Dr Lj. KOTUROVIC i D.

JERICEVIC KOREKTIVNA GIMNASTIKA

Za izdavača Slavica Kovačević

Urednik Miroslava Jaćimović

Stručna redakcija Dr Ljubi.ša Milićević

Naslovna strana Miloš Majstorović

Ilustracije Pavle Buđa

Tiraţ: 1.000

Izdavač: IGP "MiS SPORT", Beograd, Tel. 011 444-11-55 Štampa:

"GRAFIPROF', Beograd
 Dr LJUBIŠA KOTUROVIC
DESANKA JERICEVIC

KOREKTIVNA
GIMNASTIKA
II izdanje

1996
 S A D R Ţ A J:

Strana

PREDGOVOR — _ — — — 5
UVOD — __— 6
Osnovno sredstvo — — — — — — — — — — 7
Pomoćna sredstva — — — — — — — — — — 11
Primena fizičkih veţbi u cilju profilakse i lečenja — — 12
Metodi primene veţbi u svrhu korekcije ili lečenja — — 20
Indikacije i kontraindikacije za primenu veţbi — — — 22
Mogućnosti i oblici primene korektivnog rada — — — 23

DRŢANJE TELA I ODSTUPANJA OD NORMALNOG STAVA — 27

O drţanju tela — — — — — — — — — — — 27
Ocenjivanje drţanja tela — — — — — — — — 29
Odstupanja od normalnog stava — — — — — — — 32
Oblici poremećaja, lokalizacije i njihova korekcija — — 34

a) Kičmeni stub
Lordoza — — — — — — — — — — — 38
Kifoza _________ _ _ 53
Ravna leđa — — — — — — — — — — 77
Skolioza — — — — — — — — — — — 82

b) Grudni koš
Ispupčene grudi — — — — — — — — — 110
Izdubljene grudi — — — — — — — — — 115
Ravne grudi — — — — — — — — — — 120

c) Donji ekstremiteti
»X« — noge — — — — — — — — — — 123
»O« — noge — — — — — — __ — —127 Ravno stopalo — — — — — — — —

POGOVOR ____ — _ — — _ — __— 157 LITERATURA ____________ 158

 PREDGOVOR

Zahvaljujući novom izdavaču pojavljuje se danas riova edicija ovog, još

uvek, aktuelnog priručnika. Razlog za to je postojanje istih potreba za njegovu
pojavu kao i u vreme prethodnog izdanja. Naime, još uvek nema šireg
stručnog rada na sprečavanju i korekciji poremečaja u drţanju tela, kako u
školskim ambulantama, školama, tako ni u većini polikliničkih ustanova
javne zdravstvene sluţbe.
Naša je ţelja da ova knjiga i dalje bude neophodni pri- ručnik svakom
pedagogu fizičke kuhure koji se sa ovom pro- blematikom susreće u svom
svakodnevnom profesionalnom radu. Tu se podrazumeva rad u predškolskim
ustanovama, osnovnim i srednjim školama, kao i na prvim godinama fa-
kuhetskih studija, jer su to institucije u kojima se sprovode organizovane
fizičke aktivnosti.
No, s obzirom na današnje opšte i materijalne uslove i u izdavaštvu,
moramo napomenuti da nije moglo doći do izmena na samom tekstu.
Međutim, ostaje nam mogućnost da u okviru ovog predgovora ukaţemo
čitaocima na neke značajne momente. Naime, postoje neka nova saznanja u
odnosu na klasifikaciju, dijagnostiku i prognozu pojedinih poremećaja kao što
su lordoza, kifoza, skohoza, ravna sto- pala i dr. No, s obzirom na to da ovaj
priručnik ima prven- stveno praktični značaj za školsku praksu, tj. da se radi
o runkcionalnim stadijumima pomenutih poremećaja u drţanju tela, u čijoj
prevenciji i korekciji osnovnu ulogu imaju pe- dagozi fizičke kuhure,
smatramo da stručni kvahtet neće biti umanjen.
U svakom slučaju, smatrah smo za potrebno da čitaoci- ma i stručnoj
javnosti ovo predočimo i tako ublaţimo even- tualne kritike. Verujemo ipak da
će ovo biti doprinos napo- rlma da se ne zapusti rad na prevenciji i korekciji
posturalnih poremećaja školske dece i omladine uopšte, sve dok se ne stvore
uslovi za organizovan stručni rad u ovoj oblasti.

Beograd, 19. 02. 1993. god. Autori

\
UVOD

Kineziterapiija je, jedna od veoma vaţnih karika u procesu potpunog

fun'kcionalnog osposobljavanja osoba, nakon povreda, oboljenja ili nekog
drugog stanja koje je dovelo do poremećaja normalne ravnoteţe pojedinih
funkdija u organizmu.
Jedan od njenih vidova koji se najčešće koristi u cilju otklanjanja
poremećaja u drţanju tela naziva se koreiktivna gim- nastiika. Ona predstavlja
jednu od osnovnih metoda koja se pri- menjuje u cilju prevencije i korekcije.
Pošto 'se u korektlivnoj gimnasticii koristi isto sredstvo kao i u fiizičkom
vaspitanju, tj. pokreit, fizička veţba, odnosno gim- nastilca, sasvim je
razumljivo što su nastavnici fizičkog vaspita- nja u mloigućnosti da se ovoim
problemartiikom barve. Noviim zakon- s'kim pix>pi'Siima predviđena je i nova
oblast rada profesora fizič- kog vaspitanja u oblilku tziv. speoijalne na&tave
fizičkog vaspitanja, koija u nelkim školama već funkoioniiše. Tako se za decu
sa određe- nim odistupanjima od normalnog drţanja organizuije pomenuta
na- stava fizačklog vaspiltanja sa jediniim oiiljem korekdije postojećeg sitanja.
U praiksi se, posle selekoije na sistematskim pregledima, u jednoj šikoili
organiziulje ova nastavia za decu iiz nekoliko okolnih ško- la, a vodi je profesor
fiiiziičkog vasipitanjia kome je to jedini zadatak na radnam mestu. Ovi učenioi
ne posećuju nastavu fizičkog vaispiita- nja u svojoim školama, već im ova
nastava predstavlja obavezu, tako da ne postoji osilobađanije od nastave
fizičkog vaspitanja zbog ove vnste iporemečaja. Ova niaisifava se odirţava po
posebno formiranim gnuipama sličnih poreimećajja, a uvek se vodi računa o
liaboru i karaik- teiru veţbi, početnih pOloţaja, o doziranju veţbi, te na taj
način eli- minišu eventualni štetni uticaji.
Cilj ove nasitave fiziičikog vaisipitanja u šfcoli ne treba siamo lo- kalno
da ipiopravlja neike sJabosti mišića, — već ona treba da ima širi karakter
kako bi delovala preventivno. Treba dobro odabra- nim veţbama, koje će se
davati tokom redovne nastave fizičkog vaspdtanja u školi za svu decu,
nastojati da.ise tonizira baš ona muskulatura za koju je utvrđeno da je &la!ba,
insuficijentna. Ove veţbe će dobiti još veći značaj, aiko se uzmu u obzir viisoki
pro- centi pojedinih odstupanja od normalnog stava, tj. loših drţanja tela,
odnosno posturalnih poremećaja.
Etobro organizovanim fizičkim aktivnostima u školskom do- bu,
smanjiće se broj onih osoba koje zbog posturalnih poreme- ćaja ili telesnih
deformacija bivaju oslobođene vojne obaveze. To dobija posebnu vaţnost ako
se posmatra sa aspekta osnovnih principa opšte narodne odbrane, zbog
njenog velikog društve- nog i politiičkog značaja za zajednicu u celini.
 SlabcKst pojedinih mišićniih grupa ili muskulatUTe u celini kod neţnih,
asteničnih osoba moţe da izazove pojavu različiitih poremećaja na kičmenom
stubu, gnidnom košu, gomjim ili do- njiim ekstremitetiima, a posebno na
stopalu. To dovodi do oteţa- vanja normalmh, svakodnevnih fun'kcija, kao što
su kretanje, rad itd., što povlači za sobom nedovoljnu aktivnost čitavog
organiz- ma. To se sa svoje strane odraţava na dalji razvoj pomenutih slabosti,
na pojavu slabije lishrane tkiva, degenerativnih stanja, atrofije i razMčdtih
telesnih deformaoija koje se mogu — ukoliko se ništa ne učdni na njihovom
sprečavanju — raizviti čak do traj- nih invaliditeta.
Naistavpife fizičkog vaspitanja, pored ostalih faktora, moţe svojim i^om.
mnogo učdnitS na jačanju dečijeg organizma u ce- lini, te samm tiijr dopriineti
smanjenju piiocenta .posturalnih no'- remečaija u tioglednoittt-fpeitjodT^.
Svaikako dia se ne trefe^^zadirţati^- mo na ovom, već itrete pmi šfofekiim i-
sipoiitSkto^tl^pinzei^^ i oen- trima za rekreaoiju građana otvarati odeljenja za
korektivhu gLmnđ^ stdiku, treba zainteresovati školske i sportske lekiare za
upoznavainlje ove oMastd, te safltnim tdm zadiobitti njhovu pomoć i podršku
u orga- ndzovanom kompleiksnom rešavanju ovih problema.
Shvativši ovo, jasno je da fizičko veţbanje, sprovedeno na odgovarajućd
način, uz sve preduzete mere predostroţnosti, moţe biti jedna od
najefikasnijih i naj'koriisniijih mera u popravljanju ovakvih stanja. Dalkle,
fizičku veţbu treba shvatiti kao osnovno sredstvo kineziterapije, te samim tim
i korektivne ^imnastiike kao njenog saistavnog dela.
No, pored ovog osnovnog sredstva, ne treiba zanemariti ni druga
sredstva koja u rešavanju ove problematike mogu biti od koristi. To su
takozvani prirodni i veštačkli fizdkalni agensi, kao što su: sunce, voda,
vazduh, zatim veštačka svetlost, električna struja u raznim svojim oblicima
itd. Svi oni doprinose usipešni- joj borbd protiv deformiteta iili bilo kojih
dooiigih odstupanja od normalnog stanja.

Osnovna sredstva

Izvođenje pokreta nije jednostavna već vrlo sloţena radnja u kojoj

učestvuje čitav niz sistema i organa, a prvenstveno tako- zvani aparat za
kretanje i nervni sistem, na čemu se treba po- sebno zadrţati.
U sastav aparata za kretanje ulaze mišićd, kosti i zglobovi sa svojim
vezama. Mišići predstavljaju aktivni deo aparata za kretanje, dok ostali
pomenuti delovi čine njegov pasivni deo. U
 čovečjem organizmu se nalaze glatki iniţići, koji su smešteni u
vmutrašnjosti organizma i funkcionišu bez uticaja čovečje volje i skeletni
mišići, čija je građa poprečnoHprugasta, koji svojini kontrakoijama vrše
odgovarajuće kretnje pod uticajem čovečje volje. Ireba još imati na umu da se
prema fuaikciji u organizmu razlikfuju miišići pokreta, koji su visoko
spK^sobni za kontrakcije i dekontrakcije, ali 'su male i kratkotrajne snage, i
tonični miišići čiji je zadatak da odrţavaju poioţaj tela, te su njihove kon'trak-
cije duge i snaţne. Za izvođenje bllo jednih, biio drugih kontrak- cija,
neophodna je energija. Međutim, priUkom aktifvnog angaţo- vanja ovih mišića
treba uvek voditi računa o faktoru zamora, koji je redovni pratilac svih
aktivnosti, a čiji uzroci niisu još u potpuno.s^ti pixxičeni.
Kao ne manje vaţne delove aparata za kretanje treba pome- nuti kosti i
zglobove. Dok su kosd, s jedne strane, oslonac oi^a- nizma, one su, s druge
strane, poluge koje, pokretane mišićnim kootrakciijama vrše odgovarajuće
kretnje, a zglobovi mesta koja ovo omogućavaju.
Nisu svi zglobovi podjednako pokretni niti svi dozvoljavaju 'izvođenje
svih vrsta pokreta, no ipak smatramo da treba ovde 'navesti pokrete koji se
najčešće susreou, ne upuštajući se u nji- hovu analizu (Sl. 1—5).

l>regib!uile (flexlo) Prlmlcaiije (adductlo) Okretanje (rotatlo):

opružanje (extenslo) odmlcanje (abductlo) spoIjaSnje;
unutra£nje
Izvrtanje (supinatio) — neutralni
poloţaj — uvrtanje (pronatio)
Kruženje (circumductio)
Dakle, da bi se svi ovi pokreLi
moglii vršiti potrebna je koordi- nacija
a)Koncentričnu — kod koje se
funkdje centralnog nerv- nog sistema i
mišićni pripoji pribliţa- vaju
aparata za kretanje kao celine. U oilju
savladavajući dejstvo neike sile. Primer
izvođenja po- kreta moraju se
ova'kve kontrakcije bilo bi opruţanje u
angaţovati ne samo oni mišići koji
zglobu kolena u sedećem poloţaju na
neposredno učestvuju ili potpomaţu
stolici, pri čemu dolazi do pribliţavanja
izvođe- nju pokreta, mišići
pri- poja četvoroglavog mišića buta
protagonisti, odnosno sinergisti, već i
(Slika br. 'l)
oni koji fikisiraju odgovarajuće deiove
te- la, mišići fiksatori. Istovremeno
dolazi i do promena u statusu mišića
čija je funkcija upravo su- protna, a
koji se nazivaju antago- niistima (Slika
br. 6).

Sve pomenute grupe mišiča

obavljaju svoje zadatke zahvalju- jući
mišićnoj kontrakciji, pri ko- joj se
menja napetost i duţina niišića. Prema
tim kvalitetima se i mišićne
kontrakcije dele na;
 b) E k s cen tri čnu - kod ko- je se
mišićni pripoji udaljavaju, jer se mišić
suprostav'lja dejistvu neke sile
usmeravajući njen uti- caj. Primer
akvakve koaitrakcije bilo bi savijanje
opruţene noge u zglobu kolena u
sedećem poloţa- ju, pri čemu se pripoji
četvorogla- vog mišlića buta
udaljavaju, uspo- ravajućd dejstvo sile
gravitacije (Slika br. 8).

c) Statičku — kod koje se udaljenost

mišićnih iprifpoja ne menja. Primer
oviakve kontrak- cije je kada se pri
opruţenom kolenu zategne četvoroglavi
mišdć buta bez pomeranja potkolenice,
što će se ogledati u povlačenju čaSice
prema gore (slika br. 9).

Prema stepenu učešća pojedinih delova centralnog nervnog sistema u

izvođenju određeniii poikreta razlikuju se:
— voljni ipo'kreti u čijim formiranjima učestvuju najviši nervni centri.
Preko osećajnih (senzitivnih) nervnih vlakana ovi centri dobijaju nadraţaje sa
periferije, pa se na osnovu iijih dopunjuju nalozi muskulaturi, koja treba da
izvede pokret.
— automatsifci pokreti u čijem izvođenju po pravilu svest ne učestvuje,
mada se njena intervendija pojavljuje u onim sluča- jevima kada je
automatizam poremećen. Ovi pokretd mogu da potaču iz niţih centara, kada
su duţim izvođenjem uveţbani, auto- matizovani.
— refleksni( pokreti, u ksjima ne učestvuje kora velikog mozga, ile
prema tome ni svest, pa zato oni i nemaju veću ulogu i značaj za primenu
korektivne gimnastike.
Pomoćna sredstva

Ne uimanjujući ni na koji način značaj prdrodnih, a naro- čito veštačkih

fizikalnih agenasa, oni će ovde biti opiisani samo sa aspekta njihovog udela za
što uspešniju primenu veţbi u cilju maksimalno mogućeg funkcionalnog
osposobljavanja.
Od prirodiniii fizikalnih agena'sa najširu primenu ima voda. Naime,
voda se korfsti kao veoma pogodna sredina u kojoj se, zabvaljujuoi prividnom
gubitku telesne teţine, mogu pojedini po- kreti daleko lakše izvoditi. Osim
ovoga, gu'stina vode, pritisak i potisaik izlis'kuju određeni napor te se tako
dobija i ţeljeni otpor koji nije preteran i koji se moţe slobodno prfmenjiivati.
Poznato je da se plivanje veoma mnogo koristi za koTekciju pojedirah
telesnih deformacija, a naTOĈito onih na Momenom stubu i grudnom košu.
Naravno da voda, primenjena u ove s.vr- he. mora biti određene temperature,
jer ne bi smela da izaziva grčenje mišića, što bi se dogodilo ako bi bila suvliše
hladna.
Sunce, a naročito vazduh, u ovom sluičaju imaju daleko ma- nju
primenu od vode, iako su poznati uticaji vazduha na poveća- nje otpomosti
organizma, posebno kada se pnimenjuju takozvane vazdušne kuipke. Iz tog
razloga preporučujemo primenu veţbš na vazduhu, kad god to vremenske
priMke dozvoljavaju, ali u sva- kom slučaju to ovde nema presudni značaj.
Sunoane zrake koris- titi takođe 'kad god je to moguće, jer su poznaiti povoljni
uticaji njegovog sipektra. a naročito ultravioletnih znaka. Ovi zraoi su
nevidljivii za čovečje oko, ali su od ogromnog zna'čaja za normal- ni pmmet
viitaTnina »D«, koji je necnphodan dečjem organizmu. Pored ovog uticaja, sunce
svojim infracrvenim delom spektira deluje na zagrevanje izloţenih delova tela,
što takođe predstavJja karisni učinak, jer će se tako smanjiti grčevitost
(spasticitet).
Od veštačkih fiizikal-nih agCTasa mogu biti od koristi svi veštački izvori
svetlosne energije (SoIux, kvarclampe i dr.). koji postaju posebno vaţni u
vreme kada se zbog klimatskih uslova više ne mogu koristiti priTOdni agensi.
Na drugo mesto svakako dolazi električna struja sa svojiim široikim
mogućnostima, MIo da se rađi o niskofrekventnim ili vi- sdkofre'kventniim
strujama. Prve se, između ostailog, koriste i za elektroforezu pojedinih lekova,
a druge za izaiziivanje toplotnog efekta u duihini tkiva.
N'ajizad, ne treba odbaciti ni primenu toplog blata ili para- fina, koji,
apliikovani na predeo u kome je pokretljivost smanje- na, mogu vrlo korisno
posluţitii kao priprema za veţbe, jer tako- đe otklanjaju postojeću grčevitost i
bolove.
Primena fizičkih vežbi u cilju
preventive i lečenja
Da bi se i'eţba mogla primeniti kao preventivno odnosno torapeutsko
sredstvo, neophodno je voditi računa o mnogiim fak- torima od kojih su
najvaţniji: karakter veţbi, početni poloţaj, oce- njivanje mišićne snage,
doziranje itd. Tek na osnovT.i svega toga i svestranog upoznavanja analize
poremećaja moţe se napraviti odgovarajući program rada.
KARAKTER VEZBI
Po karakteru veţbe mogu biti: pasivme, potpomognute, aktiv- ne, protiv
otpora i veţbe disanja.
Pasivine veţbe — piliimenjuju se kada osoba nije u stanju da izvede
traţeni ,pokret snagom svoje sopstvene muskulature. Po- moou njih treba
pokušati obnavljanje izbiusainih putanja kojima se prenose impiulsi ipoitrebni
za izvođenje pokreta. Pored toga treba ovim veţbama odirţavati cirkulaciijiu
krvi i pokretljiivost zglobova u oštećeiiim delovima. Pni paisivnim veţbama
treba zaihtevaiti potpu- nu koncenitraciju priiliikom izvođeoja pokreta, tako da
se taj, pasiv- .ni poikret doţivljava kao svoj, jer će samo ondia imati svoju
svrhu.
Potpomognu'te veţbe — iprimenjuju se u slučajevima .kada je mišićna
snaga sačuvana ali ne toliko da se bez tuđe pomoći moţe izvršiti paferet. To se
najviše oseća kada povređeni deo dola'Zii u poloţaj u kome sila zemljine teţe
ima najveći efekat. Zadatak je ili da se potpomogne izvođenje pofcreta, ili da se
ot- klone negativni uticaji, sile zemljine teţe, otpora podloge itd., ta- ko da se
koristeći zdrave delove tela delimično učestvuje u i2Vo- đenju pokreta, što već
predstaVlja izvestan stepen više u odnosu na pasivan pokret.
Aktivne veţbe — izvodc se snagom odgovarajuće muskula- ture bez ičije
pomoći, ali se ne sme tolerisati »zamah«, jer-je u tom slučaju samo početak
pokreta aktiivan, dok se oistali deo kretnje izvodi zahvaljujući sili inercije, što
u terapiij«kom smislu nije korisno. Ove veţbe sadi-ţe u sebi i elemente
emocionalnosti, zahvaljujući širokom izboru, tako da to u većoj meri aktiviira
osobu u celini i doprinosi brţem ozdravljenju. Neobično je vaţan izbor
početnog poloţaja kako bi se iskljuoili svi faktori koji bii mogli da utiiču na
oteţavanje izvođenja pokreta, odnosno koji bi predstavljali dodatni otpor.
Vcţbe protiv otpora — primenjuju se tek kada je pret- hodnom
primenom odgovarajućih aktivnosti došlo do potpu- nog oporavljanja
muskiilaturc. Njihov cilj je što brţe vraćanje
 muskulature u stanje u kome je bila pre bolesti odnosno povre- cle.
Ove veţbe treba da doprinesu angaţovanju što većeg broja motornih jedinica
u mišiću. Otpor se moţe davati manuelno ili pomoću različitih rekvizita, kao
na priimer: dţakčići sa peskom, medicinke, tegovi i sL, a prema usloviima
mogu se primenitl i specijalni aparati.
Veţbe disanja — funkoija diisanja se razvija tokom ţivota, naporedo sa
razvitkom svih ostalih sistema čovečijeg organizma. Među'tim, različiti
negativni uticaji mogu se nepovoljno odraziti na razvitak ove, neospomo veoma
vaţne funkciije. Iz tih razloga potrebno je voditi posebnu brigu o stanju
disajnog sistema i kod normalnog organizma, a naročito ako postoje izvesne
defor- macije grudnog koša, odniosno kičmenog stuba, koje se mogu iiegativno
odraziti na disajnu funkciju. Zato u ovoj svetlosti sagle- dane veţbe, kojima se
moţe suprostavifti pomenutim negativniim uticajem, veţbe disanja dobijaju
poseban značaj.
Ove veţbe utiču na razvitak vitalnog kapaciteta, na aeraci- ju krva itd.,
ali mogu i lokalno vrlo povoljno uticati na poiprav- Ijanje izvesnih deformacija
koje se lokaliizuju u predelu grud- nog koša, odnosno grudnog dela bičmenog
stuba.
Sve ove veţbe treba izvoditi umerenim ritmom, jer su to u stvari disajni
pokreti, te ih treba što više pribliţiti normalnoj Irokvenciji disanja.
POCETNI POLOŢAJ — da se ne bi tunkcionalno stanje pogor- šavalo
priimenjenim veţbaraa, veoma je vaţno dobro odabrati po- četni poloţaj, što će
zavisiti od morfoloških osobina same osobe, njenog opšteg stanja, cilja koji
treba postići, itd.
Poznato je da postoji više početn/ih poloţaja. Pored izvede- nih i
dopuns'kih početnih poloţaja, postoje osnovni početni polo- ţaji kojih ima
šest. To su:
Ležeći početni položaj (SI. 10a, lUb, 10c) — Razlikujemo tri varijante
ovog ipoloţaja:

lOc
 Ovo je najsigurniji poloţaj jer iziskuje minimalnu energct- sku
potrošnju, te se najčešće daje od samog početka. Uvok treba zahtevati da se
delovi tela odrţavaju ti listom poloţaju kao i u stojećem stavu.
Poloţaj na leđima se koristi kod deformacija grudnog koša, spuštenih
ti^bušnih organa, iitd.
Poloţaj na ti'buhu — kod kifoze (pogrbljenostd) u grudnom delu
kičmenog stuba ili kod skolioze (iskrivljenje kiomenog stu- ba u frontalnoj
ravni).
Poloţaj na boku — kod nekih oštećenja funkcdje zglobova kuJca ili
kolena i kod nekih faza u lečenju skdlioze.

Sedeći početni položaj (SI. 11)

— Kao klaisičatn sedeoi poloţaj uzima
se takoizvani turski sed, kod koga je
glavni oslonac ispup- čenje sedalne
kosti a spdljna ivi- ca stopala
isporedni.
Ovaj pK)Ioţaj ne moţe se da- vati
ako postoje ankiloze zglobo- va kuka ili
kolena.

Klečeći početni položaj (SI. 12) — Oslonac se nalazi na kvrgi

golenjačne kosti i gomjoj, dorzalnoj strani stopala i p-rstiju sa malo
razmaknutim kolenima, paralelnim potikolenicama koje sa natkolenicama
zaklapaju ugao od 90''.

Ovde je ismanjen energetski

utrošak, staMIniost je veća, ali je
disanje nešto teţe. Koristii se kod veţbi
za poboljšanje pokretljdvo- sti
ki'čmenog stuba bez sudelova- nja
ikarlice, kod nekih veţbi ot- pora, a ne
daje se ako postoje oboljenja kolena lili
neka druga patološJka stanja.
 Stojeći početni položaj (Sl. 13) — Stopala su paralelna, nez- natno
razmatonuta, kolena op.ruţeflaa, karlica u srednjeim poloţaju, t:rb<uh lako
uvučen, ramena neusiljeno povučena unatrag, ruike slobodno TOse niz telo sa
dlanovima okrenutim ika telu, a glava je uspravno ipo&tavljena, sa pogledom
upravljeniim pravo isipred sebe.

Ovaj Sitav ne treba davati oni- ma koji tek .potčinju sa veţbama, odnosno
onima fcoji imaju izves- ne deformacije tela pa bi ovaj stav predstavljao za
njih kontra- indiikaciju.
U ovom ipK>loţaju ne treba da- vatli ni veţbe sa otporom, jer mo- ţemo, zbog
nestabilnosti pacijen- ta, dobiifci i druge neţeljene efekte.
Pošto ovaj poloţaj zahteva pri- ličan energetski utnošaik, treba ubacivati
česte pauze da bi se izbegao zamor.

Početni položaj u visu (Sl. 14) — Stabilan je, šake su na odgo-

varajućoj prečfci šveds.kih lestvi (ni'pstola), što omogućuje potpuni vis, a
to je istovremeno i glavna tačka oslonca. Osoba moţe biti okrenuta spravi
licem ili leđima, zavisno od toga šta dziskuje nje- no stanje.
 Daje se kod veţbi za rameni pojas, kod nekih deformacija kičmenog
stuba, naročito u dlju istezanja (redresacije). Ne daje se kod povreda ramenog
pojasa, spuštenih organa trbušne duplje, razniih hernija (kila) itd.

Poćetni položaj u uporu (Si. 15) —

Glavni teret nose rameoi pojas i mke.
Opterećenje se po- većava ako se
povećava oagib te- la prema spravi
(švedske lestve).
Primena je uglavnom ista kao i kod
početnog poloţaja u visu.

Izvedene i dopunske početne poloţaje ne treba nabrajati, jer ih praktično

.ima bezbroj. Svaki nastavnik će, koristeći ste- čeno znanje i iskustva, moći da
pronađe početni poloţaj koji mu u datom slučaju najviše odgovara. Zato to i
prepuštamo njemu i nećemo opisivati ove brojne poloţaje.
Međutim, nekoliko izvedenih, odnosno dopunskih poloţaja se vooma često
koristi pri davanju veţbi za otklanjanje pojedinih deformacija, naročito onih koje
su lokalizovane na kičmenom stubu.
Zato treba u najkiraćim crtama oipisati četvaronoţni početni poloţaj,
stojeći na ripstolu i stojeći pored ripstola i sed sa opru ţenim i sa savijeinim
nogama.
 četvoronožni početni položaj (Sl. 16) — U ovom poloţaju tclo se
oslanja na šake koje su tačno u širini i ispod ramenog pojasa, na kiolena koja
su ispod bokova i na gamju stranu sto- inila. Kiomeni stub zauzima
horizointalain poloţaj, a glava je u nje- jiovoni produţetku.

