Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Koficijent Rodnosti Metoda

    Uploaded by

    Ivan Nikolic
    13 views16 pages

    Original Title

    koficijent rodnosti metoda

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    13 views16 pages

    Koficijent Rodnosti Metoda

    Uploaded by

    Ivan Nikolic

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 16
    BD. TADUANOVIE PRILOG METODU PLANIRANJA PRINOSA GROZDA Sadréaj: Uvod i cilj rada — Pregled literature — Metod izratunavanja kon stant! — Upotreba konstantl — Komparacija metoda — Zaklju- Sak — Literatura — Summary UVOD I CILI RADA Planiranje prinosa groda po Eokotu ili po jedinici povrsine je neophod- a_mera bez koje se ne moze zamisliti ni jedan investicioni program za po- dizanje vinograda. Stupanjem vinove loze u period redovnog_plodonosenja, planiranje prinosa groZda javlja se kao sastavni deo plana tehnologije proiz: vodnje grozda. Plan uvaZava sortu i sortnu agrotehniku s ciljem to uspjes- nijeg ispoljavanja bioloskih i tehnoloskih Karakteristika vezanih za kvanti- tativna obelezja rodnog vegetativnog potencijala sorte. Inaée, bez optimalnog vegetativnog potencijala éokota, ne mote se ote! ati optimalno ispoljavanje rodnog potencijala. Polazeci od poznatih eleme- nata strukture rodnosti Eokota pojedine sorte kao osnove, te i nekih drugih Ginilaca i stanja spoljne sredine, planiranje prinosa grozda danas se s pri- li¢no taénosti obavija Medutim kod planiranja prinosa grodtta gajenih sorti postoji joS dosta problema vezanih za Eokot odnosno ispoljavanje elemenata rodnosti i njihov kvalitet. Buduci da je opterecenje Eokota okcima osnovna jedinica s kojom se ulaziu plan, postavija se pitanje, kako planirati pri odredenom procentu proredenosti'¢okota po jedinici povrsine, i koliki su teoretski gubici u pri- osu groZda pri poznatom procentu proredenosti Gokota u vinogradu? Ovim radom zelelo se dati odgovor na to pitanje koje se sve vise pos- tavija u vinogradskoj praksi nase zemlje, a iz literaturnih podataka se vi da je ono aktualno i u vinogradarstvu drugih zemalja, i zbog toga je pred- ‘met nauénog i praktiénog interesovanja. PREGLED LITERATURE Na osnovu literaturnih podataka moze se konstatovati da se je proble- mu planiranja prinosa i kvaliteta grofda, s nautne take gledista, pristupilo tek podetkom ovog stoleéa, da bi u njegovoj drugo} polovini poprimilo zia- €ajno Sire osnove, Sto ukazuje na slozenost problema i potrebu daljnjex nauénog istrazivanja. r Duro Teanove, vill navi! saradnik Conra 22 vinogradesto | viesrsvo «Radmin: — Vin Pofeci planiranja prinosa i kvaliteta grodda vezani su za ime L. Ravaza koji je ispitujuci sortu aramon pri razligitom stepenu opteredenja Cokota okcima zakljutio da kvalitet Sire i vina (Q) zavisi od odnosa ostvarenog pri nosa grofda po éokotu (F) i vegetativnog potencijaia éokota, tj. rezidbom odbagene nezalomljene loze (V). Dakle, Q = F:V. Ukoliko je kolignik iz ovog ‘odnosa vedi, utoliko je kvalitet Sire i vina slabifi, i obmnuto. Buduéi da se rezidbom mote menjati odnos F:V, to je rezidba u ovom sluéaju prikazana kao jedan od najmoénijih Cinilaca u regulisanju prinosa i kvaliteta gro2da. Mediutim, danas je sasvim izvesno da na prinos i kvalitet grofda osim rezidbe utiéu i niz drugih Ginilaca kao sto su: lisna povréina lastara i Gokota u celini, velidina i raspored korenovog sistema — lozna pod- oga, veligina i raspored stabla i krakova kordunice u postoru, itd. Zbog to- ga ova inicijalna formula ima samo orijentacioni