САДРЖАЈ

63. Међународна продаја робе...............................................................................................................................4

64. Конвенција Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе (Беч, 1980).............................5
65. Закључење уговора о међународној продаји..................................................................................................6
66. Понуда за закључење уговора о међународној продаји робе.......................................................................6
67. Опозив и прихват понуде код уговора о међународној продаји робе...........................................................7
68. Утицај административних одобрења и дозвола на закључење уговора о међународној продаји робе....7
69. Моменат закључења уговора о међународној продаји робе.........................................................................8
70. Форма закључења уговора о међународној продаји робе.............................................................................9
71. Обавезе продавца из уговора о међународној продаји робе (време, место и начин испоруке робе).....10
72. Амбалажа код уговора о међународној продаји робе..................................................................................11
73. Одступање између испоручене и уговорене робе код уговора о међународној продаји робе.................12
74. Утврђивање количине испоручене робе код уговора о међународној продаји робе................................13
75. Утврђивање квалитета робе код уговора о међународној продаји робе....................................................14
76. Санкције због недостатка саобразности код уговора о међународној продаји робе.................................15
77. Обавеза продавца да преда робна документа..............................................................................................16
78. Обавеза купца да плати уговорену цену........................................................................................................17
79. Клизне цене код уговора о међународној продаји робе..............................................................................18
80. Санкције у случају неплаћања код уговора о међународној продаји робе.................................................18
81. Пријем испоруке код уговора о међународној продаји робе......................................................................19
82. Пренос права својине код уговора о међународној продаји робе...............................................................19
83. Прелаз ризика и трошкова код уговора о међународној продаји робе......................................................20
84. Прелаз ризика и трошкова по транспортним клаузулама код уговора о међународној продаји робе....21
85. Клаузула EXW - франко фабрика.....................................................................................................................22
86. Клаузула FCA - франко превозник...................................................................................................................22
87. Клаузула FAS - франко уз бок брода...............................................................................................................22
88. Клаузула FOB - франко брод............................................................................................................................23
89. Клаузула CFR - цена и возарина (назначена лука одредишта)......................................................................23
90. Клаузула CIF - цена са осигурањем и возарином (назначена лука одредишта)..........................................23
91. Клаузула CPT - возарина плаћена до места опредељења.............................................................................23
92. Клаузула CIP - возарина и осигурање плаћени до места опредељења........................................................24
93. Клаузула DAF - испоручено граница...............................................................................................................24
94. Клаузула DES - испоручено франко брод........................................................................................................24

1
95. Клаузула DEQ - испоручено франко обала.....................................................................................................24
96. Клаузула DDU - испоручено неоцарињено.....................................................................................................25
97. Клаузула DDP - испоручено оцарињено.........................................................................................................25
98. Клаузуле неодговорности код уговора о међународној продаји робе........................................................25
99. Међународна куповина и продаја инвестиција.............................................................................................26
100. Међународна лицитација код међународне куповине и продаје инвестиција........................................28
101. Питање правне заштите инвестиција у иностранству..................................................................................28
102. Посао међународног трговинског посредовања.........................................................................................29
103. Посао међународног трговинског заступања...............................................................................................30
104. Комисиони посао у међународном промету...............................................................................................32
105. Међународни посао осигурања (појам и економски значај)......................................................................33
106. Транспортно осигурање у међународном промету (историјски развој, врсте транспортног осигурања и
потребе за међународним транспортним осигурањем).....................................................................................34
107. Закључивање уговора о међународном транспортном осигурању...........................................................35
108. Полиса осигурања..........................................................................................................................................36
109. Ликвидација транспортних штета у међународном осигурању.................................................................36
110. Појам и особине међународног посла ускладиштења................................................................................37
111. Слободна царинска складишта и царинска сметишта.................................................................................38
112. Консигнациона складишта.............................................................................................................................39
113. Слободне зоне и слободне луке...................................................................................................................39
114. Обавезе и права складиштара у међународном промету..........................................................................40
115. Посао контроле квалитета и квантитета робе у међународном промету..................................................40
116. Уговор о лизингу.............................................................................................................................................42
117. Посао међународне шпедиције....................................................................................................................44
118. Посао међународног транспорта робе морем.............................................................................................46
119. Коносман........................................................................................................................................................47
120. Посао међународног железничког транспорта............................................................................................48
121. Посао међународног транспорта робе у друмском саобраћају.................................................................49
122. Карнет TIR........................................................................................................................................................50
123. Посао међународног ваздушног транспорта...............................................................................................50
124. Туристички послови са иностранством.........................................................................................................51
125. Појам уговора о грађењу у међународном промету...................................................................................52
126. Прелиминарна информација и инструкција за предквалификацију код уговора о грађењу...................53
127. Упутство понуђачима, услови уговора и спецификација код уговора о грађењу......................................53
128. Закључење уговора и обавезе уговорних страна код уговора о грађењу..................................................54
2
129. Технички пријем и примопредаја грађевинског објекта.............................................................................55
130. Уговор о инжињерингу..................................................................................................................................56
131. Појам уговора о међународној пословној сарадњи....................................................................................57
132. Обавезе и права уговорних партнера (коопераната) из уговора о међународној пословној сарадњи...57
133. Одговорност коопераната за неизвршење обавезе....................................................................................58
134. Одговорност коопераната за неквалитетну испоруку и обим накнаде штете...........................................59
135. Уговор о међународној пословној сарадњи у индустрији, бродоградњи и грађевинарству...................60
136. Уговори о међународној пословној сарадњи у саобраћају, туризму и угоститељству.............................60
137. Уговори о заједничком улагању средстава (Joint Ventures)........................................................................61
138. Уговор о факторингу.......................................................................................................................................62
139. Уговор о франшизингу...................................................................................................................................63
140. Уговор о бартеру............................................................................................................................................64
141. Уговор о лону..................................................................................................................................................65
142. Уговор о тајм - шерингу (Time Sharing)..........................................................................................................65
143. Појам и врсте међународних плаћања.........................................................................................................66
144. Појам девиза...................................................................................................................................................66
145. Појам уговора о кредиту у међународном промету....................................................................................67
146. Врсте кредита у међународној банкарској пракси......................................................................................68
147. Банкарске гаранције......................................................................................................................................69
148. Појам и врсте међународног документарног акредитива..........................................................................70
149. Правни односи између лица која учествују у односима по документарном акредитиву........................71
150. Економска улога и правна природа документарног акредитива...............................................................72
151. Појам и врсте клиринга..................................................................................................................................72
152. Клириншки рачуни, клириншке валуте, манипулативни кредит, ликвидација салда и правни карактер
клиринга................................................................................................................................................................. 73
153. Међународно менично право.......................................................................................................................74
154. Меница у англосаксонском праву.................................................................................................................76
155. Промиссорy ноте............................................................................................................................................77
156. Особености неких чекова у међународном промету..................................................................................78
157. Акције, купони и талони................................................................................................................................79

63. Међународна продаја робе

3
 Уг. о међ. продаји је правни основ међ. размене робе. Руководно начело међ. продаје у нашем
праву је аутономија воље уг. страна. Оно се испољава кроз слободу уговарања. Разликујемо неколико
основних типова уг. о куповини и продаји у међ. размени с обрзиром на његов предмет:

а) Уг. о међ. продаји робе;

б) Уг. о међ. продаји инвестиција;
в) Уг. о међ. продаји енергије;
г) Уг. о међ. продаји транспортних средстава.

Посао међународне куповине и продаје робе је основни посао међународног привредног права. То
је основни правни инструмент који регулише непосредне правне односе између најчешћих субјеката у
међунаордном правном промету – између продавца и купца робе.
Посао међунаордне куповине и продаје робе је основни посао међународног привредног права и
збот тога што су сви правни послови у извесном смислу акцесорни (помоћни). Тако остлаи правни послови
робног промета с елементом иностраности (заступање, посредовање, шпедиција, складиштење,
осигурање и др.) служе да омогуће реализацију међународне куповине и продаје робе.
На међ. плану је још од 30-их година 20. века започет рад на доношењу универзалног Закона међ.
продаје. Напори су уродили плодом 1980. када је усвојена Конвенц. УН о уговорима о међ. продаји робе
на дипломатској конференцији у Бечу.

У пр. теорији се јављају три критеријума одређивања појма међ. продаје:

1. Субјективни критеријум – полази од субјеката правног односа. Различита националност

или држављанство купца и продавца довољан су услов да се уг. о продаји сматра
међународним;
2. Објективни критеријум – уг. о продаји се сматра међ. уколико је извршен трансфер
вредности са територије једне на територију др. државе;
3. Мешовити критеријум – за признавање међ. карактера уг. о продаји захтева кумулацију
субјективног елемента са једним од три алтернативно постављена објективна услова:
а) Да из уг. произилази да се у часу закључења уг. ствар превози, или да ће бити превезена
са територије једне држ. на територију друге држ.;
б) Да радње које чине понуду и њен прихват буду извршене на територијама различитих
држ.;
в) Да испорука ствари буде извршена на територији неке др. држ., а не оне на чијој су
територији биле извршене радње које сачињавају понуду и њен прихват.

Бечка конвенција прихвата субјективни критеријум. Њена правила се примењују на уг. о продаји
између страна са седиштима на територији различитих држава ако су те државе:

1. Потписнице конвенције, и

2. Када правила МПП упућују на правила једне од потписница конвенције.

Дакле, можемо закључити да је уг. о међ. продаји робе такав привредни посао којим се продавац
обавезује да иностраном купцу испоручи одређену робу и да му омогући стицање права својине на тој
роби, с тим што је циљ уговора да се изврши трансфер робе из земље где се налазила у моменту
закључења у неку др. земљу, а са друге стране, купац се обавезује да плати одређену цену.

4
 64. Конвенција Уједињених нација о уговорима о међународној продаји робе (Беч, 1980)

Основни међ. извор материјалног регулисања међ. продаје је Конвенц. УН о уговорима о међ.
продаји робе из 1980. (из Беча). Конвенц. је ратификовала и СФРЈ. Устав предвиђа да су међ. ратификоване
конвенц. саставни део унутрашњег пр. система. У том смислу се на међ. продају, за коју је меродавно наше
право, примењује конвенц., а не норме ЗОО, које су меродавне за односе продаје у унутрашњем промету.

Директна примена конвенц. у односу на уг. о међ. продаји робе постоји ако продавац и купац
имају своја седишта у државама које су је ратификовале.

Индиректрна примена конвенц. долази у обзир уколико колизионе норме упућују на примену
права државе коју је конвенц. ратификовала.

Ако продавац или купац, имају више седишта, релевантно је оно место које има најближу везу са
уговором и његовим извршењем.
Конвенција, у погледу права уг. стране да искључе или ограниче њену примену, усваја принцип
„opting out“: наиме, примена конвенц. се претпоставља, осим уколико стране нису искључиле њено
важење за њихов конкретан уг. однос. Странке могу искључити примену конвенц. у целини, одступити од
појединих њених одредби или изменити њихово дејство. Уг. стране могу избећи примену конвенц. у
односу на конкретан уг. позивањем на правила неког др. извора права.

Конвенц. искључује њену примену у односу на продају:

1) Робе коју купују потрошачи за личну или породичну употребу или за потребе домаћинства,
изузев ако продавац у било које време пре или у тренутку закључења уг., није знао нити је
морао знати да се роба купује за такву потребу;
2) У случају заплене или неког др. постпука од стране судских власти;
3) ХОВ и новца;
4) Електричне енергије.

Примена конвенц. се искључује у односу на уговоре у којима се претежни део обавезе стране која
испоручује робу састоји у извршавању рада или пружања неких услуга.

65. Закључење уговора о међународној продаји

5
 Закључење уг. у међ. правном промету увек представља тежак и сложен посао. Тешкоће настају не
само због тога што се ови послови закључују најчешће преко заступника и посредника, већ и због тога што
се редовно поред супротних интереса уг. страна, сукобљавају и различита правна схватања и ставови.

У првом реду постоје различита схватања о правном значају понуде и прихвата момента
закључења уговора, рока до кога понуда обавезује и да ли уопште обавезује.

Исто тако знатне тешкоће настају и из разлога што се при закључењу уг. о међ. купопродаји по
правилу воде дуги преговори у којима учествује више лица или се коренсподенција састоји из низа писама
и саопштења преко разних савремених средстава везе уз разна писмена потврђивања... Све то захтева
изузетну пажњу и обазривост, тачност у роковима и прецизност у саопштењима, јер низ тешкоћа баш
настају услед нејасних и двосмислених формулација у понудама, прихватима и осталој коренсподенцији
између будућих уговорних страна.

66. Понуда за закључење уговора о међународној продаји робе

И у међународном правном промету као и домаћем, по правилу, преговори започињу на тај начин
што једно лице, најчешће продавац, понуди будућем евентуалном купцу на продају одређену робу. Ова
понуда може бити учињена на разне начине (било писмено, било усмено, њу може учинити будућа страна
непосредно или преко заступника, трговинског агента или преко неког средства везе – телепринтера,
телефона, телеграфа, путем објављивања понуде у штампи, медијима и сл.). Битно је да таква изјава воље
има све елементе једне ваљане понуде и да је учињена у намери да се понудилац обавеже да под
условима садржаним у њој закључи уг. о купопродаји.

Раније је понуда била чвршћег карактера и представљала ултиматум другој страни да у одређеном
краћем року одговори са „да“ или „не“. Сада, понуда има карактер позива не преговоре и карактер
предлога о коме треба да се дискутује са крајњим циљем да се дође до споразума.

Разликују се две врсте понуда за закључење уг. о купопродаји робе:

1) Чврста, ултимативна – она је обично резултат мање или више успешних преговора који су тек
завршени и једна стр. нуди другој да се под одређеним тачно фиксираним условима закључи уг.
При томе, понудилац може понуђеном оставити рок или учинити понуду без одређивања рока;
2) Понуда која представља позив на преговоре, која правно не обавезује – не обавезује јер се може
прекинути кад год без правних последица.

Већина стандарних и типских уговора подразумева упућивање понуде с карактером позива не

преговоре, дакле не обавезује стране, одн. ако услове те понуде понуђени прихвати у целни сматра се да
још нема уговора, већ да је потребно да то сада и понудилац прихвати и так онда би уговор био закључен.

Рок за одговор на понуде које нису чврсте подразумева разуман рок који варира у различитим
системима. Наша пракса је на становишту да ако у понуди нема назначеног рока, он подразумева период
који је довољан за прихват понуде по редовном току ствари, с тим да се урачуна и време за разматрање
понуде. Крајњи рок према нашим узансама је 8 дана. Спорно је питање рока за разматрање понуде.
Сматра се да је рок од 30 дана од одашиљања крајњи рок за одговор на понуду до ког је и понудилац
обавезан понудом.

6
 67. Опозив и прихват понуде код уговора о међународној продаји робе

Извесна законодавства дозвољавају да понудилац опозове учињену понуду, а друга то не

дозвољавају. Скоро у свим пр. системима допушта се могућност да се понуда опозове под условом да
понуђеном опозив стигне најкасније у моменту стизања понуде тј. истовремено са понудом.

У Англосакс. земљама понуда се може опозвати.

Већина Европских земаља у својим пр. системима је усвојила решење да се понуда не може
опозвати, да је неопозива. У ствари, у овим законодавствима понуда да се закључи уг. обавезује понуђеног
од момента када је понуђени за ту понуду сазнао и то да је одржи до одређеног рока.

Француско право прихвата једно средње решење, наиме оно дозвољава да се понуда опозове, али
понудилац је обавезан да понуђеном надокнади штету ако је она настала у вези са опозваном понуом.
Питање опозива понуде у међ. трг. пракси нема велики значај јер се у скоро све понуде у типским и
стандардним уг. формулисане без обавезе.

Прихват, прихватање понуде за закључење уг. о међ. купопродаји мора у свему одговарати понуди.
Сагласност понуди мора бита у свим елементима, тј. свим тачкама и одредбама понуде.

68. Утицај административних одобрења и дозвола на закључење уговора о међународној

продаји робе

На посао међ. купопродаје утичу и одређена адм. ограничења или условљавања. Једно од највише
примењиваних средстава су адм. одобрења и дозволе за увоз и извоз одређене робе. Поставља се питање
правног значаја одобрења или дозволе за увоз одн. извоз робе. Овде не постоји јединствен став.

1) Према схватању извесних аутора одобрење одн. дозвола нема утицаја на ваљаност закључења
уговора. Присталице овог схватања тврде да се дозвола и одобрење не односе на закључење посла
већ на његово извршење.
2) По др. схватању уговор закључен без одобрења или дозволе када Закон изричито захтева такве
акте су без правног дејства. Међутим, према овом схватању пр. посао се може оснажити ако
одобрење или дозвола буде накнадно дата. У том случају се сматра да је уг. пуноважан од свог
настанка, тј. од момента сагласности воље уг. страна.
3) По трећем схватању ради се о условном послу, о правном послу закљуеном под одложним
условом. У случају да одобрење буде добијено, уговор је ваљан и пуноважан, а ако не буде
добијено сматра се да није ни закључен јер није испуњен предвиђени услов.

Практично друго и треће схватање има за последицу исти резултат – непостојање уг. ако одобрење
или дозвола не буде дата.

7
 У аутономном трг. међ. пр. посебна пажња се поклања утицају адм. ограничења на ваљаност
уговора и испуњеност уг. обавеза. Женевски типски уговорима и општи услови за поједине послове, по
правилу, предвиђају да је уг. страна која је дужна да обезбеди добијање дозволе за увоз или извоз
обавезна да посебно то истакне и да др. страну упозна са том околношћу. Исто тако предвиђа се да је уг.
страна чим искрсне нека препрека или промена у погледу режима дозвола после закључења уг. дужна да
одмах обавести др. страну. Према аутономном трг. пр. сматра се да је добијање дозволе одложни услов
када је уг. страна упозорена да је дозвола за извоз или увоз неопходна по нац. законодавству уг. стране
која је дужна да исходи такву дозволу. Ускраћивање дозволе за увоз одн. извоз није акт који се може
уврстити у случај више силе.
У вези са ваљаношћу уг. о међ. трг. поставља се питање утицаја општих мера забране. ОМЗ (опште
мере забране) су такве мере које предузима држ. у погледу извоза или увоза одређених роба уопште, или
само са одр. подручја. Битно је да све држ. мере делују тако да уг. стране не могу да изврше своје уг.
обавезе. Југословенско право, као и многа друга савремена права, је прихватило теорију промењених
околности, али није тако у свим пр. системима, нпр. у аустријском пр. се не признаје постојање
промењених околности у трг. трансакцијама.