Ovaj poloţaj moţe se koris- titi

kod svih deformacija kiome- nog stuba,
kako u cilju jačanja određenih
miišićnih gmiipa, tako i u oilju
listezanja, rediresaoije. Ta- kođe ovaj
poloţaj sluţi za dava- nje veţbi za
poboljšanje pokret- Ijivosti kičmenog
stuba.

Početni položaj stojeći na rip-

slolu (Sl. 17) — Ovaj poloţaj je iistvaTi
dopunjen osnovni stojeći poloţaj, samo
oslonac nije na ce- liin stopalima, već
samo na nji- liovim prednjim delovima.
Osirn toga, šakama se hvata za prečku
11 onoj visini koju veţba odnosno
ik'fbrmacija iziskuje.
U ovom početnom poloţaju, u
jodnom slučaju, prema ripstolu iiioţe
biti okrenuio liice, a u dni- «(>in, leđa.
Pogodan je za veţbe čiji je I ilj
jačanje određenih raišića, kao I mišioa
ramenog pojasa. Osim loga, moţe se
koristiti i u veţba- ma dstezanja.
 Ovo dsto uglavniom vaţi i za
početnl položaj stojeći pored rip-
stola, (Sl. 18) samo su u ovom slučaju
stopala na tlu, bliţe ili da- Ije od same
sprave.

Početni položaj seđećl sa opru-

ženim nogama (Sl. 19) — Poloţaj tela
je isti kao u turskom sedu, kaiO
osnoviiam sedeoem poloţaju, samo su
noge opruţene, ruke su takođe
opruţene nešto iza tela, a pomooni
oskmac je na čitavoj površiiii šaika.
Kičmeni stub mo- ra da bude iabo
zabačan unazad.
Veoma je pogodan kod defor-
macija kičmenog stuba, naročito za
otklanjanje lordoze.

Druga varijanta ovog p>oloţaja,

početni položaj seđeći sa savijc- nim
nogama (SI. 20) razlikuje se samo u
tome što su noge savije- ne u
kolenama, a oslanjaju se či'tavim
stopalima na tlo.
UV0D 19

ISPITIVANJE MIŠIĆNE SNAGE — Upoznavši mogud- iu)si primene veţbi

u cilju popravljanja postojećih cieformacija, iicba u najkraćim crtama
objasniti i jednu od najjednostavnijih iiK'loda is'pitivanja mišićne snage.
Sasvim je razumljdvo da se ne treba upuštati u ispitlvanje -\iii niišića
već samo onih koji su vezani za postojeći defor- niitet, ili bolje rečeno za loše
drţanje.
rreba dakle utvrditi najpovoljniji poloţaj za izvođenje ţe- Ijenog pokreta,
objasniti šta se ţeli i vodeći računa o svim osta- IIin postojećim faktorima,
pristupiiti isipitivanju.
Najčešće primenjivano ispitivanje mišićne snage, u najširoj l>iaksi, je
takozvano manuelno ispitivanje. Tom prilikom M' traţi odgovarajući pokret, a
posmatranjem ili rukom (palpa- > ijom) utvrđuje se snaga mdšića.
Ispitivanje treba da vrši uvek ista osoba, radi izbegavanja Miiijoktivnih
grešaka, a ocenjivanje se vrši ocenama od 0—5 kao 1 različitim
međuocenama po sledećem kriteri/jumu:
— Ocena 0 — nema nikakvog po'kreta, čak se i palpacijom nc oseća
postojanje bar minimalne kontrakcije.
— Ocena 1 — ova ocena se daje kad je moguće primetiti ili palpirati
zatezanje (kontrakciju) mišića.
— Ocona 2 — poikret se vrši po glatkoj podlozii, ne odiţući >l>ilivaini
deo.
— Ocena 3 — dobija se kad je moguće izvođenje pokreta piol lv
dejiStva sile zemljine teţe.
— Ocena 4 — za ovu ocenu treba da se savlada i zemljina
• /.i i umerena otpof.
— Ocena 5 — moraju se izvesti pokreti protiv sile teţe i \ii!', olpora koji
se daje.
I'oslc ovakvog upoznavanja mogućnosti testdrane osobe lakše .. M'
piatiti fTinkdionalni oporavak, odnosno kontrolisati isprav- • 1 rada.
Istovremeno ovo ispitivanje pomaţe da se izvrši ) Mipl,sanje prema stepenu
deformacija, te da se na taj način
•»lii-ilf griipe sa kojdma će se posebno veţbati ild se pak odlučdti / •
iiulividualno'veţbanje.
I n d i V i d u a I n i ,r a d je preporučljiv i nesumnjdvo koris- I iii. ali će
u praksi doći u obzir samo kod izvesnih, siiptdlnih
• liu'.ijeva. On se inače široko koristi u radu fizioterapeuta sa bo- IfMiu Inia,
jor daje veoma dobre rezultate. Međutim, u primeni
i-kiIviiih veţbd preovladavaće u velikoj meri grupne veţbe.
 Grupne veţbe — Korisne su kada se svi pokreti izvode snagom
sopstvene muskulature i kada je moguće pravilno izvo- đenje. Grupe ne treba
da broje više od 8—10 članova, a obrazuju se nakon lispitivanja mišićne snage
i ostalih kvaliteta svakog po- jedinca. Veći broj u grupi nije poţeljan, jer se
smanjuje moguć- nost kontrole.
DOZIRANJE VEZBI — Doziranje dobija poseban značaj zbog opasnosti
da osnovno terapeutsko sredstvo — fizička veţba
— postane najveća smetnja funkcionalnom oporavku ako se pri- menjuje
nekontroMsano.

Osnovni pniecip u dozinainju je pirogresivno, postupno, optere- ćenje i

na njemu počiva pnimena svih ostalih.
Najpre treba u ove svrhe koristiti početni poloţaj, jer se dobrim izborom
poloţaja mogu određene kretnje olakša- vati u početiku, odnosno oteţavati
kasnije, kada ne postoji opas- nost od posledica.
Amplituda pokreta moţe često u početku bitJi i ma- nja od one koja
moţe da se ostvari, ako to olakšava intenzitet veţbi.
Tempo izvođenja veţbi mora biti pravilno podešen — u početku vrk)
lagan, a zatim brţi, uporedo sa popravljanjem mišiča.
Broj ponavljanja ordiniirane veţbe će takođe u po- četku biti manji, da
bi se tokom rada postepeno povećavao.
Duţina poluge će biti od značaja u smislu veli- čine napora koji treba
uloţiti prilikom izvođenja veţbe.
Vreme trajanja veţbi biće u početku rada vrlo krat- ko, a zatiim će se
progresivno povećavati paralelno sa svim osta- lim već pomenutim
elementima.
Kao zajedničko za sve ove faktore bilo bi o 1 a b a v 1 j e n j e
— relaksaoija — između pK>jedinih veţbi, odnosno posle kraćeg kompleksa
veţbi, jer će tako efekat biti daleko veći.

Metode primene vežbi u

svrhu korekcije ili lečenja

Nakon izvršenja svih prethodnih radnji i upoznavanja sa sredstvima

koja se koriste treba pomenuti i metode pomoću kojih se moţe sve to
sprovoditi u delo.
Naime, poznato je da se fizička veţba moţe koristiti u razli- čite svirhe i
jia različite naoine:
 — kroz gimnastičke vcţ.be,
— kroz razne elementarne, sportske ili druge igre,
— kroz sprovođenje pojediniih sportskih delatnosti,
— kroz rad.
To isto vaţi za primenu veţbi i kada se posmatraju sa aspekta —
korekcije, a zatim i lečenja. Samo ona je sada elemen- lima doziranja, o
kojima je ranije bilo reči, podređena ovom osnovnom motiivu.
Gimnastika, kao metoda primene odgovarajućih veţbi u cilju preventive,
poznata je još od ranije. Još su naši davni preci /.nali za različite oblike njone
primene. Do danas se odrţala ta- kozvana higijenska gimnastika, kao
kompleks određe- itonih \'eţbi usmerenlih na odrţavanje fizičkih kvaliteta na
višem nivou. Ah, s druge stranc, postoji čitav niz oblika gimnastičkih vcţbi,
različito nazvanih, koje sluţe za čis>to terapeutske svrhe, s obzirom da postoji
izvanredna moguonost tačnog lokaliziranja učinka na ţeljeni deo tela d
relativne preciznosti doziranja.
Prfema tome da li se ţeli delovati na čitav organizam ili samo na njegove
pojedine delove, gimnastika se deli na opštu i lokalmi.
U opštu gimnast'iku bi uglavnom spadala svaka vrsta gim- n;ist.ičkiih
veţbi koja lima ţa cilj da odrţi na određenom nivoii, odnosno da poipravi
status pojedinih večih mišičnih grapa. Ovo (iobija po'seban značaj kad se radi
o miišiaima koji su vaţni za odrţavanje normalnog, uspravnog stava, odnosno
dobrog drţanja irla. Korektivna girnnastika spada u ovu grupu, ali isto tako i
sve one veţbe koje se pozitivrto odraţavaju na stav tela, a ne |)rimenjuju se
isključivo kod osoba kod kojih su zapaţcni bar tuiznačerti defekti, odnosno
odstupanja od normalnog stava.
Korektivna gimnastiika treba da obuhvati čitavu muskula- luru, dajuoi
p'rioritet onoj koja je najviše oslabljena, ali, razume M-, bez pretorivanja koja
bi se mogla štetno odraziiti. Ona treba <i;i predstavlja sintezu svih pozitivnih
kretnji koje bi u datom ininnentu bile od koriisti za odstranjenje postojećih
deformacija, odnosno negativniih uticaja. Ona mora da .sadrţi u sebi
elemente knji če joj omogučiti da se suprotstavi raznim spoljašnjim i
iinulrašnjim faktoirima koji negativno deluju, kao što su, na pri- nii-r,
različiita oboljenja, način i uslovi ţivota, navike, itd.
Ona se, međutim, moţe svojim dejstvom lokaliizovati i na o.lii-dcni deo
tela, ukoliko su i odstupanja na tom delu tela naj- jAi-;i/onija.
Kod lokalizovanih deformacija više dolazi u obzir primena [I i-I a p eu t s
k e gimnastiike, pošto su takva stanja obično već rliiiinijog karaktera kojem je
potreban kompleksmji tretman.
 S druge strane, ne treba korektivni racl sa clecom shvatiti samo kao
primenu gimnastike. Neospomo je da je gimnast-ika jedan od početnih oblika
rada zbog njenih pozitivniih osobina koje su već ranije pomenute, ali postoji
mogućnost primene i dmgih metoda sa istim ciljem; razne igre, sport, itd.
Lokalne gimnastioke veţbe su dakle, u većinii slučajeva, tera- peutskog
karaktera i primenjuju se u već odmaklijim slučaje- vima u razvoju pojcdinih
deformacija i)i oboljenja.
Naročiti značaj dobija ortopedska gimnastika koja pri- pada
prvenstveno domenu rada terapeiuta. Međutiim, to ne znači da nastavnici
nisu sposobm da i ovu vrstu veţbi primenjuju, po- gotovu, što se sam izbo-r
veţbi u osnovi ne razlikuje mnogo od onih koje se daju u korektivne svrhe,
kod nazinačenih deforma- cija odnosno kod posturalnih poremećaja.
Igre i sportovi, kao metode korektivnog rada, mogu biti veoma bliski
deci, što uveliko olakšava njihovu primenu. Razumljivo je da će korektivne
veţbe, sprovedone u okviru gim- nastičkiih veţbi, dati određene rezultate u
toku jednog vremen- skog periioda, ali će one istovremeno biti i prilično
monotone za decu. Zato se posle izvesnog vremena mogu koiristiti elementi
igara ili sportova, u intermecu između pojediiniih kompleksa ko- rektivnih
veţbi, sa ciljem razonode. Ali to ne znači da i ove iigre ili sportovi, ili bolje
rečeno njihovi elementi, neće biti kori'S'nii. Naprotiiv, oni će biti piosebno
odabrani za svaku grupu shodno deformaciji i njenom stepenu razvoja.
Kasniije, kada svi elementi budu već uspešno primenjeni i kada
poistdgnuto poboljšanje bude garantovalo da neće doći do negativnih uticaja,
mogu ovi elenienti da preovladaju u toku jed- nog časa korektivnog rada.
Sasvim je razumljiivo da je nastavni- ku ostavljena najšira mogućnost
modifikaoije igara odnosno spor- tova u pogledu izmene pravila, diraenzija
terena, izbora re'kvizita i dmgih promena, koje bi imale za cilj da što više
pojačaju ko- rektivni akcenat svih ovih aktivnosti.
Najzad i određeni oblici r a d a, koji se mogu primeniti unutar školske
aktivnostii mogu, ako se do'bro odaberu, da budii od velikog uticaja na
poboljšanje statusa muskulature i odrţa- vanje normalnog drţanja tela.

Indikacije i kontraindikacije za primenu vežbi

Pošto fizičke aktlivriosti nesiimnjivo izrskuju određene na- pore od
organizma pacijenata, veoma je vaţno naglasiti da one nisu bezopasne,
naročito ako se primenjuju na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.
 N:ije preporu'čljiivo primenjivanje bilo koje vrste aktivne Irrapije, pa
prema tome ni fiziičkih veţbi, čak i ako one imaju isključiivo korektivni
karakter, u određenkn fazama razvoja obo- Ijcnja. Ova oboljenja ne moraju
imati nikakve veze sa deforma- fijom zbog koje se iprimenjuju veţbe, aM već
samo njihovo pos- lojanje predstavlja razlog da se veţbe za određeno vreme,
dok li-^lvar ponovo ne odobri, prekinu.
Isto tako ako postoji neko oboljenje, na iprimer, srca, pluća, hubrega
itd., zbog kojeg je lekar zabranio svaku fizičku aktiv- nost, ne sme se upuštati
u odstranjivanje eventualno postojeće tolesne deformacije, odnosno korakcije
drţanja tela.
Naročito je vaţno da nas'tavnik konsultuje lekara ako pri- tneti, tokom
sprovođenja veţbi, da se stanje pogoršava ili da se pojavilo neko oboljenje.
Ca:k i ako se primete neki simptorhi obo-
I jenja treba osobu uputiti lekaru da bi se utvrdilo da li je obo- Ijenje
infektiivno, jer u tom slučaju moţe da dođe do prošdrenja bolesiti na svu decu
koja sii veţbala u istoj grupi.
Dakle, uloga nastavnika fizičkog vaspitanja nije nimalo la- ka, ali je zato
veoma zahvalna, jer nastavnik moţe svojim anga- ţovanjem u mnogome da
doprinese popravljanju situacije u po- glodu procenta posturalnih poremećaja
u školske dece. Zato je veoma vaţno oz:biljno shvatii'ti ovaj zadatak i dobro
upoznati sve navedene kontraindikacije, da bi se paravovremeno moglo inter-
venisati.
Sva ostala stanja, na primer, kasne rekonvalescencije posle oboljenja,
kao i sve deformacije kod osoba koje su linače zdrave i kojima je lekar odobrio
rad, predstavljaju brojne indikacije za pnimenu korektivnih veţbi i pruţaju
široke mogućnosti za izbor načina na koji će se tretirati.

Mogućnosti i oblici primene korektivnog rada

Kao što je poznato, fizičke veţbe imaju uticaj na čovečji organizam i to

ne samo na razvoj njegovih spoljašnjdh, morfo- loških oblika, već i na razvoj
unutrašnjih organa ili, bolje rečeno,
II a razvoj organizma u eelinii.
Zato je sasvim razumljivo što se veţbe'koi-iste i u preven- l.ivno-
terapeutske svrhe, ali ne treba ovaj naziv »veţbe« shvatiiti suviše usko, pa da
se .pri ovom radu koristi isiključivo samo gim- nastička metoda.
Pojam korekcije mora biti shvaćen daleko šire. Sve aktiv- nosti koje se nalaze
u domenu nastavnika fizičkog vaspitanja mogu se pnimoniti i u ailju
preventive, odnosno korekcije posto-
jećih odstupanja od normalnog stava. Zato, moţda, ne bii n,i tre- balo rad na
ovoj problematici nazivati korektivnom gimnastikom ili korelkitd'viiim
veţbama — već prevemtivnoHkiareklivnlim akitivnioisti- ma.
Ovaj termin je pogodniji zato što ne ograničava problem korekcije samo
na gimnasitički metod, odnosno još uţe na korek- tdvnu gimnastiku, već
dozvoljava primenu i ostalih metoda, po- godno modificiranih, a kojima se
inače nastavnici koriste u svom svakodnevnom radu na časovima fizičkog
vaspitanja.
Međutim, ne sme se dozvoliti da se čitav ovaj rad odv.ija stihijski.
Citavom problematikom korekaije deformacija trebalo bi da rukovodi
zdravstvena sluţba, odnosno nadleţni školski le- kari, školske ambulante ili
dispanzeri. U tim okvirima mogli bi se pri šJcolskim dispanzerima otvarati
centri za korektivni rad sa školskom decom, gde bii uz lekara radio na ovom
polju i kva- lifikovani nastavnik fiziičkog vaspitanja.
Druga mogućnost bi bila stvaranje i'sturcniih punktova za koreiktivni
rad u većim školama koje raspolaţu potrebnom opre- mom i pogodnim
prostorijama, kao i ostalim usloviima za ova- kav rad. Stručni, medicinski
nadzor nad ovim punktovima vodili bi nadleţni školski dispanzeri, a u njima
bii sa decom radili ta- kođe kvalifikovani stručnjaoi — nastavnici fizičkog
vaspitanja.
Najzad, ne bi se trebalo zadrţati samo na ovome. Trebalo bi aktivirati
sve nastavnike fizičkog vaspitanja da u toku redov- nih časova fizičkog
vaspitanja u svojim školama u svaki deo časa unesu odgovarajuće korektivne
elemente. Tako bi, na primer, u drugom deiu časa moglo da se par minuta
posveti veţbama obli- kovanja sa izrazito naglašenim jačanjem najslahije
muskulature kod sve dece. To tsu leđnii, trbušni mišići i muskulatura donjih
ekstremiteta, a posebno stopala. U sledećem, trećem delu časa, kada se često
koriste i razne elementarne ili sportsike igre treba nastojati da se Više
potenciraju oni, elementi tih aktivnosti, odnos- no oni pokreti koji bi takođe
mogh da iimaju korektivni uticaj. Na primer, bacanje lopte obema iiikama,
kao priprema za odgo- varajuća bacanja u košarci ili rukometu, pa čak i
izvesni elementi koji bi odgovarali i pripremii za odbojku, fudbal itd.
Ako se pri tom još obrati paţnja svakom učeniku na drţa- nje tela pri
izvođenju ovih pokreta, onda će i to svakako imati svog pozitivnog odraza na
pravilan razvoj dečjeg organizma.
Najzad, i vančasovna, takozvana slobodna aktivnost učeni- ka, koja se odvija
pod kontrolom nastavnika, moţe se iskoristiti za jačanje odgovarajućih
mišićnih grupa. Svakii trening za bilo
koju sekciju školskog sportskog dmštva moţe da sadrţi u jednom svom delu i
odgovarajući broj veţbi idi drugih aktivnosti koje bi imale izrazito korektivnii
karakter.
Svakako da ovim nisu iscrpljene sve mogućnosti koje nas- tavniku
fizičkog vaspitanja stoje na raspolaganju, ali ovo vero- vatno moţe biiti neki
putokaz nastavnioima u ostvarivanju još boljeg i kompleksnijeg irada. Na taj
način bi postigli da sva ona deca koja od školskog lekara budu određena za
koirektivni rad imaju odgovarajuće mesto gde će dobiti sve ono što im je
potreb- no da se ustanovljeni poremećaji poprave.
S druge strane, veće angaţovanje nastavniika fizičkog vaspi- tanja u
toku redovne nastave nesumnjivo će korisno preventivno delovati, tako da će
se procentualno smanjiti broj one dece koja bi morala kasnije biti upiićena u
pomenute centre. To će opet omoguoiti bolji i solidniji rad sa onima kojima je
to zaista ncophodno.
Najzad, za sve one teţe slučajeve, kod kojih je proces raz- voja
deformaciije daleko napredovao tako da nije dovoljno samo pnimenrti
odgovarajuće veţbe, već je polrebna i još neka druga terapija, postoje
zdravstvene ustacnove specijalno opremljene, kao što su centri za
rehabilitaciju, odnosno klinička ili bolnička ode- Ijenja za fizikalnu medicinu i
rehabilitaciju. Međutim, u ovom slučaju bi ove ustanove tretirale zaista prave
bolesnike — što jc konačno i njihov domen i zadatak, a sve ono što ne spada
u pra- vu patoilogiju 'bilo bi tretirano na način koji smo ranije izloţiili.
Ne upuštajući se u rad posebnih centara za korektivni rad, kao ni u rad
odgovarajućih zdravstvenih ustanova, tireba istaći još nek'oliko najosnovnijiih
tačaka korisnih za rad nastavnika lizičkog vaspitanja.
Prvo i najosnovTiije je da nastavnici moraju kroz razne obli- ke
postdiplomakog usavršavanja povećati nivo svog znanja iz ove oblasti, jer će
se samo tada moći od nastavnika da traţi da se oz- biljno posveti ovoj
problematici.
Ako se korektivni rad sprovodi posebno, na poisebniim časo- vima, onda
treba voditi računa da kompleks korektivnih aktiv- nosti ne treba da
obuhvata mnogo elemenata odnosno veţbi. Sve ove aktivnosti mioiraju biti
odabrane tako da deluju na svaki deo lela, ako se radi o opštoj priimeni, ili
samo na određeni deo, ako •se radi o lokalnoj primeni.
Sve ove afctiivnosti ne smeju biti velikog intenziteta i ne sineju dovoditi do
pojave jačeg zamora. Zato u najvećem broju slučajeva, a naročito u početku
i'ada treba, koristitii leţeći počet-
ni poloţaj, dakle poloţaj za koji smo već utvrdili da iziskuje naj- manju
energetsku potrošnju i najmanje naprezanje. Ovaj poloţaj je doljar i zato što
elimindše silu zemljiine teţe, unutrašnji organi zauzimaju praivilan poloţaj, a
donjii ekstremiteti su oslobođeni drţanja gomjih delova tcla.
Treba voditi račtma da glava uvek bude postavljena tako da bude u
produţetku lindje kičmenog stuba, dok zakloni trupa ne treba da se izvode u
slabinskom, već u grudnom delu. Pri veţ- bama za jačanje trbušne
muskuiature treba koristiti kraće p>oIu- ge, postiţući to, na primer,
savijanjem kolena, da bi se izbeglo povećanje krivine kičmenog stuba u slabi-
nskom delu.
Kada se kasnije, pored ostalih, pređe i na stojeći početni poloţaj, treba
voditi račiina da stopala budu paralelna, tako da se ne preopterećuje jedan
svod stopala više od drugoga. Ne treba lakođe dozvoliti da se linija teţe
pomera prema unutrašnjoj iviici svoda stopaia, jer u tom slučaju veće
oipterećenje pada na unu- trašnju stranu, što moţe štetno da deluje na
otklanjanje defor- macije, čemu se teţi.
Shvativši dakle Ziiačaj celokupne ove problematike i sve pomenute
momente koji omogućuju poboljšanje rada na ovom polju, moţe se očekivati
da nastavnici fiizičkog vaspitanja budu veoma vaţni saradnici lekara. Samo
daljim produbljivanjem me- toda ovog rada, moći će da se izvrše svi zadaci
koje u pogledu pravilnog razvoja naše dece i omladine nalaţe naša društvena
zajednica. Istovremeno ćc se u mnogome doprineti poboljšanju situacije na
ovom plami kao i smanjenju postojećeg procenta dece sa utvrđenim
deformaoiijama, što, između ostalog, takođe treba da bude jedan od vaţnih
zadataka fizičkog vaspitanja.
DRŽANJE TELA I ODSTUPANJE DD NDRMALNDC STAVA

O držanju tela

U odrţarvanju iuspravnog, narmalnog stava čovečjeg tela uče- stvuju

aktivne i pasivne snage organizma i sila zemljine teţe.
Aktivne snage ongaTiizma predstavljaju mišići, a paslvne — ligamenti,
kosti i zglobovi. Pri svim aktivnostima organizma, ove snage moraju biti u
ravnoteţi i svaki njen poremećaj dovodi do narušavanja normalnog stava.
Najlakše se ova ravnoteţa remeti na raoun aktivinih snaga orgaoizma, tj.
mišića koji popuštaju iz raznaraznih razloga, a najčešće su u pdtanju zamor,
razna obolje- nja odnosno patološka šitanja. Kao posledica njihovog slablje-
nja nastaje veće optereoenje pasivnog aparata, te vremenom i on počinje da
slabi i da gubi svoju ulogu. Najčešće ove promene pogađaju kičmeni stub, što
je sasvim razumljiivo, kada se zna koliko je njegovo opterećenje pri odrţavanju
uspravnog stava tela.
Da bi se lakše shvatio značaj korektivnog rada najbolje je najpre opisati
normalan stav tela, koji je od većine autora prih- vaćen.
Teško je tačno odred'iti šta je normalan stav, ali ako se pode od
činjenice da on ne sme ni na kojii način da potpomaţe formiranje lošeg
drţanja, onda je lakše odluoiti se za ono mišlje- nje koje kaţc da je najbolji
takozvani leţeran uspravan stav.
Bilo je, naiime, i takvih m'išljenja, po kojima izraziito akti- van uspravan
stav iziskuje veliku energetsku potrošnju, tc uslcd toga brţe dovod'i do
zamora.
Zato, ne treba preterivati ni u jcdnom smiislu. Naimc, zala- ţemo se za
leţeran uspravan stav, pri kojem je tcţi.na tcla raspo- rcđena ravnamerno na
obe nogc. Enorgetska potrošnja jc, zahva-
Ijujući u osnovi leţemom uspravnom s'tavu, neznatna, te je i'sto- vremeno i
mogućinost pojave zamora manja. Treba pri tome vo- diti računa i o uticaju
sile zemljiiine teţe, jer mišićna napetost mora biti dovoljna da je nadvlada. To
će biti moguće samo onda ako su pojedini telesni segmenti u takvom odnosu
da linija teţe svakog od njiih pada na površinu oslonca koji predstavlja deo
tela na kojem ovaj segment počiva. Na primer, ako teţišna linija glave ne pada
unutar oslonca koji joj čiini vrat, onda će glava padati tmapred, te se sad
moraju angaţavatd odgovarajući mišići kojii svojim zatezanjem tp sprečavaju.
Da bi stav čitavog tela bio stabilan, maraju dakle i svi njegovi delovi, jedan u
odnosu na drugi, da budu u stabilnoj ravnoteţi.
Iz svega do sada iznesenog se moţe zaključitii da se usprav- ni stav
najlakše odrţava ako vertikalna osa koja pralazii kroz te- ţište čitavog tela
prolazi i kroz najvaţnije zglobove. Poznata je klaisiična postaVka po kojoj linija
teţišita čovečjeg tela treba da spaja 'Siredinu uha sa sredinom ramenog
zgloba, zatim, dodirujući zglob kuka, da prođe fcroz koleni zglob na spoju
njegove pred- nje i srednje trećine i da se najzad završi na oko 3—4 cm. ispred
osovine skočnog z^Ioba.
Posmatrajući iz profila, ilii, bolje rečeno u sagitalnoj ravni put ove Hnije,
primetiće se istovremano da kičmeni stub ne pred- stavlja jednu vertikalnu
Hniju, već da se primećuju izvesne kri^ vine. Ove knivine se nazivaju
fiziološkim jer se razvijaju nakon rođenja, u toku pi-ve i đruge godine ţivota.
One nastaju pod uti- cajem teţine gornjiih delova tela, a sa ciljem bolje
amortizacije pni izvođenju mnogih pokreta, kao i pri uticajima razlioitih dru-
gih opterećenja na kičmeni stub.
Kičmeni stub je sastavljen iz pršljenova kojih ukupno ima 33 ild 34.
Prema pojedinim specifičnostima građe i oblika dele se na:
— sedam (7) vratnih, koji čine vratni deo kiome,
— dvanaest (12) gnidnih ili leđnih, koji čine leđni deo kičme,
— pet (5) slabinskih koji sačinjavaju slabinski deo kičme,
— pet (5) krsnih, koji su srasli u jednu, krsnu kost, i
— četiri (4) ili pet (5) trtičnih, koji takođe predstavljaju jed- nu celinu
kao trtična kost.
Ova dva zadnja dela ^su samim tim i praktično nepokretna i nisu od
bitnog značaja za nastajanje deformacija koje bi bile domen rada nastavnika
fizičkog vaspitanja
 Pomenute fiziološke krivine kićme nazivaju se:
— vratna lordotična krivina sa konveksitetom okrenutim unapred,
— leđna kifotična krivina oijd je konveksitet okrenut unazad,
— slabinska lordotična krivima koja u svemu odgovara vrat- noj samo
je više naglašena.
Međutim, postojanje ovih fizioloških krivina u sagitalnoj ravni ne zn^či
da se one ne mogu javiti i u patološkim razmera- ma. Naime, najveće udaljenje
od zamiišljene vertikaLne linije fcoja bi dodirivala najisturenije delove tela sa
zadnje strane, ne sme biti u vratnom delu veće od 3—4, a u slabinsfkom delu
veće od 4—5 cm.
Ako se osoba posmatra sa zadnje strane, iz takozvane fron- talne ravni,
onda kičmeni stub mora bdti potpuno prav, bez i naj- manjih odstupanja.
Ramena moraju biti na istom nivou, uglovi lopatica takođe, a one same
moraju biti podjednako udaljene od kičme i priljubljene uz gmdni koš. Dalje,
takozvani Lorencov tro- ugao (trougao rasta), koji čine ruke spuštene niz telo i
sama ivi- ca grudnog koša odnosno deo karličnog pojasa, mora biti oblika
ravnostranog trougla.
Da bi došli do svih ovih podataka treba najpre oceniti dr- ţanje tela i
obeleţiti pri tom sve taoke koje mogu posluţiti kao orijentaoija.

