FAKULTET DIGITALNIH UMETNOSTI, UNIVERZITET METROPOLITAN, BEOGRAD

AD112 ISTORIJA UMETNOSTI NOVOG VEKA

ĐUZEPE ARČIMBOLDO
SEMINARSKI RAD

Profesor Student
Svetlana Smolčić Simić Igor 4041

Septembar 2021. godine

 Đuzepe Arčimboldo
Giussepe Arcimboldo

Đuzepe Arčimboldo bio je italijanski slikar najpoznatiji po svojoj maštovitosti u izradi

portreta od voća, povrća, riba I knjiga. Bio je prvi umetnik kome je ovako zanimljiv pristup
slikarstvu pao na pamet.

 Biografija
Arčimboldo je rođen 1526. ili 1527. godine, u Milanu, Italiji. Svoje sklonosti prema
umetnosti nasledio je od svog oca, Bjađa, uz kog je stekao prva znanja o slikarstvu.
Karijeru je započeo sa svojom 21 godinom kao dizajner vitraža i freski u okolnim
katedralama. Sa početka karijere, najpoznatiji i ujedno i najstariji zapis je njegova skica
za vitraže Milanske katedrale, i on datira iz 1549. godine. Takođe, u tom periodu radio je
na freskama u Katedrali Svetog Jovana Krstitelja u Monci kao i na nacrtima za tapiserije
koje danas možemo videti u Katedrali u gradu Komo.
Od 1562. godine postaje dvorski slikar portreta Ferdinanda I na Habsburškom dvoru u
Beču, a kasnije, Maksimilijanu II i njegovom sinu Rudolfu II na dvoru u Pragu. Zbog svoje
kreativnosti, takođe je bio i dvorski dekorator i kostimograf. Dokaz da su njegova dela
bila jako primećena ogleda se u tome da je, dok je bio u poseti beča oko 1570. godine,
kralj Augustus Saksonski video njegova dela pod nazivom „Četiri godišnja doba“, i odmah
naručio sebi kopiju koja sadrži njegove vlastite monarhijske simbole.
U tom periodu, ujedno i poslednjoj fazi njegovog rada, tradicionalni pristup sa verskim
elementima padaju u zaborav. Arčimboldo se sada maksimalno posvećuje njegovoj
inovativnoj umetnosti, pa porterti od voća, povrća, biljaka i knjiga, nastavljaju da
fasciniraju ljude širom Evrope, u istoj količini tada kao i sada. U toj fazi nastala su
poznata dela kao što su „Portret Rudolfa II“ i malopre pomenuta „Četiri godišnja doba“.
Umetnik se, posle službe u Pragu, povukao ponovo u svoj rodni grad, Milano, i tamo
umro 11. jula 1593. godine.
Mnoga njegova dela ukradene su iz kolekcije Rudolfa II tokom Tridesetogodišnjeg rata,
kada je švedska vojska 1648. napala Prag.
 Inspiracija i dela
Đuzepe Arčimboldo pripada periodu manirizma, što dosta objašnjava njegova dela.
Manirizam kao period koji je trajao od 1520. do 1560. godine, težio je ka tome da
prikaže vezu između čoveka i prirode, i dok su ostali umetnici to dočaravali slikajući
svakodnevni život, pejzaže, i slično, ovaj umetnik je otišao na skroz drugu stranu, jer, šta
najbolje prikazuje povezanost, ako ne ljudski portret sačinjen od pojmova iz prirode..
Iz daljine, kada ne bi zagledali detalje, njegove slike zaista izgledaju kao obični ljudski
portreti. Međutim, kako duđe i bliže gledamo u delo, opažamo koliko je zapravo mašte i
rada trebalo da bi se postigao taj efekat. Predmeti na svakom portertu međusobno su
preklapani i uklapani kako bi se dobili delovi tela čoveka. Činjenica koja sve ovo čini još
zanimljivijim je ta, da predmete Đuzepe nije nasumično birao, već je svaki bio povezan sa
ličnošću osobe čiji portret radi. Da li će u pitanju biti paprika, knjiga ili cvet, zavisilo je od
svake pojedinačne osobine modela.
Uzmimo za primer sliku „Pravnik“. Smatra se da je ona prikaz Maksimilijanovog
dvoličnog vicekancelara Ulriha Zasija. Umesto lica koje ima boju, lepotu i toplinu,
umetnik ga je sastavio od ribe boje blata i iščupane živine, u čemu se ogleda njegova
mržnja, i kada se u to udubimo, shvatimo koliko je svoja osećanja prikazivao na
najčudniji način, stavljajući ih na platno.
Sa druge strane, imamo i sliku „Bibliotekar“, na kojoj su, pored knjiga, korišćeni i
predmeti kao što su zavese, prikazujući time kako su u to vreme zavese postojale u
radnim sobama biblioteka. Uz to, korišćeni su i životnjski repovi, koji su tada služili za
brisanje prašine, a ovaj umetnik ih je iskoristio za brade portreta. Učenjaci tog vremena
smatrali su ovaj portret podsmevanjem, iako je glavna tema bila loše odnošenje
bogataša prema knjigama, jer je umetnik smatrao da ih oni kupuju samo da bi ih
posedovali, i da ne vide njihovu pravu vrednost.
Iz svega ovoga, možemo zaključiti da je glavnu inspiraciju nalazio u prirodi i u odnosu
između prirode i čoveka. Međutim, neki ljudi su njegove radove posmatrali samo kao
šaljive i zanimljive, a prava strana priče je da je ovaj umetnik bio apsolutno opčinjen
lepotama flore i faune, pa je čak i napisao jedan ceo rad o tome.
Arčimboldo je takođe umeo i da prikaže portet na neki skroz šaljiv način, pa je par dela
urađeno tako da, kako god da okrenete sliku, ona će nešto predstavljati. Slike kao što su
„Kuvar“, „Korpa sa voćem“ ili „Povrtar“, mogu se gledati sa obe strane, gde je sa jedne
portret, a kada bismo je okrenuli naopačke videli bismo predstavu mrtve prirode, u ovim
slučajevima, činiju sa voćem, povrćem ili pečenje. Istoričari umetnosti smatraju da je ova
dela slikao gledajući u mrtvu prirodu, a onda ih okretao kkao bi uvideo neko lice, pa
potom raspoređivao ostale elemente tako da se sve savršeno uklopi.
 „Četiri elementa“ i „Četiri godišnja doba“
„Četiri elementa“ su serija slika ovog umetnika, koja je nastala 1566. godine. Portreti su
tu rađeni iz profila, i svaki od njih predstavlja jedan od elemenata; vazduh, vodu, vatru, i
zemlju. Umetnik je ovde imao ideju da nam prikaže harmoničnu predstavu haosa, i opet
tu blisku povezanost prirode sa ljudima. Svaki element je predstavio na drugačiji način;
Vazduh koristeći uglavnom ptice, uključujući sovu, papagaja i pauna; Vodu kao skup
morskih stvorenja, riba, kornjača, rakova, na koju je dodao bisernu ogrlicu i kosu od
korala; Zemlja je sačinjena od kopnenih životinja, uglavnom sisara, slonova, zečeva,itd..;
a Vatru, kao savršeno kombinovan skup svetla, sveća, plamenova i lampi..
S tim u vezi, imamo još jednu seriju slika, koja je verovatno ujedno i njegova najpoznatija
serija pod nazivom „Četiri godišnja doba“. Na način na koji nam je umetnik prikazao
elemente, sada je uspeo da prikaže i proleće, leto, jesen i zimu. Ova dela nastala su u
periodu od 1563. do 1573. godine. Svaka slika sadrži floru karakterističnu za taj period
godine. Proleće je predstavljeno kao žena koja je u celosti izrađena od najrazličitijeg
cveća; Leto takođe, samo umesto cveća, sada imamo raznoliko voće i povrće, kao što su
višnje, trešnje, breskve, itd; Jesen je prikaz muškog lika, sačinjenog od jabuka, krušaka,
grožđa i slično, a sve je to postavljeno u jedno bure, koje predstavlja vrat; i na kraju
Zima, predstavljena kao starac, koristeći rascepe na kori drveća kao bore, sasušeno
korenje i grane, i tek po neka voćka, koja je pretekla.
Prvi umetnik koji je uspeo da kroz portrete prikaže godišnja doba i elemente, tako da
kada se u svako delo pojedinačno zagledamo, stvarno možemo da shvatimoo čemu se
radi.