69. Моменат закључења уговора о међународној продаји робе

Одређивање момента од када уг. производи облигационо правно дејство врчо је значајно питање
за међ. купопродају. Према месту и времену закључења уг. одређују се и пр. правила која треба да се
примене у случају сукоба закона у времену и простору.

Време закључења уг. је врло значајно за одређивање рока испоруке робе, а с тим у вези и за
утврђивање цене када је у уг. предвиђено да ће важити средња тржишна цена у одређеном месту на дан
испоруке. Исто тако у извесним пр. системима моменат закључења уг. биће значајан и за пренос права
својине на продатој роби као и прелазак ризика.

Постоји више различитих решења у погледу момента закључења уг. између одсутних лица.
Углавном постоје 4 теорије:

1) Теорија изјаве – уг. између одсутних је закључен у тренутку када је понуђени изјавио да прихвата
понуду на било који могућ начин, тог момента је настала сагласност воља која одмах производи
правно дејство;
2) Теорија отпреме (одашиљања) – везује настанак уг. за моменат предаје пошти или одашиљања
прихватања понуде преко неког др. техничког средства везе;
3) Теорија пријема – уг. је закључен када понудилац прими саопштење о прихватању понуде од стр.
понуђеног;
4) Теорија сазнања – уг. је закључен моментом сазнања понудиоца о прихвату понуде од стр.
понуђеног.

У аутономном МТП се углавном са извесним резервама усвајају два решења у погледу утврђивања
момента закључења уг. о међ. купопродаји.

8
 1) Ако је у питању заменљива роба, прихвата се било теорија отпреме, било теорија пријема,
зависно од захтева купца или продавца;
2) Међутим, када је у питању незаменљива роба, онда је усвојена без изузетка теорија пријема. Ово
се објашњава тиме што се у овом случају желело постићи да уг. стране буду потпуно узајамно
обавештене и да се постигне што већи степен извесности, а самим тим и већа пр. сигурност.

70. Форма закључења уговора о међународној продаји робе

У МТП постоје два основна схватања у погледу форме уговора уопште, а посебно о форми уг. о међ.
купопродаји робе. То је схватање да се ради о консесуалном уг., где је као и за све остале уг. довољна само
проста сагласност воља.

Супротно, у ЕНГ праву се нпр. уговори деле на писмене (који се потврђују) и уговоре на реч.
Међутим, и ови уг. који се класификују према овој подели у уг. на реч, с обзиром на енг. схватање о
обавезности уговора, ипак су у извесном смислу формални, јер према енг. схватању обавезности уг. нико
не може да узме обавезу без противобавезе. У ствари, не може се обавезати само на чисто обећање.
Према томе за ЕНГ право, форма, у извесном смислу, је увек нужна.

И у Англосакс. трг. праву потребна је писмена форма као доказ о постојању уговора.

Према америчком Унифицираном трг. законодавству предвиђена је само писмена форма као доказ
за све уговоре који прелазе износ од 500$. У међ. аутономном трг. праву, форма има посебан значај и то
било што саме уг. стране приликом састављања уг. уносе одређене клаузуле (нпр. да ће уг. производити
своје дејство од момента потписивања од стране овл. представника...), било што се стављају и посебне
клаузуле да се измене и допуне већ закљученог уг. могу вршити само писменим путем.

У савременом праву, све више јача тенденција ка формализму.

71. Обавезе продавца из уговора о међународној продаји робе (време, место и начин испоруке
робе)

9
Зависно од начина предаје разликују се два основна облика уг. о међ. продаји робе:

1. Уг. о продаји уз диспозицију – је такав пр. посао на основу кога се роба одмах при закључењу уг.
ставља на располагање купцу;
2. Продаја са испоруком – је уг. на основу кога се, по правилу, испорука робе одлаже до момента
који уг. стране споразумно одређују . Испоруком се, у смислу Узансе, сматрају све радње које је
продавац дужан обавити, према уг. и природи посла, да би купац могао примити испоруку. Постоји
више врста испоруке. Разликовање је зависно од врсте робе, природе посла, начина утврђивања
квалитета и квантитета робе, момента предаје робних докумената и сл...

* РОК – ВРЕМЕ ИСПОРУКЕ – У уг. о међ. продаји може бити означен тачан дан испоруке или
оквиран рок. Одређивање рока у уг. о међ. продаји врши се често и употребом термина “prompt“, „хитно“
или „одмах“. Одређење рока испоруке може бити везано и за неки природни или др. догађај који није
потпуно известан. У аутономном МТП, у погледу рокова испоруке, постоје врло различита решења. Услед
тога чести су судски и арбитражни спорови о овом питању. У погледу врсте рокова аут. МТП по правилу
предвиђа две врсте рокова:
1) Чврсте и
2) Гипке.
Специфичност питања рока испоруке настаје у ситуацији када се испорука врши предајом робних
докумената. Таква испорука честа је у међ. пракси и за њу важе посебна правила о преношењу и датирању
робних докумената. По правилу, приликом преноса док. предвиђено је да се ставља датум који се узима
као дан испоруке. Нпр. датум издавања коносмана код неких видова продаје се сматра даном испоруке. У
погледу неизвршења испоруке робе продавац пада у дужничку доцњу. Међутим, ако купац неоправдано
одбије пријем испоруке коју му продавац нуди, он запада у поверилачку доцњу. Овде се у свему, са
извесним нијансама у тумачењу, примењују правила нац. права.

* МЕСТО ИСПОРУКЕ РОБЕ – По правилу, место испоруке робе одређено је самим уговором. Када то
није случај, место испоруке се обично везује за неку др. чињеницу из уговора. Тако се местом испоруке
може сматрати и место до кога продавац плаћа возарину. Тим местом се може сматрати и место прелаза
трошкова, или место до ког продавац има обавезу да пошаље робу на терет и ризик купца. Често се у уг. о
међ. продаји предвиђа да једна страна задржава право избора места испоруке. Оно се назива „право на
накнадне отпремне диспозиције“, у начелу припада купцу. У овим случајевима накнадног избора места
испоруке предвиђено је да уг. стр. мора др. страни свој избор благовремено саопштити.

* НАЧИН ИСПОРУКЕ РОБЕ – Уг. стране, по правилу, уговором утврђују начин испоруке. У случају да
у уг. нема одредаба о начину испоруке, а не постоје ни обичаји којима се ово питање уређује, начин
испоруке зависиће од природе посла и врсте робе која је предмет уг. У начин испоруке се убрајају све
радње и поступци које је продавац дужан да предузме да би робу ставио на располагање купцу, и све оне
радње и поступци које је дужан да изврши купац да би омогућио продавцу да изврши своју обавезу.
Испорука може бити ефективна, када се предаје сама роба, или документарна, која подразумева предају
докумената који дају право располагања робом. БК посебно уређује документарну испоруку робе.
Продавац је своју обавезу испунио уколико је документ предао у време, на месту и у облику коју су
предвиђени уг.

БК предвиђа три обавезе продавца код испоруке робе на основу међ. дистанционе продаје:

10
 1) Прво, уколико продавац превозиоцу преда робу која није јасно обележена као роба намењена за
извршење уг., тада је он дужан да купцу пошаље обавештење о отпреми којом се ближе одређује
роба.
2) Друго, ако је продавац преузео обавезу да обезбеди превоз робе, обавезан је да закључи све уг.
потребне за превоз до одређеног места превозним средствима која су у датим околностима
одговарајућа и под условима који су уобичајени за ту врсту превоза.
3) Трећа обавеза продавца је да, уколико није дужан да робу у превозу осигура, купцу на његов захтев
достави све расположиве податке који су му потребни да би он сам могао осигурати робу.

72. Амбалажа код уговора о међународној продаји робе

У међ. промету робе важи опште правило да је продавац дужан да обезбеди одговарајућу
амбалажу. Овај принцип прихваћен је и у нац. законодавствима. Продавац има обавезу да обезбеди
амбалажу која штити робу од физичких оштећења у току транспорта и погодна је за идентификацију робе.
Уг. стране могу и другачије да уреде питање амбалаже.

У погледу амбалаже је значајно питање на чији трошак се амбалажа обезбеђује, када је цена робе
уговорена за нето тежину. Уг. стране обично регулишу ово питање уговором. Међутим, уколико то није
случај, сматра се да је и тада продавац дужан да обезбеди уобичајену амбалажу. Код уговорене цене за
бруто тежину продавац без обзира што обезбеђује амбалажу, најчешће наплаћује њену вредност
урачунавајући бруто за нето.

У типским уг. о куповини и продаји предвиђају се и одг. решења у погледу амбалаже, нарочито
када се ради о амбалажи коју продавац даје купцу на послугу. Реч је о цистернама, бурадима, спец.
сандуцима... У таквим случајевима обично се посебно уговара рок за враћање амбалаже и одређује до ког
места купац треба да је врати о свом трошку и на свој ризик.

Према усвојеним обичајима у међ. продаји, ако стране нису посебно уговориле начин паковања,
амбалажа мора испуњавати захтеве да:

1) Успешно штити упаковну робу и да је помогодна за преношење;

2) Омогућава примену најнижег возаринског става;
3) Омогућава примену најниже царинске тарифе;
4) Одговара прописима о увозу.

У случају да је амбалажа оштећена или да не одговара условима транспорта, продавац неће моћи
да добије чисту теретницу (коносман). Продавац је дужан да робу испоручи паковану и заштићену на
начин утврђен уговором. За случај да уг. не садржи одредбу о амбалажи, БК (Бечка Конвенција)
установљава објективне критеријуме одређивања услова које амбалажа мора испуњавати: тада се захтева
уобичајено, одн. у одсуству критеријума одређивања таквог паковања, адекватно паковање. Уобичајено
паковање значи да је оно у складу са пословним обичајем који постоји за продају те врсте робе.
Неиспуњење обавезе продавца да обезбеди одговарајућу амбалажу Конвенц. третира као испоруку
несаобразне робе. Нац. Законодавства, по правилу, само теже повреде правила о амбалажи третирају као

11
разлог за приговор на квалитет робе. Наравно, у том случају купац, може истаћи приговор у погледу
амбалаже у тачно предвиђеном року и форми која важи за приговоре на квалитет робе.

73. Одступање између испоручене и уговорене робе код уговора о међународној продаји робе

Продавац је дужан да испоручи ону количину и онај квалитет робе који је уговорен. По нашим
Узансама за промет робом у погледу количине допушта се одступање највише до 2% изнад или испод уг.
количне робе, међутим ако је количина робе уг. само приближно и то изразима „око“ или „цирка“ онда је
допуштено одступање до највише 5% изнад или испод уг. количине.

И код формуларних и типских уг. о међ. купопродаји предвиђена је могућност одступања од уг.
количине. Та одступања су понекад незнатна, износе нпр. 1%, а понекад су знатно већа и износе 10% изнад
или испод уг. количине. Наравно да све ово зависи у првом реду од врсте робе, количине, начина и врсте
превоза...

Женевски типски уг. предвиђају знатне толеранције у погледу количине житарица (у случају пуног
терета предвиђа се толеранција 10%, у случају делимичних терета толеранција је 5%). Опште је правило да,
уколико испорука не одступа више од предвиђених граница толеранције, куповна цена се обрачунава за
стварно испоручену количину и то према уг. ценама. Међутим, ако су ова одступања знатнија правило је да
купац вишкове ставља на располагање продавцу, а у случају мање испоручене количине захтева накнаду
испоруку, а има право и на накнаду штете и др. издатака. Наравно о свему овоме мора благовремено
обавестити продавца.

У међ. купопродаји робе по правилу количина се увек изражава у јединицима мере извесног
система. Међутим, количина може бити одређена (куповина и продаја на ђутуре). Наравно у том случају не
постоји никаква могућност приговора. Исто тако долази до одступања у погледу количине испоручене
робе и због капацитета превозног средства, нарочито брода. У том случају обично купац ако је у питању
купопродаја FOB (франко брод) уговора у своју корист право опције одн. право да се испоручена количина
прилагоди капацитету превозног средства.

Једнообразни закон предвиђа да права призната купцу по овом закону искључују сва друга пр.
средства заснована на недостатку саобразности ствари. Саобразност уг. се одређује према стању ствари у
моменту преласка ризика. Продавац не одговара за последице недостатку саобразности ако су у време
закључења уг. купцу ови недостаци били познати или их је могао знати. У случају да квалитет испоручене
робе не одговара условима уг. могу се поднети одговарајући приговори продавцу. Предвиђени су стриктни
рокови за подношење приговора и то било на квалитет било на количину. Приговори на квалитет робе
могу се поднети у року од 6 месеци, а у погледу количине у року од 3 месеци од дана испоруке. Међутим,
за ону робу где постоји гарантни рок приговори се могу поднети најкасније 30 дана на истеку гарантног
рока, под условом да је недостатак откривен у току гарантног рока. Ако купац не поднесе приговоре у
наведеним роковима лишава се права да се обрати.

У погледу сагласности квалитета и квантитета испоручене робе са уг. типски уг. предвиђају
различита правила. Међутим, ипак се у овим уг. допушта могућност извесних уобичајених количинских
одступања. Сматра се да је квалитет робе у међ. промету довољно одређен ако је одређена:

12
 1) Врста робе;
2) Степен у врсти и
3) Стање у коме се налази.

Тако да се свако одступање у квалитету, по правилу, заснива на утврђеној разлици у хемијским и

физичким својствима робе, а у ком смислу ће се вршити упоређивање квалитета робе зависи од трг.
обичаја. Врло је значајан сам начин одређивања квалитета. Најбоље је када се тачно одреде сва битна
својства робе у уг.

У погледу количине, одступања у границама толеранције не представљају повреду саобразности, а

у погледу квалитета робе ако није нешто посебно уг. важу уобичајени стандардни квалитет и то цењен
према стандарду земље продавца. Стога ако продавац не испоручи робу уобичајеног квалитета биће
одговоран, изузев ако роба није продата „каква-таква“ кад је продавац ослобођен одговорности за
квалитет робе.

Врло често се у типским уг. налазе и одредбе о искључењу одговорности продавца (кл.
егзонереције). У тим одредбама се обично уг. стране позивају на случај више силе, али и доста често дају
појам више силе или тумачење више силе. Ове кл. могу бити забрањене позитивним прописима, а могу
бити противне и међ. привредном јавном моралу.

74. Утврђивање количине испоручене робе код уговора о међународној продаји робе

Утврђивање количине на основу робних докумената врши се на основу робних докумената.

Ако се утврђивање количине испоручене робе врши непосредно онда по правилу треба да буду
пристуне обе уг. стране или њихови овлашћени представници. Поред тога утврђивање количине може да
вршити и нека орг. за контролу квалитета и квантитета робе у међ. размени, ако су то уг. стр. предвиделе
или ако је то при испоруци такве робе уобичајено.

Утврђивање количине на основу робних док. врши се увидом и стављањем док. тако да се
утврђиване тежине и количине у превозним документима сматрају као меродавним. Количина назначена
у док. сматраће се као стварно утоварена количина одређене робе. Наравно то је једна оборива правна
претпоставка. Могуће је доказати да је утоварена мања или већа количина.

У Једнообразном закону о међ. купопродаји решава се на јединствен начин питање утврђивање и

квалититавних и квантитативних одступања. Истиче се да је купац дужан да прегледа робу у месту
опредељења. Ако се роба отпрема даље од стране купца без претовара и ако је продавац знао или је био
дужан да зна за могућност ове даље отпреме, преглед продате ствари може бити одложен до приспећа
робе у ново одредиште. У погледу модалитета прегледа важиће оно што су уг. стране предвиделе у уг., или
ако то није регулисано уг., преглед ће се извршити по закону или обичају места где се тај преглед врши.
Једнообразним законом о међ. купопродаји предвиђено је да крајњи рок за истицање приговора морају
садржати прецизно навођење одступања, позив продавцу да прегледа ствар лично или да то учини преко
свога представника.

13
 Наша судска пракса сматра да су приговори на квалитет ваљани ако су конкретизовани и одрађени,
ако садрже потребне податке, ако се мањкови на роби могу утврдити на било који веродостојан начин,
затим да за ваљаност приговора на количину робе није услов да се достави записник о утврђеној
количини.

75. Утврђивање квалитета робе код уговора о међународној продаји робе

Утврђивање квалитета робе врши се по правилу у моменту пријема испоруке. То би требало да се

кад год је то могуће изврши без одласка или у кратком року. Међутим, у сваком случају утврђивања
квалитета робе се може одложити до приспећа докумената неопходних за то утврђивање. Када је квалитет
одређен спецификацијом или узорком роба мора у потпуности одговарати спецификацији одн. узорку.
Постоје разни начини утврђивања квалитета: стручни преглед, упоређивање са узорком, хемијска анализа,
физички преглед, мерење...

Пре отпремања робе продавац је дужан да изврши о свом трошку преглед и установи да ли је роба
у складу са условима који су одређени у уг. Продавац је дужан да достави купцу одговарајућа документа
која потврђују квалитет робе. Предвиђена су посебна правила када купац преузима робу преко свог
представника и обавеза продавца да благовремено обавести купца о готовости робе за проверавање.
Међутим, истакнут је принцип да учешће купчевог представника у проверавању квалитета робе од стране
продавца не ослобађа продавца одговорности за квалитет робе. Посебна правила о утврђивању квалитета
робе важе ако је роба у оргиналном паковању. Утврђивање квалитета се ограничава на испитивање
ваљаности паковања, а не и његове садржине. Али недостаци касније откривени сматрају се као скривене
мане и купац има право на приговоре без обзира што је робу у оргиналном паковању примио без
приговора.

