена (Јован, Јосиф). гих, па је процена веома релативна.
5. село Гокчаница8
Неожењени
Године
Порез
Арач
Р. бр.
куће
Име и презиме
1. Радисав Марковић 55 1 1
Стеван син 9 1
Здравко синовац 20 1 1
Петар „
2. Радое Ђурђевић 60 1 1
Милан син 9 1
Василије „ 2
3. Вукоица Видоевић 50 1 1
Недељко син 12 1
Луко „ 9 1
Сретен „ 7 1
4. Милисав Милоиковић 50 1 1
Вукосав син 13 1
Милосав „ 20 1
Миленко „ 8 1
Симо „ 9 1
Милија „ 2
5. Милован Николић 38 1 1
Милосав брат 18 1 1
Миљко „ 8 1
Милисав „ 15 1 1
Станое „ 7 1
Никола отац 60 1
8
Попис Капетаније Јошаница почиње
редним бројем 5, а под претходним 6. Анђелко Марковић 25 1 1
бројевима од 1 до 4 су Ново Село, Ку- Димитрије брат 10 1
рилово, Врнци и Гоч, који припадају
Капетанији Морава. Симо син 4
82 Радомир Ристић
7. Милош Милоиков. 70 0 1 два сина ожењена
Деспот син 35 1 1
Радосав „ 25 1 1
8. Јаблан Милуновић 30 бесомучан
Милош синовац 1 сиротан
Миленко син 7 1
Милисав слуга 20 1
9. Михаило Вученић 38 1 у Крушевцу наплатио
порез и арач 4 гроша
Г. кап. Пери Лазаревичу
Милентије брат 1 0
Симо син 10 0
Антоније 10
Мина
Милутин
10. Михаило Видоевић 40 1 1
Петар син 18 1 1
11. Филип Видоевић 36 1 1
Милован брат 26 1 1
12. Гаја Видоевић 40 1 1
Вукоица син 15 1 1
Стеван „ 10 1
Андрија „ 8 1
Церје
13 Михаило Стеванов. 60 1 1
Милутин брат 70 1
Никола син 30 1 1
Ника брат 20 1 1
Милош М. син 15 1 1
Вукоица М. син 12 1
Миљко и Миленко „ 1
14 Петар Вученић 30 1 1
Владисав син 10 1
Сима „ 7 1
Милош „ 4
15 Вучић Ердоглија 40 1 1
Милов. шурак 12 1
16 Јован Вукадинов. 30 1 1
Радован стриц 60 1
Јевгеније син 1
17 Радован Илић 40 1 1
Тимоти. син 7 1
Василије „ 2
18 Ђока Јовановић 40 1 1
Вукоица син 2
19 Младен Жарчани 35 1 1
84 Радомир Ристић
32 Гаја Ђорђевић 60 1 1
Павле синовац 25 1 1
Коста син 20 1 1
Антоније син 15 1 1
Милета „ 11 1
Наидан син 3
33 Вукосав Милосављев. 40 1 1
Миленко брат 15 1 1
Симо син В. 10 1
34 Живан Ћурковић 50 1 глув, сиромашак
35 Мијаило Жупањац 45 1 1
Никола брат 40 1 1
Јован братучед 30 1 1
Велочко 26 1 1
Тодосије „ 20 1 1
Филип син 7 1
Наидан син 3
36. Милован Милисављ. 50 1 1
Цветко брат 40 1 1
Ђурко „ 30 1 1
Милета „ 10 1
Милан „ 2
Аврам „ 3
Равни
37 Антоние Шибалија 45 1 1
Ђорђе брат 35 1 1
Василије син 16 1 1
Симеон „ 10 1
38 Петар Ђурађев. 50 1 1
Максим брат 25 1 1
Павле син 12 1
39 Раденко Милоев. 60 0 1 два сина ожењена
Милић син 20 1 1
Здравко „ 18 1 0 показао ми 15 арача и
нашао сам све по реду
гди су кои сакривени
Сима унук 1
40. Никола Милисављ. 100
Јован син 60 1 1
Мијаило „ 40 1 1
Коста „ 50 1
Раденко „ 45 1 1
Милић М. син 7 1
Јанићије син 2
Милосав „ 1
Милан брат 20 1 1
86 Радомир Ристић
48. Никола Васиљков. 80 1 1 стар
Максим син 25 1 1
Симо „ 18 1 1
Петар „ 10 1
Јован „ 8 1
Милосав синов. 20 1 1
Глигорије „ 12 1
Милосав „ 8 1
Миљко „ 7 1
Анђелко „ 7 1
49. Стеван Жупањац 50 1 кмет који је истраживан
за сакривена 30. арача
кои су се пронашли у
истом селу
Вукадин брат 40 1 1
Вукоица син 8 1
Марко слуга 30 1
Радич слуга 25 1
Петар син 1
50. Танаско Жупањац 40 1 1
Милутин син 5
51. Вукоман Ђорђевић 48 1 1
Обрад син 12 1
Миљко „ 8 1
52. Петар Павловић 8 1 сиротан
Милосав брат 7 1
Марко „ 5
53. Милутин Жупањац 40 1 1
Милета син 4
54. Мијаило Обренов. 50 1 1
Јован синов 15 1 1
55. Радован Обренов. 76 1 рибар кои чува вокчану
реку од пореза изван по
Н. Е. С. Г Јована
Милое син 38 1 1
Јаков син 4
Милован „ 1
56. Никола Милоичев 40 1 1
Ника брат 30 1 1
Вукосав син 14 1
Вукоман синов. 9 1
Радосав син 20 богаљ и мучан
57. Андреа Милоичев. 38 1 1
Филип брат 35 1 1
Милош „ 20 1 1
88 Радомир Ристић
3. Јаков Медаровић 40 1 1
Глишо син 20 1
Илија пасторак 4
Васиљ син 3
4. Радосав Марковић 45 1 1
Миленко брат 20 1 1
Раденко „ 25 1 1
Јаблан „ 9
Милета „ 7
5. Раденко Џенгелов. 60 0 1 два сина ожењена
Милосав син 30 1 1
Мијаило „ 25 1 1
Симо „ 15 1 1
Јован „ 5
Спасое „ 8 сакато осушена му нога
Сава „ 2
5 6 15
за сеок Корлаће
7. Вучко Терзић јемац за 60 1 1
свое село Сеоце
Милован син 25 1 1
Мијаило „ 12 1
Дамњан „ 7 1
8. Вучко Милисављев 55 1 1
Богое син 20 1 1
Максим „ 15 1 1
Спасое „ 12 1
Неделко „ 8 1
Јевгеније унуче 1
Петар „ ½
9. Петар Милисављев. 50 1 1
Миљко син 14 1
Милош „ 10 1
Стеван „ 8 1
Миленко „ 7 1
Анђелко „ 2
10. Ђурко Петровић 40 1 1
Милисав син 18 1 1
Марко „ 7 0 глуво и немо
Вукоица „ 2
90 Радомир Ристић
7. Симо Милетић 40 1 1
Илија братучед 25 1 1
Василије син Илии. 5 1
Максим син 4
Сретен 1
8. Марјан Милетић 42 1 1
Павле брат 25 1 1
Вукосав син 2
9. Петко Милетић 25 1 1
Јован син 10 1
10. Радосав Милутинов. 42 1 1
Димитрије син 10 1
11. Марко Михаилов. 36 1 1
12. Михаило Јовановић 35 1 1 биров
Коста син 5
13. Павле Јовановић 30 1 1
Ћиро брат 12 1
7 16 30
9. за сеок Дрење
1. Андрија Бегчић 80 1 в....., ....
Ћирко син 30 1 1
Димитрије „ 20 1 1
2. Петар Бегчић 80 1 покостица, болест
Јован син 30 1 1
Симо „ 25 1 1
Анђелко „ 20 1 1
Трифун син 5
Марко „ вац 2
Илија „ „ 1
3. Атанаско Бегчић 65 1 1
Видое син 12 1
Петар „ 10 1
Милое „ 4
4. Мијаило Бегчић 30 1 1
Илија отац 66 0 1 два сина ожењена
Живан син 30 1 1
Максим син Илиин 16 1 1
Тимотије „ „ 12 1
Ђорђе „ „ 9 1
Јован „ 3
5. Гаја Дрењанин 25 1 1 1
Вук брат 20 1 1
4 8 18
92 Радомир Ристић
11. село Бања
1. Вукоица Ђоровић 60 0 0 3 ожењена сина и кмет
Станко брат 40 1 1
Јевто „ 30 1 1
Милош син 24 1 1
Марко М. брат 20 1 1
Јанко М. „ 18 1 1
Тома „ 18 1 1
Јосиф Ст син 17 1 1
Андрија „ 17 1 1
Милован „ 12 1
Миљко „ 9 1
Јованац „ 6
Филип „ 6
Вукосав „ 3
Алемпије „ 2
2. Милета Вељков. 50 0 1 3 ожењена сина
Анђелко брат 30 1 1
Милован син 20 1 1
Стеван „ 18 1 1
Алекса „ 17 1 1
Сава „ 16 1 1
Милош „ 12 1 убијен од дрвета
Миленко „ 10 1
Радосав „ 6
Василие „ 4
Филип „ 2
3. Гаврило Пајовић 60 1 1
Милисав брат 40 1 0 буљубаша
Коста „ 30 1 1
Милош син 10 1
Вукосав „ 8 1
Симо „ 3
Вукоман „ 5 у Студеницу у .....
4. Милосав Радованов. 40 1 1
Илија брат 30 1 1
Јеремија „ 20 1 1
Симона „ 10 1
5. Радован Миљковић 45 1 1
Милета братучед 35 1 1
Ћиро брат 30 1 1
Риста Р. син 10 1
Максим „ 8 1
Вељко „ 1
Бања и Чомага
6. Јован Јевтовић 90 кљасто и сакато
Милое син 48 1 1
94 Радомир Ристић
за сеок Велеш
21. Милован Лекић 70 0 1 два сина ожењена
Коста син 35 1 1
Симо „ 30 1 1
Филип „ 20 1 1
Милан унук 10 1
Мијаило „ 6
22. Никола Лекић 60 1 1
Јован син 20 1 1
Васа „ 18 1 1
Стеван „ 7 1
23. Мијаило Марковић 35 1 1
Стеван брат 25 1 1
Радован „ 20 1 1
Милош „ 7 1
Наидан „ 2
24. Андреја Вележ 36 1 1
Симо брат 26 1 1
Милош син 20 1
Филип „ 3
25. Јован Веселинов 70 0 1 сиромашак убоги
Петар брат 36 1 1
26. Вучета Рачић 60 1 1
Мартин син 26 1 1
Стеван „ 20 1 1
Ристо „ 12 1
Анђелко „ 9 1
27. Милован Чоло 70
Илија син 20 1 ½ 1
Матеја „ 18 1 1
Никола „ 9 1
25 44 ½ 92
12. село Црна Глава
1. Никола Јеленковић 80 1 стар
Митар брат 70 грбав и мучан
Вукосав син 35 1 1
Мата Н. син 30 1 1
Вукое М. син 28 1 1
Ћирко М. син 15 1
Димитрије В. син 13 1
Василије „ 20 1
Милое В. син 7 1
Сретен „ 5
Ђорђе М. син 3
Недељко „ „ 1
96 Радомир Ристић
7. Милое Милетић 50 1 1
Лазар брат 30 1 1
Риста братучед 15 1 1 немо и глуво и манито
Павле син 7 1
Василије син 4
Мијат 1
8. Атанаско Мечкар 45 1 1 сакат у десну ногу
Антоније синовац 6
Коста син 4
Филип слуга 20 1 1
9. Мијаило Мечкаровић 75 1 1
Веселин син 35 1 1
Јаков син 20 учамело и болешљиво
Јевто унук 4
10. Миленко Радовчевић 45 1 1
Илија брат 40 1 1
Мијаило син 7 1 1
Милош „ 6
Милета „ 1
11. Недељко Карачић 66 1 1
Петар син 35 1 1
Илија „ 20 1 1
12. Јаков Томовић 35 1 1
Петар брат 20 1 1
Младен „ 18 1 1
Анђелко син 10 1
Пантелија „ 5
Илија „ 2
12 30 63
13. село Добрчин
1. Алекса Лакшневац 75 1
Мијаило син 30 1 1
Милое „ 28 1 1
Јован „ 20 1 1
Вукосав синовац 19 1 1
Васа синовац 13 1
Дишо син 15 1 1
Милан унук 7 1
Миленко унук 2
Анђелко „ 1
Милое слуга 12 у Трестенику
код Прокића
2. Милован Томовић 60 1 1
Михаило син 30 1 1
Мијаили „ 25 1 1
98 Радомир Ристић
3. Милош Радуловић 45 1 1
Паун брат 40 1 1
Јован „ 35 1 1
Васа син 5
Милован „ 3
Аврам „ 3
Марко „ 2
Илија „ 4
1 8 13
15. село Бачевица
1. Анта Раковчанин 60 1 1
Стеван син 8 1
Петар „ 5
2. Никола Раковчан. 50 1 1
Младен брат 30 1 1
Симо син 25 1 1
Василије „ 20 1 1
Ђорђе „ вац 12 1
3. Миленко Раковчан. 30 1 1 1
Милић брат 20 1 1
Илија „ 18 1 1
4. Милован Раковчан. 40 1 1
Милош син 4
5. Јован Максић 60 0 1 два сина ожењена
Младен син 25 1 1
Ристивое „ 20 1 1
Ђорђе син 6
Милош „ 5
4 8 14
1. село Кравић
Неожењен
Године
Порез
Арач
Р. бр.
куће
Име и презиме
Горњи Ибар
„Горњи Ибар – Новопазарска под Јошаницом
са Горњим Ибром под Филипом Прибаком”
8. село Поцесје
Неожењен
Године
Порез
Арач
Р. бр.
куће
Име и презиме
1. Ч: Отац Петар 38 0 1
Радосав брат 50 1 1
Милета „ 35 1 1
Антоније „ 7 1
Јевто слуга 20 1 1
Јован син 1
2. Милутин Рашковић 40 1 1
Јоксим брат 30 1 1
Радосав син 20 1 1
Радован „ 18 1 1
Милосав „
Милета „ 5
Милое синов. 4
Милија „ 1
Summary
In order to fulfil the obligations from the Third Sultan’s Edict, at the end of 1833 the Princedom of Serbia
carried out a census of its male population for the purpose of collecting kharaj (tax per head), taxes and
bachelor tax both in the Novi Pazar nahiyah, in the territory of the Jošanica captaincy with the Upper Ibar
and in the region of the Jeleč captaincy, in the villages between the rivers of Raška and Ibar.
The census covered only male persons, from an individual within a household, village or hamlet
up to the captaincy. In addition to the names and surnames of active and potential tax payers, it included
the data which defined the tax obligation – age, marital status and a possible reason for tax abatement or
complete exemption. Those who were recorded were male members within a household, first the head of
the household, and then the others, mostly from the elder ones down to the younger ones – father, uncle,
brothers, sons, nephews, grandsons and, finally, servants. There were examples in which the members of
households, besides the closest blood relatives, were sons-in-law, brothers-in-law, father-in-law, children
without parents and servants.
Occupations were rarely mentioned in the census because agriculture and cattle breeding were im-
plied for the largest number of listed population. However, besides peasants and cattle breeders, in the
census one can also recognize the holders of power, priests, craftsmen, riverkeepers, field keepers and ser-
vants.
As a rule, children below seven and adults above eighty did not pay kharaj. There were individuals
who were completely or partly exempt from tax obligations because of their illness, disability, poverty, old
age, performing public works, two or three married sons, death during the census, because they worked
as hired labourers away from home and village, deserved prize for reporting those who evaded the census
or were children without parents.
On the whole, the census of 1833 in the Jošanica captaincy with the Upper Ibar and in the part of the
Jeleč captaincy covered 95 villages and hamlets having 540 houses with 2499 men, among them 355 single,
873 ½ tax payers and 1758 kharaj payers. When this number of male heads is added by the same number
of female ones, then it can be concluded that there were about 5000 people in this region, and each house-
hold had 9 members on average.
The census (defter) of kharaj payers of 1833 is a first-class historical source which, besides present-
ing tax obligations, also shows detailed demarcation between the Princedom of Serbia and the Ottoman
Empire in the territory of Jošanica, Upper Ibar and Jelečki Ključ. It contains valuable data for studying de-
mographic, social and health circumstances. It is especially useful for onomastic and genealogic studies.
ПРАВИЛНИК
Устројство дивизије
А. Дужности дивизијара
В. Шефови секција
III
IV
Време рада
Казне
Казне ће изрицати у секцији шеф секције како над ђацима, тако и над оста-
лим персоналом, о чему ће дивизијара извештавати, а њу ће дивизијар одобрити
или одбацити према величини и стварности кривице.
Правилник за теренску службу при катастарском премеру у 1892. години 151
Све извршене казне или опомене, укоре итд., дивизијар ће саопштити сваког
месеца министру финансија.
Казне су ове:
Опомена, писмена опомена, писмени укор или новчана казна од 1-10 дина-
ра теренске дијурне.
За ђаке земљомерске школе вреде одредбе правилника за земљомерску
школу.
За веће новчане казне или отпуштање дивизијар ће затражити одобрење ми-
нистра финансија преко катастарског одбора.
Свако техничко лице, које при катастру врши премере, дужно је премере
прецизно и савесно вршити. Ако би грешке потекле усљед немарљивости дотич-
ног лица, онда ће трошкови око исправке оваквих, нетачних премера, пасти на
терет дотичног лица, пошто се о томе шефови секција и дивизијар увере, и под-
несу на решење катастарском одбору.
VI
Само се недеља сматра као одмор целог дана, а рад о празницима бива пре
подне у бироу. Ну празници остају као радни дани на терену, ако су у радно вре-
ме предходили кишни или ветровити дани.
Дивизијарима се оставља у дужност, да према потреби радова, празничне
дане употребљавају за теренски рад или у бироу, о чему ће свагда своје писмене
наредбе издавати.
У време кишних и ветровитих дана послови се врше у бироу и то: од 7-12 пре,
и од 2 и по до 6 и по по подне према добу времена.
Теренска дијурна за све дане, па био рад у бироу или у пољу, исплаћује се сва-
ком члану по месечном хонорару, који је ниже изложен.
VII
Осуства
Одсуства даје дивизијар на предлог шефа секције, које не може бити дуже од
3 дана без путовања у преко нужним приликама, о чему ће дивизијар увек извес-
тити министра финснија, иначе се писменом молбом обраћа сваки преко диви-
зијара, који о њој даје мишљење министру финансија.
Ни дијурна ни путни трошак за време одсуства не припада том лицу.
Указни и неуказни чиновници дужни су јавити се дивизијару, ако желе вре-
ме у недељу провести ван рејона дивизије, а за ђаке земљомерске школе вреде од-
редбе правилника за исту школу.
IX
Болести и лечење
X
Радови у пољу
А. Снимање детаља
В. Тахиметриско снимање
С. Нивелање
Д. Бироски радови
1. У току ове године има се завести стални биро, који ће добивене податке
од дивизија прикупљати, срачунавати и израђивати у одговарајуће планове пре-
ма инструкцијама, а по потреби и локал за то одредити с потребним персоналом.
2. Ради сигурнијег контролисања радова, условљава се, да се прорачунавање
триг[онометријских] и полиг[оних] мрежа приближно израчуна на месту преме-
равања у дивизијама. За детаљно снимање имају се унети привремено израчуна-
те координате полиг[оне] мреже заједно с линијама за детаљисање у листове, на
којима се детаљно снимање врши.
На овако спремним листовима отпочиње се детаљно снимање по правилни-
ку за детаљно снимање.
XII
XIII
XIV
Контрола
Summary
The text presents the review of the paper “The Cadastral Department and Surveying of the Kingdom of
Serbia“ published in the journal of the Historical Archives of Jagodina, Koreni VI, in 2008, which deals
with the attempt of surveying the whole territory of the Kingdom of Serbia foreseen by the legal project
of the Ministry of National Economy in 1889, with the aim of improving all branches of economy. This le-
gal project envisaged the Law on Surveying and Combining Immovable Property, which, besides consol-
idation of immovable property and triangulation of land, emphasized the high importance of elaboration
of cadastre and land registers.
The need for cadastral surveying of the whole country dated from 1884, when the incorrect and
careless work of the commission for inventory and evaluation of land caused damage both to individuals
and the state. Elimination of this injustice enabled the application of the prescribed Rules for Temporary
Survey of Land before Cadastral Survey, which allowed tax payers to require that the state should provide
the survey of their land in order to correct the incorrect survey of 1884, and then to regulate the land tax.
The rules are completely analysed with the stated practical example. They also mentioned the cooperation
between the students of the Land Surveying School and cadastral divisions, where the students had their
practice and gained knowledge so that they could, after finishing their school, become professionals nec-
essary for land surveying of the Kingdom, as foreseen by the Rules.
