Viljem ekspir

VILJEM EKSPIR

SAN LETNJE NO I
Preveo: Aleksandar Sa a Petrovi LICA TEZEJ, vojvoda atinski HIPOLITA, kraljica Amazonki, verenica Tezejeva EGEJ, Hermijin otac HERMIJA, Egejeva k i, zaljubljena u Lisandra LISANDER, Hermijin dragan DEMETAR, Hermijin prosilac HELENA, zaljubljena u Demetra FILOSTRAT, Tezejev prirediva zabava OBERON, kralj vila i vilenjaka TITANIJA, kraljica vila i vilenjaka PUK ili umski avolak GRA KOV CVET, PAU INA, MOLJAC, SLACICA vile i vilenjaci PETAR DUNJA, tesar; Prolog u meduigri NIK(OLA) VRATILO, tka ; Piram u me uigri FRANJA FRULA, krpac mehova; Tizba u meduigri TOMA NJU KA, krpa kotlova; Zid u meduigri DU ICA, stolar;Jjav u meduigri GLADNICA, kroja ; Mese ina u me uigri OSTALE VILE I VILENJACI iz pratnje Oberonove i Titanijine DVORANI I SLUGE iz pratnje Tezejeve i Hipolitine

Mesto radnje ATINA I OBLI NJA UMA PRVI IN SCENA PRVA Atina. Tezejeva palata. (Ulaze TEZEJ, HIPOLITA, FILOSTRAT i pratnja.) TEZEJ. Pa, eto, lepa Hipolita, bli i se as Ven anja na eg: etiri dana to slede Dove e nam mesec mlad- al', uh! - ini mi se Da se taj stari mesec ne to sporo jede! I odla e mi udnju k'o ma eha neka Il' udova imu na to nasledstvo sinu-Mladi u tro i. HIPOLITA. Brzo e etiri dana Utonuti u no i, a etiri no i Odsanja e to vreme nama brzo A onda e mesec mlad - k'o tek zapet Na nebu od srebra luk - posmatrati na u Svadbenu no . TEZEJ. Idi sad, Filostrate dragi, Pa mi atinsku mlade na veselj'e digni. Probudi joj duh krepki i tom slavlju skloni. A tmurnu setu sahranama po lji: Dru kane blede - to dalje od na e svadbe! (Izlazi FILOSTRAT.) Hipolita, ja sam te ma em isprosio A vre anjem ti ljubav zadobio; Al' ven a u te u druk ijem tonu: Uz narodno veselje, pompu, sjaj i gozbu. (Ulaze EGEJ, njegova k erka HERMIJA, LISANDER i DEMETAR.) EGEJ. Sre an budi, Tezeju, vojvodo na slavni! TEZEJ. Egeju dobri, hvala! Kakvevesti nosi ? EGEJ. Pun jada, evo, do oh da se alim Na dete svoje, na Hermiju k er ro enu. Demetre, pri i! - Gospodaru plemeniti, Mladi u ovom ja nju obe ah za enu. Lisandre, pri i. - A ovaj momak, tu, Ljubazni kne e, op ini du u edu mom. Ti, Lisandre, ti - stihove si joj davao,

Ljubavne znake s njom si razmenjiv'o. Na mese ini si joj pod prozorom Umilnim glasom izvijao pesme O tobo njoj ljubavi, u ma tu si joj se Utisnuo lukavo. Slao si joj divne Grivne od svoje kose, drangulije razne Din uve prazne, kite cve a i slatki a Sve glasnike te, mo ne za slaba nu mlade . I tako si lukavstvom potkradao srce K er ice moje, a poslu nost njenu Koju meni duguje, preobratio si U tvrdoglavost grubu. - Pa ako sad, Ljubazni kne e, pred vama odbije ona Da za Demetra po e, zatra i u Atinsko staro prvenstvo da njome, Po to je moja, raspola em s pravom: A to, pak, zna i da e morati da po e Il' za ovog plemi a ili u smrt Zakonu na em shodno za ovakav slu aj. TEZEJ. A ta ka ete vi, Hermija, na sve ovo? Primite savet, lepa devojko: Za vas bi otac trebalo da je Bog Onaj to sazda va u lepotu Da, i onaj za koga ste vi tek lik to ga je on u vosak utisnuo, Pa je u njegovoj mo i il' da ga zbri e Ili ostavi. Valjan je plemi Demetar. HERMIJA. Takav je i Lisander. TEZEJ. Jeste, sam po sebi. Al' on je u pogledu ovom li en Pristanka va eg oca, te za valjanijeg Smatrati treba drugog. HERMIJA. Eh, kad bi moj otac Mojim o ima mogao da gleda! TEZEJ. Bolje da va e o i kroz njegov sud glede. HERMIJA. Neka mi va a milost oprosti: Ne znam kakva mi to mo smelost daje, I da li mojoj smernosti prili i Da svoje misli branim u va em prisustvu Al' recite mi, molim, ta najgore Mo e da mi se desi odbijem li Da za Demetra po em? TEZEJ. Smrtna kazna Ili od ljudskog dru tva odricanje Za svagda. I zato, Hermija lepa, Ako ne prihvatite izbor oca svoga, Vi proverite elje svoje, upoznajte

Tu mladost svoju, ispitajte ose anja Da P ste kadri crnu rizu podneti, U manastiru mra nom iveti I k'o duvna neplodna ceo vek provesti, Poje i tiho himne Mesecu jalovom I hladnom. O, nek' su triput blagoslovene Devojke one to znaju da krote Svoju vrelu krv na hodo a u ednosti! Ali sre nija je na zemlji ovoj ru a Kojoj se sok ocedi, nego ona to na netaknutom trnu venu i Raste, ivi i mre u samo i sveta koj. HERMIJA. I ja u tako, moj gospodaru, Da rastem, ivim i mrem, pre no to u Pravo devi anstva svog pot initi Gospodstvu onog ijem jarmu mrskom Du a mi ne e da se prikloni. TEZEJ. Razmislite jo , do prve mene mesecaDo dana kad e pe at ve ni biti stavljen Na dru bu izme ' mene i mpje ljubavi Toga dana budite spremni: Ili ete umreti to se volji Oca svog opirete il' ete se, Po njegovoj elji, za Demetra udati; Ili ete, pak, na Dijaninom oltaru Svoj zavet dati na samouzdr anje I samovanje ve no. DEMETAR. Ma, popusti, Hermija mila; a ti, Lisandre, Odreci se svog glupog zahteva U korist moga prava neospornog. LISANDER. Tebe voli njen otac, Demetre Hermiju pusti da voli mene; A ti se, lepo, njime o eni! EGEJ. Lisandre, podrugljiv e! I volim ja njega; Pa e mu ljubav moja dati ono Sto je moje, zna : Hermija pripada meni I zato ja sva svoja prava na nju Poklanjam njemu. LISANDER (TEZEJU, u etiri oka). I ja sam, gospodaru moj, Otmena roda k'o on - i bogat sam k'o on; Moja je ljubav od njegove ja a, I sre a mi je naklonjena isto A mo da ak i vi e nego Demetru. A iznad svega hvalisanja moga Jest' to da Hermija divna voli mene.

Pa kako, onda, da ne tra im svoja prava? Demetar je - to u mu u brk re i Prepadao Nedarevu k erku Helenu I zaludeo curu, pa sad ona, Devoj e milo, prosto ludi za njim, Odano ludi, kao za nekim idolom Za frajerom tim i vrbovim klinom. TEZEJ. Da, to sam uo - moram priznati, I mislio sam da s Demetrom razgovaram O tome, al' to smetoh s uma zbog previ e Poslova svojih. - Hodi sad, Egeju, I Demetre, ti. Po i ete sa mnom da vas Obojicu, nasamo, ne emu pou im. A vi, lepa Hermija, priprem'te se Da svoju ud uskladite s voljom oca svog; Ili e vas na zakon Atinski Koji nikako ne smemo bla iti Predati smrti ili, pak, zavetnoj Samo i ve noj. - Oh, oprosti, Hipolita. Kako si mi, ljubavi? - Sad po ite sa mnom, Egeju i Demetre; vas dvojica ste mi Potrebni za posao neki oko Ven anja na eg, pa, i o ne emu drugom Da popri amo to se doslovno vas ti e. EGEJ. Sledimo vas i du no u i eljom. (Izlaze svi, sem LISANDRA i HERMIJE.) LISANDER. ta ti je, mila? to si tako bleda? Zar ti na licu ru e tako brzo venu? HERMIJA. Mo da zato to obuzdavam ki u Koja bi ih burno, iz oka moga, Veoma lako orosila. LISANDER. O te ko meni! Al' po svemu onom to mi knjige govore - u ljubavi pravoj Nikada ni ta nije teklo glatko; Ili je bilo razlike u rodu HERMIJA. Ah, stra no! - i suvi e uzvi ei Da nisko pada. LISANDER. IV u godinama HERMIJA. Ah, grozno! - kad se staro vezuje za mlado. LISANDER. Ili su se tu provodad ije me HERMIJA. O, Pakla! - da ti tu e oko ljubav bira! LISANDER. Il' ako ju je naklonost birala Onda su je rat i smrt ili bolest Opsedali i inili da bude Trenutna k'o zvuk, brza kao senka,

Kratka kao san, magnovena kao munja U mrkloj no i to u jednom sevu Otkriva i nebo i zemlju, Al' pre no to ka e : "Gle!" proguta je eljust mraka. Tako se ustro gase Blistave stvari. HERMIJA. Pa, kad ljubavnike verne Ve ite smetnje ko e, onda je to Pisano tako. I neka nas zato Isku enje strpljivosti nau i, Jer krst je taj ivota na ih deo to s voljenjem je sro en kao misli I elje i sni, kao uzdasi i suze Ti pratioci jadne ljubavi. LISAN.: Dobro na elo! I uj me zato, Hera Ja imam tetku, vrlo bogatu, Udovicu bez dece; ku a joj je Desetak milja udaljena od Atine; Ona me voli k'o ro enog sina. Tamo se s tobom, mila Hermija, Ven ati mogu, jer donde atinski Zakoni strogi ne dose u. Pa uj: Ako me voli , ti se iz o evog doma Iskradi sutra uve e, pa mugni U onu umu na dve milje izvan grada, Gde sam te onda sa Helenom sreo, Kad si s njom na uranku majskom bila. Sa eka u te tamo. HERMIJA. Kunem ti se, Lisandre mili, u Erosov najja i luk, U najbolju mu zlatoglavu strelu, U Venerinu krotku golubicu belu, U ljubavni polet i sve to du e spaja, U Didonine o i pune ognja loma e Dok gleda nevernog Eneju kad uma e; U sve zakletve la ne to izusti ovek, Kojih je vi e no to ena skr i dovek Na tome mestu to ga pomenu ti, Sutra emo se sigurno na i mi. LISAN.: Odr i tu re , mila! Evo Helene - gle! (Ulazi HELENA.) HERMIJA. Helena lepa, zdravo! Kud si po la? HELENA. Zove me "lepa"? To nije lepo, znaj! Demetar voli sve tvoje lepo, vaj! Lepojko sre na! Zvezde-vodilje ti o i, Muzika sve je to ti jezik sro i,

Sla a no pesma eve za pastirsko uho Kad priroda obla i novo ruho: Kad procveta glog a ito se zazeleni. Bolesti su prelazne - al', eh, da je meni Da mi tvoja lepota kao bolest pre e, Hermija mila, sad bih razvedrila ve e: Da ti uhom primim glas, okom oka ti kroj, A jezikom, grla tvoj taj milozvu ni poj. A ja bih tebi, da je moj, ceo svet dala, Al' Demetra bih samo zadr ala: Nau i me tom pogledu svom, imaj srca, Odaj tajnu, da Demetar i za mnom grca. HERMIJA. Ja ga mrko gledam, a on me stalno ganja. HELENA. O, daj osmehu mom od mr tenja tvog znanja! HERM.: Ja njega grdnjom, on ljubavlju mene. HELENA. O, a meni molitva svaka vene! HERM.: I to ga vi e mrzim, on me vi e juri. HELENA. to ga ja vi e volim, on se vi e diiri. HERMIJA. Za njegovu ludost ja nisam kriva. HELENA. Nisi ti, ve lepota tvoja iva! O, kam' da je to moja krivica! HERM.: Smiri se. Ne vide on vi e moga licaS Lisandrom be im: dok njega ja nisam srela Atina mi je bila rajska ku a, cela. Al' sad mi je srce taj avo takao, Pa mi raj pretvorio u pakao! LISANDER. Helena, otkri u ti na u tajnu: Kad sutra obno mesec prospe bajnu Bisernu rosu po vlatima trave, Ogledaju ' u vodi srebro svoje glave U taj zgodni as za bekstvo jo od davnine Re ili smo da pobegnemo iz Atine. HERMIJA. U onoj umi gde smo nas dve esto Na krhkom cve u nalazile mesto Za na e devoja ke ispovesti Moj Lisander i ja emo se sresti; Da svoje o i od Atine okrenemo I nove dru be u tu ini pokrenemo. Sad zbogom, drugarice mila. Moli za nas. Neka ti sre a da Demetra, tvoj spas. Odr i re , Lisandre. Bacimo vid na glad Do sutra u no , dok ne odsko i Mesec mlad. LISANDER. Dotle, Hermija! (HERMIJA izlazi.) LISANDER. Helena, ne daj se brizi!

elim ti da Demetar za tobom po izi Kao ti za njim. (LISANDER izlazi.) HELENA. Mene sre a mine Iako sam po mi ljenju cele Atine Lepa kao i ona; tako misli svako! Al' ta vredi kad Demetar ne vidi tako? I dok me njegov previd stra no grize, Njegove o i za njom stvarno ize, A ja u njcmu vidim sve vrline. Ljubav je ta to zlo e i ruine Pretvara esto u valjane, svojim tokom, Jer ljubav gleda srcem a ne okom; I ba zato Amora krilatog i lepog, Slikaju s krpom na o ima, slepog. I njegova strast nema nikakav sud; S krilcima, bez vida, on srlja k'o lud. Detinja mu glavica to se sme i, Pa kada bira, on esto pogre i. De aci se, od ale, kunu krivo, A on je uvek krivokletnik biv'o. Mene je Demetar, k'o vetar gradom Zakletvama svim zasipao rado, Tvrde i ustro da pripada meni samo, Dok ne srete Hermiju lepu, tamo; I kad mu na moj te ki bol i jad, Hermija topla zagreja taj grad, Rastopi e se sve zakletve vrste. Ume a u ja ovde svoje prste: O njenom bekstvu u e on od mene, Pa e u umu za njom sigurno da krene. Ako mi za to ka e sarho hvala, Ta nagrada mi ne e biti mala: Tako e du a jo vi e da mi pati, Jer vide u ga i sad - i kad se vrati. (Izlazi HELENA.)

SCENA DRUGA Atina. Soba u Dunjinoj ku i. (Ulaze tesar DUNJA, stolar DU ICA, tka VRATILO, krpa mehova FRULA, krpa kotlova NJU KA i kroja GLADNICA.) DUNJA. Je l' celo dru tvance na gomili?

