09 Stecajno pravo - Zivkovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.

qxd 12/3/2012 3:50 PM Page 40

STE^AJNO PRAVO 12/2012

ZAŠ TI TA RAZ LUČ NOG PO VE RI O CA

OD NE PO VOLJ NOG PLA NA
RE OR GA NI ZA CI JE
Mr Mihajlo Živković

1. Pojam razlučnog poverioca
Razlučni poverilac je pojam koji označava poverioca
stečajnog dužnika koji je svoje potraživavanje obez-
bedio na neki od zakonom predviđenih načina1 pre
otvaranja stečajnog postupka. Razlučni poverilac je
povlašćeni poverilac koji ima mogućnost da se nami-
ri iz vrednosti stvari nad kojom je uspostavljeno raz-
lučno pravo, pre ostalih stečajnih poverilaca i pre raz-
lučnih poverilaca koji su to sredstvo obezbeđenja ste-
kli docnije2. Prema odredbi člana 49. st. 1 Zakona o
stečaju razlučni poverioci su poverioci koji imaju za-
ložno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo na-
mirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne
knjige ili registri i koji imaju prvenstveno pravo na
namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine
na kojoj su stekli to pravo.
Kada se govori o pojmu razlučnog poverioca zapravo
je reč o procesno pravnom položaju poverioca koji je
obezbedio svoje potraživanje na neki od materijalno
pravno dozvoljenih načina. Zapravo, da bi jedan pove-
rilac mogao nastupiti u stečajnom postupku3 kao raz-
lučni poverilac moraju biti ispunjeni određeni uslovi:
1. Da taj poverilac ima potraživanje prema stečajnom
dužniku;
2. da je to potraživanje obezbeđeno uspostavljanjem
založnog prava, odnosno prava zadržavanja ili pra-
va namirenja na stvari stečajnog dužnika,
3. da je založno pravo, odnosno pravo zadržavanja ili
pravo namirenja uspostavljeno blagovremeno i na
pravno dozvoljeni način.4
Samo oni poverioci koji ispunjavaju gore navedene
uslove se mogu u stečajnom postupku legitimisati kao
razlučni poverioci i uživati prava i zaštitiu koju ima-
ju razlučni poverioci.
2. Položaj razlučnog poverioca
u bankrotstvu
Kada je reč o bankrotstvu stečajnog dužnika, položaj
razlučnog poverioca, kao poverioca sa prioritetnim

1
Zakon o stečaju govori o tri modaliteta obezbeđenja potraživanja na osnovu kojeg se priznaje status razlučnog poverioca.
Reč je o založnom pravu, zakonskom pravu zadržavanja ili pravu namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode jav-
ne knjige ili registri
2
O ovome govori član 133. st. 10. Zakona o stečaju: "Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više
razlučnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje koji uključuju i nagradu stečajnog
upravnika, a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom
u skladu sa njihovim pravom prioriteta." Takođe članom 136. Zakona o stečaju kojim su definisine posledice prodaje ste-
čajnog dužnika kao pravnog lica je predviđeno da u slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice, razlučni po-
verioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu imovine stečajnog dužnika imaju pravo prioriteta u deobi sredstava
ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a srazmerno procenjenom učešću vred-
nosti imovine koja je predmet razlučnog prava u odnosu na procenjenu vrednost pravnog lica.
3
U našem stečajnom pravu razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku (osim u slučaju donošenja odluke
o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja) za razliku od nekih drugih zakonodavstava. Recimo, Hrvatski stečajni zakon u
članu 84. predviđa da vjerovnici koji imaju založno pravo ili pravo na namirenje na kojoj stvari ili pravu koji su upisani
u javnoj knjizi (zemljišnoj knjizi, upisniku brodova, zrakoplova, intelektualnog vlasništva i sl.), imaju pravo pokrenuti
ovršni postupak radi prodaje stvari ili unovčenja prava prema odredbama članka 164.a ovoga Zakona. Slično, videti § 49
emačkog stečajnohg zakona (Insolvenzordnung) i čl. 38. Zakona o stečajnom postupku federacije BiH
4
Videti sl. Velizar Mitrović, Stečajno pravo sa naročitim osvrtom na srpsko zakonodavstvo, Beograd 1926. godina, str. 126.
Takođe, videti Mihailo Velimirović, Stečajno pravo, str 53, ovi Sad 2004. godina