The Rule Book for Field Service in the Cadastral Survey in 1892, for field work in cadastral divi-
sions, which was based on the previously elaborated rules, was prescribed for the purpose of accomplish-
ing more efficient work on land surveying. The Rule Book was published with its original text. It covers
XIV chapters which define both the survey and the corresponding activities, such as: organization of divi-
sion, working time, penalties, control, etc. Chapter X under the title “Field Works“ gives a detailed list of
work processes (detail surveying, tacheometric surveying, levelling and office works).
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 161
Инвентар Српске православне епископије будимске
у Сентандреји 1896. године
Примедба
Ред. број
комада?
Колико
Вредност
НАЗИВ
фор пов
1. Позлаћен мали сребрни путир 2
1 10
у кожном тоболцу 3
2. У папирној кутији од загаситог црвеног 1 200
броката, свилом и златом везена
архијерејска мантија
3. Архијерејски окрут, златоткани, зеленом 9 550
свилом постављен, и то: епитрахиљ, појас,
наруквице, сакос, сребрно-ткани, златом
везени омофор, зелене свиле стихар,
сребрно-ткани надбедреник,4 златом
извезена два убруса за архијерејски жезао5
4. У дугачком тоболцу архијерејски жезао 1 50
од слонове кости с натписом:
„Арсеније Стојковић”6 итд.
5. Стара од црвеног броката архијерејска мантија 1 40
6. Епитрахиљ златом везен / 5
7. Златоткани, цвећем извезени епитрахиљ / 8
8. Од белог броката, са жутим / 2
свиленим ројтама епитрахиљ
9. На зеленој свили везени убрус / 2
за архијерејски жезао
10. Љубичаста жуто постављена / 25
архијерејска мантија
11. Од белог броката арх. сакос / 5
12. Један пар наруквица од црвене свиле 2 2
13. Избелела свештена архиј. мантија / 6
14. Златоткани, црвено постављени омофор / 40
са зеленим окрајцима и прапорцима
15. Од платна стихар црвено постављен / 8
16. Један пар наруквица од црне кадифе 2 1 50
17. Наруквице од беле свиле 2 – 80
18. Исте такове старе 2 – 20
2
чаша која служи за освештавање 19. Наруквице од конофоса старе 2 – 10
вина.
20. Црвено постављени стихар од зелене свиле / 6
3
кутија, футрола. 21. Плави покривач за аналогију / 1 50
4
делови одеће православних 22. Стихар од загасите свиле са црвеним тракама / 3
свештеника. 23. Црвеним платном постављен фелон / 8
од беле свиле
5
штап који епископ добија прили-
ком хиротонисања. 24. Плаво постављен стихар од белог платна / 1
25. Жуто постављен фелон од црвеног дамаста / 5
6
Арсеније Стојковић, епископ бу-
димски од 1853. до 1892. године.
26. Стари стихар од љубичастог дамаста / 4
27. Отворено‐црвени избељени орар7 / – 20
7
део ђаконске одежде. са зеленом ивицом
162 Татјана Драгићевић
28. Црвена свилена жуто везена марама / – 20
29. Од белог српског платна стихар / 1
30. Црно‐црвена свилена марама / – 10
31. Сребрна умиваоница и ибрик 2 50
32. Сребрна мала кадионица / 30
33. Сребрни округао служавник за митру8 2 20
и троуг. за панаију
34. У дугачкој кутији плаво постављеној архиј. 7 600
окрут среброткани и везени: Епитрахиљ, појас,
наруквице, надбедреник, сакос и омфор
35. У плавом свилом постављеној кутији сребром 1 200
ткана и извезена архиј. митра нижа
36. Тако иста митра виша 1 200
37. У белом свилом постављеној кутији / 25
златом везена архиј. митра од црвене кадифе
38. У кожној кутији округао служавник и троуг. за 2 50
архиј. митру и панаију са епископским грбом
39. У великој и дубокој кожној кутији сребрна, 2 100
изнутра позлаћена емајлираним иконама
украшена и „Стојковић Арсениј”
итд. исписана умиваоница и велики ибрик
40. У дугачкој кутији љубичасто постављеној 3 100
архиј. сребрни жезао у три комада
са натписом „Арсениј Стојковић”
41. У кожном тоболцу стари архиј. жезао / 10
42. У црвеној љубичасто постављеној / 40
кутији сребром оковани и копчама
снабдевени архиј. чиновник
43. У старом кожном црвеном тоболцу / 20
црвена златом везена архиј. митра
44. Сребрни дикирион и трикирион9 2 45
у засебним блеханим тоболцима
45. При освећењу цркве употребљене – –
прегаче и наруквице
46. Свете мошти и свето миро – –
47. У старом кожном тоболцу / 30
камењем окићени сребрни ручни крст
48. Књига: Свето Јеванђеље / 25
у црвеној кадифи сребром оковано
49. У дрвеној кутији освећени – – –
и потписани антимиси
50. Сребрна шоља / 2
51. 7 већих и 17 мањих обредних црквених књига 24 –
52. Сребрни позлаћени путир / 40
53. Златоткани појас са велике / 8
две позлаћене сребрне токе
54. Пешкири од српског платна – – 30
за брисање руку архијереја 8
архијерејска капа.
55. Сребрни дискос, звездица и копље 3 20 9
свећњаци са две или три свеће.
56. 2 анколпије10 на бакарном ланцу 2 –
57. Бројанице од корала без крста / 2
10
или енколпија – кутијица са релик-
вијама која се носи на грудима.
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 163
58. Ћилибарске бројанице без крста / 8
59. Напрсни загаситим распећем с обе стране ук- / 8
рашени и камичцима окружени крст са засеб-
ном розетом
60. Златан напрсни крст са емајлираним распећем / 18
с једне, а васкрсењем с друге стране, украше-
ни, камичцима окружени, о прстену висећи са
већим аметистом
61. Драп диван / 16
62. На дувару сахат, што четврти репетира / 18
63. Конзолни сто политиран / 1
64. Сахат са провидним стаклом за бројке / 6
и малом фијочицом
65. Долап11 за прање политиран – 5
и њему спрема за умивање
66. У истом разни предмети од порцелана и блеха – 1
67. Пљуваоница / 1
68. Ноћни долап од премазаног блеха с 2 1
а мраморном плочом и ноћном посудом
69. Политирани кревет са рамом 2 6
и федер‐мадрацом
70. Плави простирач по кревету 1 1
71. 2 црном кожом пресвучене столице 2 1
72. У златно уоквирене слике /предели/ 4 4
73. Икона „Араоска мати божја” у златном оквиру 1 10
74. 4 мале иконе 4 – 20
75. Свилом везени лик св. Стефана 1 10
првомученика у оквиру
76. Икона „св. Богородица” окружена разним угод- 1 3
ницима на папиру у бојама
77. Велика уоквирена икона 1 30
„Каменисање св. Стефана првомученика”
78. Шпанска ограда око пећи 1 – 20
79. 2 карнисе12 са белим завесама – 1 –
80. Лустер од бронза позлаћен са стакленим 1 1
призмама и светњацима
81. На поду прострт прикован кармилски ћилим 1 4
82. 2 једнокрилна шифоњера, политирана 2 10
83. Гарнитура: 2 канабета, 2 фотеља и 14 столица 18 –
црвеним лиснатим плишом пресвучени
84. Мала златна уоквирена слика 2 – 20
85. 2 уоквирене масном бојом израђене 2 25
слике Краља и Краљице
86. 2 „Предела“ на платну, уоквирена 2 2
87. Већа златно уоквирена икона 1 2
88. Мала икона 1 – 50
89. Велико златно уоквирено огледало 1 3
90. Већа златно уоквирена икона 1 2
11
ормарић, узидан или причвршћен 91. Мања икона у златном оквиру 1 – 50
за зид.
92. Слике насљедника престола 2 20
12
гарнишна. Рудолфа и Стефаније
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 165
133. Шпански зид крај пећи 1 – 40
134. 2 мала лика 2 – 50
135. 2 иконе „Марија и ангел” (Благовести) 2 3
136. Политиран сто са фијоком 1 1 50
137. Карниса са завесом – 1
138. Стари ћилим 1 – 20
139. Политирани кревет са рамом 1 2 –
140. Сламњача, мадрац, 3 јастука, јорган и чаршав 7 8
141. Стари избељени покривач 1 – 40
142. Политиран ноћни долап 1 1
143. Сто политиран са фијоком 1 1
144. Политиран за умивање долап – 4 50
и у њему сав прибор
145. 2 лика Марија Терезија и Јосиф 2 – 60
146. Под стаклом лик Краља и Краљице 1
147. Под стаклом уоквирена икона 1 1 50
148. Високи двокрилни шифоњер 1 6
149. Карниса и завеса 2 – 80
150. Стари ћилим 1 – 20
151. Сто за извлачење, стари 1 5
152. 23 старих столица 23 10
153. Стара наслоњача 1 1
154. Стари креденац 1 4
155. 12 растлица од никла 12 1 20
156. Сребрних старих 12 ножева и 12 виљушака 24 16
157. 10 сребрних старих кашика 10 20
158. 11 сребрних старих кашика 11 8
159. Кашика за вариво 1 5
160. Кашика од никла за млеко 1 – 20
161. 4 сребрна сланика 4 10
162. Посребљена канта за кафу са служавником 2 5
163. 8 овалних тањира за сос 8 32
164. 12 плавих шоља за теј и тацни 24 2 40
са златном ивицом
165. 8 плаво‐ивичних чинија са заклопцима 16 2 40
166. 79 плаво‐ивичних тањира 79 15 80
167. 35 разних кафених шоља и толико тацни 70 8
168. 10 већих и 5 мањих тањира 15 1 50
169. 4 мале кафене шоље и 4 тацне 8 – 40
170. 3 кашичице за јаја 3 – 12
171. 5 разних порцелан‐ствари 5 – 50
172. 3 сосје са поклопцима и кашикама 9 1 50
173. 27 плавих тањира 27 5 40
174. 3 шоље за сос 3 1 20
175. 18 тањира за дезерт 18 1 80
176. 6 двоувих чинија за печење 6 2 40
177. 12 већих чинија за печење и салату 12 6
178. Преса за салвете 1 1
179. Ноћно кандило од блеха 1 – 20
180. 2 бела простирача за сто 2 2
166 Татјана Драгићевић
181. 4 већа чирака од никла посребљена 4 8
182. Ноћна лампа 1 – 20
183. 4 троугласта бојадисана долапа 4 2 40
184. Пљуваоница 1 – 10
185. Икона: Грчка велика плаштаница13 1 5
у златном оквиру
186. 17 митрополитских и епископских ликова 17 34
187. 2 мале иконе 2 2
188. Бродарски сахат 1 1 50
189. 2 карнисе са завесама – 2 –
190. Прибор за кађење пећи – – 10
191. 4 дугачке чиније за рибу 4 8
192. 5 тањира за дезерт 5 – 30
193. 24 плавим цветићима украшена 24 – 94
тањира за дезерт
194. 29 плавих великих тањира 29 5 80
195. 12 чаша за бордо 12 1 20
196. 24 чаша за вино 24 2 70
197. 20 мањих чаша дезертних 20 1 80
198. 18 чаша шлифованих14 за шампањ 18 2 90
199. 20 чаша обичних за шампањ 20 2 10
200. 20 чаша за воду 20 1 16
201. 26 чаша шлифованих са ушицама 26 1 04
202. 6 чаша обичних са ушицама 6 – 24
203. 20 чаша винских 20 2 –
204. 16 чаша за воду 16 3 –
205. 1 четка за сто 1 – 20
206. Боца за воду 1 – 20
207. 6 чашица за ракију 6 – 12
208. Зелен стаклени служавник 1 – 10
209. Округао сто за извлачење 1 5
210. Мали бојадисани астал 1 1
211. Сунчани сахат у кутији 1 1
212. Гвоздени кревет са сламњачом, мадрацем, 8 10
3 јастука, чаршавом и јорганом
213. Плави диван са 2 јастучића 3 5
214. 6 црних дрвених столица 6 3
215. 1 сламња столица 1 – 50
216. Стари бојадисани долап за држање лавора 1 1
217. Једна карниса 1 – 10
218. Прибор за грејање пећи – – 10
219. Разбијено огледало у оквиру 1 1
220. Икона: Три пустињака 1 2
221. Три иконе на даскама 3 3 30
222. Кухињски сто 1 1
223. Даска за мешњу 1 – 10
224. Мерило 1 – 10 13
платно са насликаним или извезе-
225. Постоље 1 – 20 ним Христовим телом, непосредно
по скидању са крста.
226. 10 ком. кухињског посуђа од бакра 10 5
227. Бакарни лонац са поклопцем 2 3 14
брушених.
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 167
228. Аван за шећер, справа за прављење снега 5
и млин за кафу
229. 2 лонца од блеха 2 1 60
230. 20 ком. разног кухињског посуђа 20 2 40
231. Справа за сладолед 1 1
232. Разни емајлирани судови 10
233. 5 тепсија од блеха 5 – 50
234. 4 велике емајлиране варјаче 4 – 10
235. Различитих чинија 3 20
236. 3 сос‐шоље 3 – 30
237. 14 тањира 14 1 40
238. Велики кухињски сто са фијокама 1 1
239. Клупа на којој вода стоји са две канте 3 1
240. Кухињски астал с прекрштеним ногама 1 – 50
241. 2 деже с гвозденим обручима 2 1
242. Стари долап са 2 фијоке 1 1
243. Постоље са мерилом од жутог бакра 5
244. Штипалица за шећер и чекић 2 – 20
245. 2 славине од месинга 2 6 –
246. 6 разних слика 6 – 10
247. Жуто бојадисан кревет 1 1
248. Даска за мешњу 1 – 30
249. Једне наћве15 1 – 40
250. Бачвица за прављење масла 1 – 20
251. Кухињски долап 1 1
252. Велики астал 1 1
253. Бојадисани кревет 1 –
254. Двокрилни бојадисан шифоњер 1 2
255. Бојадисани сто 1 – 50
256. Мало огледало 1 – 20
257. Мала клупа 1 – 50
258. Петролеумска лампа 1 – 10
259. Децимална вага 1 5
260. Постоље за воће итд. 1 2
261. 1 долап 1 2
262. Астал са прекрштеним ногама и 3 клупе 4 1
263. 2 питле и 2 блехане канте 4 1
264. Црни аван и дугачко туцало 2 1
265. Празне флаше, нож за сламу и 4 дрвене виле – 2
266. Једно црвенкастом кожом превучено канабе 1 5
267. 1 стари клајдершток16 1 – 30
268. 6 старих столица 6 1 80
269. Загасито премазан сто 1 – 50
270. Политиран сто 1 1
271. 4 портрета 4 2
272. 2 мале иконице 2 – 40
273. Огледало са политираним оквиром 1 – 50
274. 2 иконе 2 – 20
15
дрвена посуда за мешење хлеба.
275. Долап са 3 фијоке 1 1
16
чивилук. 276. Мали сто 1 – 20
168 Татјана Драгићевић
277. Стари долап за умивање са лавором 2 – 40
278. Стара клупа 1 – 40
279. 4 питле 4 1
280. 2 стара покровца 2 – 20
281. Стари кревет 1 – 50
282. На ногама креветац 1 – 25
283. 3 пара серсама 30
284. Постоље и чивилук са серсам 1 1
285. Дрвени чивилук за рухо 1 – 20
286. Велики дрвен сандук 1 – 50
287. Разна дрвенарија: дугачке лотре17, лопате, 5
ашови, мотике, грабље, чивилук и дебеле даске
288. Изашка кола 25
289. Лајта на коли 1 10
290. Велики дрвен кавез за живину 1 3
291. 6 већих и мањих дрвених када 6 6
292. 18 мањих и већих буради 18 54
293. 3 отворене велике каце 3 45
294. Једна мала преса 1 1
295. Једна велика преса 1 25
296. Један квеч18 за грожђе 1 3
297. 3 мала буренцета 3 – 90
298. 2 решета за грожђе 2 1
299. Расута када са гвозденим обручима 1 3
300. Олук за кљук19 1 1
301. 1 фртаљ и 1 ручка за прављење вина 2 – 50
302. Једна стара роља 1 1
303. Једна када 1 1
304. Једна катланка за котао 1 2
305. 2 велике лестве зелене боје 2 10
306. Од бронзе лустер позлаћен 1 3
307. Шпански зид 1 – 50
308. Сламњача 1 – 40
309. 4 несвршене, масном бојом рађене слике 4 – 16
310. 2 иконе 2 3
311. 3 карнисе 3
312. 1 икона 1 2
313. 2 карнисе 2
314. 8 већих и мањих слика под стаклом 8 5
315. Огледало у златном оквиру 1 3
316. Икона 1 2
317. Разних старих књига 3
318. Стари политирани кревет 1 10
319. 2 слике под стаклом 2 2
320. Обновљено политирано канабе 1 2
321. Долап за умивање са разним стакленим 2 17
мердевине.
и порцуланским судовима
322. 2 иконе под стаклом 2 2
18
муљач.
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 169
325. Икона св. Тројице 1 3
326. Наслоњача 1 2
327. Долап са 4 фијоке политиран 1 3
328. Долап стари политиран, писаћи сто са 2 фијоке 2 3
329. 5 разних портрета архијереја 5 5
330. Портрет цара Фердинанда без оквира 1 – 05
331. 1 ћилим 1 1
332. 5 ножева, 5 кашика, 3 кашике за кафу, 21 6
једна кашика за чорбу, сланик, карафиндл,
све од кинасребра
333. Стари долап и у њему старо – 2
порцуланско и стаклено посуђе
334. Кошар за ношење јела са 5 шоља 6 2
335. Мали жути аван 1 – 80
336. Стари кревет, сламарица, јастук и јорган 4 3
337. Мали премазани сто 1 – 50
338. Стари бакарни котлић 1 1
339. Бројанице од стакла, имитација игала 1 3
340. Један комад увоштена платна 1 2 50
341. 2 вазне за цвеће 2 2
342. Ћилим за стругање обуће 1 5
343. Од конопца исплетен стругач за обућу 1 1 80
344. 2 метера ћилима над постељом 2 80
345. 1 ћилим над постељом 1 1
346. 1 срњећа кожа учињена пред креветом 1 3
347. 2 завесе од руског платна 2 2 80
348. Ковчег за хлађење јела и пића 1 35
349. Канта за воду бојадисана 1 2 50
350. Један дубок леген20, обојадисан 1 2
351. 22 метера ћилима 26
352. Велика мајолика лампа висећа 1 18
353. 1 карафиндл од кина сребра 9
354. 3 шафоља21 разне величине 3 5
355. 2 велике дрвене чабрице за маст 2 4
356. 2 блехане канте за воду 2 2
357. 1 тестера средња на лук 1 1
358. 3 ашова, 3 мотике и 1 гвоздена лопата 7 2 10
359. 1 колица за ђубре 1 1
360. 1 трагаче нове оковане 1 4
361. 1 гвозден кухињски сахат 1 3
362. Телеграфско звонце са батеријама 60
363. Блехана музлица 1 30
364. 4 креветска чаршава 4 6
365. 21 пешкир 21 4 10
366. 18 навлака за јастуке 18 11
367. 5 стаклених тацлица на светњаке 5 – 26
368. Велике дрвене бројанице 1 – 51
20
врста посуде са поклопцем и дршком 369. Коцкасти ћилим 1 2
21
велика дрвена посуда за прање. 370. 2 запушача са славиницом 2 – 11
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 171
413. Порцеланско ведро за прљаву воду 1 5
414. Биде жуто бојадисан изнутра, емајлиран 6
415. Увоштено платно 1 3
416. Двокрилни шифоњер са два одељка 1 60
417. Загасит диван са савијеним мадрацем 20
418. Пред истим ћилим загасит 1 5
419. Једна срнећа кожа учињена 1 3
420. Мали политирани асталчић 1 6
421. Ниска округла пљуваоница 1 1
422. Зелена ноћна лампа 1 7
423. Завесе и карнисе на 2 прозора и ролетне 15
на један прозор и једна пљуваоница
424. Зелено‐загасите вунене свиле гарнитура: 7 160
канабе и 6 фотеља
425. Писаћи сто загасите боје са чојом 1 60
426. Дрвена фотеља за писаћи сто 1 6
427. Завесе и ролетне на два прозора и јастучић 10
428. Лампа и лустер од стакла 2 30
429. Ћилим 30
430. Пљуваоница 1 1
431. Црвенкасто‐загасите боје ћилим 40
432. Једноставан ћилим под столом 25
433. Загасито‐свилена црвено‐злаћеним лишћем 7 160
искићена гарнитура: канабе, 4 фотеље,
2 столице
434. Консол – огледало, орахове боје, 1 50
политиран, са белим мрамором
435. Велико огледало орахове боје, политирано 1 50
436. Лампа и лустер од стакла 2 30
437. 3 округле ниске пљуваонице 3 3
438. Политирани сто 1 25
439. На три прозора завесе, ролетне и јастучићи 16
440. 2 електрична звонцета 20
из сваке собе и са обе улице
441. Нов велики гвоздени шпархерт22 50
442. Лик Њег. Св. Преузв. Г. Георгија, патријарха 50
443. Епископска библиотека (св. 2613) 2613 1661 13
Из епитропске седнице Епархије будимске држане у Св. Андреји 13/25. септ. 1896.
