uzrok navedemo našu podvojenost.

Objašnjenje, \pO mom mi- o ODNOSIMA VAZALITETA

šljenju, treba 'tražiti u karakteru srednjovđekovlnlOig bosanskog U SREDNJOVJEKOVNOJ BOSNI*)
feudalazma 'i obliJka države kakav se na takvom :Ileudalizmu
jedino mogao liJzgradtiti.
»Pregled«, časopis za društvena pitanja, Sarajevo
1953, br. 2, str. 83-86.

U ovom pIiiJlogu htio blih da iznesem neka opažanja o obli-

ku ~ stepenu vazalnezavlsnostd UIlIUtaJr feudalnog društva sre-
dnjovjekovne BOISIIlJe dz IkoOih ne ,reZluilJtJiJrao, po neikiim sJVojim
crtama, naročst tip feudalne države, razl~čitte od dll1ugih tada-
njih država ako ne po f,o["m:i a OIDJO po sarlriJini i !PIo ISiPOlj-
nim maniLfestacij'ClIma InjooiJna LUJIlJkdooisanja. Pni torne ću po-
kušati da, IlIaOSlIlOMU datih podetaka, istaknem i objasnim
dvije IStrane pitanja vaza1nih odnosa u bosansko] državi, na-
ime, pitanje odnosa gornjeg vlasteoskog slioj,a, velmoža, prema
cenltrailinO(j vlasti, šibo značl prema ivladall1u kao preds't a:VInI1ku
cjeline :feudailme države i, drugo, pitanje odnosa :go'mjeg vla-
steoskog s11oj,a, to j,est njegovih ,g,lalVIllih predetavnika, prema
sebi podređeno] vlasteli. Treće pitanje kOlje se U!zl1a2lmatratIlJj.a
OVIh odnosa samo PO' sebd nameće jeste piJtanje ikako su se ti
odnosa va!Za.llilteta :1lJnuta'r feudalnog dnuštva po \QIbliJkJu fi. sadr-
žini odl13!ziai u o'rganizalCi'j.i bosanske srednjovfekovne države i
kako su :uticali na mehanizam njezinog UllIUItarnJeg i spo[jnJeg
:flunkciOlIlisaID!ja.
1 - Od momenta kada o bosanskom j)eudalizmu :naliiliazimo
na prve sigume li određene podatke u d!zvorfuma, tj. od dva-
desetih godina XIV stoljeća, OIll se rpredstavlj,atO u -wdu vlaste-
oskih rodova, čija jeekonomsko..d:11Ulštvena snaga zasnovaaa i
čvrsto lulwr'1jenjena u njihovim »iPlemeni1Jim baštinama«, Oba-
da d,e ov,aj 'OIblik feudalne svOjine, kao jedini, ostao e~OIIlJOIIll­
ekom osnovom f,eudmog društva na kJOj'OIj je iizrastarla poJJi-

*) Citano na I Kongresu istoričara FNRJ u II sekciji 7. V 1954.

u Beogradu.

14 15
tička moć velmO'Ža,tj. gLavnIh vlasteoskih 11'OOOVla predstav-
lijen~h svojim starjoešinama, ikoja lIJ!ijoe dopuštaša da se na dru-
goj strani, pod neposrednom kontrolom vladara a u okviiru
feudalnih odnosa, razVlijoe ma kakva društvena 'snaga na bazi
[ače uslovljenog i vlad3lrslwm vlašću ogramičenog zemJ.tj1išno.g
plQI~leda. »Plemenita bašeina« velmoža uvećavala se a da se
'na dI1ug'oj snrand, na S1trall1ii centralne Vilaslli, na Sl1Jmln!i cjeline
feu:daffine države, ,oJJiJčene u v'ladamu, lnijle mogila :I1a':lJV'iJtli nliJ1mlkva
ekonomsko-deuštvena pronuteža kqj1a bi narasšu ekonomsku
moć velmoža mogla usmjenitl u pravcu afirmiranja cjel,iine.
Por'ijeklo »plemenite baštine« ide dadeko unazad , po svod
Ipr:ilici u doba karla se raspadala zajednlićka, plemenska SVlQ-
jina na zemlju, te je već Jiveoek dopuštao zaključak da izraz
»plemenita zemhja« označuje, prvobstno, »[edan kpag koga j,e
pršpadaočiaavom plemenu pa docnije izidelijen bio među nje-
gove članove.e-) Prema torne oo lU naaivu »plemenita zemlja«
ili »plemenita baštdna« bii10 sačuvano SJjećaiIl(je ma nekaJdanglu
plemensku orgalI1iJzacij!U društva i :z;ar,jedničklU, plemensku svo-
jlinu na zemlju. Kada je zemlja postepeno prešla u li!ndividu-
alnu avojirru porodlce, naziv 'se održao kao oznaka punog i
neograničenog ,prava 'v[asJJJi!šItva kao suprotnost onome IŠto nije
svojina, što nije IsviQjje nego tuđe. Izraz »na svOlj'Oii :zje.rnJ,jli na
plemerdtoj« opšte je mjesoo u bosanskim medgrobnlm natpi-
sima te se kao :iJsta:lmut Izuzetak isuiče jedan natpis dz ,000,0'1ine
Zvornika gdje stolja: »Ase leži Brar,ja 'I'vrdoevdć na zemlji
tuŽ'd'O,i«,2) a na bliJlđegu »počtenoga vliJteza« vojvode Radivoja
Oprašića 'Upisano [e: »i legoh u Ituđoj zemljii a bi:1ig mi ,gDoi
Ina baštirri«.3) Ovaj lizraz upotrebljavao ,se u bosanskim ikance-
1:anijlaJma i za :pod:I1učja van 'ten:-!iltoTide booianslk>e dr~av,e kad giOld
se htje}o i'staći pravo .pune svojiine. U pOIVelđli Srundalja Hra-
nića Dubrovniku od 24. juna 1419. 10 prOidaJji nj>egovog dijela
župe ~onavla i grada SOIkola iistaknuto je da Ij,e ta zemlja i
ranije bila durbr,ovačka »b3JŠtina :i plemeniJto«, te se sada, pošto
jekJuPlđena, predade »IU ibaJšt1nu ti u plemeniJto gradu DubrolV-
iIliJkJU i nega vil,astelem li vsOii opĆ:ini<<.4) I nije ,termin »pleme-
ntto« označavao Isamo .zemljišnu s\'ojinu nego li Isvojinu :na
1) J li r e č e k-R a d o n li Ć, Istorija Srba, (Beograd, 1923), sv.
III, str. 64.
2) Glasnik Zemaljskog muzeja, (G. Z. M.) XXVI, 1914. str. 234.
3) Isto, str. 252.
4) M li. k loš i Ć, Monumenta serbica (M. S.) str. 289.
16
Il1Iewetni1I11e uopšte.š) aJ1i je, s vremenom, dobio llJZI1a:Z\i1Jo značenje
kao vozneka zemljd,šnog posjeda vlesteoskih rodova iako se,
vjem:Vla:mo, njdme označavala li Zlelml.jla ISlh~bodll'1h ljudi uopšte,
barem u .raniije doba dok su još postojale slobođme seljačke
baštine. No ovo je pdtanje V,čliIlJ okvira naše teme. Mi ćemo "se
ograničits na pitanja vlasceoske »plemenite baštine« kao po-
lazne !tačke za objašnjenje položaja vlasteoskih 'vodova prema
feudalnoj državi na jednoj li prema podređenoj vlasteli na dru-
g 0I;j SItI' sni.
Jedna od opštih karakiterist'iJka srednjovjekovnog feuda-
lizma jetste [)olwd:iJđrlJa svojina na baštimslou zemlju u kojo] svi
članovi šjre 'Po~ooice, ai Bosni bratstva, zajednički učestvuju
u vršenju SVlod'lnskih prava. Upravio postojanje porodične 'svo-
jine na zemlju i .jeste ono što je u srednjem vujeku toluko ko-
čilo prometnu mobrlnost zemljišnog posjeda, ali što je, s dru-
ge strane, izrvanredno diOiprii:nooi1o stabi'1lnoslti i sarnostalmosti
feudalndh porodica, U Bosna je ovom obliku 'Sv,O!jli~e pogodovala
relativno dugobrajna izolovanost od s.poljnj'eg prometa kolja je
nužno zahtijevala punu ekonomsku autalrkiju feudalnog po-
sjedaipodržav:a~a njegovu nedđe,lj,i:vQlst. Takve, u principu
nedjeljive i teško otuđdve 'balštine, IIlIa kojima je Mo ukorije-
njen čJiibav vlasteoski rod, povezan čvrsto ii. ekonomskim inte-
resom i krvnim sredstvom, predstavbjale su onu čvrstuosnovu
na kojo] se 'razvijala poilJitička moć bosanskih velmoža kao
preponderantna protuteža centralnoj vlasti.
