Објављени научни радови др Драгана Петровића

Вишег научног сарадника Института за међународну

политику и привреду из Београда

ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ1

Научне монографије (М40)

1. Демократска модернизација у Србији – аутори Горан Буџак,Драган

Петровић, издавач Институт за политичке студије у Београду, објављена
2005. (рађена у оквиру макро научно-истраживачког пројекта Института за
политичке студије Модернизација и модели демократског развоја
политичких институција у Србији). Монографија има 160 страна, а део чији
је аутор Петровић је од 71 до 157 стране. ИСБН 86-7419-090-1, УДК
316.334.3:316.422(497.11) «2002/2005»(М42-2)

2. Савремени председнички системи - аутори Милош Кнежевић, Горан

Буџак, Драган Петровић, Београд, издавач Институт за политичке студије у
Београду, 2005, СТР. 250. ИСБН 86-7419-092-8, УДК 321.7 342.511. (М42-2)

3. Заједничка држава Србије и Црне Горе аутори Драган Петровић, Владан

Станковић, Београд, издавач Институт за политичке студије у Београду,
објављено 2006, СТР. 152 , ИСБН 86-7419-103-7, УДК 323(497.11:497.16)
321.013(497.11+497.16), 342.28(497.11+497.16). (М42-2)

4. Историја индустрије Београда, Развој и размештај индустрије Београда у

XIX и XX веку, I и II том, издавач Српско географско друштво, 2006, стр.
618, ИСБН 86-82751-17-8, УДК 338.45(497.11)”18/19. (М42-2)

5. Културна политика француско-југословенских односа 1949-1959.,

издавач Институт за политичке студије Београд, 2006, стр. 181, ИСБН 86-
7419-113-4, УДК 930.85(497.1:44)»1949/1959», 316.75(497.1:44)»1949/1959».
(М42-2).

1
Ради се о искључиво већ објављеним и одштампаним рaдовима који су изашли из штампе.
Постоји више радова који су предати у штампу, али овде стога нису наведени као објављени пошто
још нису изашли из штампе.

1
6. Нови Устав и савремена Србија, издавач Институт за полтичке студије,
Београд, 2007, стр. 242. ИСБН 978-86-7419-121-7, УДК 327”20”
323.1(497.11) 342.4(497.11) (М42-5).

7. Демографска обележја савремене Русије, Српско географско друштво,

Београд, 2007, стр. 150, ИСБН 978-86-82751-22-9, УДК 314(470)
911.3:314(470) (М42-5).

8. Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа, Прометеј – Нови

Сад и Институт за политичке студије, Нови Сад, 2007, стр. 636. ИСБН 978-
86-515-0126-8, УДК 327:91.3(47). (М42-5).

9. Промене политичког система Србије, коаутор са Гораном Буџаком,

ХЕКТОР ПРИНТ, Београд, 2007, стр. 233. ИСБН 978-86-86153-02-9, УДК
316.334.3:316.422(497.11)”2002/2007. (М42-5).

10. Српске политичке странке, Институт за политичке студије, Београд, 2007,

стр. 243. ИСБН 978-86-7419-138-5, УДК 329(497.11) (М42-5).

11. Савремени свет 2006-2008, Нова српска политичка мисао, Београд, 2008,
стр. 200, ИСБН 978-86-843. (М42-5).

12. Српски народ и велике силе – културно историјски процеси, коаутор са

Јасмином Николић, Институт за политичке студије и Прометеј Нови Сад,
2008, стр. 290, ИСБН 978-86-815-0262-3, УДК 327(497.11)”12/19”(М42-5).

13. Геополитика постсовјетског простора, Прометеј Нови Сад. Институт за

међународну политику и привреду Београд, Нови Сад, 2008, стр. 250, ИСБН
978/86-815-0286-9, УДK 327(47+57). (М42-5).

14. Француско-југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964,

Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2009, стр. 454,
ИСБН 978-86-7067-118-8
327(497.11:44)”18/19”
327(497.1:44)” 1952/1964”

2
Зборници са међународних научних скупова (М30)

1. „Односи Француске и Југославије у контексту алжирског рата: година

1959.” У Зборнику: Српско – француски односи (relations franco-serbes)
1904-2004, издавач Друштво за културну сарадњу Србија-Француска и
Архив Србије, Београд, 2005, стр. 133-149м ИСБН 86-81511-23-8, УДК
930.85(497.11:44)”1904/2004»(082) (М31-3)

2. „Европски цивилизацијски круг као интегративна словенска компонента“, у

Зборнику: Словенство XXI век, издавач Удружење Јужних Словена, Београд,
Ваљево 2006, стр. 164-173. УДК 327.39 (=16) (082) ИСБН 86-903185-2-б.
(М31-3)

3. „Модел савремене Русије у организовању друштва и државе у борби за

повећавање природног прираштаја становништва“, у Зборнику радова: Први
национални конгрес о деци и наталитету у Србији, Опстанак, Београд, 2006,
стр. 99-109, ИСБН 86-909463-0-6. (М31-3)

4. „Историјски и савремени изазови у процесу евроинтеграција“ , у Зборнику

радова са међународног научног скупа: Идентитети и култура мира у
процесима глобализације и регионализације Балкана, одржаном 19 и 20
октобра 2007. у Нишу у организацији Филозофског факултета у Нишу и
Центра за социолошка истраживања. 2007, стр. 317-327. УДК 339.923:061.1-
4 + 172.4, ИСБН 978-86-7379-141-8.(М31-3)

5. “Development аnd current status оf Bеlgrade industry”, у Зборнику радова са

међународног научног скупа: Research and development in mechanical
industry, RADMI 2007, одржаном од 16-20 септембра 2007. у Београду.
електронско издање, 2007, стр. 111-116, ИСБН 978-86-83803-22-4. (М31-3)

6. „Европске интеграције на Балкану и утицај великих сила”, у Зборнику

радова са међународним учешћем: Балкан у процесу евроинтеграције,
концепције развоја и социјалне импликације, Филозофски факултет у Нишу и
Центар за социолошка истраживања, Ниш, 2008, стр. 87-98. ИСБН 978-86-
7379-159-3, УДК 327 (4-672 ЕУ : 497) (М31-3).

7. „Русија и Балкан, између историје и будућности“, у Зборнику радова са

међународног научног скупа одржаног у Организацији Института за
политичке студије у Београду марта 2008, Русија и Балкан, питање
безбедности и сарадње. 2008, стр. 53-61. ИСБН 978-86-7419-170-5,
УДК(470+571)(497)(091) (М31-3).

