‘beara Presa Becsrad Nowa srpska plbika misao Beograd tev tava Alsen Pres Booaraa nptvoraerardr-zress.com Stay romat Sand pa Parks ayn: iia Root far.comlaexancra press ite buctessedelexandi press ‘emal: wetmeste@alrandri-pess com rede Detan Votan’ Borde Vatadinont Uredinen tdanja ORT NE Dies | slog ‘oranda Press Dg Studio Mien Mcsaviods ‘Sofeno plsmom Te Garamond 10750“ Korte Diznr: Alrandia Prose Dita! Sudo amp ene ie tom ecg 202 ISBN 06-02275-12.4 O nasilju ve SCI 303.20 Alexandria Press Nova srpska politiéka misao Beograd 2002(On Violence by Hannah Arendt Copynght1968, 1970 by Hannah Arendt Published by arrangement with Harcourt, Inc ladavatka kuéa Alexandla Press osnovana je 30. septembea 1999. godine w Beogrady pod pokroviteliswom nedelyika Vreme Rad davacke Ince je nastavak altivnosti zaposete izdavanjem Easopisa Bibliotcka ‘ALEXANDRIA Casopis je pokrenut 9. apna 1998. godine Jao specjaino izdanje nedebnika Veeme, 1 podeialt su ga Open Sociery Insitute - Budapest T Fond Z oeoreno druswwo - Beograd Posebau podriky Easopisu ¢ axdavatho) kal, ‘kljuéajuéi + pomo€ za web site 1 online izdanja, pprudio je Fund for Central and East European Book Projects - Amsterdam Alexandra Press + tblioteka ALEXANDRIA maja 2 lj da afrrmiu wmetnitko, teorlisko 1 publicstidko staalaivo u internaconalnim obvirima, [Atexandeia Press 1 biblioreka. ALEXANDRIA zalziu se za wednost geadanskog drustea 1 principe jednakih moguénosti i prava ber fbzira na nacionalnost, veru, rasu i pol Objavivanje ove knyige pomogio je Fund for Central and ast Buropean Book Projects - Amsterdam Za Meri uznak priateljstvaOva razmiiijanja podstaknuta su zbivanjima i raspravama w posledajih nekoliko godina, posms- tranih u odnosu na dvadeseti vek koji je, zaista, kako je Lenjin bio predskazao, postao vek ratova i revolucija, pa otuda i vek onog nasilja za_koje se sada veruje da treba da bude njihov zajednitki imenitelj. Medutim, u sadainjoj situaciji postoji je- dan drugi faktor koji je, mada ga niko nije pred- skazao, znagajan bar u istoj meri. Tehnitki razvoj sredstava nasilja dospeo je danas do tatke na ko- joj ni jedan polititki cilj ne bi mogao na prihvar Ijiv nadin da korespondira sa njihovim destruktiv- nim potencijalom ili da opravda njihova akualnu upotrebu u oruzanom sukobu. Ouuda je ratovanje ~ od pamtiveka konaéni nemilosrdni arbitar wy _me- unarodnim sporovima - izgubilo mnogo od svoje efikasnosti i skoro sav svoj sjaj. "Apokaliptigna’ Sahovska igra izmedu supersila, to jest, izmedu onih koji se kreéu na najviSoj ravni nae civilizaci je, igra se u skladu sa pravilom "bilo ko da pobe- 9di to je kraj za oboje"? to je igra koja nema nik kakve slitnost: sa bilo Sime So je ratnim igrama prethodilo. Njen "racionalni’ cilj je zastraSivanje a ne pobeda, pa se trka u naoruzanju, Sto vi8e nije priprema za rat, danas moze opravdati samo na osnovu preipostavke da je sve vee zastrativanje najbolia garancija mira. Na pitanje kako éemo uop- Ste moti da se ispetijamo iz otiglednog tudila ‘ovakve pozicije, odgovora nema. Kako su nasilju - za razliku od moéi, sile ili snage - uvek potrebna oruda (kao 810 je to odav- no istakao Engels),* tehnoloska revolucija, revolu- ija u pravijenju alatki, bila je posebno primetna u ratu. Sama suitina nasilnog delanja odredena je Kategorijom sredstvo - ij, tija je glavna karakte- ristika, kada se primenjuje