76. Санкције због недостатка саобразности код уговора о међународној продаји робе

14
 Према једнообразном закону о међ. купопродаји предвиђено је да купац, који је уредно обавестио
продавца о недостатку саобразности може да:

1) Захтева од продавца извршење уг.;

2) Изјави да раскида уг; и
3) Да тражи смањење цена.
Купац може поред тога добити накнаду штете.

У погледу права купца да захтева испуњење уг. предвиђено је да је он на то био овлашћен:

1) Ако се продаја односи на одређену ствар: испоруку те ствари предвиђене у уг. или дела који
недостаје;
2) Ако се продаја односи на ствар коју производи или фабрикује продавац: да продавац отклони те
недостатке ако је то у стању;
3) Ако се продаја односи на ствари одређене по роду: испоруком нових ствари сагласних уг. или ако
се ради о делу или количинском недостатку испоруком тог дела или недостајуће количине, сем ако
замена купљене робе не би била у складу са обичајем или оправдано могућа.

Затим је предвиђено да купац може изјавити да раскида уг., ако недостатак саобразности или
неизвршење испоруке у одређеном року представљају битне повреде уг. Он губи право ако га не захтева у
једном кратком року после обавештења о недостатку саобразности, или после истека разумног рока у
којем је захтевао извршење уг.
Купац може одредити један накнадни рок за накнаду испоруку или за завршетак опоравке и то у
једном разумном трајњу. Ако до истека овог рока продавац није испоручио или оправио ствар, купац може
по свом избору захтевати извршење уг., смањити цену или само ако је оставио један кратак рок изјавити
да раскида уг.
Купац може да изјави да потпуно раскида уг. ако је изостало испуњење у целини или ако се ради о
суштинској повреди уг.
У случају да купац није постигао испуњење уговора, а није ни изјавио да раскида уговор, може
сразмерно смањити цену за разлику од вредности коју је ствар имала у моменту закључења и оне снижене
вредности изазване чињеницом недостатка саобразности.
Ако продавац испоручи већу количину робе по роду од уговорене, купац може или примити или
одбитни количину робе која представља вишак. Ако прими вишак робе делимично или у целости, купац је
дужан да по уговору то и исплати.
Купац протеком рока од годину дана од обавештавања продавца губи напред наведена права сем
ако је био спречен да учини услед преваре продавца.

77. Обавеза продавца да преда робна документа

15
 Према Једнообразном закону када је продавац обавезан да преда купцу документа која се односе
на робу он је ту своју обавезу дужан да испуни у месту одређеном у уг. или по обичајима. Ако продавац не
преда док. у месту које је одређено или ако преда непотпуна док. купац има права, зависно од случаја, као
и да није извршена испорука.

Женевски типски уг. за купопродају житарица , регулишу да је продавац обавезан благовременно

предати купцу:

1) Комплетне коносмане – ако нема коносмана, купцу се може предати извештај о приспећу, који је
издан на основну тих коносмана и који садржи све податке потребне за продају робе;
2) Полисе или цертификате осигурања;
3) Рачуне или копију рачуна.
Продавац ће да благовремено поднети захтев купца и на његов трошак прибавити све др.
документе из земље порекла робе, који би се могли тражити по законима земље увоза као што су нпр.
фитосанитарни цертификат, цертификат о пореклу...
Поред докумената о транспорту робе (коносмана, товарног листа, превозног листа, отпремнице и
сл.), велики значај у међ. куповини и продаји имају и сл. документи:
1. УВЕРЕЊЕ О ПОРЕКЛУ – документ који се често захтева у трг. пракси. Њега захтевају царинске власти
ради примене царинске тарифе према трг. споразумима или да би се на увоз или извоз те робе
могле применити разне погодности или специјални услови.
2. ТРГОВИНСКЕ ФАКТУРЕ – су по правилу намењене купцу и зато нису одређене посебним
прописима. Фактура се доставља у 3 примерка и ту треба да буду наведени: година и назив
споразума, бр. уговора или поруџбине куп0ца, позиција робе у споразуму, итд...
3. КОНЗУЛАРНЕ ФАКТУРЕ – захтевају се при увозу стране робе. Ова фактура би требало да купцу
пружи већу сигурност у међ. робном промету. Оне се угл. траже да би се одредила земља
експедиције и земља порекла, затим да би се утврдила тј. потврдила цена робе и свих др.
трошкова, да би се што боље и лакше омогућила контрола увоза робе, да би се постигла лакша
евиденција (статистика) и наплатиле одг. таксе, итд.
4. ЈЕДНООБРАЗНА ПРАВИЛА И ОБИЧАЈИ ЗА ДОКУМЕНТАРНЕ АКРЕДИТИВЕ.

78. Обавеза купца да плати уговорену цену

16
 Плаћање продајне цене је редован начин испуњења основне купчеве обавезе. Правни режим
плаћања у међ. промету усложњава чињеница да се она врши у страном новцу. Место плаћања је оно у
коме се о року доспелости мора извршити плаћање. За место плаћања везује се надлежност суда за
утужење купца, према месту плаћања одређује се постпак при плаћању, тумаче се изрази који имају
различита значења у погледу рокова и валуте плаћања. Место плаћања може бити уговорено, а може
остати и неуговорено. У случају да није уговорено примењују се одговарјућа диспозитивна правила.

Основни извор материјалноправног уређивања међ. продаје робе, Бечка Конвенц., предвиђа да се
место плаћања одређује уг., а када то није случај, Конвенц. предвиђа два правила:

1) Прво, купац је дужан да плати цену у месту седишта продавца, и

2) Друго, ако се исплата врши уз предају робе и док., у месту предаје.
У првом случају када продавац има више седишта, место плаћања је оно седиште продавца које
има најтешњу везу са уг. и његовим извршењем. Уколико продавац, нема седиште, место плаћања биће
његово боравиште.
Друго решење, по коме место предаје робе и док. одређује место плаћања, је применљиво у
случају када се испорука робе и плаћање врше симултано, Конвенц. изричито предвиђа да продавац сноси
повећање трошкова везано за плаћање до кога је дошло због промене његовог седишта после закључења
уг.
Када је реч о времену плаћања цене, модалитета у погледу рока плаћања могу се поделити у три
групе:
1) плаћање пре испоруке;
2) плаћање истовремено са испоруком; и
3) плаћање после испоруке робе.
Пре испоруке у међ. промету се плаћа или цена или само њен део. БК, у односу на време плаћања
цене, упућује на уг. одредбе. У случају да уг. није уређено време исплате цене, БК предвиђа да је купац
дужан цену кад продавац, у складу са уг. и К, стави купцу на располагање било робу било докум. на основу
којих се робом може располагати.
Продавац може условити предају робе или документа плаћањем цене. Купац није дужан
испплатити цену пре него што је имао могућност да робу прегледа, изузев ако начини испоруке или
плаћања са којима су се стране сагласиле искључују такву могућност.
Начин плаћања цене је у вечикој мери условљен начином испоруке. Плаћање може да се изврши
при предаји робе или при предаји робних докумената. Плаћање при предаји робе, уз ефективну испоруку
врши се када се роба преда купцу и када је он прегледа. Код овог начина плаћања, купац може да се
заштити од могућности да му буде испоручена несаобразна роба. Са др. стране овакав положај за купца је
знатно повољнији, па се може десити да га злоупотреби истичући неосноване приговоре ради добијања
бонификација. Када се плаћање врши уз предају робних док., могућност евентуалних злоупотреба од
стране купаца је сведена на најмању меру. У овом случају роба се практично плаћа пре прегледа и пријема
и продавац је потпуно обезбеђен од било какве злоупотребе од стране купца. При продаји на почек купац
плаћа куповну цену после извесног времена по пријему робе. У том случају купац дугује продавцу или по
отвореном рачуну или по меници коју акцептира при предаји док.
Висина цене може одређена на разне начине (фиксна, одредива према одговарајућим
околностима, редовна, клизна...).

17
 79. Клизне цене код уговора о међународној продаји робе

Уговорне стране могу предвидети да ће цена зависити од висине трошкова производње робе или
од промена у вредности валуте плаћања. Цене које су одређене тако да зависе од др. чинилаца називају се
клизне цене. У случају да од момента закључења уг. до тренутка испоруке робе не буде никаквих промена
у параметрима којима се цена одређује, она ће остати непромењена, одн. важиће цена предвиђена уг.
Међутим, ако је дошло до повећања трошкова производње, цена ће сразмерно порасти. Обрнуто, ако би
се цена производње робе смањила дошло би до смањења коначне продајне цене.

Обично се клизна цена уговара за испоруку машина и др. сложеније робе која тек треба да се
изради. Цена се може на овај начин одредити и за др. потрошну робу. Утврђивање коначног износа клизне
цене може се постићи применом посебне математичке формуле. Др. начин утврђивања клизне цене је
примена књиговодствене методе.

Уговарање клизне цене је, свакако, у корист продавца и увек у садашњим условима представља
известан ризик за купца.

80. Санкције у случају неплаћања код уговора о међународној продаји робе

Уколико купац не изврши било коју своју обавезу засновану на уг. или конвенцији, продавац може
захтевати испуњење обавезе купца или раскинути уг. Продавац, има право да од купца захтева испуњење
уг. обавеза: преузимање испоруке, исплату продајне цене и испуњење др. обавеза.

У циљу одржавања уг. одн. избегавања његовог раскида, Конвенц. овлашћује продавца да купцу
одреди додатни рок разумне дужине за извршење његових обавеза. Продавац се до истека тог разумног
рока не може користити било којим средством предвиђеним за случај накнаде штете. Изузетак од овог
ограничења права продавца да раскине уг. је случај када је од купца примио обавештење да овај неће
извршити своје обавезе у року који му је накнадно одобрен. Тада се поново реетаблира право продавца да
користи правна средства расположива, за случај повреде уг. од стране купца, укључујући и право на
раскид.

Према Конвенц. продавац има право да раскине уг. у два случаја.

1) Прво, када неизвершење обавезе купца представља битну повреду уг. (нпр. када је купац у доцњи
са плаћањем, а продавац због инфлаторних токова на свом тржишту трпи губитке који чине да се
он суштински лишава очекиване користи од уг.).
2) Друго, продавац има право да раскине уг. када се из уг. не може утврдити да ли је повреда уг.
обавезе купца битна у смислу Конвенц. Стога продавац, у циљу отклањања недоумица у погледу
карактера повреде обавезе купца, може дати додатни рок купцу за испуњење уг. Уколико купац
своју обавезу не испуни у додатном року који је одредио продавац, или претходно изјавио да неће
у таквом року испунити своју обавезу, продавац има право да уг. раскине.

18
 81. Пријем испоруке код уговора о међународној продаји робе

Купац је дужан да прими испоруку робе коју му нуди продавац, што подразумева предузимање
одређених радњи и припрема. Често од пријема испоруке у међ. промету робе зависи и одређивање цене.
Наиме, тек код преузимања робе може се условити да није испоручена она роба која је предвиђена уг. По
правилу, ако је уг. предвиђено да ће од утврђеног квалитета при пријему испоруке зависити и цена, онда је
пријем испоруке предуслов за одређивање и плаћање цене.

Према Једнообразном Закону о куповини и продаји, ако је купац уг. овлашћен да накнадно одреди
спецификациону куповину, и ако купац није извршио спецификацију у року одређеном изричито или
прећутно, или у једном разумном року после захтева предавца, продавац може било изјавити да раскида
уг. у кратком року било сам извршити спецификацију према потребама купца које су му биле познате.

Према БК, купчева обавеза преузимања испоруке укључује: обавезу обављања свих радњи које се
разумно од њега очекују да би омогућио продавцу да изврши испоруку; и обавезу преузимања робе.

82. Пренос права својине код уговора о међународној продаји робе

У погледу прелаза права својине, у нац. законодавствима постаје различита схватања.

ФРА схватање (латинска група – ФРА, ИТА, БЕЛ) прелаз својине везује за моменат закључења уг.
Својина прелази на купца фактом закључења уг., под условом да је уг. о продаји предвиђена цена за робу,
без обзира да ли је та цена плаћена или не, одн. да ли је роба испоручена или није.

Средњеевропско (НЕМ, АУС, ШВА, РС) схватање следи традицију римског права, по коме се дејство
уг. о продаји ствари своди само на заснивање облигационо пр. односа између уг. страна. Продавац остаје
сопствених ствари све док је на одрђени начин не преда купцу.

Англосаксонско (АС) право усваја општи принцип да се начин преноса својине може регулисати уг.
Полази се од тога да је за пренос пр. својине код продаје одлучујућа воља уг. страна. Разлике између нац.
пр. система у погледу регулисања преласка права својине немају већи практични значај за пр. режим међ.
продаје. Разлог за то је што се као предмет ове продаје јављају велике количине робе које се испоручују на
тачно устаљени начин, при че,у се одређеним транспортним кл. прецизно одређују време и место
преласка ризика и трошкова са продавца на купца.

БК предвиђа обавезу преноса пр. својине као једно од основих продавца.

19
 83. Прелаз ризика и трошкова код уговора о међународној продаји робе

Пренос пр. својине као превасходно пр. питање није од интереса за пословне људе, већ њих у
првом реду интересује ко ће и од ког момента сносити ризик за оштећење или пропаст ствари.

Строго узевши, у нац. пр. системима долазе до изражаја схватања латинског, средње-европског и
англосакс. права. Решења у овим правима су од значаја под условом да се питање ризика и трошкова важе
за моменат преноса права својине. Овде би се могле додати још две групе пр. система:

1) Средњу групу (ШВА, ШПА, земље Јужне Амер.), где се за пренос својине прихвата средњеев.
систем, а ризик прелази на купца у тренутку закључења уг. о продаји;
2) Скандинвска права (ШВЕ, НОРВ, ДАНСКА) која питање преласка ризика не везују за пренос пр.
својине, већ једноставно за факт отпреме ствари: ризик и трошкови прелазе са продавца на купцу у
тренутку испоруке.

Конвенц. утврђује прелазак ризика и трошкова када:

1. Постоји обавеза продавца да превезе робу, али није дужан да је преда у одређеном месту;
2. Продавац има обавезу да превезе робу из неког др. места и испоручи је превозиоцу у тачно
одређеном месту;
3. Предаја робе се дешава у превозу.

У првом случају ризик и трошкови прелазе са продавца на купца у моменту када продавац робу
преда првом превозиоцу.

У другој ситуацији, ризик прелази на купца тек у моменту када је роба предата превозиоцу на тако
одређеном месту.

Трећа ситуација коју регулише К је чест случај у међ. трг. Начелно, моменат преласка ризика код
продаје робе у превозу може се везати за време закључења уг., или за тренутак у коме је роба предата
превознику. У случају да се прихвати решење по коме ризик прелази са продавца на купца у моменту када
је роба предата превознику, купац сноси ризик за робу ретроактивно, јер је одговоран за робу у период у
коме она није била под његовим надзором.

У континеталним правима прихваћено је решење по којем се као тренутак преласка ризика сматра
моменат када је роба предата превознику: последњи купац, ступа на место претходног и сноси ризик
ретроактивно, од момента предаје робе превозиоцу.

Према енг. пр, ризик прелази на купца у моменту закључења уг.

Нацрт БК је предвиђао решење према коме ризик прелази ретроактивно на купца, у моменту
предаје ствари превозиоцу. Овај приступ има и Хашки једнообразни Закон о међ. купопродаји. Концепција
ретроактивног преласка ризика и трошкова код продаје робе у превозу карактерисична је за поморску трг.
Уколико је продавац имао знање о пропасти и оштећењу робе која је предмет уг., правило о
ретроактивном преласку се неће примењивати, а ризик неће прећи на купца све до момента закључења уг.

У др. случајевима ризик прелази на купца у тренутку када је он преузео робу или, ако то није
учинио благовремено, у тренутку када му је роба стављена на располагање, а он чини повреду уг. тиме што
је није преузео.
20
 84. Прелаз ризика и трошкова по транспортним клаузулама код уговора о међународној
продаји робе

Уг. стране често, у циљу утврђивања преласка ризика и трошкова код дистанционе продаје, користе
трг. термине и клаузуле. Међ. трг. комора у Паризу је 1936. донела Међ. правила за тумачење уг. термина
уобичајених у трговини. Ова правила за тумачење позната су под називом INCOTERMS 1936 (International
commercial Terms). Уследило је више ревизија ових правила, од којих је последња извршена 2000. године.
Кл. су груписане у 4 фундаментално различите категорије означене са Е, F, С и D.

У групу Е (спада само EXW - франко фабрика), по којој ризик прелази на купца у време када му је
роба, индивидуализована, стављена на располагање у просторијама продавца.

Клаузула F типа (спадају FCA, FAS, FOB) предвиђају да је продавац дужан да робу испоручи
превознику кога је одредио купац. Од тог момента ризици и трошкови прелазе на купца.

Према кл. С типа (спадају CFR, CIF, CPT, CIP) продавац је дужан да уговори превоз али не преузима
ризик од губљења или оштећења робе или накнадних трошкова насталих због догађаја након продаје робе
превозиоцу.

Према кл. D типа (спадају DAF, DES, DEQ, DDU, DDP) продавац је дужан да сноси све трошкове и
ризике за допрему робе купцу у одређену земљу опредељења.

У свим одредбама одговарајуће обавезе уг. страна груписане су у 10 наслова: обавезе продавца
обележене су ознакама од А1 до А10, а купца ознакама од Б1 до Б10.

Група Е (полазак) EXW Франко Фабрика

Група F (главни превоз неплаћен) FCA Франко превозник

FAS Франко уз бок брода

FOB Франко брод

Група C (главни превоз плаћен) CFR Цена са возарином

CIF Цена са осигурањем и возарином

CPT Возарина плаћена до...

CIP Возарина и осигурање плаћени до...

Група D (приспеће) DAF Испоручено граница

DES Испоручено франко брод

DEQ Испоручено франко обала

DDU Испоручено и неоцарињено

DDP Испоручено и оцарињено

21
 85. Клаузула EXW - франко фабрика

EXW (ex works) – назначено место. Значи да продавац испуњава своју обавезу испоруке када је
робу ставио купцу на располагање у својим просторијама или др. назначеном месту (радионици, фабрици,
складишту и сл.) неоцарињену на извор и неутоварену на било које возило.

