Professional Documents
Culture Documents
DR Dragan Petrovic - Objavljeni Radovi 2009
DR Dragan Petrovic - Objavljeni Radovi 2009
ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ1
1
Ради се о искључиво већ објављеним и одштампаним рaдовима који су изашли из штампе.
Постоји више радова који су предати у штампу, али овде стога нису наведени као објављени пошто
још нису изашли из штампе.
1
6. Нови Устав и савремена Србија, издавач Институт за полтичке студије,
Београд, 2007, стр. 242. ИСБН 978-86-7419-121-7, УДК 327”20”
323.1(497.11) 342.4(497.11) (М42-5).
11. Савремени свет 2006-2008, Нова српска политичка мисао, Београд, 2008,
стр. 200, ИСБН 978-86-843. (М42-5).
2
Зборници са међународних научних скупова (М30)
3
одржаног у организацији Центра за стратешка истраживања националне
безбедности у Београду и Hаnns Seidel Stiftung у Врњачкој Бањи јула и
Чачку априла 2007. године, Београд, 2007, стр. 246-255. ИСБН 978-86-
85985-01-0, УДК 327.56::351.88 (497.11)(082). 343.85(497.11)(082),
502/504(082), 316.32(082). (М33-1).
4
Часописи националног значаја (М50)
5
11. „Русија и Европа I», Свеске, 2005, бр. 78, година XV, стр. 175-183, Панчево,
ИССН 1451-49976, УДК 327::911.3 (472).
12. „Русија и Европа II“, Свеске,2005/06., бр. 79, стр. 187–197, Панчево, ИССН
1451-49976, УДК је УДК 327::911.3(470) 327 (470:4)
6
Зборници скупова националног значаја (М60)
7
лексикографске публикације (М40)
10. Приказ Вил Хатон и Ентони Гиденс (прир), - На ивици живети са глобалним
капитализмом, Плато, Београд, 2003.“, Социолошки преглед /јул- децембар
2003) бр. 3-4, стр. 361-364, YУ ИССН 0085-6320, УДК 316. (М46-1).
8
Pаris 2002, (Жан Бодријар “Инфериорна моћ”), Политичка ревија, 2004, бр.
2, стр. 415-422. УДК: 342. (М47-0,5).
9
25. Приказ „Кина кратка историја НЕА, Београд 2003“, Предраг Симић, Токови
историје бр. 1-2 за 2004, стр. 213-216, УДК 949.71 YУ ИССН -0354-6497.
26. Приказ Пол Џонсон – Историја америчког народа, Књига комерц, Београд
2003.», Токови историје бр. 1-2 за 2004, стр. 216-219, УДК 949.71 YУ
ИССН -0354-6497.
27. Приказ „Thierri dе Mоntbrial, Quenze ans qui boulevarserent le mond, dе Bеrlin
а Bаgdad, Dunod, Paris оctobre 2003“, Токови историје издавач ИНИС, бр. 3-4
за 2004, стр. 180-185, УДК 949.71 YУ ИССН -0354-6497
10
Рецензије
„Русија на почетку XXI века геополитичка анализа“, нa ПMФ у Новом Саду, oбласт
Пoлитичкa гeoграфока, фебруарa 2007. (М71-6)
11
АНАЛИЗА РАДОВА (научних монографија)
Аутор је објавио четрнаест књига од чега тринаест научних монографија и
једну збирку стручнјих радова. От тога је девет пута био самосталан аутор, а још
пет пута је имао по још једног коаутора.
Историја индустрије Београда, развој и размештај индустрије Београда у
19 и 20 веку, Књига 1и 2. Први том од почетка 19 века до 1941, године и Други том
до данашњих дана. Српско географско друштво, Београд 2006, Прва књига стр.