22
шпорет.
23
Мађаревић. Георгије Марјановић Јеремија Мадваревич23
епарх. бележник Епископ будимски
Евген Думча
епитроп
Јован Димшић
епитроп
Summary
The Archives of the Serbian Orthodox Eparchy of Budim keeps valuable archive material of Serbian prove-
nance that was created in the territory of the Eparchy of Budim in the 18th, 19th and 20th centuries. The ma-
terial is classified into the fonds of administration, fonds of societies and fonds of endowments, then per-
sonal fonds and collections.
The Collection of Inventories of Churches and the Whole Property of Church Municipalities was
created from scattered material during formation of fonds while the archive material was arranged. The
collection contains more than a thousand inventories from sixty-seven church municipalities. Particular-
ly important inventories are those for the churches whose material has not been completely preserved or
handed over to the Archives. The introductory part of each inventory had a description of the external ap-
pearance of the church, time of construction, time of consecration, description of the bell and the interi-
or of the church. It was followed by the inventory of immovable property, liturgical objects, priest’s vest-
ments, as well as furniture and objects for everyday use. One of the more important parts of the inventory
is the inventory of church libraries, which at that time had even several hundreds of books.
I hope that this paper will partly contribute to studying church history, but that it will also be of use to art
historians, ethnologists and other researchers.
Збирка инвентара цркава и коренитог иметка црквених општина у Архиву Српске… 173
174 Татјана Драгићевић
Јасминка Марковић UDK BROJEVI: 784.4:787.1/.4(497.11)
"18/19"(093.2)
Историјски архив Краљево 025.17:39(497.11)
39:929 Ђорђевић Т.
ID: 222125324
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 177
1. Баљевац 11. Градац 21. Муре 31. Ројчиће
2. Беоци 12. Драганићи 22. Носољин 32. Себимље
3. Биниће 13. Казновиће 23. Панојевиће 33. Сремче
4. Брвеница 14. Кравиће 24. Пињаж До 34. Супње
5. Варево 15. Кремиће 25. Плешин 35. Черење
6. Велење 16. Крушевица 26. Побрђе 36. Трнава
7. Вртине 17. Курићи 27. Радошиће 37. Шипачина
8. Глушци 18. Кућане 28. Раковац
9. Гњилица 19. Луково 29. Рашка
10. Гостирадиће 20. Милатковиће 30. Рвати
Баљевац
Беоци
Агатон Читлучанин (1837) је био сведок многих зулума које су Турци спро-
водили по пограничној територији и у овом крају. Старији људи су причали да је
највише певао о зулумима, али и о српским јунацима и борбама за ослобођење
од турске владавине. На сеоским седељкама је уз гусле забављао присутне. По-
живео је 90 година.
Борисав Читлучанин (?) је учествовао на Солунском фронту. Као гуслар je
био познат међу својим земљацима, а и даље
Вукашин Пењишевић (?) је био ковач. Учествовао је на Солунском фронту.
Гуслао је на разним скуповима, али највише у кругу своје породице. Од њега је
гуслање прихватио његов унук Љубо Пењишевић.
Десимир Пењишевић (1924) је почео да гусла још као дечак. Окупљао је децу
и људе око себе. Песме је и сам смишљао. Певао је о прељама, плетиљама, Семе-
тешком језеру и шаљиве песме.
Драган Станчић (1914) је завршио основну школу, а гуслањем се бавио од
своје петнаесте године. Наступао је на скуповима и приредбама у Беоцима и
Рашки. Био је познат по интерпретацији песама „Руско-јапански рат” и „Бој на
Мишару”.
Љубомир Мојовић (?) је био земљорадник. Учествовао је на Солунском фрон-
ту. У млађим годинама се бавио зидарством, а у позном добу плео је корпе од пру-
ћа. Описан је као човек високог раста, крупних очију, седе косе. Гуслањем је нај-
чешће забављао своје унуке.
Међу онима који су волели да понеку песму одгуслају били су Витомир
Станчић, који је гуслање научио од Драгана Станчића, затим Јовица Гајтановић,
Петко Читлучанин, Рајко Трифуновић и учитељ Светислав Трифуновић.
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 181
Биниће
Предраг Букара (?) је гуслање научио од оца. Највише је гуслао укућанима али
је био присутан и на сеоским игранкама. Омиљена песма му је била „Зидање Ска-
дра на Бојани”.
Међу гусларима из Бинића помињу се Драгиша Томовић, Милутин Врндић,
Милутин Живковић и Танасије Пендић.
Гуслали нису, али су у својим кућама „за успомену” инструмент чували Ви-
томир Врндић, Богомир Љубичић, Браниша Котуровић, Жарко Живковић, Ми-
ленко Поповић, Миломир Пендић и Милоје Љубичић.
Брвеница
Варево
Велење
Десимир Барлов (1905) је основну школу завршио у Градцу. Као један од виђе-
нијих људи у селу више пута је биран за кмета села. Волео је да гусла и често је пе-
вао о хајдуцима и ускоцима.
Познати гуслари у овом селу били су Душан Џодић и Гвозден Раковић.
Вртине
Глушци
Гњилица
Вукајло Минић (1858) је на гозбама певао народне јуначке песме и био је радо
слушан. Добио је надимак „учитељ народа” јер је стално саветовао народ да се
бори за слободу.
Петар Кривчевић (1897) се због деформитета ногу није бавио земљорадњом,
те је научио дрводељски занат. Сељацима је правио чабрње, точкове за кола, а же-
нама разбоје. Живео је у кућерку крај Ибра и скелом је превозио људе. У старости
је готово ослепео. Био је добар гуслар. Знао је да свира и кларинет, гајде и свиралу.
Теодор Тодо Пејчиновић (1897) је гуслао од десете године и највише је волео
ускочке песме. Био је високог стаса и плаве косе. Ишао је на прела и забављао
присутне.
У Гњилици су се гуслањем бавили и Венцеслав Димитријевић, који је насле-
дио гусле од Тода Пејчиновића, Гмитар Мартаћ и Миљан Димитријевић.
Гостирадиће
Градац
Бранко Јовановић (1908) иако није учио школу, знао је да пише и чита. Гуслао
је одмалена, највише у зимским данима код своје куће. Напамет је знао више на-
родних песама.
У Градцу су познати гуслари били Александар Чорбић, Владо Милојевић, Којо
Раковић, Светомир Петровић, Стеван Јовановић, Томо Раковић и други.
Гуслање је неговано у кућама Богољуба Бошковића, Војислава Симића, Илије
Раковића, Јеремије Бошковића, Никодина Чорбића, Уроша Котуровића и Храни
слава Николића.
За гусларе у Градцу и његовим засеоцима Тихомир Ђорђевић је забележио да
их је било у прошлости и у његово време. Податке о њима дали су Вера Бошковић,
Живота Барлов, Милија Јовановић и Миодраг Џодић.
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 183
Драганићи
Ој, Тлачино
Казновиће
Алесије Ћурчић (1885) је још као дечак певао уз гусле. Узор му је био деда,
од кога је научио бројне јуначке песме. Волео је да пева и гусла песму „Женидба
Поповић Стојана”, као и песме о Бају Пивљанину, бојевима на Новом Пазару и
184 Јасминка Марковић
Страхињићу Бану. У рат је отишао 1912. године. Гуслао је војницима и офици-
рима. Учествовао је у пробоју Солунског фронта. Погинуо је као официр на Кај-
макчалану.
Богољуб Нинчић (1883) је према казивању доживео дубоку старост. Умро је
у 90. години живота. Учествовао је у ратовима 1912–1918. године. Знао је лепо да
пева и гусла.
Божидар Зечевић (1880) је учествовао у ратовома 1912–1918. године. Био је
граничар и знао је да гусла. Забележено је да се три пута женио и да је у старости
правио ткаљама брда за ткање предива. Умро је у 94. години живота.
Гвозден Ђорђевић (1858) је волео да гусла и пева „јер у његово време дру-
ге разоноде у овом крају није ни било”. Посебно су у његовом извођењу слуша-
не песме „Кнежева вечера” и „Урош и Мрњавчевићи”. Преци су му се доселили
из Топлице.
Коста Радивојевић (?) је учествовао у ратовима 1876–1878. године, а омиље-
на тема коју је опевао уз гусле била је рат између Бугара и Турака.
Марко Виријевић (1889) је учествовао у ратовима 1912–1918. године и у про-
боју Солунског фронта. Често је певао, како је говорио, своју песму:
Кравиће
Кремиће
Крушевица
Курићи
Кућане
Аксентије Маринковић (1880) није похађао школу. Знао је лепо да одгусла не-
колико народних јуначких песама у кругу својих пријатеља и мештана.
Ананије Кочовић (1888) је гуслао и певао на задовољство својих укућана. На
Солунском фронту се показао као неустрашиви борац и због тога је био цењен
међу својим друговима.
Василије Тодоровић (1900) је био је слеп на једно око. Чувајући козе као мали,
научио је да гусла и пева. У зрелим годинама је био веома тражен гуслар. Певао је
код пријатеља на славама и на другим сеоским скуповима.
Глишо Дрманац (1912) је завршио основну школу у Никољачи. Радио је у РО
„Брвеник” као пословођа. У тренуцима одмора гуслао је радницима.
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 191
Данило Кочовић (1854) је живео сто година. Његове гусле, у време када је овај
податак забележен, стајале су, према казивањима сведока, у његовој кући изнад
огњишта.
Диконије Кочовић (1905) се бавио земљорадњом. Није ишао у школу, али је
научио да гусла. Певао је својим комшијама.
Драго Јевђић (1903) је рођен у Рудници али је живео у Кућанима. Радио је као
стражар у каменолому у Бисини. Гусле је наследио од оца и није се одвајао од њих.
Јован Павловић (1898) је љубав према гуслама наследио од деде, од кога је на-
учио да гусла и пева још као мали. Кажу да се није одвајао од њих. После дедине
смрти укућани су гусле сакрили на таван да их Турци не пронађу. Касније их је Јо-
ван скинуо са тавана и преуредио. Често је позиван на разне скупове, где је певао
о хајдуцима и јунацима из косовског циклуса. Омиљене песме су му биле „Бано-
вић Страхиња” и „Милош у Латинима”.
Јово Марковић (?) је имао гусле. Једно време су стајале окачене на зиду. Ка
сније је почео да гусла.
Љубомир Кочовић (1917) је гуслао у слободно време, обично после заврше-
них пољских радова.
Маринко Јовичић (?) је рођен у Драганићу али је живео и радио у Кућанима.
Гуслао је у доколици.
Милентије Дрманац (1860) је био најбољи гуслар у овом крају. У његову кућу
долазили су сви Дрманци и Никићи да га слушају када гусла и пева. Своје умеће
на гуслама пренео је на сина. Инструмент му је оставио у наследство.
Миљан Димитријевић (1891) је завршио основну школу у Никољачи. За вре-
ме Турака био је кмет. Имао је гусле и знао је добро да свира и пева на њима.
Никодин Маринковић (?) је забележен само као гуслар. Других података о
њему нема.
Записано је да је, у овом крају најбројнија, породица Милорада Дечевића
(1910), каменоресца, у кући чувала гусле али их није користила.
Луково
Милатковиће
Муре
Носољин
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 193
Неки оде – наке партизане
Народ дижу да Русију бране
На Краљево напад учинише
Против Немца борбу отпочеше
Два месеца ратове водили
Док их Немци не беху одбили
Све до Рашке несретнога града
И ту беше од Србина јада
Партије се браћо завадише
Међу собом борбу зајадише
Жалост браћо, а како да није
Када Србин свога брата бије
Истим млеком мајка задојила
Партија их сада раздвојила
Кад то чуше Турци од Пазара
Ударише преко Бање старе
Па Србију почеше да пале
До Кућана па и брате више
Све то редом Турци попалише
Попалише село Милатковиће
Па пређоше и у Драганиће
Кад дођоше према Носољину
Осетише никакву милину
У том селу храбри људи беху
Пред Турчина бегати не хтеху
Већ заклоне добре ухватише
И Турчину отпора дадоше
А што беше Вучковићу чеда
Тај Турчину ни макнути не да
Чим га спази пушка њему плане
Живо Туре са земље нестане
Ал’ ето ти милом Богу хвала
Стиже оздо једна чета мала
Једна чета славних хранитеља
То је војска наших бранитеља
Поседоше терен Носољина
Отворише борбу на Турчина
Стераше их до цркве Петрове
Нек упамте све српске синове.
Панојевиће
Пињаж До
Радош Премовић (?) је био земљорадник. Преживео је два светска рата. Вој-
ницима у рову, уз гусле и песму, уливао је наду, бодрио их да истрају у борби и
дочекају повратак својим домовима. У песмама је борбе тумачио на свој начин.
Плешин
Побрђе
Аранђел Маричић (?) је, као и већина, учио занат од старијих гуслара. По-
ред јуначких песама везаних за Краљевића Марка, волео је да гусла и пошали-
це и тако забавља присутне. Певао је, кажу, „из дубине душе” и одушевљавао
окупљен свет.
Јован Милошевић (1913) се још као дечак дружио са гуслама и почео да
пева. Заносно је певао јуначке песме, а и сам је смишљао шаљиве песме о својим
земљацима, које су биле радо слушане.
Милун Бељаковић (?–1913) гуслао је од своје 11 године. Борио се против аус-
тро – угарске војске. Причало се да је умео тако лепо да пева да су га присутни
слушали са дивљењем. Гусле је носио свуда са собом. Једна од његових песама
гласи овако:
Радошиће
Раковац
Љубавна песма
Рашка
Рвати
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 201
„Да се више ништа чекат неће
Него да се војска Пазару покреће
На Бисини великоме вису
Где свачије ноге стигле нису.”
Војска орна боја и мегдана
Налог чека свога господара
Тада Турци љуте крвопије
Српску ватру ватром поздравише
Трифуновић дичан војвода
Налог даде да труба зајечи
Да тад крену српски соколови
Ал’ да видиш Трифуновић Света
Он довати срчана дурбина
Да размотри шанце на Бисини
Дурбин пусти, коњаника викну
Коња гони тобџијама јави
Нек топовске спреме карабине
И удесе нишанске дурбине
Овако се узалуд борити
Силну ћемо војску изгубити
Нас душманин из шанчева стреља
А од нас опасности нема
Коњаник иде, тишина завлада
Тајац наста ка у гробу црну
Пешадији подај наређење
У зелену траву нек легају
Гранатама место нек оставе
Док на једном сила, ука тресну
И обави чудесна небеса
Од Турака јаде направише
Који оста бежати стаде
До Пазара града белога
И на граду затворише врата.
Ројчиће
Себимиље
Лазар Јаћовић (1908) је имао „ишаране” гусле, које је израдио Момир Па-
шајлић. За њега кажу да је гуслао „на задовољство присутних”.
Миљојко Ивановић (1888) је учествовао у ратовима 1912–1918. године и на
Солунском фронту. У Другом светском рату је помагао Народноослободилач-
ки покрет. Као гуслар, наступао је на Радио Београду и Радио Краљеву. Учество-
вао је на Фестивалу у част 40-годишњице оснивања Савеза комуниста. Репертоар
му је био разноврстан. Поред старијих, певао је и песме о бомбардовању Београ-
да 1941. године, као и песме „Пета офанзива”, „Ослобођење Југославије” и друге.
Гусле са дршком у облику јелена направио му је Момир Пашајлић.
Момир Пашајлић (1899) био је познат гуслар и вешт градитељ овог инстру-
мента. Израдио је преко 50 гусала, а научио је да их прави у затвору. Певао је на
скуповима где се окупљала младеж. Омиљена песма му је била „Женидба од За-
дра Тодора”.
Сремче
Коста Дамњановић (1895) је почео да гусла у својој 25. години. Главни учи-
тељ му је био отац. Често је сам састављао и записивао песме да их не би забора-
вио. Словио је за правог народног гуслара. Кажу да су му песме биле очаравајуће,
поучне и лепо прихваћене од слушалаца.
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 203
Супње
Черење
Шипачина
Summary
The gusle tradition was deeply rooted in the former Studenica District. The data about gusle players in this
area at the end of the 19th and the beginning of the 20th centuries were collected by Tihomir D. Djordjević,
teacher, professor and school inspector in this district. The material is kept within his personal fund in the
Historical Archives Kraljevo and represents interesting material for studying folklore in general.
The preserved data from some forty villages of the Studenica District provide details not only about gusle
players, their personal characteristics, skill, shrewdness, creativity and affinity, but also about a wider
social-political circumstances and changes. Thanks to gusle players, who were guardians and bearers of
cultural heritage and identity, various events from social and everyday life have been transferred to songs
and woven into collective memory.
It is interesting that gusle players were mostly self-taught or taught by older members of their
families and friends. Most of them participated in the wars between 1912-1918. They were cattle breeders
and agricultural workers, rarely craftsmen, and in the postwar period they were engaged in industrial
production. They interpreted their songs in ekavian and jekavian dialects, which speaks about different
origin of the population and their migrations in this territory.
Gusle was a constituent part of everyday life, through which the people of this region expressed their
national affiliation, system of values and feelings. Gusle players were very important and esteemed
individuals, chroniclers of their time, guardians of unwritten history and folk tradition, which they passed
down from generation to generation.
Гуслари Студеничког среза с краја 19. и почетка 20. века у списима Тихомира Д. Ђорђевића 207
208 Јасминка Марковић
Добрила Главинић Кнез Милојковић UDK BROJEVI: 355.415.6-055.2
(497.11)“1914/1918“
ДОБРОВОЉНЕ БОЛНИЧАРКЕ
У РАТОВИМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ
Приредила
АНА СТЈЕЉА
ХАРЛЕЈ
Мис Сент Клер Стобард,38 члан угледне енглеске породице и познати енглески
писац, није била ни болничарка ни лекар, него жена која је имала срца за хумана
и социјална дела. Замољена је од Управе Српског потпорног фонда у Лондону да
организује санитетску Мисију за Србију. Приликом оснивања планиране болни-
це, одлучено је да она буде пољског типа, под шаторима, лакопокретна, снабдеве-
на кухињским посуђем и ратним хируршким прибором. Мисија је брзо органи-
зована, и стигла у Солун са своја 45 члана, од којих је било 7 жена лекара, потре-
бан број нижег и вишег стручног особља – болничарског, са потпуном болничком
37
Милосав Јелић (1883−1947), српски опремом. Из Солуна, Мисија је отишла у Скопље, Ниш и Крагујевац; у овом по-
песник, познат као аутор ратних пе- следњем граду, Мис Стобард основала је 4 сеоске и две друмске амбуланте за кра-
сама. Своју поезију је објављивао у
Забавнику, у чије је претежно парна- гујевачки округ; у њима је прегледано на хиљаде сеоских болесника, који су доби-
со-симболистичко песништво унео ли бесплатно лекове. Кад су плануле борбе на фронту, Мис Стобард је понудила
опонашање народних песама. Њего- своје услуге и тамо. Основала је „Прву енглеско-српску Пољску болницу”. Кад је
ва родољубива поезија представља
најзначајнији производ српске ратне Војвода Путник потписивао наредбу о њеном постављењу за командира те болни-
лирике. Најпознатија ратна збирка це, прве такве јединице у нашој оперативној војсци, додао је „Мис Сент Клер Сто-
Милосава Јелића је књига поезије бард својим пожртвованим радом стекла је свако поштовање и поверење”. Болни-
под насловом Србијански венац. –
Прим. прир.
ца је придодата на службу Шумадијској дивизији I позива; повлачила се с нашом
војском од Смедеревске Паланке до Скадра; тада је предала болнички материјал на
38
Мабел Ен Сент Клер Стобарт располагање нашој Врховној команди, а онда је с особљем отпутовала у Енглеску.
(1862−1954), Енглескиња која је ру- Мисис Сент Клер Стобард, ова пожртвована, храбра и херој-жена у покре-
ководила пољском болницом и пра-
тила српске ратнике преко Албаније. ту, јахала је увек на свом црном коњу, као шеф своје Пољске болнице и савлада-
– Прим. прир. ла је све напоре непрекидног марширања, дању и ноћу, колико пута без хлеба и
воде! Са својом Мисијом провлачила се кроз Албанију заједно са нашом војском.
39
Ову књигу Сент Клер Стобарт
је посветила престолонаследнику По доласку у своју земљу објавила је књигу Огњени мач у Србији и на другим мес-
Александру Карађорђевићу и срп- тима39; у својој књизи је топло и с великом љубављу писала о јуначким делима
ском народу. – Прим. прир. наше војске, и описала рад своје Јединице у борбама и при повлачењу преко Ал-
40
Mrs Leslie Wilson. – Прим. прир.
