Рад из филозофије на тему

ИСТИНА ИЛИ ПРИВИД

Платон је био атински филозоф аристократског порекла. Био је најзачајнији Сократов
ученик и основао је филозофску школу. Платон се исто као и Сократ бавио дијалектиком и
појмовним мишљењем.
Код Платона постоје две поделе света, истина – коју предстаљају идеје, и копија идеја
коју представља наш материјални свет. Његову идеју и истини и привиду налазимо у миту
о пећини. На основу мита о пећини можемо закључити да људи верују у одређене ствари,
ни не питајући се зашто је нешто тако како јесте. Исто тако, друштво јако утиче на наше
виђење света. Нешто што је за неки народ или религију скроз нормално, за други народ
представљаће апсурд. Да ли то значи да друштво одређује шта је истина и шта је добро а
шта није? Да ли можемо веровати друштевним мрежама, медијима, политичарима?
Филм ,,Матрикс“ се бави тематиком Платоновог мита о пећини, као и многа друга
уметничка дела. У једном делу филма, Нео, добија могућност да изабере коју од две
пилуле ће узети плава или црвена– истину или привид. На први поглед то изгледа
једноставно и логично, сви би узели истину; али да ли би сви били спремни да прихвате ту
истину? Људи су навикунти да неко уместо њих размишља, да само прате, и буду део
масе. Да буду пасивни, и да одбијају било какву одговорност. Али, увек наилазимо на
поједнице, који су спремни да жртвују све на путу до истине. Да схвате да је можда све до
сада што су искусили и живели лаж и да пут пут до истине није лак. Људи се плаше
промена, лакше им је да живе у привиду, лажно заштићени, него да покушају да виде
нешто из другачијег угла, да то прихвате и да пробају да разумеју.
Питање истине може бити смисао људског рода, непрекидним учењем и тражењем
можемо долазити до нових одгвора, али као што је и основа саме филозофије - никад
нећемо доћи до коначног одгвора, али то не значи да треба да стајемо у потрази. У миту о
пећини излазак из пећине представља уздизање у свет свет идеја, које се постиже
разумским и умним сазнањем.
Мит о пећини се завршава питањем шта би се десило са човеком који би се вратио у
пећину и покушао да објасни шта је видео, и шта је заправо истина? Да ли би већина
сматрала да је луд, да ли би појединац могао против већине? Но, и када би човек хтео да
их ослободи да им покаже, они би га убили, као што су Сократа Атињани осудили на смрт.
Свако од нас бира своју истину и реалност, свако од нас треба да одлучује да ли ће у све
веровати, или ће узимати са резервом. Не треба да дозволимо да будемо заслепљени
нечим, само зато што су нас тако учили и зато што смо тако навикли. Увек треба тражити
нове начине, а пре свега разумети и другу страну, и бити свесни колико мислимо да знамо
и колико заправо стварно знамо.