8. „Безбедност у школи и корпоративна безбедност“ у Зборнику радова са

међународног научног скупа Безбедност у постмодерном амбијенту,

3
 одржаног у организацији Центра за стратешка истраживања националне
безбедности у Београду и Hаnns Seidel Stiftung у Врњачкој Бањи јула и
Чачку априла 2007. године, Београд, 2007, стр. 246-255. ИСБН 978-86-
85985-01-0, УДК 327.56::351.88 (497.11)(082). 343.85(497.11)(082),
502/504(082), 316.32(082). (М33-1).

9. „Модерна економија привређивања у локалној самоуправи, пример

индустрије Београда“, у Зборнику радова са међународног научног скупа
одржаног у организацији Центра за стратешка истраживања националне
безбедности у Београду и Hаnns Seidel Stiftung у Новом Саду септембра
2007. Београд, 2007, стр. 362-372. ИСБН 978-86-85985-01-0, УДК
327.56::351.88 (497.11)(082). 343.85(497.11)(082), 502/504(082), 316.32(082).
(М33-1).

10. „Систем унија и међудржавних савеза на постсовјетском простору“ у

Зборнику радова са међународног научног скупа Безбедност у
постмодерном амбијенту (приређивач др Слободан Нешковић), у
организацији Центра за стратешка истраживања националне безбедности у
Београду и Hаnns Seidel Stiftung, на Сребрном језеру јула 2008. Београд,
2008. стр. 287-294. ИСБН 978-86-85985-01-0, УДК 327.56::351.88
(497.11)(082). 343.85(497.11)(082), 502/504(082), 316.32(082). (М33-1).

11. „Демографски процеси у Русији и на постсовјетском простору“ у Зборнику

радова са међународног научног скупа Безбедност у постмодерном
амбијенту (приређивач др Слободан Нешковић), у организацији Центра за
стратешка истраживања националне безбедности у Београду и Hаnns Seidel
Stiftung, Пролом бањи септембра 2008. Београд, 2008, стр. 431-437. ИСБН
978-86-85985-01-0, УДК 327.56::351.88 (497.11)(082). 343.85(497.11)(082),
502/504(082), 316.32(082). (М33-1).

4
Часописи националног значаја (М50)

1. „Однос државе и институција власти у Руској Федерацији према старим

људима током процеса транзиције 1990-2004.”, Социјална мисао, часопис за
теорију и критику социјалних идеја и праксе, 2005/1, стр. 153-166, ИССН-
0354-401X. (М51-3)

2. „Политички аспект гостовања југословенских научних радника делегираних

од Југословенског академског савета у француском Алжиру 1951-54.“,
Политичка ревија 2004/2, стр. 423-430., УДК: 342. (М52-2)

3. Индустрија и урбани развој Београда”, Индустрија- часопис за економику

индустрије 2001, бр. 1, стр. 87-95, УДК-33: YУ ИССН 0350-0373. (М52-2).

4. „Преглед и периодизација процеса развоја и модернизације партијског

система на подручју Србије и Црне Горе од обнове српске државности
почетком XИX века до почетка XX века (I део до 1918.)“, Политичка ревија
2005, бр. 3, стр. 889-910, Београд, УДК 1+2+3+9 ИССН-4281, УДК
329(497.11+497.16)»18/19». (М52-2).

5. „Анализа политичких странака у Србији у периоду 2000 – 2006, са аспекта

најважнијих политичких и националних питања“, Политичка ревија бр. 04
2006/07, стр. 829-848. УДК 329.(497.11), ИССН 1451-4281. (М53-1).

6. „Демографска ситуација у савременој Русији“, Демографија, Институт за

методолошка истраживања демографије и Географски факултет у Београду,
2007, стр. 251-263, ИССН 1820-4244, УДК 31.16(470)»2000/2007,
314.113(470)»2000. (М52-2).

7.„Сарадња француских научних и културних установа са Југословенским

академским саветом (JAС) 1949-1958”, Toкoви историје, 2004. број, 2/4, стр. 53-
72, ЈУ ИССН -0354-6497 , УДK 001.83 (497.1:44,, 1949 / 1958” (093)

8. “Пољопривреда Русије на размеђу векова и перспективе њеног развоја”,

Месечне агроекономске анализе, 2004, бр. 4, стр. 79-84. УДК 338.43; ИССН
1451-818X.

9. „Утицај територијално административне реорганизације Русије на

регионалне и глобалне односе”, Српске органске студије, 2003, број 1-2, стр.
151-180, YУ ИССН 1450-7854 ознака рада УДК 327.

10. „Политички аспект гостовања југословенских научних радника преко ЈАС у

Француском Алжиру 1951-1954.“, Српске органске студије, 2004, бр. 1-2
стр. 163-168, YУ ИССН 1450-7854 ознака рада УДК 930.9.

5
11. „Русија и Европа I», Свеске, 2005, бр. 78, година XV, стр. 175-183, Панчево,
ИССН 1451-49976, УДК 327::911.3 (472).

12. „Русија и Европа II“, Свеске,2005/06., бр. 79, стр. 187–197, Панчево, ИССН
1451-49976, УДК је УДК 327::911.3(470) 327 (470:4)

13. „Француско-југословенски односи у време алжирског рата: година 1961“,

Архив, часопис архива Србије и Црне Горе, бр. 1-2 за 2005, стр. 116-128,
ИССН 1450-9733, УДК 327(44:497.1:65)»1961»

14. „Сарадња француских и југословенских географа у периоду 1947-1952“,

Глобус, часопис за методолошка и дидактичка питања географије, број 28,
Београд, 2003., стр. 212-215, УДК 91 YУ ИССН 0351-0050.

15. „Региони савремене Русије-демографске тенденције“, Глобус, часопис за

методолошка и дидактичка питања географије, Београд, 2006/07, број 31,
стр.155-162, УДК 9 YУ ИССН 0351-0050

16. „Геополитички аспект савремене Украјине“, Глобус, часопис за

методолошка и дидактичка питања географије, Београд, 2008, број 32, стр.
177-189, УДК 91 YУ ИССН 0351-0050.

17. «Геополитика Закавказја», Глобус, часопис за методолошка и дидактичка

питања географије, Београд, 2008, број 32, стр. 78-88, УДК 91 YУ ИССН
0351-0050.

18. „Анализа писања француске и руске штампе о догађајима на Косову од 17-

19 марта 2004. године”, Политичка ревија,2004, бр. 2, стр. 121-132, УДК:
323.3. (М47-0,5).