u Ijudskim posiovima, coduvek u tome da je cilj u opasnosti da bude nadvladan sredstvima koja on opravdava i koja su potrebna da bi se cilj dosegao. Kako se cilj Ijud- skog delanja, za‘razliku od konaénih proizvoda. fi brikovanja, nikada ne mode sa sigueno8éu predvi- deti, sredstva koja se koriste da bi se dostigli po- liek ciljevi Zesto imaju vei znataj za buduéi vet negolinameravani ciljevi Stavige, dok su rezultati ovekovog delanja evan njegove “Kontrote, nasilje krije u sebi-jedin * Tiarey Wieeien “The Scegic Calculator’, w Nigel Calder, Unless Peace Gomes, New York, 1968, p.109 * Horm Eugen Ditbringe Umuraleung dor ‘ssenschatt (1878), Pace, ch 3 10 © nasi dodatni element proizvoljnosti; nigde Fortuna, do- bra ili loa sreéa, nema sudbonosniju ulogu u Tjudskim poslovima nego Sto je ima na bojnom polju, a ovo uplitanje negega sto je potpuno neo- Gekivano ne iSéezava kada judi to nazovu "slugaj- nim dogadajem" i konstatuju da je naugno sum- njivo; to se ne moze eliminisati ni simulacijama, scenarijima, teorijama igre i slitnim. U ovim stva rima nema izvesnosti, nema ak ni konatne izves- nosti uzajamne destrukcije pod izvesnim predvide- nim okolnostima. Sama Ginjenica da su oni koji se bave usavrSavanjem stedstava za destrukeiju ko- natno dostigli nivo tehnitkog razvoja na kojem je ajihov cilj, a 10 je rat, dostigao tatku na kojoj porpuno istezava zahvaljujuéi sredstvima koja su mu na raspolaganju,’ lidi na neko ironiéno podse- Ganje na ovu sveprozimajucu_nepredvidivost sa kojom se susreemo kada stupimo u domen nas ja. Glavni razlog to je ratovanje jo8 medu nama nije ni tajna teénja Ijudskog roda ka smrti, ni nepotismuti instinkt agresije, a nisu to, konatno i j08 verodostojnije, ni ozbiljne ekonomske i socijal- fhe opasnosti inherentne razoruzanju,‘ vet jednos- » Hao Keo w “Gaileields of he 19808" isciée General André Beau» fee, Samo "u onim delonima eveta koh iss pokrvent auklesr fim zastratiranjem rat Je mogué pa je €ak 1 ov “konvencio- ‘oalng ratoranie’, uprhos ajegovim ‘ulisina, u star wee opm ‘geno seprievtnom pretajom od estalacje euklearal at. (U Calder, op: cit p. 3) + Report from tron Mountain, New York 1967, sara na natin ‘azmiijnja Rand Corporation‘ drug nktenk organizacia po ‘om “sdlivem pogleds preko mice mir’ veroramo Je Biba fealnosti od veline "ecbjmi” swdija Njen glavni argument da utavna Ginjenica da se na polititkoj sceni jo8 nije pojavilo neito %0 bi zamenilo ovog konaénog arbitra v medunarodnim poslovima. Nije li Hobs bio u pravu kada je rekao: * Bez mata, sporazimi isu ni’ta drugo do reéi" Nije ni verovatno da ée se neka zamena po- javiti sve dok se ne identifikuje nacionalna nezavi- snost, odnosno sloboda, u odnosu na stramu upra- vu, i suverenitet dréave, odnosno zahtev za nes- metanom i neograniéenom mogi u spoljnim po- slovima. (Sjedinjene Ameritke Defave su jedna od malobrojnih zemalja u kojima je pravilno odvaja- je slobode i suvereniteta bar teorijski_ moguée ukoliko time ne bi bile ugrozene same osnove ameriéke republike. Sporazumi_sa_in su prema Ustava deo i udeo zakona kao Sto je 1793. godine primetio sudija Déejms Vilson - "termin suverenitet je porpuno nepoznat Ustava Sjedinjenih Amerigkih Dréava’. Ali vremena jednog takvog “razboritog i smelog odvajanja od tradicionalnog jezika i konceptualnog politickog okvira evropske nacionalne dréave daleka su