VRATILO. Najbolje bi bilo da se svi prozovemo, oporativno - jedan po jedan, prema onom cedulj etu. DUNJA. Evo ga to cedulj e s imenima svih onih bad a koji se, kad pro e lja Atinu, raunjaju za podobne da izigravaju u na em inter-poludijumu pred vojvodom i vojvotkinjom, na dan nji'ove svadbe uve e. VRATILO. Al' pre svega, dragi Petre Dunjo, da nam ka ete ta taj komad uop te tretira; pa ondak imentujte glumce, i zatim pre ite na stvar. DUNJA. Daklem, na komad je Stravi no alosna komendija i pri a o mnogo groznoj smrti Pirama i Tizbe. VRATILO. Mnogo dobra stvar, verujte mi, kad vam ja ka em; a uz to i vesela. A sad, dobri Petre Dunjo, prozovite va e glumce prema prilo enom inventaru. Deder, majstori, razbucajte se malo. Taako. DUNJA. Nek' se svak javi kad ga prozovem. - Nikola Vratilo, tka . VRATILO. Ovde! - ka 'te ta ja igram, pa teraj dalje. DUNJA. Vi, Nikola Vratilo, fingirate na spisku kao Piram. VRATILO. A ta ti je taj Piram? - ljubavnik ili neki tiran? DUNJA. Ljubavnik, koji se vrlo engalantno ubija zbog radi ljubavi. VRATILO. Pa, tu e, izgleda, prili no da se cmizdri, ako se to lepo odigra. A gledaoci, bogami, nek' uvaju o i, ako ja to budem izigrav'o. Bi e to bura od pla a. Sve u da ih rasturim, u izvesnoj meri. Dodu e, moj pravi temperamenat je nekako vi e za tiranina. Ja bi', li no, mog'o vrlo lepo d'igram Erkula, na primer, il' tako neku ulogu u kojoj se sve cepa i kida na froncle - kao, recimo, ovo: Stene se tresu U gromovom besu Na katanca resu I uza puca; A Febov sjaj lja ti niz kraj I cepa k'o zmaj Sudbu to grca!

To ti je, vidi , uzdignuto! - A sad ponovi i resto. - To ti je ta Erkulova, tiraninova ica, u meni. A ljubavnik ti je ne to - vi e kao alostivno i pla evno. DUNJA. Franja Frula, krpa mehova! FRULA. Ovde sam, Petre Dunjo. DUNJA. Frulo, vi ete morati d'uzmete na sebe Tizbu. FRULA. ta je to Tizba? Je l' to neki vitezlutalica? DUNJA. Ne, to je ona gospo a koju Piram treba da voli. FRULA. More, mani to - nemojte da ja igram ensku. Evo, ve mi i brada raste. DUNJA. Ma, isto ti se 'vata: ti e , bre, nju d'igra pod maskom i mo e d'utanji glasom kol'ko vole . VRATILO. Pa, ako i ja mogu da sakrijem lice, dajte meni d' igram tu Tizbu. to da ne? Govori u ja jezivo tankim glasom, evo: "Tispica, Tispica! Ah, Pirame dragi - ja sam tvoja Mica-Tispica, gospo a tvoja mila!" DUNJA. Ne, ne - ti e d'igra Pirama, a ti, Frula, Tizbu. VRATILO. Va i, teraj dalje. DUNJA. Marko Gladnica, kroja . GLADNICA. Tu sam, Petre Dunjo. DUNJA. Ti e , Marko Gladnice, d'igra Tizbinu majku. Dalje: - Toma Nju ka, majstor za erpe-lonce-korita. NJU KA. Ovde - Petre Dunjo! DUNJA. Ti e d 'igra Piramovog oca; a ja u Tizbinog oca. Du ica-stolar igra e ulogu lava - i time je, nadam se, izvr ena podela uloga u komadu. DU ICA. Je l' uloga lava prepisana? Ako jeste, daj mi je, molim te, jer ja te ko u im tekstualno. DUNJA. To mo e i d' improvizira , jer tu ima samo da se ri e. VRATILO. Dajte meni d' igram lava. Ja u tako lepo da ri em, da e svakoj publici srce da zaigra. Tako u da ri em, da e vojvoda re i: "Nek' ri e jo malo, nek' ri e jo malo!" DUNJA. Mani, more - kad bi mnogo rikao, prepao bi vojvotkinju i druge dame, pa bi po ele da vri te; a to bi bilo dosta da nas sve

obese. SVL Ta no! - Sve bi nas obesili! - Svakog ivog maj inog glumca! - Sve do jednog! VRATILO. Sla em se, kolege; a kad bi se dame ba tol'ko prepale da se raspamete, ondak im stvarno ne bi ostala druga diskrecija nego da nas pove aju. Al' ja u svoj glas tako da agraviram, da u da vam ri em k'o golup esisan e - rika u vam k'o slavuj. DUNJA. Ti ne mo e da igra ni ta drugo sem Pirama; jer Piram ti je ovek milog lika, nao it ovek, onakav kakav mo e da se vi a u letnji dan do podne, bre; mnogo privla an bad a - gospodin ovek. Daklem, nema ti druge, mora d'igra Pirama. VRATILO. Dobro, prihvatam rolu, 'ajde. Je li, a s kakvom bi' bradom bilo najbolje da se pojavim - mislim na dezen i nijansu. DUNJA. Pa, s kakvom 'o e . VRATILO. Vala, da u taj lik ili sa bradom boje slame ili sa narand asto- utom bradom; ili, pak, sa bradom grimizno crvenom, ah? Ili, s bradom prefektne ute boje k'o to je ona francuska kruna. DUNJA. Ali od te francuske "krune"-vrenge nekako opadnu sve dla ice, pa bi' onda, bogme, mor'o d'igra osav! - Daklem, majstori, tu su vam uloge; i ja lepo molim, elim i zahtevam da ih do sutra uve e sve nabubate, pa da mi do ete u onu dvorsku umu na dve milje izvan grada, po mese ini. Tamo emo odr ati probu; jer kad bi se sastali u gradu, sjatila bi se oko nas itava gomila, pa bi nam proku ili nameru. A ja u u me uvremenu da sastavim popis rekvizita, potrebnih za na u pre'stavu. Molim vas da me niko ne pre e. VRATILO. Nema da brine - svi emo do i tamo i ima da probamo svaku scenu i opsceno i mu ki. Zapnite dobro i prefektno nau ite uloge. Do vi enja! DUNJA. Sastanak kod Vojvodinog hrasta. VRATILO. Va i - pa d a ili bu! (SVI izlaze.) DRUGI IN

SCENA PRVA uma u blizini Atine. (S jedne strane ulazi VILENJAK - u ekspirovo vreme de ak-Vilenjak, a danas, obi no, VILA, devojka a s druge strane umski davolak PUK.) PUK ta je du o prozra na? Kuda? VILA. Tuda - svuda: Preko brda i dolina, Kroz ipra je i kroz trnje, Preko uma i planina I kroz vodu, vatru, grmlje Svuda skitam i tumaram, Br e nego Luna aram - Mesec viti u orbiti; Za kraljicu vila radim, Rosni parking njojzi gradim. Jaglike su njena stra a, Odelca im k'o u pa a: Poprskana zlatna oja, A tufnice rubin-boja Svakom njuhu, oku godi: Po vilinskoj to je modi. Pa kad se tako aroliko nose, Potra i u im sve e kapi rose, Da svakom cvetu, da bi bolje uv'o, Kanem po jedan biser i u uvo. Sad ao, klovnu to si se navrz'o! Kidam, jer kraljica e do i brzo S vilama i vilenjacima svojim. PUK Al'ja tu radi jednog cinkarenja stojim: U ovoj umi, no as, slavi na kralj Kraljici reci da odsko i u dalj: Oberon je na nju ljut kao ris Sto mu indijskog de ka zdipi, pa klis! Ljubimca-klinca uze za svog pa a. Imala nikad nije duha dra a; Oberon ljuti malog bi za sebe Da s njim u pratnji po umici grebe. Al' ona maleckog ne da pa ne da, Cve em ga kiti pozadi i spreda. I sad ne mo ' re i da nije greda: Gdegod se sretnu: u polju, u gaju, Kraj zdenca, u umi, zvezdanom sjaju Oberon i ona se posva aju;

Zbog sva e im vile nemaju mira, Od straha be e u kapice ira. VILA. Il' me oko vara il' si ti taj duh Zloglasni eret i vrag za koga uh I kog svi zovu Puk - Vragolan umski; Nisi li ti onaj frajer i drumski to cure mlade prepada bez stida, U bu kala ska e i pavlaku skida, Pa doma ici zalud nabreknu sve vene; Ponekad i pivo li ava pene, Il' la nom vatrom skre e s pravog puta Putnika no nog da gadno zaluta, Pa mu se u nevolji smeje slatko? A laskavcima to te zovu glatko " avolak", "vragolan", il' "Cakani Puk" Podme e le a i odapihje luk? Jesi l' ti taj? PUK Taj sam - li no i personalno: Ugursuz vedri to se no u unja stalno! Ja Oberonu kratim vreme tosom, Pa se on ceri kad ja drepcu bosom Kao drebica-jebica zanji tim uz bok; Ponekad sko im u starkin vo ni sok U vidu ljuspe, pa kad starka gucne, Za as mi uspe da mi ona tucne I da joj pi e prospem niz vise e grudi. - Kad neka mudra tetka preozbiljno gudi I svojom pri om davi ljude jadne Izmaknem joj stolicu, pa na dupe padne: "I-ju!" - vrisne tetkica i opsuje so no, A svet zaurla od provale smeha, bo no, Cereka se, bacaka i istinski pla e, Vri ti i pi ti sve ja e i ja e, I svak se kune u tatu i mamu Da nije vid'o bolju arlamu. Al' kidaj sada - ide Oberon! VILA. Joj, i kraljica moja! Ma, 'kud ba sad i on? (S jedne strane ulazi OBERON, kralj vila i vilenjaka, sa svojom pratnjom; a s druge strane TITANIJA, kraljica, sa svojom pratnjom.) OBERON. U zao as na ovoj mese ini Sretosmo se mi, Titanija gorda! TITANIJA. Gle, ljubomorni Oberon! Hajdemo, vile; Zaklela sam se da u ga i od postelje

I od trpeze odbiti. OBERON. ekaj, besnuljo! Zar ja nisam tvoj mu ? TITANIJA. Da, mogao bi biti, Da sam ja tvoja ena. Al', na alost, pamtim Kad si se iz vilinskog carstva iskradao I, u liku Korina, po itav dan Na fruli ljubavne pesmice svir'o Zaljubljenoj Filidi. Za to do e amo Sa najdalje me e Indije? O, svakako Zato to se ona Amazonka gizdava U izmicama, valerka tvoja i ljubav Ratni ka, za Tezeja udade sad; Do ao si da joj bra nu postelju Posveti - na radost i veselje, i plodnost. OBER.: Stidi se, Titanija, to me tako panjka I Hipolitom blati , a dobro zna Da ja znam da ti voli Tezeja! Zar ga nisi ti, one svetlucave no i, Odmamila od Perigune, koju je on Ugrabio tad? Zar ga nisi ti navela Da prekr i datu re Egli bajnoj, Pa Arijadni, pa Antiopi, ah? TITAN.: To je tvoja bolesno ljubomorna ma ta; I od po etka Ivanjskoga leta Nikad se nije desilo, kad se na emo Il' na bregu, il' u umi, il' na livadi, Kraj po ljun anog zdenca il' potoka, U rogozini il' na morskom alu Da uz vetra zvi duke vrtoglavo kolo Odigramo, a da nam ti zabavu na u Ne pokvari tom sva om svojom kletom! I ba su zato vetri, zvi de i nam zalud, Izvla ili iz mora, k'o za pakost, Maglu tine ku ne, pa se re ice bedne Uobrazi e tol'ko da pre o e Korita svoja; i zato je vo Uzalud natez'o jaram svoj, Ora je d abe znoj proliv'o, A zeleni klas ita istrunuo Pre no to vide bradicu mladosti svoje. Na poljima pod vodom torovi su prazni A vrane gojazne od uginule stoke. Table za "mice" u mulju, nisu za igru, A stazica splet u rasko noj travi Ne razaznaje se vi e, jer tuda niko I ne prolazi vi e da bi ih tabao.

Normalne zime, tu je smrtnik eljan; Tu no u nema pesme, ni himni prazni kih. I zato Mesec to upravija vodom, U svom besu bled, vlagom puni vazduh A telo ljudsko kostoboljom od nazeba. Od poreme aja se ovog izmeni e Godi nja doba, te tako sedoglavi mraz Zasipa sve i skut rumene ru e, A stari Hijems kiti svoje teme ledno I kosu retku mirisnim ven i em Od pupoljaka letnjih, kao za porugu. Prole e, leto, plodonosna jesen I zima ljuta razmenjuju svoje ruho, A zbunjeni svet, po plodovima njihovim Ne mo e vi e da ka e ta je tu ije. Al' nevolje su te plod na e sva e, Nesloge stra ne: mi smo im i tvorci I roditelji. OBERON. Pa onda ti popravi to! Ti ima tu mo . Al' to Titaniji treba Da Oberona svog mu i? Ja tra im samo De ki a onog, da mi bude pa . TITANIJA. Umiri srce tvoje. Ja ti tog de ki a Ni za celo vilinsko carstvo ne bih dala. Mati mu je mom redu posve ena bila I esto je no u kraj mene u orila Pod miomirisnim nebom Indije: Na Neptunovom alu sedele smo utom, Gledale kako morem trgova ki Brodovi plove, i od srca se smejale Kad od bludnog vetra zatrudne jedra I za as grdne dobiju stomake; A ona je, lebde i ljupko, umela to Da podra ava - i sama ve trudna Sa mojim malim pa om - da po kopnu jedri, Skupljaju i za mene tri arije razne, I da se vra a, robom krcata. Al' kako smrtna be e, umrla je ona Kad je tog malog ra ala; a njoj za ljubav De ki a njenog odgajam i ne u, Za njenu ljubav, od njega da se razdvajam. OBER.: Dokle misli da u ovoj umi ostane ? TITANIJA. Pa, mo da, dok Tezej ven anje ne obavi. Ako ste, ti i tvoji, voljni da igrate Sa nama lepo i da razdraganost na u Na mese ini, posmatrate mirno,

Po ite s nama; ne ete li tako Vi se klon'te nas, k'o to u se i ja Sklanjati od vas. OBERON. Daj mi tog de ki a, Pa u po i s tobom. TITANIJA. Ne, ni za celo tvoje Carstvo vilenjaka! - Hajdemo, vile! Da nam spre i sva u - nema te sile. (Izlaze TITANIJA i njena pratnja.) OBERON. Ma, idi - kud si po la. Al' iz ove ume Izi i ne e pre no to mi plati Za ujed ovaj. - Puk, moj plemeniti, Ovamo do i. - Ti se se a kad sam, ono, Na jednom rtu sedeo i slu 'o Sirenu morsku kako, ja u i Na delfinu, peva tako slatko i skladno Da joj je pesma i burno more sti ala A neke zvezde nagnala da kao lude Iz svojih sfera isko e, samo da uju Pesmu ribe-devojke? PUK Da, se am se. OBERON. E, ba tog asa ja sam video Sto ti nisi mogao - kako izme ' Meseca hladnog i zemlje, Kupidon leti Naoru an sav: majstorski na ni an uze Vestalku jednu divnu, na Zapadu Ustoli enu, pa tako odse no Ljubavnu svoju strelu odape sa luka K'o da ho e sto tisu ' srca da prostreli; Al' u to spazih gde plamena strela Kupidona mla anog zacvr a u ednim Zracima vla nog Meseca, pa se ugasi; A uzvi ena sve tenica ode dalje, Utonula u neljubavne misli svoje. Ja, zatim, gledah gde e strela pasti: I ona pade na jedan zapadni cvetak Sto je dotle bio beo kao sneg, A sad, od rane ljubavne, potamne Napola; taj cvet se zove "dan-i-no ", A devojke ga zovu "ljubi ica". Donesi mi taj cvet - jednom ti ga pokazah: Kad mu kane sok na enske il' mu ke O ne kapke usnule, svako e tad Poludeti za prvim ivim stvorom Koga ugleda kada sanak pro e. Biljku mi tu donesi, ali da se vrati