6
Зборници скупова националног значаја (М60)

1. „Модели партиципирања старих људи у процесу доношења одлука од

институција власти у Руској федерацији”, Геронтологија, 2004/2, стр. 51-56.
ИССН 0354-415X Предавање са скупа националог значаја: Међународног
дана старих људи – 1. X 2004. године. (М61-2)
2. „Политички систем у савременој Србији“, у Зборнику: Устав републике
Србије из 2006; Неки елементи новог политичког система», Институт за
политичке студије и Трећи миленијум, Београд 2007, стр. 38-56, УДК
321.7(497.11), ИСБН 978-86-84029-12-8. (М44-2)
3. Демократизација у Србији, анализе и коментари, поговор у књизи мр
Горана Буџака, Књижевни клуб «Иво Андрић», Београд, 2008, стр. 127-130.
ознака књиге: ISBN 978-86-7601-081-3, УДК 323(497.1)”2003/2004”(046),
316.334.3(497.11)”2003/2004”(046) (М44-2)
4. „Геополитичке перспективе Србије, Републике Српске и Црне Горе у односу
на регионално и глобално окружење“, у Зборнику радова са научног скупа:
Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима, Требиње,
2007, у организацији Географскоги факултета у Београду и Природно
математичког факултета Универзитета у Бањалуци, Београд-Бањалука, 2007,
стр. 75 до 84. ИСБН 978-99955-21-03-05, УДК 91.3.(497.11):327(082)
91.3.(497.6):327(082) 327(082). (М61-2).

7
лексикографске публикације (М40)

1.„Гостовања француских научних радника у Југославији преко Југословенског

академског савета 1949-1955”, Расински анали (издавач Историјски архив
Крушевац, годишњак за 2004, стр 124-128, ИССН 1451-4346. (М45-1,5)

2.„Француско – југословенски односи у вези процеса деколонизације

Француске Црне Африке у периоду 1958-1961”, Расински анали, 2005, стр. 142-
155, ИССН 1451-4346. (М45-1,5).

3.„Крушевачке банке у периоду 1918-1930“, Расински анали, 2006, стр. 257-260,

ИССН 1451-4346. (М45-1,5).

4.„Кавказ“, Земља и људи, научни зборник, Српско географско друштво, свеска

52, годишњак за 2002. Београд, 2003, стр. 61-67, YУ ИССН 0513-9449. (М46-1).

5.„Руски Далеки исток - Руска Калифорнија будућности“, Земља и људи, научни

зборник, Српско географско друштво, годишњак за 2003, Београд 2004., стр. 57-
63, YУ ИССН 0513-9449 (М46-1)

6„Казахстан“, Земља и људи, годишњак за 2005., Београд 2006, стр. 57-65, YУ

ИССН 0513-9449. (М46-1)
7. „Корзика“, Земља и људи, свеска 56, годишњак за 2006, Београд, 2007, стр.
83-88, YУ ИССН 0513-9449. (М46-1)

8. «Економски пораст савремене Кина», Земља и људи, свеска 57, годишњак за

2007, Београд, 2008, стр. 105-110, YУ ИССН 0513-9449. (М46-1)

9. «Закавказје», Земља и људи, свеска 58, годишњак за 2008, Београд, 2009,

стр. 73-80, YУ ИССН 0513-9449. (М46-1)

10. Приказ Вил Хатон и Ентони Гиденс (прир), - На ивици живети са глобалним
капитализмом, Плато, Београд, 2003.“, Социолошки преглед /јул- децембар
2003) бр. 3-4, стр. 361-364, YУ ИССН 0085-6320, УДК 316. (М46-1).

11. Приказ „У вихору глобализације- Време глобализације (зборник) Милош

Кнежевић (прир)“, Дом културе студентски град 2003, Нова српска
политичка мисао, часопис за политичку теорију и друштвена истраживања,
нова едиција, 2003, вол. IX 1-4, стр. 345-348, ИССН 1450-7382.(М46-1).

12. „Јеаn-Маriе Cоlоmbani “Тсus Аmеricains? Lе mоndе апrеs lе 11 sеptеmbrе

2001”, Fајаrd Pаris 2002 (Жан-Мари Коломбан “Сви Американци. Свет после
11 септембра 2001” и критика књиге Јеаn Bаudrillard “Powеr inferno”, Gаlilee

8
 Pаris 2002, (Жан Бодријар “Инфериорна моћ”), Политичка ревија, 2004, бр.
2, стр. 415-422. УДК: 342. (М47-0,5).

13. Приказ „Право на самоопредељење и југословенски експеримент, прва,

друга, трећа, Југославија“, Момчило Суботић, ИПС, Београд, 2004,
Политичка ревија 2005, бр. 3, стр. 959-962, УДК 341. (М47-0,5).

14. Приказ „Тегобна транзиција, огледи и истраживања“, Дубравке Стајић,

Политичка ревија, 2005, бр. 2, стр. 641-644, УДК. 327. «1989 '2003» (049,3).
(М47-0,5).

15. „Приказ најновијег броја часописа «Политичка ревија», број 1 за 2002“,

Српска политичка мисао, 2000/2002, бр. 1-4, стр. 286-288, YУ ИССН 0354-
5989. (М47-0,5).

16. Приказ „Савремени приступи безбедности”, Драган Р. Симић, Политичка

ревија, 2003, бр. 1, стр. 375-379, УДК 1+2+3+9 . (М47-0,5).

17. Приказ„Српско питање”, Јован Базић, ИПС, Београд, 2003, Политичка

ревија, 2003, бр. 2, УДК 1+2+3+9 ИССН 1451-4281. (М47-0,5).

18. Приказ “УН и међународне финансијске и економске организације, ИПС

Београд 2004”, др Игор Јанев, Политичка ревија, 2005 бр. 1, стр. 313-317.
УДК:2. УДК 1+2+3+32+9 ИССН 1451-4281. (М47-0,5).

19. Приказ„Le dois contre terorisme (Право и сузбијање тероризма)“, Српска

политичка мисао бр. 1-4/2004. стр. 309-312, YУ ИССН 0354-5989. (М47-
0,5).

20. .„Француско-југословенски односи у време алжирског рата: година 1957.”,

Наш траг, часопис за књижевност, уметност и културу Велика Плана бр.
4/04 – 1/05 2005. стр. 159-177, ИССН 0354-575X

22 Приказ .„Вјечеслав Кузнјецов – Социологиа безопасностйи“, РАН,

Безбедност, теоријско стручни часопис министарства унутрашњих послова
Републике Србије бр. 3 / 4 2004, стр. 499-501 УДК 343+351.74./75 (05) YУ
ИССН 0409-2953.

23. Приказ Џесика Стерн – Екстремни терористи“, Безбедност, бр.2 за 2005,

стр. 362-365, УДК 343+351.74./75(05) YУ ИССН 0409-2953.