pro’- lost; naslede ameriéke revolucije je zaboravijeno, a ameritka viada je, bilo to dobro ili lo8e, usla _ig ar Tolle bran Toncionsssnje nasen deuiovs da se ne vs dujemo da ga vkinemo kolo ne promademo nel! jo blawe- ‘natin eeSavanja problema, Sokcae samo one jt su zabo Fal do koje mere je hia tezapotenost u dabe Yee depre sie rena jedino zabwaufut iano Drugog svetskow rat, ne koji konvencomn sanemarajy st odbacajy ezmere side {nje nezaposlenostt prikrvene. zapodjvanjem veceg broja dk nog. #0 fe #2 porebna, 2 © nase u naslede Evrope kao da je to njena baitina, nes vesna, avaj, Gnjenice da je opadanju evropske modi prethodilo i da gi je pratilo politiéko ban- krotstvo, bankrotstvo nacionalne dréave i njenog koncepta suvereniteta. Da je rat i dalje ultima ra- tio, staro nastavijanje politike putem nasilja u spoljnim poslovima nerazvijenth zemaljama, nije nikakay argument protiv njegove zastarelosti, a Ginjenica da samo male zemlje bez nuklearnog i bioloskog naoruzanja jo3 mogu scbi da dozvole da ratuju, slaba je uteha. Javna je tajna da Ge se @uveni sluéajni dogadaji najverovatnije desiti u onim delovima sveta u Kojima je stara poslovica “pobeda nema alternativa" zadrZala visok stepen kredibilnosti U ovakvim okolnostima ima zaista malo toga Sto je tako zastrasujuée kao Sto je poslednjih de- cenija sve veti prestiz nauéno specijalizovanih tru- stova mozgova u savetima vlada. Nevolja nije u tome ito su oni dovoljno hladnokrvni da "misle nezamislivo", veé u tome §t0 oni ne mise, Umes- to da se prepuste jednoj takvoj staromodnoj aktivnosti koja se ne moze kompjuterizovati, oni ragunaju s posledicama izvesnih hipoteti¢ki uzetib onstelacija, a da, medutim, nisu u stanju da svo- je hipoteze provere u odnosu na stvarne dogada- je. Logitki tok u ovim hipotetitkim konstrukcija- ma buduéih dogadaja uvek je isti: ono Sto se prvo pojavi kao hipoteza - sa svojim impliciranim alternativama ili bez njih, u skladu s nivoom sofis- Bticiranosti - odmah se pretvara, obiéno vet posle nekoliko paragrafa, u "éinjenicu" iz koje se dalje rada Gitav niz sliénih ne Spender Gp at, pi) inestara da su students w Feancusto) 21 yreme majsih'incdcoata i Paras, “ateprokino oabacl ideo: logy "ui (rendement, ‘progress’ { tkocranh pseudosn So se tée progres, uv Ament 1 fos nije suds) Mi smo "gale okrutent rargovorima o "progeesivaim” | "regresinint seagama, 0 "progresinof' 1 "represimof” tolerinci, 1 tome siénom © Za siajne primere owh ne samo sagoih vee opasaih poduh vata, vidi Edmund Wilson, The Bruty of the MLA, New? York 1968, a2ivanja i nauke, koji su u njihovim otima ozbiljno Kompromitovani. Svakako je moguée da smo wu oba stutaja ‘osli do prekreinice, do tate déstruk- tivnog povratka[Ne samo da se progres nauke vi- Se ne podudara $4 progresom dovetanstva (Sta god da to znadi), vet, tak, mote da proizvede kraj Govetanstva, kao to i dali progres istraZivanja moze sasvim lepo da se zavrsi destrukeijom svega bog tega nam je istraZivanje vazno, Drugim reti- ma, progres vise ne moze da sluzi kao standard za vrednovanje katastrofalno breif procesa prome- ne Kojima smo pustil na voll] Posto se ovde preensiveno interesujemo za nasilje, moram da upazorim na moguénost jednog priviagnog nesporazuma. Ako istoriju posmatramo kao jedan kontinuirani hronolo8ki’ proces Si je progres, Staviée, neizbezan, moze se utiniti da na- silje u obliku