Ocenjivanje držanja tela

Ocenjivanje drţanja tela pooinje posmatranjem osobe u ce- lini sa

odstojanja od 2—3 m. kako bi se dobila opšta slika njenog drţanja,
konstitucije i odnosa pojedinih delova tela.
To posmatranje se vrši sa bočne strane (sagitalna ravan) i sa zadnje
odnosno prednje strane (frontalna ravan).
Osoba koja se posmatra treba da je bosa i skinuta do ispod kukova,
tako da je sa zadnje straine vddljiv sedalm urez.
Posle dobijanja opšte slike o sitanju tela, pristupa se mere- nju
pojedinih fizioloških krivina. Dobijeni rezultati će posluţiti ocenjivanju
drţamja tela i utvrđivanju eventualnih deformacija.

Za ovo merenje potrebni su:

— visak (sa što tanjom vrpcom),
— lenjir (što tanji i uţi),
— dermograf (olovka za koţu, krejon za obrve ili slično).
 Posmatranje sa bočne strane (sagitalna ravan) Sl. 21 — Sa bočne strane
osobe koju merimo visak se polako pri- miče sa zadnje strane prema
kičmenom stubu sve dok vrpca viis- ka ne dotakne neki deo tela. U tom
poloţaju viisak se umiiri i le- njirom meri odistojanje od vrpce viska do
pojedmih delova tela duţ kičmenog stuba. UkoMko v.rpca viska dodiruje
grudni deo kičmetnog stuba i naleţe u sedalni urez, prvo se meri odstojanje u
vratnom i siabinskom delu, dakle postojeće fiziološke krivi'ne.
Normalno je da ta odstojanja budiu u vratnom delu, kao što je več
rečeno, 3—4 cm. Ukoliko su ona veća od navedenih vrednosti radi se o
odstupanju od normale.
Ako je slabinska kriviina jače izraţena — odstojanje veće od 4—5 cm. —
radi se o lordotičnom lošem drţaeju.
U slučajiu da je leđna krivina jače izraţena, onda se radd o kifotičnom
lošem drţainju.
Cest je slučaj da su i jedna i druga krivina ja^e izraţene i tada se radi o
kifo-lordotionom lošbm drţanju.

U ovom poloţaju se utvrđu- je još i da li postoji rotacija tru- pa, u koju

s'tranu i u kojoj je me- nii izraţeoa.
Izvesna odstupanja od norma- le se mogu utvrditii posmatra- njem u
frontalnoj iravni, ali će se meriti u ovom poloţaju. Tu se misli prvenstveno na:
— kirilaste Jopatice (lenjiiTom se meni udaljenoist donjeg vrha lopatice od
grudnog koša),
— izdubljene grudi (meri se udu- bljenje do nivoa grudnog koša),
— ispupčene grudi (meri se vi- sina izbočine u odnosu na ni- vo grudnog
koša).

Posmatranje sa zadnje strane (frontalna ravan) — 81. 22 — U ovom

poloţaju osoba je okrenuta leđima, sa malo razmaknutim ali paralelnim
stopalima, u svom uobičajcnom sta- vu. Prvo treba dermografom obeleţiti
rtne nastavke kičmenog stuba celom njegovom duţinom. Dermografom se još
obeleţava unutrašnja ivica lopatica, kao i njihov donji ugao.
 Tek tada se pomoću viska, koji slobodno visi i kojii je svo- jim gornjim
kirajem fiksiran u nivou sedmog vratnog pršljcna određuje stanje kiomenog
S'tuba.
Kod narmalnog uispravnog stava vrpca viiska treba da ide od sedmog
vratnog pršljena kroz sedalni urez do sredine pod- loţne površine (polovina
razmaka iizmeđu dva stopala).
Ukoliko postoje bočna is'krivljenja kičmenog situba, bilo u levu ili desnu
stranu, u odnosu na vrpcu viska, radi se o skolio- tičnom lošem drţanju. U
tom slučaju, meri se odstojanje od vrp- ce viska do najudaljenijiih delova
samog iskrivljenja kičmeniog stuba (iteme krivine).
U ovam poloţaju dalje se posmatra visina ramena i lopatica. Gleda se da
li su ramena opuštena, povijena unapred, zatim da li je muskulatura
simetrično razvijena i da li postoji pojačani tonus pojedinih imišićniih grupa.
Kod lopatica se gleda da li su u istoj viisini, zatim da li su donji uglovi
(vrhovi) ipodjednako udaljeni od kičmenog stuba, kao i pravac njihovih
unutrašnjih ivica u odnosu na kičmeni stub »^lopatice u »valgus« poloţaju).
Gleda se taikođe i priljubljenost lo- patica uz grudini koš (fcrilaste lopatice).

Takođe, u ovom poloţaju mo- ra se

posmatrati i prostor koji zatvaraju ruke i
bočne strane te- la, a koji se naziva
Lorencov tro- ugao. Ti iprostori s jedne i
s dni- ge strane tela treba da su sime-
trični. UkoMko postoji asimetrija, laj
podatak govora o iskrivljenju kičmenog
stuba u frontalnoj rav- iii.
 Treba obratiti paţnju i na simetričmost leđa i leđne musku- lature. Da
bi se U/tvrdila eventualna odstupanja od normale, za- hteva se od ispdtivanog
da gO(mjd deo tela povije unapred, jer u tom poloţaju moguća odstupanja
dolaze jače do izraţaja (re- barna grba itd.) (Sl. 23).

Vaţno je takođe odrediti da li je

karlica u vodoravnom poloţa- ju, što se
postiţe obeleţavanjem zadnjih
bedrenih bodljd, a zatim se običnim
posmatranjem ili li- belom određoije
poloţaj karlice, preima njihovom nivou.

Posmatranje sa prednje strane (frontalna ravan). U ovom- poloţaju

posmatra se musikulatura, simetri'onost, razvije- nost i oblik grudnog koša i
to najpre pri normalnom, a zatim i pri dubokom udahu (ravne grudi,
izdubljene grudi itd.).
U ovom stavu treba obratiti paţnju i na ramena, njihov po- ioţaj i
njihovu muskulaturu, kao i na poloţaj vrata.
Poloţaj karlice moţe i u ovom slučaju da se utvrdi samo treb.i
prethodno dermografom obeleţiti prednje gornje bedrene bodljc.

Odstupanie od normalnog stava

Veliki je broj uzroka kojd mogu dovesti do poremečaja u drţanju tela.

Svakako da se oni najviše odraţavaju na mišićnoni i ligamentoznom aparatu i
koštano-zglobnom siistemu, te će (k1 toga zavisiti i kasnija podela na stepene
u razvoju tih defoi ina cija.
I pored velikog broja postojećih uzročniika, oni se mogu gru- pisati u
dve osnovne gnipe:
a) unutrašnji (enidogeni), i
b) spoljašnjd (egzogeni).
 U endogene uziroonike moţemo ubrojati različite konstitu- cionalne
anomalije, poremećaje sistema ţlezda sa unutrašnjim lu- čenjem, hipoitonična
istanja muskulature u celini, različita obolje- nja uniutrašnjih organa koja se
odraţavaju i na perifea-iji, odnos- Mo poviršini teđa, itd.
Međutim, ako se na ove vizročnike ne moţe uticati — daleko jc veći broj
egzogenih, apoljašnjih uzročmka ovih odstupanja od iiormalnog stava, na koje
se moţe često vrlo uspešno delovati.
Prema vrsti uzročnika, postoje i odgovarajuće deformacije, tako da se
razlikuju:
— urođene i
— stečene defoirmaoije.
Urođene deformacije mogu imati osnovni uzrok u samom /.ametku,
embrionu, kada se nazivaju primairnim, ili uzroci moigu Iriti u bliţoj okoMni
embriona, u kom slučaju se nazivaju sekun- clarnim.
Stečene deformaoije mogu biti različitog porekla. Međutim, kod dece je u
najvećem broju slučajeva u pitanju rahiitis. To je t>boljenje koje nastaje usled
nedostatka vitamina »D«, a kao je- tlna od glavniih posledioa je slabost
koštanog sistema i mogućnost IH>jave deformadije. Ovo oboljenje nastaje
naročito kod dece ko- ia ţive u skućenim gradskim uslovima, bez dovoljno
mogućnosti /a izlaganje dejstvu sunca. Poznato je da sunćani s;pektar sadrţi
u I traljubičaste zrake koji su neophodnd za aktiviranje provitami- lut »D«, koji
se nalazi u koţi u neaktivnom stanju. Naravno, po- n'd ovoga, od velikog je
značaja i pravilna i celishodna ishrana.
Pored rahiitisa postoji i oitav niz drugih uzroka kojii su u sianju da
dovedu do nastajanja deformacija. Tako, to moigu biti
I razlioite pov.rede, najčešće prelomi, kod kojih nastaju pomera- nja,
dislokaoije koštanih okrajaka, te moţe dooi do skraćivanja . kstremiteta.
Zatim, razna hronična oboljenja koja iziskuju du- i-rolirajno mirovanje, što
takođe dovodi dio slabosti muskulature
II ccLini, teška isorpljujuća stanja, anemije teţeg stepena, astenija (•itavog
osrganizma, itd.
Posebnu ulogu u nastajanju deformaoija mogu igrati i po- i tnnećaji
statike i razne loše navike, koje deca vrlo lako usvajaju I protiv kojiih se treba
odlučno boriti. To je, na primer loše se- tlfiije u školskoj klupi, nošenje školske
torbe stalno u istoj ruci, |x>fz;rbljen poloţaj prd stajanju i sedenju itd.
Prema tome jasno je da svi do sada navedeni uticaji mogu il.i se jave kao
uzročnici nastajanja različitih telesnih deformacija, <1.1 su ani mnogobrojni i
raznoMki, te da je potrebno obratiti ve- likii paţnju pmiikom pregleča i
isp'itivanja dece. Samo pravovre-
meno otkrivanje ovih odstupainja predstavlja garanciju uspeha. Ovde se rana
dijagnoza postavlja kao najvaţniji elemonat uspe- šnog lečenja, a zatim
uiporaai i predan rad svih faktora, uklju6u- jući posebno nastavnika fizićkog
vaspitanja i samu decu. Bez nji- hove najprisniije i najtoplije saradnje, pune
međusobnog povere- nja i veire u uspeh svih onih mera koje se zajednički
preduzimaju, sigurno neće biti onakvih rezultata kakvi se normalno mogu oče-
kivati'.
Oblici poremećaja, lokalizacija i
njihova korekcija
a) KIČMENI STUB
Poznato je da je kičmen'i stub oisnovni nosdlac uspravnog stava, te
prema tome i teţine svih gornjih delova tela. Baš zato, on predstavlja veoma
čostu lokalizaciju razlioiitih deformacija, ko- je mogu zahvatiti ili oitav kičraeni
stub iM samo njegove pojedine delove. Osim toga, ove defoirmaoije se mogu
pojaviti u dve, već pomenute, osnovne ravni: u sagitalnoj i u frontalnoj. Nekad
se mogu naći deformacije samo u jedcnoj od ovih ravni, ali nekad deformacije
mogu bitd u obe ravna istovremeno, što svakaiko pred- stavlja komplikovaniji
siučaj za korekciju.
U razvoju defoirmacija fcičmenog stuba mogu se uglavnom razlikovati
više stadijuma, kojd se određuju odgovarajućim piro- bama, jer su uslovljeni
oštećenjem pojedinih elemenata lokomo- tornog aparata koji uaimaju učešća u
odrţavanju uspravnog stava.
Kao što je poznato u ovome učestvuju aktivne snage organi- zma —
mišioi i pasivne snage — ligamenti, zglobne veze i koštani delovi. Zavisno od
toga kojd su elementi više oštećeni razlikuju se i pomenuti stadijumi u razvoju
deformacija kičmenog stuba.
Ako je oštećena jedino muskulatura onda je to početna, fun- kcionalna
deformacija. Ako pored muskulature dođe i do pro- mena na ligamentoznom ili
Icoštanom sistemu onda je to stadi- jum strukturalne ili fiiksirane
deformacije.
Pošto je u prvom slučaju oslabljena isključivo muskulatura, to se pre
svega moţe lako utvrditi, a samim tim i za relativno kratko vreme redovnog i
upornog veţbanja u potpunosti korigo- vati. Da bi se utvrdilo da je zaista u
pitanju fun'kcionalnii stadi- jum, treba traţiti da ispitivana osoba aktivno
napregne muskula- turu, da zauzme uspravam stav. Ukioliko se tom prdlikom
pi'ime- ćena deformaoija izgubi, onda je to vaţno i za dijagnozu i ţa pro- .
gnozu, jer to znaoi da nema teţih promena na drugim elementi- ma, te se
moţe odmah pristuipiti koreikciji postojećeg stanja.
 Ukoliko pri aktiwxom zatezanjti muskulature ne dođe do po- Lpunog
iščezavanja defofrmacrje, onda se moţe sa siguimošću kon- 'itatovati da se ne
radaj o počeitnom s.tadijumu, već da je u pita- nju teţi, fiksiraini stadijum. U
cilju tačnog određivanja stadijuma treba zauzeti stav viseai, tj. da se obema
rukama uhvati za jednu od viših prečki na švedskim lestvajnm i da se
potpuno pasivno opu- sti, viseći na rukama. Ako tada dođe do nestajanja ili
izirazitog po- pravljanja deformacije, onda je to nepotpuno fiksiraiii stadijum,
što zinači da pored mišića postoje promene i na ligamemtoznom apa- ratu. I u
ovom slučaju moţe se pristupiti sistematskom radu na korekciji postojeće
deformaoije uz prethodno istezanje — redre- sman (Sl. 24).

Najzad, ako se ni prili'kom primenji-vanja ovog poslednjeg ispitivanja ne

primete nikakve promene onda se svakako radi o (lofinitivnom, strukturalnom
stadijumu u kome dolazi do promena iia kostima, te uisled toga i do
nemogućnosti zauzimanja normal- Mog stava, odnosno do nemogućnosti
polpunog ili delimićnog po- pravljanja deformacije. U ovim slučajevima je
došlo do promene oblika kičmenih pršljenova, u smislu zaostajanja njihovog
razvoja iia jednoj strani, na kojoj su oni usled postojeće deformacije pri-
Ijubljeni i normalnog razvoja na onoj strani na 'kojoj su oni nor-
malno udaljeni jedan od drugog. Krajnji efekat ovakvog procesa je nastanak
kiinastog oblika samih pršljenova, pri čemu vrh klina odnosno njegova baza
bivaju na raizličitu stranu okrenuti. To će zavisiti od vrste same deformacije,
odnosno u kojoj se ravni ona rćizvija.
Pre nego što se upustimo u opisivanje pojediniL deformacija kičmenog
stuba bilo kojeg stadijuma, moramo naglasiti da je, bez obzira o kojem se
stadijumu deformacije radi, obaveTmo kon- sultovati lekara. To je potrebno da
se ne bi potkralo neko drugo oboljenje kojeg ni sama osoba niti njeni roditelji
nisu svesni. Postojanje takvog skrivenog oboljenja diktiralo bi i određeni
tretman same deformacije. Prema tome, nekontrolisani rad bi doneo veoma
teške posledice, s obzirom da fizičke veţbe, ma ko- liko one bile upotrebljene u
terapeutske odnosno korektivne svr- he, predstavljaju opterećenje izvesnih
vaţnih siistema u čovečjem organizmu.
Tako dakle konsultacija sa lekarom moţe da pomogne da se pravilno
usmeri u radu, pošto će bez obzira na gore pomenute momente, nalaz lekara
biti od veMkog značaja i u određivanju samog stadijuma deformacije. On moţe
putem rentgenskog sni- mka i drugih metoda koje se danas koriste da pruţi
potrebne podatke o opštem i lokalnom stanju, što će biti od neocenjive
vrednosti za praktičan rad.
Na taj način, bez obzira da li se radi o urođenim ili stečeniiim
deformacijama, mooi će tretman da se započne što pre — a zna se da je rana
dijagnoza i rani početak rada na odstranjenju de- formacija jedan od osnovnih
faktora za uspeh čitavog kompleksa primenjenih korekoionih mera.
Osim toga, često će bitd vaţna i primena talkozvane opšte
medikamentne ili neke dmge teorapije, kojom će se ubirzati po- pravljanje
stanja.
Nekad će za uspeh korektivnog rada biti vaţna i neka hi- rurška
ortopedska intervencija koja će imati za cilj da olakša primenu veţbi, jer će se
deformisani deo dovesti u povoljniji po- loţaj.
To isto će vaţiti i za deformacije koje su u fifcsiranom sta- dijumu, kod
kojih će se primenjivati opšte veţbe za jačanje mu- skulature kao uslov da
eventualna hirurška intervencija spreči uspcšno dalje pogoršanje stanja.
To ne znači da će sc u školi pnimarno tretirati ovakvi ski- čajevi, To su
najčcšće osobe koje posle određenog pertioda bol- ničkog lečenja i izvcsniih
uspeha u rehabilitaoiji, dolaze u školu radi nastavka redovnog školovanja.
Tada se ne sme ostati po
strani već na prativ — uz pomoć i konsultacdjia lekara — nastaviti i dalje rad
u okviru redovne nastave ili posebnih časova jer će se na taj način dioprineti
ako ništa drugo, bar zaustavljanju pro- cosa.
Najzad, završavajući ovaj uvod u opisiVanju pojedinih de- formacija,
ţelimo da skrenemo paţnju da glavni domen nastav- nika fiziokog vaspitanja
na korektivnom radiu ostaju uglavnom početni stadijumi deformacija
(posttiralni poremećaji) i na njih treba obratiti najveću paţnju. To međutim ne
znači da se izve- stan broj navedenih veţbi ne moţe koristiti i u ostalim
stadiju- mima samo uz prethodno sprovedeno istezanje ili redresaciju. U
fifcsiranom stadijumiu, kao što je već rečeno, ovaj lokalni uticaj do- lazi
mamje do izraţaja. Ovde daleko veći značaj dobijaju veţbe op- šteg karaTctera,
koje će imati zadatak da doprinesu odrţavanju po- stojećeg 'statusa. One
treba da doprinesu čaik i jačanju snage i spo- sobnosti svih većih mišićnih
gmpa, vaţnih za odrţavanje usprav- nog stava, kako bi se sprečilo pogoršanje
same deformacije.
U oilju otklanjanja bilo kojeg stadiijuma u razvoju deforma- ciija, koristi
se više početnih poloţaja, kako oisnovnih, tako i iz- vedenih. Međutim, pri
opisivanju pojedinih deformacija i prime- ra veţbi za njihovo otklanjanje
iznećemo samo najkarakteristič- nije poloţaje koji najviše doprinose
popiravljanju oviih deforma- aija. To, naravno, ne znači da se u O'dređenim
slučajevima ne mo- gu primeniti i druigi početni poloţaji.
Takođe, u datim veţbama niiismo insistiirali na upotrebi ra- zniih sitnih
rekvizita (loptice, lopte, čunjevi, palice itd.), jer sma- iramo da će svaki
nastavnik moći da ih koristi u datom momentu, kako bi njdma dopimio dznete
veţbe, naravno tamo gde je to moguće.
Posebno treba naglasiti da smo kod svakog kompleksa veţbi izneli i
veţbe istezamja (redresacije), koje se primenjuju kod ne- što teţih stadijuma u
razvoju deformacija, sa ciljem prethodnog istezanja skraćenih elemenata.
Posle ovih veţbi mogu se dati sve veţbe koje se primenjuju u početnom
stadijumu, tj. koje imaju za cilj isključivio jačanje oslabljenih mišićmih grupa.
Veţbe treba izvodifi svakodnevno. U početku, svaku veţbu ponoviti 5—6
puta, a zatim postepeno povećavati broj ponav- Ijanja .na 10—15 puta, pa i
više u skladu sa mogućnostima osobe koja ih i'ZVodi. Intenzitet i vreme
trajanja veţbi tireba takođe progresivno povećavati, pazeći na odmore između
pojedinih veţbi.
Pridrţavajući se svega iznesenoga, smatramo da će nastav- IIik moći da
zadovolji u svom radu na preventi'vi ali i na korekoiji irtvrđenih posturalnih
poremećaja.
LORDOZA—LORDOSIS

Loi-dozom se naziva krivina kičmenog stuiba u sagitalnoj ravni čijii je

komveksitet obrenut unapred. Lardotiona kriivina se moţe i fiziološki
konstatovati u vratnom i slabinskom delu — dok 5[>o- večanje preko
određenih granica predstavlja octetupanje od nor- male. Već je napomenuto
da ferivi'na ne sme u vratnom delu biti ve<3a od 3—4 odnosno u slabinskom
od 4—5 cm.
Lordom moţe po svom načiinu postanka biti urođena ili ste- čena. Od
uzročnika stečemh tokom ţivota dolaze najčešče u obzir: rahitis, zatdm
urođeno iščašenje kuka (obostirano), specifiično za- paljenje zgloba kuka
(coxitis), razlioite oduzetosti, nairočito mlita- vog tipa. Zat/im se nalazi kod
deblje dece, kod koje dolazi do po- puštanja tonusa trbušne mus'kulature, a
iz istih razloga nastaje i kod graviditeta, večih tumora u trbušnoj dupljii itd.
Razumljivo je da je za nas posebno vaţna ona lordoza koja nastaje u dečje
doba kao posledica rahitisa ili slabosti pojeđindh mišionih gru- f>a. Po nefcim
autorima, više se susreče kod ţenske dece.
U razvoju lordoze, kao i kod svih ostalih deformacija ki- čmeinog stuba,
postoje več pomenuti stadijurai, na koje rnoţemo riadći tokom razvoja same
deformaoije:
— funkcionalni stadijum, ilii lordotično loše drţa- n je,
— strukturalni — fiksirani stadijum ili prava lordoza.
Pošto su promene koje nastaju tokom ovog stadijuma kom-
pliikovanije i pošto ieuiskuju daleko veču medicinsku brigu, to se ovde
nečemo upuštati u njihovo opisivanje niti terapeutski tret- man, jer smatraroo
da ne spadaju iskljuoivo u domen rada nastav- nika fizičkog vaspitanja.
Zato ćemo najveću paţnju ipak posvetiti funikcianainom stadij.umu ili, kako
je to več irečeno, lordotičnom lošem drţanju.
 Poistoji veliiki baroj različitih štetnih faktora koji mogu uti- cat)i na
pojavu i razvoj pojedinih deformaciija. To mogu biti i izvesni biološkii i
filogeinetski momenti, zaitim razni konstitucio- nalni poiremećaji, a kasnije i
loše navike. Baš zahvaljujući ovim innogobrojniim negativnim faktorima moţe
se kanstatovati relati- vno visok procemat postojanja (različitih deformacija,
pa među njima i lordoze, odnosno lordotičnog lošeg drţanja.
Vrlo je tešiko utvrditi da se radd iskljiučdivo o jednoj vrsti simptoma
koji su karakteristični za jedan oblik lošeg drţanja, jer su oni vrlo često
kombinovami. Tako se mogu naći znaci kd- fo-Iordotičnog drţanja ili
kifo^skoHotičnog drţanja. Ali pojedini autori, kao, na primer, Smout i Mac
DowaI pokušali su da uoče najkarakterističnije simptome pa su zatim i
predloţili podelu laših drţanja koja je u stvari odgovarala, po simptomima,
funk- cionalnim stadijumima već poznatih defomnacija kiomenog stuba. Ovde
smo prihvatili njihovu podelu kao najpogodniju, s tim što smo dodali i
zapaţanja naših autora, tako da će kasnije uz defor- macije koje će biti
spomenute, biti govora o kiifotičnom i skolio- tičnom lošem drţanju.
U slučajevima lordotičnog lošeg drţanja dolazi do slabosti i popuštanja
tonusa aJktivnih snaga organizma, tj. mišića i to prven- stveno tribušnih, što
zbog nastalog poloţaja trupa, odnosno tela u celini dovodi do izvesnog
skiaćenja leđniih mišića u slabinskom predelu.
Osnovne karakteristike lordotičnog lošeg drţanja su:
— glava nešto zabačena una- zad od linije vertikale,
— grudnii koš ravan ili ispu- pčen,
— fiziološka lordotična krivi- na u slabiaiskom delu po-
jačana,
— karlica u celini pomerena unapred i nadole,
— trbuh ispupčen, mek,
— kukovd neštopomereni una- pred,
— kolena u pojaoanoj eksten- ziji (hiperek&tenzija),
— stopala najčešće insufici- _ jentna (SI. 25).
Ovakva stanja nesumnjivo mogu ostaviti izvesne posledice iic samo na
fizičkoj, već i na psihičkoj sferi deteta. Dolazi do
 poremećaja u različitim sistemima, što naravno napreduje, uko- liiko se
ne primeti baš u ovom stadijumu kada naša intervencija moţe biti skocro u
potpuiiosti uspešna.