Podaci !() vlaJSIteilii u Bosni javljaju se pri(je pođataka o
nemolj sigwnolj i određenoj državno] organlizaci:j1i. Ukoliko se
možemo OIsilJoruiti rna DuJkljlalI1S1kJu kl1Oniku, čiđ,e se kazi.vanie o
BOsmJi odJrrooli na VIriIjeme od kra:j,a IX do kralja XI stolje6a, bo-
sanska vlalS,teiLa (»magnaltes Bosnae«, u Oribiinrij'eV'U prijeVlodu
»m primi ibaJriQnli dii Boon,a«) poka:lJuju se već .kao dl1uštvena
srnaig!a' koja samo!SItJa[no i ,odlučujiUće utiče na dOigađ,a.je: P!10iWV
I1JeIpravednog k.r,a:J.tja Prlilbisllava pobuniše se veJ:ikaši bosaJJJSki
iu1biJše ga. G) Podatak 100amIti en, ničti:m nepohr:rđen, pored J1Jog,a
S) Dubrovčani, n. pr. god. 1399. daruju kuće u Dubrovniku
Hrvoju Vukčiću i kralju Ostoji »u plemenito :i u baštinu« (M. S.
str. 238 i 240).
8) LjetopIis popa Dukljanina, izd. F. Sišić, (Beograd 1928): Post
quem regnavit Pribislavus... qui multas iniquitates operatus est.
Quodam [taque tempore insurrexerunt magnates Bosnae cum ali-
quantis et interfecerunt regem (čl. XIX, str. 312).
2 - Iz istorije srednjovjekovne Bosne
17
lwoDioi1oškJi isuviše neodređen, a da bi se ~ njega mogao 1Iz-
vesti kakav dallji zak~jlU6aik osim onog o postojanju vlastele
koja jie iU klasnom društvu ovog ranog perioda društvenog
razvitka zauzela vodeći pooožađ. BOIS\n'a se, zartJim,tridesetih g0.-
dina, XII stoljeća, najedanput pojavljuje kao »ducaeuse pod
vrhovništvom ugarskog ktralja. Do tog se stepena ona hula
razvila Ikao držatVni organizam li utom o.blJilku ušla u nove
odnose sa Ugarskom.
U vremenu koje je prethodđlo lugarSkoj vrhovno] vilaSlu:
već ISlU se bili formdral! vlasteoski zemljišni pos] edi sredsltWma
koda SJU billa, uobiča'[ena u periodu raspadaaja sLohodnlih seo-
skih općina i stvaranja klasnog društva. »Pravo [ačega«, koje
je i mače u feudiaJlnom društvu toliko dolazilo do izražaJja mo-
glo je tada da se u Boom primjenjuje u punoj mjeri već i
zbog toga što u tom vremenskom razmaku nije ovdje postojala
nikakva ičva-šća IlJi državna ni crkvena orgaiIlli<zaoija \kioja bi
OIVo »pravo« mogla da (svede u okvire nekih opš1:Ji:jtih !klasnih
interesa, Ukolliko jie BQISIIla do tI'lidesetih godina XII stoljeća
povremeno i ulazila u sastav susjedndh [ugoslovenskih država,
OIIla je zauzimala položaj periferijske zemlje te se već i zbog
'boga suveše malo IsaŽlr\l1ldawilla IS tim državnim 'orgaJIlli::mn!ilma ko-
ji su i sami biM pre:m3llo IstčllbiJLn'i, a da bi se njihova državna
vlast mogla 'osjetiti kao QIZ,raz stvarne snage koja 'interese vla-
stele usklađuje sa irrteresimaIdasne države i v'ladajuće klase
kao cjeldne, Ukoliiko [e u Ito doba postojala kakva vlast, ito je
bi:la ViLast predstavnika rodovskog !plemstva, svakog Ina svem
području, koja jie stvarno prevazdlazila vlast banova iNi kne-
zove koje spominje DukIJj,anska kronika. I u drugim zemđjama
ovog prelaenog vremena, .gdje je ']pak postojala čvršća držav-
ma 10lrganizaci.dla nego u Bosni, centralna uprava Slabo je MIa
dorasla svome zadatku da obezbijedi mir i sigurnost te su
slaooj'i illi postajali žrtvom nastlja moćnijih ci. !bogatijih pojedi-
naca dJ1i su se, odričući se slobode, stavljali pod njihovu zaštrl.tu
da bi 'se isačuv,aIi od gioreg zla. 7) I u Bosni s,e, rua o'vaj ili s.lli-
čan na'čLn, na ra:čun OIpćinSlke zemlje i slobodnih seljačkih
pOlsjleda stvarala ekolnolIDska osnJOva moći ti uticaja potiedliinih
vlaJSlteolskih rodo,va i njihorvih sta,rješina na kajtoj ISU 00ii. sami
utv.rđiva]i sv,olj dl'uŠ\tvetrlli i po.llirtički status ili feUld.aJl'lliYj dlržavd.
Pr1i 'tome tr€lba ima:tIi u v:idu i illo da se i .unutar lSame nove fe-
7) O takvim priLikama npr. u Franačkoj državi merovinškog
doba, upor. Ganshof, Feudalism (London 1952) str. 3 i d.
'18
udaJ1ne klase rvlOldiL1abO'rba za posjed ti vlast nad ljudlima u
kojoj ISlU Jedni. nestajali ili padali na niži ekonomsko-društvana
stepen a drugi ss izdizadi li jačali formirajući se postepeno u
red krupne VI1asJtele koja se, .u Ninoslavljevoj povelji diz g.
1240, prva. put pojaJv'lJjujepod Imenom boljara.S).
Ugarski vladari nasu mogli izmijeniti zatečeno stanje n'i:tJi
bitno 'uticati na pravac razvstka bosanskog feudalizma. Njiho-
va vilast U BolSll1li XII stoljeća bilaje dosta nestabilna te i for-
malno prekimuta trcnaestogodtšnjom vizantijskom vladavinom
(1167-:-1180). U iP\rvođ polovini XIII stoljeća, kada se d.z Ugar-
ske poduzimaju česte akoije protiv bosanskih heretika, stva-
ralieu se pogodnd uslovi za dalje učvršćivanje moći bosanske
vlastele li daJ1jli porast njihovog ekonomskog i političkog zna-
čenja. Braneći tadadaterese 'i poeicije herebičke »erkve bosan-
ske« od Ugarske i Rima, bosanska vilastela su, po svemu Izgle-
da, prisvajala ione crkvene posjede koji su ranJi:je bdli da~
bosansko] bislkupiji. Prema tekstu povelje Bele IV od 20. jula
12449 ) kClltalfučka beskupija u Bosni bila je, u vremenu koje je
prethodilo Izdavanju povelje, pretrpjela Izvjesne štete te joj
je han Ndnoslav, u ime naknade, dao neke posjede u Usori
»PI'!Opte!r diversas milUJl1ias et dampna data eidem ecclesie«. U
~stiolj po'veJ.ji navedeno je još dvanaest posjeda, rasutih na
području čvtave Bosne, koje je ranije držala bosanska bisku-
pija. AlJi, dako je taj,relaJtli.vno 'veliki, zemljišni fOUJd mogao,
uz ,0Isltal,e izvore da hude sasvim dovoljan da obezbijedi bogate
prihode crkvi, 'ipak se papa, g. 1238, morao obraćatlugarskom
€'plllSkOiPatu da materijalno pomogne bosanskom biskupu »JkOlji
j,e iprtitisnut teškom siromaštunom (paupertate niJmJia pregrava-
00)«.10) Šta 'Se moglo dogodJiti IS 1Joilikl1m njegovim posjediima i
šta je bosanskog biskupa najedanput dovelo u stanje »teške
siro:maŠltline«? Cltava t~anja istorijska situacija u Boom go-
von za to da su 'll to VJl11,J,eme vIastelacoslonjena uua herebike i
njihovu c~k~u b~s~ku,.u borbi pvotiv UgaI'lS1ke li Rima, uspje-
1Ja. da SlplilJeceafl1rmu:ranJe ka1JoHčke crkve koja je bila počela
da, uz pomoć ugarsIklih kraljeva i uz veću ili manjiu pasiJvnost
bosanskih hanorva, zauZlima 2lemljišni posjed i dase u tome
pojavljiUjie kaoozbiltian takmac vlasteli. Ta je pojava mOJrala
8) M. S., 28.
:~ S m H. i k l as, Codex diplomaticus (C. D.) IV str. 239.
). T h e) n e r, Vetera Monumenta HungarJam sacram illu-
stl~antla (V. M. H.) str. 168.
