Šta je avangarda?

Već od 1910. postali su veoma vidljivi u javnosti stavovi pesnika modernista koji su tražili
obnovu stvaralačkog subjekta i volje, obogaćivanje forme.

Oni koriste pojmove aktivizam, borba, suprostavljanje. Takva situacija je tražila nove puteve,
kako u umetnosti tako i u društvu.

Umetnici i književnici (avangardni stvaraoci) teže ka otvorenim strukturama, fragmentaciji,

uvođenju tzv. “ne-književenih” elemenata u književnost. Dovodi se u pitanje stara funkcija
književnosti i sopstvena egzistencija. Odnos prema tradiciji postao je negativan.

Adrijan Marino u knjizi “Poetika avnagarde” definiše pojam avangarde ovako: Novi čovek
pokazaće novu osećajnost, a psihološka stvarnost takođe je objektivna datost. Svugde isti ključni
pojmovi, suština, čistota, spontatnost, tehnika rekonstrukcije stvarnosti, novog početka i večnog
vraćanja na čiste oblike koji su stalni i večni.

Posle I svetskog rata postalo je jasno koliko je apsurdno ljudsko postojanje. Umetniku više nije
dovoljno da kroz svoja dela izražava svoje utiske o stvarnosti. On traži novi način da izrazi to
nepodnošljivo stanje, novi načini izražavanja postali su multimedijalni, a smisao je traženje
potpune slobode.

Etimologija reči avangarda i njene izvedenice

“Merriam-Webster” rečnik daje sinonime pridevu avangardno, avangardni: progresivan,
napredan, vanredan, smeo.

Što se etimologije reči “avant-gard” tiče, ovaj eminentan rečnik navodi da je u rečnike
francuskog jezika reč ušla 1849. kao vojnički termin i označavala “prethodnicu“, vojnu
formaciju koja juriša prva u napadu.

“Merriam-Webster” navodi  izvedenice: avant-gardism (avangarda) i avant-gardist (pripadnik

pokreta ili pravca). Avangardist je umetnik (pisac, muzičar, vajar…) čije su tehnike i ideje
izrazito eksperimentalne. Avangardisti su lideri novih i nekonvencionalnih pokreta, naročito u
umetnosti.

“Cambridge Dictionary” definiše pripadnika pokreta avangarde kao umetnika (slikar, pisac,
muzičar) čije su ideje, stilovi, metode i dela potpuno originalni i moderni u odnosu na vreme i
okolnosti u kojem živi.

“Collins Dictionary” daje sličnu definiciju: avangarda je pokret u umetnosti i književnosti koji
pronalazi i koristi nove i iznenađujuće metode i ideje u svom izrazu.

Da rezimiramo: konotacija reči avangarda uvek ima ova značenja: inovativno, originalno,
eksperimentalno, inventivno, novo, moderno i  ultramoderno, pionirsko, progresivno,
revolucionarno.
1
Avangarda u umetnosti
Avangarda u likovnoj umetnosti

U likovnoj umetnosti izraz “avangarda” tradicionalno se koristi za opisivanje bilo koje nove
tehnike i ideje. Neodređena definicija avangarde u umetnosti bila bi “stil ili pokret koji u svom
izrazu koristi tehnike i nove predmete rada koji se značajno razlikuju od prethodnih”, međutim,
nikad nismo sigurni da li je definicija konačna i jasna. Naime, nema jasnog konsenzusa o tome ko
odlučuje je li umetnik ispred svog vremena, i na šta se odnosi fraza ispred vremena?

To nešto drugačije se ovde može odnositi na činjenicu da avangarda podrazumeva istraživanje

novih umetničkih metoda ili eksperimentisanje sa novim tehnikama, u cilju dostizanja/postizanja
jačeg umetničkog dojma.

Ali šta je čini boljom umetnošću? Da li to znači, da je npr. slikarstvo estetski ugodnije? Ili da ono
ima više smisla? Ova pitanja ostaju za večnost.

Renesansa

Italijanska renesansa bila je verovatno prva po svom izrazu i uticaju “avangardistička” epoha u
slikarstvu i vajarstvu. Figure i likovi iz Biblije (članovi svete porodice) su zastupljene na sasvim
prirodan način – radikalni otklon od vizantijskog, pa čak i gotskog izraza umetnika.

Osim toga, golotinja je postala ne samo prihvatljiva, već i plemeniti detalj slike – poput
hipermoderne bronzane skulpture Davida (vajar Donatelo, oko 1440, Muzej Bargello,
Firenca). Kasnije su velike evropske akademije likovnih umetnosti bile podržavane od strane
katoličke crkve, postojala su stroga pravila koje su umetnici morali poštovati pa je devijantima
zabranjeno da ulaze u salone i na službene izložbe.

Možda je samo u Holandiji došlo do istinskog procvata duha umetničkog istraživanja (portreti
Rembranta i žanrovsko slikarstvo Jana Vermera).

Vreme posle francuske revolucije. Novo doba

Tek nakon Francuske revolucije, umetnici ponovno počinju da eksperimentišu. Prvo sa

pejsažima, kasnije i sa likovima i scenama Tarner (J. M. W. Turner), Kaspar Fridrih (Caspar D.
Friedrich), Goya (Goja). Slike postaju medij preko koga se šalju poruke.