24. Приказ „Histoire dе l Оtan-Charles Zоrgibibe, Историја НАТО, Qуеstions а

histoire, Еditions Cоmplexе, Bruxеllеs 2002“, Историја XX века, бр. 2 за 2004,
стр. 197-199, УДК 94 YУ ИССН 0352-3160.

9
25. Приказ „Кина кратка историја НЕА, Београд 2003“, Предраг Симић, Токови
историје бр. 1-2 за 2004, стр. 213-216, УДК 949.71 YУ ИССН -0354-6497.

26. Приказ Пол Џонсон – Историја америчког народа, Књига комерц, Београд
2003.», Токови историје бр. 1-2 за 2004, стр. 216-219, УДК 949.71 YУ
ИССН -0354-6497.

27. Приказ „Thierri dе Mоntbrial, Quenze ans qui boulevarserent le mond, dе Bеrlin
а Bаgdad, Dunod, Paris оctobre 2003“, Токови историје издавач ИНИС, бр. 3-4
за 2004, стр. 180-185, УДК 949.71 YУ ИССН -0354-6497

28. Приказ „Русија и Балкан, са посебним освртом на албанско питање“, ИП

Обележја, Београд., Сретен Мартиновић , Токови историје, стр. 185-189,
УДК 949. 71 YУ ИССН -0354-6497.

29. „China – Тhе Concise History“,Предраг Симић, Review оf International Аffaire,

vоl. LV, nо 1113, Јаnuаry-mаrch 2003.str. 51-53. УДК 327 ИССН 0486-6096.

30. Приказ „Историја Кине“, Предраг Симић, Међународна политика, Институт

за међународну политику и привреду, Београд јануар – март 2004, стр. 54-
56. УДК 327 ИССН 0543-3657

31. Интервју Мр Драган Петровић Српско (југословенско) – француски односи,

у XИX и XX веку», Наш траг, часопис за филозофију, књижевност и
уметност, Велика Плана, 2005, бр.2/4 стр. 288-306, ИССН 0354-575X
32. „Истрија расизма у Европи“, приказ, Токови историје 3/2006/07, стр. 286-
289, УДК 949. 71, YУ ИССН -0354-6497.

33. „Делиград од устанка ка независности 1806-1876.“, приказ ИНИС, 2008,

Весник Војног музеја, Београд, 2008, бр. 35, стр. 168-169. ИССН-0067-5660

10
Рецензије

1. др Игор Јанев, Мегународни финансиски организации, Александриа, Скопје,

2008.ИСБН 978-9989-705-03-8, на македонском језику.
2. Зборник са међународног научног скупа «Елементи стратегије спољне
политике Србије», приредили Едита Карановић и Слободан Јанковић,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008, ИСБН 978-
86-7067-110-2
УДК 327 (497.11) (082)
339.92 (497.11) (082)
321.013 (497.115) (082)

Одбрањена магистарска теза (М 72)

1. На Географском факултету у Београду, одсек Економска географија, «Развој и

размештај индустрије Београда у 19 и 20 веку», 24. октобар 2003. (М72-3).
2. На Факултету политичких наука у Београду, одсек за Међународне односе,
«Француско – југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964», (15 мај
2008). (М72-3).

Одбрањена докторска дисертација (М 71)

„Русија на почетку XXI века геополитичка анализа“, нa ПMФ у Новом Саду, oбласт
Пoлитичкa гeoграфока, фебруарa 2007. (М71-6)

11
 АНАЛИЗА РАДОВА (научних монографија)
Аутор је објавио четрнаест књига од чега тринаест научних монографија и
једну збирку стручнјих радова. От тога је девет пута био самосталан аутор, а још
пет пута је имао по још једног коаутора.
Историја индустрије Београда, развој и размештај индустрије Београда у
19 и 20 веку, Књига 1и 2. Први том од почетка 19 века до 1941, године и Други том
до данашњих дана. Српско географско друштво, Београд 2006, Прва књига стр.
316, плус дванаест непагинисаних карата, Б 5 формат, Друга књига 320 стр. плус
дванаест непагинисаних карата, Б 5 формат
Рад посебно значајан у одним деловима у којима је рађен на основу
примарне историјске грађе Архива Југославије (период 1918-1941) и Архива
Београда (период 1945-1953), а за остале периоде углавном секундарне историјске
грађе и литературе. Рад обогаћен са 145 табела, 24 карте од којих су већина рад
аутора, те 6 графикона.
Културна политика француско-југословенских односа 1949-1958, Институт
за политичке студије, 2006, стр. 180. Рад рађен на основу превасходно примарних
историјских извора Архива Југославије. Заокружена слика француско –
југословенских кулутнрих односа у посматраном периоду.
Демократска модернизација у Србији, Институт за политичке студије, 2005,
стр. 160, коаутор, аутор другог дела 78-160 стр. Рад се бави развојем
парламентарног и уставног система у Србији и Црној Гори током 19 и 20 века, у
оквиру једне политиколошко-историјске анализе.
Савремени председнички системи, Институт за политичке студије, 2005, стр.
260, коаутор, аутор је дела од 190 стране. Бави се у свом делу политиколошком
анализом развоја председничког система у Француској и постсовјетском простору.
Заједничка држава Србије и Црне Горе, Институт за политичке студије,
2006, стр. 156., коаутор, аутор је првог дела до 90 стр. Историјска и политиколошка
анализа односа Србије и Црне Горе.
Нови Устав и савремена Србија, у потрази за унутрашњим и
спољнополитичким консензусом, (Институт за политичке студије, Београд,
2007, 240 страна), представља научну монографију у којој се на компетентан
начин износи сложена материја савремених међународних односа и позиције
Србије у контексту уставних решења. Полазећи од чињенице, да је Устав темељ
устројства једне државне структуре, који есенцијално одређује друштвене односе
земље, аутор наводи да се он рефлектује на све сфере јавног живота, означавајући
истовремено и спољнополитички наступ државе. Нови Устав Србије посебно
разматра питање Косова и Метохије, јужне српске покрајине, при чему је, на овај
начин недвосмислено потврђена као њен интегративни део. Ту конституцију, као
резултат постигнутог друштвено-политичког консензуса у Србији, затим
суверенитет и њено достојанство, не би смео да наруши ниједан од релевантних
субјеката земље. У конципирању овог рада, разматрањем темата уставних решења
и положаја Србије у модерном међународном амбијенту, примењен је
интердисциплинарни приступ. Такав приступ омогућио је др Петровићу да
манифестује готово све значајне аспекте предмета истраживања. Да би учврстио
композицију свог рада, аутор се определио за политиколошки и формално – правни