2-
19
 btti odlučna za ordjentaciju vlastele prema heI1etJičlroj cr!kvi
bosanskoj. Šito iSJU se vilastela u vjersldrn borbama, tada ,mao i
kasnnje, opredielirvača za heretičke bogumile ,činila ISlU rt;o Ine
zoog njihova vj,erskog učenja nego prvenstveno zbog toga što
njihovacrkva rrskad nije !p,retendJoiVala na feudal1ni IpDsj,ed nitJi
na srta!tlllJS nekog feudalnog faktora uz vlastelu, te je samim tim
!biiLa dJsikljlučena kao konkurent 'u pli\banjima na kJojima su vlaste-
la billa :na'jYliše zainteresovana.U) U heretičko] mtici rimske
crkve, nj:eztJnla bogatseva i njezime 1Je~nj,e zla vlašću JVl1astela su
našla snažnu ideološleu 'OIS'J]IOIVU sa ,k1qj,e ISU mogla pokrenuta i
narod u borbu p:I1otJiv Ikalboličke biskupije i nj,et21inih ekonom-
sk'iih i političkih pretenz1iij1a koje su diI1ekJtno ugrožavale njli.-
hove l~nltere'Sle.12) U !toku te borbe vlastela SIU, lizgleda, uprkos
vojničkdh usjeha !ugartsike krstaške vojske, postepeno prisva-
jala crkvena dobrakoja Ise navode II pomermtoj poveljd kralja
Bele IV. Kraljevo OibnaJVIlj,an,je (1244) ranijim darovnica n1je u
tome mnogo iPo!molg,lo. Bosanski biskup moralo je, sredinom
XIII stoljeća, napustiti Bosnu 'i odreći se, via facti, crkvenih
!poISjeda na !O'V1om poIdruČIju gdje su vlastela ostala kaoglavru
!koa:iilsit1ici love promjene k'oja jie, ,silgurrmo, po:idonitiell,a svoj di,o
porastu njihOIve €Iklo!!1loms'ke i politiičke važnostd 'u odnosu na
druge faktore ,koji su tada imali IUIticaja na događaje u Bosni.
Prije svega, njihJo1v 'Pol101ŽJaj prema vladaru 1P00stao je samostal-
n.i(jlim što je prilrodno pir101i!ZI1aztillO iz činjemce da su vlastela u
vjerskiim borbama od:LuJČ~!1JO stala na stranu heretične cr:kve
bosanske,13) k,oja je ,konačno iZliJšl,a k.alO morrailini pobj,ed!!1li,k, doik
se vladar !pokazi:vao neodilučnim, štaviše i sklonim popušta-
nIju pil'etelUZijlama kato[[:Člke crklVIe. Podatak sadržan u pismu
pape Grgura IX i~ g. 1233. govori lO 'tome da su rv,:LaJSJtel1a uto
vrijeme SaIIDOi\71olJjlIllo" po:rortJ]v baJIlioiVe volje, prtil<kžav,ala župe i
11) v. S o l:o v j e v, Vjersko učenje bosanske crkve. (Poseban
otisak iz 270 knj. Rada Jugosl. akad. zn. i umj. Zagreb, 1948) str.
45-46.
12) Papa je, na primjer, svojim pismom g. 1246. ovlastio kaloč­
kog nadbliskupa da u Bosni može oduzimati zemlje hereticima i
davati ih pravovjernim (Ut negotium fidei contra hereticos melius
exequaris, presentium tibi auctoritate concedimus, ut possessiones
eorum, quas a fidelibus occupari contigevit, possis concedere
eisdem fide1ibus eorumque heredibus, prout videris expedire) -
V. M. li. I 202 (br. 374).
13) U jednom papinom pismu iz g. 1236. ističe se Sibislav »na-
tum quondam Stephani bani« kao jedini izuzetak među heretičkom
vlastelom C. D. IV, str. 15.
20
druge zemlje (comfiltatus et terras easdem contra 'V'oliuntaltem
elilUIS temere detlinendo)14) da liih, vjerovatno, uključe u SVOlJ
.baš,bilIllSlki posjed ti. 'VIlast u njima učine nasljednom u svojoj
porodici. Ninoslavljeva l!Južba papi konstatuje <ovu čilnjen[cu,
a 'u isto 'V'liij,eme Izražava nemoć vladara da ovaj proces zau-
staYli. U !drugoj pol'OlV1irni XIII SItold,eća kada se ugarskim kra-
ljevfuma, pošto su S1:LQIll1Jil1li VJo,jrnJiJčki otpor Bosne, radIiLo o tome
da lilWbdJjU jedinstvo v!Las1:li i 1JociJtorij'a, <oni su ito pooltizavaLi
oslanjanjem na pojedine vlasteoske rodove uz prećufno prdz-
nanje njihova zatečenog SJtalnja.
Tek oo samog kI1a!.ila XIII srtJoilj,e6a možemo na k,ol1lklreitnijim
podacima sfug;urnli.je pratJi/ti kako se utvrđivao' polo1ža.d 'V!1J8JSiteil:e
prema viadaru kao 'I'e2JuJ1rtart prethodnog 'razViiItka. U ne1sltall>noj
iStorijskoj siltuaci;ji kraja XIII i plrv'ih decendja XIV stoljeća
pD!j,av1d luj,e se u iOOSlaiI1lSlkJiJm Donjim Jcrajevjma md SltjlelPmlii-
ća-Hrvetinića ikao važan faktor u odnosima između Napuljskih
An!žJuj,aca i Ug'a:I"ISIkJih Arpadovuća, a zatim u odnosima dzmeđu
Šubića i KtotromaniĆia. N a !pirLmjeru ovog vlasteoskog roda mo-
žemo prattiti kako se, u prvo] polovin! XIV s'tolljeća,u:tvrđ'ivaoo
položa] bosanske vlastele prema vladaru Ii.centralI1lolj vl'as1fi.
G. 1299. poevrdto [e Karlo II Amujskii knezu HrvabiJI1IU, ;rujego-
vimsinovima li braći posjed Donjih krajeva kao prli:ZInčllnoe za
njegove zasluge u oeuvarbvanju kraljevih nasto:jiMloa Ipr'ema
Ugamkloj.l5) Niz porve[ja Pavla Šubića :istoon knezu, ~datih iz-
međiu 130l. ii 1305. 'PlI'eđJsltaiVQj!a jasnugradaciju u povećavanju i
pmšj1ri!VianjlU feudaLnih li.muniteta kOlji ovog feudaloa wjedJna-
čuju sa>njeg,oiVim serniJo,vom i 'k1ojli pl'elaze mj,eI1U lopšte lU'Ohiča­
}ooih lodnioo!a Ull1u1tar feudal1n.e k1Jase 'bolga dOlba.1G) Feudalac i
njel?/!O'v seniolr predJsltaJVljaju se lU lOJVfum po,v,e,lti,ama k,alo dv,amv-
nopraV1Ila fak:bo,ra, upućeni Jedan na drugog pri]iik8Jma, {PIQI-
tIrebama li intJeresrima,koji zaključuju IUgioVOI1e 'o uzad,amnom
obezbjeđanju. Porvel1j1()!ffi old g. 1301 17) knez Hrvatin za vjernu
siužbu kolju će iVrŠlitli »promlPlte, fliide1Jiber Itotis vti:ribus« d!oibiiiVa
od Pavla Šubića za .seibe, slV'ojru :braću i. potomke :punu garan-
14) C. D. III str. 388-9; v. Dinrić »Bosanska feudalna država od
XII do XV veka« u skupnom djelu »Istorija naroda FNRJ« (Beo-
grad 1953) str. 523.
15) Rad JAZ 18, (1872) str. 222.
18) Povelje je objav,io Taloci (Thalloczy) u djelu Studien zur
Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter. (Miinchen und
Leipzig 1914) str. 325-29.
17) T h a II o c z y, Studien, str. 325.