Pre nego to kit mo e milju da prepliva. PUK Za etrdeset minuta opasa u ja Zemljinu loptu celu! OBERON. Cim dobijem taj sok Motri u na Titaniju kad zaspi I njime u joj o i po kropiti. Pa kad se probudi i ugleda bilo ta Medveda, lava, vuka ili bika Il' majmuna drskog to se u sva ta petlja Proganja e ona to, za orena ludo! Ali pre no to joj skinem te ini A ja to mogu drugom jednom travkom Nave u ja nju da mi preda pa a. Al' ko to ide? - Po to sam nevidljiv, Ba u malo da prislu nem razgovor. (Ulazi DEMETAR, aza njim HELENA.) DEMETAR. Ne volim te i nemoj da me juri . Uh, gde su sad Lisander i Hermija lepa? Jedno od njih dvoje ja bih ubio, A ono drugo mene ubija. Ka e da se u ovoj umi kriju; Al' im u tu umu skliznuh, ja umno iznuh!Jer nisam kadar da na em Hermiju svoju! Odlazi, kidaj! Nemoj vi e da me prati ! HELENA. Oh, kako me lepo privla i sebi, Magnetu moj okrutni! Ali to to vu e Za sobom, nije gvo e: srce mi je verno K'o elik, znaj! Odbaci svoju privla nu mo , Pa ni ja ne u imati pratila ku mo . DEMETAR. Je l' te mamim ja? Je l' s tobom lepo govorim? I zar ti nisam jasno i asno rekao Da te ne volim i da nikad ne u Mo i da te volim? HELENA. O, ba te zato Jo vi e ljubim! Pudlica sam tvoja; I to me vi e tu e , Demetre, Ja ti se vi e umiljavam; i postupaj Sa mnom k'o s ku etom: ritni me nogom, Preziri, tuci, teraj; al' samo mi Dopusti, bezvrednoj ovako, da te pratim. Zar mogu ni e - al' za mene uzvi eno Mesto da tra im u srda cu tvome Nego da sa mnom postupa k'o s psetom? DEMETAR. Ne ku aj mnogo mr nju duha moga; Jer muka mi je kad te vidim samo.

HELENA. A meni je muka kad te ne vidim. DEMETAR. Ti svoju ednost u sumnju dovodi Kad napu ta grad i sebe predaje U ruke tipa koji te ne voli; I tako onaj svoj vredni devoja ki cvet Prepu ta prosto slu ajnosti no i I savetima lo im to ih daju Ovakva pusta mesta. HELENA. Mene uva Vrlina tvoja. Kad ti no u vidim lice Meni svane dan. Zato mi se ini Da no mra na ne vlada oko mene; Pa mi ni ova uma ne izgleda pusta, Jer za mene je ceo svet tamo gde si ti. I kako, onda, re i da sam sama, Kad mene ovde gleda ceo svet? DEMETAR. Jao, pobe i u od tebe u bunje I ostavi u te divljim zverima! HEL.: Ni najdivljija zver nije tako bezdu na. Be i, kad ho e . Izvr e se pri a: Apolon be i, Dafne preuzima hajku; Golubica sad progoni jastreba, A ne na srna juri da ulovi tigra Zaludna je ta urba kad strah goni A hrabrost be i. DEMETAR. Ko te ne to pita? Pusti me da idem; al' ako po e za mnom Nemoj da misli da u ovoj umi Ne u da ti uradim ne to gadno! HEL.: Pa ti meni u hramu, u gradu, u polju Gadosti ini . O, fuj, fuj Demetre! Uvrede tvoje pro'sto blate moj pol. Nismo mi, ene, k'o mu ki: za ljubav u boj! Za udvaranje je va e sazdan enski soj. (Izlazi DEMETAR.) HELENA. Za tobom idem da raj napravim od pakla, Kad me ljubljena ruka bude smrtno takla. (HELENA izlazi za njim.) (Pojavi se OBERON, ponovo postaje "vidljiv".) OBERON. Sre an put, nimfo! I znaj da ak ni nadomak Ove ume ne ete sti i, a taj momak Tebe e da juri i da ti ljubav prosi. (PUK se vra a.) Puk! ao! Donese li to si obe ao?

Gde ti je cvet? PUK Evo ga! OBERON. Daj mi ga, molim te. Znam jedno cvetno, mirisno brda ce Gde raste orlov nokti , maj ino srda ce, Pod baldahinom bajnih divljih ru a E, tu se no u Titanija pru a Da malo dremne i odmori glavu Uljuljkana pesmom u njenu slavu; Tu zmija skida ko uljicu svoju Odelce, taman po vilinskom kroju. U o i u da joj kanem cvetni sok I s njim groznu ma tu u misli joj tok. I ti sad uzmi malo ovog soka, Procunjaj umom u dva-tri skoka, Prona i momka koga sada juri Atinska lepa cura, pa i njemu sjuri Koju kap u o i. Al' dobro pazi Da pri bu enju on prvo nju spazi. Po atinskom odelu pozna e ga lako. Ali ceo tos da izvede tako Da bad a za njom totalno po izi I bude jo lu i od nje. - U tvojoj brizi: Nalog moj da se pre petlova prvih Ovamo vrati ! PUK O, nikad se ja ne drvih, Kralju moj! Radnja ne e biti duga: Brzo e to va verni sluga! (Izlaze OBERON i PUK.)

SCENA DRUGA Drugi deo ume. (Ulazi TITANIJA sa svojom pratnjom.) TITAN.: Sad haj'te - kolo, uz vilinsku pesmu; A posle dva-tri aska, jedna grupa vila Da vadi crvi e iz pupoljaka ru a; Druga u boj sa mi evima slepim, Iz kojeg mi dones'te njina ko na krilca Za jakne mojih kepec-vilenjaka; A tre a da mi tera onu sovu to svu no hu i i kre ti, pa pla i Duhove na e ne ne. - Sad me pesmom, prvo, Uspavajte vi, pa onda na posao svi,

I pustite me da po ivam mirno. (VILE pevaju.) PRVA VILA. Zmije- arke i je evi, Da devnjaci svake vrste Neka odmah be e svi Od kraljice dalje prste! HOR VILA. Slavuj-'tico pesmu gaji, Uspavanku buji-baji, Buji-baji, buji-baji, buji-baji Pa posle zataji: Budi fini, Skidaj ini I zluradu svaku mo . Nek' mirno spava - laku no ! PRVA VILA. Dugonogi ne sme pauk Svoju mre u tu da prede, Jer ima e stra an nauk K'o bubica to sag grede! Daleko bila svaka vila Od kraljice vila! HOR VILA. Slavuj-'tico pesmu gaji Uspavanku buji-baji, Buji-baji, buji-baji, buji-baji, Pa posle zataji: Budi fini, Skidaj ini I zluradu svaku mo . Mirno spavaj - laku no . (TITANIJA zaspi.) DR. VILA..Hajd'mo! Ona spava. No je gluva. Nek' ostane jedna da je uva! (Izlaze VILE.) (Ulazi OBERON.On iscedi cvet na TITANIJINE o ne kapke.) OBERON. to ugleda kad s' probudi , Da za time i poludi , Oko toga da se trudi : Bio medved, ma or, bik, Da mu voli dragi lik; Bio vepar ekinjast, Da ga ljubi sve u slast. Nek' ti sanka pukne kora Tek kad uje groznog stvora! (Izlazi OBERON.) (Ulaze LISANDER i HERMIJA.) LISANDER. Zalutasmo u umi ovoj, mila. A tebe grozan umor svlad'o;

I je l' da bi ideja bolja bila Da ovde sa ekamo jutro mlado? HERMIJA. Sla em se s tobom, Lisandre moj. Ja u tu, a ti potra i le aj svpj. LISAN.: Pa, bolje da nam isti busen primi tela: Jer mi smo jedno, mila - istina je cela. HERM.: Nemoj, za moju ljubav, dragi Lisko, Da pored mene le e tako blisko. LISAN.: Oh, shvati sr i kosti moje nevinosti! Smisao je u uzajamnoj odanosti: Po to je srce moje vezano za tvoje, Tad dva srca u jedno mogu da se spoje. Du a je moja s tvojom upletena Zakletvom istom; zna i - jedna, ispletena Istinom jednom. Zato, Hermija, dopusti Da se na ovaj isti busen gusti Lisander spusti pored tebe - va i? Al' spu tanje bez spu tanja i la i. HERMIJA. Ba su slatke tvoje zagonetke, joj! Proklela bih uljudnost i ponos svoj Kad bih rekla da moj Lisander la e. Al' u ime fino e i ljubavi dra e, Plemeniti moj, nek' distance va e, Tako ti svega! Odvajanje takvo, vredno, Prili i dobrom momku i devojci ednoj Podalje, i laku no du i tvojoj mednoj; Voli me do smrti, i uvaj obraz damin! LISANDER. Na molitvu ti ljupku ka em samo - amin! Do smrti, do smrti u te voleti; draga! A kad te izneverim, nek' idem do vraga. Evo, ovde u le i. (Legne malo dalje od nje.) Nek' ti je no laka! HERM.: Jo lak u tebi eli moja mis'o svaka! (Oboje zaspe.) (Ulazi PUK.) PUK Pro oh umu, pro oh svuda, Al' mladi a niotkuda Toga momka iz Atine Kome treba ja da linem Dve-tri kapi ovog soka, Da po izi od uroka. No je gluva sad zacelo Al' gle: atinsko odelo! To je taj za kog re e ef Da mu cura nije ef,

Da je mrzi - gle: i ona Spava tamo! Ne kraj slona Nego sama na tom tlu Ne sme, jadna, pri i zlu. Al' ek', barabo, da ti ja Sad poka em ta ma ija... (Iscedi LISANDRU sok iz cveta u o i.) ... Ova mo e! Kad se trgne Da u ljubav ti se vrgne ! A im odem, ipi, slonu! Ja sad hitam Oberonu. (PUK izade.) (Tr e i ulaze DEMETAR i HELENA.) HELENA. Ubij me, mili Demetre, al' stani! DEMETAR. Ne juri me! Be i! Il' stoj po strani. HEL.: U mraku me ostavlja samu? Nemoj tako! DEM.: Ja odoh - nek' se sam snalazi svako. (On izide.) HELENA. Oh, crkoh od ove jurnjave lude. to vi e molim, manje usli ena budem. A Hermija je sre na gdegod kro i Jer ima sjajne i privla ne o i. Da l' su od suza njene o i sjajne? Ne! Kako bi tek moje, onda, bile bajne! Ah, ne, ne - ja sam kao prava me ka ru na, Od lica mi, u strahu, i zver be i, tu na I zato nije ba nikakvo udo to Demetar od mene be i ludo, Kao od zmaja. Koje me to staklo gre no Nadari da svoj lik s njenim poredim sme no? Al' ko je ovo? Lisander na tlu? Da l' spava Il' je mrtav? Ne, nema rana, cela glava Lisandre, ustaj, ako si iv - hajd! Molim te! LISAND. (probudi se): I u vatru, jer volim te! O, prozirna Helena - priroda-magija ini da ti sad srce kroz grudi vidim ja! Demetar, gde je? Taj skot to se u sve pa a U fasu e da skikne od mog ma a! HELENA. O, ne govori tako, uti, grubi! Zar da strada zato to Hermiju ti ljubi? Hermija tebe voli, sre an budi. LISAN.: S Hermijom sre an? Od kajanja ludim to sa njom tra ih vreme, pa se udu udim! Prema tebi me, Hela, ljubav zblanu. I ko za golubicu ne bi dao vranu? Meni zdrav razum ispred volje gura, Razum mi ka e: ti si bolja cura!

Za zrenje svake vo ke postoji sezona Pa tako i ja, najzad, dozreh do rezona. I kako sam ja sada na vrhuncu uma, eljama mojim vlada pamet-kuma, I vodi me o ima tvojim bajnim Ljubavnoj knjizi sa pri ama sjajnim. HEL.: Zar sam za podsmeh ja ro ena, tu na? Za to ba meni ta poruga ru na? Zar nije dosta, o, ove e mladi, Sve ono to Demetar sa mnom radi To, to me uvek gleda mrko, k'o vrag, Nego mi du i fali i tvog ruganja trag? O, Bo e, ti me vre a i srce mi para Kad mi se tako prezrivo udvara . Zbogom ostaj. Al' moram re i da je teta to zalud smatrah da si iz fmijeg sveta. O, zar enu to jednom mu karcu ne vredi, Ovako grubo drugi da povredi! (Izlazi.) LISAN.: Hermiju ne vide. - Aha! Duboko di e. Samo ti pajki, i ne prilazi mi vi e. Jer, kao to nam stomak mira nema Kad se prejedemo e erlema, Il' k'o to se jeresi ponajvi e gadi Ba onaj raspop koga jeres "radi", Tako se i ja tebe gadim, kriva vero I slatki u moj, jer sam mnogo der'o. - A sad upri svu svoju ljubav, mo i snagu, Pa, k'o vitez njen, da Helenu slu i dragu! (Izlazi.) HERMIJA (probudi se). Joj, pomo ! Lisandre! Spasi me od te zmije! Evo je ovde - u nedrima mi se krije! Oh, te ko meni! Stra noga li sna! O, Lisandre, gle, od straha dr em sva! Pih, sanjah da me zmija za srce ujeda, A - kao - ti, moj dragan, sme ka se i gleda U as taj. - uj, Lisandre! Nema ga. O, Bo e! Zar me ne uje? Zar to biti mo e? Odgovori mi, ako sam ti mila, Da se ne bih sad onesvestila Od ovog straha! Ne e ? - Ni traga ni glasa. Il' u u smrt - il' u te na i ovog asa! (Izlazi.) ~

