1.

Kako glase Dekart-Snelijusovi zakoni

odbijanja talasa?

Upadni ugao jednak je uglu odbijanja. Upadni zrak, normal i odbijeni zrak leze u
istoj ravni.

2.Nacrtaj sliku za odbijanje talasa.

3.Objasni sliku i kako se izvode zakoni
odbijanja.

Ravan talas koji pada na granicnu povrsinu i od nje se odbija. Talas predstavljamo
pomocu tri paralelna zraka. Prvi zrak pada u tacku A i odbija se drugi zrak sa
zakasnjenjem pada u tacku B i odbija se i treci zrak sa jos vecim zakasnjenjem
pada u tacku C i takodje se odbija. Posle odbijanja zraci su i dalje paralelni. Ugao
izmedju upadnog talasa i granicne povrsine 90 i izmedju odbijenog i granicne
povrsine. Linija A,A',A" predstavlja talasni front upadnog talasa, a C,C',C" talasni
front odbijenog talasa.

Na slici se moze uociti dva pravougla trogla: ∆ACA" i ∆ACC" .

Imaju zajednicku stranicu (hipotenuzu) AC, uglovi kod A" i C" su jednaki i stranice
AC" i CA" su jednake zato sto talas prelazi jednake puteve za isto vreme u istoj
sredini. Na osnovu ovoga zakljucujemo da su trouglovi podudarni i da su uglovi
kod A i C jednaki i spoljasnji uglovi:

90-α=90-β α= β

4.Kako glase Dekart-Snelijusovi zakoni

prelamanja talasa?
- Upadnizrak, prelomljenizrakinormalaleže u istojravni;
- Odnossinusaupadnoguglaisinusaprelomnoguglajednak je
odnosubrzina u prvojidrugojsredini.

5.Nacrtaj sliku za prelamanje talasa.

6.Objasni sliku i kako se izvode zakoni
prelamanja.
Posmatraćemo talas kojipadanagraničnupovršinudverazličite
sredine u kojimasubrzineprostiranjatalasa. Poštorazmatramo
prelamanje, deotalasakoji se odbijaćemozanemariti. Talas
predstavljamopomoću tri zrakakojisumeđusobnoparalelni. Prvi
znakpadanagraničnupovršinu u tački A, drugisazakašnjenjem u
tačku B itrećasajošvećimzakašnjenjem u tački C, poslečega se

svakiprelama. Svizracipadaju pod uglomα, a prelamaju se pod

uglomβ u odnosunanormalu. Talasni front upadnogtalasa je A,
A39;, A&39;39;, a prelomnog C, C&39;, C&39;&39;.
Uočavamodvapravouglatrougla
ΔACA'' iΔACC39;'. Po
praviluuglovasanormalnimkracimaugaoα je
u prvomtrouglukodtačke A, a ugaoβ u drugomtrouglukodtačke
C. Trećizrak u prvojsrediniiprvog u drugojsredinisujednaki pa
je zato A39;&39;C=AC&39;&39;, odnosnoƲ1t=Ʋ2t
Izprvogtrouglasledi:
sin sinα
Izdrugogtrouglasledi:
sin sinβ│
= = Ʋ1t/Ʋ2t= Ʋ1/Ʋ2
Unakrsnimmnoženjemdobijamo:
Ʋ2sinsin α = Ʋ1 sinsinβ
Zaključak: ako je Ʋ1>Ʋ2 onda je α> β
Odnosbrzina se nazivaindeksprelamanja:
Ʋ1/Ʋ2=n2,1