баније. Одржала је 34 конференције о Србији, њеној храброј војсци, њеном сани-
тету, као и о пожртвованости српске жене. Наш ратни сликар Ђорђе Ранкин ове-
41
Едвард Бојл (Sir Edward Boyle, 2nd ковечио је њено племенито ратно дело у нашој војсци израдом њеног лика из тих
Baronet, 1878−1945), члан Балкан- историjских дана.
ског комитета, који је помогао осни-
вање хуманитарног друштва Српски Мис Вилзон40 била је члан Српског потпорног фонда док су Сер Едуард
потпорни фонд. – Прим. прир. Боел41 и његова мати Леди Боел, једна од најугледнијих племићких и филантроп-
214 Добрила ГлавинићКнез Милојковић
ских породица организовали помоћ за наше избеглице које су се нашле у Солу-
ну 1916. године без икаквих средстава за живот. На предлог Релив Фонда, фран-
цуска Влада пристала је да Фонд установи „Колонију српских избеглица” на Кор-
зици. Тако је избегличка колонија остала на Корзици све до 1918. године а по-
следње избегличке групе вратиле су се тек априла 1919. године у своју разрушену
Домовину. Овај наш несрећни народ, напаћене жене и децу пригрлила је на своје
груди ова дивна жена, као најбоља мајка, Леди Боел,42 те су је наши из захвалности
назвали „Српском Мајком”.
Мис Вилзон, члан оснивач „Српског потпорног Фонда” у Лондону, по дола-
ску на филантропски рад у нашу земљу брзо је научила наш језик, а по повратку
у своју земљу штампала је више лепих и исцрпних написа о нама и нашој земљи.
Најзначајнија је њена књига „Портрети и скице из Србије”.
Мис Вера Холм и Маргарит Кер, свесрдне и пожртвоване болничарке на
служби нашег Санитета, оставиле су такође лепе успомене у нашем народу. Мис
Лоремор, археолог из Кембриџа, уступила је за време рата своју кућу српским
избеглицама, и радила је неуморно у болници у Острогу. 42
Леди Бојл (Lady Constance Jane
Велике заслуге за наш народ има самарићанка и писац, Швајцаркиња из Ци- Knight Boyle,1855−1944), хуманитар-
риха г-ђа Стурзенгер,43 која је задужила српски народ у време Балканских ратова на радница при Црвеном крсту, која
је заједно са својим сином Едвардом
својом негом код наших рањеника и подижући им дух својим изванредним допи- помогла оснивању Српског потпор-
сима које је слала на немачком језику за Швајцарску. ног фонда. – Прим. прир.
Поред поменутих добровољних ратних болничарки, заслужни за српски са- 43
Катарина Клара Штурценегер
нитет и српску војску, сличне заслуге стекли су и многи новинари страних држа- (1854−1929), болничарка и публи-
ва који су дошли у нашу земљу за време Балканског и Првог светског рата, и оба- цисткиња из Цириха. – Прим. прир.
вештавали светску јавност о нама и нашим ратним напорима. 44
Каја Вуковић Каћуна (1882−1962),
Историчари нашег ратног санитета остају задужени задатком да умногоме српска песникиња. Године 1912.
допуне изложене податке и да их допуне подацима који су слабо познати. Завр- објавила је збирку поезије У данима
шавам стиховима племените Српкиње Каје Вуковић44 која је наш дуг захвалности среће. – Прим. прир.
изразила речима:
Архиви као установе које врше одређена јавна овлашћења нису овлашћени и да
врше управни надзор већ стручни надзор над архивским пословањем органа и
организација у чијем раду настају регистратурски материјал и архивска грађа.
Управни надзор је трајна, континуирана делатност органа државне управе у вр-
шењу надзора над законитошћу рада, надзора над законитошћу аката и инспек-
цијског надзора над радом предузећа, установа и других организација и грађана у
погледу поступања у складу са законом и другим прописима и општим актима.10
У управном надзору проверава се да ли се понашање надзираног субјекта одвија
у складу са законом и другим прописима. Ако то понашање није у складу са зако-
ном, примењују се утврђена овлашћења како би се такво понашање отклонило и
ускладило са прописима.
Стручни надзор се у предузећима, установама и другим организацијама и
органима усмерава на контролу стручних метода и поступака рада карактери
стичних за одређено предузеће или установу, у зависноти од делатности коју они
обављају. Стручни надзор у установама образовања и школства, здравства, шу-
марства и сл. подразумева контролу начина рада и метода, којима се дата делат-
ност обавља и којима се остварују њени циљеви. Тако се у школи контролише ме-
тодика извођења наставе, у здравству увођење стручних и других метода којима
се побољшава здравствена заштита.
Према томе, у овом случају не ради се о контроли органа државне управе већ
стручних организација, мада понекад такав надзор зависно од организацијских
решења може бити смештен у државни орган (нпр. школски надзорници). Тај
надзор се не врши управно-правним методама него методама предвиђеним за
одређену струку и у њима се не проверава и не оцењује управни, већ стручни рад,
карактеристичан за поједину делатност. Санкције најчешће нису исте садржине
као оне у оквиру управног надзора. Оне су, пре свега, усмерене на отклањање сла-
бости у струци, сарадничког су карактера и иду ка бољем обављању делатности,
док су оне које проистичу из управног надзора, најчешће репресивног карактера.
Спровођење јавних овлашћења од стране архива приликом стручног над-
зора над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске
грађе, као и излучивањем безвредног регистратурског материјала, који се нала-
зи ван архива, није у домену управног надзора. С тим у вези, овлашћење архи-
ва да налаже предузимање мера за отклањање утврђених недостатака (у погле-
ду заштите архивске грађе и регистратурског материјала), по циљу који треба да
постигне, а то је усклађивање понашања субјекта надзора са прописима, попри-
ма обрисе инспекцијског надзора, али у формално-правном смислу нема тај ка-
рактер и форму.
Стручни надзор који архиви врше над канцеларијским и архивским посло-
вањем регистратура резултира израдом записника о извршеном стручном над-
зору са мерама које су наложене за отклањање утврђених недостатака. Међутим,
остаје отворено питање везано за све надзоре: да ли мере које се налажу треба да
имају форму решења са свим елементима управног акта које оно треба да садр-
жи. Пракса већег броја архива у вршењу стручног надзора је да се сачињавају за-
писници о стручном надзору са наложеним мерама без доношења решења. Је-
дан мали број архива сачињава записник о стручном надзору и доноси решење,
које садржи наложене мере. Решење садржи мере, одговорно лице на које се оне
односе и рок у коме их треба реализовати. Постојећи Закон о културним добри-
ма не регулише прецизно поступак стручног надзора, тачније шта по изврше-
ном стручном надзору архиви доносе, само записнике или записнике и решења,
као ни њихову форму. Служећи се аналогијом прописа који регулишу управни и
10
Милан Влатковић, „Управни над-
зор у управном систему Републике стручни надзор, архиви поред записника треба да доносе и решења о наложеним
Србије”, Сл. гласник РС, Београд 1997. мерама. Контролним прегледом архиви утврђују да ли су и у којој мери наложе-
224 Бошко Ракић
не мере реализоване и у случају да нису реализоване и да њихово неспровођење
има за последицу да је архивска грађа као културно добро оштећена или униште-
на, могу покренути спор пред судом, против лица која угрожавају архивску грађу
или се не придржавају мера њене заштите. Сама чињеница да архиви имају пра-
во активне легитимације и покретања кривичног и прекршајног поступка, тражи
да они у поступку стручног надзора на поуздан и законом прописан начин утвр-
де све чињенице у вези са непридржавањем мера заштите архивске грађе, које је
довело до њеног оштећења или уништења.
Активност архива у регистратурама се најчешће своди на превентивно де-
ловање и на њему се и завршава, што за потпуну заштиту архивске грађе није
довољно. Превентивно деловање архива у форми давања налога, инструкција и
стручне помоћи има утицаја на један број субјеката, на који се односи у одређеној
мери. Ипак, све је већи број оних који такво деловање архива приме к знању, али
на спровођењу наложених мера раде врло мало или уопште не раде, што за по-
следицу има да нам је архивска грађа као културно добро све више угрожена. То
све упућује на закључак да поред превентивног деловања архива мора да постоји
и репресивно, тј. да архиви против лица која не спроводе наложене мере или се
не придржавају мера техничке заштите архивске грађе, морају покретати спорове
пред судом, тј. прекршајне и кривичне поступке, у случајевима када јавна тужи-
лаштва то не раде. Архиви нису овлашћени да субјектима над којима се врши над-
зор, код којих је утврђена одређена неправилност у погледу чувања и коришћења
архивске грађе, изричу мере, већ за учињен прекршај или кривично дело могу
покренути прекршајни или кривични поступак пред надлежним судом.
До сада су архиви првенствено деловали превентивно долазећи у ситуацију
да просто мољакају одговорна лица у регистратурама да ураде и спроведу оно
што им је наложено, а представља законску обавезу. Таква пракса једноставно
обесмишљава рад установе која врши одређена јавна овлашћења у делу заштите
архивске грађе ван архива. Архиви су у досадашњем раду избегавали да покрећу
спорове пред судом против лица која угрожавају архивску грађу или се не придр-
жавају наложених мера техничке заштите, као и да покрећу прекршајне и криви-
чне поступке. Веома је мали број случајева у којима су архиви подносили криви-
чне и прекршајне пријаве. Ти захтеви су најчешће одбацивани јер стручни надзор
није био праћен адекватним записницима и решењима који би поуздано утвр-
дили да одређено правно лице и одговорно лице у њему није спровело наложене
мере а што је за последицу имало уништавање архивске грађе.
Summary
The real and territorial jurisdiction of archival institutions in the Republic of Serbia in the protection of ar-
chive material has not been legally solved in a sufficiently precise manner, which causes problems in prac-
tical functioning of the archive service as a whole. Besides their professional jobs, archives are entrusted
with certain public authorizations which classify them among special administrative organizations, and
even here the existing regulations do not provide operation of archives with full capacities of a public in-
stitution and a separate administrative organization.
The system of public authorizations performed by the archives has not been consistently and com-
pletely regulated according to the law as in other similar institutions, which results in the fact that the ar-
chives are not able to perform the assigned authorizations with their full capacity. The scope of profession-
al supervision performed by the archives over the archive operation of creators and holders of archive ma-
terial is very limited. There is neither strict organization of procedures and ways of acting in every phase
of professional supervision nor precisely defined rights and authorizations of both the supervisory sub-
ject (archive) and the supervised object (registry offices which are the subject of professional supervision).
The measures required by the archives during professional supervision do not have adequate legal power
so that they have half-way effects.
As the professional supervision over archives, i.e. institutions of protection is performed by the cen-
tral Archives of Serbia, as the republic-level institution, and it is an activity of general and social interest,
it is necessary for the archive service to be organized as a unique service in the sense of its organization,
function, programme and staff. Archives must be state-owned and centralized. Since they perform the
same type of jobs on the protection of public archive material, it is necessary for them to possess the same
authorizations and responsibilities and to apply the same methodology in their work. The organization of
archives which has so far been based on the division of archives into state and local archives does not con-
tribute to the quality protection of public archive material.
Elaboration of the Law on Archive Material and Archive Service should create conditions for the ar-
chives to perform the entrusted jobs of professional supervision, within the public authorization, with full
capacity and authoritatively, which is not the case at the moment.
Only a centralized archive service through the concept (model) of the state archives in the Republic
of Serbia and the standardization of measures of technical protection of public archive material can ensure
full protection of the “Archival Fonds of Serbia” and prevent destruction and disintegration of the public
archive material which is being created.
228 Бошко Ракић
Виктор НОЈМАН, Марчела ОПРЕСКУ UDK BROJEVI: 725/727(498)(091)
ID: 222127628
Музеј уметности у Темишвару
Апстракт: У првом делу рад прати историју Барокне палате (Темишвар), згра-
де која је, током готово 300 година постојања, често мењала назив и намену.
Осврћући се на њене архитектонске одлике и промене које је претрпела у гради-
тељском и фунционалном смислу, пратимо и друштвено-историјске прилике у
Темишвару, све до данашњег тренутка, када је у Барокној палати смештен Музеј
уметност, чијим колекцијама је посвећен други део рада.
БАРОКНА ПАЛАТА
Након пораза Турака код Петроварадина (данас Нови Сад) 1716. године, принц
Еуген Савојски (1663–1736), један од славних војсковођа династије Хабзбург,
одлучио је да освоји тврђаву у Темишвару и област око ње, која је 164 године
била део Отоманске империје. Ова одлука је била мотивисана добрим стратеш-
ким положајем тврђаве, који се показао током војних сукоба у XVI и XVII веку.
Према Пожаревачком мировном споразуму из 1718. године, Темишвар и већи
део Баната дати су хабзбуршкој династији. Цар Карло VI је потписао одлуку
којом је успостављена банатска управа, а Темишвар је постао главни град једне
од најмлађих покрајина Царевине. До 1751. године, административне структуре
су биле војне, а гувернери су имали двојне функције: војну и цивилну. Први ге-
нерал-заповедник и гувернер банатске управе био је Клаудијус Флоримунд Мер-
си, гроф Мерси Даргентје, познат и као гроф Мерси (1716–1734). Између 1751. и
1778. године, град је имао цивилну управу. Први цивилни председник банатске
управе био је Дон Франческо де Паула Рамон, маркиз Перлас, данас познат као
гроф Вилана Перлас (1753–1768).
У поређењу са периодом када је град био под отоманском владавином
(1552–1716), династија Хабзбург је наметнула ригорозније планиран конц-
епт развоја града, са правоугаоно постављеним улицама у којима су изграђе-
ни главни градски тргови. Током целог XVIII века, грађевине су биле подизане
по ободима тргова. Био је то период у којем је Темишвар дефинисао свој изглед
кроз архитектонски стил који је подсећао на централноевропски барок. Међу
одликама барокних здања у граду, треба поменути њихову просторну хијерар-
хију: приземље је имало административну или трговачку намену; собе за ста-
новање су биле окренуте ка улици; из унутрашњих дворишта се кроз засвође-
ни пролаз приступало дограђеним деловима. Зграде су имале приземље или је-
дан спрат и уравнотежену силуету сачињену од симетричних фасада, чију су
структуру у вертикалном и хоризонталном правцу одређивали стубови, испу
сти или венци.
Палату Старе префектуре из Темишвара, која је каснија постала позната
као Барокна палата, одликује иста архитектонска строгост. Као и друга здања из
XVIII века, она је настала као део грађевинске обнове до које је дошло у крајевима
тек припојеним територији Хабзбуршког царства. Била је симбол царске моћи.
До краја Другог светског рата, у Барокној палати је био смештен административ-
ни центар, и то у њеном приземљу, а на првом и другом спрату су живели држав-
ни чиновници.
За готово 300 година постојања, Барокна палата је често мењала име, у за-
висности од преовлађујуће политике и административнe управе града. Изградња
је текла у фазама, у исто време са изградњом Главног трга, Трга катедрале или
Трга уједињења, како се данас зове. То је довело до стварања конфигурације гра-
да у XVIII веку. Мада до раздвајања цивилне и војне управе није дошло све до
1751. године, аустријски војни инжењери су већ 1730–1740. предлагали да се по-
дигне зграда која би припадала цивилном гувернеру, резиденција пројектована у
складу са тргом. У истом периоду, саграђени су римокатоличка катедрала (између
1736. и 1772. године), православна епископална црква (између 1744. и 1748. годи-
не) и споменик Свете Тројице (1740. године).
За Председнички двор је изабрана јужна страна трга. Овде су, између 1733.
и 1735. године, подигнуте зграда Рударске канцеларије и, поред ње, Канцеларија
војног новца. Почевши од ове две зграде, које су залепљене једна за другу, крену-
ло се са изградњом Барокне палате. Најпре су просторије које гледају на Трг ка-
тедрале биле од мањег значаја, зато што је земљиште на којем је трг направљен
било мочварно, са траговима рачвања Бегејског канала. Главни прилаз је напра-
вљен преко трема са маскароном1, који је смештен на западној страни зграде, а
који се данас чува као прозор.
Године 1752. Стара градска кућа, тако названа због функције коју је имала за
време немачко-српске управе градом, била је двоспратна зграда. У задњем дво-
ришту је имала дограђене делове – амбаре и оставе. Приземље је припадало упра-
ви Банатске канцеларије и служби Канцеларије војног новца.
Године 1754. Стара градска кућа је уређена као резиденција првог председ-
ника цивилне управе, грофа Вилана Перласа, и у једном периоду је била позната
као Председнички двор/палата. Просторије за становање председника налазиле
су се на првом и другом спрату, а приземље се користило за канцеларију и службу
одашиљања. Проширена је она страна зграде које је гледала на трг и то тако што
је подигнут трем, који је сачуван до данас. Састављен је од зашиљеног лука, који
је наглашен украсом једноставног профила и класичном гирландом инспириса-
ном империјалним барокним стилом. Фасаду Двора одликује раскошна барокна
декорација, са две врсте плетеница које се наизменично пењу уз стубове, парапе-
те и украсе изнад прозора.
Године 1774. Председнички двор је проширен додавањем зграде која је била
идентична постојећој, али окренута као њена слика у огледалу, чиме се добило дру-
го унутрашње двориште, до којег се долазило кроз један засвођен пролаз. На ни-
воу фасаде, помпезна декорација која потиче из почетне фазе изградње поједно
стављена је коришћењем једног биљног мотива који је примењен на нивоу стубова.
Када је Беч 1778. године одлучио да реорганизује овај регион тако што ће га
ставити под надлежност мађарског управног већа, стари окрузи су постали гро-
фовије, а Барокна палата Грофовијски дом. У њој су органозоване просторије за
заменика префекта и државне чиновнике и затвор за грађане који су починили
1
Декоративни елемент који се корис- кривична дела. У старом крилу, у приземљу, радило је Грађанско рачуноводство.
ти за украшавање врха лука, а који
приказује гротескну главу човека Између 1849. и 1861. године, Барокна палата је постала административни
или животиње. центар новоосноване аутономне области Српске Војводине и Тамишког Баната и
230 Виктор Нојман, Марчела Опреску
била је директно подређена Бечу. Изузев неких поправки и кречења у сиво, што је
урађено 1858. године, на згради нису вршене никакве веће интервенције.
Крајем XIX века, Барокна палата је претрпела трансформацију и добила да-
нашњи облик. Модификације су изведене према укусу тог доба, као допринос вре-
мену, којим се тврди да било која интервенција на некој згради мора да буде из-
вршена иновирањем и проналажењем стила који илуструје савремену архитекту-
ру, чиме се занемарује барокно наслеђе. Стил XVIII века, познат и као „тривијални
copf стил”, сматран је застарелим. Као последица тога, предлагана је рестаурација
путем такозване „стилске пурификације”. Њу је између 1885. и 1886. године извео
Јаков-Жак Клајн (1855–1928), градитељ и архитекта пореклом из места Чернивци.
Након интервенција, главни део зграде, који је раздвајао два унутрашња дво-
ришта, био је порушен. Испод крова је саграђена мансарда са погледом на глав-
ни трг, а собе су издељене на мање целине. Барокна декорација је уклоњена са фа-
саде. Рељефни украс је нестао, а прозори су добили правоугаоне надвратнике са
истоветним венцима. Декорација у зграфито-техници, која је требало да покрије
таванске плоче и ограде прозора, намењена фасади, никада није довршена.
Са намером да Барокна палата асоцира на особености француске неоре-
несансе, у духу у којем је архитекта Јаков Клајн осмислио горепоменуту интер-
венцију, пројекат је укључивао богату декорацију арматуре материјализовану
кроз два спољна стандардна носача. Они су били замишљени у облику грифона и
стајали су на угловима зграде према Тргу уједињења.
После Другог светског рата, Барокна палата је постала седиште Агроном-
ског факултета Политехничког института у Темишвару, који је касније назван Ба-
натски универзитет пољопривредних наука и ветеринарске медицине.
Започети 1983. године, најновији радови на рестаурацији Барокне палате
резултирали су њеним делимичним отварањем 2006. године. Рестаурацију изводе
тимови архитеката и градитеља, чијим интервенцијама координира Министар-
ство културе. Смештена у историјском средишту града, на тргу који је обележен
елементима барокне архитектуре, данас је Барокна палата седиште Музеја умет-
ности у Темишвару, институције од великог значаја за савремени културни жи-
вот, која чува локалне, националне и универзалне уметничке вредности и при-
влачи бројне туристе.
Summary
With the arrival of the Habsburgs (the Treaty of Požarevac, 1718), the look of Timişoara considerably
changed in relation to the one from the time of the Ottoman Empire. Development of the town was
planned more rigorously, with a rectangular plan of the streets in which the main squares of the town were
built. That was a period when Timişoara defined its appearance through the architectural style which re-
sembled the baroque of Central Europe. The Palace of the Old Prefecture from Timişoara, later known as
the Baroque Palace, was erected in the spirit of that building renewal.