Lečenje
U ovom stadijumu razvoja lordoze, kada je u pitanju samo slabost
O'dređenih mišdćniih grupa, korektivne veţbe dobijaju prvorazredan značaj.
To, razumljivo, ne isikljuouje ulogu lekara u određivanju opšte terapije, koja
treba da ima za cilj odstra- njenje osnovnog uzroka.
Cilj veţbl pirimenjeoiih u ovom slučaju je da, odaibirajući najpogodnije
početne poloţaje, aktiviraju i ojačaju oslabljenu muskulatum, naročiito
trbušnog predela, te da na taj način posle izvesnog vremena dođe do vraćanja
karlice u normalln'i poloţaj. Pogirešno bi bilo lišiti se veţbi na račum
takozvanih pasivnih pomagala, kao što su, na primer, različiti korzeti itd.,
mada ih ne treba ni defiinitivno odbaoiti.
U sasvim početnim slučajevima ndje potrebno vršiti iste- zanje
skraćenih mdšića konkavne strane, jer se uispeh moţe pos- tići samo
primemom odgovarajućih veţbi za jačanje konveksne strane. Veţbe istezanja
(iredresacije) daju se samo kada je raz- voj deformacije došao već do teţeg
stadijuma sa skraćenjem mišićno — ligamentarnih elemenata. Pošto
nastavniik moţe naići i na ove slučajeve, daćemo i izivestan broj veţbi koje će
sluţiti is- tezainju, a kaisnije, u cilju jačanja muskulatuire, mogu se prime-
niiiti sve one veţbe koje su date za funkcionalni stadijum.

Vežbe za otklanjanje lordoze

/. LORDOTIČNO LOSE DRŢANJE
(FUNKCIONALNI STADIJUM)
Početni poloţaj leţeći na leđima sa nogama savijenim u kole- nima (Sl.
26—40}
Ovaj poloţaj se preporučuje, jer ne dozvoljava da karldca zauzme
nepravilan poloţaj i na taj način poveća slabinsku lor- dozu.
Da bi se ovaj poloţaj karlice zadrţao i pri izvođenju pofcre- ta, pre svaike
veţbe nauoiti osobu da prvo zategne tirbušnu mus- kulatujru i da tako priljubi
slabinski deo kiome uz podlogu. Pret- hodno zategnuta trbušna muskulatiira
će i pri pokretima kontro- lisati poloţaj karlice što je kod ovih slučajeva,
narooito kada se izvode pokretd sa donjim ekstremitetima, veoma vaţno.
 Cvaj poloţaj ne treba primenjivati kod osoba sa povećanim krvnim
pritiskom, sa izvesnim pltićniin i srčaoim oboljenjima, jer bi mogao izazvati
pogoršanje samog oboljenja.

Veţba 1 Iz početnog
poloţaja naizmenič- no jedno pa drugo
koleno privla- čiti što bliţe gmdnom
košu. U kasnijem periodu veţbanja,
radi- ti obema nogama zajedno.

Veţba 2 Iz p. p.*) ne
oslamjajući se na ru- ke, podizati glavu
licem prema tavanici ili gmdnom košu.

Veţba 3 Iz p. p. Opruţene
Obe ruke dizati prema kolenima,
odiţući glavu i rameei pojas. Stopala
na tlu.

Veţba 4 Iz p. p. oba
stopala odvojiti od tla i koleeima kmţiti
u jednu pa u dmgu stranu, nastojeći
pri to- me da se nerazdvojena stopala
što manje pomeraju.

Veţba 5 Iz p. p. odvojiiti
stopala od tla i zatim oba kolena
zajedno pome- rati prema tlu u jednu,
pa u dm- f-'^u stranu.

•) U daljem tekstu početni poloţaj p. p.

 Veţba 6 Iz p. p. opruţiti
levu nogu uvis povlačeći je što vdše pr-
ema tru- pu. Istovremeno odizati samo
de- sno rame i glavu i dohvatiti des-
nom ruikom stapalo opruţene no- ge.
Zatim leva noga, desna ruka.

Veţba 7 P. p. sa rukama
ukrštenim na po- tiljkiu. Podizali glavu
pa rameni pojas, odvajajuai lopatice od
tla.

Veţba 8 P. p. sa ruikama
na potiljku, prsti prepleteaii. Kolenom
desne noge dohvati laikat leve jmke, pri
čemu se levo rame sa glavom oddţe od
podloge. Zatim levo koleno i des- ni
laikat.

Veţba 9 Iz p. p. sa-viti
noge u kolenima pa opruţati
potkolenice.

Veţba 10 Iz p. p. kruţiti
opruţenim noga- ma iznad karlice.
Nastojati da se karlica što manje
pomera.
 Veţiba 11 Iz p.p. botine
prhnčd prema gru- dnoon košu, zatim
odići karlicu, tako da kolena budu
iznad bra- de. Ruike pruţene pored
tela.

Veţba 12 U p. p. prsti
prepleteni na potilj- ku, laktovi pozadi.
Odioi glavu i rameni pojas 1 rotirati ih
u jednu pa u drugu stranu.

Veţba 13 Iz p. p. snaţnim
zatezanjem trbu- šne mus'kiulatuire,
polako opruţa- li nioge sa stopalima
iznad samog tla. Karlica i slabins-ki
deo kićme se ne smeju odvojiti od tla.

V e ţ b a 14 Iz p. p.
snaţnim zatezanjem trbu- šne
muskulature ruike pored tela kroz
odru'čenje dovesti u poloţaj uzručenja
(iznad glave). Karlica i slabiinslki deo
kičme se ne smeju odvajaCi od
podloge.

Veţba 15 Iz p. p.
istovremeno sa podiza- njem glave i
ramoniog pojasa, do (xlvajanja lopatica
od podloge, opruţati kolena Irudeoi se da
ona ostanu na istoij visini kao i u p. p.
Početni poloţaj sed sa opruţenim nogama (SL 41—50)

Pri) konišćenju ovoga poloţaja treba šake osloniti na pod- logu prstima
upereni'm prema nazad. Ovo će omogućiti lakše odTŢavatije grudnog dela kičme
praTOm, kao i manje angaţova- nje vel'ifcog grudinog mišića. Pri ovakvom
poloţaju šaka neće doći do povijanja ramenog pojasa prema napred.

Veţba 1 Iz p. p. dizati
naizmeniono jednu pa drugu nogu
opruţenu u kole- nu.

Veţba 2 Iz p. p. podizati
obe noge istovre- memo, opruţene u
kolenu.

Veţba 3 Iz p.p. opruţenim

nogama kruţiti u jednu pa u drugu
stranu.

Veţba 4 Iz p. p. opruţene
noge ukrštati naizmeniično levu preko
desne — desnu preko leve.
 Veţba 5 Iz p.p. opmţeaie
noge raznoţiti, sa&taviti pa smistdti u
p. p.

Veţba 6 Iz p. p. saviti
kiolena sa stopalima podignutim
nezaiatno iznad tla, pa ih opruţiti i
lagano spustiti u p.p.

Veţba 7 Iz p. p. dići opruţene noge uz isto- vremeno

privlačenje grudnog ko- ša i ruku dodiimuvšii šakama sto- pala
podignutih nogu.

Veţba 8 Iz p. p. opruţenim gomjim de- lom tela ići unazad. Paziti da ne

dođe do pojačane krivine u sla- binskom delu.

Veţba 9 Iz p. p. podići
opruţene noge u kolenima, saviti ih,
opmţiti i la- gano spustiti u p. p.

Veţba 10 Raditi nogama

kao u prothodnim veţbama, sa rukama
postavlje- nim o bok, laktovi nazad, a na-
gib tela zadrţati kao pri osloncu rukama
iza tela.
Početni poloţaj vis leđima prema ripstolu, stopalima oslonje- nim na
podlogu ili klupicu (Sl. 51—56)
Kako se ove veţbe rade preteţno u čistam visu, izbegavati ih kod dece
najmlađeg uzrasta, atoniične muiskulatjuire i sl.

Veţba 1 Iz p.p. diooi u

viseći poloţaj, pa istovremeno podiizati
obe noge do hopizontale sa-viijajući ih
u kole- nima.

Veţba 2 Iz p. p.
naizmeniano jednu pa dru- gu
opmţenu nogu u kolenu di- zati do
horizootale.
 Veţba 3 Kao i u veţbii 2 samo sada obe noge zajedno dići
do horizontale.

Veţ.ba 4 Iz p. p. savijajući butine prema j'jiiudnom

košu odvojiti karldcu od ripstola, koleniiima prema bra- ili.

Veţba 5 Iz p. p. savijene noge u kolenima dići do

horizontale, opruţiti ih i polako spustiiti do početnog polo- ţaja.
 Veţba 6 Iz ,p. p. opruţene
noge istovreme- no podizati do
honizontalnc^ po- loţaja, zaitim ih saviti
u kolenima i vratiti u početni poloţaj.

56
Početni poloţaj leieći na ledima sa opruzenim nogama (Sl. 57—66)
Ovaj početni poloţaj primenjuje se tek kada je postignuta izvesna
korekcija i kada su ojačali odgovarajući mišići.

Veţba 1 U p. p.
zatezanjem trbušne mus- kulature
pripojiti slabinski deo kiomenog stuba
uz podlogu. U po- četku dozvoliti
savijainje kolena, a kajsmje veţbu
raditi uz njihovo mabsiimalno
opruţanje.

Veţba 2 Iz p. p. podioi
desnu ruku, rame i glavu i dohvatiti
levu šaku koja je na tlu sa leve sfarane
tela. Na- izmeniično jedina pa druga
ruka idu preko tela.

Veţba 3 Iz p. p. savijajući
noge u koleni- ma vuoi stopala po
podlozi do pume savijenos<ti kolena.
Istovre- meino podizati i glavu ^sve dok
se bradom ne dodirne grudini koš.
 V e ţ b a 4 P. p. početi sa
rukama na trbuhu. Podizati glavu i
rameni pojas od tla. Kasnije sa rukama
preplete- nih pnstiju na potiljku. 50

V c ţ b a 5 Iz p. p.
opruţene noge podići ma- lo od podloge
i puštati ih naiz- meniono prema jednoj
pa drugoj stranii.

Veţba 6 Iz p. p. obe noge

istovremeno dići od tla ufcrštajući ih —
leva pre- ko desne i obratno.

V e ţ b a 7 P. p. sa rukama
ukrštenim na po- tiljku. Podizati gornji
deo tela do ugla od 45".

Veţba 8 Iz p. p.
iistovremeno ne^natTio odi- /.ati od t!a
noge, glavu i rameni pojas. U kasmijem
periodu ruke savijetne sa prepletenim
prstima na pofiilj'ku.
 Veţba 9 Iz p.p.
istovremeno odizati gla- vu, ramenii
pojas ,i oipruţene noge, sa rotacijom
trupa u jednu pa u drugu S'tranu.
65

Veţba 10 Iz p. p. dizati
desnu ruku, rame i glavu. Obe noge
podioi od podlo- ge i pomeriti ih na
suiprotnu stra- rni od rotacije tru.pom.
Vratiti se u početni poloţaj pa to isto
ponoviti pirema suprotnoj strani. 66

TEŢI STADIJUM LORDOZE Početni poloiaj

četvoronoţni (Sl. 67—72)

Primenjujući ovaj početni pdloţaj treba paziti da se slabin- ska krivina

još više ne poveća, stoga bokovi u početnom poloţaju treba da su iza oslonca
kolena. U toiku veţbanja potrebno je češće kontrolisati osobu i ukaziivati joj
na pravilan poloţaj.
Veţba 1 Iz p.ip. bokove
povlačiti Lmazad sve do seda ma pete.
Ruke ispru- ţiti što više napred i
opustiti se.

Veţba 2 Iz p.p. napravitii

pokret kao u veţbi 1. Glavu savijati dok
se če- lom ne dodimu kolena.

Veţba 3 Iz p. p.
naizmeniono odizati jed- no pa drugo
koleno ka grudnom košu. Pri ikraju
pokreta oslomiti se na tlo vrhovima
prstiju.
 V e ţ ib a 4 I/. p.p.
naizmeniiano provlaičdti potkolenicu
između šaka kao u prethodnoj veţbi,
do potpunog opmţanja kolena. Sake
na tlu oslonjene celim dlanovima.

Veţba 5 P.ip. sa osloncem

na prste obeju nogu. Dizati bokove do
potpunog opruţanja kolena. Zatim
nai^ame- monim povlačemjem šaka u
prav- cu stopala dooi do momenta osla-
njanja celim stopalom na tlo.

Veţba 6 Iz p. p. uz pomoć
ruku doći do čučnja osloncem na celo
stopalo. šake ostaju na tlu.

I'očetni poloţaj stojeći pored ripstola licem prema ripstolu iSl. 73—
77)

Veţ'ba 1 l'. p. sa ru'kama

oslonjenim na l>i ečku ripstola u
visiini ramonog l>()jasa. Spustiti se
polako do ču- ćinja.
 Veţba 2 P.p. kao u veţbi 1, samo su sto- pala udaljeoija od
ripstola. Po- vlačeći bokove unazad, savijati trup (pretklon) do vodoravnog
iij poloţaja. Ruke opruţene. j

7A
Veţba 3 P. p. sa nukama na prečki ripsto- la u visini ramena.
Podiţući jed- nu nogu savijenu u kolenu, oslo- niti je stopalom
na prečku što TOŠlje. Istovrememo primdcati gru- dni koš
butinii podignute noge. Naizmenično raditi jednom pa dmgom
inogom.

Veţba 4 P. p. kao u veţbi 3. Naizmenično podizati levu pa desnu

nogu sa- vijene u kdleoiima. Osloniti sto- palo na prečiku u visiinii kolena noge
na kojoj se stoji. Istovre- meno piovlaiaiti bokove unazad do punog opnuţatnja
podignute noge i trujpom joj prdći što bliţe.

Veţba 5 P.ip. sa stopalima

oslanjeaiim na ripstol. Povlačiti bokove
unazad do punog opruţanja ruku i no-
gu. Vratiiti se u početni ix>loţaj i
uhvatiti se obema rUkama za ni- ţu
prečku i ponoviti gornji pok- ret. U
tdku veţbe'mkama poste- pono ići što
niţe po mogućstvu sve do seda sa
opruţenim noga- ma.
 Početni poloţaj u sedu sa opruţenim nogama (Sl. 78—82)

Veţba 1 Iz p. p. saviti oba

kolena i mika- ma ih privuai ka
grudinom košu. Glavu spustiti na
privučena ko- lena.

Veţba 2 U p.p.
obiuhvatiitd šakama kolena odozdo.
Privilaaiti gomjd deo te- la, tako da se
stomaJcom dodirnu butine. Kolena su
opruţena.

Veţba 3 P. p. sa rukama
na butinama. Po- mičući obe šake
istovremeno doh- vatiti stopala. Ne
savijati noge u kolenima.

Veţlba 4 P. p. sa ruikama
na leđima. ša- kom jedne ruke
obuhvatiiti lakat dmge. Gomji deo tela
savijati što v!iše unapred, ne puštajući
mke. Noge opimţene.

Veţba 5 P. p. sa
rastavljemm nogama. Prs- ti mku
prepletemi sa dlanovima (^kirenuitim
unapred. Savijajući gornji deo tela
unapred i u stranu clohvatiti prste
prvo jedne, pa- (li'uge noge.
KIFOZA —KYPHOSIS

. Kifozam se nazi-va pojačanje fiziološke krivine kičmenog stu- ba u

sagitalnoj ravnii, oiji je konvdksitet okironut unazad, To je dakle pogrbljenost i
ona je najčešće lokalizovana u gmdnom (leđnom) delu kičmenog stuba, ali se
izuzetno moţe javiti i u dmgim delovima. Već je rečeno da se vrlo često javlja u
kombi- naoiiji sa Iordo2x>m, jer odstuipanja u jednom pravou obavezno
povlače za sobom i odstupanja u dmgom pravcu.
Kifoza takođe moţe biti urođena ili stečema po svom po- raklu. Kod
steičenih deformacija najčešći uzirok je opet rahitiis, zat)im razne povrede u
predelu kiomenog stuba itd. Postoje kao posebno opisaiie juvenilna, zatim
zapaljiva kifoza kao posledica različiitiih zapaljivih procesa koji nastaju u
predelu kičmenog stuba (tuberkiuioiaia, reumatska itd.) i idiopatska fcifoza,
karakite- ristična po tome što se raizvija sa irastom dečjeg organizma.
Za nas je svakako najinteresaaitnija kifoza koja kao osnov- ni uziročniik
ima rahitis i pomentrta juvenillna kifioza. Tek posle toga Im došle traumatskai
i zapaljiiva odniosno adolescentna iidiopat- sika kifoza, jer one već
predstavljaju odmaklije isitadijume i ne spa- daijiu direiktno lu domein rada
nastavmika fiaiokog vaspiitainja, mada to ne znači da taikviu deou —ako se
već nalaze u šfcoli — treba pus- tdtii lisključivD da mimju i ne sprovode
nikakve akitivnosti. Sa maJo više uduibljivanja u svaki pojedini slučaj u
konsultaciji sa leka- rom, moţe se odrediti poseban kompleks veţbi koje će
imati izrazitu korđktiivnu notu, a koje takvo dete moţe izvoditi za vre- me
redovne lilii posebne, speoijalne nastave. Takvo dete se moţe uk- Ijučiivati u
opšti rad kad god elemeinti koje sva deca izvode ne bu- du koinitradindikacija
njegovom stanju.
Juvenilne kafoze su naročito zapaţene kod omladine u po- jediruim
stiručnim školama sa praMč'nom nastavom, gde sam sadrţaj redovnog rada u
školi često moţe da utiče na pojavu ovih deformacija.
 I ovoga puta ćemo se zadrţati na opisivanju simptoma k i f o- tićnog
lošeg drţanja, koje se karakteriše sledećim zna- cima: (Slika 83).

glava savijena uinapred ispred liini'je vertiikdle, ramena

pomerena unapred, pojačana pogrbljenost u leđ- nom
piredeliu, grudi uvučene,
lopatice istaJcnute i odvojeme od kičmenog stuba, trbuh
mlitav, ispuipčen, kolena lako savijema i pome- rena u
celini unapred, stopala vrlo često insuCicijent- na.

Adolescentna kifoza (M. bcheuerman)

Ovde rana dijagnostika takođe ima posebnu vaţnc«t, jer će se tako
sprečiiti razvitak daljdh, teţih stadujuima.
Na kraju treba pomenuti i okrugla leđa — (dorsum kyphoticum) koja su
vflo slična već opisanoj kifozi, jer dolazi do ispupčenosti leđnog dela kičmenog
stuba, tako da se nazivaju i is- pupčenim leđima. Međutim ovde je krivina
kičmenog stuba blaţa u celini, nego što je to kod kifoze (Slika 84).

Sreće se relativno često, ne- kad je

vezana za izvesne nasledne momenite, ali
uzrok moţe biti u negativnom uticaju
pojedinih spK)ljinih faktora. Verovatno je
da neodgovairajuće školske klupe imaju
svog udela u nastanku ove deformacije.
Većina autora sma- tra da se više viđa u
muške nego u ţenske dece.
 Da ne bi došlo do negatiivnog uticaja na razvoj koštanog 'sis- tema,
pošto su u ovom, školskom dobu, dečji organizmii uglavnom u punom razvoju,
i u ovom slučaju veojna je vaţna raoia dijagno- za i preduzimanje korektivnih
veţbi.

Lečenje ,
\
Kao i u svim drugini slučajevima, saradnja sa lekarom treba da se
ogleda u otkrivanju osnovnog oboljenja, odnosoo uzročnika same defprmacije.
Istoviremcno zadatak će bitii primena odgova- rajučih korektivnih veţbi koje
treba da imaju kao gla'v'im oilj ja- čanje i taniziranje oslabljenih mišiča leđa,
uz prethodno stvaranje uslova za primenu ovih veţbi istezanjem mišiča
prednje strane grudnog koša, ako se radi o teţem stadijumu. No, pogrešno bi
bi!o ako bismo se zadrţali samo na pomenutim mišićima. Najčešće je potrebno
aktivirati najveći deo muiskuilature trupa, jer će se tako postići i popravljanje
opšteg statusa organizma u celini. Poseban zmačaj u ovim slučajevima
dobijaju ranije već opisane veţbe di- sanja.
U primeni korektivniih veţbi kod okruglih leđa nema bitnih razlika u
odnosu na priimenu veţbi za otklanjanje kifoze, tako da smatramo da je
dovoljno reći da se ovde mogu koristiti ug'iavnom sve veţbe koje će biti opisane
kod kifoze. Treba samo dati izraziti naglasak na jačanje leđne muskulatua^e i
na primenu veţbi disanja u cilju odrţavanja normalne disajne funkcije.

Vežbe za otklanjanje kifoze

I. KIFOTICNO LOŠE DRIANJE

(FUNKCIONALNI STADIJUM)

Početni poloţaj leţeći na trbtihu (Sl. 85—99)

U ovom poloţaju glava se pri dizanju zadrţava licem prema tlu — u
produţetku kičmenog stuba. Nadlaktice i u početnom po- loţaju i pri izvođenju
veţbi, kao uostalom i kod drugih početnih poloţaja, tsreba uvrtati u smislu
spoljašnje rotacije.
Da bi se sprečilo neţeljeno pojačavanje slabinske krivinc, stavlja se pod
trbušnii predeo jedno okruglo jastuče. Međutim, sva- kako je efikasnije obučiti
osobu da prvo voljino zategne trbušnu muskiiiaturu, pa da to zadrţi tokom
izvođenja pokreta.
 Veţba 1 Iz početnog
poloţaja (ruke po- i cd tela) dizanjem
ramena priipa- jali lopatice uz kičmend
stub. Ts- lovremeno dizati glavu od tla.

Veţba 2 Iz p. p., kao u

veţbi 1. Dizati lai- ke sa dlaiiovima
okrenutim pre- ma tlu i glavu licem
prema pod- lozii.
86

Veţba S U p. p. prsti
ruku su prepleteni tia leđima sa
dlanovima okrenu- tiim umazad.
Dizanjem opruţenih i^iiku i ramanog
pojasa pripajati lopat'ice uz kičmeni
stub.

Veţba 4 U p.p. ruke su u

odručenju dla- njovima okrenute
prema tlu. Diza- nje ruku i ramenog
pojasa sa pripajainjem lopatica uz
kičmeni stub. Glava u produţetku
kiome- nog stuba.

Veţba 5 U p. p. nuke su
na podu, savijeine u laktovima, tako da
podlaktica I nadlalktica čine ugao od
90". Laktovi su u visini ramenog
pojasa. Dizati glavu, grudni deo kiome
i ruke do primicanja lopa- tiica uz
kičmeni stub.

V e ţ b a 6 U p. p. mke su
savijene u lakto- vima pa-epletendh
prstiju na po- ti'ljiku. Dizati laJctove
što više od tla, glavu i grudni deo
kičme.
 Veţba 7 U p. p. ruke su
savijene u lakto- vima, a šake su na tlu
pored ra- mena (potpor leţeći za
mkama). Istovremeno podlizati rameni
po- jas i ru^ke, a šake uvrtati dlano-
vima prema gore. Pokiret glavom kao u
veţbi broj 4.

Veţba 8
Iz p. p. diizatli glavu što više go- re.
Lice okrenuto prema tlu. Ru- kama
iprepletenih prstiju na pa- tiljku davati
snaţan otpor.
Veţba 9 P. p. sa ruikama
opruţenim na tlu ispred glave. Dizati
ruke istovre- meno oikrećući dlanove
nagore i priibliţavati lopatice
kičmenom stubu.

Vcţba 10 Početni poloţaj

je kao u veţbi 9, ruke su opruţene
ispred glave — na tlu, sa prstima
prepletenim i dlaniovima ofcrenutim
unapired. Dizati obe ruke istovremeno.
Gla- va prati pokiret licem okrenuta
prema tlu.

Veţba 1] Iz p. p. kao u veţbi

10, opruţene ruke podigniuti od tla,
saviti ih u laktovima i šake osloniti na
poti- Ijak. Zatim ih opruţiti i spustiti u
p.p.
Veţba 12 Iz p. p. mke pored
tela, dlanovi prema podlozi. Odiţuoi
ruke, do- vesti ih kroz odručenje do
uzru- čenja. Ceo pofcret se odvija -iznad
nivoa ramenog pojasa uz dizanje
grudnog dela kičme i glave. Istim putem
vratiti se u p. p.
 Veţba 13 Iz p. p. ruke u
uzručenju. Diţući grudni deo kičmenog
stuba i gla- vu, ruke saviti u laktovima
kao, u veţbi 5, opruţiti ih pa se vratiti
u p.p.
y7

Veţba 14 U p. p. snaţno
zategnuti trbušnu i sedalnu
mustalaturu. Rukama prepletemh
prstiju na potiljku davati otpo-r
dizanju glave.

Veţba 15 U p. p. ruke
savijene u laktovima malo udaljene od
trupa. Diţući glavu podlaiktiice
pomerati u stra- nu, a lafctovi ostaju
čvrsto pritis- nuti na podlogu.

Početni poloţaj u sedu sa opruţenim kolenima (Sl. 100—109)

Prl izvođenju veţbi u ovom poloţaju paziiti da ne dođe do savijanja u

zglobu kolena. Zadnja loţa buta, koja je kod kifo- tične deoe neelastijčna,
oteţava ispiravijanje grudoog dela kičme- nog stuba. Njena neelastičnost
potencirana opraţenim kolenom predstavlja snagu kojiu treba iskoristiti za
jačanje oipruţača leđa u ovom poloţaju. U kaBnijem peniodu uz opruţanje
bolena traţiti i povlačenje stopala prema potkolenici.

Veţba 1 Iz p. p. sa
ruikama oslonjenim na kairlicu
istegniutii kičmeni stub odupiruči se
ruikama. Pri tome glava ostaje u
produţetku kičme- nog stuba, a
ramemi pojas povla-
čiti prema dole.
 Veţba 2 U p.p. ru'ke su dza tela sa preiple- tenlim prstima.
Opruţati ruke po- vlačeći ih što vrše unazad i gore sa astovremeniim
okretanjem dla- nova unazad i pripajanjem lopati- ca uz kdčmenii stub.

Veţba 3 U p. p. ruke su opruţene u zaru- čenju. Povlačeći

nadlaikticu prema gore savijaiti laktove.

Veţba 4 U p. p. nulke su
padiigruute do visi- ne ramena
(odiručenje). Nadlakti- ca i podlaktica
čine ugao od 90" i u vodoravnom su
poloţaju. Dla- novi su okrenuti prema
tlu. U tom poloţaju povlačiti ruke što
više unazad, pokrečući ih samo u
ramenom zglobu i pazeći da se laktovi
ne spuštaju ispod nivoa ramena.

Veţba 5 Iz p. p. ruike savitd,

laktovi u visi- ni ramena. Nadla'ktioa i
podlakti- ca p>od uglom od 90®. Uz
opruţa- nje gradnog dela kičmenog
stuba (eloogacija) povlaoili podlakticu
što više u nazad.

Veţba 6 U p. p. ruke su
savijene u lakto- vima, prsiti
prepleteni, dlanovi na potilj'ku.
Povlačii'tii laktove što vi- še unazad ne
od'vajajući dlanove od potiljika, grudni
koš isturiti unapred.
 Veţba 7 U p. p. ruke su
oslonjene dlano- vima na potiljku sa
laktovima povućenim imazad. Opruţati
ru- ke u odručenje što više iza tela, sa
dlanovima okrenutim unapred i gore.

Veţ'ba 8 U p. p. ruke su
saviijene, prsti preipleteni sa
dlanovima na po- tiljku. Oporuţati
ruke iznad gla- ve, otoreouoi dlanove
na gore. Ne rasiplićući prste povlačiiti
ruke što više unazad.

Veţba 9 U p. p. ruke su u
odručenju sa dlanovima okrenutim
unapred. Povlačiti ruke unazad,
pripajaju- ći lopatice uz kiićmeni stub.
Pri izvođenju ovog pokreta paziti da
ruke ne idu ispod nivoa ramena.