Продавац није одговоран за утовар робе на возило које обезбеђује купац, као ни за царињење
робе ради извоза, уколико није другачије уговорено.

Купац сноси сав трошак и ризик у вези са отпремом робе до жељеног места опредељења.

Ову клаузулу не треба користити када купац не може обавити извозне формалности директно или
индиректно. У таквим сл. користи FCA клаузулу, с тим што се продавац слаже да ће робу утоварити на свој
трошак и ризик...

86. Клаузула FCA - франко превозник

FCA (франко превозник) значи да продавац испуњава своју обавезу када преда робу оцарињену
ради извоза, превознику одређеном од стране купца, на назначеном месту или тачки. Место испоруке, или
тачка испоруке унутар назначеног места, по овој клаузули мора бити прецизно одређена, јер ова клаузула
има две могућности испоруке робе:

1) Ако се испорука обавља у просторијама продавца, он је одговоран за утовар робе на возило које је
одредио купац;
2) Ако је тачка испоруке ван простоија продавца, али унутар места испоруке, продавац је одговоран
за допрему робе до те тачке, али не и за њен истовар. Продавац је, дакле, испунио своју обавезу
када је робу ставио на располагање назначеном превознику на свом возилу – неистоварену.

Ова кл. се може користити независно од вида транспорта, укључујући и мултимодални транспорт.
„Превозник“ је лице које, у оквиру уг. о превозу, обавља или обезбеђује обављање транспорта
железницом, друмом, ваздухом, морем, унутрашњим водама или комбинацијом тих видова.
Ако купац одреди др. лице које није превозник да преузме робу, продавац је ваљано испунио своју
обавезу да испоручи робу када је исту испоручио том лицу.

87. Клаузула FAS - франко уз бок брода

FAS значи да продавац испуњава своју обавезу испоруке када робу постави уз бок брода на кеју
одн. маону у назначеној луци отпреме. То значи да купац сноси све трошкове и сав ризик од губљења одн.
оштећења робе од тога часа. Одредба FAS тражи да купац обави извозне формалности. Ова клаузула може
се користити само за поморски и транспорт унутрашњим водама (речни, језерски, каналски транспорт).

22
 88. Клаузула FOB - франко брод

FOB значи да продавац испуњава своју обавезу када испоручи робу преко ограде брода у
назначеној луци отпреме. Ограда брода је замишљена вертикална линија која раздваја брод од обале или
мора. То значи да купац мора да сноси све трошкове и сав ризик од губљења одн. оштећења робе од те
тачке. Одредба FOB захтева од продавца да обави извозне формалности. Ова одредба може да се користи
само за поморски или речни превоз. Уколико се роба не испоручује преко бродске ограде, треба користити
клаузулу FCA.

89. Клаузула CFR - цена и возарина (назначена лука одредишта)

CFR значи да је продавац дужан да сноси трошкове и возарину потребне да допреми робу до
назначене луке опредељења али ризик од губљења одн. оштећења робе, као и свако повећање трошкова
због догађаја до којих је дошло након часа када је роба испоручена на брод, прелази са продавца на купца
када роба пређе ограду брода у отпремној луци.

По одредби CFR продавац је дужан да обави царињење робе ради извоза. Ова одредба може се
користити само за поморски и речни превоз.

90. Клаузула CIF - цена са осигурањем и возарином (назначена лука одредишта)

CIF значи да продавац има исте обавезе као код кл. CFR али уз додатак да је дужан да обезбеди за
купца поморско осигурање против ризика, губитка или оштећења робе за време превоза. Продавац уг.
осигурање и плаћа премију осигурања. Купац треба да има у виду да је по одредби CIF продавац дужан да
обезбеди осигурање по минмалним условима. Одредба CIF тражи од продавца да царини робу ради
извоза. Ова одреба може се користити само за поморски и речни превоз.

91. Клаузула CPT - возарина плаћена до места опредељења

CPT значи да продавац плаћа трошкове превоза до назначеног места опредељења. Ризик за губитак или
оштећење робе, као и за накнадне трошкове због догађаја који су се одиграли након што је роба
испоручена превознику, прелази са продавца на купца када је роба предата на располагање превознику.
Ако се за превоз до уг. одредишта користи даљи превозиоци ризик прелази када је роба испоручена
првом превознику. Одредба CPT захтева да продавац оцарини робу ради извоза. CPT може се користити за
све врсте превоза.

23
 92. Клаузула CIP - возарина и осигурање плаћени до места опредељења

CIP значи да продавац има исте обавезе као код CPT али уз додатак да продавац обезбеђујее
осигурање терета од ризика купца за изгубљену или оштећену робу за време превоза. Продавац, уг.
осигурање и плаћа премију осигурања. Купац треба да има у виду да је по одредби CIP продавац дужан да
обезбеди осигурање само за минимално покриће. CIP садржи да продавац царини робу ради извоза. CIP
може да се користи за све врсте превоза.

93. Клаузула DAF - испоручено граница

DAF значи да је продавац испунио своју обавезу испоруке када је роба стављена на располагање,
оцарињена ради извоза на назначеном месту на граници, али пре ЦГ суседне земље. Одредба граница
може се користити за сваку границу укључујући границу земље извоза. Стога је од битног значаја да се
граница о којој се ради превизно одреди тиме што ће се у одредби увек назначити тачка и место. Ова
одредба је првенствено намењена случајевима када се роба превози Ж и Д, али се може користити без
обзира на врсту превоза.

94. Клаузула DES - испоручено франко брод

DES значи да је продавац испунио своју обавезу испоруке када је роба, неоцарињена ради извоза,
стављена купцу на располагање на броду, у уг. луци опредељења. Продавац сноси све трошкове и ризике
везане за допрему робе до уг. луке опредељења. Ова одредба може да се користи само за поморски и
речни превоз.

95. Клаузула DEQ - испоручено франко обала

DEQ значи да је продавац испуњава своју обавезу испоруке када је робу, оцарињену за увоз, ставио
на располагање купцу на обали у уг. луци опредељења. Продавац сноси сав ризик и трошкове укључујући
царинске, пореске и др. дажбине везане за испоруку робе на том месту. Ову одредбу не треба користити
ако продавац не може, директно или индиректно, да добије увозну дозволу. Уколико уг. стране желе да
купац царини робу ради увоза и плати царину, онда уместо оцарињено треба да се користи реч
неоцарињено. Ако уг. стране желе да се изобавезе продавца искључе неки од трошкова плативих при
увозу (нпр. ПДВ), ово треба јасно назначити, додајући у ту сврху реч (ПДВ неплаћен). Одредба може да се
користи само за поморски и речни превоз.

24
 96. Клаузула DDU - испоручено неоцарињено

DDU значи да је продавац испунио своју обавезу испоруке када је роба стављена на располагање
на назначеном месту у земљи увоза. Продавац је дужан да сноси све трошкове и сав ризик везан за
допрему робе до тог места. Купац је дужан да плати све накнадне трошкове и да сноси сав ризик настао
због тога што је пропустио да на време царини робу ради увоза. Уколико уговорне стр. желе да продавац
обави царинске формалности и сноси трошкове и ризике који настану услед тога, ово треба јасно
назначити додавањем одговарајућих речи. Уколико уговорне стр. желе да у обавезе укључе неке од
трошкова плативих при увозу робе, ово треба јасно назначити додавањем речи. Ова одредба може да се
користи без обзира на врсту превоза.

97. Клаузула DDP - испоручено оцарињено

DDP значи да је продавац испунио своју обавезу испоруке када је роба стављена на назначеном
месту у земљи увоза. Продавац је дужан да сноси ризике и трошкове. Укључујући царине, порезе и др.
дажбине везане за испоруку робе, оцарињене, ради увоза до тог места.

Док EXW представља минималну обавезу продавца, DDP представља његову максималну обавезу.
Ову одредбу не треба користити ако продавац, директно или индиректно, не може да прибави увозну
дозволу. Ако уг. стране желе да купац оцарини робу ради увоза и плати царину, онда треба уместо
оцарињено да се користи реч неоцарињено. Ако уговорне стр. желе да се из обавезе продавца искључе
неки од трошкова плативих при увозу робе, ово треба јасно назначити.

98. Клаузуле неодговорности код уговора о међународној продаји робе

У многим уговорима у међународној купопродаји налазе се клаузуле неодговорности – клаузуле

егзонергације. Циљ ових клаузула је да ослободе уговорну страну од одговорности у одређеним
случајевима. Циљ клаузуле може бити и само у томе да се пребаци терет доказивања на другу страну.
Постоје различите клаузуле неодговорности и могуће их је класификовати на разне начине.

Једно груписање полази од критеријума обима искључења одговорности, па све клаузуле дели на
оне које искључују одговорност једне стране и оне које ограничавају ту одговорност. Затим се код ове
поделе прави даље разликовање да ли се код искључења одговорности води рачуна о степену кривице,
као и да ли се искључује одговорност, то односи на цео уговор, цео предмет уговора или само један његов
део.

У погледу клаузула о ограничењу одговорности, прави се разлика у том смислу да ли се

ограничење односи на висину накнаде штете или на одређено време у коме се може поднети тужба или
пак да се сама уговорна казна сматра као ограничење износа преко кога се не може захтевати накнада
штете.
25
 Имамо 3 врсте клаузула неодговорности:

1) Клаузула о искључењу и сужавању уговорних обавеза – страна која хоће да избегне своју уг.
обавезу: одн. да своју уг. одговорност смањи на један релативно лак начин, прибегава свом не
толико упадљивом искључењу и ограничењу евентуалне одговорности. Она то постиже
искључујући неке своје обавезе које би с обзиром на природу уг. требало да дугује. Друго, она
може изменом једне обавезе да искључи одговорност, а самим тим и могућност његовог настанка
у делу у коме ова одредба одступа од обавезе која се с обзиром на тип уг. нормално очекује;
2) Клаузула о околностима које спречавају извршење уговора и искључују уговорну одговорност –
су доста честе. Околности које могу да спрече извршење уг. могу бити врло бројне и практично их
је немогуће одредити. Стога се ове околности и у законодавству, а и у судској пракси, обично
групишу под опште формулације и нч. као што су: виша сила, фрустрације, кл. rebus sic stantibus.
Ова нч. и правила су обично потпуно регулисана у законодавствима земаљља која их признају и
представљају одређени стандард тако да је суд увек у могућности да један животни догађај
подведе под одговарајућуи пр. појам и спор реши;
3) Клаузула о искључењу и ограничењу одговорности у случају кривице – се понекад сматрају кл.
неодговорности у ужем смислу. У ствари када се ради о овим кл. може говорити о кл. егзонерације
у правом смислу. Циљ ових кл. је да ослободе уг. стране и то без посебно назначеног разлога
директне одговорности, тј. да је потпуно или делимично ослободе одг. због неизвршења или
неуредног извршења уг. Типски уг. и општи услови пословања обично не садрже одредбе о
искључењу одговрности услед кривице уг. стране. Сматра се да се кл. неодговорносту у погледу
кривице може допустити само ако се ради о искључењу обичне непажње, нехата, али да се може
дозволити искључење одговорности настале услед грубе непажње или зле намере.

99. Међународна куповина и продаја инвестиција

Уг. о међ. куповини и продаји инв. или како се више у трг. пракси и позитивним прописима назива
уг. о испоруци инв. опреме у иностранству је један посебан вид међ. купопродаје. Ради се, по правилу,
увек о непотрошној роби. Тако се обично инв. опрема ради по тачно унапред предвиђеним пројектима и
нацртима. То није обична серијска, масовна производња, већ производња тачно одређених врло сложених
и скупих објеката.

Овај уг. редовно прати и уг. о специјализацији и обучавању стручног када који ће руководити инв.
опремом када се она угради и почиње да функционише. Затим, овај уг. је редовно повезан и са монтажом
инв. опреме. Поред осталих одредаба обично се предвиђа и пробни рад уграђених постројења и опреме.
Тек тада се ове машине и инв. опрема могу успешно проверити. Када се машине уграде и поставе да
функционишу, може се утврдити да ли је испоручена опрема квалитета и да ли у свему одговара пројекту
или не.

Извођење инв. радова у инострансту је један посебан вид међ. куповине и продаје инв. У ствари по
својој пр. природи ово би био један мешовити уг., који би садржавао елементе уг. о куповини и продаји
ствар и уг. о грађењу.

26
 Наши позитивни прописи наводе шта се све сматра под појмом извођења инв. радова у
иностранству:

1) израда инв. програма и инв. техничке док. за грађевинске и др. објекте у иностранству;
2) извођење грађевинских радова у иностранству;
3) вршење надзора над извођењем грађевинских и др. инв. радова у иностранству;
4) извођење инв. свих врста, постављање, монтирање и стављање у погон делова постројења или
комплетних постројења одн. опреме у објектима у иностранству, радови на одржавању погона, као
и стручна обука за рад индустријских и енергетских објеката у иностранству;
5) извођење геолошких, рударских, консолидационих и др. сл. радова у иностранству.

За извођење инв. радова у иностранству овлашћена су предузећа која су уписана у регистар

привредних организација за извоз комплетних постројења и за извоз инв. опреме.
У погледу закључења уг. о продаји инв., има извесних специфичности. Тако се према Женевским
општим условима (ЖОУ) сматра да је уг. закључен када испоручилац-извођач, после пријема поруџбине
пошаље писменим путем свој прихват и то у року који је купац евентуално одредио. Уг. мора бити
закључен у писаној форми.
У ЖОУ изводи се да планови и технички док. који омогућавају потпуну или делимичну производњу
или монтажу уређаја, који су предати купцу после закључења уг., остају искључиво својина испоручиоца-
извођача.
У погледу тежине и паковања, у ЖОУ важи правило да се цена у листама и цена у каталозима
односи увек на неупаковану робу. Цене у чврстим понудама и уг. обухватају амбалажу или заштитна
средства потребна да би се спречило оштећење робе у нормалним условима транспорта до одредишта
које је назначено у уг.
У погледу монтаже у одређеном року, предвиђено је да ће се посебно зарачунати сл. ценовне
ставке: сви путни трошкови које је испоручилац-извођач имао у вези путовања својих радника, превоза
алата и личног пртљага; накнаде за одвојени живот, укључујући давање аконтација радницима за све
време одсуства од њиховог редовног места боравка, рачунајући и дане одмора и празничне дане; време
проведено у раду које ће се обрачунавати у односу на број сати стварно проведених на послу и потврђених
од стране купца његовим потписом у дневнику рада. Купац инв. има право контроле преко својих
прописно опуномоћених представника.
Контрола се, по правилу, односи на кавилтет употребљених материјала и његове делове. Контрола
се може вршити било за време извођења радова, било после завршетка радова.
Према ЖОУ, све пробе, изузев пробе ради преузимања постројења, врше се у радионицама
испоручиоца-извођача. Пре вршења пробе, испоручилац је дужан да обавести купца да пошаље
представнике који ће присуствовати проби.
У погледу плаћања важи оно што су уговорне стр. предвиделе. У случају да плаћање буде
извршено за испоруку робе и опрему, испоручилац-извођач дужан је да благовремено обезбеди нацрт и
осталу док. којима ће објаснити начин монтаже материјалне опреме, како би се благовремено предузеле
потребне мере за припремање одговарајућег фундамента.
По правилу, припремне радове изводи купац у складу са нацртима и обавештењима која му је дао
испоручилац-извођач. Ти радови морају бити завршени на време. Ако би услед гешке или пропуста у
нацртима и обавештењима која му је дао испоручилац-извођач. Ти радови морају бити завршени на
време. Ако би услед грешке или пропуста у нацртима за извођење припремних радова дошло до
непредвиђених трошкова пре преузимања , сносиће их испоручилац-извођач.

27
 100. Међународна лицитација код међународне куповине и продаје инвестиција

Поступак МЛ се састоји обично од два дела.

1) У првом делу – претквалификационом поступку, треба утврдити елементе на основу којих се може
започети лицитација;
2) У другом делу поступка – прикупљању понуда, у ствари постиже се крајња сврха лицит. а то је
избор најповољнијег понуђача ради закључења уг.
У поступку МЛ као равноправни учесници јављају се: привредне орг., удружења, групације
удружења оформљене посебно за конкретан случај...
Учесници у постпуку МЛ су инвеститор и извођач.
* Инвеститор – је лице које расписује МЛ.
* Извођач – је привредна организација или гупа привредних организација које у току лицит. буду
изабране као најповољнији понуђачи, чиме обезбеђују право на закључење уг. о инв.
Међутим, у току поступка МЛ појављују се и трећа лица. То су пројектанти, одн. група пројектанта.
* Пројектанти – су лица која су за рачуин инвеститора израдила идејни пројект објекта чија
изградња представља предмет МЛ. По правилу, пројектанти не би били страна уг. о инв. нити нити би
могли да врше било каква права. Међутим, ипак у првој фази поступка МЛ њихова улога је од великог
значаја. Пројектанти могу и касније имати значајну улогу. Ако их овласти инвеститор, могу вршити
функцију сагласних или привремених надзорних органа у току извођења инв. радова. Пројектант може
бити овлашћен и да арбитира у извесним нејасним случајевима по одређеним техничким питањима.
Поред тога, и на страни извођача може се појавити треће лице, а то је *агент или заступник у
земљи реализације МЛ. У оквиру датих овлашћења, заступник ће представљати и радити у име извођача и
предузимати све мере у циљу успешног извршења закљученог уг. о МЛ.

101. Питање правне заштите инвестиција у иностранству

У савременом кретању капитала који може бити приватни и државни једно од врло значајних
места је њихова заштита. Поред уобичајених пр. средства као што је стављање хипотеке на израђеним
објектима и слично прибегава се и посебној заштити коју пружају поверилачке земље својим
инвеститорима у иностранству.

