KRV

Frederic Brown
U svojoj vremenskoj mašini Vron i Dreena, dvoje poslednjih pripadnika vampirske vrste, jurili su
u budućnost bežeći od uništenja. Držali su se za ruke i tešili jedno drugo, uplašeni i gladni.

U dvadeset drugom veku ljudi su ih napokon otkrili, uvidevši da legenda o vampirima, koja je
potajno postojala i sirila se medju ljudima, uopste nije legenda vec stvarnost. Organizovan je lov,
pronadjeni su i ubijeni svi vampiri osim ovo dvoje, koji su jos pre radili na konstruisanju
vremenske mašine i i uspeli je zavrsiti upravo da na vreme pobegnu njome. Da pobegnu u
budućnost, daleko u budućnost u kojoj je i sama rec vampir zaboravljena, a oni ce ponovo ziveti
bez straha da ih otkriju - i s vremenom će iznova obnoviti svoju vrstu.

- Gladna sam, Vrone. Strašno sam gladna.

- Dreeno, draga, i ja sam. Uskoro cemo se ponovo zaustaviti.

Već su se četiri puta zaustavili, i svaki put jedva ostali živi. Nisu ih zaboravili. Kada su se
poslednji put zaustavili pre pola miliona godina, videli su da je Zemlja postala pasji svet - i to
doslovno: ljudska je vrsta izumrla a psi su postali civilizovani i nalik na ljude. Pa ipak, prepoznali
su u njima ono što zaista i jesu. Samo su se jednom uspeli nahraniti nekom mladom kujom, ali
onda su ih najurili u njihovu vremensku mašinu, ponovo na put u buducnost.

- Hvala ti što si stao - nakon nekog vremena rece Dreena i uzdahnu.

- Ne zahvaljuj mi - odvrati mracnim glasom Vron. - Ovo je kraj puta. Ostali smo bez goriva, a
ovde više nikakvog goriva nećemo naći. Do sada su se već svi radioaktivni elementi pretvorili u
olovo. Živecemo ovde... ili...

Izađoše da pogledaju gde su to stigli.

- Vidi - uzviknu Dreena uzbudjenim glasom pokazujuci prstom prema necemu sto im se
priblizilo. - Neko novo bice! Psi su nestali. Pobedila je neka druga vrsta. Nas su sigurno
zaboravili.

Bice koje im se priblizavalo posedovalo je telepatske sposobnosti.

- Čuo sam vase misli - odjeknu glas u njihovim glavama. - Pitate se da li poznajemo bića po
imenu "vampiri"? Ne, ne poznajemo ih.

Dreena oduševljeno stegnu Vronovu ruku.

- Sloboda! - promrmlja glasom u kojem se osecala glad. - I hrana!

- Takodje se pitate - nastavi glas - o mojem poreklu i evoluciji. Danas je sav zivot biljnog
porekla. Ja... - lagano im se nakloni - ja, pripadnik vladajuce vrste, nekada sam bio ono sto ste vi
nazivali repom.