Veţba 10 U p.p, doći u sed

sa savijenim kolenima taban prema
tabanu. Ruke staviti između butina,
pod- laktice provučene ispod kolena
šakama sa spoljne strane obu- hvataju
skočne zgloibove. Uz elon- gaciju kičme
povlalčiti rameni po- jas preana nazad,
stopala se ne pomeraju.
 Sve veţbe u sedećem poloţaju kada to pokiret ruikama doz- voljava
mnogo su efektodje kada se rade uza z:id, pa isitovremeno sa ellongacijom
kičme vršiti snaţan pritisak glavom o zid (ea pri- mor veţba i, 6, 7, 8, 9, 10).

Početni poloţaj četvoronoţni (Sl. 110—119)

Pri veţbanju u ovorn poloţaju treba u počeCku grudni deo kiičmenog
stuba spustiti nisko sa osloncem na podlaktiou udalje- nu od tela, a bokove
pomeriti unazad..
U kasinijem pei-iodu moţe se dati i pravilan četvoronoţni po- loţaj ali
uvek sa oisloncem kolemma ispred kiikova, kako bi se sprečilo neţeljeno
kiiivljenje kičme u slahiiniskoim delu. Ovo je ne- ophodno i radi odrţavanja
ravnoteţ'nog pdloţaja pri izvođenju pokireta.
Glava kao i fcod ostalih poloţaja treba da bude u produţetku kiomeinog
stilba, licem okreimta preima podlozi.
Pri opruţanju kičmenog stuba donji deo leđa ne opruţati, što se po'Stiţe
time što trbušni zid ostaje uz, ili što bliţe buti- nama.
Kod dece u pubertetu, sa izraziito asteničnim habitusom, treba
izbegavati dugo zadrţavanje u ovom poloţaju, zbog slabosti muslkulatiure i
nemogučnosti duge koncenitraoije paţnje.

Veţba 1 Iz p. p. oslotncem
na podlaktice. odizati grudm deo kičme
do ho- rizontale, licem prema podlozi.
Ruike opruţiti nazad i podizati ih gore,
dlanovima prema podlozi.

Veţba 2 Iz p. p. (ikao u
veţbi 1), čvrsto O'slanjati laktove na
podlogu ne- što unazad od nivoa
ramena i udaljene od tela. Uz pokušaj
od- vajanja, podlaktica od tla odvo- diti
ih u stranu. Pokret je vrlo naporan.
 V e ţ b a 3 Iz p.p. (ikao u
veţbi 1), podiza i gmdni deo kičme do
horizontale. Ruke su savijene u
laktovi.ma, nadlaktica i podlaktica pod
ug- lom od 90°, laJcat u visini ramena.
Povlačeći ruke prema gore i u stranu
podliiktica treba da ide višlje od
nadlaktice.

V e ţ b a 4 Iz p. p. (kao u veţbi 1) podiţući gnudni deo kičme do

horiizontale, preplesti pcrsite na ,poti'Ijiku sa lak- tovima izmad nivoa
ramenog poja- sa.

Veţba 5 Iz p. p. (kao u veţbi 1), podiţući grudni deo kičnie do

horizontale, ruke opruţene u laktovima dizati u stranu i gore. U
odručenju uvr- nuti dlanove prema goore.

Veţba 6 Iz p. p. (kao u veţbi

1), podiţući grudni deo kičme do
horizontale, opruţeaie riuke u
lalk'tovima ispru- ţati napired i gore.
Veţba je vrlo naporna pa je u početku
raditi pooavljajućd je manjli biroj puta.

Veţba 7 Iz pravilnog
četvoronoţnog polo- /aja sa kolenima
nešto ispired k-ukova, odrţavati tokom
veţbe horizon'talan poloţaj gnudnog
dela kičme. Odiţući ruJce od podloge
preplesti prste na potiljku i pri-
tisifcom na glavu spirečiti njeno
pomeranje prema nazad.
 Veţba 8 Iz p. p. (kao u veţbi
7), praviti palukruţind pokret
opruţeiiim ru- kama — nazad, u
stiranu i gore. Ceo pokret tireba da se
izvede iz- nad nivoa ramenog pojasa.

Veţba 9 Iz p. p. (ikao u veţbii

7), jedmi om- ču vezanu za noki čvrsitO
fiksiran predimet, staviti na potiljak. Po-
vlaCeći ceo trup ma!lo unazad za- drţati
njegpv horizontalan polo- ţaj. Pomeraiti
glavu prema nazad savlađujuči otjx>r.
Paziti da omča 118 ne spadne na vratni
deo kiičme.

Veţba 10 Veţbe će biti još

napomije u ovom poloţaju ako se rade
uz po- moć suveţbača. U p.p. sa kuko-
viirAa izsnad kolena osloniti se na
laktove sa ipreipletenim prstima na
potiljku. Piodizaiti grudni deo kičme do
horizontale uz povlače-' nje la'fctova
iznad nivoa ramenog pojasa.
119

Stojeći početni polozaj (Sl. 120—129)

U ovom poloţaju je pokireitljiivost tela najveća i treba ga primeiniti tek

na hraju veţbanja kada se u drLigiim poloţa|ima ulsikladila jaoina kako
oslabljenih tako i zategnutih mišića, čija je neusklađeonost česito uzroik
nastanika deformacije.
U prvo vreme mogu se pnimenjivati veţbe u sitavu kod kojeg re noge biti
razmaknute u pravcu napred—nazad kako bi se bar unekoliko spreoilo
obrtanje karlice i neţeljena pokretljivost u slabinskom delu.
 Veţba 1 U p. p. ruke su iza tela preplete- 11 ih prstiju i
uvirnutih dlanova prema nazad. Uz elongaciju kič- me u oelini,
savijajući laktove vu- ći gamjii deo šaka po leđima .što više gore.
Tirbušine mišiće za vre- me celog pOkreta drţati snaţno
zategniutim.

Veţba 2 U p. p. ru'ke su iza tela sa prstima prepletenim i

dlanovima okrenu- tim unazad. Opruţene ruke povla- oitii što više
nazad i gore uz pri- pajanje lopatica kičmenom stubu. Trbuh uvući.

Veţba 3 U p. p m'ke pored tela. Uz isteza- nje kičmenog stuba ruke

odručiti. Poifciret iz\'oditi što više iza tela. U odručenju dlanove
oferenuti prema gore. Ruke istim putem vratiti do p. p.

Veţb a 4 Iz p. p. ruke ispruţene pored tela dizati kroz

odručenje do uzruče- nja, okrećući dianove prema na- zad. Tribušnu
muskulaturu snaţ- no zategnuti.
Veţba 5 Iz p. p. dizati ruke u odručenje savijajući ih u laktovima.
U visi- ni ramenog pojasa lakat povlači- ti unazad sa naglašenim
povlače- njem podlaktice. Trbušne mišiće snaţno zategnuti i kao
kod svih veţbi u ovom poloţaju kičmeni stub elongirati i zadrţati
u oko- mitom poloţaju.

12A

V e ţ b a 6 Iz p.p. dizati opruţene ruke do uzručenja. U

uzručenju uz snaţ- no zategnutu trbušoiu muskula- luru, što viiše
povlačiiti opruţene ruke unazad.

Veţba 7 U p. p. savijati gomji deo tela do vodoravnog poloţaja licem

okre- nutim dole. Ruke povlačiti u za- ručenje sa dlanovima okrenutim
prema tlu.

Veţba 8 U p..p. ruke su na potiljiku. Savi- jati zatim gornji

deo tela sve do vodoravnog poloţaja, a istovre- meno laktove povlačitd
što više una^ad.
 Iz slededah primera moţe se videti da paliou, biičdce i dnige siine sprave
treba koristiti, kada god to početni poloţaj i po- ki-et dozvoljavaju. U početku
kada se koriste bučice, početi sa hikšim (0,5 kg) pa veţbajuoi duţi period
vremena postepeno po- vcćavati njihovu teţinu i do 5—6 kg.

Veţba 9 I/, p. p. uhvaćenu palicu ispred lcla, dlanovima prema

napred l>odizati dio uzručenja. Savijati i Like u laktovinja i dovesti
palicu i/.a lopatičnog pojasa. Pri pokre- lu glava mora ostati u
produţet- ku kičmenog stuba.

Veţba 10 Drţati bučdce u ša,kama, ruke po- red tela. Iz

p.p. savijati ruke u laktovima tako da laktovi ostanu u istoj visini.
Podlaktlice sa buči- cama poVlačiti napred i gore ta- ko da podlaktica
dodime nadlak- tiou. Zatim ih povlačiti nazad i to više podlakticu
nego nadlakticu.

II TEII STAJIUM KIFOZE

l'očetni poloţaj četvoronolni (Sl. 130—136)

Veţba 1 U p. p.
privlačiti lopatice kičme- nom slubu.
Paziti da ne dođe do |X)jačania krivtine
u slabinskom predelu. Ukoliko se
slabinska kri- \ iiia povećava, karličnli
pojas po- vući malo unazad prema
petama. (Ilava je u produţetku
kičmenog stuba.
r

Veţba 2 Iz p. p. sa
prstima ruku okrenu- tim unutra i u
širini ramena, spu- štati gomji deo tela
dok brada ne dodime tlo. Laktovi idu u
po- Ije dok se bokovi minimalno po-
meraju unapred. Vratiti se u po- četni
poloţaj kroz sed na pete.

Veţba 3 Iz p. p.
neznatno povlačiti bokove unazad, a
ruke u visini ramenog pojasa širiti do
odmčenja, klizeći po podu. Istovremeno
spuštati gomji deo tmpa, dok brada ne
dodime tlo. Vratiti se u početni poloţaj
bez pomoći ruku.

Veţba 4 Iz p. p. povlačiti
bokove unazad. Istovremeno ruke
istezati što vi- še unapred, pri čemu
ramena tre- ba da su što bliţa podlozii.

Veţba 5 Iz p.p.
oslanjajuoi se na prste nogu, dizati
bokove sve do pK>t- punog oipmţanja
nogu. Pomera- njem bokova unazad
stati celim stopalom. Tada gmdni koš
pri- bliţiti što više kolenima. Ruke
ostaju na tlu, ne pomerajući se.
 Veţba 6 I/. p. p. spustiti
grudni deo kičme prema tlu do oslonca
o podlak- lice. U tom poloţaju
potiskivati Ki udni deo kičme do
dodira bra- (iom o podlogu.

135

Veţba 7 U p. p. osloniti
šake savijenih, ili opruţemh ruku na
neki predmet. U tom poloţaju
potiiskivati grud- ni deo kičme prema
dole, uz po- vlačenje laktova gore, kada
su ruke savijene u p. p.

Početni poloţaj stoječi pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 137—
141)

Veţba 1 lluke su u visini

ramenog pojasa oslonjene šakama na
prečku — inalo šdre od ramenog
pojasa. •Stopala su neznatno udaljena
od ripstola. Ići u čučanj sa pribli-
/avanjem gomjeg dela tela rip- stolu.
 Veţba 2 U p. p. ruke su
kao u veţbi 1. Sto- pala su udaljena
unazad. Savijati gornji deo tela do
vodoravnog pretklona sa glavom u
produ- ţetku kičmemog stuba,
potiskuju- ći ramena što više nadole.
Kole- na su pri tome potpuno opruie-
na.

Veţba 3 P. p. kao i u
veţbi 2. Savijajući laktove u polje i
odrţavajući ih u visini ramenog pojasa,
celim te- lom ići pretma riipstolu dok
bra- da ne dodirne preoku. Cdo telo je
tokom veţbe opniţeno.

Veţba 4 U p. p. ruke su
postavljene kao u veţbama 1, 2 i 3.
Naizmenično, savdjajuoi jednu nogu u
kolenu doai do čučnja, — drugu nogu
pruţiti unazad.
 Veţba 5 Pomeriti se što
više od ripstola osloniti šake na najvišu
dostupnu prečku i kao u veţbi 4 sa
pruţe- nim telom, osloncem na oba sto-
pala, grudni deo kičme pomerati prema
ripstolu.

Početni poloţaj stojeći na ripstolu licem prema ripstolu — leđima prema

ripstolu (Sl. 142—149)
Ove veţbe u čistom visu ne forsirati kod slabe muskulature ramenog
pojasa.
U kasnijem periodu veţbanja, mogu se davati veţbe i s leđi- ma
okreinutim prema ripstolu. U ovom poloţaju paziti da ne dođe do pojačavanja
slahinske krivine.

Veţba 1 U p. p. ruke su
oslonjene o preč- ku iznad glave nešto
šiire od ra- menog pojasa, maksimalno
opru- ţene. Stopalo je oslonjeno samo
prstima o prečkiu. Spuštati pete što
više nadole isteţuči ceo kič- meini
stiub.
Veţba 2 Iz p. p. doći u vis skidanjem no- gu s preoke ripstola. Celo
telo potpumo olabaviti. U p. p. se vra- titi oslanjanjeni stopala na
najbli- ţu prečku i to podiţući stopala, a ne povlačenjem celog tela
ruka- ma.

Veţba 3 U p.p. pokreti su isiti kao u veţ- bi 2, samo što u

visu treba glavu (osovinska ekstenzija glave i vra- ta) povući što više
unazad, zaje- dno sa vratnim delom.

Veţba 4 Iz p. p. doći u vis kao u veţbi 2. Obe noge udaljiti što

više od rip- stola (zanoţenje). Vratitli se u po- četni poloţaj bez
povlačenja tela rukama.
 Kako je poloţaj, okrenuti leđima prema ripistolu teţak kod
istruikturalnih Ikifoza, u cilju isitezanja veiikog gmdnog miišića, spoljnih
rotatora ramenog pojasa, kao i ligameaiata kičmenog stuba u počdtku ga
davatii u sedu, u stojećem poloţaju na rip- stdliu, pa tek onda /u čistom visu.

Veţba 5 Iz p.p. sed na

slolici pored rip- stola leđima ofcrenuti.
Uhvatiti riipstol u visini koja odgovara
o- sobi koja veţba. Hvat šakama, kada
to stanje dozvoli treba da bude sa
potpuno opruţenim ru- kama.
Iza tela poistaviti neki manji pa veći
predmet. U sedu se treba ola- baviti.

Veţba 6 Sed, na tlu,

leđima Okrenuti rip- stolu, sedalni deo
odvojen od rip- stola. Rukama uhvatiti
za najvi- šu dostuipnu preičku. Snaţno
za- tegoutii trbušnu i sedalnu musku-
latuiru, a gornji deo tdla isturiti
napred.
Kolena moraju biti opruţena, ka- ko bi
se veţbom delovalo i na is- tezanje
zadoje loţe buta.

Kod kuće gde nema ripstola ili suveţbaća treba ugao sobe ili ragastov od
vrata isikoristiiti više puta u tokiu dana da se po- ''iiKne isti cilj — istezanja
neelastičnih elemenata.
 Veţba 7 U uglu sobe
savijene ruke oslo- niti podlakticom na
zid (nadlakat i podlakat čiine ugao od
90"). Sto- pala su udaljena, a celo telo
ma- lo nagnuto prema uglu. Poteţući
grudini koš prema uglu ne pove- ćavati
slabinsku krivinu. Pokret se vrši celim
telom iz skočnih zglobova.
U ragastovu od vrata moţe se isto
postići, samo sa rukama u odru- čenju.

Kod teţih stanja kifoze niisu dati primeri veţbi u sedu sa .opruţeniim
kiolenima. Međutim, kako je ovo vrlo dobar poloţaj za pasitizanje elastičniosti
svih navedenih elemenata daćemo pri- mer samo jedne veţbe.

Veţba 8 P. p. sed sa
opruţenim kolenima, prsti prepleteni na
potiiljku. Su- veţbač koji mora uvek da
asisti- ra kod teţih stanja kifoze, hvata
nadlakticu veţbača, a kolenorn vrši
pritiisak baš na onaj deo gru- dnog dela
kiome koji je najistu- reniji. Priti&kom
kolena na kič- mu, suveţbač povlači
nadlakticu nazad.
Veţbe za otklanjanje kifo-lordoze

Ako postoji takva defo>rmacija kičmenog stuba gde su zah- vaćeni i

siabimski i leđni deo i to jedan u smiislu lordoze, a drugi u smiislu fcifoze,
onda veţbe treba tako odabrati i kombiinovati da se korigovanjem jednog
deformiteta ne pogoršava drugi.
Odabirajući pogodne veţbe iz komipleksa koji su dati za otklanjanje
lordoze, odnosno kifoze, usipešno ćemo se boriti i protiiv ovog kom'binovanog
deformiteta. Ako je pojačana lordoza, a kifoza postoji kao primarni defoirmitet,
te je jače izraţena, moţe se prijmeniiti i leţeći poloţaj na trbuhu koii u stvari
nije pogodan za ispravljanje lordoze.

U takvim slučajevima, da ne bi poferetima gornjih delova tela

pogoršavali slabinsku krivinu, treba podmetnuti jedno tvrđe jastuče ispod
slabinskog predela i tako bar do-nekle sprečiti po- goršavanje krivine (sl. 150).
Međutim, sigurno je da će veţba biti bolja ako se snaţnim zatezanjem trbušne
muskulature izazove isti rfekat.

Ako je lordoza jače izraţena, tj. ako

je ona primarni deformii- lct, onda
poloţajima ruku treba spreoiti odnosno
umanjiti pogor- šavanje leđne kifoze.
To sc moţc sprovesti, na primer,
prepLita- nji-Tn prstiju ruku na
potiljku (.Slika 151).
 Izbor početnih poloţaja za ove
deformacije, kao i kombinacija
odabrajnih veţbi treba da su takvi, kao
što je već napomenuto, da na oba ova
iskriivljenja deluju u 'smislu
popravljanja (SMka 152— -155).
RAVNA LEĐA — DORSUM PLANUM
Kod ove deformacije iz različitih uziroka, ne dolazi do formi- ranja
normalnih, fizioloških krivina kičmenog stuba u sagital- noj ravni, o kojima je
već ranije bilo govora. Ovo ne treba pois- tovetiti sa ravnim leđima
novorođenčeta kod koga se fiziološke kiriivine formiraju oko prve godine
ţdivota. (Sllika 156).
Uzroci su nekad urođeni, ali je vrlo često rahitis jedan od vaţnih
momenata u nastajanju ove deformacije, koja naročiti značaj dobija zbog toga
što moţe biti pogodno tlo za kasniji raz- vitak skolioze.

Ovakvim osobama treba zabraniti dugotrajna statička napre- zanja,

naročito u periodu ubrzanog rasta, treba vrlo obilato ko- risitiiti veţbe disanja,
a od ostalib veţbi najviše koreiktivne veţbe opšteg dejistva, sa cdljem
popravljanja pakretljivosti Mčmenog S'tuba i oblikovanja fizioloških brivina.
Naročita paţnja se poklanja veţbama za predeo leđa i trbu- ha, a
prepomčuje se još i plivanje, pri čemu poikreiti moraju biti posebno određenli
(Delfinov stil).
Vežbe za otklanjanje ravnih leđa

Za otklanjanje ove deformacije mogu se koristiti nekoliko početnih

poloţaja. Odabrali smo tri koja se najčešće kordste i dali samo po nekoliko
primera veţbi, tako da nastavnik shvati prinoipe kojih treba da se pridrţava u
radu sa decom kod koje se nade ova deformaaija.

Početni poloţaj lezeći na trbuhu (Sl. 157—161)

(ispod grudnog dela kičme staviti okrugao jastučić, okrenut u pravcu glava —
karlica).

Veţba 1 U p. p. ruke su
pored tela. Noge opruţeiie naizmeniono
podizati što više goire.

Veţba 2 U p. p. ruke su
savijene u lakto- vima i oslonjene o tlo
ispod ra- menog pojasa. Opiranjem
šaka o podlogu dizati gornji deo t^la do
opruţanja ruku.

Veţba 3 U p. p. ruke su u
odručenju s dla- novima okrenutim
prema podlo-- zi. Opiranjem šaka o
podlogu, di- zati rameni pojas. Glava
prali po- kret savijanjem prema
grudiima.
 Veţba 4 n p. p ruike su
ispred glavc oslo- njenc dlanovima o
podlogu. Obc noge odizati od podloge.

160

Veţba 5 P. p. kao u veţbl 4,

samo dodati po'kret širenja nogu u stranu
(ra- 161 znoţenje).

Početni poloţaj leţeći na leđirna (Sl. 162—166)

Veţba 1 U p. p. ruke su pored tela. Sla-

binski deo kiome odizati od pod- loge.

Veţba 2 U p. p. ruike su
kao u veţbi 1. Oslanjajući se na pete
dizati bo- kove od podloge. Glavu
podići dok bradom ne dodime grudi.

Veţba 3 U p. p. ruke su
pored tela. Saviti noge u kolenima. Odići
bokove što više gore.

Veţba 4 Iz p. p. opruţene
noge dizati gore. Isto-viremeno slabinski
deo kičme odizati od podloge. Mogu se
dati još kruţenja i odnoţenja, kao i
savijanje i opruţanje u kolenima.
 Veţba 5 P.p. noge
savijeine u kiolenima, ruke opruţene
iznad glave. Odi- zati slabinski deo kičme
od pod- loge sa istovremeaiim podizanjem
7 55 glave licem prema tavanici.

Početni poloiaj četvoronoini (Sl. 167—171)

Veţba 1 Iz p. p. isturati
leđa što više na- gore.

Veţba 2 Iz p. p. opruţene
noge naizmenić- no dizati gore. Glavu
potiskivati nadole.

V e ţ b a 3 U p. p. uvijati
se u slabinskom predelu, a glavu
potiskivati pre- ma grudima.
 Veţba 4 1/ p. p. pomerati
bokove unapred, ilok ne dodiiirnemo
podlogu. Ruke i>>vlaju opruţene i ne
pomeraju SL' lokom veţbe.

170

Veţba 5 P. p. boko-Mima
oslonjeinih na pod- logu kao u veţbi 4
podizati na- izmenično opruţene noge
u kole- nima.
SKOLIOZA — SCOLIOSIS

Krivina kičmenog stuba koja se naziva skoliozoan, nastaje u frontalnoj

ravni, za razliku od do sada pomenutih, koje su bile u sagitalnoj ravni. Kod
skolioze devijacija moţe biti u levu ili u desnu stranu, međutim moţe postojati
i tzv. kompenzator- no iskrivljonje kod koga je u jednom ddlu kiomeni stub
iskriv- 'ljen na primer u levu, a u susednom u desnu straaiu.
Skolioza je jedna od najčešćih deformacđja krčmenog stuba. Vrlo retko
se javlja kao urođetna ali je zato veMki broj raziličitih negativnih uticaja koji
dovode do nastanka stečenih skolioza.
Pravi uzrok skolioza nije ni do danas u potpunosti rešen, mada se veliki
broj autora bavio ovom problematikom. Skolioza se moţe javiti kao posledica
čitavog niza oboljenja ili biti samo njihov propratni simptom. Izuzetno ona
sama moţe biti osnovno oboljenje. Ne treba svaku lateralnu devijaciju kičme
smatrati skoliozom u pravom smiski, jer ona to postaje tek tada kada
primenom uobičajenih testova ne dolazi do korekcije.
Prema savremenim shvatanjima skoMoze se dele na:
funkcionalne i stnikturalne.
Funkcionalne skoMoze su uglavnom reduktibilne, jer nema promena na
koštanim delovima kičmerLog stuba. Ako je uzrok poznat i ako se moţe
otkloiniti, onda se takve skoMoze mogu ko- rigovati u potpunosti. Ove vrste
skolioza nastaju najčešće kao po- sledica lošeg drţanja tela, odnosno loših
navika (neadekvatno no- šenje školske torbe, loš poloţaj pri sedenju u školskoj
klupi, ne- odgovarajuća postelja itd.). (SMka 172, 173). Pored toga uzrok sko-
lioze moţe biti poremećaj statike, zatim različite periferne oduze- tosti
pojedinih mišićnih grupa što dovodi do asimetrije njihove zategnutosti, zatim
neuromišićni bol, itd.
 Strukturalne skolioze predstavljaju teţa oštećenja, jer nisu više
reduktibilne, zbog postojećih promena na koštanim delovi- ma. Tela pršljenova
se na konkavnoj strani krivine pribliţavaju, /aostaju u razvoju, deformišu i
uvrću oko uzduţne osovine. Javlja se i deformacija rebra, tzv. »rebarna grba«
sa zadnje strane na konveksnoj, a sa prednje na konkavnoj strani. Obično na
mestu iivrtanja nastaje primarna krivina, dok se konipenzatorno javljaju
krivine na susedinrm delovima kiičmenog stuba, uglavnom na sup- r'otnu
stranu.
U ovoj grupi su najčešće tzv. idiopatske skdlioze, čiji uzrak nije poznat, a
karaikteristično je da se javljaju, u inače /jdrave dece i napreduju zajedno sa
raistom organizma ili se spon- tiMio poiviiiku još u najranijem dobu ţivota.
Zhog toga ova vrsta skolioze zaskiţuije posebnu paţnju d moţe se donekle
ublaţiti, saimo ako se na vreme prdmeti 1 započne sa korekcijom od Siamog
počet- ka, pa sve do momenta kada dodie do potpunog završetka okošta- vanja
i rasta.
Sledeće po brojnosti u ovoj grupi su tzv. paralatičke skolioze, koje su
uglavnom posledica preleţane dečje paralize (PoIiomyeIitis) ili cerebralne
(sipastične) paralize. One obično nas- taju u mlađem ţivotnom dobu, ali mogu
da se pogoršavaju i da- Ije i posle završetka rasta.
U grupu struktiiralnih skolioza spadaju još i urođene, kon- gonitalne
skolioze i najzad tzv. torakogene skoJioze, koje nasitaju kao posledica različitih
oboljenja plućne maramice, rebara, even- lualnih operativnih zahvata na
grudnom košu itd.
Tok kada se sa sigumošću utvrdi koja jc vrsta skolioze u pitanju onda se
moţe pristupiiti daljem ispitivanju samili klinič- kih manifestaoija, odmosno
njihovoj korekciji.
 Prema svojoj lokalizaciji, odnosno prema veličini zahvaće- nih dclova
kičmenog stuba mogu se razlikovati:

— totalna skolioza, kod koje dolazi do iskrivljenja čitavog lcičmanog

stuba u levu ili desnu stranu. Da li će se skolioza oka- raktarisati kao leva ili
desna zavisiće od toga u koju je stranu okronut konveksitet krivine.

— parcijalna skolioza, koja zahvata samo pojedine delove kičmenog

stuba, tako da se razlikuje, na primer, vratna, leđna ili slabinska skolioza.
Međutim, ona moţe biti proširena i na dva susedna dela kičmenog stuba, ali
krivljenje je samo u jednu stranu. U ovim sliičajevima moţe se uočiti leva ili
desna vratna, leđna ili slabinska sko'lioza.