21
cijusvojih posjeda u Donjim k,ralj>evlima i svaku potrebnn po- matrag donatom (vladaru) nego feudalac još za svoga žiV'ota
moć i pcdršku, »consileoet auxilio«. U drugoj pmrelJji liQ: 13Q5. može njoaneslobodno raspolagati i H of;Ko IH 1.0l9:H WIS'HH U lS ,I,of;-
g,18) navedena oo prava koda ovog feudalea stavljaju u iPo,vla- T"4 H S,1UOI,1I1U, KOM~ xoqu AIITH 1.0,1.. H.. 1.)19)

moo položa] prema njegovom senioru: Ako bude optužen zbog 2) SvJ dohodi sa darovane zemlje pripadaju feuidaJlou
nevjere tiiH druge krdvice, feudalac nije obavezan da zato odgo- (H ,1,,1 WH",I,'l: H't HH 1..... HorA AOXOTHII K" HIIM" HH 111"" 9113.... of; K"AII
vaea osim ako sam na to pristane (nisi propria ductus volunta- xoqu S,1UOI,1I1U). 20)
te); samo aJko bi učinio neku očiglednu nevjeru ('Si ,a;lIlquam 3) U upraIVlo,a:nj1U darovancen zemljom vladar, bez feudal-
/nlobis mandfestam infidelinatem faceret), te je Ine bi mogao ilJi čeva lP'ristanka, nema nJiikJaJkve ingerencije (H,I,II Hof; HHorll l,1I1A"-
hitio ilSipraVli'1li, biće protiv njega preduzete sankcije, ali čak i U4" WHt.At 9113ut All IlS UII,I,III."4H KHI311 S,1 .. KOI,1I1I.II).21)
'll 'tom slučaju .sanJkcije ne nastupaju automadski nego će se
4) Feudalac uživa punu slobodu i zaštitu vladara: .. A" Hof; lS
nevjernom feudađcu da:1Ji rok od 4 mjeseca Ida bi se mogao HIlIO S,1t.IOl,1I1U 1~3""" HH nOrlSl.1fHHK.. H KTO HIIMIl HI ~'fHHH 3"11, "'11
zaš1JiJt'~tJl (uit a nobis et IlJoiSltrIDsSlilbiet suss precaveat) , i zja to
1'11 H IM~ HI ~'fHHH" .22)
vnijeme mišta Sie neće protiv njega preduzimatd što bii. moglo
5) U SlJučajru kaikVle krtilVice feudalac tima pravo ",1,,1 ITIIH'
ugroaiti njegovu slobodu ili posjed (mtenim autem contra ip-
n9t,l,1I AOE9HMH M~l9:"MH All II WnpllI.H, II ,1,11 sroso HI nOXHTHl1I HH
sum atSUQiS ac bona iJpsiJUJs procedere non possirmrssed omni-
no erunt iLiJberi at securi). Manje SIU uslovljene obaveze i dužno- 3" 4109'." 23)

sti droge ugovarajućeetrene: Feudalac za vjernuslaižbu stiče
bezuslovno pravo zaštite i pomoći protiv svakoga tko bO. htio
da ga ugrozi ('1IIlsupe:r prorruietlmnis, - predicbum Horvattnum
comitem et eius fl-ilHos contra quemJJibet ipsum vel ipsos ,offen-
dere volentem, manutenere, defendere et adduvare). Već SIU u
ovim poveljama sadržane neobične privIllegije, date [ednom
waSlteosđoom vodu koje 6e se kasnije, u sličnćm iJstorijlsldm okol-
mlOsrt!~ma, dalje proširrvatš li na druge feudalce u pravcu izgra-
đivanja samostalnosti krupne vlastele na njihovim baštinskim
posjedirna.
Povelja Stjepana Kotrornaniča Vukoslavu Hrvatiniču iz
dvadesetih goddna XIV stoljeća, kojima bosanski ban daruje
ovom feudalcu u lični posjed župe Banice i Vrbanju sa gra-
dovi'rna Ključem ti KOItOIrom .. lS At,l,HHlS H lS HIK,1I1,1," lS I.tKH MIlS H
f1rol.~ nOI,1i:,I,"HM1~" ocrtavaju 1JLpi:čan položaj bosanskog feudalca
prema vladaru na zemljii. k'oj1u je da1"OV'uioom primiLo ka:o Illa-
s1)jeooo dohIlo, po1o,žađ mjli odnosima v,az,aJliteta u s:rledrnjlo'Vjc-
kOVJnom bOlSanskom feudallizrnu daje speoifično obi1ježj,e, sa-
držan'o, u OIV1im prti.vii1egijama:
1) DaroiVana zemlo/a POISItacjie feudaJče:V'om SV1olj'il1Jom kio-
jlom oln može !'lalspolagati po svojoj vol}ite s:e,štaJViiše, ni u
slučaju izmmrća feudalčeVlih direktnih nasllj,edni,ka ne vraća
18) Isto, str. 328-9.
Ako smo dobro If~jeli posljednje 'ri}eči, 'll mjima je
sadržana garancija da se jednom derovana zemlja neće oduzeta
»I!lii. za što« tIj. ona postaje baštšnska ,svQjinakJOIj,a se 'Više \Illi
u kojem :s1učaJju ne vraća donatom pa ni u sLučaju krđvice -
što tie jasnij.e i iZiI'ličito !ista:lm'l1lto 'll Tvrtkovoj !povel1j<i Hrvoju
V,U1kJčiću iz 1380. g.
Dopunu ovth pr1vi1eg1ljla predstavdja odredba povelje kneza
Vladlislav,a koji je upravšjao zemljom u ime SIVog malodobnog
silna Tvrtka, izdane oko 1353. Vukoslavovom isinu knezu Vlat-
ku Vukoslaviču, ,kojom se potvrđuje ranija darovntca Sitj<epana
Kotromanića Vlatkovu ocu knezu Vukoslavu. 'Du je, pored
ostalog, unesena priV1ilegija »da Ille može prijeti n.i:tkJo,re u na-
šem gospodsbvje Vlatkova človjeka, ni sam ban Tvrtko n;i nje-
gov brat knez Vuk brez 'VIoJ'je kneza Vlatka.«2J)J'a irnJilsWim da
izraz »Vla'tkov oOlvj,ek« ovdje označuje nližeg vJiasltelliJn,a OIV1S-
l' Povelja izdana u Milama oko 1322, T h a II o c z Y, isto, str. 8.
Corović (Historija Bosne, str. 240) datira povelju 'Oko 1325.
19) Isto na istom mjestu.
ll) Isto, n. i. m.
12) Povelja izdana u Moištri oko 1323. T h a Ilac z Y, Studien,
str.ll.
U) Na istom mjestu.
I.) Isto, 22.

22 23
 nog 'o svome feudalnom gOlSpoda'l'u;25) ta se ovisnost ovom pri-
v1leg;ijlom jače utvrđuje, a vezanost ndžog vIastelinaza idrža'Wl gućeg gubitka darovnšcom d!OIblitienezemllj;e mije ea v'V[asrt:eliJZ:~
i vladara Sl1"lJbii i uslovljava se voljom njegov,og ~ooredinotg bio drQlVloilJjno snažan motov za vršenje vazalske duznOlSti nifi
gospodara, za vladara dovoljno snažno sredstvo za jačanje rdJržaVlne v!lasti.
Na primjeru Hrvatinlića mo:~emo dalje P;Nllll~tIi. kako \SI~ se
Darovana zemlja stapala se, dakle, ISa '11ars1ijeđenom bašti- vlaeteoske »plemenite ibaštli:ne« ~ :imunitetna prava na njima
nom m [ednu cjeldlI1u. Feudadae je na njoj uživao :pfieiJmućSJtvia
proširivaie do sl1lejpena ma .lrojeun ISlU se .mogle lobraz~'Valtii kao
tlmja prodelaze iz vazalmog odnosa (garanciju silglltr11lOlSlti) Lpra-
lzdvojene cjeline. Pošto je uSIPj,ešno 100db~0 IUig;alr;sro,:, ~?Jlslku, b~n
Via koja pri()liZl1aze iz p1.lJne 'SVIojiine na zemlju,dIOIk SIU prava
Tvrtko je, g. 1366, nagradio vojvodu Vukca Hrvatjruiča »za rije-
vladara tj. države svedena samo na ono što joj rE'!udaiLa,cod
govu vjernu službu« Itrme ,šito mu je .da:l1o~vao g:a~ SokolI sa
sViO(j,e volje us,tJU:pli, tj. ddo dohotka »kad hoće« iingerenclrju U
čitavom Pljevskom župom »za plemenšto njemu II rnIJegiofV1u rp:o-
upraJvlj,anju »kad hoće« i da" za sve to, s[uži vladaru iOIl'IUžjean i
sljednjemu lU vjeke ... bez vsakoga rospodskoga doho~a,.27) A
to »kako mO~e najbolje«, bee mekih precizI1Jitjih obavesa u po-
u Tvrt:koVlo.j povelji Hrvoju VIUlkči6u g. 1380,28) kO!J'om mu
gledu vojne dJužnolSlbi k1alkve ISU ,inače bi1e R.lJOIbič,ag,arue u sred-
d,a'rojetI1i sela u ŽllIpii LaJšvi,izriiičliito joe ~aglašena .nepov/~edivost
rnj,o'vjekoVlnOlm feUldaliZJmu. Sasvim drukčije, što se prava drža-
li nedjeljihllQlSIt darovane ha,Šitine čak l u muČčlIJU nevjere ne
ve na dohotke li vOljmlu sI1'uŽibru 'tilče, dj,eluje kateg;orična odredba
samo nadarenog vlastelina nego li njiegovih nasljednika: Ako
Dušanova zakondka o 'Vlliasltelli bašaindcima »da daju 1S!0će ti
bi Hr'VOIjeilllinetlko od njegOtv,Lh masljednlka učimo kakvu ne-
vojsku da vojuju po z'aJk:orn'll«26) neg;o sa mnogo obzirnosti iz-
IVjero »zbog čega bi mure mogla luzeti ona ItJ.1i sela, dia i~ se
raženi K1oltrornanićevi 2lahtj,evičije Je izvršeinje ostavljeno do-
reto ne uzimaju nego da plača lana~ ~ojli zgrdješl glavom S'V'O\JOffi
IblI"o'j Vlolldli i mogućnostdma baštinom nadareno,g vlastelina, Pre-
iilii bdagom, ,a OIStaiJJi da ostanu u vj eni i u držanjiu rečenlLh.sela
uzete obaveze d d!uŽlI1JOISt'i, :taJkl() IUlSllorv1jcene, nezmčlltne su ik:ompern-
i u olstal,oa srvojoj plernenšuini«. Ovdje Istaknutamepoveedsvost
zacije za sive '0Jl1JOŠlto feudalne pruma s darovandrn ZJemJljlLšnllim
i nedjelijliVlos1t baštinske svojine vlasteoskog roda lkaJk~ ~a
posjedom i prawima na njemu. Suverena praVia vladara na da-
nasljeđE.injm,1lakio i na stečenim zemljama, u srval~Oim .st1I\lo~aiJ~
rovano j zemllji olVlilsiJla su o V'01ij'i njegova vazala, dtoik valza~IC'V'ii
pa i u slučaju ne,vger,e, važna je Č1il!llj,ernlica k:oja doprmosl objaš-
vlasnička prava msu, 'stvamo, b~la lUS10vljlena ndiČim .. Va:zJaJiova
prava ci im1.llnite'bi na dall'ova,norj zemlj,i k:oja se ukljlUiČlirvala u njenju iplolložad a krupnihVlI'aJSteOlSlkiih I1odo~a ~ feudalrnOll'l?- d~­
štVlU li TIijJholVa 'odnosa prema v:1ada!I'U i drzaVl1- Na određl'VIainlj'e
ostalu vlasteosku baštinu,o'Sltav16la111i su vrLo malo 'vladarsUrog
tog odnosa malIl!joe 'SIU ultical1;e SJmlišljene mjere vladara, a mnogo
suvereniteta, tol>il~o malJo da sam taj Isuvel"enJi;tet nije biiI() luvij,~k
više svlijeSlt vl,as:te1e I() n,eolgraničenoj sigumQlS1tli porodičIlJog pl)-
dovoljan da vlašću koja j'e iz njega IPfioizlazi1a pokrene :vlasteLu
s)jeda, liJZ !ka:je je li pro1zllazilla v1isOtka Jiična 5a~osvijest /~ SaJmO-
na osrtvarivanje državnih ciljeva. Tako, je i darovnica g'1.lJbiIla
poueJdčllLt1je u njihovimpostupCIima i rneđusoibnl1m oidlIlloollima.