316, плус дванаест непагинисаних карата, Б 5 формат, Друга књига 320 стр. плус
дванаест непагинисаних карата, Б 5 формат
Рад посебно значајан у одним деловима у којима је рађен на основу
примарне историјске грађе Архива Југославије (период 1918-1941) и Архива
Београда (период 1945-1953), а за остале периоде углавном секундарне историјске
грађе и литературе. Рад обогаћен са 145 табела, 24 карте од којих су већина рад
аутора, те 6 графикона.
Културна политика француско-југословенских односа 1949-1958, Институт
за политичке студије, 2006, стр. 180. Рад рађен на основу превасходно примарних
историјских извора Архива Југославије. Заокружена слика француско –
југословенских кулутнрих односа у посматраном периоду.
Демократска модернизација у Србији, Институт за политичке студије, 2005,
стр. 160, коаутор, аутор другог дела 78-160 стр. Рад се бави развојем
парламентарног и уставног система у Србији и Црној Гори током 19 и 20 века, у
оквиру једне политиколошко-историјске анализе.
Савремени председнички системи, Институт за политичке студије, 2005, стр.
260, коаутор, аутор је дела од 190 стране. Бави се у свом делу политиколошком
анализом развоја председничког система у Француској и постсовјетском простору.
Заједничка држава Србије и Црне Горе, Институт за политичке студије,
2006, стр. 156., коаутор, аутор је првог дела до 90 стр. Историјска и политиколошка
анализа односа Србије и Црне Горе.
Нови Устав и савремена Србија, у потрази за унутрашњим и
спољнополитичким консензусом, (Институт за политичке студије, Београд,
2007, 240 страна), представља научну монографију у којој се на компетентан
начин износи сложена материја савремених међународних односа и позиције
Србије у контексту уставних решења. Полазећи од чињенице, да је Устав темељ
устројства једне државне структуре, који есенцијално одређује друштвене односе
земље, аутор наводи да се он рефлектује на све сфере јавног живота, означавајући
истовремено и спољнополитички наступ државе. Нови Устав Србије посебно
разматра питање Косова и Метохије, јужне српске покрајине, при чему је, на овај
начин недвосмислено потврђена као њен интегративни део. Ту конституцију, као
резултат постигнутог друштвено-политичког консензуса у Србији, затим
суверенитет и њено достојанство, не би смео да наруши ниједан од релевантних
субјеката земље. У конципирању овог рада, разматрањем темата уставних решења
и положаја Србије у модерном међународном амбијенту, примењен је
интердисциплинарни приступ. Такав приступ омогућио је др Петровићу да
манифестује готово све значајне аспекте предмета истраживања. Да би учврстио
композицију свог рада, аутор се определио за политиколошки и формално – правни
12
приступ, анализирајући као чиниоце савремене међународне констелације, тако и
генезу доношења највишег правног акта Србије, од Сретењског устава 1835. године
до Митровданског устава 2006. године. Усвајањем новог Устава, створени су
услови за укључивање Србије у савремене токове на планетарном нивоу, што
представља охрабрење за решавање актуелних друштвених протвречности.
Демографска обележја савремене Русије (Српско географско друштво,
2007, Б 5 формат, 150 стр.) је демографско-социолошка анализа квантитативне
промене код популације и промене природног кретања становништва, како за
Русију као целину тако и за њене регионе и области. Аутор даје прво кратак
историјски преглед демографских кретања на простору Русије посебно се
задржавајући на показатељима из периода деведесетих година ХХ века, када
долази до дубоке кризе по низу демографских показатеља, што раније није била
одлика ових простора. Поред презентације статистичких података, користећи
претежно руске изворе, аутор се упушта у анализу узрока и последица
демографске, али и укупне друштвене кризе, која крајем деведесетих година добија
одлике аномије. У наставку се разматра ситуација Русије у овој области након
2000. године, када је напорима читавог друштва (тзв. «Путинов период»), дошло до
озбиљног напретка и у овој области. Истина природни прираштај је још увек
негативан, али су позитивне тенденције демографских кретања Русије веома
уочљиве. У закључном делу аутор се осврће на сличне тешкоће у демографској
области које има и Србија, где би нека руска савремена искуства могла да буду
корисна у борби против «беле куге» и на нашим просторима.