TRE I IN SCENA PRVA uma. (Ulaze prostaci: DUNJA, DU ICA, VRATILO, FRULA, NJU KA i GLADNICA.) (Kraljica TITANIJA le i negde po strani.) VRATILO. Jesmo li svi tu? DUNJA. Svi do poslednjeg; daklem, ovo je mesto mnogo dobro i podobno za na u probu. Ovaj zeleni proplanak ima da nam bude pozornica, ovo glogovo bunje garderoba, a mi emo komad d'igramo ba onako kako emo da ga izvodimo pred vojvodom. VRATILO. Petre Dunjo! DUNJA. ta bi izvoleo, dru e Vratilo? VRATILO. U ovoj komendiji o Piramu i Tizbi ima neki' stvari koje nikako ne e da se dopadnu publiki. Prvo i prvo, Piram mora da trgne ma i da se proburazi - to gospo e uop te ne e mo i da podnesu. ta vi ka ete na to? NJU KA. Bogme, mnogo jeziva stvar. GLADNICA. Kako god obrne , ja mislim da emo to ubijanje morati d'izostavimo. VRATILO. Ni govora! Ja znam kako to mo e da se izvede. Napi ite vi meni, lepo, jedan prolog u kome e, onako, okruglo-pa-na- o e, da se ka e da je na e baratanje ma evima bezopasno i da se Piram u stvari ne ubija odistinski; a da bi stvar delovala jo ubedljivije, da im se saop ti i to da ja, Piram, nisam Piram, nego tka Vratilo. To e da ih kurtali e svakog straha. DUNJA. Va i, ima emo takav prolog - ima da bude napisan u osmercu i estercu. VRATILO. Ne, dodaj mu jo dva, pa nek' bude u osmercu i osmercu. NJUSKA. A ta ako lav prestravi gospo e? GLADN.: More, i ja se toga pla im, asna re . VRATILO. Majstori, deder da mi zajedni ki proradimo to pitanje, jer - sa uvaj bo e - uvo-

enje lava me u gospo e mo e da bude mnogo stravi na pojava; a poznato je da od lava nema stra nije divlje ptice-grabljivice; zato i tu moramo da budemo jako delikatesni. NJU KA. Pa, da ka emo u nekom drugom prologu da taj lav nije lav? VRATILO. Jok, bolje da se i on pomene po imenu i prezimenu, a da mu se pola lica vidi kroz lavlju gu u; i on sam mora ne to da ka e kroz tu rupu, da napravi jedan sna an prozori ni defekat, kao, na primer: "Drage dame" ili "Lepe gospo e - dopustite mi da vam..." ili "Zamolio bih vas da se ne ukenj- ovaj - ne pla ite od mene i da ne dr ete od straha. Dajem ivot za vas: ako vi samo pomislite da sam ja do 'o 'vamo kao lav, ja u se gadno provesti. Ne. Nisam ja od te fele, nego ovek k'o i svi drugi ljudi" - i odma' zatim neka ka e kako sezove, tojest' da po teno otkrije publiki da je on Du ica-stolar. DUNJA. Dobro, bi e tako. Al' tu su vam jo dve te ko izvodljive stvari; to e re i, uvoenje mese ine u sobu - jer, sami znate, da Piram i Tizba imaju randevu na mese ini. DU ICA. A da l' e te no i, za na u pre'stavu, uop te da bude mese ine, ah? VRATILO. Kalendar! - dajte jedan kalendar! - Zaviri u taj godi njak i potra i mese inu, na i mese inu! (Ulazi PUK i, skriven, posmatra MAJSTORE.) DUNJA. Evo! - da - te no i sija mesec! VRATILO. Pa onda lepo mo emo da ostavimo otvoreno jedno krilo na prozoru dvorane u kojoj igramo, te e tako mesec mo i da sija kroz taj otvor. DUNJA. Da; a mo e i da se neko pojavi u vidu legendarnog bi a sa Meseca - sa bunji em trnja na glavi i s fenjerom u ruci, pa da otvoreno ka e da je do 'o da disfigurira ili pre'stavi Mese evu personu. ta tu vazdan. A onda ima jo jedna stvar. Obavezno nam treba jedan pregradni zid u dvorani; jer, k'o to pri a ka e, Piram i Tizba su vodili tihu konverzaciju kroz jednu pukotinu u zidu. DUSICA. Kako e , bre, itav zid d'unese u salu?! Nemogu e! Sta ti misli , Vratilo?

VRATILO. Pa, neko e od nas morati da igra i taj zid; a da bi signalizir'o zid, mora e da ima na sebi malo maltera i kre a, i poneku grubo obra enu povr inu; i onda mo e ovako da dr i prste, pa nek' Piram i Tizba kroz tu pukotinu apu u do mile volje. DUNJA. Ako mo e tako, onda je sve u redu. - A sad, hajd' maj ini sinovi, posedajte svi u krug, pa da probamo uloge. Pirame, vi po injete. Kad izgovorite ono to ima da ka ete, u i ete u onaj iprag tamo; a za njim svak po redu i prema svom lagvortu. (Pojavljuje se PUK, ali ga niko na sceni ne vidi.) PUK Kakvi se, ovo, dronjavi prostaci epure ovde, blizu postelje Kraljice vila? ta? Spremaju komad? E, bi u im gledalac, a mo da i glumac, Ako na em povoda. DUNJA. Govori, Pirame! - Istupi, Tizba! VRATILO (kao Piram). O, Tizba, tvoj dah vonja bajno k'o smrdljevak DUNJA. Dur evak! - Dur evak! VRATILO. K'o ur evak vonja ti dah, najdra a Tizba. Al' k'o da ne to u nu - uj, ne 'ji glas! Pri ekaj me malo - vra am se za as. (Izlazi.) PUK Joj, stra an Piram! Zabavlja e nas. FRULA. Je l' sad ja trebam da govorim, ah? DUNJA. Pa, narafski; vi morate da ukapirate da on izlazi samo da drakne ta mu to samo u ka, i da e jopet da se vrati. FRULA (kao Tizba). O, Pirame svetli, to si k'o ljiljan beo, Pa rumen k'o ruia na uzvi enom spratu, estok si ti momak i ljubak dragulj, ceo, A po vernosti sli an neumornom atu Ceka u te kod groba, gde je Kreten sveo DUNJA. "Kreon" sveo - Kreon, a ne kreten, ove e! - Ali to ne treba jo da ka ete; vi to odgovarate Piramu. A vi zaspali, pa govorite celu svoju rolu - i replike i lagvorte - sve odjedanput. Pirame, ulazi - pro 'o ti lagvort; a on glasi, "neumornom atu". FRULA. Aaah - tako! (Kao Tizba.) A po vernosti sli an neumornom atu.

(Ulaze PUK i VRATILO sa magare om glavom.) VRATILO (kao Piram). Ako sam ti lep, Tizbo lepa, bi u samo tvoj. DUNJA. Jao, u as! Stra ne ini! Nas gone vampiri! - pomolimo se, majstori! Be imo, majstori! U pomo ! (Be e i izlaze DUNJA, DU ICA, FRULA, NJU KA i GLADNICA.) PUK Hej - da znate, vitla u vas, vala, svudaKroz rit, bunje, trnje, bare - sa svih strana, U liku jarca, me ke i bezglavih uda, Bi u as d ukac, as fatamorgana, Grokta u k'o vepar, laja u k'o pas, Rza u k'o konj i pla i u vas svaki as! VRATILO. Za to su pobegli? Ba nije lepo od njih to me pla e. (Ulazi NJU KA.) NJU KA. Jaoj, Vratilo - koliko ste se vi izmenili! ta ja to vidim na vama? VRATILO. A ta to pa vidite? Vidite svoju sopstvenu magare u glavu. (Izlazi NJU KA.) (Ulazi DUNJA.) DUNJA. Bog te spas'o, Vratilo! Bog te spas'o, jer ti si se sav trans-izobli io! (Izlazi.) VRATILO. Ma, vidim ja nji'ov mangupluk. Hteli bi da me namagar e i da me upla e, da mogu; al'ja ne u ni da mrdnem s ovog mesta, pa nek' rade togod 'o e. etka u se gore-dole i peva u, ba da vide da se nisam ukenjao od straha. (Peva.) Joj, to volem svaku 'ticu Koja ima kljuni ut, Volem sojku, lastavicu, Rajsku pticu i njen kut. TITANIJA (bude i se). Oh, kakav me to an eo sad budi I sa moje cvetne postelje di e? VRATILO (peva). Volem evu - pesmu, buku, Kukavicu, njenu ud to rogonji peva "ku-ku!" A on se pravi lud - jer, stvarno, ko bi se tu natez'o s jednom

tako a avom pticom? I ko bi, uop te, jednu pticu uteriv'o u la , pa ne znam kol'ko puta da mu pri a tu "kuku"-bruku? TITAN.: O, blaga du o smrtna, jo mi pevaj! Uho mi jako voli tvog glasa zvuk. Oko mi op injeno tvojim likom I oblikom, a sve vrline tvoje I duha ti i tela - o, istina cela! Gone me da na prvi pogled glasno I jasno ka em da te ljubim strasno! VRATILO. Bogme, ja bi' rek'o, gospo o, da za to nemate ba mnogo razloga; dodu e, moe se re i i to, da - danaske - razlog i ljubav nisu u nekom naro itom skladu. A teta je tim ve a to neke estite kom ije ne e da ih span aju. Ama, umem ja i da bocnem, kad zatreba. TITAN.: Oh, pa ti si i mudar koliko si i lep! VRATILO. Ma, kakvi mudar. Kad bi' ja znao kako da se izvu em iz ove ume, bio bi' ja mudar ba onol'ko kol'ko mi treba. TITANIJA. Da po eleo nisi to nikada vi e! Izlaz iz ove ume za tebe se bri e. Nisam ja sitna umska vila, bato. Carstvo mi zari ve no letnje zlato. Ja tebe volim - zato sa mnom hodi. Slu i e te vile; a u dubokoj vodi Skuplja e za tebe kamenje drago I peva e ti kad na cve u usni blago. Zemljine te e ja u da te li im, Da se kao duh na e u sferama vi im I bestelesan bude kao de ak. (Vikne.) - Sla ica, Moljac, Pau ina, Gra ak! Do ite amo! (Ulaze etiri vile: GRA KOV CVET, PAU INA, MOLJAC i SLA ICA.) GRA AK. Tu sam. PAU INA. Ija. MOLJAC. Ija. SLA ICA. Ija. SVI. Zapovedaj, kraljice na a! TIT.: Ljubazne da ste prema gospodinu ovom: I gde on okom, tu vi skokom. Hranite ga vo em i vo nim sokom: Purpurnim gro em, smokvom zelenom, Kupinom crnom, kajsijom rumenom. Medeno sa e p elama kradite,

Iz ko nica im vosak vadite, Pa mu od njega sve e gradite Na kresanju svitaca palite ih no u Da mom dragom uz postelju svetle - to ho u! A leptiru arenom po upajte krila, Pa nek' ga tom lepezom hladi vila I otklanja mu s lica mese inu vla nu. Primite k znanju tu naredbu va nu, I odsad haj'te, pa mu se klanjajte! GRA AK. Zdravo da si, smrtni e dragi! PAU INA. Zdravo! MOLJAC. Zdravo! SLA ICA. Zdravo! VRATILO. Izvin'te me, molim fino, a kako se va a milost zove? PAU INA. Pau ina. VRATILO (uz povremeno njakanje). I-njao, ba bi' eleo da se s vama malo bolje upoznam, draga majstorice Pau ino; jer ako pose em prst, bio bih tol'ko slobodan da vas upotrebim kao zavoj. - A va e ime, estiti gospodine? GRA AK Gra kov cvet. VRATILO. O! Preporu ite me svojoj gospo imami Mahuni i svom gospodinu-tati Zrnu Gra ka. I s vama bih, dragi majstor-Grale, eleo da se bolje upoznam. - A va e ime, plemenita gospo ice, ako smem da pitam? SLA ICA. Sla ica. VRATILO. I-njao, draga majstorice Sla ice, poznata mi je va a strpljivost! Oni podli i surovi bifteci progutali su mnoge dame iz va e ku e. A i meni je, verujte, va a rodbina esto izazivala suze na o i. I s vama bih eleo da se pobli e upoznam. - I-nja! TIT.: Vodite ga sad u senicu moju, skokom. Mesec ve gleda svojim vodnjikavim okom; A kad on suzi, onda svaki cveti mali Za nekom oduzetom nevino u ali. VRATILO. I-nja! - I-nja! TITANIJA. Zave 'te jezik mojoj ljubavi, Pa s njime tiho u venjak ubavi. (Izlaze TITANIJA, VRATILO i MALE VILE.)

SCENA DRUGA Drugi deo ume. (Ulazi OBERON, kralj vila i vilenjaka.) OBERON. Ba me zanima da l' se Titanija Probudila i ta je prvo ugledala, Jer morala se u to ludo zaljubiti. Al' evo mog glasnikai (Ulazi PUK.) Ah? ta ima novo, Du e ljuti? Kako ide no as u ovoj Sablasnoj umi? Da l' kripi il' klizi? PUK Kraljica moja za nakazom izi! Dok pajkila je ona slatkim snom U skrovi tu posve enom svom, Gomila jedna gologuzih prosta ina to im je zanatske radnje dala Atina, Do e tamo na probu jedne drame, Koju bubaju za dan svadbe same Tezeja kneza. - I glavni blesonja Iz te grupe budala i reponja Onaj to igra Pirama - sme ni vrag, Napusti scenu i ode u iprag. A ja iskoristim tu zgodu pravu, Pa mu na upu stavim magare u glavu. I kad je opet mor'o da se javi Tizbi, On vam sad k'o magarac iz ipraga izbi! Joj, kad ga ugleda e njegovi pajta i K'o avke kad se lovac pu ke ma i Il' kao divlje guske kada pu ka plane Razbe a e se ludo na sve strane: Ja po nem da trupkam: jedan se uklipio I vi e "Ubistvo!", drugi, opet, ipio, Pa ak prema Atini kuka za spas, Padaju jedan preko drugog i gube glas, Bauljaju u strahu, ne znaju za sebe; A kad iblje i trnje po e da ih grebe Jer trnje im je ode u kidalo A iblje kape s glava skidalo Pomisli e da ih u tom belaju I mrtve stvari sada napadaju Jer velike su o i u straha; I tako oterah ja njih bez daha: Preina eni Piram slatki osta. U to se Titanija prenu, spazi gosta Tu drugu muvu od mog jedinog udarca I naprasno se zaljubi u magarca.

OBER.:To ispade bolje no to sam o ekiv'o!Da l' si i Atinjaninu o i zaliv'o Ljubavnim sokom onim to sam ti ga dao? PUK Nego ta! Dok je spav'o, na bad u sam pao. Kraj njega pajki ona cura mlada, Pa kad je vidi, strast e da ga svlada. (Ulaze DEMETAR i HERMIJA.) OBER.: Ah, evo Atinjanina tog - do i 'vamo. PUK Al' nije to on, ve devojka samo! DEMET.: O, to me grdi , kad te volim tako? Na du mana se brecaj ti ovako! HERMIJA. Sad grdim samo, al'ja znam i goreI da te kunem mogu, ti sumnjivi stvore. Ako si mi Lisandra u snu pogubio, Bolje da si, ve krvav, i mene ubio. Ni sunce nije verno danu k'o on meni. I zar da se on toliko promeni Pa da mi kidne dok ja spavam slatko? Pre bih poverovala, tu na, glatko Da e zemlja kroz sredi te da se probu i I da e kroz tu rupu Mesec da se sru i Na drugu stranu, da zasmeta svome rodu Suncu u podne, na tom Antipodu! Ubica njegov nesumnjivo ti si: Na licu ti stravi an izraz visi! DEM.: Le je takav. Al' ni ja ne izgledam bolje, Jer okrutnost me tvoja ba stravi no kolje. A tebi, mom ubici, o i vedre, bajne, K'o one zvezde blistave i sjajne. HERMIJA. O, ta je s mojim Lisandrom? Reci gde je, gde? O, na i mi ga, daj mi ga, dobri Demetre! DEMET.:Pre bih njegov le svojim psima dao. HERMIJA. Odlazi, pseto! - kad si tako zao. Strpljenje, eto, gubim devoja ko svoje. Reci, je l' ga ti prese e nadvoje? O, ako jesi, nisi vi e bi e ljudsko! Istinu ka i: da l' si smeo drsko Budnog u o i da pogleda I da se s njime juna ki ogleda ? Il' si ga mu ki smak'o, bez glasa, Dok je spav'o edno? E, ba si dasa! Ni gujin dupli jezik nikad nije bio Dvoli niji od tvoga, grozna zmijo! DEMET.: Ti tra i svoj gnev na pogre an zev. Za njegovu smrt ne krivi moga ma a sev.