svoj pravi smisao li cilj, nalime, da bude trajrun ptoid.'stiJoaj VJlaste-
ilii.nlu za :vršenje vojne službe prema vLadaru. FormRJJ1a da- I5ItJill1la ova Tvrtkova rdarolVtlica 'jie izu2letak među VlladaJr-
rov/nice .. " OKOtio{; f l'C:pUk HIIM SlfkKO'tlIIKk' c kojlom ISe pos;jed skiim. Ipo~jlaJma (uk:oliJkJo 'll navooeIlJQj ~otromaniće~oti pov'elJJii
zemlje uslovljava vjernošću vlast€iliina, OISII,abljena ti,e drugom ViukoiSl.aJVIU ne naJ1.a~imol u SlUiŠtilrui /iJs1Ju sad:rŽlinJu), rte b:usmo, mo/z-
fQ,rmulom "A" 3 11 Iro lO HI nOXH'T'HU HH 311 41oPI". Stfiah od anrO- da, mOlgIDi reĆJi da ISlU, wZJUrzJe,tno, samo Hrvojievurodu tdartJe tak,,:e
privilegije k:oj'e su ,ga IiJzdizaJJe iznad. uobičajeme ipr.~e .~rl~
mj'enQlivane prema drugoj vilaS/telU: Ah, ak:ota:~ve ,pr]VI~erg~e 1
25) Da su krupni :I'euda1ci već tada imali o sebi zavisnu vlastelu
vidi se iz Tvrtkove povelje iz g. 1354. U povelji su navedena ime- moo davane iJii '8I1ro iih ne naJ1.aiZJiffil() u pOVIeljama, IPl"J.mJenru
na vlastele rooja su se, zajedno s banom i njegovom majkom za- pr'incipa o nepovred:iJv,OISIti VllalSteOlSkebašt~ne mož~mo. naci u
klela da će poštovati Sligurnost posjeda Vlatka Vukoslavića i' »da pr,aktiJčnim [liOlSItua>cJima vlrudliJra !pIlemaposjedu lnevJlemog vla-
mu se onoZJi ne otnime nišćore ni od sie gospode ni ot nih v1aste-
lina« (ThaI., Studien, str. 24).
26) CI. 42; Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemanjićk:oj
---;;;. Fer m e n d ž i n, Acta Bosnae (Monumenta spect. hist. 51a-
državi I (Beograd 1931) str. 23. vorum meridionalium vol. XXIII, Zagreb, 1892) str. 34.
2B) Povelju je objavio (u faksimUu) Thalloczy, G. Z. M. 1897.

24
25
stehina. Kad se Sanke Midtenović, vlastelin 'll Istočnom Humu,
g. 1367. odmetnuo od bana Tvrtka i pridružio se njegovom
neprtijaiteJtj'll NliJkoJ:i Altomanovdću.w) Tvrtko ga je kao neprija-
telja i nevjemika gonio i protjerao iz njegova »vladanja«, ali
zemlju mu Illlijle uzeo nego je ostavuo u posjedu njegovih sinova
te se jedan od njih, Be1jak, g. 1378. nalazi među svjedocima
Tv,r,jjkolv,e povelje Dubrovčamema.š'') Vladaru ~u se na drugIi,
manje d'~kasan način lo'siig!Lliravali od vlasteoske nevjere, ah
u njihovu baštinu nisu dirali. Među mj ere koje ue u tom
SID1Iilsilu preduzdmao vledar spada, na primjer, stipulacli:ja koju
[e Stjepan Kotroananić unio 'u ugovor OStOIllU g. 1333, Iprema
lwjou GIU ISe Dubrovčani obavezali »da ne pnimamo !ll Prevlakiu
i u Ston li u Rat li 'll oneziotoke ke smo uz~1ii od gospodina ba-
na Stefana njegova vlastelina ki bude nemu nevjeran i nje-
govom sinovom i njegovu simenevd do zgorenja svjeta.c ll ! )
Ali II praksi dma vuše primjera da su Dubrovčani 'ipak pri-
m.awi mevjenrm vlastelu iz BOSiI1Ie, pa i samog Tv:rtkJoVlo,g braca
Vuka kad je poslije lIleUISiPj,el,e pobune morao da bježi 1]Z zemlje.
2) Izgleda da jie doba 'Ilv,rtkov:a kraljevanja bilo odlučno za
konačno formiranje odnosa krupne vlastele iJli »velmoža« pre-
ma vladaru kao predstavrdšou cjeline feudalne diržawe i njihova
po1itličkog \S\taltusa u .toj držalVIi, te neće biJIli naČ!iJnjenicama
osnovano tvrđenne G k10jdm se uIdteraturi često susrećemo, da
eu, nailrne, !tek sa 'Ivrtkcvom smrću počeh dase !pojaJVIljlUlju
znakovli vlasteoske samostalnosti. Nama dzgleda da se elementi
te samostalnosti p:ojav'ljuju !kolIlkr,etI1Jo več u pomenutlm pove-
ljama Stjepana Kotromanića, da se lona, postepeno a dosl'[edno,
izgrađevada IkrQIz člitaVlo XIV stolječe da bi se, 'odk!raja rIloga
sluodjeća, pojaivIila kao izgrađena snaga u 'svim konsekvencijia-
ma, ,ekonomslkim i političk,im. NjeZiina eklCmomska osnova je
vlaISIteooka »p1Jem~nlilta baštiJna« koja se, 'od prvohiltrno.g poro-
diČInog pOlSjeda" daI10vnllcama i idl'iugim feudalnim lSIred.sltviJma
pToS1rfilVala i Ii:muni,tetUma utvrđivala, da Ise, ,kJOIn,aJČno, pr,ffiV'Oll'li
u pI10straln'l Vllasrteolslku dJom,ell1u, vilaS'teo>lkll, »dir~avu«22) stvlar-
no, ialkJo tne uWjek i pll'avno, nreokmjivu, :snabdjevenru p,I1a1Viima
29) e o I" o v i Ć,
Hist. Bosne, str. 293 i d.
30) M. S. str. 189.
31) Isto, str. 100-7.
32) O upotrebi Jzraza »država« u srednjem vijeku za oznaku
jedn:og vlasteoskog područja V. St. Novaković, Pronijari i baštinici
str. 27 i d. U Bosanskim vlasteoskim poveljama izraz se u tom
značenju upotrebljava na više mjesta (n. pr. M. S. 229).