— kompenzatoma skolioza, kod koje se u jednom delu kič- memi

stub krivi u desnu, a u susednom delu u levu stranu. Ona u tom slučaju ima
oblik slova »S«, te se naziva još i »S-skolioza«. Neki je autori nazivaju »dupplex«,
kao što onu, koja se istovre- meno javlja u sva tri dela kičmenog stiiba — ali
uvek u suprotnu stranu, nazivaju »itripplex«.
Kao i kod ostalih deformacija fcičmenog stuba, razMkuju se i u ovom
slučaju već pomenuti stadijumi u njenom razvoju, od kojih će za nas biti
najvaţniji funkoionalni stadijum, ili skoli- otiično loše drţanje.
Potrebno je napomenuti da u klasifikacijama pojedinih auto- ra, pa i
onih čije smo mišljenje prihvatili, ovaj tip lošeg drţanja nije pomenut.
Međutim, postojanje skoliotičnog drţanja je da- nas činjenica pa će, kao i kod
ranije opisanih deformacija, biti date oisnovne karaikteristike i ovog tipa lošeg
drţanja:
— glava je istorivljena u jednu stramu (što zavisi od kliničke
manifestacije skolioze),
— rame je nešto povišeno na konveksnoj strani,
— istaknutija i bliţa lopatica kičmenom stubu na konveks- noj stirani,
— iprostori ograničeni linijom unutrašnje strane ruku i grud- nim
košem i bokovima (takozvani Lorencovi trougli) nejednaki,
— trbuh mlitav i ispupčen,
— jače izraţena glutealna muskulatura na jednoj strani,
— jedna noga u lako savijenom poloţaju (fleksiji) ili u hiperekstenziji
(Slika 174).
 Ukoliko se radi o funkcioiialnom stadijumu, odinosno o lo- ši>in
drţanju, svd ovi znaci dobrim delom nestaju prilikom zauzi- inanja aktivnog
stava zatezanjem muskulature leđa ili trupa u celini. To isto se moţe
konstatovati pr'iilikom podizanja ruke na konkavnoj strani ili pretklonom
trupa (Slika 175).
Razumljivo je da se sve ove promene pogoršavaju ukoliko sc dozvoli da
se ovo stanje i dalje razvija.

I, e č e n j e

Primena odgovarajućih veţbi, kao i kod prethodno opisanih tloformacija,

zavisiće od uzrasta, loikalizacije i stopena već izra- /onih promena.
Kod skoliotičnog lošeg drţanja, o'snovno je vršiti korekciju statike, i to
kako pri mirovanju, tako i pri hodanju. Tom prili- kom se mogu koristiti
različita pomagala koja će, pasivno, sa svoje strane doprinositi izvesnoj
korekciji i koja neće dozvoliti tla se umanjuje efekat primenjenih veţbi.
Kao pomagala najčešće se koriste različite vrste podmetača, korzeta, itd.
Istoviremeno treba nastojati da se osnovni uzročnik otkloni. Ako su to loše
navike, ili, na primer kratkovidnost više izraţena na jednom oku, onda treba
uputiti decu, odnosno njiho- ve roditelje, da van škole preduzmu sve što je
potrebno da se ovi uzroonioi odstrane.
 Tek tada se počinje sa aktivnim veţbama i kompletnim an- gaţovamjem osobe,
shodno njenim mogućnostima. Osnovmi zada- tak koji će se primenjivati biće
toniziranje, jačanje istegnutih mišića, ispupčene, konveksne strane. Treba
koris'titi sve početne poloţaje koji mogu bitd od koristi, vodeći računa da se u
početku i-ada orijoBtiše na takve poloţaje koji će zahtevati miinimum na- pora i
utrošika energije. Tek kasnije, paralelno sa popravljanjem objektivnog i
subjektivnog stanja, mogu se koristiti i drugi, na- porniji početni poloţaji.
Cesto će biti veoma teško da se izabere pravi početni po- loţaj, jer će,
naročiito kod komplikovanrjih slučajeva, dolaziti do popraviljainja stanja u
jednom delu, a do pogoršanja u drugom delu kičmeinog stiiba. Ovo se posebno
odnosi na takozvane kom- penzatoirne ili »S-iskoMoze« te će se u praktičnom
prikazu veţbi o ovome posebno voditi raoLma (Slika 176).

Osim pomenutih gimnastičkih veţbi, kod skolioze se u odre- đenom

momentu moţe vrlo korisno primeniti plivanje, zahvalju- jiući već pometnutim
pozitivnim osobinama i uticajima vode. Ovde je posebno vaţno »ikorektivno
plivanje«, jor nije dovoljno samo detetu dati da pliva, već treba plivanje taono
iskoristiti samo u posebnom obliku koji omogućava popravljanje dePormacije.
Zato je neobiono vaţno strpljivo uitvrditi koje vrste pokreta u vodi detetu
korisite, pa nastojati da ono usvoji i redovno pnimenjuje samo one pokrete koji
su opravdani sa aspekta korekcije.
SKDI.IO/A 87

I'oscban značaj kod nastajanja ovc dcformacijc irna prc- MMiiiva, gdc
u'loga na/slavnika fizičkog vaspitanja dolazi do izra- /,ii;i. 'Io nc mora da sc
sprovodi kroz nokc spccijalnc formc rada, ncgo naproliiv, kroz rcdovnu
školsku nastavu fizičkog vaspitanja.
Ako sc ovo nc sprovodi, onda moţc doći do napredovanja skoiiozc, što
moţc da dovede do tešk'ih deformacija grudnog kuša i negativnih uticaja na
normalan razvoj umitrašnjih organa j'i'ndnc duplje. Pošto su u grudnoj duplji
smešteni srce i pluća, () čijcm mačaju za opstanak organizma ne treba ni
govoribi, mis- limo da se dovoljno jasno uočava vaţnost preduzimanja pome-
luitih mara.
Rad sa decom koja imaju skoliotično drţanje ili čak teţi stadijum
skolioze mnogo je delikatnijii nego kod ostalih deforma- c ija kičmenog stuba.
Neophodno je pri radu obavezno zahtevati da deca budu skinuta do
pojasa, kako bi se svako negativno odraţavanje datih vcţbi na susedne delove
kičmenog stuba korigovalo na odgova- rajući način.
Zbog raznoliikosbi kliničkih manifestacija u datim primeri- ma opisane
su veţbe za desnu grudnti i levu slabinsku skoliozu, s tim da oni koji se budu
sluţili ovim priničnikom mogu svaku od ovih veţbi sami adaptirati prema
određonom slučaju.

Vežbe za otklanjanje skolioze

/. SKOLIOTIČNO LOŠE DRŢANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM)

D e s n a gr udna skolioza

Početni poloţaj leţeći na trbuhu (Sl. 177—188)

Prilikom davanja veţbi za ovu vrstu skolioze, uostalom kao i kod drugih
oblika, treba uvek imati na umu da pakreti ruku delluju više na goTnje
partije, dok pokreti nogu više deluju n,a donje partije kičmenog stuba. Ovo ne
isključuje mogućnost i kombinovanja pokreta oba ekstremiteta prema
lokalizaciji defor- maoije na kičmenom stubu, o čemu i ovde treba voditi
računa.
 Veţba 1 U p. p. osioeiti
se rukama na kar- licu. Snaţnim
istezanjem kičme, sa glavom liicem
prema podlozi, povlačiti rameni pojas
dole. Ovo istezanje treba da prethođi
svakoj veţbi kod deformaoija kiome, a'
posebno onih koje su lokalizova- ne u
grudniom dellu.

Veţba 2 U p.p. leva rulka

je iznad glave, ^ a desna pored tela.
Dizati glavu i rameni pojas zajedno sa
mkama, uz 9to jače istezanje kičmenog
stuba.

Veţba 3 Iz p. p. raditi isto

kao u veţbi 1 sa otklonam u gradnom
delu fcič- me.

V e ţ b a 4 Iz p. p. leva
ruka opmţena iznad glave, desna
savijena u laktu po- red tela. Uz
elongaoiju kičme po- dizati glavu i levu
ruku, a des- -nom vršiti snaţan pritisak
pod- lakticom na podlogu. U kasnijem
periodu moţe se kombinovati sa
otklonom prema desnoj strani, što pa-
itiskom desne podlakticc treba sprečiti.
 Veţba 5 Iz p.p. leva ruka
opruţena, des- na savijena u laktu i
šakom oslo- njena na obraz. Odiţući
glavu od IKvdloge pomerati je prema
des- noj sitrani, što se pritiskom des--
ne šake u potpunosti sprečava.
fstovremeno levu ruku savijaju- ci
malo u laktu, šakom povlačiti |irema
dole.

Veţba 6 Iz p. p. desnom
rukom u odruče- nju sa malo savijenam
laktom osloniti ša'ku na zid, prstima
okrenutim prema gore. Leva ru- ka je u
uzručeiiju. Kao u svim ve ţbama snaţno
©longirati kičmeni stub, odiţući glavu i
levu ruku Opruţajuoi lakat dđsne šake,
vu či šakom prema gore po zidu uz
pokušaj otklona prema desnoj strani.

Veţba 7 l' p.p. leva ruka je

pored tela, dlan okrenut nadole.
Suveţbač daje odgovarajući otpor na
pod-. laktici, a pacijent pokušava is-
pruţenu levu ruiku da digne una- /.ad
(u zaručenje).
 Veţba 8 U p. p. leva ruka
je iznad glave, a desna opruţena u
stranu u vi- sini ramenog pojasa.
Suveţbač daje odgovarajući otpor, a
paci- jent pokušava opruţenu desnu
ruiku da privuče telu.

Da bi se pojačala efikasnost veţbi, početni poloţaj se moţe nešto

izmeniti, tako da je gornji deo tela izvan švedske klupe koja sluţi kao podloga.
Glavni oslonac je na trbuhu, a pomagati se još i oslanjafnjem laktovima na
mediciiniku ili nobi drugi pogo- dan predmet koji je nešto niţi. Noge su
fiiksirame.

Veţba 9 Iz pomenutog
p.p. dizati gomji deo tela malo iznad
horizontale. Leva ruka je opruţena, a
desna je u visini ramena sa savijenim
laktom, tako da nadlaktica i pod-
laktica čine ugao od 90°. Dlan je
okrenut nadole.

Veţba 10 Iz p. p. diţuči
rameni pojas sta- viti prepletene šake
na potiljak. Desni lakat zatim povlačiti
što; više nagore zasulkom trupa, a le-
vi lakat se pri tome povlači do' sredine
oslonca.

Veţba 11 Iz p. p. diizati
gornji deo tela sa prstima prepletenim
na potiljku. Uvroući dlanove uinapred,
ne raz- dvajajući prste, opruţati ruke.
Istovremeaio praviti otklon udes- no.
 Veţ'ba 12 U p.p. preplesti
prste na leđima i dizati gomji deo tela.
Zatim praviti atkloii udesno, sa dstovire-
meniim opruţanjem i dizanjem ru'ku, ne
raizdvajajući ih.

Početni poloţaj leţeći na levom boku (Sl. 189—193)

Veţbe na boku kod skolioze su veoma naporne, te se daju tek kad je
pacijent u stanjii da ih podnese bez teškoća. U prvo vreme mogu se oHakšati
tako što bi samo rameoi pojas bio van podloge, oslonjen na pogodan predmet.
Kasnije, pomerajući se sve više na gore oslobađa se ceo gomji deo tela. Noge
kod ovog poloţaja moraju biti fiksirane ili rukom suveţbača ili pomoću neke
sipirave. Tireba obratiti paţnju da sitolica na kojiu se paoijent O'Slanja laktom
ne bude previše ni«ka, taiko da se deformacija ne bi poloţajem više
potencirala.

Veţba 2 U p. p. desna
ruka je oslonjena ispred trbuha na
podlogu. Leva ruka je oslonjena šakom
ispod desmog pazuha. Ne odupirući se
ru'kom odići glavu i ramena.

Veţba 3 U p. p. leva ruika

je iznad glave opruţena na podlozi.
Zatim savi- jajaići levu ruku u laktu
osloniti glavu na nju. Dizanjem glave
po- dići i lakat od podloge. Noge su
fiksirane.
 V e ţ b a 4 Iz p. p. diţući
gornji deo tela od podloge, levu ruku
opruţati iznad glave, a desnu mku
povući u za- mčenje nazad i dole. Noge
su fifcsirane.

192

Veţba 5 Iz p. p. odiţući
gomji deo tela od podloge preplesti
prste na po- liljku. Laktove postaviti
što više unazad. Dđsnom šakom davati
ot- par pokretu.

Početni poloţaj četvoronoţni (Sl. 194—203)

Veţba 1 Iz p. p. sa
bokovima na potkole- nicama osloniti
se ispruţenom le- vom mkom. Desna
ruka oslonje- na podlaktioom o
podlogu sa lak- tom udaljenim od tela.
Podizati gmdni deo kičme sa
opruţenom levom rukom uz elongaciju
kič- me. Desna ruika ostaje na podlo-
zi.

Veţba 2 Iz p. p., kao u

veţbi 1, desnu podlakticu odignuti od
podloge i odvoditi u stranu. Leva ruka
os- taje na podlozi. Kasnije se moţe
kombinovati sa podizanjem i le- ve
ruke.
 Veţba 3 Iz p. p., kao u
veţbi 1. Odizati grudni deo kičme, uz
elongaciju, sa rukama kao u početnom
polo- ţaju.

V e ţ b a 4 U p. p.
oslondti se na čelo, ruke prepletenih
prstiju na potiljku. Opruţajući grudni
deo kičme do horizontale davati otpor
šakama.

Veţba 5 U p. p. leva ruka

opruţena iznad glave, desna koso gore.
Elongiran kičmeni stub dizati sa
rukama do horizontale.

Veţba o Iz p. p. povlačeći
bokove unazad, ruke preplesti na
potiljku. Nap- raviti otklon u grudnom
ddu kič- me udesno dajući
istovremeno otpor desnom rukom
pokretu.

Napomena: Sed sa opruţenim kolenima se moţe takođe ko- ristiti kod

funkcionalnih skolioza lakalizovanih u gruidnom delu kičme. Uz nekoliko
primera (slika 200—-203) mogu se samoinici- jativno odabirati poloţaji ruku
dati u prethodnim poloţajiima.
II. TEŢI STADIJUM SKOLIOZE

Početni poloţaj stojeći pored ripstola licem i bokom prema npstolu (Sl.
204—208)

Veţba 1 U p. p. levu
rukiu osloniti o preč- ku u visini glave,
a desnu u visini ramenog pojasa.
Stopala razmak- nuta. Pomerati gornjii
deo tela ulevo, ne pomerajuoi noge do
opruţanja leve ruke.

Veţba 2 U p. p. leva iiuka

je dznad desne, obe oslonjone o prečke
ripstola u viisini rameinog pojasa.
Stopala su udaljena od ripstola.
Cučnuti do os'lonca cclim stopa'lima o
pod- logu.
Veţba 3 U p.p. leva ru'ka je oslonjena o prečku ripstola u viisini ramenog
pojasa, a desna za prečku niţe. Povlačenjem boikova unazad, ra mena
potiskivatl nadole.

Veţb a 4 U p. p. bokom prema ripstolu de- sna rulka je

pored tela naslonjena o prečku koja je u visini šake. Levu ruku preko
glave istezati što više nagore i prema ripstolu.

Veţba 5 U p. p. desna ruka je postavljena kao u veţbi 4, a leva

je iznad gla- ve oslonjena o prečku. Odvajati gomji deo tela od
ripstola. Sto- pala razmaknuta.
 Početni polozaj četvoronoini {Sl. 209—215)

Veţba 1 Iz p. p. lemi mku

saviti u laktu, dohvatitii desno rame
preko glave.

Veţba 2 Iz p.p. doći u sed

na pete, isteg- nuti obe ruke što više
unapred i prebaciti levu preko desne.

Veţba 3 Iz p. p. desno
koleno povlačiti što više napred između
šaka. Gor-- njim delom tela se osloniti
na bu- tinu desne noge, uz istovremeno
istezaoje leve ruke napred i gore.

Veţba 4 Iz p. p. obe ruke

postaviti nešto ispred ramenog pojasa
prstima okrenutim prema unutra.
Savija- jući trup preana podiozi, laktove
zadrţati što višlje. Pomerati se prema
napred, bradom iznad sa- me podloge.
 Veţba 5 fz p. p. sawti
pr&te nogu i podići bokove do
potpimog opruţanja > oslonca na cela
sitopala. Grudni deo kičme povlaoiti
prema buti- nama. Kasnije staviti levu
mkii ispred desne. 213

Veţba 6 Iz p. p, pomeriti
bokove prema napred i osloniti se
šakama is- pred ramenog pojasa.
Spuštati grudni deo kiome do punog
op- ruţanja ramenog pojasa.

Veţba 7 U p. p. desnu
šaku postaviti po- red desnog kolena,
levu ispred ramenog pojasa. Gornjim
deloin tela ići u otklon prema desnoj. _
ruei, ievu ruku pomerati unap- red i
odići je do horizontalnog poloţaja.

/. SKOLIOTICNO LOSE DRŢANJE

(FUNKCIONALNI STADIJUM)
L ev a slahinska skolioza

Početni poloţaj leleći na trbuhu (Sl. 216—225)

Veţba 1

U p. p. levu nogu izvrćući u polje

odvoditi u stranu. Desnu nogu gu- rati
unazad i nadole, ne odvaja- jući je od
podloge.
 V e ţ b a 2 1/ p. p.
napiraviiiti otlclon čitavim gornjim
delom tela ulevo. Levoan Sakom
dohvatiti levo koleno.

Veţba 3 U p. p. gomji deo

tela i opruţc- nu levu nogu povlačiti
ulevo. Ot- klon treba da je u predelu
poja- sa. Desna noga ostaje na tlu.

V e ţ b a 4 Iz p. p. levu
nogu savijajući u ko- lenu i izvrćući u
polje natkoleni- cu, odnoţiti. Pokret se
odvija iz- nad same podloge. Desnu
nogu opruţenu odići od podloge.

Veţba 5 U p. p. saViti obe

noge u kolenu. Natkolenica i
potkolenica čine ugao od 90°. Obe
butine odići od podloge, ne menjajiući
odnos bu- tine-potkolenice.

Veţba 6 U p. p. savijene
noge u kolenima kao u veţbi 5. Celom
površinom potkolenica i unutrašnjim
ivica- ma stopala snaţno pritiskati no-
gu o nogu.

Veţba 7 U p. p. obe noge

opruţene podi- ći od podloge. Aiko se
skolioza ne koriguje, levu nogu malo
odno- ţiti.
 Veţba 8 U p. p. elongirati
kičmeni stub, (jdići glavu, rameni
pojas od pod- loge, licem prema
podlozi. Levu iiogu savijenu u kolenu
odići od podloge, pa opruţiti.
Spuštajući gornji deo trupa, spustiti
opruţe- iiu nogu u p. p.

V eţba 9 U p. p. levu
nogu potiskivati u stranu, a suveţbač
daje otpor. Gornji deo tela je fiksiran
des- nom stranom o neki čvrst pred-
met. Moţe i sa ukrštenim stopali- ma
(desno preko levog). Bez su- veţbača
osoba pokušava da izve- de pokret sa
čvrsto fiksiranim stopalima.

Veţba 10 Iz p. p. obe noge

malo podići ođ podloge i povlaoiti ih
ulevo.

Četvoronoţni početni poloţaj (Sl. 226—230)

Veţba 1 U p. p. levu nogu

opruţati u levu stranu. Stopalo je
okrenuto unu- tTašnjom iviicom ka
podlozi, a prsti napred. Goirnji deo tela
tre- ba da bude što više u miru.
 Veţba 2 Iz p. p. savijenu
levu nogu povla- čiti prema grudnom
košu. Stopa- ]o ne dodiruje podlogu.
227

Veţba 3 Iz p. p. dizati
bokove do potpu- nog opruţanja kolena
i osloncem celim stopalima o podlogu.
Iz tog poloţaja levu nogu dići u stranu.

Veţba 4 U p. p. levo kdleno ispred desnog. Desnu nogu opruţiti

u kolenu i podići je do horizontalnog polo- ţaja.

Veţba 5 Iz p.p. levu nogu opruţenu od- noţiti, podići je od tla do

visine boka.
Početni poloţaj na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 231—233)

Veţba 1 Iz p. p. doći u vis.

Levu nogu opruţenu u kolenu odnoţiti
što više u stranu.
 Veţba 2 1/ p. p. obe noge istovremeno po- V lačiti ulevo.

Veţba 3 Iz p. p. desnu nogu olabavljenu prebaaiti preko leve, pa

je zatim levom nogom pomerati ulevo.

Početni poloţaj na ripstolu leđima prema ripstolu (Sl.

234—236)

Veţba 1 U p. p. odvojiti
obe noge od preč- ke ripstola i dlabaviti
ih. Levu nogu saviti u kolenu i
povlačiti }>rema grudnom košu. Koleno
de- sne noge opruţiti.
 Veţba 2 Iz p.p. u visu,
obe noge saviti u kolenima i butine
podići do grud- nog koša. U tom
poloţaju karlicu pomeriti prema levoj
strani.

Veţba 3 Iz p. p. savijajući
kolena podići butine do horizontalnog
poloţa- ja. U toj visini praviti deo luika
kolenima prema levoj strani. De- smu
polovinu karlice odvajati od ripstola
samo kOliiko pokret noga- ma zahteva.

II TEII STADIJUM SKOLIOZE

Početni poloţaj stojeći pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 237—
241)

Veţba 1 Iz p. p. doći u
čučanj na desnoj nozi, levu odvoditi u
stranu (od- noţiti).
 Veţba 2 \Iz p. p. povlačiti bokove unazad, iz istovremeno
povlačenje i desne fioge ne odiţuoi je od tla.

Veţba 3 U p. p. levu nogu saviti u kole- nu i podići do visine

boka i oslo- niti prste na prečku ripstola. Os- lanjajući se zatim na levu nogu i
obe ruke, opmţati desnu nogu unazad, povlačeći je ulevo.

Veţba 4 U p. p. povlačiti
bokove unazad i istovremeno savijati
gomji deo tela do vodooravnog
poloţaja. Le- vu nogu zatim dioi u
stranu do visine boka. Telo je za to
vreme u miru.
 Veţb a 5 U p. p.
nastojeći da gornji deo tela bude u
miru, bokove povla- čiti u desnu
stranu.

Početni poloţaj četvoronoţni (Sl.

242—246)

Veţba 1 Iz p. p. neznatno
povući bo-kovc prema napred. U tom
poloţajii slabinski deo kiome što više
uviti pa ga zatim maksimalno podići
prema gore.

Veţba 2 Iz p. p. oslonivši
se na prste nogu podići bokove do
opruţanja kole- na. Zatim levo stopalo
pomerati napred za jednu duţinu
stopala. Koleno leve noge mora ostati
op- mţeno.

Veţba 3 Iz p. p. provlačeći
levu nogu savi- jenu između šaka
opruţiti potko- lenicu. Ruke su
ispruţene u lak- tovima, oslonjene
celim dlanom na podlogu.
 Veţba 4 Iz p. p. desnu nogu opruţati po podu i odvoditi je prema
levoj strani uz istovremeno sedanje na lcvu petu.

Veţba 5 Iz p. p. preći u sed pored desne potkolenice

pomerajući bokove što više unazad.

Početni poloţaj sedeći sa opruţenim kolenima (Sl. 247—-251 j

Veţba 1 U p. p. osloniti
se dlanovima na karličnu kost.
Potiskujući šaka- ma karlione kosti,
vući ramena nadole. Kićmu snaţno
istezati- Kolena moraju ostati
opruţena.

Veţba 2 U p. p. šakama
obuhvatiti buti- ne sa donje strane.
Opruţiti kič- meni stub, privlačiti se
mkama savijajući laktove. Kolena
ostaju opniţena.

Veţba 3 I' p. 'p. savitii

noge u kolenima i okrenuti taban
prema tabanu. Opruţiti kiomeni stub
a rukama potiskivati butine prema
van.
 Veţba 4 U p. p. levu nogu
savijati u kole- nu odvodeći je u stranu
uz unu- trašnju rotaciju buta. Doći do
pre- poins'kog iseda.

Veţba 5 U p. p. prvo
desnu pa levu nogu saviti u kolenu
tako da peta sa- vijene noge bude što
bMţe sedal- noj površini. Suiprotnu
nogu op- ruţenu u kolenu odnoţiti.
Vršiti otklon i zasuk trupa prema
opru- ţenoj nozi.

I. SKOLIOTIČNO LOŠE DRŢANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM)

L ev a totalnaskolioza
Pošto se relativno često moţe sresti i totalna sJsolioza u je- dnu ili u
drugu stranu, mi ćemo u sledećih nekoliko veţbi dati primere korišćenja
različitih početnih poloţaja za levu totalnu skoliozu, s tim što će svaka od
opisanih veţbi posluţiti kao osnov od kojeg će švaki nastavnilc odabrati onaj
poloţaj i one veţbe koje mu budu odgovarale prema svakom pojedinom
slućaju.
Početni poloiaj stojeći pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 252)

Veţba 1 U p. p. desnom rukom se uhvatiti za preoku

više od leve. Skinuti zatim noge sa prečke ripstola i doći u viseći
poloţaj. Odvoditi obe noge u levu stranu.
 Početni poloţaj lezeći na desnom boku (SI. 253)

Veţba 1

U p. p. leva ruka je oslonjena na tlo

ispred gmdi, a desna ispod le- vog
pazuha. Podizati gornji deo tela, što više
od tla.

Početni poloţaj leţeći na trbuhu sa rukama savijenim na po- tiljku (Sl.

254)

Veţba 1 Iz p. p. podići glavu,

laktove i ra- meni pojas od tla, raditi otklon u
levu stranu istovremeno sa le- vom nogom.

Početni poloţaj četvoronoţni (Sl. 255)

Veţba 1 Iz p. p. levo koleno povlačiti

ispred mku. Istovremeno ispm- ţenu desnu rnku i
podići do ho- rizontale.

Početni poloţaj leţeći na ledima (Sl. 256)

Veţba 1 Iz p. p. levu nogu

savijati u kolc- nu i butinu privlačiti
desnom ru- kom prema grudnom košu.
Pri tome desna noga ostaje opruţena u
kolenu celom površinom na pod'lozi.
D e sna grudna— lev a slab in s k a
kompenzatorna skolioza
Najzad, završavajući izlaganje o veţbama za skoldozu, evo kao i u
pirethodnom slučaju, nekoliko primera korišćenja razli- čitih početnih
poloţaja i za kompenzatomu skoliozu. Veţbe koje će biti opisane odnosiće se
na desnu grudnu u kombinaciji sa levom slabiniskom skoliozom, ali svaki
nastavnik, shvativši ovo kao princip, moći će da odabere i odgo^'arajući
poloţaj i korisne veţbe i za drugi oblik kompenzatorne skoMoze.

Početni poloţaj stojeći na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 257)

Veţba 1 U p. p. levom
rukom se uhvatiti za jednu prečku više
nego de- snom. Doći u viseći pOloţaj.
Od- voditi obe noge u levu stranu.

Početni poloţaj četvoronoţni (Sl. 258)

Veţba 1 U p. p.
istovremeno podizati levu rufcu napred
i udesno, a desmi nogu nazad i ulevo.
Oba ekstre- miteta podizatd do visine
trupa.
Početni poloţaj leţeći na trbuhu (Sl. 259)

Veţba 1 U p. p. ruike su
na potiljku sa prepletenim prstima.
Podizati la- ktove i gornji deo tela uz
otklon u desnu stranu. Obe noge opru-
ţene u kolemi pomerati u levu stranu.

Početni poloţaj stojeći pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 260)

Veţba 1 U p. p. leva ruika

je u visini ra- mena, a desna za jednu
prečlku niţe. Stopala su udaljena od
rip- stola. Povlačiti bokove unazad
gurajući ramena nadoLe. Desnu nogu
opruţenu u kolenu pomera- ti ulevo ne
oslanjajući je na tlo.
 h) GRUDNI KOS
ISPUPCENE GRUDI— PECTUS
CARRINATUM

Ispupčene grudi se još nazivaju i »kokošje grudi« jer je grud- ni koš

spljošten tako da je preonik u frontailnoj ravni iaraizito ma- nji od preonika u
sagitalnoj ravni, a'grudna kost svojim donjim delom podignuta unapred i
nagore (Slika 261).
Ove promene oblika grudnog koša često negativno utiču na eksikurzije
grudnog koša i unutrašnje organe čija se funkcija vre- menom oštećuje.

Uzrok ove deformacije u naj- većem

'hroju slučajeva je rahitis, mada moţe
biti i urođena kada je ohiono uidruţena
sa ostalim de- formacijama, pošto se
urođene deformacije ređe javljaju kao po-
jedinačne.