In its almost 300 years of existence, the Baroque Palace has changed its name quite often depend-
ing on the dominant policy and the administrative re-establishment of the town. Its construction was ac-
complished in stages, simultaneously with the construction of the Main Square, the Dome Square, or the
Union Square, as it is known today. Having been the President’s Palace and the Shire House in the 18th cen-
tury, and the administrative centre of Serbian Vojvodina and Timiş Banat in the 19th century, the Baroque
Palace got its today’s appearance at the end of the 19th century.
After the Second World War, the Baroque Palace became the seat of the Faculty of Agronomy of the
Timişoara Polytechnic Institute, later named the Banatul University of Agricultural Sciences and Veteri-
nary Medicine.
Initiated in the year 1983, the most recent restoration works on the Baroque Palace resulted in its
partial opening in 2006, and since then it has housed the Timişoara Museum of Art.
The Timişoara Museum of Art has more than 6000 works of art: paintings, engravings, sculptures,
decorative art and furniture. The paintings range from the Italian Renaissance period to the 20th century
European and Romanian art. There is also the most important collection of paintings created by Banat art-
ists from the 18th century to the present day.
Апстракт: Институције наслеђа широм света све чешће прибегавају примени но-
вих приступа у управљању, развоју савремених модела свог деловања и прона-
лажењу алтернативних извора финансирања настојећи да се прилагоде турбу-
лентном и брзо променљивом окружењу. Покушавајући да постану видљивији
и пожељнији, отварају се ка заборављеној публици нудећи јој нове, атрактивне
садржаје. Неоспорни су резултати постигнути последњих деценија (или година
када је реч о Србији), али стиче се утисак да је мотив институција наслеђа за
промену углавном везан за финансијски аспект. У највећем броју случајева у пи-
тању је суочавање са економском кризом и смањеним јавним буџетима, без до-
вољне освешћености о друштвеној улози музеја и његовом значају за друштвени
развој и развој друштвене кохезије. Управо из тих разлога овај рад има за циљ
да, у односу на већ прихваћену друштвену улогу музеја, расветли могућности ко-
ришћења музеја не само као заговорника друштвене кохезије, већ и као ефикасне
алатке њеног развоја.
Да би се постигла нова вредност музеја као места друштвених промена које воде
до благостања, неопходно је извршити детаљне и широко постављене измене на
нивоу политике институција, стратегија, циљева и праксе. Музеји и друге инсти-
туције јавне меморије не треба само да уступају своје просторије за презентацију
тема у вези са инклузијом, којима се баве друге организације, већ треба да де-
лују проактивно, да развијају партнерства и пројекте као део успешне сарадње,
а стучњаци музеја треба да одиграју активну улогу у обрађивању ових тема кроз
нове интерпретације постојећих збирки и документације.
Развој друштвене кохезије, кроз укључивање представника заједнице у до-
ношење одлука у вези са стратешким развојем, као и питањима програма, обе
збеђивање приступа особама са инвалидитетом и развој садржаја за најразличи-
тије циљне групе на нивоу препознавања и првих корака, присутан је и у музеји-
ма у Србији. Међутим, улога и одговорност музеја према друштвеној кохезији
и повећању друштвене укључености су много шири, а пут ка стављању музеја у
функцију оваквог развоја је дуг и захтеван, уз много претњи, али и могућности.
Савремена литература даје различите прегледе и методе промене музејске
праксе у циљу значајнијег прихватања одговорности и свеобухватнијег сагледа-
вања њихове друштвене улоге (Flaming 2005). Будући да се ради не само о проме-
ни праксе, већ и става запослених у институцијама, процењује се да је неопходно
пет до седам година да би се музеј, али и нека друга институција наслеђа у транзи-
цији, поставио на пут друштвеног развоја. Било би пожељно да се промене спро-
веду усаглашено и „одоздо” и „одозго”, тј. да жеља за променама буде подједна-
ко јасно видљива и кроз промену државне културне политике, али и кроз проме-
ну активности институција и појединаца. Да ли ће музеји одговорити на изазове
Музејски програм као индикатор друштвене кохезије 239
савременог друштва, зависиће од читавог низа фактора међу којима лична ини-
цијатива и посвећеност имају посебан значај.
Препознајући своју друштвену улогу Музеј историје Југославије (МИЈ) укљу-
чио је елементе развоја друштвене кохезије у процес дефинисања стратешког пла-
на. Развој друштвене кохезије не само да је схваћен као део друштвене одговор-
ности институције, већ и као професионални изазов друштвене заштите вред-
ности бивше државе чије наслеђе музеализује, смело доводећи у везу приступ
друштвене кохезије са политиком социјалистичког развоја Југославије.
Усмереност Музеја ка развоју друштвене кохезије огледа се у свим сегменти-
ма плана стратешког развоја, од визије и мисије, преко принципа, циљева и акти
вности, при чему је друштвена кохезија сагледана као оквир будућег развоја.
Пројекат израде сталне поставке, који је покренут још 2009. године, на нај-
бољи начин подржава поделу одговорности кроз укљученост различитих заин-
тересованих страна на регионалном нивоу, попут представника бивших музеја
револуције народа и народности, истраживача, уметника, колекционара, учес-
ника у друштвеном и политичком животу СФРЈ – бивших акцијаша, носилаца
Штафете младости, политичких руководилаца и сл. Тематске изложбе интер-
претирајући музејски фонд и осветљавајући различите југословенске феноме-
не подржавају побољшање квалитета живота кроз инклузију, партиципацију и
лични развој. Музеј настоји да у селекцији тема, прикупљању грађе, интерпре-
тацији фонда и промоцији изложби укључи различите заједнице водећи рачуна
не само о њиховим жељама, већ и о њиховим потребама. У том смислу нарочи-
то се издвајају изложбе: Фигуре сећања, која је замишљена као платформа за ин-
теракцију са сведоцима времена; Југо, моја Југо, чију основу чине гастабајтерска
Музејски програм као индикатор друштвене кохезије 241
сведочанства; изложба Графички дизајн у ЈУ, кроз укључивање подмлатка дизај-
нерске сцене у Београду, Соколи, уз подршку садашњих активиста овог поктета, и
сл.). Анимационо-едукативни програми углавном су намењени одраслој публи-
ци и подржавају концепт доживотног учења (Разговори о Југославији – razgovori@
mij.rs; Бајскултура – bajskultura@mij.rs), али у последње време све више енергије
музеј улаже и у креирање радионица за најмлађе и породице подстичући јачање
веза, колективног знања, осећаја припадности и заједничких вредности (Отворе-
ни депо у Кући цвећа, Манифестација Дружење са фићом, радионице за особе са
инвалидитетом и др.). Музеј се одазива бројним друштвеним акцијама и иници-
ра помоћ деци без родитељског старања и свратиштима за децу улице.
Анализирајући програме Музеја у протеклих десет година јасан је тренд ра
звоја програма који омогућују различитим заинтересованим странама да узму
учешћа и да дају свој допринос интерпретацији музејског фонда, као и да искажу
свој став у вези са актуелним питањима. Отвореност и критичност музеја из го-
дине у годину постају све видљивији кроз његове планове.
Међутим и поред разумевања значаја и успешног сагледавања улоге музеја у
процесу развоја друштвене кохезије, у Музеју историје Југославије направљени
су тек први кораци. Основне препреке будућем развоју су првенствено непрепо-
знавање овог процеса у културној политици на националном нивоу, као и чиње-
ница да инсистирање на повећаној видљивости, броју посетилаца и осигуравање
ванбуџетског финансирања, форсирајући квантитет и економску оправданост,
развој друштвене кохезије готово маргинализују.
За озбиљнију посвећеност развоју друштвене кохезије кроз музејске про-
граме потребно је обезбедити додатну едукацију кустоса, јачање везе између ра
зличитих заинтересованих страна, као и умрежавање музеја са сличним инсти-
туцијама широм региона. Ове активности најбоље би било реализовати кроз
пројекте иницирајући регионално партнерство и користећи европске фондове, а
потом позитивна искуства инкорпорирати у свакодневну праксу МИЈ.
Corsane, G. (2006) Using Ecomuseum Indicators to Evaluate the Robben Island Museum and World Heritage
Site, Landscape Research, 31 (4): 399–418.
Davis, P. (2011) Ecomuseums: a sense of place. London and New York.
Dirkem, E. (1972). O društvenoj podeli rada. Beograd: Prosveta.
Elster, J. (1989) The Cement of Society: A Study of Social Order, Cambridge University Press, Cambridge.
Flaming, D. (2005) Managing Change in Museums – Keynote Address, u: The Museum and Change,
International Conference, 8–10 November 2005, National Museum, Prague, Czech Republic.
Gill T., Miller P. (2002) Re–inventing the Wheel? Standards, Interoperability and Digital Cultural Content, D–
Lib Magazine 8 (1), http://www.dlib.org/dlib/january02/gill/01gill.html.
Jenson, J. (1998) Mapping Social Cohesion: The State of Canadian Research, Canadian Policy Research
Networks Inc.
Kinard, J. (1985) The neighbourhood museum as a catahstfor social change, Museum 37 (4): 217–223.
Lorcan, D. (1999) Scientific, Industrial, and Cultural Heritage: A Shared Approach. Ariadne 22, http://www.
ariadne.ac.uk/issue22/dempsey/
Matarasso, F. and Chell, J. (1998) Vital signs: mapping community arts in Belfast, Comedia, Stroud,
Gloucestershire.
Putnam, R. D. (1993) The prosperous community: social capital and public life, American Prospect, No. 13
Rivard, R. (1988) Museums and Ecomuseums: Questions and Answers u: John Aage Gjestrum and Marc
Maure, Okomuseumboka – Identitet, Okologi, Deltakelse,
123-128, Tromso: ICOM Norway.
Rivière, G. H. (1985) The Ecomuseum: An Evolutive Definition, Museum, 37 (4) 182–183.
Šola, T. (2011) Prema totalnom muzeju, Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
i Narodni muzej Kruševac, Kruševac.
Van Mensch, P. Meijer-van Mensch, L. (2011) New Trends in Museology, Museum of Recent History, Celje.
Vergo, P. (1989) The New Museology, London: Reaktion.
Summary
Social cohesion implies the capability of a society to ensure the well-being of all its members, to minimize
inequalities, avoid divisions and develop equal chances for all. This concept is omnipresent in national and
transnational policies all around the world.
Although it is included in the Poverty Reduction Strategy for Serbia, social cohesion is not widely
recognized as the purpose of existence of national institutions, particularly cultural institutions and mu-
seums. In the past years, the results achieved in that direction by civil society organizations have been in-
creasingly noticeable, while those of national institutions have been hardly visible.
The Museum of Yugoslav History is one of the institutions which carefully build their strategic
framework supporting the basic elements of social cohesion, such as better quality of life, division of re-
sponsibilities and development of integrity. The annual report of the Museum clearly presents a large
number of different communities gathered by the Museum, discussion programmes open for confron-
tation of different opinions and development of tolerance, free programmes, as well as programmes for
promotion of human rights and humanitarian actions. It is possible to define all these measurable indi-
cators as the indicators of development of social cohesion, i.e. indicators of contribution of the Museum
to the development of this process.
In order to create preconditions for a broader social involvement of the Museum of Yugoslav Histo-
ry, besides the change of its strategic framework, it is necessary to ensure permanent education of its cus-
todians, which will help in the creation of an atmosphere in which experts share common values and are
ready to do everything to enable all those interested to feel invited to take part in the creation of museum
programmes. Also, it is extremely important for future museum interpretations to be based on compro-
mise as little as possible, and to be based on a dialogue as much as possible, which may, but does not nec-
essarily have to, lead toward consensus.
Although the Museum of Yugoslav History is clearly determined to support social development, fur-
ther progress is not possible without a more serious support of other organizations, especially relevant min-
istries, through the development of transparent policies, strategies and instruments of its implementation.
Па знате шта. Ја ћу то укратко да Вам кажем. Имала сам осамнајст година кад
сам се удала у Краљево. Отишла сам одавде. Други људи, други менталитет, дру-
ге начине, све. Имала сам један леп брак, али је он био кратак. Ја сам имала дваес
једну годину кад су га стрељали, мужа. Он ми је био мајстор. Радио је у Фабрици
вагона. Краљево је била паланка, село. Одједном се то уздигло и, Фабрика вагона
и пољопривредно добро, и ваздухопловне школе, било је у успону. Дошао је рат.
И ја кажем: „Јесте Ви комуниста?” Није требало више ништа. Ви сте мој неприја-
тељ. Ја кажем: „Тај ради са партизанима.” Тај је био стрељан. То је била катастро-
фа. Краљево је платило цех. Да је то неколико хиљада радника, затворити Фабри-
ку вагона, где је било три хиљаде радника, побили и за неколко дана. Ту сам из-
губила мужа, само дваес седам година је имао. Када сам мислила да сам на успо-
ну, да сам најсретнија жена. Останем у другом стању два месеца, изгубим и дете.
Живела тамо, не знам шта је са мојима, моји у Зрењанину. Отац ми је био, па ето
тако, Србин био, солунац, они му прете, једни причају: „Немамо везе са Краље-
вом и са светом.” Онда су дошли Мађари, побили. Сестра једна. Моја мајка, ја сам
била мала, ни не памтим оца, кад ми је отац умро, и моја мајка остала са мном, као
удовица. Живела је у Бечеју и ујак је има четворо деце, деда, баба, све је то било
тешко, доћи још код снаје, и са дететом, и све. И да Вам кажем, овај, ето, удала сам
се и мислила сам да сам најсретнија. Изгубим њега, двадест седам година, најле-
пше године. А машту имали, имаћемо кућицу, били смо подстанари. Па имаће-
мо ово, па оно. Све се то срушило за дваес четри сата. А шта би било још да смо
имали деце? Каква је ту била катастрофа, што су имали троје-четворо деце? Шта
да Вам кажем, јад, беда и глад. А кад сам отшла у Крагујевац, онда сам видела да
је Крагујевац још гори од Краљева. Црни Крагујевац. Сва деца побијена, свака
2
Todor Malbaški, Zrenjanin, Skupština кућа, оне старинске куће, она турска калдрма. А у сваком прозору дечак насли-
opštine Zrenjanin 1966, 531. кан са ђачком капом и мало барјакче на пола копља. То је катастрофа било. Ја ка-
246 Биљана Сикимић
Даница и Милутин Мартинов испред
Железничке станице у Краљеву
(Даница у светлој хаљини)
жем – шта смо ми тако скривили? Да овако прође један народ, један град, два гра-
да срушити за неколко дана. И шта да кажем? Нег ме тешило што смо све биле
исте, само што су жене биле у тежем положају које су имале деце. Ми смо могле и
да гладујемо тог дана, али оно је плакало, нема хлеба. Ја кажем, знате шта, све што
дође, не поновило се, само рат никад. Што кажу, онај наш Зоран Петровић, рат и
барут. И тако, шта да Вам кажем, ето. И после тога неколко месеци дођем. Везе не-
маш с Банатом, немаш ништа. Родитељи ту стари, не знају шта је с оном сестром.
Мајка ми се после преудала, остала удовица са мном, затекла девојчицу. Мој очув
је био удовац, предобар човек, више него рођени отац. И ја ништа, везе немамо
нико. Нит она има из Земуна, нит ја имам из Краљева са мојима родитељима. И
тако, после неколко месеци, некако успем. Путовали смо пет-шест дана, Краље-
во, Горњи Милановац, до Београда да дођеш. Мост срушен, радила скела. Моји ме
чекали на овој станици. Дознали су да сам ја жива, да ми је муж стрељан. Моште
мислити како. Имали крсну славу, Светог Николу. Обоје седе стари и плачу. Две
ћерке, не знају где су им деца. Само рата не! Ја кажем, да је човек и гладан, преб-
родиће тај дан. Али рат, ко год га жели нек му буде у кући! И тако кажем, ето, та
моја младос, најлепше године, како сам провела и то. Да сам била само паметнија
и школована, какав Рат и мир! Да сам писала своју биографију. А шта да радим.
Вратим се после неколко месеци, једва сам успела да дођем у Зрењанин, да дођем
код моји. Они чули да сам жива, јадни, чекају свако вече на станици и ја дођем. И
шта мисте, једне ноћи ја сањам. Знате шта је било, срећом, било другарство што
смо се све скупљали, исте судбине. Никад ниси спаво у својој кућу. Немци после
дошли у станове и то. Нег нас је то држало, и та сиротиња, и деца око нас, и све
смо казли – биће боље. И кад сам ја дошла, једну ноћ сањам како сам ја дошла код
моји родитеља и моја мама кувала паприкаш са сувим ребрима и нешто има. И је-
дан хлеб велик, умешен. И ја плачем код тетка Јелене, пријатељи који су ме удали
за овог мог мужа, сад што је. И ја плачем: „Тетка Јелена.” „Дано, шта ти је, сине?”
„Јао, тетка Јелена, ја сам се пробудила од стра, што сам сад страшно сањала, и ра-
дост и тешко шта. Да сам отшла код моји и они отворили врата и на шпорету
стоји паприкаш и један хлеб, тако.” „Па”, каже, „зато што мислимо, немамо шта
да једемо, па. Увек мислиш на то кад нешто немаш.” И тако да Вам кажем, успела
сам да дођем код моји, успео мој зет из Земуна да сестру пребаци, а она у другом
Живети у Краљеву 1939–1941. 247
стању. Зет ми био из Милошева. Пребаци ту сестру, она треба да се породи, уста-
ше. Он држо неку радњицу, неку кафаницу, ту се састајали усташе, а он је радио за
партизане, и све је то било страшно. И тако, дошла сам код моји и ту је била моја
судбина. Нисам могла да радим нигде, где да ме запосле. Кад су питали у фабри-
ку чарапа, каже: „Шта је?”. „Муж је стрељан.” Каже: „Комунисте не примамо.” Де
су, јадни, били комунисти то, па дознали би све. Они су људи напредни, радни-
ци. Значи, две-три хиљаде сви били комунисти? Знало се ко је био комуниста. Ја
сам знала у Краљеву, то су били двоје-троје, моје комшије који су били штампар-
ски радници. Штампарију је држао неки Митровић, приватник, ту је био Мила
један Михајловић, који је отеран у Немачку. Ту је био један Слоба. Знало се њи
двоје-троје који су. Стварно, знало се. Да раде, били су омладинци и све. А цела
фабрика, сви били комунисти? Није био нико. Ко је био? Па видли смо сад кад је
био рат, ко је био, напред је био Пеко, па овај, па онај, јер су били школовани. Је л’
отишла цела радничка класа? Је л’ цели батаљон у Ужицу побијен, раднички ба-
таљон, па јесу то све били комунисти? Тај дечко са ђачком капом? Каже, Шваба
гледа: „Ово је дете, још се није ни бријало.” Стрељан. А шта су Роми? Неписмени.
Они били сви комунисти? Није, то је била политика таква Хитлерова да нас по-
ништи, да опљачка Јевреје, да побије Цигане, а нас ће отерати у Сибир. Ја сам има-
ла Швабу, комшија, кад сам дошла, он чуо да сам ја дошла код моји и види: „До-
бар дан, комшинице.” Дошо на одсуство. „Да ја Вас нешто питам.” „Питајте”, реко,
„госн Фириг, шта.” „Какви сте ви Срби?” „Па”, реко, „људи ко и ви.” „Не”, каже, „ја
Милутин Мартинов са сестром
одем у Босну. И одемо да побијемо целу породицу. А дечаци”, каже, „гледају, сузу
не пусте. Шта је, каки је то народ да не плачу деца?” Реко: „Знате шта, госн Фи-
риг, валда од страха па се скаменили.” Човек некад, кад му се нешто деси, ни сузе
нема. „Ја не знам који је тај народ. То све треба побити.” Мени он то прича. И шта,
кажем, срећа. Не знам шта да кажем. Свугде има ђубради, нисам националиста,
има ђубради нас, ако ћемо се гледати. Има гро такви. Али, кажем, не знам како
смо прошли, прошли смо. [...]
[...] Знате где сам живела. У Краљеву је најдужа Улица Карађорђева, да. И сад,
ту је Суд, знате где је Суд, па адвокати. Имала сам Вуковић Радојицу, комшију ад-
воката, и био је ту онај Илија, он је био, имао је највећу, најлепшу кућу код Суда
преко, била кућа. Имо је неко презиме, да л’ македонско, Илија Кочичевски [Ко-
чички], тако некако, жена му умрла, да. А ја сам становала, Главашева улица, иде-
те прва улица па десно. Ту је била стара кафана „Женева”. А преко је био паркић.
Доле степенице, идемо на Ибар.