26
kOI}a ISU liskl~jruči.\raJ1a gotovo SValkJu,a često 'baš SIValkiu V"lardaTieMU
lingerencijlU na svom području. S takve osnove velmože S!U
mogle da po svojo] Vlo/ljli li prema svojim 1nltereSlim.a ,00d'ređ 'uj II
SVIOIje odnose, IS jedne stcane, prema vladarura, IS druge strane,
prema nižo], o sebi ovisno] vlasteli. Sto~e ova volja u Tvrt-
kovo doba ndje izražavala lU onako semostašmm li samovoljnćm
posbupclma kao II doba njegovih nasljednika, rrije razlio g to-
lIil~o u njegoVlođ »Ijakoj ličnostd« koliko u činjenici što su se, u
toj fazi razvinka bosanskog feuda:llizmaa zahval}ujućli li odgo-
varajućim isltOlrfiOISlkiJm okolnostima, podudarah ~nlteresi cjelUne
u I1)jezillnih điijelova, Itj. feudalne države i vl,as\teOSlkih rodova
kao predstavnška feudalnog društva. U okvli!r Tvirtikove poditike
koja je billa usmjerena ka jačanju državne nezavisnosti prema
Ugarskoj i ka proširenju drževriog teritonija prvenstveno pre-
ma Jadranskom primorju i srednj'odalmatinskim gradovbma,
kJod,aaie, daicle, vil,aJdaoućem .sJ;oju otvaralape.rspek:,tiNu u mJI1IO-
gostranorn SI!I11S[IU, vlastela su mogla koefisno da SIIl1)jesrte i
svoje posebne Iporodične interese sa dobrim :izgl,edJiJma na nji-
hOVlO unapređenje. Sa usponom bosanske države OVlOg vreme-
na, izgrađivala se li moć glavnih vlaeteoskdh rodova ikJOja se,
II danim usdovima ri. 'll datom I1sbo.rtijskom momentu, počela da
aktivno oČ'i,tuj,e kao samostalna snaga li. prema gore li. prema do-
lje. A taj momenat' bao }e određen, bez sumraie, ISitepelU10Im. i obli-
mom robno-novčanog prometa lmj1i jie u opštem ekonomskom
iI",azJVll1tkuzemlj,e posbignart dIO kraja XIV stoljeća, Proširena
trgovina u to, relatawno srtabiJIDo, vrdjeme i svi ab1lidi dobiJti
i prthoda u veel IS time, IOI1Jvara,u su velmožama izgled Ina l1IOVle
l1Io'vč>ane dohotke, Šito je ['ieZ1ultilrallio lutež.n,j'i da sVlOjje domene
pr,e,tV1OJ.'e 'll s,aiIniOlStailne ekonomske i polibi6ke qjlel.iLne ,kJođe će
im :obezbi>jedi1Ji punu mj'eruek'Siploa.tacije S'Vlih izvma bo.gatlsrtva
,a ne :samoolIlim kodi proaz[aze iz zemljišnog posjeda. lIlI ) Ne
miJS[lim, [lacr-avno, reN da je ova pojava specifična samo za
b!OlsaIlJSlki f'eIl~daillz,am aili je, Siva!kal~o, u BodnU, otSl1Javljaljući 'O'Vdje
defi!niijjivne pOlSiljediioe, dQlsljednJi,~ie li 'bra-jn'iUle iZlra~elIlia nego u
diI1ugiJffi našim sTedl1lj:orl1j'ekJovnim držav:ama. Dok je II STihiji,
l1Ia primjer, dezlintegracija državIe zaiUJstavJ.j,ena već pod kn~m
LazaI1om, a nalI1O'ČQI1Jo IPod despoItima, 'u BQISIIlIi je, kao !p['oces,
produžena sve do kraja nj>eZiiiD,a ipO!s1Jojanj,a. Sa pozidiJj,a kJoje
su dug,o izgrađiv:ane lj, kradem XIV stoljeća ,lmnač!fllo utwđene
:13) V. moj napis u Pregledu (Sarajevo 1953), br. 2.
27
 bOSl~ka Vlas:t~la nametnIUla ISU lOIb]iJk :arža,ve I~oj,a je III XV
Slto~~~ malo, II to samo SIPolIJ a, il!iči1a Ina monalrhijru. S .lJih
pIOiZ10l!Jamro:~a v!asl1lela, V1eilJnwže, IOIdređhna,lii iSU, više liWi manje
Stam
el .OSIllaJ1.n:o, l SlV:oJle 'OlooQSe prema nJB~oj, sebi !J?IodređenO(j Iv~a­
IS l.
,', 3) Prve S]glume ~d:aitke 10. pOltčiJnjEmOlStJi niže VilaJS1te1Je :glor-
n:,]em :,Jaslteosk~ sJOUIIl l11aO.a:zllmo u poveldama kneza Vladii-
SIlav:a• lLZ 1~53 .. l bana Tvrtlk,a iz 1354. g.,34) a 10Id mraja XIV
stOOdeca nallUI~o u. walSlteoskrim povel] ama na češće 1PI':iun:jere
o~,aik:ve piOltČll:I1}e:t1!O:Sltl. Braća Sankovići, u pOIVeljli Dubrovča-.
mm~ od 1391. ,god.35) ~o~Q1re o»lna~OIj vlasteld« i dajuga:r,ancije
?,a~eodr~dbe lPolV'e1J,e po.štoivati »naši vlastele ii Visa/kli naš
ill~€Ik gdje moremo mJi sećl«. Ra,V!le Raden:ovtić 1397. g.36)
daje ~a:nlaslt1Clu diubrovaČ!~im itr'govoima»da IDIOIgu slLo:bodoo
?<>hodliJtli sbrzmš po vso] T1Ja:šojdržalvj,e i po '~i:h ,moi nas sluša-
ru«, a :sv:j:edooi su ~>na;ši vlastele«. Radič SamJ~ović 1399. ,g.37)
\UiS~rp~IUCl D~b~o'V'CJamma selo Lisac savietuje ISe »S Vlla&te1i
~aJSI1Iml«, za.killIn~ e se l1ejpubil!ioi »IS iV1Lasteli ii sLug,ama«, a pove-
lJU 10 .tome »upisa g;oopoc,tva mi logofet«. U svečanom UVlOOU
!povelJ e o prodaji SV101g!a IclHtilela~upe Rjonavl)Je DublroiVČialuJima
1.419. g., Sandalj Hran1iJćg01vori o »lsviQljim sIlugama })liem1eniltim
1tiIllld:eo:n«,3S)a R~d~SI1a1v Pavlović u slitčno;j pQv:elji po listom
pOO1u (1427) zaJk1ll1Je se DtUlb:I1OiV1l1lilku »18 izbranem! vlasteli gos-
poctva mU broo~a našega i ISILug na:Šlih«.39) Kad Sie herceg Stje-
pan 14~~:g. :mmo 8a~l1Joo:n i sinom ViI adislalvom, oprostio je
~Oim prlitl~?m »~u slg;Qehl1l i SUjpm1Ji:vš1JiJnu . . . vsjlelIll V!1as:teLom
1 VlL.as1ie1čJicem lViSaik:e vX1S1te Jđudem HUimlSme zemlje >tlk'O su
godOle ... o1lsltiupiiiJJi od mene«.40)
. Na. poveJtii ~:u:rja ViOlj:salii~a braći JurjetVlilćima IiIZ g. 1434.
SVJedocI S'~'. ~a'O. Il ~a. vt1ada:rSlklm pov,eljama »fnašli d~bJri IjulC1i«,
pred:s1laVnJ:Cl POOleldl:nh.oblasltJi !i mlpa .nJegiOlVla podiI'uČ\j:a, Hl1lm-
ISIke.z:emlJe, Z~IJanika, Sane i P1lilVe,te ~više, i :njegov
»prIstav od dVlOira.«.f1)
34) Vidi napomenu 25.
35) M. S. str. 217.
36) M. S. str. 229.
37) M. S. str. 243.
38) M. S. str. 288.
39) M. S. str. 341.
40) M. S. str. 457.