Наиме, приватне инв., инв. приватних компанија гарантује поверилачка држава. Тако је нпр. у САД
посебним Законом дато овлашћење Влади да може да осигура сл. ризик у погледу инв. у иностранству,
ризике обуставе трансфера услед недовољне конвератбилности валута, ризик од експропријације, ризике
у вези са ратом, а затим је посебним Законом то проширено и на губитке које инвеститор може да претрпи
услед револуције у земљи у којој је извршен пласман капитала и на губитак услед политичких немира и
побуна. Ови губици не надокнађују се 100% већ се обезбеђује надокнада у сразмери од 50% до 75%
вредности извшених инв. Исто тако на основу Закона САД осигуравају појединачне пројекте до
максималне суме од 240 мил $. Међутим, приватни инвеститори дужни су да заузврат плаћају годишњу
премију од пола % за сваки ризик појединачно или 2% за све ризике.

28
 Сличне мере предузеле су и др. земље (Јапан, Немачка...). Поред тога, постоје и покушаји
мултилатералне заштите. У одредбама Хаванске повеље из 1947. био је учињен први покушај, затим је
састављен један посебан предлог ОЕЦД у виду Конвенц. за заштиту иностране имовине. Према овом
нацрту поставља се као основ правични третман према страној имовини и тај правични третман искључује
сваку дискриминацију. Исто тако ова Конвенц. предвиђа да се морају поштовати посебни споразуми
између инвеститора и земље у којој се врше инв., с тим да се спорови који могу настати у вези са тиме
реше путем арбитражног суда који се посебно предвиђа у нацрту Конвенц.. Посебан значај има Конвенц. о
решавању инв. спорова између држава чл. међ. Банке и држављања др. држава чланица. Према овој
Конвенц. предвиђа се стварање једног посебног центра за мирење и арбитражу.

102. Посао међународног трговинског посредовања

Уг. о међ. трговинском посредништву (МТП) је привредни посао којим се једно лице трг. посредник
обавезује да доведе у везу стране које желе да закључе уг. о неком међ. трг. послу и да им помогне при
његовом закључењу, уз одговарајућу накнаду.

Трг. посредник у току преговора мора бити неутралан.

Главна садржина МТП је довођење у везу иностране фирме са дом. привредном орг. ради
закључења међ. уг. о продаји робе и вршењу услуга. Трг. посредник у међ. промету, иступа у своје име и за
свој рачун при закључењу уг. У току преговора он не сме да заступа ниједну уг. страну, као што је то случај
са заступником иностране фирме. Исто тако он не закључује уг. у своје име као што то чини комисионар у
међ. робном промету, већ једноставно доводи стране у везу и олакшава им да оне саме непосредно и
самостално закључе уг. Када је реч о извршењу уг. у међ. промету, у чијем је закључењу посредовао,
посредник по правилу није дужан да води рачуна о томе да ли уг. стране испуњавају своје обавезе из
таквих уг.

ВРСТЕ МТП:

Од посебног је значаја разликовање посредника на обичне и берзанске посреднике.

1) Берзански посредници обављају своју делатност искључиво на берзи. БП не може бити сваки трг.
посредник. По правилу, БП бира одговарајући орган берзе. За БП важи правило да се не могу
бавити неким другим трг. пословима, сем пословима посредовања на берзи.
2) Обични трг. посредници нису везани за једну одрђену берзу или место, већ своје послове могу
вршити на било који законом дозвољен начин.

За закључење уг. о посредништву није предвиђена форма. Често се уг. о трг. поср. закључује преко
техничких средстава везе. Стога су трг. посредници у међ. промету обавезни и да воде књигу тел.
разговора. У ову књигу трг. посредници су дужни да хронолошки уписују све обављене разговоре са
својим комитентима. Књига тел. разговора често има значај доказног средства у евентуалним споровима
пред судом или арбитражом. Потребно је нагласити да, пошто МТП врши посао посредовања и извршава
налоге комитента у виду самосталне делатности, постоји његова дужност да на сваки налог комитента

29
одговори. У случају да у једном кратком разумном року не извести комитента да одбија примљени налог
сматраће се да га је прихватио.

ОБАВЕЗЕ И ПРАВА МЕЂ. ТРГ. ПОСРЕДНИКА:

Уг. о МТП је двострани теретни пр. посао. Обавезе и права уг. страна су узјамне. Посредник је
дужан да: као добар привредник поступа брижљиво и савесно. Он је дужан да настоји да комитенту нађе
одг. пословног партнера и одговара за лош избор; од трећих лица чува у тајности извршено посредовање;
сачини писмени доказ о закљученом трг. посредовању и да води уредан посреднички дневник. Посредник
има право на уг. провизију и на накнаду посебних трошкова.

103. Посао међународног трговинског заступања

ПОЈАМ МТЗ:

Посао МТЗ је уг. којим се једно лице, трг. агент обавезује да ће у име и за рачун др. лица – свог
властодавца из др. земље или домаћег властодавца у др. земљи, закључити један или више трг. пр.
послова. Уг. се заступник обавезује да: припреми закључење уг.; припреми и закључу уг; или да закључи
трг. уг. са трећим лицем у име и за рачун др. стране, властодавца. Властодавац се, пак, обавезује да
исплати заступнику одр. наканду.

У појединим законодавствима, није направљена јасна разлика између послова заступања и

посредовања. Најважнији међ. акт од значаја за унификацију норми о МТЗ је Конвенц. о заступању у међ.
продаји робе, донета под окриљем УНИДОРТ-а у Женеви 1983. Ова Конвенц. представља озбиљан покушај
и истовремено значајан допринос за превазилажење разлика које постоје између појединих нац. пр.
система. Њен је посебан допринос у уређивању односа који се успостављају између заступника и
принципала са трећим лицима, што је од поресбног значаја за укупне односе заступања у МЕО уопште, а
посебно за међ. продају робе. У вези са применом Конвенц., издвајају се два критеријума и то:

1) Предметни критеријум (ПК) – се примењује када је заступник овлашћен да иступа за рачун др.
лица и да закључи са трећим лицем у своје име или у име заступаног лица уг. о продаји робе.
2) Територијални критеријум (ТК) – предвиђа примену Конвенц. само у случајевима када принципал
и треће лице имају место обављања делатности у различитим држ. и уколико: агент има место
обављања делатности у држ. потписници Конвенц., и правила МПП упућују на пр. држ. потписнице
Конвенц.
Уг. стране код уг. о МТЗ су: заступник и налогодавац.
Први пут се у нац. пр. системима положај заступника уређује у Немачкој. Трг. заступник (ТЗ) се
дефинише као независтан трговац, равноправан са својим принципалом, што му омогућава да са њим
слободно уређује међусобне односе. Немачко пр. је извршило знатан утицај и на решења у правима
појединих Европских земаља. ТЗ не само да чува робу свог клијента, већ може и да је продаје у своје име и
за рачун принципала.

30
 Заступници у међ. промету су, као и у дом. трг. праву, самостални субјекти. Према нашем Закону о
сп. трг. пословању, услуге у међ. промету, у које свакако спадада и заступништво, могу да обављају
предузећа и др. пр. лица, која су регистроване за обављање тих услуга.
ВРСТЕ ТРГ. ЗАСТУПНИШТВА:

ТЗ је самостални посредник, који има право на вишеструке преговоре о продаји и куповини робе за
рачун принципала, као и право да припрема и извршава такве уг. у његово име.
 Према подручју или територији на којој обавља своју делатност разликују се: месне, обласне и
генералне ТЗ за једну или више земаља.
 Према критеријуму обима овлашћења ТЗ, МТЗ може бити специјално или опште.
 Према томе да ли ТЗ врши своју делатност у једном сталном седишту тј. одређеним сталним
пословним просторијама у једном или више географских различитих места, или путујући са својим
екипама од једног до др. пословног партнера, разликују се стални и путујући ТЗ. Они који
комбинују два метода пословања назвијау се мешовити заступници.
 Према обиму гаранције властодавцу да ће треће лице савесно испунити закључени пр. посао,
разликује се обично и del credere заступништво.

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О МТЗ:

Уг. о МТЗ са иностранством се, по правилу, закључује на тај начин што заступничко предузеће
добије налог од стране налогодавца-властодавца, да у његово име и за његов рачун закључи или да стално
закључује одређене пр. послове, а ТЗ то прихвати. У МТП је општеприхваћено правило да је ТЗ дужан да се
о добијеном налогу изјасни. Ако би пропустио да обавести налогодавца да не може прихватити добијени
налог, одговараће за насталу штету. За закључење уг. није предвиђена посебна форма. Када је реч о налогу
за заступање, разликује се специјални налог, који се односи само на одређени пр. посао и генерални
налог, чији су предмет сви пр. послови одређене привредне делатности, или одређених врста послова МТ
промета. Преовладава схватање да се издати налог може опозвати све док МТЗ није у обавезе према
трећем лицу.

ОБАВЕЗЕ И ПРАВА УГОВОРНИХ СТРАНА:

Властодавац и трг. заступник самостално регулишту своје односе. За све што није посебно
уговорено важе општа пр. правила, према којима је ТЗ обавезан:
1) да при закључењу пр. послова у име за рачун властодавца поступа као добар привредник;
2) да се придржава налога које му је дао властодавац и да га без одлагања обавештава о сваком
послу кои је за њега закључио;
3) да штити интересе властодавца и да савесно испитује кредитну способност трећих лица са
којима закључује уг. у име и за рачун властодавца;
4) да без пристанка властодавца не ради за конкурента који је у утакмици са властодавцем;
5) да чува пословну тајну властодавца; и
6) да властодавцу положи рачун о обављеном послу.
Нашим прописима је предвиђено да су трг. агенције дужне да о закљученим пословима саставе и
закључницу и да је потпишу у име властодавца.
Трг. заступник у међ. промету робом има и одређена права:
1) право на провизију;

31
 2) право на накнаду трошкова;
3) право на предујам;
4) право придржаја.
ПРЕСТАНАК УГОВОРНОГ ОДНОСА:

Уг. о ТЗ у промету са иностранством трајног је карактера. По правилу уг. се закључује на

неодређено време. У погледу отказног рока, ако стране нису ништа уг. могу се примењивати пр. правила
нашег и страних права која регулишу питање његове дужине. Опште је прихваћено правило да су уг.
стране, по престанку уг. дужне да врате све што су примиле било од др. стране, било од трећих лица за
рачун свог властодавца, одн. заступника. Уг. однос може престати и ако је закључен за одређено време и
пре протека тог времена у случају да: ТЗ постане неспособан да испуњава своје уг. обавезе; једна страна
другој нанесе повреду части; ТЗ поступи противно изричитим упуствима властодавца; над имовином ТЗ
буде отворен стечајни поступак; властодавац умањује или задржава провизују ако повреди битне одредбе
уг.; властодавац напусти делатност у којој ТЗ ради.

104. Комисиони посао у међународном промету

Комисиони посао у МП је уг. којим се једно лице (комисионар) обавезује да ће у своје име а за
рачун комитента из др. земље, или домаћег комитента у др. земљи закључити један или више пр. послова,
а комитент се обавезује да му за то плати одр. награду. Комис. послом у МП роба и услуга се баве посебна
комисиона предузећа. То су самостални трговци чији је основни посао закључивање уг. у своје име а за туђ
рачун. Међутим, поједине КП могу обављати и др. сп. трг. предузећа.

Предмет уг. о КП могу бити различити послови из области промета робе и услуга: међународна
куповина и продаја робе, инвестиција, крупних саобраћајних средстава, ХОВ, вршење берзанских послова,
послова у области осигурања, превоза, ускладиштења робе, итд.

ВРСТА КОМИСИОНОГ ПОСЛА У МЕЂ. ПРОМЕТУ:

Комисиони послови би се могли класификовати на разне начине. Постоје КП у вези ХОВ и

трговачких ефеката уопште, као и послови у вези промета робе.

Када се ради о КП у робном промету, уобичајена је подела на:

1) Продајни комисион,
2) Куповни комисион и
3) Комисион са погодбом star del credere.

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О КОМИСИОНУ:

За закључење уг. о у МП није предвиђена посебна форма. Уг. је консесуални. У МТ пракси овај уг.
се обично закључује тако што комитент уплаћује комисионару комисиони налог. Комисионар даље
закључује уг. са трећим лицем на основу добијеног налога од комитетнта. У ствари, крајњи циљ комис.
налога је да се са трећим лицем (иностраним посл. партнером) заснује одређени пр. однос. Тај пр. однос

32
може бити различит: куповина и продаја робе, тј. трг. ефеката, затим послови из области међ. транспорта,
осигурања, послови ускладиштења... У погледу издавања комис. налога не постоје нека посебна правила.

ОБАВЕЗЕ И ПРАВА КОМИСИОНАРА:

На основу уг. о комисиону, комисионар преузима следеће обавезе:

1) Да наложени посао изврши брижљиво и у свему према налогу комитента;

2) Да штити интересе комитента и да сам изврши наложени посао;
3) Да поднесе извештај о извршеном послу и изврши коначан обрачун са комитентом;
4) Да води одговарајуће пословне књиге.

Комисиони налог може бити:

1) Лимитативни (захтева да се комисионар строго придржава свих битних елемената наложеног

посла);
2) Индикативни (комитент одређује услове пр. послова које је комисонар дужан да обави, уз дозволу
да комисионар може од њих одступити, зависно од прилика на тржишту и др. околности које утичу
на извршење наложеног посла);
3) Факултативни (комитент углавном препушта комисионару да за његов рачун са трећим лицем
закључи пр. посао према свом најбољем знању и умењу).

Поред обавеза комисионар стиче и одређена права:

1) Право на провизију и
2) Право на накнаду трошкова у вези са обављањем КП.

Уг. о КП има три групе односа:

1. Комисионар-комитент;
2. Комисионар-треће лице и
3. Комитент-треће лице.

105. Међународни посао осигурања (појам и економски значај)

Уг. о осигурању и међ. промету је правна веза успостављања уг. сагласношћу воља између лица
које пружа услугу осигурања, с једне стране, и лица које за то плаћа одг. суму новца на име премије
осигурања, са др. стране., којом се утвруђују услови под којима се осигурач обавезује да ће страном или
домаћем осигуранику исплатити одг. накнаду, под условом наступања ОС у МТ промету.

Међ. улога осигурања је једна од његових важнијих карактеристика. Она се остварује на два
начина:

1) Закључењем директног уг. осигураника о осигур. на територији стране држ., са домаћим

осигуравачем и уз портфељ страних ризика, или
2) Склапањем уг. о реосигурању, којим се део ризика из уг. о домаћем осигурању преноси на стр.
осигурача.
33
 Постоји реална потреба за унификацијом права осигурања. Значајну улогу у том смислу има међ.
удружење за право осигурања, чији је члан и наше удружење за право осигурања.

Као осигурач се може појавити само осигуравајуће предузеће, компанија или друштво.

ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ:

Упркос наглом развоју савременом транспорта и на копну, и на мору, али и у ваздуху, опасности и
ризици нису ишчезли. Они су само знатно смањени. Међутим, штете које се дешавају су огромне. Ако би те
штете увек погађале уговорне стране које учествују у савременом транспорту, нпр. ако се ради о путничком
транспорту – путника и превозиоца, онда би ти појединачни субјекти могли да буду економски потпуно
уништени. То би утицало не само на њихову привредну активност већ и на активност др. привредника.

Закоником острва Родоса је покушавано да се ризик ових транспортних подухвата пребаци и

расподели на више субјеката, на једну ширу и моћнију заједницу, а на тај начин поједини учесници спасу
евентуалног банкротства. То се постиже ПУТЕМ ОСИГУРАЊА. Редовно све уг. о међ. куповини и продаји
робе, инвестиција и транспортних средстава прати и уг. о транспортном осигурању. Ово је сасвим
разумљиво када се има у виду да ће се уг. стр. обезбедити од вел. ризика за евент. пропаст робе или
трансп. средстава плаћајући минималне износе – премије осигурања.

106. Транспортно осигурање у међународном промету (историјски развој, врсте транспортног

осигурања и потребе за међународним транспортним осигурањем)

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ:

Историјски посматрано ТО једно је од најстаријих на свету. У античком праву постојало је Lex Rodia
de iactu. Овај законик са Родоса био је примењиван у поморској трг. по Средоземљу, па су његове одредбе
прихватили грчки и римски морепловци и трговци. Према овом Закону, заповедник брода је имао право
да у случају поморске незгоде избаци терет са брода ради спасавања брода и посаде и евентуално остале
имовине, а тако насталу штету сносили су сви учесницци у поморском подухвату.

Посебан вид поморског осиг. у Риму била је једна врста кредита pecunica traiecticia (faenus
nauticum). Поверилац је давао на зајам одређену суму новца бродару, а бродар се обавезивао да ће тај
новац вратити само ако брод, одн. товар, срећно стигне у одредишну луку. Код ове врсте зајма, улогу
премије осигурања имала је камата. Због тога те камате нису биле подвргнуте ограничењима. Међутим,
тек је Јустинијан и за ову камату утврдио највишу стопу од 12% годишње. У средњем веку је настало ТО
које је имало извесне карактеристике сличне и осигурању данас.

Међутим, први прописи о осигурању уопште, такође су донети за поморско осигурање и то у XII
веку. У Дубровнику је примењивано осигурање у поморској трг. и то како за одређени временски период
тако и за поједина путовања тј. за поједине пловидбене подухвате. Дубровник је донео и посебан Закон о
поморском осигурању Ordo super assecuratoribus, 1562. године.

34
 Развој ТО везан је за доношење првог Закона о осигурању транспорта који је донет у Немачкој
1781. год.

Посебан значај за развој савременог ТО има лондонски Лојд. Оснивањем у Лондону 1779. почео је
развој ПО. 1779 Лојд је сачинио своју полису, која је постала стандардна полиса осигурања у читавом свету.

ВРСТЕ ТРАНСПОРТНОГ ОСИГУРАЊА:

У савременим условима скоро и не постоји неки озбиљнији међ. привредни посао без осигурања.

ТО дели се на два основна вида:

1) КАСКО (чији је предмет осигурање транспортних средстава од разних ризика) и

2) КАРГО.

Поред ове поделе, ТО се дели још и на:

1) Поморско;
2) Железничко;
3) Осигурање у речном и језерском саобраћају;
4) Осигурање у ваздушном саобраћају.

За МТП од већег значај је карго осигурање. Карго осиг. прати сваки међ. привредни посао.