Русија на почетку XXI века – геополитичка анализа (Прометеј Нови Сад
и Институт за политичке студије Београд, Нови Сад, 2007, стр. 637, Б 5
формат), је изузетна мултидисциплинарна анализа која обрађује позицију
савремене Русије. Рад предствља прерађену докторску дисертацију аутора и састоји
се из шест поглавља.
У првом делу «Теоретско – методолошки увод» је постављена методолошко
појмовна основа рада, извршен преглед досадашњих истраживања на ову тему и
сабрани и анализирани потребни извори и литература. Други део «Физичко –
географске одлике територије данашње Русије» се бави анализом и вредновањем
рељефа и педолошког покривача, климе, хидрографског потенцијала, биљног и
животињског света, те рудног и енергетског блага на подручју савремене Русије.
Док су први и други део рада квантитативно невелики (слично петом и шестом
делу), трећи и четврти део обухватају највећи део књиге. Трећи део «Историјска
анализа геополитичке позиције Русије» се бави територијалним развојем руске
државе кроз историју, при чему су анализирани и остали геополитички значајни
фактори генезе њеног историјског положаја. Посебно је посматран утицај који су
на Русију кроз историју имали континенти на којима се распростире, а извршена је
и анализа билатералних историјских односа са најзначајнијим суседима и светским
силама, где су уочене и извесне геополитичке правилности (по историчару Броделу
то би биле историјске појаве «средњег» и «дугог трајања»). Четврти део
«Геополитичка позиција савремене Русије» анализира данашњу Русију са
унутрашње и међународне позиције. У оквиру унутрашње позиције се анализира
економија, демографија, социолошка структура, култура и унутрашњо – политичка
позиција савремене руске државе. У односу на окружење се анализира укупна
13
позиција Русије у свету и посебно у односу на суседе и поједине важне државе (са
свим државама Европе и Азије и са најважнијим силама на другим континентима).
Пети део «Перспективе Русије у следећим деценијама XXI века» садржи основне
елементе предвиђања унутрашњег развоја земље, као и њену позицију у светским
токовима. Шести део је прегледни «Закључак». После вишедимензионалне кризе у
којој се нашла земља током периода председничких мандата Бориса Јељцина, од
доласка претседника Владимира Путина, Русија поново нагло јача и заузима место
међу водећим светским силама. Величина земље, колосални и разноврсни
природни ресурси, етничка хомогеност Русије (преко 80 % Руса) у односу на
распаднути многонационални СССР, те све боља организација друштва и државе
су главна упоришта садашњег и вероватно још израженијег будућег напретка
земље. Рад је рађен на основу веома обимне библиографије на српско-хрватском
језичком подручју, руском, француском и енглеском језику, при чему ваља
напоменути да је аутор, у очигледно вишегодишњем истраживачком раду, дао
веома оригиналан печат овом подухвату.
Српске политичке странке, (Институт за политичке студије, Београд,
2007, 244 стр.), је научна монографија која се бави изучавањем историје и
садашњег стања развоја и модернизације парламентаризма на српским културно-
политичким просторима. Рад припада политичким наукама, захваљујући
методолошком приступу, иако његов први део има за област изучавања историјску
генезу настанка и развоја парламентаризма на српским просторима. Аутор
спроводи општу хипотезу рада у којој истиче да се партијски систем Србије
развијао и модернизовао током 19 и 20 века, а данас се налази у фази реформе, при
чему је значајно у њега уградити све позитивне тековине српске политичке
традиције, као и елементе најуспешнијих иностраних модела у овој области
политичког система.