rata i revolucije stvara jedini moguéi prekid. Ako bi to bilo taéno, ako bi samo prakti- kkovanje nasilja omoguéilo prekid automatskih pro- cesa u domenu Ijudskih poslava, propovednici na- silja bi dobili znaéajan_poen. (Teorijski, koliko ja znam, taj poen nikada nije dobijen, ali mi se Gini da je neosporno da su ruiilatke studentske aktiv- nosti u poslednjih nekoliko godina zaista zasnova- ne na tom_ubedenju), Medutim,[funkcija.svakog delanja, za razliku od obitnog ponasanja, jeste u tome da se prekine ono So bi se inage automats- ‘ki nastavilo, pa bi, prema tome, bilo i predvidivo. 2To su iskustva na osnovu Kojih predlazem da se postavi pitanje nasilja u oblasti politike. To nije lako; ono Sto je pre Sezdeset godina prime- tio Sorel, "Problemi nasilja i dalje su. opskurni",” isto je toliko istinito danas kao sto je bilo i tada. Pomenula sam opite oklevanje da se nasilje raz- matra kao fenomen za sebe, i sada moram blize da odredim ovaj iskaz. Ako pogledamo rasprave © fenomenu moti, odmah vidimo da tw postoji konsenzus medu polititkim teoretifarima od lev- ice do desnice da nasilje nije nigta drugo do najflagrantnija manifestacija moéi. "Citava politika je borba za mot; krajnji oblik moéi jeste nasilje’, Kaze €. Rajt Mils (C. Wright Mills), 80 je eho definicije Maksa Vebera (Max Weber) 0 driavi kao “vladavini Gudi nad ludima zasnovanoj na sted- stvima legitimnog, odnosno, navodno legitimnog, nasilja."* Ovaj konsenzus je veoma éudan; {izjed- 51 Georges Sore, Refacions om Violence, “Introduction 10 the Fst Publication” (1906), New York, 1961, p. 60, 6Hana Arent naditi politigku moé sa Yorganizacijom nasilja” ima smisla jedino ako éovek sledi Marksovu procenu dizave kao instrumenta za tgnjetavanje u rukama viadajuée KlaseJOkrenimo se, zato, autorima koji ne veruju da su drava i njent zakoni i institu- cije samo nadgradnje prinude, sekundarne mani- festacije nekih sila u_pozadini. (Okrenimo se, na primer, Bertranu de Zuvenelu, Gija je knjiga Mod moida najprestitnija i, u svakom sluéaju, najinte- Fesantnija rasparava 9 ovoj temi. "Za onoga’, ka- 2e on, "ko razmislja 0 epohama, rat se pokazuje kao jedna aktivnost Dréava koja fe u vezi sa nj. bovom suitinom."* Ovo nas moze navesti da upi- famo da li bi kraj ratovanja, dakle, znatio i kraj drava. Da li bi nestanak nasilja_u medu dréavamna znatio kraj mor] ~ Cini se da odgovor zavisi od toga kako razu- memo mo. Ispada da je moé instrument viadavi- ne, dok viadavina, kako nam se kaZe, svoje pos- tojanje duguje “"instinktu dominacije’ Kada kod Zavenela Gtamo da se "ovek oseéa vise kao fo. vek kada se nameée i kada druge Gini instrumen- tima svoje volje", Sto mu daje "neuporedivo zado- Toe Power Bite, New York, 1956, p. 171; Max Weber w pevim persia 0 Poles as a Vocation (1921). Cnt se Je Weer bo-srestan-svoje~-saglasnan Teco” U Tork Kamil ‘ies primedbuTrockog. u Brest-litosk, “Saka. dears se tse iva na naslj', 1 dodsie, "fo Je za ftno™ Power The Natural Ht of he Growth (945), londo, 1952, idem, p. 93 4 © nase voljstvo"* to nas odmah podseéa na ono sto je Sartr rekao © nasilju. "Moé se’, kaze Volter (Vol taire), "sastoji u tome da nateram druge da dela ju onako kako ja hoéu’; ona je prisutna uvek ka da imam priliku "da powrdim svoju volju nasu- prot otporu" drugih, kaze Maks Veber, podseéaju- Gi nas na Klauzevicevu definiciju rata kao "akta nasilja da bi se supamnik primorao da radi onako kako mi Zelimo", Ta reé, kako nam kave Strausz- Hupé, oznaéava 'moé toveka nad fovekom".