41) M. S. str. 379.
t28
U OIVO n:eikoiliillm prdmđer.a, gdje lSegiovl(Jlr,i o »1l1JaJŠ!oj v3.aslteli«,
o »našim .s1lllgama 'P~emeni<tfu.rn lijudem«, 10 ljludtma »koji nas
slušaju«, u.zr,ažena je pioltčinđel11iOlSlt niŽJeg plemstva prema v~­
možama, I».gospod:i bosamsko]«, na području tnj'i:hova '»goSIPo-
stva«, nj1ilhova »'V1Ia:dal11ja«, njihove »države«, »gdje moremo
seći«, na č1iltaVlom području gd:je se nallaze ljludli »kJo.j1i nas 81u-
šaju«. Vazaliskli po].loižaj niže vlastele prema velmožama naro-
či:to jek:Olnikre1lno li adekvatno ,iJsJtaJkrrut iilZlraJZOiffi »sluga« (n.iko-
lIiJmo se odnosi na >>\pJetmernli:1Je Ijude«) [er taj i:zra:z sasvim odgo-
vam !ptvlOlbil1lnJomznačenjtu ri!j>e,č:i »vaSS'U8« iz ikoje die nastao u
feudalizmu opšte urpoltrebljavanli IiJzmz »vassalilus« ik:aJO, oznaka
plliemJića tQiViJs:nJog o nekom gOlS!piodaJr1u.42) Seni:OtJ:ISIld poločaj vel-
može prema pi01tčinjenoj V!1as1Jeffii. IS formalne strane analogan
je senJiJorlsllrompo:Ložaju viJ.adara. l jedan li dI1ug,r piOtLožaj pro-
izlaze iz prava darfvanja z'em~jIiJŠInJ~g posjeda u bašt:ilnu [ po
tome prava na »vjerrni sIlužbu«. l u vladarskim li 111 vlasteo-
skim poveljama Istaknuto je senšorsko pravo ma san/kdiju u
s~llčaju nevdere po iJSIto:j proceduru utvrđtvanja. ik:Q"li:vioe. Iste
one sarnkoilje mode je predwidšo kralj 'I'vruko 111 da!'oV'IlJiai Hrvo-
jiU ViUimčtću g. 1380, IPredrviđa, g. 1434, Hrvojev nasšjednšk, vel-
moža Jlt1Iralj Vojsalić, u svojoj povelji braći Jit1lr}eVli:ć ima, ~oljlOIffi
liJm pottvrđuue posjed njihowih plemenilt.ih baština gdje sie kaže:
"H~ dH I[H II 3roAHdO, .,.," EH KOH WAIio HHX" .,.OdHKO Illr,HwHo, All M~
IIHMll rMU WAIiolH1;H WHOM~, KOH I Illr,HWHO, II OI.,.lldH All lKHI[~ H
n'lEHU!O lS I[IHX" .,.HXIio 3ro,I1 HMIHOUHHXIio nIlIMIHIio4JHHI1XIiou4;1)
Ba,r.em 100 100000m jedJruom primu,ero Vlidimo ikakJo je dailcako išLa
v:Last velmože .nJad njemu poltČ'ilnjle:t1!iJm vIrastalinom li ikoJliIko iSe
,njegiovo praVio li:zo'ednačaJV1awo s pI1a:V1om vlaidao.-a li imo SiVie do
Ipll"IalVa k~nl}llJvanja SJmII"6u nevjemOigvllas1telina pošto se na uo-
bičajeni način IUtvrd:i nDleg;ova kirtiV!lca.
PilI"aVlo velmoiia da l1aJS1Po1Ja!ŽJU ~eunl1ti,OIm kQj,a je sWČliIlljavađa
njihovu ",piLemelIlitu ba:šltJiJnIIl«, bez .ab:zjj<ra da illi j,e :nalsillijeđena
ili dob'iverua diao:"oVll1icom, pI1olizlazrlJJJo j'e iz ,nj~ilhoV1e, IPll"Iallmom
izgrađene, S'tv,arne moći te /su ga i V'1.aJdari II s.vOij:im iPO"'i'el1aama
Lzl1ičir1lo· prti:znavailli imajuĆii u wdu baš Itu stvarnu moć vell-
moLŽa. OVIQ pr.aVIQ veil:može, j,edna~o kao i V'ladaT1i, nagil.ašavajlU
u SV10jdm pOiV'eLj,ama pirmiikom IOtuđiv.aJnj.a 'z.em~jle 'u brlilJo krCltj!ffiIl
obliku. Smisao riiječi kJr,a~ja Tvrtka u pomelu1UtJoj lpio'verji iz gOld.
42) v. Gaushof n. d. str. 5,
43) M. S. str. 378.
29
 138044) »sposoban bjeh carstvovati va zeml:jah l'odi~tet1:j ~ praro-
ditelj iIlašWh, dlij,eleće ml:1osit li zapisanie vsakomuže po vjed
li dOSloojanliJjlU ego ... « li2Jražen j,e, na sličan način, u Sandalje-
voj poveljli Dubrovniku 1419. prilikom prodaje Konavla gdje
ov,a'jvelmo'ža,:i!s
'tiličućiSV1oj,e pravo caspolagenja kako nashije-
đenom, tako i darovnicama dobivenom zemljom, kaže: ...
,,' mOHWM" 'pll'f'ilWM • . • romO,l,~1 H l:llllH!til I H 0,1," 'f'orll AIlI01;H
I$,I,HI1l:lI01;H "OliM" ll1l:lrIlM" nI1IMIHH'f'HM" I1l:lAIM" Hil 11I010 IOI1l:l
31lnHll:lI l:l !t1llj.lHHlS H l:l nl1ll11lHH'f'O. ~6)
rtsta formula, gotovo istim riid,ečima, pona:V'ljla Be 'll po-
wlj'i Radoslava PaV'JJo~i6a 1427. god. 46) i nj'e~orva Slilrua
Ivaniša 1442. god.47) gd:je ova] velmoža još j,asndjeii izraziJtije
dsciče svoje rpraviO raspolaganja zemljom riječima:
" l:l3 H/"I1IOKI H ",HMIKI H AIlIOKI H 3IlnHIl:lHI-6 ll1lll'f'M6111" H ll1l:lrIlM"
WH/"" KIlKO romoAHH" pl:llIlWKH II !tOIKO.V plSlllrlS •• "
U ovim vrlasteolSlkJim rp,o,veljama nema niJjednog elementa
!iz llwjeg ibii se moglo zaključi1Ji da 'OVlO pravo dJiljeljenja zemlje
sa obavezom »vjerne sil.lUžbe( prolzlazi iz viladerskahoviašte-
nOla, ili da je u tekstu dstaknuta ma kakva reeervau konst vla-
darskih prerogativa, dJ1i da je pravo darivanja rp,r:oiiz1azilo iz
neke funkcije koju je velmoža vršio u državd, Kad Ivaniš
Pavlovne kaže da diijeLi i uzima zemlje »kako voevoda rusagu«
Ion to omi da bU jlače iiJsltaJkao svoje gospodstvo a ne da svoje
pravo opravda vojvodskom funkcijom. Vlasteoske povelje u
krojima segovori o pravu uzimanja i dijeljenja zemlje su i:5-
:kljuČIiVio Ii.lZ'raz odnosa između velmože li ni,žeg vlastelina koji
darovnicom posrtaj,e 'o njemu oivilis,an vazal, lobavezan na »vjerJlJU
s'1užbu« oružjem. T,a IQ,VWstnOSlt ruid1e, IS forma,lno-pravrrue ISItriane,
hilla ništa ,drukčija od one Ikolju SIU vladari u ISV>ojl1m daroVJnica-
ma nameltali kr,upillim feudaleima, ali lima dOlstar:azloga za
pretiposltaJVIku da je Vilast veImo,ža nad ndihovim vazalJima stvar-
iIliO bi1a čvršća li nepo/SIT,ednija, lte da je, prema tome, i 'OViS:rltOlslt
njlih:o,vrih vazala 10 njima briJla strvarna ,a ne samo formal:na ovi-
,snolS't, dalieko čvršća d iIlePO!STednlij~ negoo'visnOSlt ma k,oJjeg
ve1mo'že o vladCliT1l. Odinosniže vlasoole prema s\nQlj1im go\Slpo-
da~itma odiređivan je ne Slamo SitvamOlIll senioookom vlašću :koja
(4) v. napomenu 28.
(5) M. S. str. 288.
(1) v. napomenu 39.
(7) M. S. br. 340. str. 412.