Геополитика постсовјетског простора (Прометеј Нови Сад и Институт
за политичке студије Београд, Нови Сад, 2008, стр. 250, Б 5 формат) је научна
монографија, која представља наставак, или допуну књиге Русија на почетку ХХI
века – геополитичка анализа. У том правцу се сама Русија, у овој књизи мање
обрађује као тема истраживања постсовјетског простора, већ је акценат дат на
осталим државама које су ту настале и које су махом удружене у Заједницу
независних држава. Чланице Заједнице независних држава су поред Русије и
Украјина, Белорусија, Казахстан, Молдавија, Азербејџан, Јерменија, Узбекистан,
Туркменија, Таџикистан, Киргизија и до недавно Грузија, док су Литванија,
Летонија и Естонија постале чланови Европске уније и НАТО. Све ове земље
представљају постсовјетки простор, који је након распада СССР, остао у извесним
међусобним интегративним међудржавним формама. Поред ЗНД, то је и
Заједнички економски простор који обухвата Русију, Белорусију, Украјину и
Казахстан, затим Шангајски савез чију главну осовину чине Русија и Кина, као и
најзначајнији део чланица ЗНД, најзад организација ГУАМ окупља неколико
држава углавном европског дела постсовјетског простора. Русија је задржала
доминантну улогу на постсовјетском простору, пре свега због своје историјско-
цивилизацијске улоге, због свог економског јачања и колосалних природних
ресурса, војно-политичке снаге. Сједињене Америчке Државе повећавају свој
утицај на постовјетском простору, где повремено долази до све отворенијих сукоба
14
интереса са Русијом, о чему најбоље сведочи војни сукоб на Закавказју августа
2008. чији је иницијатор Сакашвилијев режим у Грузији. Овај сукоб је резултирао
руском војном одговором и признавањем од стране званичне Москве нових
независних држава Јужне Осетије и Абхазије. Овоме треба додати серију «обојених
револуција» које су на постсовјетском простору у периоду 2003-2005. подржавали
и спонзорисале углавном различите невладине, па чак и владине организације из
САД. Биланси «обојених револуција» су релативно скромни и сведени на
инсталирање проамеричке власти у Грузији, те повећања утицаја у Украјини.
Украјина је културно и политички подељена земља на југоисточни део који је
проруски и северозападни који је прозападно оријентисан. У таквим условима даље
затезање политичке ситуације, као што је покушај председника Јушченка да
Украјину усмери ка НАТО, без већинске подршке грађана таквој солуцији, доводи
до даљњег погоршања ситуације, што у крајњем исходу може довести и до распада
земље. Русија је преко Шангајског споразума са Кином успела да добије савез који
јој заједно са ЗНД, Заједничким економским простором, као и државном унијом
коју има са Белорусијом, омогућава задржавање доминантног положаја на
постсовјетском простору. У исто време Русија веома суптилно развија стратешке
односе са највећим држава Европе попут Немачке, Француске и Италије, мада са
Европском унијом као целином има извесно конвенционалније односе. Поред тога
на значајан део источноевропских држава чланица ЕУ велики утицај има САД, што
посебну димензију добија инсталирањем «Ракетног штита» у Пољској и радарског
система у Чешкој. Постсовјетски простор, (али и шири регион Евроазије), остаје и
даље поље суочавања интереса великих сила, посебно имајући у виду планетарни
значај богатства ресурса која се на њему налазе. Аутор је објавио једну савремену
анализу постсовјетског простора, при томе успешно комбинујући географске,
историјске, економске, социолошке и политиколошке компоненте посматраног
феномена у једну прегледну целину.
Савремени свет 2006-2008, спољнополитички огледи и анализе (Нова
српска политичка мисао, Београд, 2008, стр 200), представља синтезу ауторових
аналитичких чланака у области међународних односа у посматраном периоду.
Највише су заступљени источна Европа, постсовјетски простор, Француска,
Балкан, а у мањој мери и неки други светски регији (Средњи исток, САД и др.).