% Vra- timo se Zuvenelu: "Komandovati i biti potéinjen: bez toga nema moti - da bi postojala moé nije potreban nijedan drugi atribut.. Ono bez deg ona ne moze postojati: ta sustina jeste koman- da." Ako je sustina moéi u efikasnosti komande, onda nema veée moti od one koja proizilazi iz pustane cevi, i bilo bi teko redi na "koji natin » Biden p 00 * Vidk Karl woo Clausewit, On War (1852), New Yirk, 1943, ch 4, Robert SeauseHupe, Powcor snd Communtsy, New York, 1956, p 4 Giat te Maka Veber: "Macht Bedeute! jade Chance, ler einer soxtalen Bexiemumg den clgenen Willen auch gegen Widerstand durchusetzn’, prevact Ye iz Srauszllupé 1 Primere biram aasumce, jer gotovo dx | nema znafaja 0 kojem autora je fe8. Corck samo powemeno Cuje glass kjim se ne Slade Tako RM. Melver td Moc aa oshows priaude feste Kestenjuanjedne detave, tril njenx susinaTaéno je J ne- na dezave u kojo} ne posto edna. preovadujuca si. Med tim, upoeba alle ne eink drima” (Tbe Afoders state, Lor don, 1926, pp 222225) oli je snaina ova tadicja, mode Se wideti_uRusoovom polis da je ibegne Tegsjudt ladom bez vaavine, on ne nasi nia bole od “une forme association par laqule chacun swxtsant ous nobeisse pourtant quid iuimeme” Naglsak oa pottojenost, pa ond pa homandoranja, oso je. nepeomenjen 7Hana Arent se_komanda koju daje policajac razlikuje od komande koju daje jedan revolveras". (Citiram iz znatajne knjige The Notion of the State, Aleksan- dra Paserana Dantreva (Alexander Passerin 'Entreves), jedinog autora za koga znam da je Svestan znataja razlike izmedu nasilja i moéi. "Mi moramo da odlutimo da li se i na koji nagin moze ‘mo¢’ razlikovati od ’sile’, da utvrdimo kako Gnjenica da sila upotrebljena_u skladu sa zakonom menja kvalitet same sile i daje potpuno drugatiju sliku ljudskih odnosa’, jer sila, samom Ginjenicom da je okvalifikovana, prestaje da bude sila." Al, tak i ova, daleko najsofisticiranija i naj- Promisijenija distinkcija u Sitavoj literaturi, ne ide do same sri stwari. Mog, kako je shvata Passerin aEntreves, jeste "kvalifikovana’ ili “institucionalizo- vana sila’. Drugim retima, dok ranije navedeni au- tori definigu nasilje kao najflagrantniju manifesta. ciju__moéi, Passerin d'Entreves definise moé kao neku vistu ublazenog nasilja. U konatnoj analizi, to se opet svodi na isto). Da li bi se svako, od desnice do levice, od Bertrana de Zuvenela do Mao Cetunga, slozio u vezi sa jednom toliko Osnovnom taékom u polititkoj filozofiji kao Sto je Priroda moti? Sa stanoviita nae tradicije politigkog mislje- ‘nja,-ove-definicije -imaju-mnogo toga 80 ih pré- » Kaliga Tbe Notion of the State, An introduction t0 Political Theory pre put je objaviena 1962. godine na taljanskom jos ‘au Tngleske vera alle sano obléan prevod, mapiana ou! str Re samog autora, ova verdja Je konaéno tdanje hoje 50 pojr, ou Okstond 1967: godine. Za cite vidi pp. 64, 70 4 10s 8 © past poruduje. One ne samo da proistigu iz starog po} ma apsolutne moéi koji je pratio rast suverenih evropskih nacionalnih dréava, Gji su najraniji i najveti glasnogovornici bili Zan Boden (ean Bodin), u Sesnaestom veku u Francuskoj, i Tomas Hobs (Thomas Hobbes) u sedamnaestom veku u Engleskoj; one takode koincidiraju i sa terminima koji se koriste joS