DECEMBAR 2012 40 Pravni INFORMATOR

09 Stecajno pravo - Zivkovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd
12/2012
pravom naplate potraživanja, dobija svoj pravi značaj.
Naime, kada je u stečajnom postupku izglasano ban-
krotstvo ili je do bankrotstva došlo protekom roka za
podnošenje plana reorganizacije ili pak po neusvaja-
nju predloženog plana reorganizacije, načelo srazmer-
nog namirenja stečajnih poverilaca iz vrednosti imo-
vine koja ulazi u stečajnu masu postaje osnovno pra-
vilo raspodele sredstava dobijenih unovčavanjem ste-
čajne mase. Stečajni poverioci se namiruju po načelu
pariteta, a to znači istovremeno, kolektivno i srazmer-
no.5 Ipak, i u pogledu stečajnih poverilaca postoji za-
konska intencija njihovog što boljeg namirenja. Tako,
stečani upravnik u bankrotstvu ima obavezu da proda-
ju imovine koja ulazi u stečajnu masu stečajnog du-
žnika izvrši na način da u što većem iznosu i u što je
moguće kraćem roku namiri potraživanja stečajnih
poverilaca. Stečajni poverioci se namiruju srazmerno
vrednosti sopstvenih potraživanja u odnosu na ukupan
iznos potraživanja svih poverilaca prema stečajnom
dužniku. U tom pogledu, nijedan od stečajnih poveri-
laca nije povlašćen niti privilegovan, već će namiriti
onaj deo sopstvenog potraživanja koji procentualno u
odnosu na ukupne obaveze stečajnog dužnika i postig-
nutu cenu otpada na njega.
Za razliku od stečajnih poverilaca, razlučni poveriocu
uživaju poseban status prilikom namirenja potraživa-
nja. Naime, u situaciji kada se imovina stečajnog du-
žnika na kojoj neki poverilac ima priznato razlučno
pravo proda u toku stečajnog postupka, sredstva koja
se dobiju od prodaje će nakon namirenja troškova pro-
daje i nagrade stečajnog upravnika, služiti za namire-
nje razlučnog poverioca. Na taj način, razlučni poveri-
lac, čije je potraživanje veće od iznosa koji je dobijen
od prodaje imovine na kojoj je kostituisano razlučno
pravo u potpunosti isključuje mogućnost da stečajni
poverioci budu namireni iz vrednosti prodate imovine
stečajnog dužnika. Pored ovoga, razlučni poverilac is-
ključuje i druge razlučne poverioca mogućnosti nami-
renja iz vrednosti imovine (one koji imaju priznato
razlučno pravo docnijeg reda na istom predmetu).
3. Položaj razlučnog poverioca prilikom
glasanja o planu reorganizacije
Savremeno stečajno pravo, pored bankrotstva poznaje
još jedan modalitet okončanja stečajnog postupka ko-
ji je pokrenut protiv stečajnog dužnika. Naime, reč je
o reorganizaciji stečajnog dužnika koja se shodno od-
redbi iz člana 155. Zakona o stečaju sprovodi ako se
5
Mihailo Velimirović, isto, str 46
Pravni INFORMATOR
12/3/2012 3:50 PM Page 41
STE^AJNO PRAVO
time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u
odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje eko-
nomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog po-
slovanja. Međutim, iako je reč o drugačijem modali-
tetu namirenja poverilaca u odnosu na bankrotstvo,
jedno je sigurno, razlučni poverilac mora zadržati spe-
cifičnost svog procesno-pravnog položaja, osnosno
ovom poveriocu se moraju obezbediti posebna prava
u slučaju kada je intencija da se konkretni stečajni po-
stupak sprovede reorganizacijom stečajnog dužnika
izglasavanjem predloženog plana. Stoga, neophodno
je prepoznati i priznati razlučnom poveriocu određeni
kvantum prava uz pomoć kojih može zaštiti sopstve-
no obezbeđeno potraživanje i u postupku glasanja o
planu reorganiazcije, obzirom da, suštinski gledano,
njegov položaj nije jednak položaju stečajnih poveri-