12
приступ, анализирајући као чиниоце савремене међународне констелације, тако и
генезу доношења највишег правног акта Србије, од Сретењског устава 1835. године
до Митровданског устава 2006. године. Усвајањем новог Устава, створени су
услови за укључивање Србије у савремене токове на планетарном нивоу, што
представља охрабрење за решавање актуелних друштвених протвречности.
Демографска обележја савремене Русије (Српско географско друштво,
2007, Б 5 формат, 150 стр.) је демографско-социолошка анализа квантитативне
промене код популације и промене природног кретања становништва, како за
Русију као целину тако и за њене регионе и области. Аутор даје прво кратак
историјски преглед демографских кретања на простору Русије посебно се
задржавајући на показатељима из периода деведесетих година ХХ века, када
долази до дубоке кризе по низу демографских показатеља, што раније није била
одлика ових простора. Поред презентације статистичких података, користећи
претежно руске изворе, аутор се упушта у анализу узрока и последица
демографске, али и укупне друштвене кризе, која крајем деведесетих година добија
одлике аномије. У наставку се разматра ситуација Русије у овој области након
2000. године, када је напорима читавог друштва (тзв. «Путинов период»), дошло до
озбиљног напретка и у овој области. Истина природни прираштај је још увек
негативан, али су позитивне тенденције демографских кретања Русије веома
уочљиве. У закључном делу аутор се осврће на сличне тешкоће у демографској
области које има и Србија, где би нека руска савремена искуства могла да буду
корисна у борби против «беле куге» и на нашим просторима.
Русија на почетку XXI века – геополитичка анализа (Прометеј Нови Сад
и Институт за политичке студије Београд, Нови Сад, 2007, стр. 637, Б 5
формат), је изузетна мултидисциплинарна анализа која обрађује позицију
савремене Русије. Рад предствља прерађену докторску дисертацију аутора и састоји
се из шест поглавља.
У првом делу «Теоретско – методолошки увод» је постављена методолошко
појмовна основа рада, извршен преглед досадашњих истраживања на ову тему и
сабрани и анализирани потребни извори и литература. Други део «Физичко –
географске одлике територије данашње Русије» се бави анализом и вредновањем
рељефа и педолошког покривача, климе, хидрографског потенцијала, биљног и
животињског света, те рудног и енергетског блага на подручју савремене Русије.
Док су први и други део рада квантитативно невелики (слично петом и шестом
делу), трећи и четврти део обухватају највећи део књиге. Трећи део «Историјска
анализа геополитичке позиције Русије» се бави територијалним развојем руске
државе кроз историју, при чему су анализирани и остали геополитички значајни
фактори генезе њеног историјског положаја. Посебно је посматран утицај који су
на Русију кроз историју имали континенти на којима се распростире, а извршена је
и анализа билатералних историјских односа са најзначајнијим суседима и светским
силама, где су уочене и извесне геополитичке правилности (по историчару Броделу
то би биле историјске појаве «средњег» и «дугог трајања»). Четврти део
«Геополитичка позиција савремене Русије» анализира данашњу Русију са
унутрашње и међународне позиције. У оквиру унутрашње позиције се анализира
економија, демографија, социолошка структура, култура и унутрашњо – политичка
позиција савремене руске државе. У односу на окружење се анализира укупна

13
позиција Русије у свету и посебно у односу на суседе и поједине важне државе (са
свим државама Европе и Азије и са најважнијим силама на другим континентима).
Пети део «Перспективе Русије у следећим деценијама XXI века» садржи основне
елементе предвиђања унутрашњег развоја земље, као и њену позицију у светским
токовима. Шести део је прегледни «Закључак». После вишедимензионалне кризе у
којој се нашла земља током периода председничких мандата Бориса Јељцина, од
доласка претседника Владимира Путина, Русија поново нагло јача и заузима место
међу водећим светским силама. Величина земље, колосални и разноврсни
природни ресурси, етничка хомогеност Русије (преко 80 % Руса) у односу на
распаднути многонационални СССР, те све боља организација друштва и државе
су главна упоришта садашњег и вероватно још израженијег будућег напретка
земље. Рад је рађен на основу веома обимне библиографије на српско-хрватском
језичком подручју, руском, француском и енглеском језику, при чему ваља
напоменути да је аутор, у очигледно вишегодишњем истраживачком раду, дао
веома оригиналан печат овом подухвату.
Српске политичке странке, (Институт за политичке студије, Београд,
2007, 244 стр.), је научна монографија која се бави изучавањем историје и
садашњег стања развоја и модернизације парламентаризма на српским културно-
политичким просторима. Рад припада политичким наукама, захваљујући
методолошком приступу, иако његов први део има за област изучавања историјску
генезу настанка и развоја парламентаризма на српским просторима. Аутор
спроводи општу хипотезу рада у којој истиче да се партијски систем Србије
развијао и модернизовао током 19 и 20 века, а данас се налази у фази реформе, при
чему је значајно у њега уградити све позитивне тековине српске политичке
традиције, као и елементе најуспешнијих иностраних модела у овој области
политичког система.
Геополитика постсовјетског простора (Прометеј Нови Сад и Институт
за политичке студије Београд, Нови Сад, 2008, стр. 250, Б 5 формат) је научна
монографија, која представља наставак, или допуну књиге Русија на почетку ХХI
века – геополитичка анализа. У том правцу се сама Русија, у овој књизи мање
обрађује као тема истраживања постсовјетског простора, већ је акценат дат на
осталим државама које су ту настале и које су махом удружене у Заједницу
независних држава. Чланице Заједнице независних држава су поред Русије и
Украјина, Белорусија, Казахстан, Молдавија, Азербејџан, Јерменија, Узбекистан,
Туркменија, Таџикистан, Киргизија и до недавно Грузија, док су Литванија,
Летонија и Естонија постале чланови Европске уније и НАТО. Све ове земље
представљају постсовјетки простор, који је након распада СССР, остао у извесним
међусобним интегративним међудржавним формама. Поред ЗНД, то је и
Заједнички економски простор који обухвата Русију, Белорусију, Украјину и
Казахстан, затим Шангајски савез чију главну осовину чине Русија и Кина, као и
најзначајнији део чланица ЗНД, најзад организација ГУАМ окупља неколико
држава углавном европског дела постсовјетског простора. Русија је задржала
доминантну улогу на постсовјетском простору, пре свега због своје историјско-
цивилизацијске улоге, због свог економског јачања и колосалних природних
ресурса, војно-политичке снаге. Сједињене Америчке Државе повећавају свој
утицај на постовјетском простору, где повремено долази до све отворенијих сукоба