Lisander nije mrtav, kol'ko ja znam. HERM.: Onda reci da mu jo gori ivota plam! DEMETAR. A ta e lepo da mi za to da ? HERMIJA. Da me nikad vi e ne vidi , da zna ! I zato sad napu tam tvoje dru tvo Pa bio on iv ili mrtav, u tvo! (Izlazi.) DEMET.: Sad nema smisla da je jurim ljutu. Osta u jo malo u ovom kutu. Te ka tuga biva samo jo te a, Kad bankrot-sanku za dug fali lova sve a; Zato u sanak ovde pri ekati malo: Do nove mi je rate, bogme, ipak stalo. (On legne i zaspi.) OBERON. ta uradi?! Pa ti taj sok isto i U ne ije ve zaljubljene o i! Gre e l tako, ti si svojom ludom glavom Pustio krivog a ljubav oduz'o pravom. PUK Takav je udes - jedan veran, ljubi ivo, A milioni drugih zaklinju se krivo. OBER.: U jednom trenu pretra i umu zelenu I na i tu curu - Atinjanku Helenu! Od ljubavi je bolna i sva bleda, Uzdi e, pla e i jadno izgleda. Obmanom nekom dovedi je meni amo; Dotle emo sok i ja ini da mu damo. PUK Idem, idem - i gledaj svoga Puka: Hitam k'o strela s tatarskoga luka! (Ode PUK.) OBERON. No ni cvete, slu aj mene! Kani lako da ne trene. Od ini mu pravi mrene... (On cedi cvet na DEMETROVE o i.) ... Sad su pune soka zene. Kad se mladi iz sna prene I ugleda o i njene, Nek' za oren za njom krene, Nek' mu srce za njom vene! (Ulazi PUK.) PUK. efe bande vilene, Evo one Helene; I mladi je onaj s njom Kom napravih d umbus, lom, Pa sad kuka da mu da Svoje srce cura ta. Da gledamo ovaj ou Kako cvr e na re ou

Svoga iza smrtni ljudi? Joj, kako su oni ludi! OBERON. U stranu stani. Buka e im gromka Probuditi ovog Demetra, momka. PUK Premijera bez reprize: Dvojica za jednom ize! Darmar, zbrka, perje, furda Ni ta, efe, bez apsurda! (Ulaze LISANDER i HELENA.) LIS.: Za to misli da mi je udvaranje sprdnja? Sprdnju i porugu nikad ne prate suze. Plakanje moje najbolja je tvrdnja Da du u moju nepovratno uze! I da zna samo kol'ko me to dere to mi u suzi ne vidi znak vere! HEL.: Daleko si ti doter'o u lukavstvu svom. Kadgod se vera verom ubija Onda je to vra ki sveti rat i lom. Zakletvu tvoju dobi i Hermija! Kad zakletve te stavi na dva tasa vage, Obe su one lake i nema prevage. LIS.: Njoj sam se kleo u nervnom rastrojstvu. HELENA. I kad je ne e u istom si svojstvu. LISANDER. Demetar voli nju, a tebe ne e. DEMETAR (probudi se). Helena, nimfo, blago - sve: Ljubavi moja! S ime da sravnim ta dva oka tvoja? Kristal je prljav! Usne su ti zrele tre nje: Na poljubac me zovu sve be nje i be nje! Onaj isto beli sneg sa planine Crna je vrana spram tvoje beline. O, daj mi ruku, tu kraljicu belu Da ti je strasno sad izljubim celu! HEL.: Joj, srama! Pakla! Znam u emu je stvar: Obojica me zavitlavate. Kakav par! O, zaverili ste se protiv mene Prostaci grubi protiv slabe ene. O, zar vam nije dosta mr nje klete, Ve mi se slo no i rugate i smejete? I da ste pravi ljudi - a ne tek prividno Ne biste damu lagali tako providno: Da je bajna, da ste zaljubljeni do du e, Kad zna da je mrzite iz dna gu e. Takmaci ste u ljubavi prema Hermiji, A sad se takmi ite u ruganju meni. Sve ste mi dase, mu kar ine prave Doveli curu dotle da je suze dave

Zbog sprdanja va eg. Ne e otmena sorta Da devicu mu i i dovede do zorta Iz istog efa i frajerskog sporta. LISANDER. Nisi dobar, Demetre. I to je sram. Hermiju voli : zna da i ja to znam. Pa uj: u ljubavi njenoj svoj deo Ja ti od srca sad ustupam ceo. Odsad se ti i ja ne emo vi e trti: Daj mi Helenu i vole u je do smrti. HELENA. O, zalud me on ismeva i vrti! DEM.: Lisandre, nek' Hermija ostane tvoja. Ohladila se za nju ljubav moja. Ma, gost je samo kod nje moje srce bilo, A sad se vra a ku i - u Helino krilo. Da tu i ostane. LISANDER. Hela, je l' da on la e? DEMETAR. Ne potcenjuj vernost to s istinom se sla e! Jer bi to moglo skupo da te staje. Gle, evo tvoje drage to ti srce daje! (Ulazi HERMIJA.) HERM.: Oslabi nam vid kad vlada no ni duh, Ali nam se zato jo istan a sluh. Kada nam oko pomr ina kljuje Onda nam uho dvaput bolje uje. Nisam te vidom, Lisandre, otkrila Nego mi glas tvoj sluhu dade krila. to me ostavi onako bezdu no? LISANDER. A ko ostaje kad ga ljubav zove zdu no? HERM.: A kakva te to ljubav odvoji od mene? LISANDER. Pa, Lisandrova ljubav, to ne sme da svene: Helena lepa, to pozla uje no A ne one zvezdice-tandarabro ! Za to me juri ? Zar ti nije jasno Da te mrzim i da je sad sve kasno? HERMIJA. Ne, tvoje re i nisu misli tvoje. HELENA. Joj, shvatam! U zaveri su sve troje. Udru ili se da mi zvr ku kroje. O, Hermija, ti, pakosnice jedna, I ti se s njima zdru i i zaveri Da mu ite me gadnom porugom? Ta zar si ve zaboravila sve Dru enje na e, zavete sestrinske I one sate kad smo brzonogo vreme Onako klele to nas rastavlja?

Zar si ti sve to zaboravila? I prijateljstvo na ih kolskih dana, I detinje nam ase nevine? Pa, nas dve smo, Hermija, k'o an elka Izve tena dva - jedan cveti vezle Na jednoj mustri, sede i na jednom Jastu etu svil'nom i jednu pesmu Cvrkutale skladno u jedan glas Ba k'o da su nam i ruke i grudi I glasovi i du e - jedno telo bile. I tako smo zajedno rasle k'o dve tre nje Na peteljkama sraslim, tek prividno Razdvojene, a ipak na ra ljici slo ne; Dve jagode ljupke na stablji ici jednoj, Tobo e dva tela, al' s jednim srcem, I dva stega pod perjanicom jednom. I ti sad ho e na u staru ljubav Da rascepi nadvoje i zdru ena s mu kim Da se drugarici svojoj podsmeva jadnoj? To ni prijateljski ni enski nije. I ja i ceo na rod mogle bismo Da te osudimo za to, iako To samo mene vre a. HERMIJA. Ma, zapanjuju me Tvoje o tre re i. Ti se meni podsmeva , A ne ja tebi. HELENA. A zar nisi ti, ba zato, Lisandra podbola da ide za mnom I da mi hvali i lice i o i? A drugog dragana svog, Demetra Koji me ba malopre utnu Da me nimfom naziva, blagom svojim, Da je kristal prljav prema mom oku? Za to da pri a tako curi koju mrzi? I za to bi Lisander poricao Da te voli, kad mu je srce puno tebe Ako ne s tvojim znanjem i podstrekom? Kad ve nisam u milosti kao ti I ljubavlju obasuta i tako sre na, Ve toliko jadna da nevoljena volim, Onda bi trebalo pre da me ali Nego da me prezire . HERMIJA. Ja te ne razumem. Ja, prosto, ne znam ta ho e da ka e . HEL.: Da, da. Samo vi produ 'te. Izigravajte Da ste tu ni, a kad okrenem le a Pravite grimase i jedno drugom

Namigujete. O, zbijajte i dalje Tu slatku alu. Dobro izveden tos U povest u e. - Da imate srca, Milosti, takta i lepe manire, Ne biste mene izlagali ruglu. Al' neka, zbogom. I sama sam za to Mal ice kriva. No, to e ispraviti ve Odlazak moj u beli svet il', mo da, u smrt. LISANDER. ekaj, Helena mila, stani i uj Izvinjenje moje, ljubavi moja, Helena, du o moja, lepotice moja! HELENA. O, sjajno! HERM. (LISANDERU): Nemoj, mili, da joj se Ruga tako. DEMETAR. More, to Helena Ne mo e milom, ja u, bogme, silom! LISANDER. Al' kol'ko ona mo e milom, tol'ko i ti Mo e tom silom. Tvoje pretnje nisu Ni ta ja e od njenih slabih molbi. Helena, ja te volim. Tako mi ivota! I ivot u taj dati da doka em Da la e onaj ko suprotno tvrdi. DEMETAR. A ja te volim, znaj, vi e nego on! LISANDER. E, kad to ka e - izvuci ma , pa doka i! DEMETAR. Iz ovog cuga! Hajd! HERMIJA. Lisandre, kud to vodi?! LIS.: Sklanjaj se, Cigan turo iz Etiopije! DEMETAR. Ma, joj, more - puvaka se on samo I pravi se laf, a ne mrda s mesta. (LISANDERU) Hajde, bad o mekani! LISANDER (HERMIJI). Ma, skini mi se, ti, Napasti, ma ko! Pusti me, gaduro, II' u te kao zmiju s tela stresti! HERM.: to si tako grub? Za to se odjednom Izmeni tako, o ljubavi moja? LIS.: Ljubavi tvoja? - Nosi se, Tatarko mrka! I , medicino grozna! I , otrove mrski! HERMIJA. Ti se ne ali ?! HELENA. Ma, izvodi, kao i ti. LISANDER. Demetre - datu re ne povla im. DEMETAR. Ma, nema ti petlje; dodu e, vidim Da si se sav u slabe petlje zapetljao. Za mene tvoja re ne igra. LISANDER. Pa ta? Je l' da je bijem, ubijem,

Na mrtvo prebijem? Iako je mrzim, zna , Ne u da je povredim. HERMIJA. ta? Zar mo e Da mi od mr nje ve u povredu nanese ? Ti me mrzi ? A za to? O, jadna ja, Kakva novost, mili! Zar nisam ja Hermija? Zar nisi Lisander ti? Ja sam i sad lepa K'o to sam bila. Jo no as si me voleo, Ali si me ve no as ostavio. Pa za to u ini to? - O, spas'te me Bogovi! - Zar me ti stvarno ostavi? LISANDER. Ostavi, jakako; i ne elim Nikad vi e da te vidim. I zato Pitanja, nadu i sve sumnje mani. Sigurna budi da je tako. I bez ale Ni ta nije istinitije nego Da tebe mrzim a Helenu volim. HER.: Joj, te ko meni! - Obmanjiva ice jedna, Crvljivi cvete, zavodnice drska. Zna i, no u si do la i mom dragom Ukrala srce? HELENA. Dakle, sjajna igra! Pa zar u tebi ni mal ice nema ednosti, srama, devoja kog stida? H' mo da eli da me za moj blagi Jezik povu e , pa da grube re i Po nem da sipam? Fuj! Varalice, Marioneto mala! HERMIJA. Marioneta? Ja? Mala? - Ah, sad vidim u emu je stvar! Pa ona svoj stas poredi sa mojim. Svoj mu je visok stas gurnula pod nos Figuru svoju uzvi enu, pa ga tako Visokom svojom personom obrlatila. A da l' si i u o ima njegovim Porasla zato to sam ja malena? A koliko sam ja to, molim - niska, Motko molovana, reci, koliko? Al' ja ipak nisam ba tako malog rasta Da ti noktima ne bih mogla o i Dohvatiti. HELENA. Oh, molim vas, gospodo, Iako mi se rugate, ne dajte ipak Da me izgrebe. Ja nikad nisam bila zla. Ja nemam dara za sva alicu. Po pla ljivosti sam prava devojka! Ne dajte da me bije. Nemojte misliti

Da ja mogu s njom da se nosim Zato to je ne to ni a od mene... HERMIJA. I opet "ni a" - je l'je ujete?! HEL.: Hermija mila, to si sa mnom tako u na? Ja sam te, Hermija, uvek volela; Uvek sam tvoje tajne uvala, Nikad te nisam vre ala - sem to sam Demetru rekla - ali i to iz ljubavi Da ste u ovu umu mugnuli. On po e za vama, ja po oh za njim Opet iz ljubavi. Al' on me grdnjom ter'o, Batinama pretio i rekao Da e me ritnuti - da, i ubiti. Pa sad, ako me pustite da mirno odem, Odne u svoju ludost natrag u Atinu I ne u vas vi e pratiti. Pustite me. I sami vidite kol'ko sam glupa I a ava. HERMIJA. Pa idi! Ko ti brani? HELENA. Srce ludo, to mi ovde ostaje. HERMIJA. Kod koga? Je l' kod Lisandra? HELENA. Ne, kod Demetra. LISAND.: Ne boj se, Helena; ne e ti ona ni ta. DEMETAR. I ne e, gospodine, iako ste vi njen Za titnik. HELENA. O, kad je ljuta, ona je O tra i zla. U koli je ve bila Sva alica. No, iako je mala Ona je besna. HERMIJA. Ma, je l' opet "mala"?! I stalno isto - as "mala", as "niska"!? to pu ta da mi se ovako ruga? Sad u ja da joj poka em! LISANDER. Be i, malecka! ta 'o e ti prcmoljko, nedono e jedno, iri u, kliker i u? DEMETAR. Ti se mnogo trsi Da za titi onu koja prezire Usluge tvoje. Pusti je na miru. Ni re i vi e o Heleni, da zna ! ta ti ima da je brani ? Ako prema njoj I ovolicno ljubavi poka e , Ima da skikne ! LISANDER. Ma ka me ne dr i vi e. Sad mo e da po e za mnom, ako sme . Da vidimo ko ima ve a prava Na Helenu - ti il' ja!