 Uticaj
Arčimboldo je, možemo da kažemo zasigurno bio i ostao jedan od najspecifičnijih
umetnika 16. veka. Kritičari umeju i dan danas da diskutuju o tome da li su njegove slike
hirovite i šaljive, ili pak plod poremećenog uma. Međutim kada zađemo u dubinu
renesanse, shvatamo da je ostavila posledice bizarnosti, pa se većinom smatra da je ovaj
umetnik samo pratio svoje vreme.
Neki smatraju da su nadrealisti, kao Salvador Dali, na neki način nastavili ono što je
Arčimboldo započeo, slikajući razne elemente tako da čine celinu, metaforički
prikazivajući događaj period ili osećaj, i terajući posmatrača da „čita između redova“.
Zanimljiva činjenica o njegovom uticaju u tom vremenu je ta da je Maksimilijan II
organizivao festival, u kom su svi članovi tog kraljevskog maskembala imali zadatak da im
odevna kombinacija bude inspirisana motivima sa Arčimboldovih slika. Sam Maksimilijan
se pojavio kao „Zima“.
Takođe, 1987. godine u Veneciji, održana je izložba pod nazivom „Arčimboldov efekat“
gde je predstavljeno desetine dela sa „dvostrukim značenjem“.
Na kraju, zaista možemo da kažemo da je uticaj ovog umetnika velik bio i tada kao što je
i sada, pa je čitava jedna tehnika nazvana po njemu, gde se ljudi, pa često i deca, igraju
sa oblicima, voćem i povrćem i od njih prave figure životinja, ljudi i predmeta.

Njegova dela danas mogu se videti u Muzeju istorije umetnosti u Beču, Dvorcu Ambras
u Insbruku, Luvru u Parizu, kao i u brojnim muzejima u Švedskoj. Takođe ih ima u Italiji,
po nekom muzeju u SAD i u muzeju u Madridu.

 Najpoznatija dela
o Vertumnus (Rudolf II) (1591)
o Summer (1563)
o Four Seasons in One Head (1590)
o La Primavera (1563)
o The Cook (1570)
o Air (1566)
o The Jurist (1566)
 Literatura
1. https://sr.wikipedia.org/sr-el/
%D0%82%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BF%D0%B5_
%D0%90%D1%80%D1%87%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB
%D0%B4%D0%BE , posećen 05.09.2021.
2. https://www.giuseppe-arcimboldo.org/biography.html , posećen
05.09.2021.
3. https://www.mentalfloss.com/article/72126/15-strange-facts-about-
giuseppe-arcimboldos-unusual-portraits , posećen 06.09.2021.