14
интереса са Русијом, о чему најбоље сведочи војни сукоб на Закавказју августа
2008. чији је иницијатор Сакашвилијев режим у Грузији. Овај сукоб је резултирао
руском војном одговором и признавањем од стране званичне Москве нових
независних држава Јужне Осетије и Абхазије. Овоме треба додати серију «обојених
револуција» које су на постсовјетском простору у периоду 2003-2005. подржавали
и спонзорисале углавном различите невладине, па чак и владине организације из
САД. Биланси «обојених револуција» су релативно скромни и сведени на
инсталирање проамеричке власти у Грузији, те повећања утицаја у Украјини.
Украјина је културно и политички подељена земља на југоисточни део који је
проруски и северозападни који је прозападно оријентисан. У таквим условима даље
затезање политичке ситуације, као што је покушај председника Јушченка да
Украјину усмери ка НАТО, без већинске подршке грађана таквој солуцији, доводи
до даљњег погоршања ситуације, што у крајњем исходу може довести и до распада
земље. Русија је преко Шангајског споразума са Кином успела да добије савез који
јој заједно са ЗНД, Заједничким економским простором, као и државном унијом
коју има са Белорусијом, омогућава задржавање доминантног положаја на
постсовјетском простору. У исто време Русија веома суптилно развија стратешке
односе са највећим држава Европе попут Немачке, Француске и Италије, мада са
Европском унијом као целином има извесно конвенционалније односе. Поред тога
на значајан део источноевропских држава чланица ЕУ велики утицај има САД, што
посебну димензију добија инсталирањем «Ракетног штита» у Пољској и радарског
система у Чешкој. Постсовјетски простор, (али и шири регион Евроазије), остаје и
даље поље суочавања интереса великих сила, посебно имајући у виду планетарни
значај богатства ресурса која се на њему налазе. Аутор је објавио једну савремену
анализу постсовјетског простора, при томе успешно комбинујући географске,
историјске, економске, социолошке и политиколошке компоненте посматраног
феномена у једну прегледну целину.
Савремени свет 2006-2008, спољнополитички огледи и анализе (Нова
српска политичка мисао, Београд, 2008, стр 200), представља синтезу ауторових
аналитичких чланака у области међународних односа у посматраном периоду.
Највише су заступљени источна Европа, постсовјетски простор, Француска,
Балкан, а у мањој мери и неки други светски регији (Средњи исток, САД и др.).
Аутор је као изворе претежно користио савремену штампу и периодику на страним
језицима, вешто укомпонујући у радове своја шира знања из области историје,
економије, географије и друштвених наука у целини.
Српски народ и велике силе – културно историјски процеси (Прометеј -
Нови Сад и Институт за политичке студије - Београд, Нови Сад, 2008, 290 стр. Б
5 формат), је научна моонографија мултидисциплинарног карактера коју је
Петровић објавио у коауторству са мр Јасмином Николић. Ради се о озбиљној и
дубокој историјско политиколошкој, али и културно антрополошкој анализи
интеракције Срба као народа, у дугачком историјском периоду од раног средњег
века до данашњих дана, са великим силама које су деловале и имале утицаја на
српске етничке просторе.
Промене политичког система Србије, (Хектор принт, Београд, 2007, стр.
233), у коауторству са мр Гораном Буџаком, представља научну монографију, у
којој се Петровић, у свом, првом делу књиге, бави развојем и садашњим стањем

15
посматраног феномена (политичког система Србије). Поред наведених осам
монографија објављених у последњем двогодишњем периоду, Петровић има и
поглавље у књизи, зборнику, о новом Уставу Србије, са истакнутим стручњацима у
тој области (попут др Ратка Марковића, др Жарка Обрадовића). Ту је и чак пет
радова у међународним научним зборницима, где издвајамо рад на енглеском
језику о развоју индустрије Београда, представљен као уводни рад на
интернационалном научном скупу у области економских и техничких наука
РАДМИ. Петровић у овом периоду има објављених и четири рада у зборницима
који се третирају као национални - са домаћих научних скупова, иако им је
углавном покровитељ био немачка фондација Ханс зајдел, а теме радова
међународне.Поред тога аутор има у посматраном периоду, објављених више
чланака у научним часописима, потом приказе књига, поговор и рецензију, као и
одбрањену још једну магистарску тезу. Издвајамо рецензију за научну монографију
објављену у иностранству на страном језику. На тај начин је Петровић употпунио
лепезу радова у практично свим областима предвиђених бодовањем у области
друштвених наука, са предоминантном заступљеношћу научних монографија. У
највећем броју радова Петровић се бави међународним темама, где доминирају
радови из његове уже специјалности – постсовјетски простор у целини и посебно
Русија, а у знатно мањој мери учесталости и радови о Француској. Поред тога
заступљени су и радови из области политичког система, а у пар случајева и
економска тематика. Аутор у основи задржава мултидисциплинарни научни
приступ поред доминантног политиколошког, што је последица његовог широког
образовања и поља интересовања, али и рада у посматраном периоду два института
– до друге половине 2008, у оквиру Института за политичке студије и његовог
пројекта у оквиру политичког система Србије, и након тога у Институту за
међународну политику и привреду где је акценат на међународним темама. Ипак,
аутор од почетка свог научног рада има у спектру интересовања међународну
тематику, што је делом последица и његовог завршног степена образовања имајући
у обзир да је (другу) магистратуру остварио на односима Југославије и Француске,
а докторао на савременој Русији.
Француско-југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2009, стр. 454, Б
формат,
Ова научна монографија обухвата две засебне тематске целине рада. Прва, је
аналитички преглед француско-српских (југословенских) односа од почетка XIX do
средине XX века (1800-1952). Друга целина, је заправо предмет рада, а то су
француско – југословенски односи у време Aлжирског рата 1952-1964, koja je
рађена превасходно из до сада некоришћене примарне историјске југословенске
дипломатске грађе Архива Савезног министарства иностраних послова, а у мањој
мери и партијских докумената ЦКСКЈ дeпонованих у Aрхиву Југославије. Поред
тога за обе тематске целине коришћена је целокупна постојећа литература
српскохрватског језичког подручја и она на страним језицима (француском,
енглеском и руском) везано за наведене тематске јединице. Открића изнесена у
овом раду, додатно осветљавају збивања у међународним односима ФНР
Југославије у периоду када се уобличавгала Титова спољнополитичка концепција,
али и важна збивања везана за унутрашњу и спољну политику Француске IV и V

16
Републике, као и општу међународну ситуацаију у биполарном свету тог периода,
где се у постепеном процесу конституисао, паралелно са процесом деколонизације
и политичко-институционално «Трећи свет».