Да. То је најдужа Карађорђева била. А то је била мала, уска улица која иде на
Чачанску, увек смо звали Чачанска цеста. И то је била кратка улица, јако. Било с
једне стране и с друге, да. А после је Карђорђева била до краја, докле је била, нај-
дужа улица је за мене била Карађорђева, да. Е, тако сам ја у Краљеву. Ето, најлеп-
ше године, две-три године и изгубила све. Знате шта је, ту је била Главашева ули-
ца, а овде, на ћошку, стара кафана „Женева”. Пређеш преко, ту је парк. Идеш доле,
био један паркић. И доле се спустимо, ту је Ибар. Била једна чесма, писало Ми-
лијина [Мирина] чесма, да. И шта да Вам кажем, овај, да. Ту смо ми становали, по-
ред „Женеве” је био један Воштинић, он је изидао спратну кућу.
Б. С.: Воштинић?
Да, да. И жена му била одавде, Милица, имао је и двоје деце, а он сељак био,
кажем, ал био богат, напредан, направио спратну каћу. С једне стране што гле-
да „Женеву” из дворишта, ту је било четир стана, с друге стране четир. Осам ста-
нова ту било. Онда, то је било уређено. У оно време је било то и скупо, ал је Во
штинић узо мог мајстора, он је био универзалан мајстор. Он је то чуо за њега, мој
муж је из Црње, Српске Црње, он је код Швабе једног чувеног изучио занат. Он
је био шеф. И Воштинић дозно за њега, ал ето, каже: „Ви дођ’те”, каже, „ту, и пла-
тићу Вам само да се.” Имали и воду у кући, мош’те мислит, у оно време, да. То је
био, он је имо све једнособне станове. И тако да мој муж добије тај, од Вошти-
нића узмемо тај стан. Били смо сретни, ја га уредила, право дете, осамнајст годи-
на, само гледам у њега. „Ју, како сам наместила у креденац, ју, што ми је лепо.” Он
дође, ја кажем: „Луне, погледај.” „Јао, што си лепо наместила.” А мене нигде нема,
ја ликујем од среће. Ал кажем, тако смо имали машту бујну како ћемо. И једном
дође муж, каже: „Еј, да ти кажем шта има ново. На крају Карађорђа, овај, ове ули-
це”, каже, „продају се неки плацеви. И нама фабрика, радницима, ’оће да ми то от-
купимо на кредит. И да зидамо нама кућу.” Јесте периферија, ал мож’ да узмеш да
имаш и башту, и све. Јао, ја сва сретна, правићемо ми тамо нама кућицу, имаће-
мо и деце, и све то. Све се срушило. Боже, да не верујете да је то могло за један
дан да нестане све. Ето, кажем, ту смо становали код тог Драгише Воштинића до
стрељања, док. Ту су, из моје куће су многи изгубили. А имали смо, ето, комшије,
ја сам се уклопила, млада, са њима. И сви су ме вукли: „Дано, Дано, ’ајде код нас.”
Тако, било ми је лепо, али.
Како да не. На улици смо и сачекали. Моште мислити, то је био дан попо-
дне. И држи неки, поп Јараковић био. И поп Јараковић, у порти се сви скупили у
цркви, народ. И он држи говор. Каже: „Браћо Срби, боримо се, не дајмо ни туђем
голубу да прелети преко наше територије. Боримо се.” Каже: „Немци су већ ушли,
не знам, у Београд, иду овамо.” И наиђе један извидница, каже: „Људи, бежите.”
Живети у Краљеву 1939–1941. 249
У Српској Црњи на излету 1935.
године, Милутин седи на кочијама,
први с десне стране
Каже: „Немци ушли.” Камиџора један мост се звао, да. Каже: „Прешли су Камиџо-
ру”, каже, „ево ту су у центру.” И поп Јараковић каже да се разиђемо. И ми се сви
разишли, и ја дођем ту, код, на ћошку код „Женеве”, и ми се ту скупили, и видимо,
извидница, иду са два моторбицикла, одуд долази војска, у Краљево ушли. Е, то
је било то Краљево, то је било пролеће, знате кад се заратило, до октобра су били
они. И само чујеш: „Стрељање.” Онај от’шо у партизане, онај тамо, онај овамо, и
шта да Вам кажем. Било је страшно. Кажем, не поновило се никад. Знате шта ја
кажем, моје, моје је прошло, жао ме за ову децу нашу, зар они треба све да дожи-
ве? Да доживе рат, да доживе глад, да изгубе родитеље и све. Колко је ту деце оста-
ло без родитеља, како с’ то плакало, како је било страшно. А моште мислити они,
они стрељани у кругу те фабрике вагона, сами себи копали гроб. И сад ти одеш
тамо, кад су Немци већ после то дозволили, кад се отворило, сад ти не знаш где
је тамо, где је овамо. Био један кафеџија, исто у Карађорђевој улици, у центар, ту
је био Суд, па на другом ћошку Мика Радивојевић. Он је имо три сина, сва три су
му сина стрељани. Он је држо кафану, овако на углу, сва три студента. Он је умро
јадан, пустио овако браду, он је умро од муке, а жена још живела неколко година
после тога, Стојанка. Каже, оде тамо на ону умку па плаче на један крај, плаче, не
зна три сина на ком су сахрањени. Кажем, трагедија. Да л’ смо били ми криви, шта
смо ми Срби скривили, можда и јесмо.
Б. С.: А јел’ се сећате можда шта сте му послали, шта сте спаковали у тај
пакетић што је однет Вашем супругу?
Знате шта, све смо кувале ручак, жене, спремили. Два сата дува, чује се, Фа-
брика вагона дува. До два сата радили радници. И онда шта је ко, ја хлеб мало,
нешто шта сам имала и кувано, и данас не могу да се сетим. Да л’ је било нешто
густо, неки чушпајз, шерпица једна. Све то упаковала у један цегер и записали
тамо чије је. Метла, још сам му метла његову неку, већ је то био октобар, да л’ сам
му метла неки капутић, не знам шта је. Да, имао је он три фртаља једну јакницу, и
моште мислити у том џепу била је и моја лична карта. Знате, хаос, сви плачемо. И
у Општини смо сви однели, ја сам, сваки смо написали за тог и тог. И онда су они
прозивали, тај један по један изађе из те хале, узме то своје. Да л’ су они узели, да
л’ су појели ил то Швабе побацале. Ми нико не знамо шта је било са том храном.
Пон’о је ко шта има на брзину, да с’ то спакује, гладни. Два сата, мужева нема, не
дува ни Фабрика. Док није Сретен дошо, добошар, да нам каже. Шта да Вам ка-
жем, верујте ми, то је било страшно. А кад си погледо, да ниси ти сам, да су још то-
лико око тебе. Само су биле мајке, то је. Мајка се, како је страшно све то, да изгу
биш своје дете и да то све. Не знам.
Б. С.: А јел’ било начина да се они вама јаве? Да ли су биле могућности да вам
пошаље неку цедуљицу, да вам јави како је тамо?
Нико.
Нико. Ни’ се нико јавио ни мени, ни целој околини ту. Да. Па су неки прича-
ли да су неки побегли, знате, да се то. Па дошло ослобођење, чекала сам, чекала.
Од тог нема ништа. Какви – побегли, па да је био у иностранству, да су га одве-
ли, па ваљда више после десет-петнајст година би се јавио. Ја сам тако седела де-
сет година. Кад је мом мужу било десет година, ја се удам поново. Ипак сам била
само дваес једна година. Била сам пуна живота, пуна, да. И знате шта, удала сам
се, била је то судбина. Мој брак је био леп, али верујте, да би свака жена пожелела
мужа каквог сам ја имала. [...]
Дозволили су, ваљда, идуће године, некако. Онда је било расписано у Оп
штини. Ту је био неки наш Србин, тамо је радио. Каже: „Дођите са дозволом, мож’
да идете четрнајстог октобра парастос.” Онда смо имали директан воз до београд-
ске станице. Од Београда имали смо већ за Краљево. И у Краљево смо тако били,
ето, на станици које ди, још тамо пријатељи били, ја сам имала своје пријатеље
који су ме дочекали: „Дано, бићеш код нас.” Моје другарице одавде одведем. Има
из Зрењанина, доста су стрељани у Краљеву.
Па знате шта, могу да се сетим. Одавде била је једна Ката, Боже, Миђарова,
онда је била ту, у Нушићеву кућу су имали. Звала се Ђуђа, плава онако била жена,
пуна. Ко сад да би’ ту кућу нашла у Нушићеву. Ту, с десне стране, била једна прека
кућа, бела. Oнако она била, имала крупне зелене очи, била лепа жена, онако. Њен
је муж. Онда је било из Кикинде, било из Елемира, Арадац. Из Зрењанина била
опет мала Нада. Моште Ви, кад су ту били, њен брат је био чувени моторбицик-
листа, мали Славко. Да. И она је била мала Нада, и њен муж је стрељан. И онда
смо се ми скупљале тако. Јер свака од нас је имала понеког у Краљеву. Кад си ту
рођен, изгубио си своју породицу, куда ћеш? И тако, шта да Вам кажем. Тако да
смо ми после сваке године имали право да одемо на, на тај гроб.
Б. С.: А, они су и даље остали заједно, тако како су стрељани? Гробови нису
дирани?
Да, гробови стоје тако. Не знам како је сад, нисам била, не памтим. Знам
само кад смо отишли, било већ мало да можемо да видимо, то је био један огро-
ман круг. И сад у том кругу, чула сам да су поставили некакав, да обележе. И сад,
Ви не знате где је то, нису ту били гробови па да каже, ево, да су моји двоје-троје.
Ми не знамо где је, на којој је страни мој муж пао, да.
Да, да. Само је после било, била је градска библиотека, па је био неки, не могу
да с сетим, у Краљево, тамо било је у Општини, био је списак стрељани. Није,
нису све ни успели ни да упишу. Немци су водили под којим бројем.
Да, нашла сам га, да. Нашла пријатеље неке, и тако. Шта да Вам кажем, било
је то страшно, ал ево. Преживело се и то.
Јесу. Прва жена је била Милева Карајовић, ако сте били у Краљеву мош’те
знати Драгутин Карајовић и докторка му жена била, Милева. Они нису имали
деце. Она је била међу првим женама стрељана.
Б. С.: А зашто?
Зато што су, кад су хтели, затворили Немци децу, ученике, тамо је већ Ва
здухопловна нека као школа почела, кажем, у Краљево кад се уђе, и онда је она
Милева дала паре. Каже, они нису имали децу, она и муж лекари, а муж јој био
наш лекар. Он је мене и абортирао кад сам пала и то. Она је дала паре да децу не,
не убијају. Они нису имали деце. И замис’ ти, неко ј’ казо да је она комуниста,
како она помаже. Било је ту и лажи, морамо признат да смо једно друго и потка-
зали, били смо покварени у неким стварима. И да Вам кажем, Ви сад невини, а он
каже: „Ти си радила то и то”, и ти си готов. И онда је Милева била стрељана. А док-
тор Карајовић, то се мени десило да изгубим дете. Дошли су неки џандари, шта ја
знам, из куће у кућу да морамо да идемо ми да беремо неки кукуруз тамо негди,
да идемо према неком селу, питај бога где. Да се комунисти не крију у кукуруз, та
који кукуруз. И сећам се, ми, и та моја проводаџика, моји пријатељи који су ме
удали за овог мог другог мужа, идемо ми да то беремо. А само можемо, ништа,
то нам је плата да донесеш кући мало кукуруза. Нас пет-шест породица заједно.
Спавали смо и по земљи, само да смо заједно. И, замис’те, беремо ми тај куку-
руз, оно већ, мош’те мис’ти, октобар, половина октобра, све суво, у цегере може-
мо да донесемо. И ја идем, тако и те моје комшинице, биле су две младе, били смо
нераздвојне комшије, биле из учитељске школе у Крагујевцу. И ја само једном се
онесвестим и паднем у једну бару. И моја та Соња, проводаџика моја што ме уда-
ла за Стеву: „Лале, шта ти је?” Брена, њена колегиница, Олга, можда сте и знали
те породице, тамо Огњеновићи. И ја, никако да се освестим, и они мене подруку
и идемо кући, идемо у Краљево. И дођемо ми, Тоза овај, знате што певач, његов
отац је имо тамо кафану, ни сад не могу да с’ сетим, на периферији. Идемо до чика
Тозе. И ушли смо тамо и сели, и он, чика Тоза, дај мени нешто, чај, шта је скувао.
Ја болна. Ја сам осетим крварење, вруће. Ја прокрварила. И дођемо ту и они одма’
јаве, Соња и те моје комшије, јако смо лепо живели, они су ме тако разумели, ко
дете била сам од ти старији. А он је наш био лекар, он је нас волео, доктор Карајо-
вић, свугде нас је обилазио и тако. И они јаву, каже: „Ено”, каже, „Дана”, каже, „од
мајстора”, каже, „жена.” „Шта је било?”, каже он. И он дође и доведе једног коле-
гу. И данас се не сећам тог гинеколога. Знам да је био млад, имао је он тамо и кућу
негде, Караџићева улица или где. И дође он и ја одем код тог лекара, како сам оти-
шла. И тај лекар после је стрељан био, тај гинеколог. И он изврши абортус, запу-
шили ми прозоре и све, и сад ће Карајовића, већ је почело да се прича, побегне у
партизане. Из партизана га после ослобођења поставе за директора Матарушке
бање, да. И тако, ја сам ту тај абортус, ето, преживела тамо, и шта да Вам кажем.
Живети у Краљеву 1939–1941. 253
Б. С.: А његова супруга је стрељана. А како је он избегао?
Знам, први, прву жртву сам видела, јао Боже, Раде Вилотијевић, он је био
обешен, била апотека, да л’ је он био Јеврем, „Перланж”. Апотека, ту до хотела, ту
је било, ту трговачки центар је ту био. И био још један апотекар Тоша, поред Гим-
назије, знате где је?
Да. Е, ту је била апотека. Тоше, сви смо га звали, био јако духовит апотекар.
Одеш код њега: „Девојко, што имам лепе помаде.” Он је био и безобразан некад да
исприча и неки виц, и. Био је добар јако човек. Јер свега две апотеке су биле при-
ватне у Краљеву. А испод апотеке прву жртву обешену, то је био тај Раде.
Комуниста, да. Био комуниста, то сви су. Неки су чак и знали неке. Углавном
да неко је казо Немцима, и ту га Немци обесили. [...]
Б. С.: Ви сте одмах заправо отишли? Нисте дуго после стрељања остали?
Нисам, остала сам. Па да, то је био октобар, а ја сам вал’да дошла крајем де-
цембра, да, крајем децембра. Баш сећам се да било већ, Божић се славио. А на
први дан Божића овде смо гледали обешене на Житном тргу. Ту је био обешен
онај, докторке Цветков, Рада, она је била моја школска другарица, њен муж је био
лекар. Он је родом био из Елемира, он је ту обешен. И ту су били пуно обешени.
Тако су направили Немци кад идемо у цркву, знате, Божић, ту су били на Житном
тргу. И сад мисим да тамо има плоча. [...]
Пешке смо увек ишли. Онда одемо у Жичу, па после пређемо у Матарушку
Бању, Ибар, купамо се тамо. То је мене одушевило, јер мени то било лепота. Дигод
сам кренула, нешто ново сам видела. И тако ми је било, ја сам Краљево обожавала.
Јао, Боже, Кумбајац, из Елемира, да. Сретен се он звао, имао је жену Кату, и
једну ћерку је имао, из Елемира су. Он је стрељан с мојим мужем тамо, да. И онда
је та Минђарова Ката, онда је ту, Ђурђинка се звала, Боже, имали су они неки на-
димак, из Нушићеве улице, да. Ту из Нушићеве улице знала сам неколко породи-
ца, да.
Б. С.: А он је, значи, већ радио тамо кад сте Ви стигли у Краљево?
Он је тамо био. Већ година дана ил две, да. Он је тамо већ радио. И онда имао
једног свог друга који је ту био из села. А ја сам имала бабу у Стајићеву и моја дру-
гарица једна се уда. А он је исто био из Стајићева али већ тамо радио. И ожени
се једном мојом другарицом. И једног празника, не знам да л’ је био Ускрс, шта је
био, мој ће муж ићи у Црњу, а да сврати код Љубе мало, ту. И мене другарица да
обиђе, Љуба, и ја се упознам. То су биле судбине. Да. Упознам се и, то је било лето,
па да, кад су имали, валда августа сам се ја већ удала, да. А замисте, моје венчање,
седамнајсти август, датум и за овог мужа седамнајсти. И тако, кажем, ето, удала се
и била сретна. Он је био велики мајстор, био човек, а ја млада, знате, па мало луц-
каста. Никад нећ заборавити, он каже: „Знаш шта је, ти си млада, мораш да ми-
слиш кад примим плату, морамо прво дати газди.” Паушално било струја. Био је-
дан Француз, само виче: „Госпоџа, тринест и по динара.” И тако. А ја млада, при-
мио плату, а ја одем па видим у град. Имали смо лепо предсобље, па видим тако
лепу стазу. Заборавла да ће доћи инкасант да наплати кирију. И баба лепо, купи.
Кад је он дошо, каже: „Па колко?” Ја кажем колко сам. „Па имаш пара?” „Немам,
већ још мало.” А Краљево само петком била велика пијаца. Сад ће бити пијаца, а
ја потрошила. А ту све били просветни радници, станари до мене. Једни учитељи
стари били, сви су они мене познавали, а ја мала па се правим важна. Па правим
штрудле, а они дођу: „Јао, код младе.” Биле две професорке, једна била докторско
дете ал је знала и да скува и све. А била једна Лепа Михајловићка, била дебела,
њен муж био Воја из неког села, ту је имала једну Олгицу, родила после не знам
колико година. И она дође код мене, Воја, професор и он, каже: „Млада, да Вас пи-
тамо нешто”, каже: „ви Војвођани стално правите неке колаче. Кад дођем код вас,
мириши штрудла, месите супу.” Ја сам то све знала, онако ко дете сам морала да
научим, такво је време било онда. Каже: „Имамо две служавке. Једна чува Олги-
цу”, родила већ, што кажу, није било време. Каже: „А ова једна Миља, једна Ми-
лијана, обе удовице, јадне.” А ја видим кад оне украду, и шта да кажем, да. Пома-
Живети у Краљеву 1939–1941. 255
ло од хране тако однесу, је л’. Ова двоје деце има, ова двоје деце. Ова чува, само на
ваздух поред Ибра да шета са малом Олгицом. Њојзи треба, неко недоношче јад-
но било. А ова друга, као, кућна помоћница она ће да кува и да ради. И сад Воји
памет, а Лепа нема везе са кувањем, нема ништа, да. Она је само знала, на р је го-
ворила, а друга колегиница професорка из Чачка била, докторско дете, каже она:
„Шта је била”, каже, „моја колегиница Лепа да Вас пита?” Каже: „Идем код Дане
мале, да видим кол’ко, десет кила шећера нестало брзо. А нису прављени ни кола-
чи.” Она нема везе кол’ко иде у лењу питу. Она мож да каже, Милијана, иде кило.
То сам ’тела да Вам кажем, тако сам живела, то све били просветни радници на
том мом улазу. Били једни стари, јако добри Тошићеви, и, шта сам тела, Боже,
нешто са тим, да са тим мојим, с том мојом стазом. И ја сад ћутим, и плакала сам.
Он само каже: „Мораш да водиш рачуна. Ти си још млада. Ти с’ то видела, свиде-
ло ти се, имаш у џепу паре, је л’, купићу ак’ ми се допада.” И ништа, он је отишо
на посао, каже да ја узајмим. Да зајмим, мајстор, знаћеду већ да зајмим, а ти ћеш
да зајмиш од ових професора ту. Ја ћутим. Имам ја још нешто, али ниси ти овде
имао ни фрижидер, ни ништа. Тако купиш пола киле меса да га скуваш. И ја пла-
чем, кад једном, а имали смо, сваки стан је имао и звонце на вратима, био најмо-
дернији онда стан. Кажем, никад не би ја тамо тај стан узела да није био мајстор
мој муж. Хидрофор смо имали, воду у кухињи. То је било супер. Сви били једно-
собни станчићи, а лепи. И ја седим у предсобљу, тако мало седим, и шта ћу, сутра
пијац, зазвони неко на врата. Отворим ја врата: „Добар дан.” Гледам, непознат чо-
век. Каже: „Извините, јесте Ви чика Влајкова ћерка из?” Није био Зрењанин онда,
шта је било?
Б. С.: Бечкерек.
Да. Ја кажем: „Јесам.” Каже: „Поздравио Вас тата.” Кажем: „Уђ’те унутра.” У
предсобљу, онај сточић, седне тај човек. Каже: „Знате, ја сам се јавио Вашем тати
да ја долазим у Краљево службено.” А он није радио у фабрици него, не знам, опет
се требала отворити нека фабрика дрва, не знам, шумар неки Риза [Рижа] био чу-
вени тамо, онај, секо шуму, и шта ја знам шта је било. Каже он мени, каже: „Па,
тата се једи”, каже, „што нисам, што није знао да ћу доћи јер да је знао да Вам баба
нешто, да Вам мајка нешто спремила.” „Јао”, реко, „је л’ су добро?” Каже: „До-
бри су.” „Поздрав’те га.” А он узо овако, из џепа извади, каже: „Тата на брзину ни’
ништа имао да Вас поздрави, ево Вам дао дваес динара.” А на дваес динара онако,
краља, малог Петра глава. Кад сам ја видла дваес динара, јао, сутра пијаца, имам
и пиле и кромпир, имам све то. „Јао”, реко, „ништа немам. Ајде да Вам скувам
кафу?” Каже: „Извинте, журим, воз имам тад и тад.” Кажем: „Поздравте га и каш-
те да сам добро и тако.” И онда сад, кажем, има Бога. Ја плачем, он ме грдио, а мла-
дос’ лудос’. И он дође, ја кажем: „Јао, знаш ко ми био?”, реко, „Бата нас поздравио.”