Sledeća avangardna škola bila je impresionizam – prvi veliki pokret savremene umetnosti kada
odjednom postaje poželjno da trava na slici bude crvena, stog sena plave boje, zavisno od
trenutnog efekta sunčeve svetlosti koju umetnik percipira. Impresionizam se može posmatrati kao
najveća avangardna struja umetnosti, ali te davne 1870-ih javnost, kao i umetnička elita, bili su
zaprepašteni. Što se njih ticalo, trava je bila zelena, a seno je žuto – i to je bilo to.

XX vek

Od 1905. počinje definisanje pravaca u avangardi poput fovizma, analitičkog kubizma, futurizma.
Najkontroverzniji pokret XX veka u umetnosti je bio “Dada“- pravac koji je pokrenuo

2
rumunsko-francuski umetnik Tristan Cara (Tristan Tzara) 1916. u Cirihu, kasnije i u Parizu,
Berlinu i Njujorku.

Dadaisti odbacuju većinu, ako ne i sve buržoaske vrednosti u korist zaglušne mešavine anarhizma
i hipermodernih inovacija. Bilo je tu i subverzivnih ideja. Ništa im ne znače pojmovi logičan,
razuman inteligentan već šire granice stvarnosti i žude za postizanjem slobode duha i teže
beskraju. Može se reći da su umetnici “Dade” izmislili performans i hepening (Performance
Art, Happenings) kao i konceptualnu umetnost, pedeset godina pre svojih postmodernističkih
naslednika.

Kroz ceo XX vek dominiraju boje, razni materijali, kombinacije nespojivog, Endi Vorhol postaje
pop-ikona, njegov dizajn stvar prestiža, i tako pri kraju veka, tačnije, sedamdesetih godina,
počinje savremena umetnost koja je sama po sebi avangarda. Ovi mladi postmodernistički
umetnici privukli su ogromne kontroverze zbog izazovnog, pa čak i subverzivnog pristupa i
korišćenju sirovog materijala (krzna, delova životnja, ljudske krvi i kose itd.).

Velika imena avangarde u umetnosti

Nemoguće je odgovoriti na pitanje koje u umetnosti poput slikarstva i vajarstva bili najveći
avangardisti svog vremena, to su možda veliki slikar slikar Tarner, Klod Mone (revolucionar
modernog slikarstva); Ilja (lya) Repin (prvi koji je slikao autentičan život u Rusiji); Pikaso,
majstor figurativne i apstraktne umetnosti u gotovo svim medijima; Marsel Dišamp (Marcel
Duchamp , pionir pokreta “Dada”), Endi Vorhol (Andy Warhol, verovatno najveći
postmodernist).

U arhitekturi su predstavnici avangarde: Le Korbizije (Le Corbusier, Charles-Edouard Jeanneret)

funkcionalistički utopijski arhitekt i pionir brutalizma; Frenk Geri (Frank O. Gehry , pionir
dekonstruktivizma)

Književnosti i avangrada
Avangardni pokreti razlog su što se u književnosti pojavio nov pravac početkom i u prvoj
polovini 20. veka. U dadaističkom pokretu pesnik Tristan Cara je svojim manifestima koristio
novinske isečke i eksperimentalnu tipografiju. Futuristički autor F.T. Marineti je u novinama

“Le figaro” objavio svoj “Futuristički manifest” 1909. Pisci, pesnici i umetnici povezani s
nadrealističkim pokretom koristili su niz neobičnih tehnika kako bi u svojim pesmama, romanima
i proznim delima izazvali “mistične i sanjive doživljaje svesti“.

Tokom rata, i deceniju posle, književni eksperimentalizam je izbledeo iz javnosti sve do

pedesetih godina kada se pojavljuju bitnici (Beat Generation) – pisci koji svojim tekstovima
reaguju  na kvalitet poezije i proze svoga doba.

Takvi avangardisti / bitnici bili su Džek Keruak (Jack Kerouac), A.Ginsberg (Allen Ginsberg),
Vilijam Barouz (William S. Burroughs), Gregori Korso (Gregory Corso) i ostali. Odlučno se
suprotstavljaju militarizmu, ekonomskom materijalizmu i seksualnoj represiji. Ona jedna potka
koja ih povezuje je: nepristajanje na sumornu stvarnost koja ih okružuje. Pišu nekonvencionalim
stilom, koriste mešavinu fantastičnog, fikcije, mistike i novinarskog stila.

3
Najpoznatiji pisci avangarde u svetu bili su Ernest Hemingvej, Berthold Breht, Andre Breton,
Tomas Man, Džon Bart, Horhe Luis Borhes, Italo Kalvino, Hulio Kortazar, Boris Pastenamk,
Vladimir Majakovski. Na prostoru Jugoslavije to su bili sjajni književnici: Rastko Petrović,
Stanislav Vinaver, Miloš Crnjanski, Rade Drainac, Miroslav Krleža, Dušan Vasiljev, Aleksandar
Vučo, Oskar Davičo.

Siže:

Avangarda ili večito neslaganje sa zadatim stanjem stvari. Konotacija reči avangarda uvek ima
ova značenja: inovativno, originalno, eksperimentalno, inventivno, novo, moderno i
ultramoderno, pionirsko, progresivno, revolucionarno.