Аутор је као изворе претежно користио савремену штампу и периодику на страним
језицима, вешто укомпонујући у радове своја шира знања из области историје,
економије, географије и друштвених наука у целини.
Српски народ и велике силе – културно историјски процеси (Прометеј -
Нови Сад и Институт за политичке студије - Београд, Нови Сад, 2008, 290 стр. Б
5 формат), је научна моонографија мултидисциплинарног карактера коју је
Петровић објавио у коауторству са мр Јасмином Николић. Ради се о озбиљној и
дубокој историјско политиколошкој, али и културно антрополошкој анализи
интеракције Срба као народа, у дугачком историјском периоду од раног средњег
века до данашњих дана, са великим силама које су деловале и имале утицаја на
српске етничке просторе.
Промене политичког система Србије, (Хектор принт, Београд, 2007, стр.
233), у коауторству са мр Гораном Буџаком, представља научну монографију, у
којој се Петровић, у свом, првом делу књиге, бави развојем и садашњим стањем
15
посматраног феномена (политичког система Србије). Поред наведених осам
монографија објављених у последњем двогодишњем периоду, Петровић има и
поглавље у књизи, зборнику, о новом Уставу Србије, са истакнутим стручњацима у
тој области (попут др Ратка Марковића, др Жарка Обрадовића). Ту је и чак пет
радова у међународним научним зборницима, где издвајамо рад на енглеском
језику о развоју индустрије Београда, представљен као уводни рад на
интернационалном научном скупу у области економских и техничких наука
РАДМИ. Петровић у овом периоду има објављених и четири рада у зборницима
који се третирају као национални - са домаћих научних скупова, иако им је
углавном покровитељ био немачка фондација Ханс зајдел, а теме радова
међународне.Поред тога аутор има у посматраном периоду, објављених више
чланака у научним часописима, потом приказе књига, поговор и рецензију, као и
одбрањену још једну магистарску тезу. Издвајамо рецензију за научну монографију
објављену у иностранству на страном језику. На тај начин је Петровић употпунио
лепезу радова у практично свим областима предвиђених бодовањем у области
друштвених наука, са предоминантном заступљеношћу научних монографија. У
највећем броју радова Петровић се бави међународним темама, где доминирају
радови из његове уже специјалности – постсовјетски простор у целини и посебно
Русија, а у знатно мањој мери учесталости и радови о Француској. Поред тога
заступљени су и радови из области политичког система, а у пар случајева и
економска тематика. Аутор у основи задржава мултидисциплинарни научни
приступ поред доминантног политиколошког, што је последица његовог широког
образовања и поља интересовања, али и рада у посматраном периоду два института
– до друге половине 2008, у оквиру Института за политичке студије и његовог
пројекта у оквиру политичког система Србије, и након тога у Институту за
међународну политику и привреду где је акценат на међународним темама. Ипак,
аутор од почетка свог научног рада има у спектру интересовања међународну
тематику, што је делом последица и његовог завршног степена образовања имајући
у обзир да је (другу) магистратуру остварио на односима Југославије и Француске,
а докторао на савременој Русији.
Француско-југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2009, стр. 454, Б
формат,
Ова научна монографија обухвата две засебне тематске целине рада. Прва, је
аналитички преглед француско-српских (југословенских) односа од почетка XIX do
средине XX века (1800-1952). Друга целина, је заправо предмет рада, а то су
француско – југословенски односи у време Aлжирског рата 1952-1964, koja je
рађена превасходно из до сада некоришћене примарне историјске југословенске
дипломатске грађе Архива Савезног министарства иностраних послова, а у мањој
мери и партијских докумената ЦКСКЈ дeпонованих у Aрхиву Југославије. Поред
тога за обе тематске целине коришћена је целокупна постојећа литература
српскохрватског језичког подручја и она на страним језицима (француском,
енглеском и руском) везано за наведене тематске јединице. Открића изнесена у
овом раду, додатно осветљавају збивања у међународним односима ФНР
Југославије у периоду када се уобличавгала Титова спољнополитичка концепција,
али и важна збивања везана за унутрашњу и спољну политику Француске IV и V
16
Републике, као и општу међународну ситуацаију у биполарном свету тог периода,
где се у постепеном процесу конституисао, паралелно са процесом деколонизације
и политичко-институционално «Трећи свет».