Lokalizacija je najčešće ohostrana, mada nekad moţe hitl i jednostrana

tako da se ovakvi slučajevi nazivaju asimetričnim, za raziliku od obostranih koji
su s.imetrični.
l. e č e n j e

Pored terapije u oilju otklanjanja osnovinog uzročnika, koju ireba

prepiiistiti lekaru, zadatak korelotivnih veţbi će biti angaţo- vanje
muskulature čitavog tela. Posebnu paţnju treba obratiti mi- šićima grudnog
koša i trbuha, uključujući odgovarajući oblik ve- ţbi disanja i korektivno
plivanjc, opet sa taono određenim oblici- ma pokreta u vodi.

Vežbe za otklanjanje ispupčenih grudi

Početni poloţaj leieći na leđima sa savijenitn nogama (Sl. 262—268)

Veţba 1 U p. p. udahniiti,
šireći grudni koš. Trbuh ispupčiti.

Veţba 2 U p. p. ruke
osloniti na rebarue lukove. Udahnuti,
Jireći grudni koš. Zatim izdahnutii i
olabaviti se. Ruke stoje na rebamim
luko- vima, da bi se kontrolisalo šire-
nje grudnog koša u poprečnom pravcu.

Veţba 3 U p. p.
udahnuti. Najipre ispupči- ti trbuh, a
zatim grudni koš. Pri izdisaju prvo se
spušta grudni koš a zatim se uvlaći
trbuh.

Veţba 4 Iz p. p. iruke
cxivodiiti u stranu i nagore. Udahnuti, a
zatim izdisa- ti do vraćanja ruku u
početni po- ioţa j.
 Veţba 5 U p. p. ruke
osloniti na rebarne lukove sa prstima
okrenutim iJina- pred. Udahnuti
dajući otpor ru- kama. Izdišući lagano
rukama potis'kivati rebame lukove. 266

Veţba 6 U p. p. ruke
savitii u laktovima u visini ramenog
pojasa. Podlaktice i nadlaktice čine
ugao od 90", Udahnuti, pritiskujući
celom po- vršinom ruku, podlogu.
Izdahnu- ti olabavljujući ruke.

Veţba 7 U p. p. ruike su
raširene u stranu sa dlanovima nagore.
Udahnuti. Zatim obe noge podići od
podlo- ge i pri tom izdisati. Ponovo
uda- hnuti i spuštajući noge u poćetni
Doloţaj lagano izdisati.

Početni poloţaj sedeći na švedskoj klupi (Sl. 269—271}

Vežba 1
U p. p. ruke osloniti na bokove.
Udahnuti podiţući ramena. Pri
izdisaju spuštati rameni pojas.
 Veţba 2 U p. p. prsti
abejti ruku su pre- pleteni na potiljku.
Udahnuti di- ţući laktove nagore. Pri
izdahu spuistiti laktove do visine rame-
nog pojasa.

Veţba 3 U p. p. suveţbač
svojim rukama ftksira skočne zglobove.
Pomera- jući telo unazad, udahnuti.
Vra- ćajući se u početai poloţaj izda-
hnuti.

Početni pololaj stojeći u hodu (Sl. 272—276)

Veţba 1 U p. p. opruţiti
ruke i povlačiti ih zajedno sa ramenima
unazad. Dlainovi su okrenuiti napred.
Uda- hnuti, a zatim vračajući se u po-
četni poloţaj olabaviti ruke i iz-
dahnuti.
 Veţba 2 U p. p. raširiti obe ruke u stranu sa
dlanovima ofcrenutim napred. Povlačiti ruke što više unazad,
udahnuti. Vraćajući ruke u poče- tni poloţaj izdahnuti.

Veţba 3 U p. p. prsti obeju mku su pre- pleteni na

potiljiku. Povlačeći la- ktove imazad u visini ramenog pojasa,
udahnuti. Olabavljujući zatim laktove izdahaiuti.

Veţba 4 U p. p. obe mke istegnuti iznad glave i

udahnuti. Zatim olabavlju- jući mke lizdahnuti.

Veţba 5 U p. p. udahnuti, a ramena i gla- vu zabaciti

imazad. Vraćajućd se u početni poloţaj izdahnuti.
rZDUBLJENE GRUDI— PECTUS
EXCAVATUM
Ova deformacija se naziva »šuBterske gi'udi« jeir se smatoralo da se i
kod odraslih osoba jaVlja kao posledica profesije. Gru.djni koš je sipljošten u
suproitnom smisiu nego kod ispupčenih grudi, ovde je izrazito smanjen
prečnik u sagitalnoj ravni, tako da je čiitav grudni koš izmenjen: širok, zdepast
i kratak (Slika 277).

U predelu takozvanog maonog nastavka u donjem delu gru- dne kosti,

moţe se naći udubljenje, nekad tako veliko da se u njega moţe smestiti čovečja
pesnica.
Poseban problem predstavlja negativan uticaj dubokih udi- saja zbog
postojećeg pripoja dijafragme na mačnoni nastavku grudne kosti. Prilikom
maifcsimalnog udaha dijafragma, koja tcţi da se spušta naniţe, povlači za
sobom i mačni naistavak grudnc
 kosti, te na taj naičin pogoršava postojeću deformaciju. Progredi- ranje
ove deformacije ugroţava normalnu funkoiju dasajnog i sr- čano-'sudovnog
sistema, što treba imati na umu prilikom korekti- vnog rada.
Uzroci ove deformacije su ređe urođeni, a najčešći uzroonik je rahitis.

Lečenj e

Pored opšte, uzročne teirapije, u obzir dolaze korektivne ve- ţbe opšteg
dejstva, a posebno veţbe disanja. Kod primene oviii veţbi treba koristiti
pogodne početne poloţaje, tako da se spreči dalje uvlačenje grudnog koša
prilikom udaha, simanjenjem ekskur- zija dijafragme, a forsiranjem izdaha na
razne načine.

V^ežbe za otklanjanje izdubljenih grudi

Kod ove deformacije, kao i kod prethodno opisanih ispup- čenih gmdi,
pored pojedinačno opisanih veţbi, mogu se koristiti i veţbe' za jačanje veliikih
grudnih mišiča koje če biti opisane uz ravne grudi.

Početni poloţaj leţeći na leđima sa savijenim nogama (SL 278—285)

Veţba 1 U p. p. ruke su
pored tela. Uda- hnuti kroz nos, a
zatim izdisati lagano brojeći ili zviţdeći.

Veţba 2 U ip. p. ruke

osloniiti na rebame lukove. Udahnuti, a
zatim pri iz- disanju pritisikivati
mkama re- barne lukove sve do
potpunog izdaha.
 Veţba 8 U p. p. ruke su u
odručenju. Uda- hnuti. Pii kraju izdaha
primičati nadlaktice prema tmpu uz
otpor suveţbača.

285

Početni poloţaj sedeći na stolici (Sl. 286—287)

Veţba 1 U p. p. osioniti
se rokama o bo- kove. Udahom
povlačiiti laktove i ramema unaizad, a
zatim olabav- Ijujući laktove lagano
izdisati zvi- ţdeči ili broječi.

Veţba 2 U p. p. preplesti
prste na potilj- ku. Naizmemično
okretati telo u jednu pa u drugu
sLranu. Pri okretanju tela izdahnuti, a
pri vračanju u početai poloţaj uda-
hnuti.

Početni poloţaj stojeći u hodu (Sl. 288—292)

Veţba 1 U hodu šiiriti

ruke do odručenja sa dlanovima
okrenutim imapired. Udahnufti, a
zatim izdiisati lagano vračajuči ruike
ispa-ed tela i prl- tiskujuči dlan o
dlain.
Veţba 2 U p. p. pruţanim rukama kruţiti pored teia (booni krugovi). Uda-
hnuti diţući ruke napred, a zatim izdahnuti olabavljujući gornji deo tela i
ruke.

Veţba 3 U p. p. diţući ruke iznad glave okrenuti dlan prema

dlanu. Uda- hnuti, a zatim pritiskivajući dlan o dlan duboko izdahnuti.

Veţba 4 Naizmemično savijati gornji deo tela u levu i desnu sitranu. Za

vreme otklona udahnuti, a vraća- jući se u početni poloţaj lagano i
duboko izdisati.

Veţba 5 Uz korišćenje sitnih spravica ote- ţavati izdah

savlađujući otpor ko- ji one pruţaju (balon, cevčice, gašeaije sveća, itd.).
RAVNE GRUDI — PECTUS PLANUM

Ovo, po nekim autorima, ne treba uveik ubrajati u stanja koja u velikoj

meri odstupaju od normale, ali je čiaijenica da po- stoje izvesni defekti u
razvoju muskulature grudinog koša.
Ovde je, sasvim suprotno od prethodne dve deformacije osoovna
promena u muslkuJaturi. Aii, pored slabije razvijene mu- skulature mogu se
konstatovati i izvesne anomalije na samom grudnom košu, koje se ugiavnom
ogledaju u odsustvu fizioloških i'spupčenja gmdnog koša. Taikva osoba izgleda
uska, tanka, ne razlikuje se uobičajeni reljef muskulaiture, jer je ona obično u
celini hipotrofična (Sl. 293).

Uzrok nastanka ove deformacije obiono ima koren u pojavi laliitičnih

znakova tako da su to slabo razvijena, astenična deca.
 Lečenje

I ovde je veoma vaţno preduzeti lečenje u smislu otklanja- nja osnovnog

uzroka, ali istovremeno treba početi i sa primenom korektivnih veţbi. One
treba da imaju za cilj razvijanje čitave muisfculaituire, a posebno mišića
grudnog koša. Osim toga, veoma vaţnu ulogu dobijaju i veţbe disaoja — o
kojima je ve<3 ranije bilo reči.

Vežbe za otklanjanje ravnih grudi

Kod ove deformacije, pored datih primera veţbd, neaphodmo je koristiti i

veţbe disanja koje su opisane uz ispupčene i izdu- bll'jene grudi, pošto se
njima razvija disajna muslkulatura i po- boljšava pokretljivost grudnog koša.
Isto taiko, ovde date veţbe za jačanje grudne muskulatuTe mogu se
pramenjivati, kao što je već naglašeno, kod izdubljenih grudi.

Početni poloiaj leţeći na trbuhu (Sl. 294—295)

Veţba 1 U p. p. ruke
šakama osloniti is- pod ramenog pojasa.
Opruţeno telo podići od podloge
oslanjaju- ći se na prste nogu i šaka
(skle- kovi).

Veţba 2 U p. p. nike su
opruţene u stra- nu, dlamovi okrenuti
nadole. Di- ţući rameni pojas i glavu,
dlano- vima upiirati o podlogu.
Početni poloţaj u visu na ripstolu ili na krugovima (Sl. 296)

Veţba 1 U p. p. prMačenjem doći do zgi- ba. Glava je

između šaka, a la- ktovi savijeni.

Početni poloiaj stojeći (Sl. 297—298)

Veţba 1 U p. p. dlanovi su oslanjeni je- dan o drugi

ispred grudne kosti. Laktovi su okrenuti upolje. Po- tiskivati dlanave
što jače jedan o diTugi, a laktove zadrţati u visi- ni ramenog pojasa.

Veţba 2 U p. p. ruke oipruţiti ispred tela. Dlariovi su

okrenuti jedan prema drugom. Potisikivati obadve opru- ţene mke,
jednu prema dmgoj, (Klupiruči dlan o dlan.
c) DONJI EKSTREMITETI
»X« — NOGE — GENU VALGUM

Naziv koji je naveden u naslovu je istovremeno i najčešće upotrebljavani

naziiv u domaćoj literatori za ovu vrstu deforma- cije, aija je lokalizacija u
predelu zgloba kolena (Slika 299).

U najvećem broju slučajeva to je obostrana deformacija, a samo izuzetno

jednositrana. Kod ovakvih osoba moţe se konsta- tovati lučno iskrivljenje
natkolenice i potkolenice čiji je konvek- sitet okrenut unutra. Vrh ili teme luka
je u predelu zgloba ko- lena. U izvesnim skičajevlima ovo iskrivljenje moţe biti
u toj meri izraţeno da koleno jedne noge delimično prellazi preiko kolena
diruge noge.
Uzirak ove deformacije je uglavnom rahitis, zatim izuzetno nepravilino
'repK>nirani prelomi spoljašnjeg okrajka butne kcjsti i razliičiti zapaljivi procesi
u ovom predelu. Duţe stajanje, prcko
merna debljina itd. potenciraju ovo iskrivljenje, naročito u doba razvoja
organizma, tj. u doba pretpuberteta, ili samog puberteta.
Kod osoba kod kojih je izraţena ova deformacdja postoje bolovi u
nogama. Hod je unekoliko oteţam, a naročito ako se radi o jednostranoj
deformacijd. Usled ovakvog načina hoda i stajanja moţe doći do nastanka
skolioze u slabinskom predelu. Konveksi- tet ove kompenzatome skolioze je
okrenut u >^bolesmi« stranu.
Rolona se kod ovakvih osoba tam jedno o drugo, a i stopala se nalaze u
nepovoljnom poloţaju, tako da se pasebno neprijatne tegobe javljaju pri brţem
hodanju ili trčanju. Vrlo često se usled toga na ovu deformaciju nadovezuje
ravno stopalo.
Kao posledica promena oivih odnosa nastaje istezanje mekih delova,
prvenstveno mišića unutrašnje strane natkolenice i pot- kalenice, a i
sfkraćenje mus'kulatUTe spo'ljašnje strane.
Samo iskrivljenje (valgiditet) moţe nekad biti izraţeno u većoj mari u
natkolenici, a nekad u potkolemci. To se tačnije moţe utvrditi jednostavnim
opitom. Zatraţiti od osobe da stane na jednu nogu, a da drugu savije
maksimalno u kolenu. U nor- malnom slučaju zadnja strana petne kosti treba
da dotakne kvrgu sedallne kosti. Ova proba se moţe izvoditi i u leţećem
poloţaju na tribuhu. Ukoliko postoji izraţem valgiditet u natkolenici, onda će
petna kost da dota<kne predeo koji se nalaai medijalno od kvrge sedalne kosti,
a ako je više iaraţen u potkolenici, onda će peta dodimuti predeo lateralno od
fcvrge sedaLne kosti. To je takozva- na proba makisimalne fleksije.

Sam valgiditet moţe se odrediti mercnjem razdaljine unu- trašnjih

gleţnjeva obe noge pomoću santimetarskc pantljike (Slika 300)..
 Lečenje

Po otklanjanju osnovnih uzroka, moţe se pristupiti korek- tivnim

veţbama, ali u ovom siučaju je nuţan neposiredan kon- takt sa lekarom, jer je
često potrebno aktivnu terapiju dopunLti i izvesnim pasivnim pomagalima. To
su, na primer, razni aparati koji će imati za cilj da odrţavaju nogu u poloţaju
koji je najbli- ţi normalnom. Najbolje je ako se poveţu upotreba ovih aparata i
aktivne veţbe, tako da aparati dopunjuju i odrţavaju učinak datih veţbd. Ova
pomagala mogu nekad biti i korekcione šine, koje se stavljaju samo noću, ili
tokom mirovainja. Jedna od najjedno- stavnijih mogućnosti korekcije je
stavljanje tampona od vate iz- među kolena i istovremeno bandaţiranje
skoonih zglobova pri- bliţavajući ih što je moguće više (Slika 301).

Neobično je vaţno poboljšati lo- kalnu

cirkulaciju krvi, mobilisati zglobove,
itd.
Najčešče se upotrebljavaju, prili- kom
davanja veţbi, leţeči ili se- deći početni
poloţaj.

Vežbe za otklanjanje »X« — nogti

Početni poloţaj leţeći na leđima (Sl. 302-—305)

Veţba 1 U p. p. sk'očni
zglobovi su jedan preiko drugog, čvrsto
spojeni. Od- vojiti kolena ne savijajući
ih. Umesto ovog načima fifcsirainja
skočnih zglobova moţe i suveţ- bač da
aaistira.

Veţba 2 U p. p. osloiniti
kolena jedino o drugo. Zatim privlačiti
skočne zglobove jedam prema drugom,
nastojeći da se potpuno sastave. Kolena
moraju ostati opruţena.
 Veţba 3 Iz p. p. naizmenično dizati jednu pa
dimgu nogu opruţenu u kole- of)/ nu.
Stopalo je u pronaciji (prsti okrenuiti upolje).

Veţba 4 U p. p. pamagalam
korigava'ti po- loţaj kolena i potkolenica.
Stav- Ijanjem nekog predmeta ispod
ko'lena, a kasnije u predelu skoč- nih
zglobova ateţavati progresiv- no podizanje
nogu. Pri tome sna- ţno zategnuti
trbušniu muskula- turu.
Početni poloţaj turski sed (Sl. 306)

Veţba 1
U p. p. šakama potisikivati kolena prema tlu. Pokušati sa ustaja- njem.

Početni poloţaj stojeći i hodajući (Sl. 307)

Veţba 1 U p. p. oslamjati se na spoljine ivice

stopa'la, rastarvljati kolena.

Početni poloţaj leţeći na boku (Sl. 308)

Vežba 1
U p. p. korigovati poloţaj kolena kao
na slici 308. Odizati gornji deo trupa
od podloge. Veţbu ra- diti i na levom i
na desnom baku.
»O« — NOGE — GENU VARUM

Kod ove deformacije, suprotinG prethodnoj, naitkolenica i potkolenica

čine lučno iskrivljenje čiji je konveksitet o'krenut upolje (Slika 309).

Ova se deformacija najčešće susreče kao obostrana i vrlo su retko

zabeleţene jeidnostrane deformacije ovog tipa.
Uziroonik je i ovde, u največem broju slučajeva, rahitis, sa svim
posledicama koje sobom nosi, te je i razumljivo da ova de- formacija naistaje
mnogo pre poiberteta. Pored rahitiisa, lazirok mogu biti i druga stanja,
oboljenja, ili povirede u predelu zigloba kolena.
IskriVljenje se obično nalazi u donje dve trećine nalkolenice i u gomjim
dvema trećinama potkoilenice, tako da je teme iiskri- vljenja u predelu zgloba
kolana.
U svakom slučaju treba dobro obratiti paţnju i ne dozvoliti preveliko
opterećenje iHi duţe statičke aktivnosti mišića.
 L eč e nj e

Lokalnu, aktivnu terapiju treba sprovoditi paralelno sa op- štom

teraipijoim, za odstranjeaKje osno'vmog uzroon,ika. Koriste se osim toga i
pasivna pomagala u vidu raznih aparata ili korekcio- nih šina, kao i
bandaţiranje predela oba kolena sa cilljem njiho- vog primicanja uz
istovremeno stavljanje tampona od vate između unutrašnjih gleţnjeva (Slika
310).

U primeini veţbi najčešće se ko- riste

leţeći, sedeći ili stojeći po- četni
poloţaj, što će zavisiti od moguonosti
same osobe.

Vežbe za otklanjanje »O« — nogu

Početni poloţaj lezeći ili sedeći sa opruţenim nogama (Sl. 311—313)

Veţba 1
Iz p. p. obe noge istovremeno odioi od
podloge. Stopala se uvr- ću tabam
prema tabanu.

Veţba 2 U p. p. fiksiraiti
čvrsto skočne zglobove jedan uz drugi.
Privlači- ti kolena jedno prema dmgom.
 V e ţ b a 3 U p. p. staviti
medicinku između skočnih zglobova.
Obe noge isto- vremeno dizati od
podloge, drţeći čvrsto medicinku,
pribliţavati ko- Icna jedno drugom.

Početni poloţaj stojeći (Sl. 314—316)

Veţba 1 U p. p. zahtevati od paoijenta da što više

pribliţi kolana jedno dru- gom uz snaţno pritiiskanie stopa- la o
tlo.

Veţba 2 U p. p. hodati sa opterećenjem na unutrašnjoj ivici

stopala, ko- leno stajaće noge notiskivati unu- tra.

Veţba 3 P. p. noga omčom fiksirana za neki predmet.

Odvajati nogu u stranu naazmenično savlađujuči otpor. Koleno se mora
tokoni i/- vođenja pokreta ispmţiti.
RAVNO STOPALO — PES PLANUS

Ravno stopalo je deformaoija koja se najčešće nalazi u škol- ske dece.

Svakako da nastajanje ove deformacije prouzrokuje, ili bar doprinosd njenom
irazvitku, sadašnji način ţivota. Koniš- ćenje prevoznih i&redstava dovodi do
sve manje aktivnosti mus- kulatuire stopala koja se kod dece naiazi u razvoju.
Kretanje do- bija poisebnu vaţnost zbog t'oga što muskulatuira ne ostaje na
jednom istom nivou, već, naprotiv, dolazi do progredijencije opa- danja
imišionih kvaliteta.
Kod inormalnog stopala razlikuju .se dva svoda: uzduţni i poprečini.
Obično najpre popušta uzduţni isvod, mada nije AsiMju- čeno da dođe do
popuštanja oba isvoda iistovremeno.
Mada prioriteit imaju stečeriii faktoiri koji se pojavljuju kao usaročniioi
nastajanja ravmog istopala, nije isključeno da se ono javi i kao uirođeno. Ovo
ne treba izjednačiti sa ravnim stopa- lom sa kojim se rađa svako dete, jer je
poznato da se ono gubi čim dete aktivno počne da se oslanja na svoje noge i
samim tim angaţuje svoju sopstvenu muskulatum, koja postepeno dovodi do
uobličavanja svoda stopala.
Od akviriranih ili stečenih uzročnika najčešće se susreću rahitične
pojave, zatim mllitave ili atomčne oduzetosti nekih mi- šdća nogu i stopala
razzličitog porekla, kao i razne povrede i oho- Ijenja. Jedan od faktora koji
doprinosi brţem spuštanju stopala moţe biti i preterana gojaznost u periodu
irazvoja. Tada ostali elementi organizma nisu u stanju da izdrţe preikomernu
teţinu bez posledica.
Opisano je i istatičko ravno stopalo koje se javlja kao pos- ledica
insuficijencije imusbulatuire i liigamentoznog aparata, koje izvesne profesije
potenciiraju. Naravno, do ovoga dolazi tek u kasnijem, zrelom dobu ţivota,
tako da te uzroonike ne naiazimo u školske dece, koja su glavni predmet
našeg interesovanja.
 Kada je potpoano izraţena, ova deformacija moţe da bude veoma
neprijatna, jer ne samo da oteţava hodanje i stajamje, već stvara i
suibjelktivne tegobe. Javljaju se bolovli ne samo u preddu stopalla i nogu, već i
ti predelu krsta, pa dolazi i do opštih tegoba.
Ova deformacija se viđa većinom u početnom stadijumu, ti veliikom
broju kod školske om'ladine. Po nekim domaaim statis- tikama taj procenat
iznosi oko 65%, a u -poneikim školama, koje imaju (specifične uslove pri
izvođenju naistavnih zadataka, taj pirocenat je još i veći.
Iz ovih raziloga je i posvećena tdlika paţnja opdsivanju ove deformacije,
jer ukoliko se ništa ne uičini u periodu koji je još dostupan korektivnim
uticajima, posledice mogu biti, kako je već rečeno, teške i dalekoseţne.
U razvoju ove deformaaije vida se nekoliko stadijuma. Na- ravno, ova
podela zavisi i od kraterijuma, ali za potrebe nastav- nika fizičkog vaspitanja
biće dovoljno ako budu opisani samo oni stadijumi koji se uglavnom sreću u
škođiske omladine u ši- rem smislu. Razume se, kao i kod deformaaija
kičmenog stuba, i ovde je funkcionalni stadijum najviše zastupljen.
Najlakši oMik ravnog stopala karakteriše se slabljenjem i popuštanjem
mišića stopala j to prvenstveno onih koji odrţavaju uzduţni svod. Ovaj stepen
se naziva »pes valgus«.
Njegove karaktenistike su:
— vrlo malo lučno iskriVljenije Ahiilovih tetiva, pri čemiu je konveksitet
okrenut unutra,
— stopalo je u izvesnoj meri ipostavljeno u »valgus« polo- ţaj, tj.
preteţno se pokazuje tendencija opterećenja unutrašnje strane svoda stopala
(Slika 317—318).
 Svod je međutim očuvan, mada je moţda nešto niţi nego normalno. Ovo
se moţe utvđnditi ako se od osobe zartraţi da stane samo na tu nogu koju
treba ispdtati. Piri tome se ipasmatra s boka kako bi ise moglo videti da li se
uzduţini svod stopala u ovom poloţaju popravlja, odnosno podiţe.
Dalji stadijum u razvoju ravnog stopala naziva se »pes pla- no-valgus« i
on se karakteiriše popuštanjem muiskulature u nešto većem obimu, a dola^i i
do promena na iligamentima. Ahilove tetiive se još više lučno isikri'viljuju put
unutra i još je više izra- ţen oslonac takvih osoba na unutrašnju stranu svoda
stopala (Sl. 319).