30
je caspolagsđa raznim sredstvima prinude,48) nego i potrebama
niže vlastele. Prije svega, velmoža je,efikasnije nego vladar,
rnogao da tpolIl1logne svome vazalni -vilaste1JiJnu 'kad se iradill.o
° tome da ISe spriječi bježanje zavisnih seljaka (kmetova) sa
v!l'aiSteiIJinove zemlje. UpreplisCii Dubrovčana s PCl'WOiIll Radeno-
vicem (g. 1400) o prebJj:eglim Ijudima ma dubrovačloi teritorij
H vidi se dil je !kJnez znalo preduzeti potrebne rnjere da bi u tome
All! H zaštitiointelleISe s~ojlih vazala [kojli ISU od njega d traŽJilJi unter-
venciju. Dubrovčani su se ogcađivali od optužbi Pavlovdh ljudi
i uV'ieraval1ii kmeza da oni ne bi htjeli ni ,.HIlHIIIIlH"WIIIIl:l 1I1Ill'f'MH'fH-
KIO l:lIiOIH't---llIlll1" l:l'fHHH'f'H," 48 3 ) U poenatim prulekama kakve ISlU
vdadade u Bosni do kraja XIV stoljeća, mali vlastelin mogao je
da nađe relativnu sdgurnost j,eld1ino pod zaštitom nekog moć­
HIl- nijeg velmože i da se pod ,njom, vršeći kakvni važniju funkciju
ni njegovoj službi, podigne na vdši stepen feudalne društvene
h:iJj1era:rhije u »državu« sivoga gospodara, te da li sam postane
gospodarem nad drugim prlirpadruicima nižeg pJerootva. Vlaste-
'lin kneza Pavla Radenovića, Vlatko Vlađevdć, imao je svoga
vazala, vojvodu Miotoša, lwji mu je usjekao natpis na grob-
nom kamenu, a poslije smrti bio položen u grob »rnom gospo-
di~mu VlatlklU Vlađeviću klon' nogu, koti. mu pOlslJužJi živu, a
mrtva pobiiJ1JLži božiorn pomoćiu i kneza Pavla miLOIStjlu«.49)
Izrazom »vjerna služba« obuhvaćene 'Su sve obaveza vazala
liIli »slluge« prema svome »gospoddnu« koje su 'vršene u razlt-
Č\iltim oblicima kao što SIU biJli različliJti i obltici »miiLols,ui« koje
je velmoža dijelio za)~ilsnlQlj vlaste1Ji. Bilo [e IVila:stele koja su
s'luŽJill.a ITha dvoru svoga gospodare m u ,n;jegov'<ml upravnom
a,ptčllra:bu ili u lI'aznitm pov'~emeIllilffi mli,si:jlama. Oklo g. 1466. de-
ve'to,I1ica vlalstele iz Huma Ii!zjavljuju pred dubirovalČlkim Vlla-
stima da ISlU neikada »zajledino IslJuži1i i dvorit1Ji s ikne~OIIll Bl'člIi-
(8) Među sredstva kojima je na pr. Radoslav Pavlovtić držao u
ruci svoju vlastelu spadala je i jedna odredba njegova već spo-
mel1lUtog ugovora s Dubrovnikom iz g. 1427 prema kojoj su Dub-
rovčani primili obavezu
.. "'. WA~ Ellli>f, WA~ B.~rMII II O'l'~ T~tl>IIHhI 'l'KO 1>11 IIIlW .. HlltnllHK~ AOWAW
II All&~OIHHI>~ MAliH HIIH III lillIIKII, All rA HI IIM.IO n~HIIU'l'H I lut II All-
I~OIIlHI" IIII II nOH KO'l'A~" Hil II 1IE1 A~""U'l'H II AA rA HMlllO 'l't~A'I'H, KAliO
II IK" 101l0AA 1'A",OI.I.. II III"~ MH KH3" HUIIHW"---HM.MO 'l't~A'I'H II III
At~lftll'l'lI III1X~ Hllt~IIHKI".
(M. S. str. 349-50).
48a) Pucić, Spomenici srbski I, 32-3.
48) G. Z. M. XXVI - 1914, str. 252.
31
Lom (Tezalovičem) i n)jegQlvlom braćom u gospodčna vojvode štva, Kl1ozčit8JV1O trajallljje bosanske srednjovje~oV!Ile države
RadJO:SI1av.a Pavloviča.sš'') Bradho T,ezailO1vti<: \SIPOmeIlJUlt je g. 1399. nije ISe ni u okv<1ru feudaLntih odnosa, ni u erkivi, ni u grado-
ikJao ca,I1in'ilk kneza P,a,vWa Radenorv>i6a,51) za1Jim kao \njegov pro- vima mogt1a r.azvi1li neka društvena snaga koja bi, na stI1ani
!tJoves,tijaII'52) a kasnije mo je u sltčnoj slJužJb!i kod Pavilova silna predstavnika državne ejehine, djelovala kao protuteža ikrop-
Radoslava. No za velmožu SIU najveću važnost liJmail1i oni nrje- noj Vi1as1te1li i suzbi;jaJ1,a lli barem u pravu mjeru svodila feu-
govi vazali koji SlU sVioju »vjernu ,Sliužbu« vršili oružjem jer dalne OOnJdlencije rasparčavande id:rža'V1Dogteritboi1:'iijla. U odsustvu
su oni bUM rta malga kojlu je velmoža luvij,ek rnogao 'Uibaai.1Ji ma takvih snaga mije rnogao da dođe do pravog tizražaja nesum-
,tezulju na koooj sie mlierit1a lI1j>eg'OIva v>IiiJjednoL9t u odnosima njivo postojeći .am~ između nižeg plemstva i velmoža
prema vladaru li prema svojim rSUiPa:rnlidma. ani su billE ,ti kodi IIlJi.tJi se na Siuprotnosl1Ji dzmeđu ta dva vlasteoska reda mogla
su, kao župan J'llroj,e tl~ HUIma, ginulli »na počtenoi !SILužbi za izgradiJti neka snažnija centralna vlast. T.aJ1oo su se tendencije
svoga g,~podiina«.53) NdWh su velrmoče darovanom zemJ1glom ve- krupne Vllaste1e ll1leipreiSltaJnO i nesmetano ISIncWiJe da se, utOlku
zali ma vjernu službu mnogo čvršće mego što su samd biill:i ve- XV stoljeća, konačno .re~1rajru u stvarno samostalnšm vla-
zacrlii darovnicama svoga vladara, steosktan teritorijlaroa sa svoj im posebmim alronomskim in-
U feUldaJ1nl()d hije1ralI'hijli sX'edJrujov'j;elwvne BOSIl1e IkI'IUIPna vla, teressma, 'I'azbiJjaJjrućti 'i Jood stanovrsištva !OSjećanje povezanosti
stela, »gospoda rbooanslka« ISa SV10tjlim rodovdma !pX'eldi9uavilj,a1a iSU u jednom državnom okviru. Taiko ni :srednjiQvjeilrovtnta bosanska
čvrst društ'V1e1l1i redkoji je masu niže, o njlLma oJViiL1:lle, vI1a1Sltele država nJitie liza sebe mogla <JlSltaiVli'1li neke jače ulrorij€lI1ljene
odva] ao 100 vlladara, Na tnj ih se osl,alnj aju velmože kalda, svaki tradlicide o svome n€tkadašnjlemposrtJojlllUju.
na podruQju svoie domene ·ilJi »države«, izgrađuju .svojru vlast
Godišnjak istorijskog društva Bosne i Hercego-
koja, postepeno, sV1eV11še IPOtilsikuje Ipa li POrtlp>UIl10 ,uklanja ostat- vine VI, Sarajevo 1954, str. 29-44.
ke državnog suvereraiteta. Od kraja XIV lSIuolj'e6a često se u
zemljama IkT:Uipne vilasteilie s:poo:nliJnj!U njihovi »naredoenici«,
»!vla1Stnlici«, »Ž!UpaJni«,»calrimioi«, »kašteland« iilii prosto »!ljudi«
kao 'olngatnli vlasteoske .aJd:m1ni'Sitracije i cardnske sLužbe liilii kao
zapovjednici g,l1adslkih posada IivlaiSteOlskih oružsnth odreda.
N a podroČ'jru v:laSlteO's:kih domena u ·toku prve pohovšne XV
'stoilije6a izgmađuje ISe vlast koja postoji paralelno sa vlašću bo-
sanske države, kiotia absorbira njezine fUlnlkcij,e li lS\TIe vliše je
pretvara u praami 'ajpS1Jraikc!iJju. PO\TIellje v1Jac1aJra nUrsru više za
DUlbroiVčaJneoov>oJ1jna ga,r.ancija zaelobcdu frgovane u Bosni,
zato onJi ItClikve POI'V'eIlj,e traže i dOlbivaju 'i 'oo velmoža, Prema
međusobnim vlasteoskirn ratovima vladaru XV SitolLje6a odnose
se kao nerurtra.lni poematrači, 1Il!i kao savezndci jedne od za-
raćenih srtrana, illi nemoćno gtledaju uspon jedinih ii 1P110\Pa-
dlanje drugih. Dr2JaVlIlla 'CijleilJilna 'Ulije ISe odrŽJaiVlala siVD,esnom
iiJnicl1j>a1tJiV1Om li smišilj enom 1poilittčllmmaktiVllliošĆlucentr·alne Vila··
Is1Jiolfučene u 'vtladaru, nego jie !posuojiaJa vilŠe k'alO tr~ulltaJnta
lSUiPl'otnih sila li dienidencija u nCljjglOrll1j,em s1,01ju feuc1affinog dr!iU-

50) M. S. 544.
61) v. e
r e m o š n i k u Godišnjaku Istor. društva BiH, IV 1952,
str. 149.
52) P u c i Ć, Spomenici srpski I str. 106-6.
53) G. Z. M. 1914, str. 332.

3 - Iz istorije srednjovjekovne Bosne

32 33