DEMETAR. Da za tobom po em?! O, ne! Barabar s tobom idem ja! (DEMETAR i LISANDER izlaze.) HERMIJA. Ti si, gospo ice, za svu ovu smetnju kriva. Ne! - ekaj sad, ne idi. HELENA. Ma, ja tebi Ni ta vi e ne verujem i ne u Ni aska vi e ostati kraj tebe. Za napade su tvoje ruke br e, Al' moje noge, za be anje - du e. (Izlazi.) HERMIJA. Zapanjena sam. Ne znam ta da ka em. (Izlazi.) fOBERON i PUK stupe napred.) OBERON. Nemarnost je to tvoja. Uvek zapetlja stvar, A mo da i namerno udara arlame. PUK Veruj mi, kralju senki, moja gre ka. Zar sam ne re e svom nesta nom duhu: "Pozna e ga po atinskom ruhu"? I u toj gre ki bar me jedno vadi: Za oren je ipak Atinjanin mladi! Al' ba mi milo to se tako zbilo, Jer zabavlja me njihovo ludilo! OBER.: Al' sad momci za dvoboj tra e mesto!Idi, i maglu gustu kao testo Navuci preko zvezdanoga svoda Da no bude mra na i crna kao voda Podzemnog Aherona, pa ljute rivale Na dve suprotne strane odvuci, bez ale. Za to se as Lisandrovim glasom poslu i, as Demetrovim Lisandra naru i, Nekad i opsuj Demetrovim glasom, A kad se zbli e, rastavi ih asom; I tako ih vodaj dok ih san ne sti a Olovnih nogu, na krilama slepog mi a. Iscedi tad u o i Lisandrove Sav premo ni sok iz trav ice ove: To e ga re iti ini, spasti manije, I vide e sve stvari opet k'o ranije. A kada se probude, oni e bez srdnje Za sanak pusti smatrati sve sprdnje, I put Atine po i e dva para U znaku ve nog ljubavnoga ara. Dok ti zamajava tu dvojicu mladi a,

Kraljici idem po onog de ki a, Pa u joj zatim skinuti te ini, Da joj magarac vi e ne izgleda fini I onda e opet da zavlada mir. PUK Hitam, gazda, da ih bacim u svoj vir, Jer ve je pri kraju No nog zmaja pir, A glasnik zore u daljini treca I vampir-lunje svojim sjajem peca, Pa oni be e u grobove svoje. Ukleti dusi to im pop ne poje, Na raskr u i na dnu reke sahranjeni, Sa crvima ve lo e pohranjeni, Da od svetlosti skriju svoju bruku, Posti eni to su na se digli ruku. OBERON. Al' mi smo dusi druk ijega soja: Aurorin dragan, moj drug Zornjak i ja esto smo znali da bdimo do zore; K'o umar bih skit'o sve dok ne bi prozore Ognjene svoje otvorio Istok irom Da odmah zatim Neptunovim smaragd-mirom Poteku sveti zraci od istoga zlata. A sad uri da ne do e do rata: Zava ene razdvoj, baci ih u san I posao svr i pre no svane dan! (Izlazi.) PUK Tamo-amo, tamo-amo, Vrte u ih tamo-amo. Strah i trepet Puk je samo. Cuca u ih tamo-amo! Aha! Evo jednoga! (Ulazi LISANDER.) LISANDER. Gde si, Demetre, puvad ijo? Reci, abo! PUK (DEMETROVIM glasom). Tu sam, s ma em u ruci i spreman, barabo! LISANDER. Dolazim smesta, da me elja mine! PUK (DEMETROVIM glasom). Hajdemo bolje do neke istine. (Izlazi LISANDER; (Ulazi DEMETARJ DEMETAR. Lisandre, deder opet zucni ne to! Ukenj'o si se i krije se ve to. U kom si bunu? Bedo, ti za ast ne haje . PUK (LISANDEROVIM glasom). Straljiv e, nemoj na zvezde da laje ! Pri a sa bunom i pravi se dasa, A u ga ama ti se kre talasa.

Ne boj se, ne u ti ma em udariti mur, Ve u ti k'o klincu ispra iti tur! Da ne prljam ma . DEMETAR. Gde si? Jesi l' tamo? PUK (LISANDEROVIM glasom). Za mojim glasom, bad o, idi samo! Ovo mesto nije za juna ki in. (Izlazi PUK, i DEMETAR za njim.) (Ulazi LISANDER.) LISANDER. Ide ispred mene i vabi me, ku kin sin. Ja mu pratim glas, al' kad stignem vraga, Od njega ni glasa ni traga. Ja brzo tr im, al' on br e be i. Trapav sam u mraku i sve sam te i. Odmori u se malo. (Legne na zemlju.) Do i, dobri dane! Na i u ga, i plati e mi kada svane. (Zaspi.) (Vra aju se PUK i DEMETARJ PUK (LISANDEROVIM glasom). Hi-hi-hi, kukavice! Hej, 'odi da ti dam! DEMET.: ekaj, ako sme ! Al'ja dobro znam Da ti menja mesta, 'tico-selice, Jer ne sme da me pogleda u lice. Gde si sad? PUK (LISANDEROVIM glasom). Tu sam! Hajd' do i, ako ne preza ! DEMETAR. Ne u, jer ti me neprestano zeza . Plati e ti meni kad svane dan. A sad se nosi, svla uje me san. Moram da se pru im na ovaj hladni krevet. Do i sutra, probudi me u devet, Pa da vidi ta e Demetar mo i. (On legne na zemlju i zaspi.) (Ulazi HELENA.) HELENA. O, ti zamorna i prete ka no i! Pro i, i utehu mi sa Istoka pru i, Da u Atinu sutra mogu po i Iz ovog dru tva to se grubo dru i. A san, to mo e da uspava tugu, Nek' im na as ukrade jadnu drugu. (Ona legne na zemlju i zaspi.) PUK. Samo troje? Jedno fali: I etvrto nek' se svali! I nje evo - bes u brizi!

Zbog Amora sva u krizi Svaka enska zbog tog izi! (Ulazi HERMIJA.) HER: Korak mi nikad te i, du a nikad crnja: Ne mogu ni da puzim ni da hodam, Od rose mokra, ranjava od trnja, Ne mogu elje nogama da vodam. Dremnu u do zore, za du u svoju. Nek' Nebo titi Lisandra u boju! (Ona legne i zaspi.) (PUK pri e LISANDERU.) PUK A sad skok Uz njegov bok U oko sok Da stari tok Odsad bude jok! (On iscedi travku u LISANDEROVE o i.) Kad se prene Da se dene U raj stari, Da te bari Biv e cure oka ar. Stara mudrost ovo ka e: Svak sa svojim nek' se sla e; Java - prava, a san la e. Da bi sre a bila ve a, Nek' zakrpu na e vre a. Ovaj nauk zvezde kriju: Svak na svoju bedeviju! (PUK izlazi.) ETVRTI IN SCENA PRVA uma. (LISANDER, DEMETAR, HELENA i HERMIJA spavaju, svako na svojoj strani.) (Ulaze TITANIJA i VRATILO - MAGARAC; sa njima GRA KOV CVET, PAU INA, MOLJAC i SLA ICA, u pratnji VILA; OBERON stoji u pozadini i niko ga od njih ne vidi.)

TITAN.: Oh, sedi, mili, kraj mene na travu, Da ti milkim to ljupko lice tvoje, Da ru ama ti kitim glatku glavu I divne u i ljubim, blago moje. VRATILO. Gde je Grale? GRA KOV CVET. Tu sam, gazda! VRATILO. Po e ite mi glavu, majstorGrale. - A gde je mademuazel Pau ina? PAU INA. Ovde! VRATILO. Draga mademuazel Pau ino, ucmekajte mi svojom alatkom nekog crvenkastog bumbar i a na vrhu dra a i donesite mi njegovu kesicu s medom, dobra mademuazel. Al' na toj akciji ne budite preterano velika udarnica, jer kad ga udarite, draga mademuazel, kesica mo e da mu se raspukne, a vi da se sva ulepite od meda. - Gde je mudam Sla ica? SLA ICA. Na slu bi, gazda! VRATILO. Dajte mi svoju apicu, mudam Slaice - i molim vas, er mudam, nemojte da se tol'ko klanjate! SLA ICA. Recite mi svoju elju, gazda. VRATILO. Ni ta specijalno, draga moja, ve samo da asistirate kavaljeru Graletu u drapanju mog kefala. Mora u da skoknem do brice, jer ini mi se da sam, nekako, mnogo dlakav po licu. A kako sam ja veoma ne an magarac, moram stalno da se e kam kad me dla ice golicaju. TITANIJA. Jesi li za malo muzike, mili? VRATILO. O, ja imam jako rezonantno uvo za muziku. Ba bi mogli malo da slu amo zvuke drombulje i kante sa udaraljkama. TITANIJA. Il' reci, slatki, ta bi ti sad jeo? VRATILO. Bogme, ja bi' sad lepo mog'o da klopnem jednu mericu mekinja; mog'o bi' i malo dobre, suve zobi. A da vidi , ne bi bila naodmet i jedna hrpa sena. Vala, ni ta bolje od dobrog, slatkog sena! TITANIJA. O, imamjednogvilenjaka drskogOn e veveri in ambar preriti I tebi mlade orahe doneti. VRATILO. Ja sam pre za dve-tri ake suvog gra ka. Al' moli u vas lepo da me sad niko od va ih podanika vi e ne aran ira, jer spopala me velika ekspozicija za knjavanje.

TITANIJA. Cakani, pajki u naru ju mome. Razi ite se, vile, na sve strane! (VILE i PATULJCI izlaze.) Ovako ne no loza grli okot, A devi anski br ljan prsten plete bukvi. Oh, to te volim! to za tobom ludim! (Oboje zaspe.) (Ulazi PUK.) (OBERON stupi napred.) OBERON. Zdravo, Puk! Je l' ti vidi ovaj prizor slatki? Ve je alim zbog te zacopanosti lude. Jer kad sam je malo as iza ume sreo Gde je brala znamenje cvetno za tu Budalu mrsku, prekoreh je o tro I mi se, bogme, spore kasmo zato, Jer mu je slepoo nice rutave Kitila ven i ima sve eg cve a Miri ljavog. A ista ona rosa Sto ponekad kao biserje sjajno U okicama ljupkog cve a blista, Li ila je sad na suze to svoje Sopstveno skrnavljenje oplakuju. I po to sam je dobro izgrdio, A ona mi bes blagom re ju sti avala, Ja ti nju lepo zamolim da mi da De ki a onog, i ona mi smesta Ispuni elju, pa ga po vilama svojim Posla u moju kraljevsku senicu. I kako ja sad de ka najzad imam, Skinu u joj tu mrsku manu sa o iju. A ti e , avolko moj plemeniti, Da skine glavu nakaradnu onom valeru prostom, majstoru atinskom, Da i on mo e, kad se k'o ostali Iz sna prene, oti i natrag u Atinu, Dr e i sva ova zbivanja no na Samo za mu no snovi enje pusto. Al' prvo u kraljicu vila da razre im. (TITANIJI) Budi opet to si bila: Bistra oka prva vila Hajd', Dijanin cvete, skini Amorove lude ini. Probudi se sad, Titanija moja I stvarnosti se vrati, kraljice! TITANIJA (probudi se).

Oh, Oberone moj - opsena neka minu! Kao da strasno ljubih - magar inu. OBERON. Evo, kraj tebe le i tvoja dika. TITANIJA. Uh, kako se sad grozim ovog lika! OBERON. Ti ine malo! Puk, skini mu glavu. Titanija, ti pozovi muziku pravu to bolje od sna mo e sve ovo petoro Uspavati lako zvu nim eterom. TIT.: Hej, muziku mi dajte to arom opija. PUK (VRATILU, uklanjaju i mu glavu). Skida ti se magare e glave kopija, Pa nek' ti i dalje tvoj blesavi lik prija! OBERON. Nek' banda svira! (Muzika.) Kraljice moja, ruku daj, Pod spava ima ovim tlo zaljuljaj, Padni mi, du o, u nov zagrljaj; Sutra u pono sa mnom se zabavljaj Na svadbi kneza Tezeja zaigraj U znak na ih elja za bra ni mu raj. I ova e ovde etiri raspara, znaj, U dva verna para da spoji Tezejev sjaj. PUK (vikne). eva! - peva, kralju, gore! Cuj vesnicu rujne zore! OBERON. Hajd'mo, mila, blago meni, Tiho, iza no nih seni. Znamo mi u br em letu Od Meseca-lutalice Obleteti svu planetu. TITANIJA. Usput e mi biti sla e Da mi pri a kako na e Ti i mene u snu vrstom Na tlu s ovom smrtnom vrstom. (Izlaze OBERON, TITANIJA, PUK i pratnja.) (Zvuci lova kih rogova. - Ulaze TEZEJ, HIPOLITA, EGEJ i sva njihova pratnja.) TEZEJ. Nek' ode neko da umara na e; Jer na je majski obred zavr en. A kako dan ve izvidnicu alje, Nek' mi draga uje glazbu kerova mojih. Razve 'te ih u Zapadnoj dolini; Pustite ih. Hajd', brzo, umara prona 'te! (Izlazijedan iz pratnje.) A mi emo, kraljice moja lepa, Do na vrh brega, da tamo, sa smehom Slu amo lave pome an s planinskim ehom.

HIP.: Bejah jednom s Herkulom i Kadmijem Kad su na Kritu u gori hajkali Medveda jednog psima spartanskim. I nikad ne uh tako divnu buku: Jer, osim ume - i nebo i vrela I itav kraj - sve je to je alo Kao jedan glas. Nikad nisam ula Skladniji nesklad, grmljavinu sla u. TEZEJ. Spartanske fele kerovi su moji; Ri asti i irokih gubica, A klempave im u i tako vise Da s trave bri u rosu jutarnju; Krivonogi su i s podvratnicima Klonulim k'o u bikova tesalskih; U hajci nisu hitri, ali glasovima, Tako re i - tenorima i basovima Pode eni su k'o zvona itav niz: Jedan ispod drugog. Nikad pokli skladniji Ni zvuk roga bodriji, pozivao nije Na hajku ni u Tesaliji, ni u Sparti Niti na Kritu. Kad uje , prosudi sama. (Ugleda spava e.) Al' ek' - kakve su ovo nimfe ovde? EGEJ. Moja k i, gospodaru, ovde spava! Gle, i Lisander je tu - i Demetar! Pa i Helena, k i Nedara starog. udi me otkud oni tu zajedno. TEZEJ. Na uranku su majskom, svakako; I, uv i za na naum, do li amo, Da i oni u na em slavlju u estvuju. Al' reci, Egeju, je l', to, Hermiji danas Isti e rok da ka e ta je izabrala? EGEJ. Da, gospodaru. TEZEJ. Haj'te, lovcima ka ite Da ih zvucima rogova probude! (Zvuci rogova; LJUBAVNICI se polako bude; povici prisutnih; LJUBAVNICI se trgnu i sko e na noge.) Dobro vam jutro, prijatelji moji! Al' pro ao je Sveti Valentin! Zar se tek sada umske ptice pare? LISANDER (klekne). Oprostite, gospodaru (I ostali kleknu.) TEZEJ. Molim vas, Ustanite svi. Ja znam da ste vas dvojica Suparnici ljuti. Pa otkud sada Ova sloga izvrsna, gde omra en, drsko

I spokojno spava kraj du manina mrskog? LIS.: Odgovori u vam, kne e, sam smeten I zbunjen - polusanjiv, polubudan; Al' stvarno ne znam ta no da vam ka em Kako sam u ovu umu dospeo. No, rekao bih - za ljubav istine Da, sad se se am, dabome, tako je: Sa Hermijom ja do oh ovamo. Hteli smo iz Atine da odemo nekud Gde nas zakoni ne e, atinski EGEJ. Dosta, dosta je, kne e, za vas i toliko! Ja tra im zakon - zakon, da ga tresne. Hteli su da pobegnu - da pobegnu, Da poraze i tebe i mene, Demetre: Tebe da li e ene, a mene da spre e Da ti njenu ruku dam, k'o to ti obe ah. DEMET.: Kne e, meni je lepa Helena otkrila Da njih dvoje u ovu umu be e, Te ja, sav besan, krenuh za njima, A za mnom - lepa Hela, mnome zanesena. Al', gospodaru moj dobri, ja ne znam Kakva to mo - al' neka je mo bila U ini da mi se ljubav prema Hermiji Istopi k'o sneg, i sad mi se ona ini K'o se anje na dranguliju neku Koju sam kao dete obo av'o; Sad je moja ljubav sva, mog srca ar, Radost i sre a moja oka dva Helena samo! S njom sam ja, kne e moj, I veren bio, pre no to Hermiju sretoh; Al' od te hrane meni se gadilo, K'o kad ste bolesni - al' po to sam opet zdrav, Prirodni apetit mi se vratio I sad je elim, ljubim, eznem za njom I ve no u joj veran ostati. TEZEJ. U dobar sam vas as zatekao, Ljubavnici lepi. Al' o tom potom Bi e jo pri e. Egeju, tvoju u volju Pot initi svojoj, jer ubrzo e s nama, U hramu, i ova dva para biti Vezana vrstim i ve nim vezama. A kako je jutro ve poodmaklo, Odlo i emo lov. Vratite se sad s nama U Atinu, gde e tri i tri - dva broja zbir Trostruka svadba biti, uz nevi eni pir. (Izlaze TEZEJ, HIPOLITA, EGEJ i pratnja.)