„Шта је реко?” „Ево, две банке.” Реко: „Је л видиш да има нечег, јаче силе.” Ја пла-
чем, срамота ме д’ идем да зајмим и од њега, и све. Он је ипак био неки ауторитет,
људи га поштовали као великог мајстора, и све. И тако се, ето, завршио тај живот,
скућили ту мало куће и правићемо плац, и купићемо плац и куће, све се сруши-
ло. Да верујеш за један дан, испратиш га изјутра на посо. Још некад: „Ајде,кажи
шта да кувам.” Никад се више није ни вратио, ни ништа. Да ми је неко казо ово је
задње што га пратиш на посо. [...]
Па, путовала сам после два месеца. Није било никакви возови да иду. Онда
ови, што кажу, теретни воз. Марвенски су га звали. Ми смо путовали валда не-
колко дана. Краљево, онда шта је, Чачак, па Горњи Милановац, па од Горњог Ми-
лановца треба ићи за Београд, па три дана. Само свака од нас имала је понеког
256 Биљана Сикимић
познатог да одседнемо. Тако једну ноћ касно стигли, једна Катица што причам,
њен муж добошар, овај, и она каже: „Имам ја овде једне рођаке, сви идемо тамо.”
На патос ћемо спавати до зоре. А скела прелазила преко. С оне стране Овча, ту је
било, овај, један воз увек постављен за Зрењанин. И тако ја, тамо смо били зајед-
но, једну породицу поведем код моји, а они су били из Арадца, њен муж стрељан
Васа, и она две девојчице. Она је радила дуго у пошти, Милица Тадијин и Горица.
Она је била удата за бака Јелиног једног Меленчана, заборавила сам њихово пре-
зиме. И тако ми кренемо. Дође један човек који је био тамо отправник возова и
каже: „Дано, и ти”, каже, „Нево, крените ноћу са децом. Јесте”, каже, „марвенски,
има тамо пуно и ствари, ал кад стигнете, не знам.” И ми, јадне, дале неке ствари,
испомесиле неке погаче да понесемо мало нешто да имаш да једеш. Три дана до
Београда. Стоји, никад да кренемо, у станици. И, кажем, ноћ је била кад смо до-
шли ту.
Б. С.: А лична Ваша документа? Рекли сте да Вам је лична карта била код
њега?
Ди си се сетио онда? Бога ти, плаче цео народ, узбуркали се, да се сетиш да
џепариш, је л’? И он је, и сад ја не могу д’ изађем, ал опет било добри људи. Били
су ту два-три комуниста које смо ми знали, и мој покојни муж је знао за њи’. То
су били најнапреднији типографи. То су били штампарски радници. А штампар
је био неки Митровић, држо, приватно је ту био, у Краљеву и ту је радио Слоба,
Мила, те Соње брат. Ја сам знала да дођем код њега и све и он је увек тако говорио.
Б. С.: Кажите ми, јел’ било приче зашто су заправо стрељани? [...] Шта су
људи говорили?
Е па, само сам слушала, ако је тачно, ја сам отишла, да је стрељан поп Обући-
на, као свештеник, он је био. А причала сам за попа Рада, заборавила сам, знам
да је држао говор у порти, да. И да је стрељан. Ја сам дошла већ овде и неко ми,
после та моја, која ме удала, каже: „Стрељан је и поп Обућина.” Да. Поп Обући-
на није био лош човек, чак је и помаго јер његова сестра је била, овај, она је била
правник, Персида Вуковић Обућина. Радила је у суду и онда, знам, поп је дола-
зио и кући и тако. Једне ноћи смо рекли да ће бити не знам шта, паљење преко
Ибра, неко минирање и онда наиђе поп Обућина и каже: „Ајдете”, каже, „ту, ком-
шије моје, код Персиде, код мене да преспавате тамо.” И жену му знам Јелену. И
тако, ето, то знам за попа. Али су причали, да л’ је то тачно, да је био поп један Бу-
лић у Чачку и да су њега убили. Да. Да је поп тај Булија, каже. Он је био као коман-
дант, па су после опколили, негде била база и тамо били као скојевци, ко је био, и
да су, да су то пронашли ал да је био тај Булија као командант неки. И знам да смо
ја и тетка Јелена отишли у Чачак, он је живео у Чачку, и после је то неко причо:
„Знаш, Дано”, каже, „на сред бела дана убили поп Булију, Булића.” Да. Он је био,
село Тавник, има ту код Краљева, да. И ти моји пријатељи су тамо живели, он је
био поп тамо, Булија. Имо жену, има сина Слободана, жена му је умрла, причала
сам [...] да је та моја тетка Јелена дојила тог малог Слобу, осто дете на сиси, и тако.
А њен син, причала сам, типографски радник или штампарски радник, Михајло-
258 Биљана Сикимић
вић Мила. И он је био са друговима, и негде у базу, где су били, опколили и ту, и’
изда их неко, и поп Булија је био тамо командант. И Јелена то чула, пошто су били
у Тавнику, он свештеник, а чика Љуба Михајловић био трговац, јел’ тако. И каже:
„Јао, идем да молим Булију”, каже, „па мој Мила је затворен тамо, син.” И оде она
у Чачак, каже, нашла га, каже: „Шта је, Јелена?” „Јао”, каже, „брате”, каже, „Буле,”
каже, „чујем да ми је син затворен. Помози му”, каже. А он каже: „Знаш шта, Је-
лена, ако је комуниста, ја му не помажем. А ако није, биће пуштен.” А она клекла,
прича, плакали су, каже: „Кунем те у твога Слобу кога сам млеком задојила, пус-
ти ми дете.” Знаш. И после Мила, син, от’шо за Матхаузен, отеран. И кад је дошло
ослобођење, они били тамо, не знам ко је ослободио Матхаузен. И он је дошо, по-
сле пет дана је умро ту, кад је дошо из Немачке, из логора, да. Можда Ви знате, она
Соња Радак, та која ме удала за мог деда Стеву, то је брат био њен. Тај Мило Ми-
хајловић, што је, причала сам, Слоба, штампарски радници. Они су стварно били
напредни, и тако. Причала сам да сам, стрељан муж са мојом личном картом и да
ми Слоба направио у штампарији, исекла неку сличицу. Ниси смео д’ изађеш, по-
лицијски час и тако. Шта да Вам кажем, и тако да, да је Мила, ето то знам за тог
попа. И ко је то после причао, ја сам већ дошла овде, каже: „Замисли, усред бела
дана”, каже, „убили поп Булића.” Булију, звали га Булија, да. И каже: „Замисли, и
поп”, каже, овај, „Обућина”, каже, „стрељан.” Да л’ је тачно, ја после сам отишла.
Знате како, онда моја та Соња се удала, отишла овде негде у Србобран, где, па смо
се разишли, друштво. Било је такво време, да. И тако да Вам кажем, ето, кол’ко, то
сам чула да су попови, а да л’ је још који поп, не знам, да.
Па знате шта, лично ми, жене, кад одемо тамо, ми смо от’шле, на гробљу и
не знам да л’ је био који свештеник ил није, не знам. Ми смо однеле тамо цвеће,
и жене смо, тамо смо. Ишли смо тамо онај круг где су стрељани, да. Онда, ко зна
где је мој, у ком крају је. Тако да смо ми жене одавде читава композиција нас одве
ла у Краљево, онда смо, жене, тамо то обавиле. Не могу да се сетим да л’ је, да л’ је
био који поп. Нешто искључим, верујте, да. Не мож’ човек сваке појединости да
се сети, да. И тако да, то сам чула за Булића да су га убили тамо партизани, кому-
нисти, а да је стрељан Обућина, да.
Б. С.: А спомињали сте да сте прошли и кроз Крагујевац. Ви сте видели, кад
сте ишли из?
Знате шта, ја сам отишла кад је то мало престало, смирило се, знате, и већ смо
могли да се крећемо. Онда је тамо била учитељска школа. И та моја проводаџика
Соња, још две другарице, ако познајете Краљево, ту је била ова Олга Ранитовић и
била Обрена Васовић, отац је био учитељ, тамо тај део од Главашеве, па онда лево
била једна уличица, да. И да Вам кажем, овај, онда смо ми, онда Соња каже: „Ајде,
Дано, да ми помогнеш да преселимо наше ствари.” Нема предавања, нема ништа,
рат. Онда сам први пут видела у Крагујевцу, то је за мене тако сабласно све дело-
вало, оне кише, она турска калдрма, оне кућице. У сваком прозору ђачка капа,
знаш како се онда носило, бројке, и барјакче на пола копља. То је жалосно било,
Крагујевац какав је био. Било и Краљево, али Крагујевац је више стрељан, да. У
Крагујевцу био онај Завод за, она, она фабрика оружја. Кажу да су ту јако много,
и много Роми су страдали, Цигани, да.
Живети у Краљеву 1939–1941. 259
Б. С.: А Роми у Краљеву?
Па, знате шта да Вам кажем, мој Милутин је. Мајка је умрла јако млада. А мој
свекар Александар остао са петоро деце. И слушајте, и остало су петоро деце код
мог свекра, све једно другом до ува. А мој Милутин је имао дванајст година, мо
жда сам причала, тринајст, кад га он дао за шегрта у Зрењанин код једног Немца.
А он је имо велику радионицу и ту и онда он дао њега за шегрта тамо. А други му
брат, старији од њега, он је от’шо у војну школу. И остану три ћерке. Једна је била
моји година, једна је била Нева, најмлађа, Јелена. Три ћерке и два сина остало мом
свекру. И онда је, кад је мој Милутин завршио занат, запосли се у железничку ра-
дионицу овде у… Е, онда се после у Краљево, причала сам да се тек основало то.
Краљево је било у, што кажу, у повоју онда. То је, то је била паланка, био Кара-
новац, знате да је то некад био Карановац, да. И кажем Вам, онда се то основало,
онда добију овде у радионици, каже: „Мајстори, да идете у Краљево да обучите.”
Млади људи се запослили, нема, не зна онај ни шта је брава, ни ништа. Тако да су
отишли, гро Војвођана је отишло из радионице, отишло за Краљево. И тако се он
тамо запослио и живео тамо и дошо преко неке опет моје другарице која с’ тамо
удала, дође и тако с’ упознамо, судбина, и ја се удам за њега триес девете године,
и ево, четрес прве он стрељан, и тако, ето. То је био живот, била младост. Краље-
во се мени допадало, ја не волим равницу, а не знам зашто. Мене тако убија кад
путујем од Београда довде. Ако је зима, видиш снег, ако је лето, само видиш ону
тулузину, видиш тамо. Волела сам, кад сам ја отишла у Краљево, па кад сам ја ви-
дела ону лепоту, брдовито, па отишла тамо доле, знате оно насеље Рибница. Боже,
ми тамо идемо код неки пријатеља, први пут сам се опила у животу. Ко код Лале
вруће, „Ајде”, каже, „сад ћемо шумадијски чај.” Не знам ја шта је. Видим ја, Зага,
исто муж радио с мојим мужом, лонац, греје се врућа ракија. Каже: „Ово ти је чај.”
А ја пробам, што је то лепо. А ја једно, па друго, једаред ја не могу да гледам. Ка-
жем, он ме гура, каже: „Немој, то је ракија.” Где су Лале грејали ракију, ни кафа,
то није ни било. Вруће ракије, сад идемо, кишица била, па треба да пређемо из
Рибнице да уђемо у центар. А ја пијана, а он ме грди, једва довуко до куће. Каже:
„Пази”, па каже, „чај”, а мени пријало, вруће, оно машице угрејале. То је мени то-
лико било лепо, шта ја знам, знате како, млада особа, дошла из једне друге среди-
не. Јао, па они манастири, па то је мене одушевило. И он мени обећа да ћемо се
венчати. [...] Онда кад сам видела Сопоћане, па видела Студеницу, то је мене оду-
шевило толико. Каже: „Знаш шта.” А овде је био само грађански брак, ми смо се у
Општину венчали.
Не, у Црњи, одакле ми муж. И каже: „Знаш шта, кад будемо решили да се
венчамо у цркви”, каже: „ево, бирај манастир који ’оћемо.” Мене Жича одушеви-
ла, па Матаруге. Некако, ја сам толико волела то. Да ме неко пито где би изабра-
ла, јел’ би Чачак, јел’ би Крушевац, ту. Тај део мени јако леп, ту. Волела сам и реку
и Расину, све је то мене одушевило. Ал тако је то све било кратко и шта сам мо-
гла тамо да останем. Причала сам, у другом стању, у другом месецу изгубим дете.
Знате како је то било, јао што је то било језиво. Па онда пронели вест да су ми оца
овде убили Мађари. Кажем, у Земуну усташе, сестра у Земуну. Моје сестре муж
био кожарски радник и држо неку кафаницу, тамо се скупљали све радничка кла-
са. Не знаш шта је, немаш вести, везе никакве, да. И тако, после дознам ја да су,
да су Немци овде, да нису Мађари дошли. Они су у Бачкој били, тамо. А усташе
у Хрватској. И тако, шта да Вам кажем, Биљана, некако смо успели. Три-четир
дана, пет, не знам ни колко смо путовали. Моја једна пријатељица, двоје деце, а
њен муж био исто стрељан, ту место Арадац. Каже Нева мени: „Јао, Дано”, каже.
А комшија је био отправник возова у Краљеву. Каже: „Знаш шта, долазе”, каже,
„једна-две, марвенска, што каже, кола”, каже, „да идете за Београд. Кад ћете стићи
не знам, само да дођете до Београда.” Мост срушен, била скела, Ви то не памти-
те, Ви се нисте ни родили, да. И да Вам кажем, ми кренемо, моја та Нева Тадејин,
две девојчице, и нас три-четир, још која породица, кренемо. Сад, стићемо. Нико
не зна овде за своје шта је. Само смо дознали да Мађари нису дошли, мени било
лакше јер мој отац као солунац, увек су му претили. И тако, дођемо ми до Београ-
да, три дана. Јао, Краљево, Чачак, Горњи Милановац. Десет дана путовања, никад
до Београда да стигнеш. Некако смо имали среће, у Београд дођемо и та моја, јед-
на што ишла са нама, каже: „Имам ја рођаке”, каже, „у Београду, оно насеље. Била
једна Нана, каже: „Дано, нек ти је сретан пут. Ал идеш овако Макензијевом ули-
цом, па онда идеш, знаш, Македонском, па идеш право Краља Александра, па
идеш до Цветкове кафане.” „Мани”, реко, „баба Персо”, реко, „па ни не знам кад
ћу стићи.” „И кад дођеш до Цветкове кафане.” И она мени ако стигнемо па нема-
мо везе да пређемо, она ми дала где ћу: „Идеш овом улицом, па.” Реко: „Нано, не
знам ни кад ћу стићи до Београда.” И тако смо, кажем, некако имали срећу. После
три-четир дана путовања, понели смо мало, шта смо тамо имали за храну, и стиг-
немо до Београда. Скела радила, мост срушен. И тако смо некако прешли. С оне
стране било постављено једно два-три воза, локомотива, кад смо прешли. И дође-
мо у Зрењанин и ту код моји дођемо. То је била таква жалост, ја дођем код моји
и водим ту моју пријатељицу и две ћерке. Она оставила зидану кућу у Краљеву,
муж је стрељан, и моји тако јадни родитељи седе тако. Па, Божић је валда био. И
ми лупнемо. Свако вече чекали, те вечери нису дошли да чекају. Каже мој отац:
„Жено”, каже, „хладно је, ево”, каже, „ми десет дана на станици чекамо да ће она
доћи.” И лупнемо у прозор, јао, кад је моја мајка вриснула, то је тако било жалос-
но. Никад то нећ заборавити. Празник, они кували тамо, нико ручао није. Некад
смо имали, славу славили, пуна кућа, Божић долази. Кад сам ушла тако јадна, жа-
лосна, празник, беда. И после чули за сестру да и она. И није прошло једно вре-
ме, мој зет преко везе пребаци моју сестру. А она треба да се породи са ћерком. А
он је био родом из Милошева, тај мој зет. Имао је тамо стрица и шта ја знам. [...]
Како је то било страшно, Боже, Биљана, па глад, па беда. Ништа немаш. Шта
ћеш у Краљеву? И онај сељак што имо чуво за себе. Није ни мого он. То све били
радници, нико, ми нисмо имали резерве, да си имо замрзиваче, да си нешто.
Одеш, купиш, то данас скуваш, што остало поједеш за вечеру да не прокисне.
Хоћу да кажем, било је, био је тај живот тако тежак и све. И овде сам, ето тако,
преживела. [...]
Па знате шта је, то се већ причало, зато што је из Црње било две-три поро-
дице који су стрељани. Била је једна која је имала троје деце. И то опет, преко
везе, знаш. И онда је било и железничари наши су били напредни. Ако у Краље-
во одете, на станици, мора да постоји једна црна табла и пише „Стрељани”. Мој
комшија, Тодор Кузмановић, он је био, овај, телеграфиста. Црна табла, на стани-
ци краљевачкој је било. То вероватно да нису скинули, што би скидали, да. Е, он
је био избеглица из Липљана, са Косова, да. И он је, и он је стрељан. Зато што,
кад Немци су, онда су ишли по кућама још и купили. Оно што су затворили, онда
по кућама ’де су кога нашли, да. И тај мој комшија Тодор, Тоша, жена му била из
Ћуприје, Злата, не знам где је он ишао, из болнице, нешто је био да се прегледа
и жена Злата га води. Наиђе немачка патрола. И каже ова да је он, каже, из шпи-
таљ, болестан. Они га узму, каже, они ће да га лече. Одвели тог Тодора, Тошу, ни-
кад га више нисмо ни видели. Стрељан. А што је он стрељан, што је стрељан Воја,
Воја, пиле моје рођено. Није имао, не знам који разред гимназије. Био леп, високо
дете, ко лутка је био. И њега су нашли на улици и одвели, да. Никад више се није
јавио. Убили су га, да. Кад после се ослободило, ја одем у Краљево, сиђемо на ста-
ници, кад погледам – табла. Погледам, Кузмановић Тодор, за тог Тошу, комшију,
каже телеграфиста и још неколко њи’ тамо су радили на станици. Била веза, наши
су опет одржавали, јављали, кад ће који воз, кад ће где да. Да није било тога, ипак
су помагали наше другове.
Summary
The paper contains a literal transcript of the conversation with Danica Jovičić (1920) from Zrenjanin and
her testimony about the shooting of hostages in Kraljevo. Her husband Milutin Martinov, a locksmith
in the Wagon Factory, was among them. Besides mentioning the concrete victims of the shoooting, dur-
ing the conversation the collocutor highlights the everyday life in Kraljevo immediately before the begin-
ning of the Second World War and during the war. Special attention is paid to the other victims originat-
ing from Banat and their families.
Мошо Одаловић,
Жича пчелино чедо (2008)
баштиник своје средњовековне прошлости (у овом случају), као снажне мере ло-
калног идентитета са којом се живи, али је и активно истражује. Истовремено она
је и део ширег идентита целог друштва, а музеј се појављује и као посредник из-
међу ова два круга. Управо у том простору налазе се могућности за промену ста-
ва, односно ново, другачије размишљање музејских радника о сопственој мисији.
Нов музеј може пре свега свој фокус да помери ка интерпретацији као главном
циљу, у односу на најбогатији и најкомплекснији културни слој у својој околини.
У том случају ситуација се потпуно мења и отвара се широко поље рада.
Кључни су изградња и развој интегративног приступа укупном корпу-
су средњовековне баштине коју посматрамо. Основа за градњу приступа је при-
купљање и обједињавање резултата истраживања различитих научних дисципли-
на, с тим што музеј не мора нужно бити носилац научних пројеката. Полази се од
историјских извора и њихових научних интерпретација, извори који су у највећој
мери већ обрађени и публиковани, али их, с друге стране, има врло мало када је
у питању средњовековно друштво. Отуда се као добра методолошка основа пре-
поручује регионално истраживање, посебно када је у питању територија ране др-
жаве, тј. „регионално у функцији откривања општег” (Калић Ј. 1988, 5). Из ово-
га следи потреба да се „подаци за регионалну историју доследно и систематски
прикупљају у знатно ширем хронолошком оквиру од уобичајног – практично до
наших дана” (Калић Ј. 1988, 6), што је у вези и са изразитом дијахронијом неких
појава. Наиме, вишевековни живот Срба у границима Османског царства је до-
вео до формирања патријархалног друштва као „носиоца једне ретроградне кул-
Summary
A remarkable change of the social environment in the 21st century indirectly requires a change of mission
of the museum which should respond to these challenges if it wants to remain a valid and necessary so-
cial institution. It seems that the museum must make several new steps in order to leave the position based
on the presentation of collections and become a place where it is possible to interpret (understand) soci-
ety and its history in modern communication frameworks. To make this process possible, it is necessary
to have interdisciplinary scientific work which tends to build documentation and information corpora,
which refer not only to the study of objects, but also to their context and a wider social environment, as
well as reflections in modern culture. The beginning of the paper states an example from the National Mu-
seum in Kraljevo, which illustrates good practice in this sense.