laca kao i onih poverilaca koji su pravo koje im garan-
tuje status razlučnog poverioca stekli docnije.
4. Mehanizmi zaštite razlučnog poverioca
Razlučni poverilac u slučaju bankrotstva stečajnog
dužnika je, u svakom slučaju, u drugačijom položaju
u odnosu na stečajne poverioce, obzirom na prirodu
svog prava, naime, ovaj poverilac može očekivati da
bude prioritetno namiren iz vrednosti koja se dobije
od prodaje stvari na kojoj mu je priznato razlučno pra-
vo. Ovaj, povlašćeni status, razlučni poverilac mora
zadržati i prilikom izglasavanja predloženog plana re-
organizacije i zato se moraju iznaći određeni mehani-
zmi zaštite interesa ovog poverioca. Jedan mehanizam
se već može pronaći u zakonskim odredbama jer je
članom 165. st. 3. Zakona o stečaju predviđeno da se
potraživanja poverilaca dele najmanje na klase po
osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta nji-
hovih potraživanja prema isplatnim redovima. Na
ovaj način se ostvaruje mogućnost zaštite interesa raz-
lučnih poverioca u odnosu na stečajne poverioce ste-
čajnog dužnika.
a) Zaštita razlučnog poverioca od docnijih
razlučnih poverilaca na istoj stvari
U praksi postoje intencije predlagača planova reorga-
nizacija da formiranjem klase razlučnih poverilaca
utiču na ishod glasanja o planu reorganizacije. Naime,
neretko se dešava da predlagači u okviru klase razluč-
nih poverilaca predvide sve poverioce koji imaju
obezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.
41 DECEMBAR 2012
09 Stecajno pravo - Zivkovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd
STE^AJNO PRAVO
Tako, u situaciji kada je jedna stvar stečajnog dužnika
služila kao predmet obezbeđenja potraživanja više
različitih poverilaca, predlagači u planu reorganizaci-
je predviđaju da svi ovi poverioci čine klasu razlučnih
poverilaca. Predlagači planova reorganizacije, obzi-
rom na suprostavljene interese razlučnih poverioca u
stečaju, ovu okolnost i koriste i na taj način obezbeđu-
ju podršku u okviru ove klase od onih razlučnih pove-
rioca koji se po redovnom toku stvari ne bi mogli na-
miriti kao razlučni poverioci u bankrotstvu stečajnog
dužnika ili se ne bi mogli namiriti u celosti. Pored
ovoga, česte su i zloupotrebe od strane stečajnog du-
žnika koji obezbeđuje potraživanja svojih povezanih
lica upisom založnog prava na onim predmetima (naj-
češće nekretninama) na kojima već postoji upisano
založno pravo u korist nekog od poverilaca i na taj na-
čin, predviđajući planom reorganizacije da su svi ti
poverioci deo klase razlučnih poverilaca lako dolazi
do usvajanja predloženog plana u okviru ove klase, a
plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj kla-
si poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali po-
verioci koji imaju običnu većinu potraživanja od
ukupnih potraživanja poverilaca u toj klasi.6
Potrebno je razlikovati različite interese poverilaca sa
priznatim razlučnim pravom na istoj stvari stečajnog
dužnika. Naime, u situaciji kada je to jedino sredstvo
obezbeđenja docnijeg razlučnog poverioca, a stečajni
dužnik ne poseduje imovinu iz koje se može očekiva-
ti namirenje potraživanja u značajnijem iznosu, ovaj
poverilac ima interes da glasanjem za plan reorganiza-
cije ostvari određenu korist koju ne bi ostvario u slu-
čaju banrotstva stečajnog dužnika, i u toj situaciji,
ovaj poverilac se vodi isključivo sopstvenim interesi-
ma, ne mareći za interese poverioca za prioritetnim re-
dom priznatog razlučnog prava. Međutim, u situaciji
kada se planom predviđa neka mera koja značajno uti-