Utvrđivanje ovog stadijuma vrši se na isti način ikao i u prethodnom

islučaju, samo se vddi da se isvod istopaila ili uopšte ne popravlja, ili se za
ikratko vreme popravi, pa ubrzo ponovo popusti i istopalo dođe u raniji
poloţaj.
Najteţi stadijum spada u domen fizioterapeutskih odnosno
rehabilitacionih ustainova, pa če ovde toiti irečii saimo o njegovim osnovnim
karaJkteristikama.
Ovaj stadijum se odliikuje več i lizvesniim ipomeranjem kos- tiju,
odnoisno promenom odnosa medu kostijma stopala. U ovim islučajevima ise
'spušta čunasta kost prema unutrašnjoj istrani isto- pala, tj. potenciira se
pomenuti »valgus« ipoloţaij. Kasmije moţe doći i do spuStanja skočne kosti,
tako da ise javljaju dva Sspup- čenja na unutrašnjoj ivici stopala, pri čemu
svod stopala prakti- čno ne pastoji (Slika 320). Takve osobe gaze či'tavom
širinom stopala, što izaziva »patkasti« hod, a osim toga usled pojave bola
nastaju i subjefctivne tegobe. Konstrulkcija isamog istopala je
 još uvek lu celini očuvana. Ahilove itetive su jalko iskrivljene i
izrazitonaglašen njihov konveksitet unutra.
Postoje i teţi stepeni ove defoirmacije, pri čemu dolazi do promena u
samoj konstruikcdji istopala, mastaju spazmi mišića i skraćenje ligamenata.
To izaziva pojavu kontraiktura, te samim

tim i promene u izgledu stopala. Kasnije moţe doći i do koštanili promena na

z^obovima, tako da oni postaju aaepobretni, što se nazi'va ankiioza.
Dakle, ova deformaeija moţe dovesti do vrlo meprijatnih posledica, te je
veoma vaţno preventivno delovanje u smislu ja- čanja muskulature donjih
ekstremiteta i stopala posebno.
Najiranije popuštaju mišići prednje strane potkolenace, tako da dolazi
do prevage njihovih antagonista pod ičijira 'se dejstvom linija teţe pomera
unutra. Ukoliko se ne preduzme ništa u cilju spireičavanja ovih slabosti, doći
će zatim do popuštanja i zadnje girupe mišića potkolenice i kraitkih mišića
iStopalla tafco da će ova deformacija rapidno napredovati.
U cilju utvrđivanja stepena defoirmacije koTisti se najpre metoda
inispekcije. Osobu treba posmatrati sa isvih strana i pri- meniiti sve poloţaje
koji bi moigli biti od koristi. Međutim, da bi sc preciznije odredio stepen
razvoja deformacije uaima se otisak stopala tzv. plantogram. Postoje utvrđene
norme koje odgova- raju normalnom (Stopalu, tako da svako odstuipanije kojc
sc lako registruje moţe da bude vaţan dijagnostički znak.
 Otisak stopala dobija &e tako što se uzme jedna posuda pravouigaonog
oblika isa vrlo malim bočinim zidovima. Njena ve- Mčina treba da bude 60—
70 om X 30—40 cm, a visiina boonlh strana 3 om. Najbolje da to bude
načinjeno od metaHa, tako da se izbegne prolivanje tečnosti koja se
upotrebljava za dobijanje otisaka. U ovu posudu, na dno, staVlja ise gaza u
nekoliko slojeva, tako da sluţi kao jastuče za pečate, a zatim se, oajbolje
prema- zujući je jednom četkom, natopi nokom neutralnom bojom koja se
lako briše. Najviše se upotrebljava u praksi plavo ili crveno mastilo

Ispred te posude staviti dva štosa grubog papira koji se upotrebljava za

geštetner. Ovaj papir itreba da je postavtljen na taikvom rastojanju da
odgovara normalnom iiskoraiku deteta.
Kad 'se sve ipripremi, onda osoba najpre sitane obema noga- ma u
posudu, tako da se tabani navlaţe bojom, a zatim normalno iskoralči jednom
nogom na 'bliţi štos papira, pa zatim drugom nogom na drugi štos papira
(Slika 321).
Prilikom iskoračivanja preko papira ostaje otisak stopala na gomjem
listu, na -kome odmah treba napisati ime i prezime osobe da :se otdsci ne bi
pomešali.
Na tako dobijenom otisku ili plamtogramu videče se, uikoli- iko postojd,
odstupanje od normale. Ali da bi se moglo zapaziti odstupanje potrebno je
najpre objasniti izgled normalnog otiska:
— peta je kruškastog oblika,
— postoji uska spojnica pete i prodnjeg dela stopala,
— na prelazu iz spojnice u prošireni prednji dco stopala postoji jcdan
naznačeni ugao,
 — postoje otisci svih pet prstiju koji su lako irazmakinuti jedan od
dmgog. Palac se nalazi u produţetkiu liniije koja spaja unutrašnju ivicu peta i
prednjeg dela stopala (Slika 322).
U cilju utvirđivanja istepena spuštanja svoda stapala u praksi se najviše
koriste Thomisenova i Ĉiţin-ova metoda.
Kod teţih stepena ravnog stopala na plantogramu će se duţ unutrašnje
ivice ocrtavati i otisci oim.jiste i skOčne kositi u vidu manjih ili većih lućnih
izbočenja prema unutrašnjoj strani

Metodom inspekcije i itumačenjem plantograma odrediti ste- pen

spuštenosti stopala i tako postavdti osnov za najbolji kore- ktivni Iretman u
svakom ,pojedinom slučaj.u.
Thomsen-ovom metodom se dobija procenat spuštenosti sto- pala. Na
otisčku, najisturenije delove pate i metatarzusa spojiti linijom AB na
unutrašnjoj strani. Zatim ifcroz idealnu sredinu pete povući liniju koja dotiče
lateralnu ivicu III prsta '(Mayer-ova lini- ja). Od Mayerove linije do najuţeg dela
uzduţnog svoda na plantogramu, povući inormalu i is5meri)ti njenu vrednost
(»a«). Iz temena normale »a« povući drugu noimiaLu prema liniji AB i izmeriti i
njenu vrednost (»b«). Indebs sipuštenosti stopjila će si- dohiti kada se ove dve
vrednosti postave u odnos:
 I = —. 100 = % ispuštenoisti stopala (Slika 323) b
Za ocenu spuštenosti stopala prema Ciţinu povuče ge linija AB, koja
spaja najistuirenija mesta na plantogramu sa unutrašnje strane stopala i
linija CD koja spaja sredinu II prsta sa sredi- nom najisturenijeg dcla zadnjeg
luka pete. Linija CD se na palo- vini podeli jednoim upravmo povučenoan
linijom EF na 'kojoj se obeleţe tačke »a« (na spoljnoj ivici istopala), »b« (na
unutrašnjoj strani spojnice otiska stopala) i »e« (na preseku sa linijom AB).
Izmere se duţine »ab« i »be« i postave u odnos: ab
I= . (Sl. 324)
be

Lečenje

Već je napomenuto da je preventiva u ovom slučaju veoma vaţna i da,

ukoliko se sve potrehne mere na vreme preduzmu, obiono do teţih formii i ne
dolazi. To je idealna prilika da nas- tavnik fizičkog vaspitanja, čak i u viio
iskromnim p'rostoimim uslovima za sprovođenje nastave u školi, moţe da
pireduzme izvo- đenje izvesnih veţbi u leţečem ili sedečem poloţaju ikoje će
ima- ti za cilj jačanje miiskulature stopala.
 U normalnim školskim uslovima kod najvećeg broja dece mogu se veoma
pozitivno odraziti veţbe koje će se primanjivati toikom redovnih časova fizičkog
vaspitanja.
Pošto su ove promene na stopalu uglavnom početnog ste- pena, to oe se
posebno odabiranim kon^pleksom veţbi veoma uspešno moći da suprotstavi
ovoj dei?ormaciji i u najvećem bro[ju slučajeva da sprefči njen ddlji irazvoj.
Posđbno bi bilo 'ko- risno da nastavnik pozove roditeilje i da im objasni značaj
prime- njivanja veţbi za koirekciju ovog početnog spuštanja isvoda isto- pala
kod dece. Osim toga, treba da zahteva da dete i kod kuće svakodnevno izvodi
pohazane veţbe, jer je sigurno da će tada učinak biti još veći.
Pored ovoga, uloga nastavnika moţe još više doći do izra- ţaja tokom
zajedničkih izleta, logorovanja. letovanja itd. Nuţno je da isam nastavnik
shvati kolike su njegove imogućnosti i uticaj na pravilan razvoj dece sa kojom
radi, pa će uvek naći odgova- rajuću foirmu ikroz koju će moći poziitivno da
delluje.
Ukohko se radi o izraţenijem stepenu spuštanja svoda sto- pala, onda je
svatkaiko ipotirebna ikansulitacija leikara, a zatim i primena pojedinih
pomagala. Najčešće su u upotrebi ullošci ili specijalne oipele. Ovi ulošci isu od
pogodnog materijala — danas je to sve češće neka laika plastiona masa, tako
da se moţe sitaviti u obuću koj;u dete nosi, a da mu ne smeta pri nonmalnom
hodu.
Mnogo se greši ako se fomsira nošenje ovih uiloţaika bez postepenoig
navikavanja. Naime, alko ih je potrebno nositi to još uvak ne znači da dete
treba od prvog imomenta da nosi ulošike neprekidno. Treba da se navikne na
novi poloţaj svoida s'topala koiji zahteva uloţalk, te je dobro da ga prvog dana
nosi samo izvesno kraće vreme. Zatim se to vreme ipostepeno, tokom odre-
denog vremeais'kog parioda, produţava. Ovaj vremenski period neće biti isti za
isvaku osobu, jer će ise jedna brţe inavići na ulo- ţ^k, a druiga sporije, te
treba ostaviti to iindividuallnoj proceni. Ali, ,s druge strane, ne bi trebalo
suvdše veliki značaj pridavati ovim ulošcima, jer oni sami, bez aiktivnih veţbi,
ineće dati ţeljene irezultate. Najefikasnija je kompleksna primena uloţaka i
veţbi, jer će ullošći u toj situacija imati zadataik da očuvaju ono stanje koje je
veţbanjem postignu/to.
Osim ovoga, preporuDiije se da deca hođaju bosa po nerav- nom tarenu,
šljunilcu, itd., jer se na taj naičin alktiviraju mišići svoda stopala. To vrlo
dobro moţe posluţiti i u preventivne svrhe za svu decu, bez obzira imaju li
izraţeno ravno stopalo ili ne. Tako se u školi moţe napraviti šljunčana staza
po kojoj će deca u itoku časa fizičkog vaspitamja preći bosa, nekoliko puta te
na taj način podstaći muskulaturu na aktivnost.
 f
Naravno, da i higijena stopala umnogonie moţe doprineti po- pravljanju
stanja.
Veţbe se pir.imenjuju ikorišćenjeirn više početnih poloţaja, aili je
svalkaiko sedeći poloţaj u prvoj fazi najpogodniji, zatim stojeći na ripstolu,
pored ripstola ili u hodu. Stojeći početni po- loţaj moţe se i pireventivno
primenjivati, tj. kada promene niisu izraţene do te mere da će stajanje i
opterećenje negativno uti- cati na samu defomiaoiju.

Vežbe za otklanjanje ravnog stopala

Početni poloiaj sedeći sa savijenim kolenima (Sl. 325—336)

Veţba 1 U p. p. stopala
odvojiti od pod- loge, pnsite zgrčiti.
Pete ostaju na ti'U.

Veţba 2 Iz p.p.
naiizmenično odizati pete i prednje
delove stopala od pod- loge. Pri tom
tabane oikrenuti je- dan iprema
dmgom. Koleoa spo- jena.

Veţba 3 U p. p. prste
zgrčiti, okretnuti ta- ban prema
tabanu. Povlačiti sto- pala prema
potkolenici.
 Veţba 4 U p. p. pruţene
prste priVlačiti petama, a isredinu
stopala podići.

Veţba 5 U p. p. grčeći
prste nabirati ma- ramicu.

Veţba 6 U p. p. manji
sunđer staviti ispod prstiju jedne noge.
Zatim ga obu- hvatiti, odići od tla i
pirebaoiti pod prste druge noge,
uvrćući taban prema tabanu.

Veţba 7 U p.p. ispod

prstiju staviti duţi štap. Savijati prste i
gurati .štap unazad pa unapred.

Veţba 8 U p.p. rukama se

a.sloniti o pod- logu fiešto iza tela. Dizati
boko- ve i premeti teţinu na pete. -Pred-
nji deo stopala podići od tla.
 Veţba 9 U p.p. stopalo
staviti preko sto- pala. Podizati prednji
deo jednog stopala, a drugim davati
otpor. 333

Veţba 10 Iz p. p. dizati bokove i osloniti se na pete.

Valjajiući stopalo duţ spoljne ivice, idući od pete k.a prstima, vratiti se
u sed.

Veţba 11 Iz p.p. kolena odvojiti a tabane spojiti. Drţeći

rukama noge iz- nad iskočnih zglobova ne odvaja- ti pete. Prste odvajati što
više u polje tako da mali prst bude u kontaktu sa podlogom

Veţba 12 Iz p. p. kao u
veţbi 11 samo sada odvajati što više
pete. Prsti osta- ju oslonjeni jedni na
druge.
Početni poloţaj sedeći sa opruţenim nogama (Sl. 337—346)

Veţba 1 U p. p. povlačiti
stopaila prema potkolenicama
(dorzalna fleksija) sa grčenjem prstiju.
337

Veţba 2 U p. p. raditi isto

što i u veţbi 1, samo sa širenjem
prstiju.

Veţba 3 U p. p. neznatno
poVlačiti stopala prema potkolenicama,
okrećući jedan taban prema drugom.
Ko- lena opruţena.

Veţba 4 U p. p. stopala
malo odvojiti. Po- vlačiti zatim istopala
jedno prema dmgom dok se oba pailca
ne do- dirnu, ne pomerajući pete. Pri
tome stopala privlačiti potkole-
nicama.
 Veţba 5 U p. p., isto kao
u veţbi 4, povu- ći stopala prema
potikolenicama (dorzalna fleksija), a
zatim ih ola- baviti.
34 1

Veţba 6 U p. p. tabane
okrenuti jedan pre- ma drugom i
sastaviti ih petama. Sada pokušati sa
pribliţavanjem oba tabana duţ njihovih
unutra- šnjih ivica — od peta ka
prstima.

Veţba 7 U p. p.
naizmeniono savijati jed- nu pa drugu
nogu u kolenu od- vodeći ga u stranu,
a stopalo okrenuti unutra i pogledati
ta- ban.

Veţba 8 Iz p. p. iprebaciti
jedno stopalo preko drugog. Zatim
tabanom jed- nog, savijajući prste,
pM>kušati obuhvatiti drugo stopalo.
Moţe da se 'daje i otpor povlačeći do-
nje stopalo prema potkolenici.

Veţba 9 Iz p. p. sa malo
razmaknutim no- gama privući stopala
potkolenica- ma. Zatim prstima i
prednjim delom istopala vršiti pokrete
kru- ţenja prema unutra.
 Veţba 10 Iz p. p. osloniti
jedino stopalo ta- banom na gornju
stranu drugog. Povlačeći donje stopalo
davati ot- por gornjem. Zatim ss
stopala iz- menjaju. Osim ovog načina,
mo- ţe i suveţbač isvoj.im rukama da
daje otpor na oba prednja dela stopala
istoviremeno.

Početni poloiaj stojeći porecl ripstola licem prema ripstolu (Sl. 347—349)

Veţba 1 U p. p. stopala
su udaljena od ripstola za duţiiiu ruku.
Pruţe- no telo naginjati prema ripstolu
prihvatajući se za prečku u visini
ramenog pojasa. Stopala ostaju celom
površimom na podlozd.

Veţba 2 Iz p.p. drţeći se

za prečku rip- stola u "visini ramenog
pojasa, ču- onuti pri čemu stopala
ostaju os- lonjema celom površinom o
pK>d- logu.
 Veţba 3 U p. p. ruke su
pored tela. Vrho- ve prstiju podvući
pod najniţu prečku riipstola. Pruţeno
telo po- merati unazad, odupirući se
čvrs- to istopalima o prečku.

Početni poloţaj stojeći na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 350—351)

Veţba 1 U p. p.
oslanjajući se na najniţu prečku
ripstola prednjim delom stopala,
povlačiti pete nadole. Is- tovremeno
savijati prste p»ritiska- jući prečku.

Veţba 2 P. p. je i'Sti kao

u veţbi 1. Ići u čučanj sa ipovlačenjem
peta što više prema tlu.
 Početni poloţaj u hodu (Sl. 352—361)

Veţba 1 U p. p. hodati
aia spoljašnjoj ivici stopala, prsti 352
zgrčeni.

Veţba 2 U p. p. hodati na
petama. Predn ji deo stopala je
podignut, a prsti zgrčeni.

Veţba 3 U p. p. stopalo
se osloni najpre na petu, pa se zatim
oslonac pre- nosi duţ spoljašnje ivice
sve do prstio'u.
 Veţba 4 U p.p. hodati
bosim nogama po šljunku.

355

Veţba 5 U p. p. hodati po
kosoj ravni. Sre- dinji deo stopcila
podići visoko go- re.

Veţba 6 U p. p. bosim
nogama hodati po konopcu, pruţeoom
po podu, ta- ko da je spoljna ivica
stopala po- red konopca, a palac na
konopcu. Odići što više svod stopala.
 Veţba 7 U p. p. noţnim
prstima hvatati maramu, poneti je, a
zatim pusti- ti. To isto ponoviiti i sa
drugom nogom.

Veţba 8 U p. p. hodati
bočno po švedskoj khipi. Prsti su van
podloge i obu- hvataju ivicu klupe.

Veţba 9 U p. p.
oslanjaj'UĆi se na spoljnu ivicu stopala
dizati visoko unu- trašnji svod stopala.

Veţba 10 U p. p. u hodu
oslonivši se ,na celo stopalo privlačiti
prste petama.
Početni poloţaj sedeći u klupama (Sl. 362—371)

Veţba 1 U p. p. osloniti
stopala na tlo — ispod kolena. Dizati
stopala na- gore sa savijenim prstima.
Pete ostaju na tlu.

Veţba 2 Isti p. p. kao u

veţbi 1. Ne razd- vajajući mnogo
kolena okrenuti tabane jedan prema
drugom.

Veţba 3 Isti p. p. kao u

veţbi 2. Osloniti se na pete, pa duţ
spoljane ivice stopala, gurajući ih
upolje, oslo- niti se najzad na celo
stopalo.

Veţba 4 U p. p. privlačiti
prste petama sa odizanjem svoda
stopala, opirući se o podlogu.
 Veţba 5 Iz p. p. prebaciti
potkoleniou jed- ne noge preko kolena
druge i po- gledati u taban okrećući ga
što vi- še prema licu.

Veţba 6 Iz p. p. podizati
potkolenice naiz- menično od podloge
sa povlače- njem stopala prema gore i
savija- jući prste.

Veţba 7 Iz p. p. podizati
neznatno rastav- Ijena stopala prema
potkolenica- ma. Zatim privlačiti
prednje de- love stopala jedan prema
dru- gom dok se oba palca ne dodimu.

Veţba 8 U p. p. ukrstiti
potkolenice tako da se spoljašnje ivice
stopala do- diruju. Potiskujući stopala
jed- no prema drugom grčiti prste.
Tabani su okrenuti prema tlu.
 Veţba 9 U p. p. stopala
su oslonjeina unu- trašnjim ivicama
jedno o drugo. Potiskujući potkolenicu
i stopala jedno prema drugom izdizati
svod stopala što više nagore.

Veţba 10 U p. p. prednji
deo stopala fiksi- rati o neiki predmet.
Zatim guirati taj predmet unapired ne
odiţući tabane od podloge.
RASPLINUTO STOPALO — PES TRANSVERSO — PLANUS

Sve što je do sada rečeno o ra'vnom istopalu odnosilo se uglavnom na

spuštanje uzdiiţnog svoda stopala. Ali, ikako je već napomenuto, postoji i
drugi takozvani poprečni svod stopala. N-ormaltno je da ise prednji deo
stopala oslanja na tio glavicom prve i pete kosti donoţja (metatarzalne kosti).

Međutim, nije retka pojava da dođe do promena u ovom osloncu

spuštanjem poprečnog svoda, koji grade druga, treća i oetvrta kost donoţja,
tako da se stopalo sada oslanja svim ovim kostima na tlo. Vremenom dolazi do
popuštanja najpre mišića, pa zatim ligamenata u ^pomemitom predelu, te kao
posledica toga dolazi kasnije dio skretanja palca prema spoljnoj strani, tj.
prema drugom prstu. (SI. 372). Cesto se palac okreće oko svoje uz- duţne
osovine, tako da nokat biva okrenut unutra i napred, a ne nagore. Pošto
spuštanjem poprečnog svoda stopala dolazi do raz- micanja kostiju donoţja,
prsti se šire lepezasto a u kasnijem peri- odu dobijaju još i čekićast oblik. (SI.
373). Palac se često podvlači pod drugi prst. Usled ovog podvlačenja paloa na
plantogramu sc nc moţe da primeti otisak dnigog prsta.
 (

Uzroike ovoj deformaciji treba traţiti u slabosti muS'kula- ture stopala,

zatim različitim delimičnim ili potpunim oduzetos- tima pojedinih mišića
stopala (pareze ili paralize), eventualnim povredama noţja i donoţja (tarsus i
metatarsus), ili insuficijen- ciji muskulature porneinutog predela koja moţe
nastati iz bilo kojeg dmgog razloga.
Subjektivni simptomi se javljaju u vidu bolova u prednjem delu stopala,
naročito pri duţem stajanju, zatim se veoma teško podnose makakva
opterećenja, tako da biva funikcija oštećena u pri'ličnoj meri.
Plaintogram se u ovom slučaju odlikuje širinom prednjeg dela stopala,
zbog postojećeg ţulja u predelu druge, treće i četvr- te kosti donoţja. Boja na
otisku tog predela izgleda kao irazli- vena, usled izrazitog pritiska. Prsti
ostavljaju neznatne otiske, a otisak drugog prsta, kao što je već rečeno,
ponekad nedostaje.

Lečenje

Ovde je osnovno da se spuštanje poprečnog svoda što ranije primeti i

na otisku stopala utvrdi. Zatim treba dete uputiti spe- cijalisti radi
propisivanja posebnog uloška. Ovaj uloţak treba da potpomogne izdizanje
srednjeg dela popreonog svoda, tj. pre dela III i IV kosti donoţja.
Ukoliko je početni stadijum, korisno je i preporučuje se da se prstom
jedne ruke potisne sredina prednjeg dela stopala naviše, a zatim da se taj
predeo stopala obmota zavojem, kako bi se postignuti poloţaj zadrţao. U torn
cilju moţe se još u sredini udubljenja koje je dobijeno potiskivanjem
pomenutog predela staviti tampon vate.
U cilju sprečavanja pomeranja palca ka drugom prstu do- bro je takođe
staviti jedan tamipon od vate ili sunđera između palca i drugog prsta. Na taj
način će se postići njihovo razmica- nje i samim tim i popraviti postojeće
stanje.
Pored korišćenja pasivnih pomagala, maporedo se počinje i sa
primenom pasivnih i aktivnih veţbi u cilju jačanja muskula- ture koja odrţava
oba svoda stopala. Paralelno treba davati i veţbe za toniziranje mišića čitavog
ekstremiteta.
Naravno, i ovde će najpogodniji početni poloţaj biti sedeći, a samo
izuzetno — u kasnijoj fazi — i stojeći, naročito kada se daju veţbe u hodu.
Vežbe za otklanjanje rasplinutog stopala (sa palcem u abdukciji)

Kod ove deformacije, kao i kod ranije opisanog spuštamja uzdiiţnog

svoda stopala, koje se naziva ravno stoipalo, osim na- vodcnih početnih
poloţaja moţe se koristiti i leţeći poloţaj. Među- tim, nc treba insistirati ni u
jednom ni u drugom slučaju na leţe- ćem poloţaju zato da bi mogla da postoji
vizuelna kontrola veţbi koje se primenjuju, kaiko bi se one lakše zapamitile i
mogle i kasnije, kod kuće da sprovode.

Početni pololaj sedeći sa opruţenim nogama (Sl. 374—375)

Veţba 1 U p. p. savijati prste što je mogu-

ce vise.

Veţba 2 U p p. stopala su
pribijena jed- no uz drugo. Pribliţavati
palčeve, ne odmičući pete.

Početni poloţaj sedeći sa savijenim nogama (Sl. 376—380)

Veţba 1 U p. p. stopala
su razmaknuta. Privlačiti po podu
prednje delove stopala pritiskujući
podlogu. Pe- te pri tom ne odmicati.
 Veţba 2 U p. p. opruţene
prste celom po- vršinom osloniti o
podlogu, uz pokušaj odizanja srednjih
delova stopala.

Veţba 3 U p. p. predn'je
delove stopala odizati od tla oslanjajući
se pri tom na prvi pa'na peti prst.

Veţba 4 U p.p palac uz

palac, pete sas- tavljene. Povlačiti
palcem tkani- nu, koja je zalkačena
ispod nekog predmeta, taOco da daje
ofcpor.

Veţba 5 U p. p. osloniti
stopala na fcnjigu, tako da pnsti budu
izvan njene površine. Omčom od
lastiša sas- taviti palčeve. Savijajući ih
snaţ- no gurati kmjigu, a istoviremeno
pritiskati i petom, kako se knji- ga ne
bi pomerila.
 POGOVOR

Završavajući ovo izllaganje, moramo podviući da je izbor materije koja je

izloţena bio uglavnom podešen tako da odgo- vara kompetencijama
nastavnika fizičkog vaspitanja, te da ovaj priručniik treba tako i posmatrati.
Međutim, sigumo je da će biti od korTisti i fizioterapeutima, mladim lekarima-
^pecijalizantima fi- zikalne medicine i rehabiMitacije i sportske medioine, pa i
fizijat- nima, posebno ako rade u dečjim ustanovama i bave se poremeca-
jdma u drţanju.
Nesumnjivo, još mnogo bi se moglo reći, kako o navede- nim, tako i o
onim deformacijama koje ovde nisu izloţene. Takođe korisno bi bilo da je i više
praktičnih veţbi uz korišće- nje najiraznovrsnijih početnih poloţaja. Međutim,
cilj nam je bio, kao što je to već na samom početku rečeno, da damo jedan
prak- tični prirućnik, kao vodič u prakitičnom svakodnevnom radu sa
osinovnim ciljem da pomognemo prvenstveno nastavniku fizičkog vaspdtanja.
Takođe simatramo da će svaikd nastavnik ild oeko od po- menuitdh
struonjaka moći iz navedeniih poloţaja i veţbi da shvatd osnovne ptdnoipe
korektivnog rada kod pojedindh deformacija, pa da ih i sam 'fcasniije
komponuje i proširuje tokom svog nada.
Ovaj primčnik dakle treba da koristi nastavniku fizičfcog vaspitanja u
svim situacijama u kojima je ix>zvan da pomogne svojim učenicima, ne samo
da se harmonično razvijaju, već i da odstrane sve one uticaje i poremećaje koji
bi se mogli negativno odraziti na njihov razvoj. Na taj način nastavnik će moći
u do- broj meri da spreči niz komplikacija koje bi kasnije mogle da daju veoma
teške posledice i tako da bude jedan od prvih sarad- nika školskog lekara.
1. Gatri—Smith, O.: Rehabilltacija povređenih i obolelih, Medicinsko
izdavačJso preduzeće »Medicinska knjiga«, Beograd — Zagreb, 1952.

2. Konc, E.: Ravno stopalo i njegovo lečenje, Fizička kultura br. 3—4,
Beograd,, 1953.

3. Janković, M.: O rđavom drţanju tela kod školske omladine, Fizička

kultura, br. 1—2, 1953.

4. Polić, B., Opavski, P., Vitas, M.: Veţbe oblikovanja, »Partizan«,

Beograd, 1954.

5. Konc, E.: O insuficijentnoj nozi sa povišenim svodom, Fizička

kultura, br. 3—4, 1955.

6. Zec, Ţ., Konforti, N.: Ispitivanje snage mišića, Centar za osposo-

bljavanje invalida, Beograd, 1956.

7. Smodlaka, V.: O deformitetima tela u jednoj beogradskoj osmo-

Ijetki, Fizička kulltura, br. I polugode, 1956.

8. Radojčić—Finkelštajn, Lj.: Početni poloţaj i njegov značaj u kine-

ziterapiji i posebno u korektivnoj gimnastici, Fizička kultura, br. 7—8,
1957.

9. Lyons, D., Kelly, R., Chaffee, E.: Corrective Physical Education,

Los Angeles City School, 1958.

10. Rasch, T. J., Burke, R.: Kinesiology and Applied Anatomy, Henry Kimpte,
London, 1959.

II. Wells, K.: Kinesiology, W. Saunders Company, Philadelphia, Lon-

don, 1960—1968.

12. Lindemann, R., Teirich—Leube, H., Heipertz, W.: Lehrbuch der

Krankengymnastik in vier Banden), G. Thieme Verlag Stuttgart, 1963.

13. Mančeva, M., Sokolov, B., Markova, G.: Ispravitelna gimnastika,

Medicina i fizkultura, Sofija, 1964.

14. Klisić, P.: Skolioze i mogućnost njihovog lečenja »Povratak u

ţivot«, broj 3, Beograd, 1965.

15. Zec, Ţ.: Kineziterapija, Skripta, Viša medicinska škola, Beogratl,

1965.

16. Hohman, G., Stumpf, L.: Ortopadische Gymnastik, G. Thieme Vn

lag, Stuttgart, 1967.

17. Bošković, M.: Anatomija čoveka, Medicinska knjiga, Bfogiiul

Zagreb, 1967.
18. Keros, P. i suradnici: Funkcionalna anatomija, Medicinska naKlada,
Zagreb, 1968.
19. Gergieva, E., Lilov, L V.: Podviţni igri s izpravdtelen karakter,
Narodna prosveta, Sofija, 1968.
20. Zec, 2.: Osnovi kineziologije, Institut za fizikalnu medicinu i reha-
hilitaoiju, Zavod za rehabilitaciju, Beograd, 1969.
21. Stanić, Ţ., Solarić, S.: Osnovi kineziterapije i Idneziterapija loko-
motomog aparata (I deo), Skripta, Visoka škola za fizičku kultu- ru,
Zagreb, 1972.
22. Koturović, Lj., Jeričević, D.: Kineziterapija, Skripta, Fakultet za fi-
zičko vaspitanje, Beograd, 1973.