ПОТРЕБА ЗА ТРАНСПОРТНИМ ОСИГУРАЊЕМ:

Транспортер сноси ризик и одговорност за превоз ствари и путника од једног места до др. И поред
тога што транспортер одговара за робу и за безбедност путника у превозу, осигурање је неопходно јер
одговорност транспортера није довољна. Транспортер, по основу уг. о превозу, није увек одговоран за
накнаду штете када дође до оштећења или губитка робе примљене ради транспорта, одн. до повреде или
смрти лица које се превози. По правилу, транспортер одговара само за оне случајеве који се могу њему
или лицима у његовој служби уписати у кривицу. Возар не одговара за пуну вредност имовинског
интереса. Процедура око накнаде штете од возара обично дуго траје. Возар може постати инсловентан и
он редовно није толико финансијски јак као осигуравајуће предузеће па је ТО од велике користи.

107. Закључивање уговора о међународном транспортном осигурању

И поред тога што је уг. о трансп. осигурању консесуалан, уобичајен начин закључивања уг. је
писмена форма. Уг. о ТО, као и сваки др. уг., закључује се на тај начин што једна стр. чини, а др. прихвата
понуду. Понуду обично чине било осигурачи, било осигураници. Ако понуду чине осигурачи они то чине
или на тражење осигураника или по сопственој иницијативи. Прихватање понуде које врше осигурачи
може бити изричито и прећутно. Изричито прихватање врши се обично испостављањем полисе њеним
достављањем осигуранику, а прећутно код оних осигурања која су иначе обавезна за наша предузећа.
Испостављање полисе сматра се као нова понуда осигурача коју осигураник тек треба да прихвати.
35
Уколико осигураник не стави примедбу у року од 48 сати, сматра се да је уг. о осигурању пуноважан и не
може га оспоравати.

Налог који садржи само делимичне податке о роби назива се привремени налог одн. привремена
пријава. Такав налог мора, као минимум, да садржи податке из којих би се могла накнадно
идентификовати осигурана пошиљка, затим да су назначени ризици против којих се пошиљка жели
осигурати... Прихватањем таквог привременог налога од стране осигурача уг. о осигурању је пуноважно
закључен, с тим што је осигураник дужан накнадно доставити спорне податке који недостају у
привременом налогу који су потребни за осигурање. Исправа о осигурању представља доказ о закљученом
уг. и садржини уг., али није битан услов за постојање уговора. Уг. о осигурању имају карактер уг. о
приступу, јер се закључују на унапред припремљеном формулару.

108. Полиса осигурања

ПО је исправа која представља доказ да је закључен уг. о осигурању. Издаје се на име или по
наредби. У погледу карактера полисе не постоји јединствени став. Тако, према француском систему уг. о
ПО треба да је закључен у писменом облику. Супротно томе, у немачком и многим др. пр. системима, а
тако и у нашем, приликом склапања уг. о осигурању, осигурач се обавезује да изда полису на захтев
осигураника.

Постоји више врста ПО:

1) Полиса за један конкретан транспорт робе (спец. полиса) – овом П се осигурава роба за време
конкретног путовања између одређених лука. По правилу, премија се плаћа одмах;
2) Отписна полиса – која се издаје за све будуће транспорте неке врсте робе, или одређених врста
робе једног корисника – осигураника до потпуног исцрпљења одређене осигуране суме, по
правилу, без утврђивања рока важења. Премија О плаћа се одмах приликом издавања П;
3) Генерална полиса – се односи на све будуће транспорте извесног осигураника који треба да
започну у оквиру напред утврђеног рока, а без утврђивања осигуране суме. Код овакве П премије
се не плаћају одмах, већ након пријаве појединих траспорта, или крајем сваког месеца за
транспорте који су пријављени у току тог месеца.

109. Ликвидација транспортних штета у међународном осигурању

Под штетом у ТО (транспортном осигурању) подразумевају се сва оштећења и губици осигураног

предмета настали реализацијом ризика, тј. осигураним случајем. По правилу осигурање би требало да
накнади стварну штету, одн. губитак у имовини који је задесио осигураника. Међутим, у ТО, по правилу, се
не надокнадђује целокупна штета, већ се уговора франшиза (Ф). Ф је део штете који није покривен
осигурањем, иако је штета као таква осигурана. Уговарањем Ф, осигурач жели да избегне накнаду за
ситније штете, одн. спровођење процедуре која би била скупља од штете чијој надокнади служи.

36
 Франшизе могу бити:

1) Интегралне – подразумева обавезу осигурача да штету плати у целини, ако износ штете пређе
висину уг. Ф, а није дужан да плати ништа, ако је штета мања.
2) Одбитне – осигураник ће добити накнаду штете у висини која се утврђује тако што се од њеног
укупног износа одбије један део.
Ликвидација настале штете врши се на захтев осигураника, који он подноси осигурачу. Уз одштетни
захтев, осигураник подноси и сва документа која су потребна за утврђивање права на накнаду штете.
Осигурач је, кад прими уредна документа, обавезан да изврши ликвидацију штете у разумном року и да
исплати одг. накнаду осигуранику.
У погледу висине накнаде, приликом ликвидације, као основ за одређивање висине накнаде може
се узети вредност губитка осигураног предмет, проценат од вредности губитка или један утврђени
апсолутни износ. Међутим, да би осигурач исплатио насталу штету, захтева се испуњење одр. услова:
1) да је штета настала као последица осигураног ризика;
2) да је осигураник у моменту осигураног случаја имао интерес на осигураном предмету и да је
претрпео одг. материјалну штету;
3) да је осигураник испунио своје обавезе давања тачних података приликом склапања уг. о
осигурању, као и све остале обавезе у току трајања осигурања;
4) да до штете није дошло кривицом осигураника или лица за које одговара осигураник;
5) да је осигураник преузео све мере предвиђене условима осигурања у случају наступа осигураног
случаја;
6) да је осигураник преузео све мере за избегавање евентуалне штете, или ако је до штете дошло да
је преузео мере за предупређење настанка веће штете;
7) да је без одлагања обавестио осигуравача или његове заступнике о настанку штете;
8) да је обезбедио доказе за остваривање регресног права према лицима одговорним за штету.

110. Појам и особине међународног посла ускладиштења

Уг. о међ. складишном послу обавезује се складиштар према депоненту да, уз награду, чува његову
робу и да је на захтев депонента или др. овлашћеног лица преда. Посао ускладиштења, као посебан трг.
посао, појавио се је у ХVIII веку у ЕНГ. Прва складишта изграђена су у важним поморским лукама јер се
указала потреба за смештајем и чувањем допремљене робе из др. земаља у циљу даљег транспорта робе.
Касније су се складишта, почела организовати и у важним железничким чворовима и раскрсницама.
Послове ускладиштења робе врше предузећа као своју искључиву делатност.

У међ. пр. промету складиштари су:

1) Јавна складишта – су посебне привредне организације које у виду сталног и редовног занимања
врше смештај и чување робе депонента у својим магацинима и складишним просторима
наплаћујући своје услуге према одређеној тарифи;
2) Царинска сметишта – у овим сметиштима привр. организације могу да чувају увезену робу до
царињења. Царински органи одобравају оснивање ових сметишта када у близини не постоје
слободна царинска складишта, а органи царине немају магацине за чување те робе;

37
 3) Слободна царинска складишта – организују се у великим лукама, пристаништима или
саобраћајним раскрсницама у којима не постоје слободне царинске зоне. Ова складишта се
употребљавају за смештај робе која чека на одг. транспортно средство, брод, камион, шлепер...;
4) Консигнациона складишта – одобравају се за држање одређене иностране робе као нпр. за
држање резервних делова разних машина које су већ код нас у употреби;
5) Слободне зоне и слободне луке – СЗ и СЛ су издвојене од царинске контроле надлежних
царинских органа земље у којој се налазе. Промет у тим лукама је слободан без обзира одакле
роба долази и где се затим испоручује. Међутим, царинска контрола се примењује тек на прелазу
робе из СЛ у унутрашњост дотичне земље. У СЛ налазе се велика јавна складишта која пружају
своје услуге сопственицима робе. СЦЗ су део одређене луке који је отворен за међ. саобраћај.

111. Слободна царинска складишта и царинска сметишта

СЛОБОДНА ЦАРИНСКА СКЛАДИШТА (СЦС) – се, најчешће, организују у великим лукама,

пристаништима или соабраћајним раскрсницама у којима не постоје слободне царинске зоне. По правилу,
у место царинских складишта постоје царинарнице. Складишта примају робу која чека на одг. транспортно
средство. У њима се могу вршити послови припремања, сортирања, чишћења робе као и др. радње које
имају за циљ њено одржавање. Спец. повластица СЦС је у томе што се у њих може сместити како
инострана роба одређена за увоз или извоз, тако и домаћа роба одређана за извоз, без наплате било
каквих царинских дажбина. СЦС су под сталним надзором царинских органа. За робу примљену у СЦС
плаћа се одговарајућа провизија по тарифи. Ако се роба из СЦС жели увести у земљу, наплаћује се редовна
царина. На робу у транзиту се не наплаћују царинске дажбине.

ЦАРИНСКА СМЕТИШТА (ЦС) – Царински органи могу одобрити оснивање сопствених ЦС у

привредним орг. које се баве пословима увоза и извоза робе. У њима привредне орг. могу да чувају
увезену робу до царињења. ЦО по правилу одобравају оснивање сметишта када у близини не постоје СЦС,
а царински органи немају својих магацина за чување робе. Привредне орг. које су основале ЦС држе по
правилу робу и одлажу плаћање царина и осталих дажбина до момента дефинитивног увоза робе, а поред
тога не плаћају царинску лежарину за робу коју су увезли, а није одмах пласирана у даљу продају.

Оснивање и држање ЦС одобрава се под следећим условима:

1) да постоји условна просторија од тврдог материјала осигурана код одг. завода;

2) да просторије одређене за ЦС имају само један добро обезбеђен улаз са два кључа, од којих ће
један држати сопственик сметишта, а други цар. орган;
3) да сопственик одговара за робу унету у ЦС.

Према нашим пр. прописима, роба у ЦС може се чувати најдуже 90 дана. Сопственик сметишта је
дужан да води уредну евиденцију о уношењу и изношењу робе из сметишта. У моменту изношења робе из
ЦС врши се царињење и наплата др. дажбина.

38
 112. Консигнациона складишта

Одређеним заступничким предузећима у међ. робном промету одобрава се држање КС за робу

иностраних фирми које заступају. Држање КС одобра код нас Секретаријат за сп. трг.

КС држе робу у за то предвиђеним пословним просторијама које су по правилу приступачне

домаћим купцима. Роба из КС продаје се купцима који располажу девизним средствима и тек у том
моменту врши се царињење робе. Код КС роба је својина иностране фирме, налази се у пословном локалу,
а царински органи на крају сваког месеца врше контролу прегледом одг. књиговодствене евиденције.

У случају да се роба која се налази у КС не прода до извесног рока, инострана фирма има право да
изда налог да се та роба врати у иностранство. И наше привредне орг. могу имати своја КС у иностранству.
У тим КС оне држе робу до момента продаје не плаћајући никакве царине и др. дажбине, а тек када
закључе одг. уг. о продаји робе и приступе извршењу тих уг., зависно од споразума, или оне или купци
плаћају одг. царину и дажбине.

113. Слободне зоне и слободне луке

Роба смештена у СЛ налази се само у извесном смислу под надзором царинског органа. Надзор се
обавља прегледом исправа као и на основу евиденције о роби која се увози одн, уноси у зону, или извози
или пролази кроз зону.

СЛ (слободне луке) и СЗ (слободне зоне) су издвојене од царинске контроле надлежних царин.

органа земље у којој се налазе. Промет у тим лукама је слободан без обзира одакле роба долази и где се
затим испоручује. Међутим, царинска контрола се примењује тек на прелазу робе из СЛ у унутрашњост
дотичне земље. У СЛ налазе се велика јавна складишта која пружају своје услуге сопственицима робе.

СЦЗ су део одређене луке који је отворен за међ. саобраћај. По правилу подручје зоне састоји се од
делова обале одређене за пристајање бродова и подручја луке које је потребно за њен рад. Само подручје
утврђује се одобрењем о оснивању. Зоне могу оснивати одг. лучка предузећа и заједница лучких
предузећа или пристаништа. Одобрење за оснивање даје надлежни држ. орган. У зоне се може вршити
складиштење увозне неоцарињене робе, дом. робе намењене извозу као и робе која је у транзиту. Поред
тога, у СЦЗ могу се предузети мере у циљу оплемењивања робе, сортирања, паковања... У погледу
транзитне робе важи правило да се та роба може у зоне истоварити, утоварити и претоварити, али не и
складиштити. При изласку робе из СЗ мора се платити одг. царина. У случају да се роба не прода до одр.

39
рока она се може вратити власнику робе у иностранство. У случају да се већ продата роба због мана враћа
натраг, онда је купац који је платио царину овлашћен да поднесе захтев за повраћај.

СЦЗ и ЦЛ нису пословни субјекти у смислу МТП.

114. Обавезе и права складиштара у међународном промету

Складишно предузеће има следеће обавезе:

1) Доношење општих услова пословања који ће бити доступни јавности;

2) Пријем и чување робе са пажњом доброг привредника/ повремен преглед робе и вођење рачуна о
њеном стању, у случају квара или оштећења без одлагања обавестити депонента – зато је дужан да
при пријему прегледа робу и евидентира њене недостатке. Чување робе по правилу траје до
уговореног рока;
3) Издавање робе на захтев депонента – и то у свако доба...

Поред ових осн. обавеза, складишно предузеће има и низ посебних обавеза и дужности, то су:
1) Да осигура ускладиштену робу;
2) Ако пријем врши од транспортера или шпедитера да предузме све мере како би према њима
депонент сачувао сва права;
3) Да води складишне књиге и др. документа, као и да на захтев депонента изда складишницу.

Права складишног предузећа су:

1) Пр. на награду;
2) Пр. на накнаду трошкова;
3) Пр. ретенције;
4) Пр. продаје – на јавној продаји у законом предвиђеним случајевима:
a) ако депонент не подигне робу у одр. року,
b) у случају квара на роби и опасности да пропадне, а депонент ни после упозорења није
предузео потребне мере,
c) када депонент не подмири своје обавезе обезбеђене правом залоге,
d) на захтев имаоца варанта (заложнице) који је подигао уредан протест.

115. Посао контроле квалитета и квантитета робе у међународном промету

Уг. о контроли К и К у међ. промету контролна организација се, уз накнаду, обавезује да за рачун
својих комитената изврши контролу К и К робе код међ. продаје са или без преузимања робе. Уг. је као пр.
посао међ. робног промета уређен и нашим позитивним прописима. Предузеће и др. пр. лице које врши
контролу К и К, и др. својстава робе одговорно је за тачност података садржаних у исправи коју је у вршењу
контроле издало кориснику услуга.

40
 Извесни аутори сматрају да је и овај уг. производ аутономног трг. права, без обзира што нису
прихваћена једнообразна правила на међ. плану, а не постоје ни опште усвојени услови пословања
привредних орг. Међутим, пр. односи између привредних орг. за контролу К и К робе и њихових клијената
су у доброј мери уређени општим условима пословања самих орг., као саставни део њихових формуларних
уг. ових орг. Пошто у међ. робном промету купац и продавац имају различита седишта, принуђени су или
да сами приме уговорену робу или да се ослоне на треће лице које ће за њихов рачун прегледати робу,
утврдити да ли је она у погледу К и К саобразна уг. и евентуално извршити преузимање робе. Ослонити се
на треће лице је рентабилније (мањи трошкови, стручност...).

Према нашим позитивним прописима, привредне орг. које врше уговорене контроле КиК робе у
међ. промету, могу поред контроле вршити и споредне делатности у вези са контролом КиК робе. У Закону
о сп. трг. пословању предвиђено је да се предузеће и др. пр. лице које врши контролу КиК и др. својстава
робе одговорно за тачност података садржаних у исправи коју је у вршењу те контроле издало кориснику
услуге. Код нас се пословима уг. контроле КиК и преузимањем робе бави углавном Југоинспект-Београд.
Поред контроле привредних орг. пословима контроле КиК баве се и наша најкрупнија шпредитерска
предузећа међу којима се истиче Југошпед-Београд. Закључење уг. о контроли КиК робе регулисано је
општим условима рада предузећа за контролу робе.

Према, ОУРПзКР (општим условима рада предузећа за контролу робе), сматра се да је уг. закључен:

1) Када је предузеће за контролу робе (ПзКР) примило потрврду о прихватању његове понуде;
2) Када је ПзКР отпослало своју потврду о прихватању приспелог налога.

Накнадне измене већ закљученог уг. могу вршити само саглашношћу обеју странака и то пре
почетка извршења уг.
Овај уг. се закључује простом саглашношћу воља без икакве форме. У пракси се ови уг. закључују на
одређеним формуларима које је контролна орг. пре закључења уг. доставила својим будућим клијентима.
Права и обавезе уг. страна код контроле КиК робе се утврђују уг.

Обавезе организације су:

1) Извшење уг. услуге;
2) Издавање цертификата о извршењу услуга;
3) Подношење рачуна.

Права организације су:

1) Пр. да јој се плати уг. провизија или провизија установљена тарифом;
2) Пр. да јој се обезбеди приступ роби ради контроле КиК;
3) Пр. да захтева додатне инструкције у току вршења услуге.

Након извршене услуге контролна орг. је обавезна да изда одг. писмену исправу. Према општим
условима, по извршеној услузи предузеће за контролу робе дужно је да изда писмени док. о извршеном
раду, одн. налаз. Документ може бити:
1) Извештај или
2) Цертификат.

41
 Извештај се, по правилу, издаје када се обавља посао по начелима уг. о делу, а цертификат се
издаје када се услуга обавља одн. посао врши по начелима уг. о пуномоћству.

116. Уговор о лизингу

ПОЈАМ УГОВОРА О ЛИЗИНГУ (ОуЛ):

УоЛ је пр. средство новијег датума, настало у привредној пракси економски развијених земаља. На
међ. плану, овај уг. уређен је Конвенцијом о финанс. лизингу.