če na poverioca sa razlučnim pravom prvog reda kao
što su otpust duga u određenom iznosu ili procentu ili
konverzija potraživanja u kapital društva, od značaja
je prepoznati i zaštititi interes ovog poverioca i dozvo-
liti mu da značajnije utiče na ishod glasanja. U sluča-
ju da nekoj stvari stečajnog dužnika postoje usposta-
vljena i priznata razlučna prava više poverilaca, nji-
hov položaj u bankrotsvu je definisan maksimom pri-
or tempore potior iure. Ipak, "jače pravo" se u tom slu-
čaju odnosi na preče pravo namirenja "ranijeg" raz-
lučnog poverioca u odnosu na docnijeg. Međutim pra-
vilo "brži u vremenu, jači u pravu" se analogno odno-
si i na slučaj kada je predložen plan reorganizacije ste-
6
Član 165. stav 9. Zakona o stečaju
DECEMBAR 2012 42
12/3/2012 3:50 PM Page 42
12/2012
čajnog dužnika. Zapravo, u tom slučaju će se za sva-
kog razlučnog poverica proceniti da li se može osno-
vano očekivati, a obzirom na faktičko stanje stvari, da
svoje razlučno pravo ostvari u slučaju prodaje stvari
na kojoj je ono uspostavljeno. Presudna okolnost pri-
likom vršenja ove procene će biti tržišna vrednost
stvari nad kojoj je uspostavljeno razlučno pravo, a
upravo zato je pre glasanja o planu reorganizacije po-
trebno utvrditi njenu tržišnu vrednost. To će se učiniti
na pogodan način, najčešće će biti neophodno zatraži-
ti od stručnih lica da odrede tržišnu vrednost stvari
(građevinskih veštaka, veštaka mašinske struke, veš-
taka ekonomske struke i sl). Nakon dobijanja podatka
o tržišnoj vrednosti stvari, a u slučaju postojanja više
razlučnih prava, potrebno je primenom matematičke
formule utvrditi za koje od razlučnih poverilaca se
može osnovano očekivati da će namiriti sopstveno po-
traživanje iz njene vrednosti, a imajući u vidu prizna-
to pravo prvenstva. Zapravo, od svih razlučnih pove-
rilaca koji imaju obezbeđeno potraživanje na istoj
stvari stečajnog dužnika, moraju se izdvojiti oni koji
zaista mogu očekivati nemirenje iz vrednosti te stvari
od onih za koje se to ne može očekivati, a sve to u od-
nosu na tržišnu vrednosti predmeta razlučnog prava.
Sledstveno navedenom, potrebno je da predlagač pla-
na reorganizacije predvidi dve klase razlučnih poveri-
laca, klasu onih razlučnih poverilaca za koje se može
očekivati da će svoje obezbeđeno potraživanje nami-
riti iz vrednosti stvari stečajnog dužnika koja je pred-
met razlučnog prava i klasu onih razlučnih poverilaca
za koje se ne može očekivati da će svoje obezbeđeno
potraživanje namiriti iz vrednosti stvari stečajnog du-
žnika koja je predmet razlučnog prava. Na taj način
dolazi do pravilne primene pravila prior tempore poti-
or iure i prilikom glasanja za plan reorganizacije.
Na ovakav način se opravdano štite interesi poverioca
koji je prvi stekao pravo na osnovu kojeg mu je pri-
znato razlučno pravo u stečajnom postupku stečajnog
dužnika, obzirom da je interes ovog poverioca bitno
različit od interesa docnijih poverioca koji imaju pri-
znato razlučno pravo na istoj stvari stečajnog dužnika.
Ipak, trebalo bi biti oprezan, jer svakako zaštita ovog
poverioca ne sme onemogućiti ostale razlučne poveri-
oce da štite sopstvene interese prilikom glasanja i da
u bitnom određuju da li će plan biti usvojen ili ne. Za-
to je od presudne važnosti da se na precizan i valjan
način utvrdi tržišna vrednost stvari na kojoj su utvrđe-
na razlučna prava i sud bi o ovome morao voditi raču-
na u svakom konkretnom slučaju. U slučaju da je
Pravni INFORMATOR
09 Stecajno pravo - Zivkovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd 12/3/2012 3:50 PM Page 43