It is about the Czech family Marzik – one of its members was Vladislav Marzik, the first academy-
trained painter from Kraljevo – which represents a relatively small and local topic, but which showed no-
ticeable and important changes in the approach, which is interdisciplinary (art, history, architecture, ur-
banism). Here the museum appears not only as the owner of the most important works of the concrete
artist, but also as the official holder of the complete documentation about him, about the professional and
critical evaluation of his opus, realized through an integrated approach. Hence, the documentation ap-
pears as the totality of data, interpretations and ideas and transforms into a cultural resource. New qual-
ities are reflected in the possibility of understanding certain processes that have happened in the domain
of culture, as well as their nuances and wealth.
However, the real challenge is to consider a big and global topic, such as the Middle Ages, in the light
of an integrated approach to the field of work (research and interpretation). Within the territory covered
by the National Museum in Kraljevo (the municipalities of Kraljevo and Raška), it is fully justified, be-
cause it is the basic territory where the Nemanjićs’ mediaeval state was established. This opens a very im-
portant question in the positioning of a museum of complex type, the so-called local heritage museum
and the change in understanding its tasks and responsibilities, i.e. its mission. The key point for develop-
ment of the integrated approach is collection and uniting of the results of research of different scientific dis-
ciplines, but the museum does not necessarily have to be the holder of scientific projects. If it has profes-
sional capacities, it can organize a lot of forms of work on its own, and it can also offer cooperation to free-
lance researchers, direct volunteers’ work or create common projects with scientific institutions, but it is
very important that the results, material and the possibility of final interpretation remain in the museum.
The original material like fresco paintings in fragments and stone sculptures, with a digital collection of
immovable heritage, including painting, architecture and sculpture, and with collections of copies of fres-
coes, sculptures and manuscripts, now represents, if only the level of art is observed, a rich resource for
complex interpretation with a high communicative potential toward the public. It can be added by archae-
ological material as well as by the potential of analyses of anthropological material for studying the medi-
aeval population and their way of living, migrations and health. This way of work is presented on the sec-
ond example from the surroundings of Kraljevo, but this time a big one, of national importance, such as
the monastery of Žiča. It considers different nonmaterial aspects of Žiča heritage, which were laid in the
foundation of national identity, but which, on the other side, represent a vivid point of development of
new layers of culture and art, which appeared in Kraljevo itself and Žiča within the complex cultural mani-
festation, Žiča Spiritual Gathering, Days of Transfiguration, which has been lasting for more than 30 years.
Museum as a place where material is kept may become a vivid place of research, study, specializa-
tion, as it used to be during its Renaissance beginnings, open to experts of different profiles, who would
work in the segments which are not covered by the museum staff. The results would be processed fonds
and concentrated complex knowledge. Its own interdisciplinary potential would be used for complex cul-
tural studies creating on both sides a bank of complex cultural data. All that would lead to the main goal
of the museum itself: high quality communication and presentation, understanding of heritage and recog-
nition of its beneficial values, which resist cheap political manipulations and contribute to development.
284
Манастири Овчарско-кабларске клисуре
Народни музеј Чачак, Службени гласник Београд 2012, стр. 399
Делфина Рајић, Милош Тимотијевић
У издању Народног музеја Чачак и издавачке куће Службени гласник, 2012. го-
дине изашло је из штампе друго допуњено и измењено издање монографије Ма-
настири Овчарско-кабларске клисуре ауторског тима Делфине Рајић, историчара
уметности, и др Милоша Тимотијевића, историчара.
Монографија је конципирана у виду комплексне и целовите студије у којој је
представљен целокупан корпус сакралног наслеђа Овчарско-кабларске клисуре,
које се у последњим деценијама изнова нашло у жижи интересовања, како стручне
тако и шире јавности. Сакралном градитељству околине Чачка и живописне кли-
суре централне Србије на Западној Морави савремена историографија одредила
је значајно место. Највећи број сачуваних споменика који су део јединствене спо-
меничке целине, на овом подручју Србије припада периоду последње деценије 14.
века, од када сежу њихови почеци. Брижљивом реконструкцијом њиховог исто-
ријског постања, монографија Манастири Овчарско-кабларске клисуре критички и
документовано прати њихов развој кроз даљи, нешто бурнији период турске влада-
вине, када су поједини од њих обнављани и подизани, затим сеже кроз 19. и 20. век,
време интензивне градитељске активности, па све до данашњих дана које каракте-
рише рад на коначној валоризацији и конзерваторској заштити ових манастира.
Аутори ове драгоцене монографије су реномирани стручњаци, по примарној
вокацији историчар и историчар уметности, који су значајан део свог животног и
истраживачког ангажовања посветили проучавању, разумевању и тумачењу кул-
турне историје чачанског краја, историји цркве и црквене уметности на подручју
западне Србије, о чему сведоче и бројни заједнички радови на овом пољу.1
Вишегодишња истраживања историјско-уметничког комплекса манастира
на подручју Овчарско-кабларске клисуре, потврђен ауторски тим Рајић–Тимо-
тијевић заокружио је овом монографијом. Рад на систематизацији података у вези
са споменицима ове групе крунисан је детаљним топографским прегледом, чиме
је дат значајан допринос проучавању историје, уметности и архитектуре цркве-
них споменика са овог подручја, а издавачка делатност Народног музеја Чачка
обогаћена можда и најрепрезентативнјим издањем у оквиру своје делатности.
Монографија је луксузно опремљена и штампана у колору на 399 страна.
Текст прати обиље илустрација и фотографија, такође посебно снимљених за
ову прилику. Књига је стуктурно конципирана у два дела: општи, уводни део (1–
102) и монографска поглавља посвећена појединачним манастирима (103–371).
Богата библиографија, речник стручних и мање познатих појмова, индекс лич-
них имена и иконографски регистар, као и резиме на енглеском језику, заокру-
жују ово изузетно издање.
У оквиру уводног излагања дата је исцрпна и прегледна синтеза до данас ту-
мачених сазнања којима се новим излагањем реконструишу досадашња и акту-
елизују проблематике најновијих истраживања. Ранија тумачења, превасходно
изнета у првом издању монографије (Чачак, 2004), базирана на фундусу познатих
елаборација, обогаћена су и допуњена новим сазнањима, критичким приступима
и анализама. Грађа је обједињена у студиозну и прегледну целину, третирана под- 1
Д. Рајић, М. Тимотијевић, Манасти-
робнијим и слојевитијим приступом, те друго издање ове монографије доприно- ри Овчарско-кабларске клисуре, Ча-
си једном новом „читању” сакралног комплекса Овчарско-кабларске клисуре, из- чак, 2004; исти, Ризница Прошлости.
нова указујући на његов историјско-уметнички значај настао у широком времен- Овчарско-кабларска клисура и њени
манастири, Чачак, 2005; исти, Мана-
скм распону, од позног средњег века до данашњих дана. Обновљену слику о жи- стири Овчарско-кабларске клисуре
воту на манастирским поседима употпуњавају подаци о њиховим подвижници- – водич, Чачак, 2006; исти, Културна
ма, члановима монашке заједнице, као и значајним историјским личностима које ризница Чачка: од праисторије до са-
су ту гостовале и деловале, дати кроз сачуване историјске изворе. временог доба, Чачак.
285
Историјско-друштвени контекст споменичког наслеђа манастира Овчарско-
кабларске клисуре представљен је анализом положаја, статуса и улоге датих мана-
стира, као и теоријским разматрањем архитектонске структуре објеката, вредно
сти њиховог сликарства и иконописа, као и богате ризнице и артефаката које чу-
вају у својој заоставштини. Аутори тумаче значај проучаваних објеката у општем
контексту сакралног градитељства и уметничких стилова неколико епоха и ука-
зује на њихову вредност. Реконструишући дату слику о манастирима, и монашкој
заједници, аутори се ослањају на бројне сачуване путописе и мемоарску грађу,
као и своје раније објављене радове о овој теми, те релевантну литературу, вало-
ризујући досадашњу и посредно актуелизујући проблематику свог истраживања.
У топографском прегледу, који чини други део књиге, детаљно је предста-
вљено свих дванаест манастира, који чине просторну целину (Ваведење, Вазне-
сење, Јовање, Успење, Никоље, Преображење, Савиње, Благовештење, Илиње,
Кађеница, Света Тројица и Сретење). Сваки објекат је дат кроз тумачење сачува-
них података и докумената, од оних који се тичу њихове изградње и реконструк-
ције до оних, у мањем обиму расположивих, о њиховим ктиторима, градитељима,
иконописцима. Преглед манастира понуђен је топографски прецизно и географ-
ски доследно, формиран по типу бедекера, тако да читалац може лако имати увид
у анализе које се односе на одређене грађевине.
Методолошки, прегледним излагањем систематизованих чињеница, рекон-
струише се историјско-уметнички аспект појединачних споменика. У естетској
анализи инсистира се на фактографском материјалу, истичу се специфичности
архитектуре и обликавања објеката, који са својим природним и створеним окру-
жењем чине јединствену целину. Тумаче се правила просторног обликовања и ор-
ганизација целокуног комплекса, потом сликарство – фреске и иконопис, те њи-
хове стилске особености, као и богослужбена и рукописна заоставштина.
Издање је и луксузно ликовно-графички опремљено. Визуелној естетици овог
издања доприносе савремен графички израз, изузетне фотографије, од којих је
већина дело Саше Савовића, чији се уметнички опус посебно бави овим подручјем,
као и велелепни снимци из ваздуха, наменски израђени за ово издање. Моногра-
фија је одликована и признањима: наградом „Ступље” (Бања Лука, 2012), као и две-
ма наградама Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” из Чачка – „Исаило А.
Петровић”, за дизајн, и „Даница Марковић”, за издавачки подухват године.
Неоспорно је да књига Делфине Рајић и Милоша Тимотијевића Манасти-
ри Овчарско-кабларске клисуре представља значајан истраживачки подухват, као
и да доприноси домаћој историографији у домену проучавања историјско-умет-
ничког и сакралног корпуса на подручју Овчарско-кабларске клисуре. Она је не-
заобилазна литература свим будућим истраживачима ове теме, али такође она
превазилази узан круг стручних читалаца и подједанко успешно комуницира са
широм читалачком публиком и свим заинтересованим за истраживање нацио-
налне прошлости.
Ђурђија Боровњак
286
Карановац–Краљево у српској штампи 1858–1903
Народни музеј Краљево, Краљево 2015, стр. 561
Приредио мр Славољуб Маржик
287
Грађа коју је објавио Славољуб Маржик није само драгоцена, већ и врло
практична за коришћење, јер је приређивач на једном месту објединио расуте,
често и тешко доступне податке. Тако обједињени, они откривају чињенице које
би било тешко уочити у мноштву других информација у штампи и периодици.
Из ове књиге искристалисала се, на пример, јасна слика уобичајене новинарске
праксе у Србији током друге половине 19. века и на почетку двадесетог. Из ње
видимо да су чланке о Краљеву објављивали претежно дописници из места – су-
грађани, да су најчешће јавно изобличавали неправилности у деловању поједи-
них служби, предлагали различита побољшања у њиховом раду или су саопшта-
вали податке и износили предлоге и процене могућности развоја појединих де-
латности у граду и околини. Ишчитавањем ове књиге пада у очи да су ретко
када ови извештаји били потписани пуним именом и презименом. Најчешће су
штампани анонимно или потписивани иницијалом, само именом или псеудони-
мом. Аутори чланака који нису живели у Краљеву пак опширно су извештава-
ли о несвакидашњим, а значајним догађајима (посети краљева Милана и Алек-
сандра Обреновића и миропомазању краља Александра у Жичи, прослави го-
дишњице Косовске битке итд.), уколико нису били путници који су остављали
путописне белешке о граду и околини.
Сакупљене и на једном месту презентоване вести о Краљеву из српске штам-
пе јасно су показале које су теме и локална збивања привлачили пажњу српске
јавности, тачније, колико су престоничку јавност, у којој је излазила велика већи-
на новина и листова, и политичку елиту Србије, која се око њих окупљала, инте-
ресовале прилике у тој средини. Поред тога, књига Славољуба Маржика чини до-
бар путоказ другим истраживачима локалне историје. Сабирање и објављивање
грађе о другим градским насељима у Кнежевини и Краљевини Србији, које би
могла да подстакне ова књига, било би велики допринос проучавању културне и
друштвене прошлости земље и, уз то, поуздан ослонац за компаративне анали-
зе развоја друштва, привреде, културе, па и политичке ангажованости појединих
средина и престонице Србије.
288
МАНАСТИР ДРЕНЧА
ОД РУШЕВИНЕ ДО ХРАМА
Завод за заштиту споменика културе Краљево, Едиција Капител,
Краљево 2015, стр. 232.
Гордана Гаврић, Мирко Ковачевић
289
торског гроба, који доводе у питање ову општеприхваћену претпоставку, сугери-
шући да би даља компаративна истраживања могла разрешити новонасталу ди-
лему. Осврћући са на досадашње истраживаче и проучаваоце Манастира Дренча,
од великих Михаила Валтровића и Драгутина Милутиновића до свестраног Ра-
домира Станића, она нас уводи у период савремених истраживања, који је (иако
без археологије) започео 1952. године, ради израде пројекта за конзерваторско-
рестаураторске радове.
Свакако су најзначајнија археолошка истраживања која је спровела упра-
во Гордана Гаврић, започета после архитектонских интервенција на изради сер-
клажа, када се наишло на камену поклопницу гроба, касније опредељеног као
ктиторски. Ови радови изнедрили су пројекат Обнова Манастира Дренча. То-
ком трајања пројекта истражена је унутрашњост храма и спољне зоне око њега.
Испоставило се да је грађевина триконхалне цркве развијеног уписаног крста,
која је декоративно зидана сигом и опеком, плитко утемељена од ломљеног ка-
мења и речних облутака у кречном везиву. Веома девастирани под цркве и не-
достатак уломака фреско-малтера, ауторка с правом приписује претходним раш-
чишћавањима терена која су вршена без учешћа археолога. Истражена је кти-
торска гробница у југозападном делу цркве, зидана од модрог шкриљца. Поред
гробова ктитора, у западном травеју су истражена још 4 гроба, као и део гробља
формираног око цркве. Текст о археолошким исходима исцрпно је документо-
ван цртежима и фотографијама основа, пресека и профила, допуњен топограф-
ским планом и веома прецизном оријентацијом цркве, до пола степена. У овом
поглављу треба издвојити оштећене опеке са људским ликом, невешто изведеним
утискивањем прстом, пре печења. То је јединствени налаз из ђаконикона, али на-
жалост, није откопан у археолошки интактном слоју већ у простору који је пре-
тходно прекопаван у оквиру архитектонских или конзерваторских радова, чиме
је његов значај знатно умањен, а археолошка анализа сведена на дескрипцију. Не-
сумњиво је да ће у будућности овај налаз бити предмет даљих специјализованих
археолошких истраживања.
Археолошким истраживањима порте, предузетим ради дефинисања услова
за изградњу конака, претходила су геофизичка испитивања о чијој методологији,
обиму и резултатима постоји исцрпан одељак на крају монографије, потписан од
стране Момира Вукадиновића. На простору западно од цркве откривени су те-
мељни остаци конака из друге половине 14. и прве половине 15. века, чија северна
просторија је, судећи по налазима фреско малтера, сигурно била трпезарија. Ис-
тражени манастирски конаци из овог времена су ретки, па је тим значајнија архе-
олошка грађа публикована на страницама ове узорне књиге. Резултати археолош-
ких истраживања допуњени су каталогом покретних археолошких налаза, који
је урадио Војкан Милутиновић. Предмети су подељени по врсти материјала од
ког су израђени и по намени коју су имали, а описи поткрепљени фотографијама
и цртежима. Гордана Гаврић пак издваја налаз фрагментованог зооморфног из-
ливника крчага обликованог у виду неке фантастичне животиње издуженог вра-
та, који је раритетан налаз на простору средњовековне Србије. Сличан примерак
луксузне посуде типа акваманиле пронађен је само током истраживања Манасти-
ра Милентије. После анализе и хронолошког опредељења археолошког материја-
ла, истраживач указује на кратко трајање манастирског живота и одбације нека-
дашњу идентификацију Дренче са манастиром Калугере. Наглашава да се у тур-
ском попису из 1516. године, у селу Дренча помињу бројеви кућа и воденица, број
неожењених и удовица, али не и сам манастир, због чега закључује да је већ тада
био потпуно напуштен.
Мирко Ковачевић је аутор одељка о архитектури, која је обрађена по сле-
дећим поглављима: Историјат архитектонских истраживања манастира, Затече-
но стање Цркве Ваведења Пресвете Богородице, Пројекат обнове манастирске
цркве, Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви и Ентеријер Цркве Ваве-
290
дења Пресвете Богородице. Сва досадашња грађа која се односи на архитектуру
цркве систематично је прикупљена и веома детаљно публикована, почев од пр-
вих архитектонских снимања која су 1874. године обавили Валтровић и Милути-
новић као изасланици Српског ученог друштва. У целини су пренети сви њихови
цртежи основа, изгледа, пресека и детаља, као и текстови које су ова двојица вр-
хунских истрживача сачинили о цркви Душманици. Мирко Ковачевић с правом
сматра да је њихов рад задобио вредност коју имају историјски извори.
Ипак, архитектуром Дренче се највише бавио Бранислав Вуловић који је и
сачинио Пројекат обнове цркве Манастира Дренче. У књизи је исцрпно и до нај-
мање ситнице дат преглед истраживачких радова које је Вуловић предузео, као и
његов Пројекат рестаурације цркве, урађен 1984. године. Због свега прикупље-
ног и прегледно публикованог, монографија о Дренчи је, делом, својеврсни фак-
тографски документ, али и омаж претходницима уз велико поштовање исказано
за њихов рад, што најбоље говори о високим етичким начелима која красе Мирка
Ковачевића. Број прилога, нарочито фотографија у боји, омогућава да се испра-
ти компликован процес конзерваторско-рестаураторских радова предузетих на
обнови Цркве Ваведења Богородице и уређењу њеног ентеријера. Задатак који
је обавио архитекта-конзерватор резултирао је лепотом и складом обновљеног
средњовековног храма моравске школе.
У Завршним разматрањима аутори закључују да све напред наведено указује
да је црква у Дренчи грађена око 1380. године и то, како су показала археолошка
истраживања, из основа, што Доротејев свитак и наводи. Сматрају да је опште-
прихваћена идентификација потоњег монаха Доротеја са световним властелином
Иванишем доведена у питање резултатима антрополошке анализе и да би значај-
но полазиште за разрешење овога био запис у Берлинском јеванђељу. Аутори не-
мају дилеме да је црква у Дренчи, као триконхос развијеног типа, од самог почет-
ка грађена са намером да постане манастир. Када се ради о плану, начину градње
и каменој декорацији узоре виде у храмовима у њеном окружењу, који су јој пре-
тходили или су грађени истовремено када и Дренча.
Радован Бунарџић
СПИСАК АУТОРА
др Срђан Катић
Историјски институт, Београд
Милољуб Арсић
архивски саветник, историчар, Историјски архив Краљево
др Иван М. Бецић
Институт за српску културу Приштина/Лепосавић
Јована Колунџија
Балканолошки институт, САНУ
др Душан Мијовић
Завод за заштиту природе Србије
Радомир Ристић
архивски саветник, историчар, Краљево
Нада Љушић
виши архивски помоћник I врсте, Архив Србије, Београд
Татјана Драгићевић
виши архивиста, Архив Србије, Београд
Јасминка Марковић
архивиста, Историјски архив Краљево
др Ана Стијеља
Београд
Бошко Ракић
виши архивиста, Историјски архив Краљево
др Катарина Живановић
Музеј историје Југославије
др Биљана Сикимић
Балканолошки институт, САНУ
Татјана Михаиловић
музејски сарадник, археолог, Народни музеј Краљево
Зборник радова
НАША
ПРОШЛОСТ
16
Издавачи
За издаваче
Драган Драшковић
Милољуб Арсић
Лектура и коректура
мр Ана Гвозденовић
Превод
мр Наташа Павловић
Графички уредник
Драган Пешић
Графичка обрада
Ајова, Краљево
Штампа
Интерклима – Графика
Тираж
600