Термин лизинг води порекло од енгл. речи „lease“ = закуп, најам, односно глагола „to lease“ = дати
у закуп, тј. најам. Правни однос код лизинга је врло сложен и комплексан. Лизинг посао може да садржи
поред елемената уг. о закупу или најму (који су доминантни), и елементе уг. о купопродаји, уг. о кредиту,
уг. о делу, уг. о пружању услуга и сл. Сви ти елементи су узајамно повезани и условљени.

У нашем праву, уг. о лизингу је такав уг. којим се давалац лизинга обавезује да преда ствар на
коришћење кориснику лизинга за одређено време или за одређени посао (рад, употребу), а корисник се
обавезује да плати утврђену накнаду (закупнину) у ратама, с тим да по истеку уговореног рока врати ствар
даваоцу лизинга, или продужи коришћење или је откупи.

УГОВОРНЕ СТРАНЕ:
Уговорне стр. код лизинг посла, у првом реду су:
1. ДАВАЛАЦ ЛИЗИНГА (лизинг предузеће) – фирма која уступа одређене ствари на коришћење уз одг.
накнаду;
2. КОРИСНИК ЛИЗИНГА – предузеће које узима на коришћење извесну опрему за одређено време,
плаћајући уг. закупнину у ратама. Наиме, КЛ сам бира опрему код произвођача, потом се обраћа
лизинг предузећу које купује ту опрему од произвођача, а затим је лизинг уг. уступа кориснику.
Испоруку опреме КЛ, по правилу, врши непосредно произвођачу;
3. ПРОИЗВОЂАЧ ПРЕДМЕТА ЛИЗИНГА – може бити давалац код директног лизинга, али може бити и
лице које посредно учествује у лизинг уговору.
4. ФИНАНСИЈЕР ПОСЛА – је фин. установа која се појављује код лизинга у ширем смислу и она купује
тражбину коју произвођач има према примаоцу лизинга по основу плаћања доспеле закупнине.

ПРЕДМЕТ УГОВОРА О ЛИЗИНГУ:

Предмет лизинга је уступање на коришћење једне или више одређене тј. одређених ствари. То
може бити било која ствар – покретна или непокретна. Када се ради о покретној ствари, најчешће се мисли
на: опрему, машине, електр. уређаје, рачунаре, и сл. По правилу, ради се о врло скупој опреми коју
предузеће (корисник лизинга) не би било у стању да купи за готовину, или да обезбеди повољан кредит за
куповину такве опреме.

БИТНИ И СПОРЕДНИ (ДОПУНСКИ) ЕЛЕМЕНТИ:

42
 Битни елементи УоЛ су:
1) Уступање одр. ствари (или збира ствари) на коришћење – је елемент на који се односи обавеза
даваоца лизинга и овај елемент се стипулише по правилу у одредбама о циљу уговора, предмету
уговора и роковима и месту испоруке.
2) Цена коришћења (закупа) – је елемент на који се односи обавеза корисника лизинга. Цена је
предвиђена по правилу: месечно, тромесечно, шестомесечно и годишње.
Ова два елемента морају постојати код сваког уговора о лизингу без обзира на модалитет!
Споредни (допунски) елементи УоЛ:
Трајање уговора не би био један битан елемент, јер би уг. могао бити закључен и на неодређено
време. Међутим, у свим уг. се одређује рок трајања. Он обично износи од 3 до 5 година, а ређе дуже, али
не дуже од 10 година. Поред тога, редовно се у оквиру тог рока предвиђа и могућност отказа уг. о лизингу.
Рокови и начин плаћања цене је споредни елемент уг. о лизингу, али је врло значајан и од
испуњења обавезе плаћања у скл. са уг, у року и на начин предвиђен у уг. зависи даља судбина закљученог
уг.
Плаћање цене за сервисирање и одржавање машина од стр. представништва даваоца лизинга
такође није битан елемент, већ споредни, допунски, те се уговора и утврђују се рокови доспелости
појединих рата и начин плаћања.
Обично се уговара посебна кл. којом се утврђује да ће целокупно уплаћени износ цене коришћења
предмета лизинга (закупнине) бити признат као аванс ако дође до куповине опреме.
Затим, као споредне одредбе уг. долазе: припрема локације за постављање и преузимање
уговорене опреме, техн. гаранција, сервисирање и одржавање опреме, обука кадрова, израда програма и
тестирање опреме, право откупа, услови купопродаје, обезбеђење резервних делова, техничка
документација, патенти, разлози који ослобађају од одговорности, арбитража, допуне и измене уговора,
завршне одредбе, ступање на снагу уговора и број примерака, потписи...

УоЛ мора бити закључен у писменој форми. Минимални рок УоЛ је две год. од дана закључења уг.

РАЗГРАНИЧЕЊЕ УГ. О ЛИЗИНГУ ОД ДР. СРОДНИХ ПОСЛОВА:

УоЛ најсличнији је уг. о закупу. Основна разлика је у мотиву давања ствари на коришћење. Код УоЗ
власник ствари коју је дао у закуп набавио ју је за своје потребе, а не ради давања у закуп. Код лизинга,
давалац је набавио ствар да би је уступио на коришћење.
Код уг. о продаји предмет уг. је пренос својине док код УоЛ то је уступање ствари ради њеног
коришћења.
Код УоЗ зајмопримац стиче право својине одн. др. одг. право, док код УоЛ не стиче пр. својине, већ
само пр. коришћења.
ЗоФЛ установљава институцију регистра финанс. лизинга. Регистар финанс. лизинга је јавна књига,
у форми јединствене базе података, у коју се, у складу са Законом, уписују подаци о УоЛ. Регистар је
доступан свим лицима. Обавеза је да давалац упише у регистар УоЛ, његове измене, допуне и престанак.
УоЛ може се предвидети да уписе у Регистар врши прималац. За штету коју треће савесно лице претрпи
због неиспуњења обавезе уписа у Регистар, давалац и прималац лизинга солидарно одговарају.

ЗоФЛ предвиђа три основна престанка УоЛ:

43
 1) протек рока на који је уг. закључен;
2) пропаст предмета лизинга услед више силе; и
3) откуп предмета лизинга.

117. Посао међународне шпедиције

ПОЈАМ УГОВОРА:

Уг. о МШ је такав уг. којим се једна стр. - шпедитер - обавезује да у своје име а за рачун др. стр. -
комитента, организује отпрему или допрему робе, као и да изврши све потребне радње, царинске и др.
формалности у вези транспорта робе, а комитент се обавезује да му плати провизију и накнади др.
корисне трошкове.

Послове МШ могу вршити поред привредних организација уписаних искључиво за вршење тих
послова у регистар и привредне орг. које су уписане у регистар за вршење послова међ. друмског или
речног транспорта робе.

ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ ПОСЛОВА МЕЂ. ШПЕДИЦИЈЕ:

Развој шпедиције као привредне делатаности врло уско је повезан са развојем међ. размене роба.
Главни корисници услуга које пружа МШ су крупна индустријска, пољопривредна и трг. предузећа. Она
имају потребе за стручним организовањем отпремања и допремања робе.

МШ има одрђене транспортне функције, али поред транспортних она има и одр. привредне
функције у ширем смислу. У привредне функције шпедиције убрајају се: просторна, временска,
квантитатвина, квалитативна, кредитна и пропагандна.

За развој МШ посебни значај имају извесне међ. стручне организације. Ове МСО, у основном, имају
саветодаван карактер. Циљ им је заштита интереса МШ.

Године 1926. основан је међ. савез удружења шпедитера (FIATA), и њено седиште је у Берну.
Чланови FIATA су нац. удружења шпедитера. Организација ради преко одг. комисија по областима и
врстама шпедиције. Врло значајну углову FIATA је одиграла у доношењу општих, шпедитерских потврда
као посебног трг. документа, а врло је значајан рад ове орг. на примени јединствених шпедитерских
услова.

ИЗВОРИ ПРАВА МЕЂ. ШПЕДИЦИЈЕ УОПШТЕ:

У основном разликују се три система пр. регулисања шпедиције.

1) Немачки систем који се карактерише тиме да је шпедиције пр. регулисана као самостални трг.
посао и то у трг. законицима и осталим законима и подзаконским пр. актима.
2) Француски систем правно шпедицију не третира као самостални трг. посао, већ као посебну врсту
комисионог посла и као такву је предвиђа у трг. законицима и др. прописима.

44
 3) Англосаксонски систем шпедицију посебно не регулише већ је обухвата под општи појам агенције
(трг. заступништво) и на шпедицију се примењују опште норме о трг. агенцији.

Поред законских прописа, врло значајну улогу имају и општи услови пословања шпедитера, који
много ближе и прецизније одређују права и обавезе уг. страна и регулише разне врло сложене пр.
систуације које настају у вези посла шпедиције било у унутрашњем било у међ. промету.
Важну улогу допунског извора за регулисање послова шпедиције има судска пракса. Код нас она
има још наглашенију улогу с обзиром да ни раније према нашим пр. правилима а ни по позитивним
прописима посао шпедиције није довољно регулисан. Одлуке наших привредних судова а посебно
Врховног трг. суда као и одлуке сп. трг. арбитраже при Савезној привр. комори имају велики значај.

ЗАКЉУЧЕЊЕ УГ. О МЕЂ. ШПЕДИЦИЈИ:

У принципу уг. о МШ је неформалан и може се закључити на било који начин предвиђен за

закључење уг. привредног права. Наши позитивни прописи такође не захтевају никакву посебну форму за
закључење уг. о шпедицији.

ОБАВЕЗЕ И ПРАВА ШПЕДИТЕРА У МЕЂ. ПРОМЕТУ:

Ово је двострани уг., те су права и обавезе шпедитера узајамна и узајамно условљена.

Шпедитер у међ. робном промету има сл. обавезе:
1) Пријем робе било од комитента или од трећег лица;
2) Обавеза да поступа пажњом доброг привредника и уредног трговца у међ. промету;
3) Обавеза одређивања превозног пута;
4) Обавеза осигурања робе од ризика које захтева комитент; и
5) Обавеза да положи рачун комитенту.
Права шпедитора у међ. промету робе су:
1) Пр. на провизију; 2) Пр. да захтева накнаду трошкова; 3) Пр. законске залоге на роби ради
обезбеђења његових потраживања према комитенту; 4) Пр. самосталног иступања (када
шпедитер врши и транспорт).

ОДГОВОРНОСТ ШПЕДИТЕРА У МЕЂ. ПРОМЕТУ РОБЕ:

У погледу одговорности шпедитера постоје знатне разлике у појединим пр. системима. Главна
разлика је између немачког и француског схватања. По правилу не постоје значајне разлике када се ради о
одговорности шпедитера за своје пропусте и радње. Међутим, разилажења постоје када се ради о
одговорности шпедитера за трећа лица. Опште је прихваћено да шпедитер одговара за своје пропусте и
радње. Међутим, разилажења постоје када се ради о ослобођењу од одговорности МШ. Изузетно
шпедитер се може ослободити од одговорности само ако докаже да је поступао са пажњом уредног
привредника или да је штета настала услед више силе, природе ствари, случаја или кривицом комитента.
Међутим шпедитору се кривица претпоставља и на њему лежи терет доказивања.
У погледу одговорности за рад трећих лица, прави се разлика да ли је шпедитер са трећим лицима
у уг. односу у смислу преношења права и обавеза из УоШ или су трећа лица учесници у транспорту
(транспортери). У првом случају шпедитер одговара за пропусте за пропусте тих лица јер се сматра да су

45
они његови помоћници. Међутим, другачије стоји ствар ако се ради о трећим лицима са којима шпедитер
закључује уг. о отпремању робе. Овде се по правилу законодавства разилазе.
По нашем пр. шпедитер одговара само за избор транспортера.

118. Посао међународног транспорта робе морем

Уг. о МТРМ, је такав уг. којим се бродар обавезује да ће превести одр. робу од једне луке до др.
луке у некој др. земљи, или ставити на располагање за превоз брод, део брода или бродског простора
крцатељу, а крцатељ се обавезује да за то плати одређену возарину.

У поморском транспортном праву углавном се разликују две основне врсте уг. о поморском
транспорт, то су:

1) Бродарски уг. који се примењују по правилу у сл. пловидби и где се најчешће превози терет у
расутом стању, у ринфузи;
2) Уг. о транспорту комадне робе које се користе углавном у линијској пловидби.

Нашим Законом о уговорима о искоришћавању поморских бродова од 1959. предвиђене су две

врсте уговора:
1) Уг. о поморском пловидбеном послу и
2) Уг. о закупу брода. З
Затим се наводе уг. који спадају под појам уг. о поморском пловидбеном послу и то су:
1) Уг. о превозу ствари морем;
2) Уг. о превозу путника морем;
3) Уг. о тегљењу и
4) Уг. који се односе на др. пловидбене послове.

Бродарски уг. је такав уг. којим се бродар обавезује да ће ставити на располагање цели брод,
сразмерно део брода, и одређени бродарски простор наручиоцу, а наручилац се обавезује да ће за то
платити одређену накнаду. У погледу закључења овог уг. ни наш Закон, а ни опште прихваћена обичајна
правила поморског пр. не захтевају неку посебну форму. То значи да се овај уг. може закључити и усмено.
Уг. о чартеру закључује се обично онда када се жели превести већа количина робе и то обично у
расутом стању, као и код спец. превоза бродовима посебне врсте.
Уг. на део брода или одређени бродарски простор у садашњим условима склапају се ређе јер се
све више користи комадни превоз робе. Код ове врсте уг. бродар се обавезује да ће ставити на
располагање одређени брод у стању способном за транспорт одр. робе крцатељу и то у одређеној луци и
одређеног дана.
Бродарски уг. – уг. о чартеру, појављује се углавном у два облика бродарски уг. на време, и
бродарски уг. на путовање.
а) Бродарски уг. на време – је такав уг. о превозу морем којим се бродар обавезује да за одр. време
наручиоцу стави на располагање одр. брод ради превоза робе.
46
 б) Бродарски уг. на путовању – је такав уг. којим се бродар обавезује да ће целим бродом, делом
брода или само одређеним бродарским простором транспортовати робу из једног места у др.
Уг. о подчартеру је такав уг. којим наручилац уступа део бродарског простора којег је наручио
трећем лицу, а оно се обавезује да за то плати одр. возарину. За уг. о подчартеру важи правило да се
услови новог уг. не могу разликовати од услова чартера.
Уг. о превозу комадне робе је уг. којим се бродар обавезује да ће из одр. луке превести поједине
комаде робе морем. Овај уг. ће се редовно користити када се ради о превозу мањих терета и по правилу се
закључује са бродарима чији бродови обављају линијску пловидбу.
ОБАВЕЗЕ И ПРАВА БРОДАРА У МЕЂ. ТРАНСПОРТУ:

У вези с овим уговором бродар има следеће обавезе:

1) да благовремено постави брод на одређено место у одређено време крцатељу на располагање;
2) да изврши превоз на одређено одредиште;
3) да постави брод способан за пловидбу;
4) да обавести крцатеља да је поставио брод у одређеној луци;
5) да прими терет;
6) да чува терет од пријема до предаје;
7) посебна обавеза је да бродар изда коносман на захтев крцатеља.

Обавезе наручиоца превоза су:

8) да прими терет за укрцај;
9) да преда терет и да тачне податке о терету;
10) да се придржава рокова за укрцај;
11) да преда неопходне исправе;
12) да плати бродару возарину.

У савременом пр. постоје три система З ограничења одговорности бродара:

1) Систем абандона – према коме се даје законска могућност бродару да за обавезе које су за њега
проистекле из радњи заповедника, препусти брод и возарину оштећеном;
2) Нордијски или немачки систем егзекуције – по коме је већ у самом Закону одређено да се
извршење за потраживања у вези бродарске делатности може извршити само на поморској
имовини;
3) Енглески систем – који представља систем ограничене личне одговорности установљен у неколико
посебних закона, предвиђа одређене случајеве и пружа могућност ограничења одговорности до
фиксиране суме према запремини брода.

119. Коносман

Коносман (или теретница) је документ којим бродар потврђује да је примио ради транспорта
морем и предаје одређеном примаоцу терет који је назначен у том док. и то под условима који су тамо
наведени.

Коносман може имати више значења:

47
 1) Да потврђује само постојање уг. о поморском превозу и услове тог уговора;
2) Да служи као доказ да је бродар примио робу која је у њему означена;
3) Да регулише пр. однос према примаоцу робе, тј. обавезу бродара да робу изручи лицу у које се
легитимише као ималац коносмана.

Коносман је ХОВ и има велики значај у међ. привредном пр. и помоћу ње могу да се врше многе
трансакције. К се може издати на име, по наредби и на доносиоца. К се издаје у више примерака и по
правилу садржи тачно одређене податке.
У погледу доказне снаге К постаје различита схватања:
1) Према ЕНГ. систему узима се да К представља необорив доказ само у погледу тога да је роба била
укрцана, али што се тиче др. података да представља обориву претпоставку.
2) У германском пр. К је доказно средство које се не може обарати неким др. доказима. У циљу
постизања заједничког става по питању доказне снаге К, дошло је до усвајња Хашких правила,
одн. до Бриселске конвенц. из 1924. која је усвојила енг. становиште.

Права из К се преносе на др. лица предајом К или индосаментом на полеђини К. Роба се може
издати само лицу које презентира К. Изузетно то се може учинити само ако је К изгубљен, а услед тога
извршена амортизација. Нечисти К садржи неке негативне примедбе у погледу својства и квалитета,
количине, амбалаже... примљеног терета. Такав НК, по правилу, није погодан за преношење.

Постоји још: К „укурцано на броду“, и „примљена ради отпреме“, негоцијални и непреносви К (или
ректа).

120. Посао међународног железничког транспорта

Уговор о међународном транспорту железницом је такав уговор којим се железница обавезује

да уз награду превезе одређену робу или путнике од отпремне до упутне станице у другој земљи.
Уговор о међународном превозу железницом регулисан је Међународном конвенцијом о превозу робе на
железницама. Наша земља је ратификовала ову конвенцију. У конвенцији су одређене дужности и права
железнице да врши транспорт, затим обавезу у погледу закључења уговора о превозу, о превозним
документима, роковима испоруке, паковању, о изменама уговора, о одговорностима железнице, о
приговорима, о праву на тужбу итд.