12/2012 STE^AJNO PRAVO

predložen unapred pripremljeni plan reorganizacije,
sud bi morao da proveri da li je predlagač na verodo-
stojan način, angažovanjem sudskih veštaka utvrdio
vrednost imovine koja služi obezbeđenju potraživanja
razlučnih poverilaca jer od toga zavisi formiranje kla-
se razlučnih poverilaca, a na ovo je sud u obavezi da
pazi po službenoj dužnosti. Razume se, na eventualne
nepravilnosti prilikom formiranja klasa poverilaca
stečajnom sudiji mogu ukazati svi stečajni i razlučni
poverioci. U svakom slučaju reč je o otklonjivom ne-
dostatku plana reorganizacije pa bi sud morao u ovim
slučajevim da naloži predlagaču da plan uredi. Slična
je situacija kada je predložen plan reorganizacije na-
kon otvaranja stečajnog postupka, s tim što će ovde
obavezu utvrđenja prave tržišne vrednosti stvari koja
služi obezbeđenju potraživanja razlučnih poverilaca
preuzeti predlagač ili eventualno stečajni upravnik.
Ipak, navedeno pravilo mora imati praktičnu primenu.
Na primer, ukoliko je stečajni dužnik sopstvenik samo
jedne nepokretnosti koja je služila kao predmet obez-
beđenja potraživanja više razlučnih poverilaca, za po-
trebe glasanja o predloženom planu reorganizacije se
mora utvrditi tržišna vrednost nepokretnosti kao i
ukupni iznosi potraživanja svih razlučnih poverilaca
na toj stvari. Uzećemo da postoje 4 razlučna poverio-
ca, od kojih razlučni poverilac prvog reda ima obez-
beđeno potraživanje u iznosu od 700.000 dinara, raz-
lučni poverilac drugog reda 200.000 dinara, razlučni
poverilac trećeg reda 1.000.000 dinara i razlučni po-
verilac četvrtog reda 300.000 dinara, a vrednost nepo-
kretnosti je 1.000.000 dinara. U ovom slučaju je po-
trebno da sud naloži formiranje dve klase razlučnih
poverilaca i to klase razlučnih poverilaca koji se mo-
gu namiriti iz vrednosti stvari i klase razlučnih pove-
rilaca koji se ne mogu namiriti iz vrednosti stvari. Ta-
kođe, tom prilikom moguće je da neki od razlučnih
poverilaca bude u obe od navedenih klasa. U konkret-
nom datom primeru u klasi razlučnih poverilaca koji
se mogu namiriti iz vrednosti stvari će biti razlučni
poverilac prvog i drugog reda za celokupan iznos po-
traživanja dok će razlučni poverilac trećeg reda biti u
ovoj klasi za iznos od 100.000 dinara dok će za ostali
deo svog potraživanja, zajedno sa razlučnim poverio-
cem četvrtog reda biti u klasi razlučnih poverilaca ko-
ji se ne mogu namiriti iz vrednosti stvari. U jednom
slučaju u kojem je odlučivao Privredni apelacioni sud
po žalbi razlučnog poverioca prvog reda je nedvosmi-
sleno potvrđen stav da razlučni poverioci moraju biti
podeljeni u dve klase prema visini svojih potraživanja
u odnosu na vrednost predmeta obezbeđenja i to na
one koji se namiruju iz vrednosti hipotekovane nepo-
kretnosti i one koji se ne mogu namiriti iz vrednosti
hipotekovane nepokretnosti.7
Trebalo bi imati u vidu da je moguća situacija da se
recimo nepokretnost na kojoj su upisana založna pra-
va u korist više poverilaca, docnije u bankrotstvu ste-
čajnog dužnika, proda po ceni koja je viša od prethod-
no utvrđene tržišne vrednosti prilikom glasanja za
plan reorganizacije. Do ovoga može doći iz nekoliko
razloga, najpre, moguće je da je utvrđena tržišna vred-
nost nepokretnosti prilikom glasanja o planu reorgani-
zacije određena prenisko ili je nakon proteka određe-
nog perioda vremena vrednost nepokretnosti poveća-
na zbog promene tržišnih prilika. U tom slučaju i oni
poverioci, koji su za potrebe glasanja o planu reorga-
nizacije svrstani u klasu onih razlučnih poverilaca za
koje se ne može očekivati da će se namiriti iz vredno-
sti nepokretnosti, ostvaruju prava kao razlučni poveri-
oci stečajnog dužnika, prema definisanom redu nami-
renja, odnosno redosledu upisa založnog prava. Na taj
način, ovi poverioci neće biti oštećeni u slučaju pro-
daje imovine, jer oni svrstavanjem u posebnu klasu
razlučnih poverilaca, prilikom glasanja o planu reor-
ganizacije, ne gube priznato razlučno pravo.