IV) ЦИТИРАНОСТ

Петровић је све своје објављене научне монографије, објавио од 2005. године, а

комисија је дошла само до фрагментарних резултата његове цитираности. Овде
наводимо цитираност до које смо успели за сада доћи.
Демократска модернизација у Србији, Институт за политичке студије,
Београд, 2005, коауторска научна монографија са мр Гораном Буџаком, стр. 160.,
Петровићев део од 71 стране. Рад цитиран у Милош Кнежевић, Сачекуша за
годоа, Заслон, Београд, 2006, стр. 242, цитирана цела монографија као рад – идеја
модернизације.Рад цитиран у мр Владан Станковић Политичка ревија, Институт
за политичке студије, Београд, бр. 1, 2007, «Друштвени слојеви као бирачка база
политичких странака у Србији», стр. 1 до 22. фуснота бр. 4, стр. 13 за Петровићев
део књиге, стр. 101, такђе фуснота бр. 5, стр. 13 за исту област, као и фуснота бр. 6
на стр. 14, за Петровићев део књиге, стр. 123.
Савремени председнички системи, Институт за политичке студије,
Београд, 2005, коауторска научна монографија са мр Гораном Буџаком и Милошем
Кнежевићем, Петровићев део 188 до 258. Рад цитиран у Милош Кнежевић,
Подељена моћ, Нова српска политичка мисао, Београд, 2006, фусноте 38, на стр.
136 за Петровићев део и фуснота 46 на стр. 142, такође за трећи, Петровићев део
монографије Савремени председнички системи.
Заједничка држава Србије и Црне Горе, Институт за политичке студије,
Београд, 2006, коауторска научна монографија са мр Владаном Станковићем.
Петровићев део до 90 стр, овде цитирано посебно поглавље «Анализа важнијих
фактора интереса Србије и Црне Горе са аспекта заједничке државе», стр. 63-79;
посебно глава «Геополитички фактор заједничке државе Србије и Црне Горе», стр.
79-81. Рад цитиран у монографији Милош Кнежевић, Изневерена држава,
Институт за политичке студије, Београд, 2007, стр. 476, фуснота бр. 794. Рад
цитиран у научном зборнику Срби и Југославија, држава, друштво, политика,
Институт за новију историју Србије, Београд, 2007, у др Момчило Исић «Од Србије
до Србије» стр 13 до 37., на стр. 34, фуснота бр. 61, стр. 69 и 110. Рад цитиран у мр
Владан Станковић «Глобализација и национални инжењеринг», стр.161-186, у
Политичка ревија бр 1 за 2008, Институт за политичке студије, фуснота бр. 9 на
стр. 168., за Петровићев део стр. 89.
Историја индустирје Београда, развој и размештај индустрије Београда
у 19 и 20 веку, Српско географско друштво, Београд, 2006, том I (316 стр.) и II
(319 стр.), Рад цитиран у мр Јасмина Николић, Културни живот Пожаревца
између два светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет
Београд, одељење за етнологију, 2008, стр. 42, фус нота 46, стр. 73.
Нови Устав и савремена Србија, у потрази за унутрашњим и
спољнополитичким консензусом, Институт за политичке студије, Београд, 2007,
стр. 250, Рад цитиран у мр Јасмина Николић, Културни живот Пожаревца између

17
два светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет Београд,
одељење за етнологију, 2008, стр. 134-135, цитирана фуснота бр. 13, на стр. 22.
Демографска обележја савремене Русије, Српско географско друштво,
Београд 2007, стр. 150, Рад цитиран у међународном научном зборнику Русија и
Балкан, питања безбедности и сарадње, Институт за политичке студије, Београд,
2007, рад Милоша Кнежевића, Снажење Русије и савремена Србија, стр. 209 до
244., фуснота бр. 33 на стр. 225, цитирани делови «Демографска структура Русије»,
стр. 33-89 и «Региони савремене Русије – демографске тенденције», стр. 91 до 118.
Рад цитиран у др Драган Батавељић, Опстанак Србије и српског народа, издање
Удружења «Опстанак», Београд 2008, стр. 317, цитати на стр., 96 до 99.
Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа, Прометеј Нови Сад
и Институт за политичке студије Београд, Нови Сад, 2007, стр. 637, Рад
цитиран у међународном научном зборнику Русија и Балкан, питања безбедности
и сарадње, Институт за политичке студије, Београд, 2007, рад Милоша Кнежевића,
Снажење Русије и савремена Србија, стр. 209 до 244., у фусноти бр. 50, на стр. 231,
цитиран глава «Перспективе унутрашњег геополитичког развоја Русије», поглавља
«Географско еколошки фактор» и «Економски фактор», стр. 537-547. Рад цитиран
такође у међународном научном зборнику Русија и Балкан, питања безбедности и
сарадње, Институт за политичке студије, Београд, 2007, рад др Момчила Суботића
«Русија и савремено српско питање с посебним освртом на космет», стр. 191 до
208, фуснота бр. 17. на стр. 202, цитирана читава монографија, везано за промене
спожне и унутрашње политике Русије доласком Владимира Путина. Рад цитиран
такође у научном часопису Национални интерес, бр. 4, Институт за политичке
студије, Београд, 2008, у др Миша Ћурковић «Русија и мекана моћ», стр. 45-46.
Српске политичке странке, Институт за политичке студије, Београд,
2007, Рад цитиран у мр Јасмина Николић, Културни живот Пожаревца између
два светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет Београд,
одељење за етнологију, 2008, стр. 79, цитирана фуснота бр. 20 на стр. 27. и стр. 80
цитирана фуснота бр. 27 на стр. 30.
Српски народ и велике силе – културно историјски процеси, Прометеј,
Нови Сад и Институт за политичке студије Београд, Нови Сад, 2008, стр. 290,
Рад цитиран у мр Јасмина Николић, Културни живот Пожаревца између два
светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет Београд,
одељење за етнологију, 2008, фуснота бр. 2 стр. 11 и фуснота бр. 1 стр. 22.
Први национални конгрес о деци и наталитету у Србији, «Опстанак», Београд,
2006, - зборник радова са међународног скупа. Петровићев рад «Модел савремене
Русије у организовању друштва и државе у борби за повећавање природног
прираштаја становништва», стр. 99-109, Рад цитиран у др Драган Батавељић,
Опстанак Србије и српског народа, издање Удружења «Опстанак», Београд 2008,
стр. 317, цитати на стр., 96 и фрагментарно на стр. 97, 98 и 99.