DEMETAR. Sve mi je ovo maglpvito i nejasno K'o malecki, dalek breg to na oblak li i. HERM.: A ja, kao da sam zrikava, pa sve stvari Duplo vidim. HELENA. Da, i ja isto tako; A Demetar mi se ini k'o dragi kamen Sto ga slu ajno na oh, pa i jeste I nije moj. DEMETAR. A da l' ste vi sigurni Da smo mi budni? Meni izgleda Kao da jo pavamo i sanjamo. Je l' se vama ne ini da je na knez Malo as bio ovde i rekao Da za njim po emo? HERMIJA. Da, i moj otac. HELENA. I Hipolita. LISANDER. I stvarno nam je rekao Da za njim po emo u hram. DEMETAR. Pa, zna i, Mi smo budni. Hajdemo za njim u hram. A usput da pri amo ta smo snili. (Izlaze DEMETAR, HELENA, LISANDER i HERMIJA.) (VRATILO se probudi.) VRATILO. Zovite me kad do e moj lagvort! - i ja u odma' repliku na repliku. Moja je slede a: "Pirame prekrasni". (Kao dajo njae.) I-njaoj, Pero Dunjo - hej! Frulo, krpa u mehova! Nju ko - krpi-lonce- erpenje! Gladnice! - Bo e blagi! - svi kidnuli a mene ostavili tu da knjavam! I-njaoj, ta sam ja im'o neku udnu halucinanciju! Sanj'o sam takav san, da ga ljudska intelegencija ne mo e opisati. Neopi iv san. ovek bi isp'o magarac, kad bi samo poku 'o da ga rastuma i. Sanj'o sam kao - ja - al' to ne mo e da se ispri a. Kao da sam - kao da imam - ama, ovek bi mor'o da bude cirkuski klovn da bi objasnio to "kao da imam". Ljudsko oko to nikad nije ulo ljudsko uvo to nikad nije videlo, ljudska ruka to nikad nije okusila, a ljudski jezik to nikad ne bi mog'o da zamisli - niti srce da ispri a ta sam ja to sanj'o. Ba u Peru Dunju da nateram da napi e jednu baladu o tom snu. Zva e se, "Vratttov san" - pomenulo se ne povratilo! jer bio je stra no zavra en i posuvra en! Ja u tu baladu da otpevam pred vojvodom; a

mo da bi ispalo jo finije kad bi' je otpev'o nad mrtvom Tizbom. (Izlctzi.) SCENA DRUGA Istog dana uve e. Atina. Soba u ku i majstor-DVNJE. (Ulaze DUNJA, FRULA, NJU KA i GLADNICA.) DUNJA. Jeste li nekog poslali u Vratilovu ku u? Je V se on vratio? GLADNICA. Ni ta se o njemu ne uje. Nema sumnje da je on transportovan na onaj svet. FRULA. Ako ne do e, na komad je osaka en. Ne mo emo dalje. Je l' tako? DUNJA. Nemogu e. Ama, sem njega, bre, u celoj Atini nema oveka koji bi mog'o da protera Pirama. FRULA. Sla em se. Od svi' zanatlija u Atini, on ima najve u intelegenciju za proterivanje. DUNJA. Ta no. I onda, on je pojava, brate, persona-vrata. Prosto, podobna osoba sa idejnim valerskim glasom. FRULA. Treba da ka e sa "idealnim" glasom, a ne "idejnim". "Idejno" ti je - daleko bilo ne to mnogo zloglasno. (Ulazi stolar DU ICA.) DU ICA. Kolege majstori, vojvoda se vra a iz hrama; a tamo su se ven ala jo neka dva-tri gospodina sa isto tol'ko gospo a. - E, gde bi nam sad bio kraj, da su pripreme na eg prozori nog spekstakla napredovale! FRULA. Uf, gde si sad, slatki bad o Vratilo?! Eto, tako ti je on izgubio bar est srebrnjaka na dan, do ivotno. A fasu bi dobij'o est komada dnevno. Ako mu za ulogu Pirama vojvoda ne bi dodelio klopana u od est srebrnjaka na dan, nek' me obese. On bi to i zaslu io. Sest zveckavaca u srebru, k'o ni ta! (Ulazi VRATILO) VRATILO. Gde su te stra ne bad e? Gde su ti lafovi? DUNJA. Vratilo! O, kakav VOLUmenozan dan! O, da sre nog li asa! VRATILO. Majstori, o udesima ima da vam

pri am - al' ne pitajte me o kakvim; jer ako vam to ispri am, nisam pravi Atinjanin. - Sve u da vam ispri am, ba onako kako mi je pasiralo! DUNJA. Pri aj, cakani na Vratilo, pri aj! VRATILO. Ne u ni da zucnem o tome! Re i u vam samo toliko, da je vojvoda ve ve erao. Pokupite svoje kostime, ponesite dobre uzice za brade i nove pantljike za patike. Sastanak kod dvora, smesta. nek' svakjo jednom pree svoju ulogu. Kratko i duga ko: na komad je na rapertoaru. U svakom slu aju, Tizba mora da ima ist ve ; a onaj to igra lava, da nikako ne podseca nokte, jer oni trebaju da mu tr e k'o lavlje kand e. I, onda, dragi moji dramski umetnici, nipo to nemojte da jedete ni crna ni bela luka, jer svi trebamo fino da zaudaramo - i ja ne sumnjam da e publika re i, "Ba fina komendija!" - Ni re i vi e. Kre i! - Hajd', idemo! (Izlaze VRATILO i njegovi drugari.) PETI IN SCENA PRVA Atina. Odaja u Tezejevoj palati. (Ulaze TEZEJ, HIPOLITA, FILOSTRAT, plemi i i pratnja.) HIPOLITA. udno je sve to, mili Tezeju, O emu ti ljubavnici pri aju. TEZEJ. Da, vi e udno nego istinito. Ja nikako ne mogu da verujem U te sme ne starinske pri ice i bajke O vilama. Zna , ljubavnici i ludaci Imaju mozak za aren toliko, I ma tu tako bujnu, da vide Vi e no to hladni razum shvatiti mo e. Ljubavnik, ludak i pesnik su bi a Od same uobrazilje sazdana. Jedan od njih vidi vi e avola Nego to ih u samom paklu ima To ti je ludak. Zaljubljeni, mahnit isto, Lepotu vidi Jelene Trojanske U liku neke Cigan ture ru ne.

A pesnikove re i, u zanosu divnom Zakolutane, gledaju as s neba Na zemlju, as sa zemlje na nebesa; I dok mu se u ma ti roje slike Jo neznanih stvari, njih pesnikovo pero U oblike pretvara, te vazdu nom "ni ta" I mesto u svetu i ime stvara. Bujna ma ta tako ve to izmi lja Da kad neku radost samo nanju i, Ona ti odmah i radosnika zamisli. Il' no u, kad je u kand ama straha, Od buna joj se ini me ka plaha. HIPOLITA. Al' sve to.o toj no i ispri a e I to im je ud promenilo tako, Govori vi e od te puste ma te; I ma kako to udno i nastrano bilo, Ipak na neku stvarnost podse a. (Ulaze ljubavnici: LISANDER, DEMETAR, HERMIJA i HELENA.) TEZEJ. Gle, evo i ljubavnika veselih! Sre ni vam bili dani ljubavi! A srca puna radosti i slasti, Prijatelji dragi! LISANDER. Jo vi e vama Na vladarskoj putanji, za trpezom va om I u postelji. TEZEJ. A sad da ujemo: Kakva nas dvorska pozorja i kakve igre ekaju u ve nosti tro asovnoj Od slatki a posle ve ere - do postelje? Gde je taj na prire iva zabava? Kakve nas igre, kakve priredbe ekaju? Ima li neki komad, da nam muke Jednoga sata bar malo olak a? Zovite mi Filostrata! FILOSTRAT. Ovde sam, Tezeju mo ni! TEZEJ. Kakvu si zabavu Spremio za ovo ve e? Kakvu muziku? Koji komad? Kako da zavaramo Tromo vreme, ako ne priredbama? FILOSTRAT (pru aju i mu papir). Ovo je spisak spremljenih igara. Nek' va a visost izabere ta bi prvo elela da vidi. TEZEJ. Daj. ( ita.) Herkulov boj Sa Kentaurima - "uz pratnju harfe

Pevajedan atinski evnuh". - To ne: O tome sam ve , u slavu Herkula, Ro aka svog, pri ao dragoj svojoj. D umbus pijanih bahantkinja, koje U svom besu razdiru tra anskog peva a. Stari je to komad, i on je igran Kad se iz grada Tebe k'o pobednik vratih. Pla devet muza nad jo svezim grobom Umetnika koji skapa u bedi. Satira to je, o tra i kriti ka, to uz veselu svadbu ne ide. A ovo? Dosadno kratka igra o Piramu mladom I ljubljenoj mu Tizbi - 'tragi no vesela'. Veselo a tragi no? Dosadno a kratko? To ti je ne to k'o vru led i za aren sneg. Kako da uskladimo ovaj nesklad? FILOSTRAT. Taj komad ima tek desetak re i, Gospodaru, i ja "kra eg" ne videh. Al', i s tih desetak re i je preduga ak I zato je "dosadan". Jer vam nijedna re U komadu tom nije umesna, A ni jedan glumac vi an ulozi. A "tragi an" je, kne e di ni, zato to se u njemu sam Piram ubija; Ali kad sam to na probi video, Priznati moram da su mi grunule Suze na o i: no, "veselije" mi suze Ni najlu i smeh nikad ne izaziva. TEZEJ. A ta su ti koji izvode? FILOSTRAT. Sve su to ljudi uljevitih ruku to ovde, u Atini, rabote; Umni im je rad dosad bio stran, A sad su neizbe no pam enje svoje Napregli za taj komad u ast svadbe va e. TEZEJ. Pa da ga ujemo. FILOSTRAT. O nemojte, Gospodaru plemeniti - nije to za vas! Ja sam i video i uo komad, I to nije ni ta, pod milim bogom ni ta, Sem ako zabavu ne nalazite U krajnjem naporu njinom i mu nom Bubanju teksta da vama ugode. TEZEJ. Ja ho u da ujem taj komad, Jer ni ta ne mo e da bude ni zlo Ni neumesno to nam prostodu na Pokornost pru a. Hajd', dovedite ih. Izvol'te, gospe, zauzmite mesta!

(Izlazi FILOSTRAT.) HIP.: Ja ne volim da gledam kad nevolja Pritiska nekog, i kad ovek strada Vr e i du nost. TEZEJ. O, ni ta od toga Gledati ne e , mila. HIPOLITA. On ka e da oni Ba ni ta ne znaju, pod milim bogom. TEZEJ. Al' zato mi budimo miliji I zahvalimo im ba za to ni ta. Zabava e nam biti: zablude im kriti! Da im uz sme ke prima grube gre ke. to uboga odanost nije kadra, To e ozbirnost plemenita I dobru volju smatrati za delo. Na ivotnom putu mome, esto su oni Visokou eni hteli da me pozdrave Unapred smi ljenom dobrodo licom; I tad sam ih gledao kako dr u, Blede, kako se usred govora sapli u, Kako svoju slatkore ivost uve banu Prekidaju u strahu, da bi najzad Potpuno zanemeli, prekinuv i Pozdravni govor. Al' veruj mi, draga, Da sam i iz utanja toga znao Pozdrave da izvu em i da u toj Odanosti skromnoj pro itam tol'ko Kol'ko iz brbljivih usta, prepunih Razmetljive i smele re itosti. Ljubavlju svezan jezik, skromnost to ne vi e, Kazuje mnogo vi e - to se mene ti e. (Ulazi FILOSTRAT.J FILOSTRAT. Ako je va oj visosti po volji, Prolog je spreman. TEZEJ. Neka pri e bli e. (Zvuk truba.) (Ulazi DUNJA kao PROLOG.) DUNJA. Ako vas davimo - davimo dobre volje Da pomislite da mi to ne emo Al' drage volje. - D'igramo to bolje I prosto - kako znamo i umemo Pravi je to pocetak na eg kraja I zato znajte da smo tu iz zlobe A ne rad' va e zabave i sjaja: Da za alite usred ove sobe Glumci su ve tu - gledajte ih sada -