7
"U situaciji kada se nepokretna imovina stečajnog dužnika proda prema nalazu veštaka utvrđenoj tržišnoj vrednosti od
213.200.651,75 dinara ili 2.148.938,00 eura, očigledno je da se navedenim iznosom mogu pokriti samo priznata razlučna
potraživanja i to razlučnog poverioca I reda u iznosu od 116.894.544,40 dinara, obezbeđeno hipotekom prvog reda i deli-
mično razlučnog poverioca II reda za iznos od 96.306.107,80 dinara od ukupno priznatog razlučnog potraživanja od
140.876.732,80 dinara obezbeđeno hipotekom drugog reda, dok se potraživanja preostalih razlučnih poverilaca, III reda
u iznosu od 59.461.236,38 dinara i IV reda u iznosu od 126.165.660,05 dinara očigledno ne bi mogla namiriti ni u jed-
nom delu prodajom založennih nepokretnosti. Imajući u vidu te činnjenice jasno je da nije bilo mesta stavljanju u istu
klasu razlučnih poverilaca, poverioce I i II reda sa preostalim razlučnim poveriocima, imajući u vidu da razlučni poveri-
oci I i II reda imaju faktičku mogućnost da svoja obezbeđena potraživanja prodajom založene nepokretne imovine stečaj-
nog dužnika i namire, dok preostali razlučni poverioci zbog limitirane vrednosti imovine stečajnog dužnika koja ne pokri-
va potraživanja tih poverilaca nemaju nikakvu mogućnost namirenja svojih razlučnih potraživanja." (Rešenje Privrednog
apelacionog suda Pvž 79/11 od 02.02.2011. godine)