karakter. U domaéoj literaturi veé kod Toskiéa (12) susre¢emo formulu za izra- Gunavanje potrebnog broja okaca za obezbedenje planiranog prinosa gro#da po Eokott. Formula glasi: N= F:n.p, pri éemu je: N = potreban broj okaca po éokotu; F © planirani prinos gro2da po Cokotu; ni = broj grozdova po jednom okcu — koeficijent rodnosti; p. = srednja te¥ina jednog grozda, Zoog toga Sto ova forma ne vodi raéuna o okcima koja iz bilo kojih azloga u prolece ne kreéu, to je po Toskiéu, Merzanian predlotio sledecu formulu: Y = K:(1-0,01 . A) pri Gemu je: Y = potreban broj okaca po Cokotu; K = teoretski broj okaca po éokotu; ‘A = procenat izmralih okaca koja ne kreéu. Nedeléev (6) izraéunava potreban broj okaca po dekaru (10 ari = 1000 ‘m4) i taj broj deli s brojem Gokota po dekaru, te na taj nadin dolazi do po: trebnog broja okaca po éokotu. Formula glasi: 100. F pri gemu je srednja teZina jednog groada u ke; Izragunavanje potrebnog broja okaca po éokotu Dragaé (5) vr8i na iden- tigan natin kao i Toskié uz napomenu da izratunatom broju okaca dodaje procenat jzmrzlih okaca. Istrazujuéi faktore kvantuma i'kvalitete prinosa grozda vinove loze, Tur- kovié (13) je predlozio sledecu formulu; U P pri emu 1.6 = broj rodnih okaca po 1 m2; prinos grozda u q po ha; Proseéna teZina groda u dg; P u m G = broj grozdova po jednom rodnom okeu — koeficijent rodnosti, Potreban broj okaca po éokotu za planirani prinos grofda po Avramovu (1 12) fzraéunava se po formuli: a. 100 N = + 4, pel cenia jer veg = broj okaca po éokotw; ~ prinos po éokotu u kg i dg; = koeficijent rodnosti; = proseéna teZina grozda u dg; = koeficijent uginuéa okaca u procentima, ancez Analizirajuci datu formulu moze se konstatovati da je vrednost a pravil- no izraziti u kg. Ako se a izrazi u dg, tada g treba u gramima, ili ako se a ig izraze w g, tada je broj 100 suvigan. Prema Stoevu (7), Meréanian je 1967. godine, preporutio novu formulu za jaraéunavanje potrebnog broja okaca po éokotu (Y) za plani i grodda u kg/ha (Q) koja glasi: Q Y- pri emu je: NPK. [1-001 . (A+B)] = broj Zokota na 1 ha; koeficijenat rodnosti; srednja tetina grozda u kg; rocenat uginulih okaca; procenat okaca koja nisu krenula, Uvrstavanje vrednosti za slovo B u formulu sasvim je ispravno jer treba razlikovati procenat okaca koja ugibaju tokom zime pri pojavi veoma nis- kih temperatura vazduha, od procenta okaca koja se krecu i u godinama ‘kada tokom zimskih mjeseci nije bilo niskih temperatura vazduha, pa prema tome nije moglo do¢i do izmrzavanja okaca. Izéavajuci ovu pojavu Babri- kov (3) je konstatovao da je ugibanje glavnih pupova u okcu na lastarima biolo&ka osobenost sorti koja se javija svake godine nezavisno od uticaja niskih temperatura vazduha zimi, Polazeéi od dinjenice da samo normalno razvijeni lastari obeebeduju odgavarajuci prinos i kvalitet grozda, prema Stoevu, Ceiko je 1962. godine, prediozio sledecu formulu: 1 ‘Yn = KO. N .——, pri Gumu je: 100 ‘Yn = planirani prinos grozda u kg po Sokotu; KO ~ Koeficijent kvaliteta opteredenja pojedinaénog lastara tj, prinos {i kvalitet grozda postignut s jednog normalnog lastara. ‘Ako znamo prinos grofda u g koji donosi normalno razvijen lastar, ta- da se broj normaino razvijenih lastara po ha (N) podeli s brojem Cokota po ha i dobije prinos grofda u g po Cokotu. Ako se raéunanje obavija na 1 ‘ovaj nagin, tada je po nagem miSljenju broj 1 predlozeno} formal 100 suvilan, Inage, sliénim putem Ceika posli su i neki drugi autori izracunava- juéi potreban ‘broj lukova po cokotu, ili prilikom