IV) ЦИТИРАНОСТ
17
два светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет Београд,
одељење за етнологију, 2008, стр. 134-135, цитирана фуснота бр. 13, на стр. 22.
Демографска обележја савремене Русије, Српско географско друштво,
Београд 2007, стр. 150, Рад цитиран у међународном научном зборнику Русија и
Балкан, питања безбедности и сарадње, Институт за политичке студије, Београд,
2007, рад Милоша Кнежевића, Снажење Русије и савремена Србија, стр. 209 до
244., фуснота бр. 33 на стр. 225, цитирани делови «Демографска структура Русије»,
стр. 33-89 и «Региони савремене Русије – демографске тенденције», стр. 91 до 118.
Рад цитиран у др Драган Батавељић, Опстанак Србије и српског народа, издање
Удружења «Опстанак», Београд 2008, стр. 317, цитати на стр., 96 до 99.
Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа, Прометеј Нови Сад
и Институт за политичке студије Београд, Нови Сад, 2007, стр. 637, Рад
цитиран у међународном научном зборнику Русија и Балкан, питања безбедности
и сарадње, Институт за политичке студије, Београд, 2007, рад Милоша Кнежевића,
Снажење Русије и савремена Србија, стр. 209 до 244., у фусноти бр. 50, на стр. 231,
цитиран глава «Перспективе унутрашњег геополитичког развоја Русије», поглавља
«Географско еколошки фактор» и «Економски фактор», стр. 537-547. Рад цитиран
такође у међународном научном зборнику Русија и Балкан, питања безбедности и
сарадње, Институт за политичке студије, Београд, 2007, рад др Момчила Суботића
«Русија и савремено српско питање с посебним освртом на космет», стр. 191 до
208, фуснота бр. 17. на стр. 202, цитирана читава монографија, везано за промене
спожне и унутрашње политике Русије доласком Владимира Путина. Рад цитиран
такође у научном часопису Национални интерес, бр. 4, Институт за политичке
студије, Београд, 2008, у др Миша Ћурковић «Русија и мекана моћ», стр. 45-46.
Српске политичке странке, Институт за политичке студије, Београд,
2007, Рад цитиран у мр Јасмина Николић, Културни живот Пожаревца између
два светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет Београд,
одељење за етнологију, 2008, стр. 79, цитирана фуснота бр. 20 на стр. 27. и стр. 80
цитирана фуснота бр. 27 на стр. 30.
Српски народ и велике силе – културно историјски процеси, Прометеј,
Нови Сад и Институт за политичке студије Београд, Нови Сад, 2008, стр. 290,
Рад цитиран у мр Јасмина Николић, Културни живот Пожаревца између два
светска рата, магистарска теза (одбрањена), Филозофски факултет Београд,
одељење за етнологију, 2008, фуснота бр. 2 стр. 11 и фуснота бр. 1 стр. 22.
Први национални конгрес о деци и наталитету у Србији, «Опстанак», Београд,
2006, - зборник радова са међународног скупа. Петровићев рад «Модел савремене
Русије у организовању друштва и државе у борби за повећавање природног
прираштаја становништва», стр. 99-109, Рад цитиран у др Драган Батавељић,
Опстанак Србије и српског народа, издање Удружења «Опстанак», Београд 2008,
стр. 317, цитати на стр., 96 и фрагментарно на стр. 97, 98 и 99.