od antitke Gréke za definisanje oblika viasti kao vladavine Zoveka nad govekom - vladavine jednog ili nekolicine u monarhijt i oli garhiji, vladavine najboljih ili mnogih w aristokra- Ui i demokratii. Danas teba da dodamo najnovi- fi 1 mo%da najopasniji oblik takve dominacije: bi rokratija ili vladavina zamrSenog sistema biroa u kojima niko, ni pojedinac ni najbolji, ni nekolici na ni mnogi, ne moze biti odgovoran, sto bi se pravilno moglo nazvati viadavinom Nikoga. (Ako, u skladu s tradicionalnim politi¢kim misljenjem, tiraniju identifkujemo kao viast koja ne polaze ra Gune © sebi, vladavina Nikoga je jasno najtiranski- ja od svib, jer i nema nikoga od koga bi se mo- gno traditi odgovor 0 onome Sto se radi. BaS take vo stanje stvari Gini nemoguéim lokalizovanje odgo- vornosti i identifikovanje neprijatelja, So je jedan od najmoénijih uzroka sadainjeg buntovnitkog ne- mira Sirom sveta, njegove haotiéne prirode i nje- gove opasne tendencije da izmakne kontroli i da pomahnita). Stavige, ovaj antitki vokabular je na éudan naéin bio potwrden i uéveiéen dodavanjem hebrej- sko-hrigGanske tadicije i njenog. "imperativnog 9Hane Arent pojma zakona’. Ovaj pojam nisu bili izmislili "po- litieki realist", to je vise bio rezultat mnogo rani- je, BOtOvO automaiske generalizacije’ bogjih "zapo- vesti’, prema kojima je "jednostavan odnos zapo- vesti i pokoravanja” zaista bio dovoljan da se identifikuje sustina zakona.” Konatno, modernija nauéna i filozofska ubedenja koja se titu ljudske prirode jo8 vie su ojatala ove legalistitke i poli titke tradicije. Mnogim nedavnim otkriéima 0 uro- denom instinktu dominacije i urodenoj agresivno- sti kod Judskih Zivotinja, prethodili su velo sligni filozofski stavovi. Prema DZonu Stjuarta Miu. ohn Stuart Mill) "prva lekeija civilizacije [je] lekcija po- koravanja’, i on govori o "dva stanja sklonosti jedno je Zelja da se uprainjava moé nad drugima; drugo... nesklonost da se mo€ upraZnjava nad na- ma samima" Ako bismo verovali sopstvenim. is- kustvima u vezi sa ovim stvarima, trebalo bi da znamo da je instinkt potdinjenosti, Zarka Zelja da se poslusa i da neki snazan govek nama uprav- Jia, bar isto toliko izrazen u Ijudskoj psihologiji kao i volja za moé, a politithi je, motda, i zna- Gjniji, Stara izreka "Kako je pogodan da bude podlozan / zato mote da bude tako postuan", u neki verzijama poznata svim vekovima i svim na- rodima, moze da ukaze na jednu psiholosku isti- * Biden, pe Considerations om Represenattoe Goverment (1861), Libera Ans Library, pp. 39 1 65 © John Mt Wallace, Destiny His Choice The Loyaitam of Andrew ‘Mareelt, Cambridge, 1968, pp 88-89. Ova relerenca duguiem Ijubsanesti Gregory’ Devan 50 nu: naime, da su volja za moé i volja za pottinja vanje medusobno povezane. "Spremno potzinjava- nje tiraniji", da jo8 jednom upotrebim Milove redi, nikako nije uvek prouzrokovano "krajnom pasiv- nos¢u", Ba’ suprotno, snaina nesklonost dase poshuéa esto je praena podiednako snainom ne- sklonoséu da se dominira i komanduje. Istorijski ‘govoreéi, drevna institucija ropske ekonomije ne bi se mogla objasniti na temeljima Milove psiho- logije. Njen jasni cilj je bio da se gradani oslobo- de tereta kuénih poslova i da im se dozvoli ula. zak u javni Zivot zajednice u kojoj su svi jednaki; ako je istina da nista nije slade od izdavanja za- povesti i upravijanja drugima, gospodar