Pravni INFORMATOR 43 DECEMBAR 2012

09 Stecajno pravo - Zivkovic - ok:03Ustavni sudovi-ok.qxd
STE^AJNO PRAVO
b) Zaštita poverioca koji ima založno pravo
na stvari trećeg lica radi obezbeđenja
potraživanja prema stečajnom dužniku
Predlagači često prilikom podnošenja plana reorgani-
zacije i formiranja klasa prenebregnu okolnost da ne-
ki od poverilaca koji ima neobezbeđeno potraživanje
prema stečajnom dužniku (u odnosu na imovinu koja
čini stečajnu masu) ipak ima založno pravo na stvari
trećeg lica, a upravo radi obezbeđenja potraživanja
prema stečajnom dužniku, pa ovog poverioca predvi-
de u klasi neobezbeđenih poverilaca. Potrebno je ma-
lo detaljnije analizirati položaj ovakvog poverioca. Sa
jedne strane gledajući, za ovog poverioca se svakako
ne može reći da je razlučni poverilac stečajnog dužni-
ka, obzirom da nema pravo prvenstvenog namirenja iz
sredstava ostvarenih prodajom dela ili celokupne nje-
gove imovine jer i nema uspostavljeno založno pravo
na imovini u vlasništvu stečajnog dužnika. Ipak, sa
druge strane gledajući, ne može se ne primetiti speci-
fičnost položaja ovog poverioca, naime, da se ovaj po-
verilac ne može poistovetiti sa drugim neobezbeđe-
nim poveriocima stečajnog dužnika, obzirom da po-
stoji realno obezbeđenje njegovog potraživanjea, do-
duše, na imovine trećeg lica. Suština ovakvog razliko-
vanja dolazi analizom položaja ovog poverioca u slu-
čaju bankrotstva stečajnog dužnika. Naime, u slučaju
bankortstva ovaj poverilac bi se namirio kao i svaki
drugi neobezbeđeni poverilac stečajnog dužnika, da-
kle, srazmerno iznosu svog potraživanja u odnosu na
ukupne obaveze stečajnog dužnika. Međutim, ovaj
poverilac bi imao mogućnost da svoje potraživanje
namiri i iz vrednosti stvari čiji je sopstvenik treće lice,
koja je služila kao predmet obezbeđenja potraživanja
prema stečajnom dužniku.
Specifičnost pozicije poverioca koji je potraživanje
prema stečajnom dužniku obezbedio založnim pra-
vom na imovini trećeg lica je u tome što u slučaju
predlaganja i glasanja o planu reorganizacije ovaj po-
verilac ne može biti u istoj klasi sa drugim stečajnim
poveriocima koji nisu ni na koji način obezbedili svo-
ja potraživanja. Za ovakvog poverioca se mora obez-
bediti posebna klasa prilikom glasanja o predloženom
8
Ovakvo tumačenje je dao i Privredni apelacioni sud na savetovanju privrednih sudova na Zlatiboru 2011. godine, koje je
objavljeno u materijalu sa savetovanja pod pitanje i odgovori – stečajni postupak, pitanje 23
DECEMBAR 2012
12/3/2012 3:50 PM Page 44
12/2012
planu reorganizacije jer je upravo zbog izvesnosti nje-
gove naplate realizacijom založnog prava na imovini
trećeg lica njegova pozicija znatno drugačija od pozi-
cijie drugih stečajnih poverilaca.8
Ovakvim rezonovanjem opravdano se štite interesi
ovog poverioca, koji svrstavanjem u posebnu klasu
poverilaca može značajno da odlučuje o predloženom
planu reorganizacije, a imajući u vidu njegovu mo-
gućnost da potraživanje prema stečajnom dužniku na-
miri iz vrednosti stvari trećeg lica koje je služila kao
predmet obezbeđenja.
5. Rezime
Do usvajanja plana reorganizacije dolazi ukoliko za
njega glasa većina poverilaca u svakoj od definisanih
klasa. Međutim, često je u praksi sporno upravo for-
miranje klasa poverilaca i u tom pogledu ima najviše
žalbi poverilaca na rešenje kojim se potvrđuje usvaja-
nje plana reorganizacije. Predlagači planova reorgani-
zacije iz različitih razloga, a neretko i iz loših namera,
formiraju klase poverilaca po svojoj volji, krojeći na
taj način dalji tok postupka u skladu sa svojim intere-
sima. Prilikom definisanja položaja nekog od poveri-
oca radi glasanja o planu reorganizacije, svrstavanjem
u određenu klasu poverilaca, mora se imati u vidu po-
zicija tog poverioca u slučaju bankrotstva stečajnog
dužnika i obezbediti mehanizmi zaštite njegovih pra-
va. Tako, hipotekarni poverilac kao razlučni poverilac
prvog reda ne sme biti ugrožen od strane drugih hipo-
tekarnih poverilaca ukoliko je vrednost nepokretnosti
takva da se ne mogu namiriti sva obezbeđena potraži-
vanja njenom prodajom. U ovom slučaju će stečajni
sudija paziti, po službenoj dužnosti, da li su predviđe-
ne dve klase razlučih poverilaca imajući u vidu okol-
nost ko se od njih može namiriti iz vrednosti nepo-
kretnosti. Takođe, sud će morati da razlikuje i kontro-
liše da li je klasa neobezbeđenih poverilaca formirana
na valjan način razlikujući obične neobezbeđene po-
verioce stečajnog dužnika od onih koji, istina jesu
neobezbeđeni u odnosu na stečajnog dužnika, ali ima-
ju obezbeđeneo potraživanje prema stečajnom dužni-
ku založnim pravom na stvari u vlasništvu trećeg lica.
44 Pravni INFORMATOR