18
- Петровић је члан и подпредседник редакције и аутор више одредница научног
пројекта израде Велике енциклопедије српског народа, део привредна историја
(председник редакције академик проф. Др Часлав Оцић) при САНУ, у периоду од
2007. до данашњих дана (пројекат још траје).
- Петровић је и један од три подпредседника Друштва за привредну историју
Србије.
19
- У оквиру друштва Опстанак, за борбу против депопулације, такође је учествовао
на наведеним научним скуповима, као учесник и члан организационог одбора.
- Петровић је подпредседник одељења за Научни рад и сарадњу Друштва српско-
руског јединства (председник одељења за Научни рад проф. Др Сава Живанов, а у
претхдоном периоду до 2005, проф. Др Мирољуб Јефтић) почевши од 2003.
године, где је учествовао у припреми већег броја научних скупова међународног
значаја. За допринос унапређења сарадње и културно – научне размене између
Србије и Русије добио је специјалну плакету од Друштва српско-руског јединства
и Руског дома у Београду, јуна 2008. године. Петровић је као научни сарадник
Института за политичке студије био учесник и члан организационог одбора
међународног научног скупа Русија и Балкан, одржаном марта 2008, у
конференцијској сали Правног факултета у Београду, чији су организатори били
Институт за политичке студије из Београда и Центар за науку и културу Руског
дома у Београду.
- Петровић је као члан Управног одбора Центра за националну безбедност
ЦЕСНА-Б у целокупном периоду његовог постојања, од лета 2006. до почетка
2009., учествовао у организацији и као научни радник у више од 15 међународних
округлих столова (у трајању по три дана), научних скупова са објављеним
зборницима на различите теме из области међународних односа у суорганизацији
и финансирању са немачком фондацијом Ханс Зајдел штифтунг (Hаnns Seidel
Stiftung,) из Михнена, и то јула 2006, на Власинском језеру, октобра 2006 у Белој
Цркви, новембра 2006. у Бањи Вруици, децембра 2006 у Шапцу, а потом крајем
децембра 2006. у Шумарицама – Крагујевац, априла 2007. у Чачку, јула 2007. у
Врњачкој Бањи, септембра 2007 у Новом Саду, децембра 2007, на Копаонику,
јула 2008 на Сребрном језеру, септембра 2008 у Пролом бањи, децембра 2008 на
Дивчибарама, априла 2009 у Луковској Бањи.
- Такође је учествовао и у изради научних зборника са ових скупова, где су
објављени и његови радови у неколико случајева. Учествовао као научни радник
- учесник, на низу међународних научних и стручних скупова, попут РАДМИ
септембра 2007, ИСАК центра јануара 2009, на тему српско-руски односи, потом
међународног научног скупа у организацији Историјског архива у Пожаревцу и
Инститтута за новију историју Србије у Пожаревцу 30 новембра 2007, са темом
историје руско-српских односа.
- Учествовао као члан Српско-америчког центра у активностима овог друштва,
превасходно научним скуповима током 2007. и 2008. године.
- Учешће у припреми организација међународног семинара (стални члан комисије
за организацију ових скупова) под покровитељством Института за међународну
политику и привреду и Ханс Зајдел Штифтунг фондације који ће се одржати
током пролећа 2009, у Институту за међународну политику и привреду.
- Петровић је похађао међународни семинар у Сегедину 2 до 9 марта 2008,
“Municipalities, EU Regionalism and Institutional Reforms” где је добио и
сертификат-диплому о успешном похађању.
20
I Општи подаци о кандидату
Име и презиме: Драган Петровић
Дипломирао:
1. Економски факултет Београд 1999.
2. Филозофски факултет Социологија Београд 2000.
3. Филозофски факултет Историја Београд 2000.
4. Факултет политичких наука Београд 2002.
Магистрирао:
1. Географски факултет (Економска географија) Београд 2003.
2. Факултет политичких наука (Међународни односи) Београд, 2008.
Докторирао:
1. Природно математички факултет (Политичка географија) Нови Сад 2007.
21