nikada ne bi napustio svoje domatinstvo. Medutim, postoji jo8 jedna tradicija i jo8 je- dan vokabular, ni8ta manje stari i priznati_ kroz vreme. Kada su atinski gradovidrZave svoj ustav nazivali isonomija, ili kada su Rimljani govorili 0 civitas kao © svom obliku viadavine, oni su imali na umu pojam mo¢i i zakona ja se sustina nije oslanjala na odnos zapovest-postuinost, i koja nije identifikovala moé i upravijanje ili zakon i zapo- vest. Upravo ovim primerima su se okretali Ijudi devetnaestovekovnih revolucija kada su pretresli antitke arhive i konstituisali jedan oblik viasti, re- publiku, u kojoj bi viadavina zakona, koja podiva na moéi naroda, prekinula viadavinu doveka nad Zovekom, za koju su oni smatrali da je ‘vlada po- godna 2a robove". I oni su, na nesretu, takode 31govorili © pokoravanju - 0 pokoravanju zakonima uumesto Ijudima; ali ono Sto su zaista imali na umu bila je podréka zakonima na Koje je gradanstvo dalo svoj pristanak® Takva podrika nikada nije bezpogovorna, a to se pouzdanosti tite ona ne moze da se meri sa istinski "bezpogovornom po- stuénogéu" kakvu jedan én nasilja mode da iznudi + poslusnoséu na koju moze da ra’una svaki kri- minalac kada mi, preteci nozem, otme novéanik, ili kada s pitoljem opljaéka banku. Podrika naro- da je ta koja institucijama jedne zemlje daje moé, @ ta podrika je samo nastavak pristanka iz kojeg ‘su nastali zakoni sa kojima se potinje. U uslovi ma predstaynizke viade, narod bi po pretpostavci trebalo da upravija onima koji njime viadaju. Sve Polititke institueije su manifestacije i materijaliza” ciie moGi; one se okamenjuju i propadaju dim 2i- va _moé naroda prestane da ih podrava, Na to je mislio Medison kada je rekao "sve viade potivaju na mnenju’, Sto nije niSta manje istina za razliite oblike monarhije nego za demokratije. (*Pretposta- viti da vlast vecine funkcioniSe samo u demokrati- Ji jeste fantastitna iluzija", kao Sto istite Zuvencl: “Kralju, koji je samo jedna usamljena_individua, daleko je vise potrebna opita podrika drustva ne- ; ‘kao Jedan viada protiv svih, Potrebni su pomagagi u poslovima nasilja, mada © Vill dodanie xa, we a © Op ait, p98. 92. njihov broj moze biti prilitno ograniven). Medu- tim, snaga mnenja, odnosno, moé viade, zavisi od broja; ona je "proporcionaina onom broju sa ko- jim je povezana’ pa je, prema tome, tiranija, ka ko je otkrio Monteskije (Montesquicu), najnasilni- ji i najmanje moéan oblik Vidoes od naj- otiglednijih distinkcija izmedu moi 7 nasilja jeste zaista u tome Sto moé uvek zahteva brojnost, dok nasilje do izvesne mere moze bez toga jer se osla- nja na oruda./Legalno neograniéena viadavina ve- Gine, odnosnd demokratija bez ustava, moze i bez ikalve upotrebe nasilja biti veoma opasna u suz- bijanju prava manjina, i veoma efikasna u guSenju razlitiih misljenja. Medutim, to ne znaéi da su nasilje i moé jedno isto] ‘Ekstremni oblik moéi je Svi protiv Jednog, ekstremni oblik nasilja je Jedan protiv Svih. Ovo Kaymond Aron, Za Rivolation Introwoable, 1968, p. $1 Stephen Spender, op. if, p. 56, $€ ne safe: “Ono io je mao- {go otiplednje od ewlucgname situacje [bil je] nerevoluco- ‘hana sinvaca” Modda je "etko zamidit da do cvolucie do- Ina kaa svako tgleds poscbao dobio taspolozen” all 10 je ‘ono io se obina dogads na pogetl evolucla = 22 vresie poteine velike elsaze beastra Vid dodatak 2, ser 123, 6