rezidbe dele¢i rodne las tare prema stednjem preéniku na tri kategorije, itd. Razmatrajuci problem teoretskih gubitaka u prinosu grozda, bog pro- redenosti Eokota u vinogradu, u predhodnim saopStenjima Tadijanovié (10 i 11) predlaze da se pri izra¢unavanju potrebnog broja okaca po Cokotu ‘oristi sledeéa formula: F.ct N- + n, pri Gemu je: a.d N = potreban bro} okaca po éokotu za planirani prinos grozda; F = teoretski prinos grozda u g po éokotu; ct = Konstanta za odgovarajuéi procenat proredenosti Sokota; a = proseéna teZina grozda u gramima; b = koeficijent rodnosti okaca; ni = procenat okaca za koja se ogekuje da neée krenuti. Tzutavajuci bioloSke osnove rezidbe i prognoze prinosa gro#da u stonih sorti, Babrikov (3) je predloio da se potreban broj okaca po Gokotu za pla- hirani prinos grofda raéuna u zavisnosti od natina rezidbe. Za sorte koje 100. F se orezuju na kondire, formula glasi a za sorte koje P (ent) [K (100-a)] se orezuje meSovito ti. na lukove i kendire, ili samo na lukove, on predlaze sledeéu formulu: 100. F N= —__ P= Ere je P(n-nl) .(J.K) + (1-1). [J (100-a + J1.(100-a)] N = srednji bro} zimskih okaca po éokotu; F = prognozirani prinos grozda u kg na dekar; P = srednja teZina jednog grozda u kg; n = teoretski broj éokota na dekar; nl ~ broj slabih éokota i prazih mesta na dekar: K = potencijalni koeficijent rodnosti — srednji broj evasti frozdova u prvom i drugom okcu na lastaru; K1 = potencijalni koeficijent rodnosti okaca po duzini na tuku; a ~ procenat okaca koja ne krecu na kondiru; al = procenat okaca koja ne krecu na luku; J = uéekée prinosa grozda s kondira u ukupnom prinosu Cokota u kg: JI udeSée prinosa grozda s luka u ukupnom prinosu gokota u kg. Kao Sto se iz formule Babrikova vidi, pri izraunavanju potrebnog br: ‘okaca po Cokotu za planirani iznos gro#da, on uzima u obzir i broj slabih Gokota, kao i broj praznih mesta u vinogradu (nl), jer s tih jedinica ne mote ovekivati prinos grozda. To znati da se prilikom planiranja prinosa grozda, u plan ulazi samo sa ckotima koji ispoljavaju normalan vegetativni yrodni potencijal. Brojna ispitivanja rodnosti okaca su pokazala da je koeficijent rod- nosti kondira (K) uvek manji od Koeficijenta rodnosti Iuisova (KI). Prilikom mesovite rezidbe broj okaca koja se razviju u lastare uvek je veéi na kon- dirima nego na lukovima. Na toj Ginjenici upravo se i zasniva princip me- Sovite rezidbe kada se pored svakog Iuka ostavija i 1 — 2 kratka kondira, Usesée prinosa gro#da s kondira u ukupnom prinosu éokota prilikom meSovite rezidbe u zavisnosti je pre svega od sorte, a zatim od broja kon- dira koji se ostavijaju na 1 luk, i broja okaca koji se ostavija na luku. KoriStenje podataka iz ampelografije za koeficijent rodnosti i prosetmu ezinu grozda pojedinih sorti ima orijentacioni karakter. U zavisnosti od nagina gajenja sorti vinove loze, oblika Zokota, naéina rezidbe, lone pod- loge, vremenskih prilika u proteklom vegetacionom periodu i periodu mi- rovanja itd, Koeficijent rodnosti okaca, neophodno je ispitivanjima utvr- diti svake godine pre posetka redovne rezidbe vinove loze. Ispitivanje rodnosti okaca s ciljem utvrdivanja_koeficijenta rodnosti pojedinih sorti moze da se obavi primenom metoda Briza — Milosavijevis (@), ili: mikroskopskom metodom koja se sve vie primenjuje. Proseénit tezinu grozda pojedine sorte najrealnije je odrediti na osnovu viSegodis njih merenja, nage, prema naSim zapazanjima, proseéna tezina grozda u veto} mer arira nego kocficijent rodnosti u ispitivanih sorti, a