Nek' svako vidi ono em' se nada. TEZEJ. Ovaj momak i nije ba mnogo uzdr an. LISANDER. Jahao je na svom prologu kao na nekom divljem drepcu; ne ume da ga obuzdava. Dobra pouka, gospodaru: nije dovoljno samo govoriti, ve treba govoriti kako treba. HIPOLITA. Zaista, svirao je na svom prologu kao dete na frulici - uju se zvuci, ali nigde melodije. TEZEJ. Govor mu je bio kao upetljan lanac: ni ta na njemu nije iskidano, ali je sve zbrkano. Ko je sad na redu? (Ulaze VRATILO kao Piram, FRULA kao Tizba, NJU KA kao Zid, GLADNICA kao Mese ina i DU ICA kao Lav; ispred njih TRUBA .) DUNJA. Mo da vas ovaj prizor vrlo mnogo udi; Al' nek' vas udi dok vam stvar ne budejasna. Ovo je Piram, znajte fini ljudi; A Tizba vam je ova gospa krasna. Taj zakre en i s malterom vamj'e zid Gadni zid to nam ljubavnike separira; Al' iako im taj zid zaklanja o nji vid, Kroz rupicu mu jedno s drugim konverzira. Ovaj sa bunom, fenjerom i kerom Mese inu igra: nek' zna publikum celi Da su ljubavnici na mese ini - s merom Vi eni za ljubav u grobljanskoj parceli. Ova stra na zverka to nosi ime lava Prepade vernu Tizbu kad ta prva sti e Sred no i, i ona vam u strahu, bezglava tu e s groblja, a zver joj belo al e di e, Pa ga krvavom valom umackala celo. I sad do e Piram - lep momak i kura an Pa kad vide roze al e - to zversko delo, On trze svoj ma i bi toliko odva an Da ga zari u svoje krvcom vru e grudi. Al' sad se Tizba iz dudove senke vrati, Pa istim roze ma em sebi ivot skrati. Sto se ti e ostatka pri e, fini lj'udi, Op irnije e taj' stra ni dogadaj vam sav Pre'staviti Oni - Mese ina, Zid i Lav. (Izlaze: DUNJA, VRATILO, FRULA, DU ICA i GLADNICA.) TEZEJ. Ba me zanima da li e Lav da govori. DEMETAR. To ne bi bilo nikakvo udo, go-

spodaru. to ne bi jedan lav mogao da govori, kad toliki magarci to ine? NJU KA (kao Zid). U ovoj igri - a to nije stid Ja, inace - Nju ka, moram biti zid. I to takav zid - nek'je znano skupu to imajednu pukotinu - rupu, Kroz koju, sve dok u tajnosti stoje, Sap u Piram i Tizba - ljubavnika dvoje. Ovaj vam malter, kre i cigla ka u Da samja taj zid - o i vas ne la u. Moji prsti - rupa u vodoravnom stanju Poma u im znatno u plahom aputanju. TEZEJ. A ko bi od jedne bradate kre ane i mogao o ekivati da govori bolje? DEMETAR. To je, gospodaru, najvickastiji pregradni zid koji sam ikad uo da govori. (Ulazi VRATILO kao Piram.) TEZEJ. Sad ti e! Piram se primi e zidu. VRATILO (kao Piram). O no i mrka lika, no i tamnog tona, O no i to si, kad nema dana, uvek tu! O no i, no i, ba si sotona, sotona! Strah me da Tizba ne smetnu s uma randevu. A ti, zide, slatki, obljubljeni zide, to stoji izmed' ba ta mog i njenog tate, Ti zide, oh zide, cakani, mili zide, Daj da ti rupu dirnem i zvirnem krozate! (NJUSKA-Zid podigne rastavljene prste.) Ba ti hvala; nek' Zevs ti plati za to. Al' ta ja vidim? Ni ta. Od Tizbe ni traga. Ba si ubre, zide, to krije moje zlato: Nek' si proklet, i nek' te hvata vlaga! TEZEJ. Pa sad bi i zid, mislim, po to je osetljiv, morao da uzvrati psovkom i kletvom. VRATILO. Jok! Ne e on, gospodaru, asna re ; jerbo je Tizbin lagvort "Nek' te hvata vlaga!". Sad ona ima da u e, a ja da je draknem kroz rupu u zidu. Vide ete - sve e se strefi ba ovako kako vam ja ka em. Evo je, dolazi. (Ulazi FRULA kao Tizba.) FRULA (kao Tizba). O zide, to esto slu a uzdahe moje I na rastancima na im opro tajnu re ! Ja esto ljubih grube povr ine tvoje, Spu taju i usne na tvoj malter, cigle, kre .

VRATILO (kao Piram). Vidim neki glas! Sad u ja do rupe Da zvirnem i ujem je l' to njezin lik. Tizba! FRULA (kao Tizba). Njegov glas? Mislim, ljubavi mi skupe? VRATILO (kao Piram). Misli ta 'o e , al' ja sam tvoje zore cik! I k'o Lijander sam ti veranjo te. FRULA (kao Tizba). Ja tebi k'o Jelena sve do smrtne po te. VRATILO (kao Piram). Ni Paraskevi Kefal tako veran ne bi. FRULA (kao Tizba). Aja k'o Kefal Paraskevin tebi! VRATILO (kao Piram). O, daj da ti kroz rupu cmoknem usta! FRULA (kao Tizba). Uf to to ljubim, tek je rupa pusta! VRATILO (kao Piram). Pa, ho e , onda, na Kretenov Kreontov grob ? FRULA (kao Tizba). Ho u, smesta, iva mrtva, tvoj sam rob! (Izlaze VRATILO i FRULA.) NJU KA (kao Zid). Po to je moja, zidna, ispucana rola, Ja mogu da se sklonim bez tuge i bola. (Izlazi.) TEZEJ. Dakle, sad je sru en zid izme u kom ija. DEMETAR. Slaba vajda od toga, gospodaru, kad se zna da i zidovi imaju u i. HIPOLITA. Ovako ne to glupo jo nikad nisam slu ala. TEZEJ. I najbolji glumci su samo senke; a najgori nisu gori, ako ih ma ta popravi. HIPOLITA. Pa, onda, to mora da bude tvoja ma ta, a ne njihova. TEZEJ. Ako oni u na oj ma ti nisu gori nego to sami sebe zami ljaju u svojoj, onda mogu da pro u kao sjajni ljudi. - Evo, dolaze dve plemenite zveri: ovek i lav. (Ulaze DU ICA kao Lav i GLADNICA kao Mese ina.) DU ICA (kao Lav). Vi gospo e, kad na podu spazite mi a, Svaka se od straha - uti a, pa tad krikne A sad vam vriska mo e bit' i vi a,

Kad stra ni lav u divljem besu rikne. Al' da znate.ja sam stolar Du ica, Ja nisam ni lav niti lavica, Na meni je samo lavlja ko ica Jer kad bih 'vamo k'o pravi lav do 'o, Ja bih, doista, vrlo gadno pro 'o. TEZEJ. Bogami, veoma plemenita i savesna zver. DEMETAR. Ja, gospodaru, nikad nisam video zver koja je toliko fer. LISAN.: Ovaj lav je, po hrabrosti, prava lisica. TEZEJ. Ta no; a po pameti - prava guska. DEMETAR. Nije tako, moj gospodaru; jer njegova hrabrost ne mo e u zubima da nosi pamet; a lisica mo e gusku. TEZEJ. A ja sam uveren da njegova pamet ne mo e da nosi njegovu hrabrost; jer guska nikad nije ugrabila lisicu. Ali, dobro: prepustimo to njegovoj pameti i ujmo taj Mesec. GLADNICA (kao Mese ina). Fenjer e ovo rogat Mesec igra DEMETAR. Pa on bi, onda, morao da ima rogove na glavi. TEZEJ. To nije mlad mesec, pa mu se, ovako bucmastom, rogovi ne vide. GLADNICA (kao Mese ina). Fenjer e ovo rogat Mesec igra, Aja mu dodem Covek u Mesecu. TEZEJ. To je od svega najve a gre ka; oveka bi trebalo staviti u fenjer. Kako bi ina e Covek bio u Mesecu? DEMETAR. Ne sme on da u e zbog sve e; jer ona se, kao to vidite, ve pu i. HIPOLITA. Zamara me ovaj Mesec. Volela bih da ga zahvati mese eva mena. TEZEJ. Sude i po slaba koj svetlosti njegove pameti, izgleda da je u fazi opadanja. Ali pristojnost nam nala e da se dotle malo strpimo. LISANDER. Nastavi, Mese e! GLADNICA (kao Mese ina). Sve to ja imam da ka em to je da vam ispri am da je fenjer Mesec, da sam ja Covek u Mesecu, da je ovaj buni - buni , a ovo ku e moje ku e. DEMETAR. Pa, onda bi trebalo da bude u fenjeru - jer je sve to u Mesecu. Al', ti ina evo Tizbe! (Ulazi FRULA kao Tizba.)

(FRULA kao Tizba). Ovo je Kretenov grob. Al' gde je dragi moj? DU ICA (rikne kao Lav): - Auuu-au! - Grrr!... (Lav ri e. FRULA kao Tizba pobegne.) DEMETAR. Dobra slika, Lave! TEZEJ. Dobro ute e, Tizbo! HIPOLITA. Dobar sjaj, Mese e! Stvarno, ovaj Mesec vrlo lepo sija. (Lav razdere Tizbin veo. Izlazi.) TEZEJ. Pocep'o si ga k'o lav pitu, Lave! DEMETAR. Evo, dolazi Piram! LISANDER. Zato je Lav i kidnuo, nego ta. (Ulazi VRATILO kao Piram.) VRATILO (kao Piram). Mese e slatki, hvala ti to lja ti ; Hvala to sija kao Sunce sjajno; Bacaju ' zlatne zrake, ti se pa ti Da vidim verne Tizbe lice bajno. Al' stoj - o jada! Sto to vidim sada? Jao! - Je l' to udes zao? Ah, sad buljim o i! Sta to pred njih sko i? O, pa e moje milo! Sta se to s tobom zbilo?! Kakva ti to strv pusti krv? Krvce ti val topi tvoj al! Do 'te aspide vite! Sudaje, sec'te konce, rese, kite, Naubijajte se site! TEZEJ. Bogme, ove patnje i smrt drage osobe, mogu oveka i da ra aloste. HIP.: Du e mi, meni je ovog oveka ao. VRATILO (kao Piram.) Uh, Prirodo, uh za to stvori lava? Jer zato da mi lav pocepa dragu to je - ne! - to be e - lepota prava, Zivota punu, uz du icu blagu?! O, nek' o i pla u; Hajde, mili ma u, Bocni Piramu njegov krem, Tu, ispod leve sise, Gde nade srca vise. Ovako ja mrem, mrem, mrem! (Probode se ma em.) Sad, iivote, ao! Tako sam ja pao;

Du a mi u raj sko i, Ajezik mi se ko i. (Izlazi GLADNICA kao Mese ina.) Evo, i svetlost ode; A mene vode, vode... (Umre.) DEMETAR. Zato to si glup, rode. LISAN.: Nije on vi e ni glup, ve mrtav, tup. TEZEJ. Jedan dobar lekar bi mogao da mu pomogne da opet bude glup. HIPOLITA. A kako to da Mesec ode pre nego to se Tizba vrati i na e svog dragog? TEZEJ. Pa, ona e ga na i i pri sjaju zvezda. Evo je, dolazi; a s njenom alopojkom se i komad zavr ava. (Ulazi FRULA kao Tizba.) HIPOLITA. Ja mislim da njena alopojka nad takvim Piramom ne bi trebalo da bude duga ka. Nadam se da e biti kratka. DEMETAR. Ovde e jedna slam ica na vagi odlu iti ko je od njih dvoje bolji - da li Piram kao mu ko - spasi nas bo e! - ili Tizba kao ensko - da bog sa uva! LISANDER. Aha! Ve ga je ukebala tim svojim slatkim okicama. DEMETAR. I sad emo da vidimo kako e ona da ulo i albu. FRULA (kao Tizba). Pa, ti mi pajki , dragi? Mrtav?! - Oh, Bo e blagi! Digni se, Pirame - dipi! Reci ne to! - On uti! Mrtav? - O du a mi zlo sluti. O, smrt ti o i zdipi! I usne k'o ljiljan, I nos kao tre nja, I stas - ciklame struk Sve ode, sav pao; Ljubavnici -jao! O i zelene k'o praziluk! O, sudaje tri, Do ite mi vi, Pa ruke bele k'o kre Umo 'te u tu krv, Jer va je to crv to mu sad oduze re ! Pa, nek' jezik uti! 'Odi ma e ljuti -

Bocni mi grudi klete. (Probode se.) Sad, ao, prijatelji! Gle: Ovako Tizba mre. I zbogom ostaj svete! Adieu, adieu, adieu! (Umre.) TEZEJ. Mese ina i Lav su ostali ivi, da pokopaju le eve. DEMETAR. I Zid je ostao. VRATILO ( ipi). On nije, asna re : sru en je zid koji je delio njihove o eve! - Je l' vam sad po volji da vidite i epilog ili da ujete dvojicu mojih kolega kako igraju jedan sitan folklorni plesanjac? TEZEJ. Nemojte epilog, molim vas; jer va komad ne iziskuje nikakvo izvinjenje. Nemate potrebe da se izvinjavate; jer kad su svi glumci mrtvi, koga da grdi ? Ali, bogme, da je onaj, koji je ovo napisao, igrao Pirama, pa da se na kraju obesio o Tizbinu podvezicu bila bi to fina tragedija; a ona je to i ovako, zaista, i veoma je dobro odigrana. No, hajde, da vidimo taj va ples; a epilog izostavite. (Ples. Izlaze VRATILO i njegovi drugovi.) Gvozdeni jezik pono i, "dvanaest" re e. U krevet, ljubavnici! - Jo te malo, Pa e i avetinjski sati otpo eti. Strah me da emo jutro prespavati Kao to smo no ovu probdeli. Ova nam je - o igledno sirova - igra Ba lepo zavarala te ki korak no i. U postelju sad, 'prijatelji dragi. Bi e jo veselja i no nog pira: Petnaest dana slavlja i nemira! (Lzlaze: TEZEJ, HIPOLITA, FILOSTRAT, DEMETAR, HELENA, LISANDER, HERMIJA, DVORANI i SLUGE.) SCENA DRUGA Predvorje. (Ulazi PUK sa metlom.) PUK Sada gladni ri e lav,

A na Mesec urla vuk; Ora hr e, loman sav, Odmara ga sanka muk. Na ognji tu tinja ar, Sova hu e na sav glas; Bolan le i kao stvar I zami lja smrtni as. Ova no je sada gluha, Svi grobovi zjape crno, Svaka raka pu ta duha: U vazduh je svaki prno. Vilenjaci mi, i vile to s boginjom Lune, tame, Kidamo od Sunca sile, Sre ni smo sred no i same. ak ni mi i , bedni lunja, Ne sme ovde da se unja. S metlom alju mene - brata, Da pometem ispred vrata. (Ulaze OBERON i TITANIJA sa svojim pratiocima.) OBERON. Snene vatre 'amo daj, Nek' svetluca njihov ar; Vile, dusi - hajd' u sjaj, Pesma, igra vam je dar: Vijte kolo oko nas Zapevajte svi u glas! TITANIJA. Uskladite re i zvuk, Pa tek onda pesme huk. Nek' da ruku svako svom Blagosloven ovaj dom! (Pesma i igra.) OBERON. Haj'te, vile, na sve strane Sve dok novi dan ne svane. Do neveste mi sad gremo Da blagoslov ne bi drem'o: Nagradimo smrtne ljude Da im porod sre an bude. I u sva tri braka mlada Verna ljubav neka vlada, Nek' im zdrava budu deca Da Priroda njih ne seca Nekom manom pri ro enju Sli nom krasti, zapaljenju, O iljcima, ze joj usni Il' k'o to je mlade gnusni. Po ite po dvoru sjajnom,

Po kropite rosom bajnom Svetom rosom sa poljane Sve odaje i dvorane; Svima spokoj i bla enstvo, Dobrom knezu sve prvenstvo. Hitro! - i lenjost je mana. Sastanak u osvit dana. (Izlaze OBERON, TITANIJA i njihova pratnja.) PUK (PUBLICI). Ako smo vas mi, Uvredili ne im, tamo Da bismo stvar izgladili: Zamislite da ste snili I da ste sve opsene tu Videli samo u svom snu. Ne kudite, jer s malo volje Drugi put e biti bolje. Ako zvi duk Puk ne uje, O sre i e on da snuje I re e vam ovde dati Da e sve na noge stati. Nije li mu ta re asna La ov ina Puk je masna. Laku no vam elim svima Va pljesak se rado prima: Dajte mi sad ruke - dlan o dlan Ako nam drugarstvo nije san! (Izlazi.)

KRAJ