V) СПОСОБНОСТ У РУКОВОЂЕЊУ ЗАДАЦИМА, ПОТПРОЈЕКТИМА ИЛИ

ПРОЈЕКТИМА

Видови ангажовања у руковођењу научним радом

18
- Петровић је члан и подпредседник редакције и аутор више одредница научног
пројекта израде Велике енциклопедије српског народа, део привредна историја
(председник редакције академик проф. Др Часлав Оцић) при САНУ, у периоду од
2007. до данашњих дана (пројекат још траје).
- Петровић је и један од три подпредседника Друштва за привредну историју
Србије.

Учешће у научно-истраживачким пројектима

- Модернизација и модели демократског развоја демократских институција у

Србији (2002-2006) које финансира Министарство за науку и технологију
Републике Србије.
- «Друштвене и политичке предпоставке изградње демократских институција у
Србији (2006-2010.)», које финансира Министарство за науку и технологију
Републике Србије. До 1. септембра 2008.
- «Србија и савремени свет: Перспективе и путеви учвршћивања
спољнополитичког, безбедносног и спољноеконосмког положаја у међународној
заједници (2006-2010)», које финансира Министарство за науку и технологију
Републике Србије. Од 1 септембра 2008, када је прешао у ИМПП.

Ангажованост у образовању научних кадрова

- Др Драган Петровић је био коментор магистарске тезе мр Јасмине Николић

Културни живот Пожеревца између два светска рата, у читавом периоду
његове израде 2007 до краја 2008, све до саме одбране рада 14 новембра 2008.
Као доказ Петровић прилаже примерак тезе са својеручном рукописном изјавом
Мр Јасмине Николић о томе да јој је сво време израде тезе био коментор, као и
писмену изјаву са потписом.
- Др Драган Петровић је именован, али још увек без заседања Научног већа ФПН у
Новом Саду, за члана комисије за израду докторске дисертације мр Слободана
Јанковића (Истраживача сарадника Института за међународну политику у
Београду), на Природно математичком факултету у Новом Саду, одељење за
Географију, област Политичка географија, ментор рада редован проф. ПМФ Др
Саша Кицошев, тема дисертације «Спољна политика Русије на Блиском истоку,
1996 до 2009».

VI) УЧЕШЋЕ У МЕЂУНАРОДНОЈ САРАДЊИ

- Петровић је учествовао у низу међународних научних скупова као учесник и члан

организационог одбора, између осталог скупа поводом 100 година српско-
француских односа септембра 2004., на Правном факултету између осталог и као
истакнути члан Друштва за културну сарадњу Србија – Француска, који је заједно
са Француским културним центром у Београду и Владом Србије био организатор
скупа, а у оквиру чега је потом издат зборник научних радова.

19
- У оквиру друштва Опстанак, за борбу против депопулације, такође је учествовао
на наведеним научним скуповима, као учесник и члан организационог одбора.
- Петровић је подпредседник одељења за Научни рад и сарадњу Друштва српско-
руског јединства (председник одељења за Научни рад проф. Др Сава Живанов, а у
претхдоном периоду до 2005, проф. Др Мирољуб Јефтић) почевши од 2003.
године, где је учествовао у припреми већег броја научних скупова међународног
значаја. За допринос унапређења сарадње и културно – научне размене између
Србије и Русије добио је специјалну плакету од Друштва српско-руског јединства
и Руског дома у Београду, јуна 2008. године. Петровић је као научни сарадник
Института за политичке студије био учесник и члан организационог одбора
међународног научног скупа Русија и Балкан, одржаном марта 2008, у
конференцијској сали Правног факултета у Београду, чији су организатори били
Институт за политичке студије из Београда и Центар за науку и културу Руског
дома у Београду.
- Петровић је као члан Управног одбора Центра за националну безбедност
ЦЕСНА-Б у целокупном периоду његовог постојања, од лета 2006. до почетка
2009., учествовао у организацији и као научни радник у више од 15 међународних
округлих столова (у трајању по три дана), научних скупова са објављеним
зборницима на различите теме из области међународних односа у суорганизацији
и финансирању са немачком фондацијом Ханс Зајдел штифтунг (Hаnns Seidel
Stiftung,) из Михнена, и то јула 2006, на Власинском језеру, октобра 2006 у Белој
Цркви, новембра 2006. у Бањи Вруици, децембра 2006 у Шапцу, а потом крајем
децембра 2006. у Шумарицама – Крагујевац, априла 2007. у Чачку, јула 2007. у
Врњачкој Бањи, септембра 2007 у Новом Саду, децембра 2007, на Копаонику,
јула 2008 на Сребрном језеру, септембра 2008 у Пролом бањи, децембра 2008 на
Дивчибарама, априла 2009 у Луковској Бањи.
- Такође је учествовао и у изради научних зборника са ових скупова, где су
објављени и његови радови у неколико случајева. Учествовао као научни радник
- учесник, на низу међународних научних и стручних скупова, попут РАДМИ
септембра 2007, ИСАК центра јануара 2009, на тему српско-руски односи, потом
међународног научног скупа у организацији Историјског архива у Пожаревцу и
Инститтута за новију историју Србије у Пожаревцу 30 новембра 2007, са темом
историје руско-српских односа.
- Учествовао као члан Српско-америчког центра у активностима овог друштва,
превасходно научним скуповима током 2007. и 2008. године.
- Учешће у припреми организација међународног семинара (стални члан комисије
за организацију ових скупова) под покровитељством Института за међународну
политику и привреду и Ханс Зајдел Штифтунг фондације који ће се одржати
током пролећа 2009, у Институту за међународну политику и привреду.
- Петровић је похађао међународни семинар у Сегедину 2 до 9 марта 2008,
“Municipalities, EU Regionalism and Institutional Reforms” где је добио и
сертификат-диплому о успешном похађању.

20
 I Општи подаци о кандидату
Име и презиме: Драган Петровић

Година рођења: 20.07.1964.

ЈМБГ: 20071964710157
Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Институт за
међународну политику и привреду

Дипломирао:
1. Економски факултет Београд 1999.
2. Филозофски факултет Социологија Београд 2000.
3. Филозофски факултет Историја Београд 2000.
4. Факултет политичких наука Београд 2002.

Магистрирао:
1. Географски факултет (Економска географија) Београд 2003.
2. Факултет политичких наука (Међународни односи) Београд, 2008.

Докторирао:
1. Природно математички факултет (Политичка географија) Нови Сад 2007.

II Датум избора у научно звање:

Виши научни сарадник: 10 јуна 2009.

21