narosito onih koje su u pojedinim godinama podiozne pojavi ekoloske besplodnosti oda. ne- dovoljne rodnosti ispoljene u vidu rehuljavosti i momiavosti bobica u grozdu. Prema Tadijanovicu (9) rehuljavost i momiavost najneposrednije Se odraZavaju na smanjenje proseéne teZine grozda i prinos grozda po 6o- kotu i jedinici povrsine. METOD IZRACUNAVANJA KONSTANTI Gotovo u svakom vinogradu u eksploataciji susreéu se slabo bujni éo- koti i prazna sadna mesta. Starenjem vinograda, proredenost tokota po pravilu se iz godine u godinu uveéava, ako se ne viSi podsadivanje praznih sadnih mesta. Da bi konstatovali procenat proredenosti cokota u vinogradu, vr8i se inventarisanje brojnog stanja Cokota. Proredenost okota po jedi- 9 nici povrsine po pravilu se izrazava u procentima od brojnog stanja Eo- kota koji su zasadeni na njoj Visok procenat proredenosti Cokota u vinogradu visestruko se negativ- no odrazava na prinos gro‘da, ekonomiénost i produktivnost rada pri di fo} tehnologiji proizvodnje grozda, Zato se postaviia pitanje, kako planirati prinos grozda u tim vinogradima, i koliki su teoretski gubiei za poznati procenat proredenosti tokota? Ja tabele 1 vidi se da su u koloni 1 prikazani procenti proredenosti Zokota. U Koloni dva prikazan je broj Cokota po ha za odgovarajuci pro: cenat proredenosti, a u koloni 3 broj proredenih éokota. U koloni 4 pri- Kazan je planitani’ prinos grozda u kg/ha i smanjenje tog prinosa za od- govarajuéi procenat proredenosti éokota. U koloni 5 prikazan je gubitak t prinosu gro#da za odgovarajuci procenat proredenosti Eokota u odnosu na planirani prinos gro#da kao bazu (12.500 kg/ha). Kada se prinos grofa u koloni 4 za odgovarajuci procenat prorede- nosti Cokota stavi u odnos s bazom 12.500 kg/ha dobije se odgovarajuci indeks u koloni 7. Na primer: 12.500 kg/ha : 12.500 kg/ha — 102,04 ili 11.000 Kglha : 12500 kgiha = 113,64, Dakle, za 2% i 12% proredenosti Eokota od- govara indeks teoretskih gubitaka w prinosu gro?da 102,04 i 113,64 u od- ost na bazu 12.500 kg/ha, Eto taj naéin izratunati su indeksi za odgova- rajuée procente proredenosti Cokota po jedinici povrsine. U koloni 6 prikazan je prinos grofda po tokotu u g tj. Koliki bi on teoretski trebao da bude za odgovarajuci procenat 'proredenosti éokota da bi se postigao planirani prinos gro#da 12.500 kg/ha. Vrednosti u koloni 6 se dobiju kada se planirani prinos gro#da od 5.000 g po tokotu kao baza pomnofi s vredno8éu indeksa za odgovarajuci procenat proredenosti Co- kota, uz odbitak éetiri mesta, $ obzirom na mnogobrojne razmake sadenja dokota Sto rezultira u razligitom broju éokota po jedinici povrsine, kao i mogucnosti da se pla- hira razligita visina prinosa gro%da po Cokotu i jedinici povrSine, posta- vilo se pitanje, da lise pri odredenom procentu proredenosti Eokota me- njaju indeksi gubitaka u prinosu grozda? Proveravaju¢i ovo pitanje, mo- glo se konstatovati kao i na primeru u tabeli 2, da su indeksi teoretskih Gubitaka nepromenijive veliéine, i da wvek odgovarajucem procentu pro- Tedenosti Cokota odgovara jedan stalan broj — indeks bez obzira na vi Sinu planiranog prinosa grofda i teoretski broj éokota po ha. Dakle, iz ove Einjenice usledio je zakljuéak, Indeksi teoretskih gubitaka u prinosu gro2da za odredeni procenat proredenosti éokota po jedinici povréine su Konstantne veligine, pa se kao konstantne mogu oznaéiti slovima ct. UPOTREBA KONSTANTI Polazeci od poznatog procenta proredenosti Cokota po jedinici povr- Sina i planiranog prinosa groZ@a po

    You might also like