Железница је дужна да изврши сваки превоз који се сматра међународним и то под условима:

13) да се пошиљалац придржава прописа конвенције;

14) да је превоз могућ редовним превозним средствима;

15) да превоз није спречен околностима које железница не може избећи.

У железничком међународном транспорту постоји више врста превоза. У погледу количине робе
разликују се колске пошиљке (преко 5т) и комадне пошиљке (до 5т). У погледу брзине превоза – споровоз,
брзовоз, убрзани брзовоз.

48
 Уговор о транспорту је закључен када железница прими робу на превоз са товарним листом.
Товарни лист се састоји од униката и дупликата и ова два примерка морају бити у свему подударна. Језици
на којима морају бити документи су француски, немачки или италијански.

Конвенција одређује да пошиљалац може захтевати да се превоз робе заустави, да се издавање

робе одложи, да се отпреми у друго место или натраг. Прималац према конвенцији има право да мења
уговор само ако постоји посебна клаузула у уговору и ако пошиљалац није превео плаћање трошкова
превоза у упутној земљи.

Железница која је примила робу на превоз и издала товарни лист одговара за извршење
транспорта на целом превозном путу до издавања робе. Железница одговара за губитак, оштећење и
прекораћење рока испоруке. У извесним случајевима предвиђено је ослобађање од одговорности.

121. Посао међународног транспорта робе у друмском саобраћају

Уговор о међународном транспорту робе друмских саобраћајем је такав уговор којим се

превозилац у друмском саобраћају обавезује да уз накнаду превезе робу из једног места у друго које је на
територији државе различите од оне где је превоз отпочет.

Усвојене су две међународне конвенције:

1) Конвенција о друмском саобраћају и

2) Конвенција о уговорима за међународни превоз робе.

Закључење уговора о друмском превозу конвенција препушта вољи уговорних страна. Међутим,
робу у међународном друмском саобраћају мора пратити товарни лист.

Превозилац је дужан да пошиљаоцу стави на располагање возило способно за превоз робе и

одговоран је за уредно извршење превоза. Превозилац је дужан да преда робу на одредишту у
иностранству у коме је ту робу примио од пошиљаоца. У току трајања превоза пошиљалац на основу
товарног листа може захтевати измене превоза док је роба још на путу.

Превозилац одговара за насталу штету кориснику возила и та одговорност обухвата:

1) Одговорност за потпуни или делимични губитак робе;

2) За оштећење робе;
3) За закашњење у допреми робе.

У одређеним случајевима превозилац се може ослободити одговорности уколико је губитак или

оштећење последица следећих околности:

- ако је споразумом странака употребљено отворено возило уместо затвореног или специјалног;

- ако амбалажа не одговара природи робе;

- ако губитак или оштећење настану при товарењу, слагању или истоварању робе и то кривцом
пошиљаоца, примаоца или њихових радника;
49
- због природних мана робе;

- ако су ознаке непотпуне или неисправне код превоза живих животиња, ако превозилац докаже да и
поред тога што се придржавао упутстава и предузимао све мере, није могао избећи губитак или штету.

122. Карнет TIR

Карнет TIR (Transport International par la Route) је посебан документ у међ. друмском саобраћају.
Циљ овог докум. је да царинске формалности на границама сведе на што је могуће мању меру. Карнет
омогућава слободан прелаз преко граничних прелаза разних држ. и то без прегледа.

Захваљујући овом докум. царински преглед се врши само у полазном и одредишном месту изузев
када постоји основана сумња да је посреди кријумчарање.

Право издавања Карнета је резервисано за овлашћене гарантне организације које су чланице шире
међ. организације. То су по правилу стручне организације. Таква овлашћена орг. која издаје Карнет уједно
преузима гаранције за превозиоца коме је издат Карнет да ће робу предати под нетакнутим печатом у
одређеном року одредишној царини.

Карнет се издаје по правилу за свако путовање засебно. Карнет се издаје у виду књиге која има
онолико листова колико возило има одобрених прелаза граница. На свакој граници се један лист одузима
и ставља печат на следећи.

123. Посао међународног ваздушног транспорта

ПОЈАМ УГОВОРА О МВТ:

Уг. о МВТ је такав уг. којим се превозилац, ваздухопловно предузеће, обавезује да ваздушним
путем, уз награду, превезе робу или путнике од једног ваздушног пристаништа у друго које се налази на
територији неке др. држ. На међ. плану овај посао је регулисан међ. конвенцијама.

У првом реду истиче се значај Варшавске конвенц. из 1929 која је регулисала питање одговорности
ваздушног превозиоца. Ова Конвенц. се примењује на међ. саобраћај путника, пртљага и робе који се
брши ваздухопловима уз накнаду или по основу закупа, као и на бесплатан превоз ваздухопловима.
Конвенц. се одређују права и дужности превозиоца и путника, као и пошиљаоца робе.

На трећој међ. конференцији о приватном ваздухопловном праву, која је одржана у Риму 1933.
третирана су питања обезбеђења потраживања у вези са ваздухопловом. Посебно је расправљано питање
заплене ваздухоплова у циљу обезбеђења потраживања.

Првом Конвенц. се предвиђа да се заплена не може вршити у случајевима:

1) када се ваздухоплов (В) налази искључиво у служби држ., затим

50
 2) када В лети на редовној ваздушној линији, подразумевајући и ваздухоплове из тзв. главне резерве,
3) као и на осталим В, подобним за превоз путника или робе уз накнаду уколико су такви В спремни
за полазак.

Друга К регулише питање проузроковане штете од стране В трећим лицима на земљиној

површини. Корисник В је одговоран за сву штету уколико оштећено лице докаже да штета постоји и да се
може приписати само В.
ЗАКЉУЧЕЊЕ И ИСПУЊЕЊЕ УГОВОРА О ВАЗДУШНОМ ПРЕВОЗУ У МЕЂ. ПРОМЕТУ:

У погледу закључења уг. о ВП робе важи углавном он што је прописано код закључења уг. о ПЖ и
осталим видовима транспорта. У ВП се примењује ваздушни товарни лист (ТЛ). ВК прописује који се све
подаци морају унети у ВТЛ. Овај ТЛ се попуњава у три примерка и није преносив. У МВП може доћи и до
закључења посебних уг. којима се детаљно предвиђају узајамна права и обавезе. То су чартер превози, и
агенције по правилу закључују такве уг. у име својих компанија предвиђајући да ће превоз извршити
целим В или одређеним теретним простором у В који обавља редовне превозе на одређеним подручјима.
Накнада у тим случајевима одређује се према тарифи или споразуму. Као најважнија док. која се у МВС
појављују као пратећа прописане су царинске исправе. Превозилац је дужан да најави приспеће пошиљке
и то лицу које се у ВТЛ означено као особа коју треба обавестити. У погледу превозне цене за једну
пошиљку важи правило да се она одређује по јединици мере или тежине. Поред осталих док. који служе у
току ВТ робе известан значај има и авионски манифест. АМ је такав док. који садржи попис целокупне робе
и опреме. Овај АМ показује се на захтев Ц органа на одр. пристаништу.

ОДГОВОРНОСТ ТРАНСПОРТЕРА У МЕЂ. ВАЗД. САОБРАЋАЈУ:

Варшавском конвенц. (ВК) је предвиђено да превозилац одговара за пропаст или оштећење робе у
току транспорта, а исто тако и за штету насталу услед закашњења. Корисник превоза није обавезан да
доказује нехат или др. грешку транспортера. ВК је ограничила одговорност превозиоца и то за поједино
колето или по јединици тежине. Ово ограничење не важи ако је до штете дошло кривицом превозиоца или
његовог заступника или делимично услед нехата оштећеног лица. Велики значај у ВПР и путника имају
правила које доноси IATA која је израдила јединствене прописе за руковањем робом, у међ. транспорту.
Нарочито је значајна делатност овог удружења на утврђивању међ. Т тарифа, прописа о паковању,
етикетирању, слагању спец. робе...

124. Туристички послови са иностранством

Уговором о пружању туристичких услуга у међ. промету се давалац услуга обавезује да, уз накнаду,
пружи одређене туристичке услуге (смештај, исхрану, организацију турист. путовања) иностраним
туристима или туристичким организацијама.

Закон о сп. трг. пословању предвиђа да предузеће и др. пр. лице уписано у судски регистар за
вршење турист. послова са иностранством може пружати услуге страним лицима. Најзначајнији уг. између
путничких агенција и угоститеља су:

51
 1) Уг. на основу затражене и потврђене резервације – овим уг. се путничка агенц., на основу
хотелског ценовника, обраћа хотелу и тражи резервацију за тачно одр. број дана, одн. пансиона
за сваког клијента појединачно. У случају да прими потврду резервације, агенција шаље свог
клијента у хотел, а цену наручене услуге плаћа клијент или агенција. Карактеристика овог уг. је у
томе што се као тренутак његовог настанка сматра моменат када агенц. прими потврду
резервације, што значи да не постоји ризик ни за једну ни за др. уг. стр. У ствари, агенц. не
закључује уг. са корисником све док није сигурна да ће клијент одр. дана моћи да буде примљен
у хотел и да ће му бити пружене тражене услуге. Моментом добијања потврде резервација,
агенц. закључује уг. са клијентом и шаље га у хотел да користи уг. услуге. У случају да хотел
одговори негативно издатке у вези са тражењем резервације не сноси агенција већ, по правилу
ту услугу плаћа клијент. Може се рећи да је овакав уг. правичан и ек. оправдан и да користи и
хотелу и агенцији. Агенц. у случају успешно обављеног посла добија провизију, а хотел на
основну оствареног промета зараду.
2) Уг. о алотману – се увек закључује у писменој форми и то по правилу у трајању од једне
године, или једне туристичке сезоне. Основне карактеристике овог уг. су у томе што се
хотел обавезује да путничкој агенц. за текућу сезону или текућу годину стави на
располагање тачно одређени број кревета у свом Х, а А се обавезује да ће настојати да
попуни Х капацитете који су јој стављени на располагање. За остварене услуге Х признаје А
уг. провизију. Према УоА, за А не постоји стриктна обавеза да стварно попуни уг. кревете,
већ само обавеза да у тачно превиђеном уг. року јави да није у могућности да попуни одр.
број кревета. УоА, по правилу уређује начин и технику обавештавања о отказу кревета.
3) Уг. о закупу целог објекта - познат је и под називом уг. о фиксном закупу. Закључује се
између турист. агенц. и угоститељске организације. Њиме се ТА обавезује да закупи
одређене капацитете, које је У обавезан да стави на располагање, а закупнину је дужан да
плати без обзира на то а ли је уг. капацитете попунила или у томе није успела.

125. Појам уговора о грађењу у међународном промету

Уговором о грађењу у међународном промету се једно лице обавезује да другом лицу у

иностранству игради грађевинарски објекат или да изведе одређене грађевинске радове на већ
постојећем објкету, а инвеститор се обавезује да му за то плати уговорену цену.

Уговор о грађењу је по својој правној природи уговор о делу. Закључује се у писменом облику и
уписује се у посебан регистгар који води надлежни државни орган. Измене и допуне уговора, као и његов
престанак пријављују се у року од 30 дана од дана потписивања, дана настале промене, одн. дана
престанка важења. Регулише се нормама аутономног трговинског права, није регулисан конвенцијом.

 У понуди се на основу почетне документације изражава спремност да се за одређену цену изгради

објекат за који је објављена међународна лицитација. Уз понуду се прилаже и гаранције банке и
потврда о одлуци надлежних органа о учешћу на међународној лицитацији.

 Инвеститор закључује уговор са најповољнијим понудиоцем;

 Уговор се мора закључити у писменом облику;

52
  Предмет уговора је извођење грађевинарских радова или преправке, реконструкција на већ
постојећим грађевинским објектима;

 Цена је други битан елемент без које је уговор неважећи;

 Други елементи уговора о грађењу су:

1) рок почетка и рок завршетка радова;

2) надзор над извођењем радова;

3) уговорна казна.

 Обавеза извођача је да изгради објекат и да радове изводи према важећим техничким прописима,
нормативама и обавезним стандардима.

 Обавезе инвеститора су: обезбеђење инвестиционог програма и инвестиционих техничких

докумената за изградњу објекта.

Другу групу обавеза чине оне које су везане уговором: плаћање уговорене цене и пријем
изграђеног рока. Инвеститор је дужан да предузме све мере како би извођач могао да изгради објекат.

126. Прелиминарна информација и инструкција за предквалификацију код уговора о грађењу

Инвеститор обавештава евентуалне понуђаче да намерава да распише међ. лицитацију за

извођење радова на изградњи одређеног објекта. Обавештење садржи пун назив објекта и општи опис
радова које треба обавити, али без количина и тех. података. Инв. затим упућује на уг. документацију, а у
даљем тексту информације се налази и позив свим заинтересованим предузећима да до одр. рока
поднесу своје референце. Следе подаци о пројектанту, времену почетка и завршетка објекта и приближне
вредности радова.

У информацији се наводи да ће инв., имајући у виду капацитете, податке из референци, стечено

искуство, фин. способност и специфичност орг., као и остале услове који могу бити од утицаја на одлуку
инв. о подобности предузећа, саставити дефинитивну листу предузећа која ће бити позвана на међ.
лицитацију коју инв. намерава да распише.

Листу подобних понуђача инвеститор се обавезује да објави најкасније у року од 30 дана од дана
одређеног за претквалификацију. Исто тако инвеститор одређује најпогодније место за предају понуда,
као и рок за припрему докумената и израду понуде.

Понуђачи које инвеститор огласи подобним да могу учествовати на предстојећој лицитацији дужни
су поднети понуду за све радове наведене у уг. документима. Понуде које би се односиле само на део
радова биће одвачене и неће се узимати у обзир.

127. Упутство понуђачима, услови уговора и спецификација код уговора о грађењу

53
 Инвеститор доставља понуђачима упуство. У погледу карактера овог упутства постоје различита
мишљења, по једнима има обавезни карактер, по др. нема. Без обзира на оваква мишљења, чињеница је
да у свим елаборатима о уступању инв. радова путем међ. лицитације постоји и овакво упутство. У упутству
се дају објашњења: о инвеститору, пројектанту, надзорном органу, обиму радова, о уг. документима, о
подношењу понуде, о испуњавању докумената, потписивању докумената, о понуди за део радова, итд...

Услови уговора су један од најзначајнијих докумената и састоје се из општих и посебних услова. У

општим условима се, по правилу прво дају тумачења речи које су у уг. употребљене. Затим се детаљно
указује на право и дужности надзорног органа, овлашћењима у случају нужде ради заштите живота,
материјала и радова. Обично се надзорни орган овлашћује да може да нареди извођачу преузимање свих
мера неопходних за заштиту. Указује се и на могућност преноса уг. и права из уг., затим на обим уг.,
тумачење уг. докумената, чување пројеката, цртежа... У посебним условима садржане су одредбе о
правима и дужностима надзорног органа о праву извођача да ангажује подизвођача, о уг. документима.
Таксативно се наводе сви уг. документи, затим пр. о контроли пројеката и цртежа, њиховог мењања,
подаци о стручном руководству извођача о коренсподенцији и транспорту, о сарадњи извођача и њиховој
помоћи надзорним органима.

Спецификације су обимни документи, тех. природе и по правилу се састоје од: тех. извештаја инв.,
описа радова и предмера количина и тех. услова за изградњу. Ове док. сачињава пројектант и они чине
саставни део уг. документације за међ. лицитацију. То је, по правилу, зависно од објекта, материјал који је
тежак и по неколико десетина килограма.

128. Закључење уговора и обавезе уговорних страна код уговора о грађењу

У понуди се на основу почетне док. изража спремност да се за одр. цену изгради објекат за који је
објављаена МЛ. Уз понуду се прилаже и гаранција банке и потврда о одлуци надлежних органа о учешћу
на МЛ. Понуду прате и одређени прилози које је инв. захтевао. Уг. је завршни док. који је последица МЛ.
Инв. закључује уг. са најповољнијим понуђачем. Уг. се мора закључити у писменом облику. Уступање
изградње инв. објекта може се вршити на основу конкурса, прикупљањем понуда, или путем непосредне
погодбе.

Битни елементи уг. по природи посла су:

1) Предмет УоГ ваља јасно одредити и он може представљати извођење грађевинских радова у
складу са инв. документима, или преправку, адаптацију, реконструкцију или оправку на већ постојећим
грађевинским објектима.

2) Цена је други битан елемент који мора бити предвиђен у уг. Правило је у нашем пр. да цена буде
одређена, јер без одредбе о цени УоГ не би могао да важи. Међутим, цена може бити и одредива. Цена је
одредива она када се са сигурношћу може утврдити из елемената који су уговором утврдити.

Поред битниг елем. по природи после, постоје и др. елем. у уг. (рок почетка и рок завшетка радова,
надзор над извођењем, уговорна казна ...).

ОБАВЕЗЕ ИЗВОЂАЧА:
54
 Основна обавеза извођача је да, у складу са инв. тех. док., изгради објекат. Он је дужан да радове
изводи према важећим тех. прописима, нормативима и обавезним стандардима који важе за грађење одн.
врсте инв. објекта. Извођач је дужан уграђивати материјал који у потпуности одговара прописаним
стандардима или за који постоји потврда о квалитету.

Друга обавеза извођача је да по завршетку изградње преда инв. изграђени објекат. У случају да
извођач не преда објекат или радове у уг. року пада у дужничку доцњу. Извођач и инв. уг. могу предвидети
када ће се извршити примопредаја изграђеног објекта. Међутим, ако стране то нису регулисале,
примениће се диспозитивна норма по којој су инв. и извођач дужни да у року од 60 дана од дана пријема
решења о коришћењу објекта, изврше примопредају објекта и коначан обрачун за извршене грађевинске
радове. Инв. и извођач могу писменим уг. уредити на који начин и под којим условима ће се вршити
стручни надзор над грађењем инв. објекта одн. над извођењем појединих радова на том објекту.

ОБАВЕЗЕ ИНВЕСТИТОРА:

Према свом карактеру обавезе инв. могле би се сврстати у две групе. Прву групу чине обавезе
облигационоправне природе и имају свој извор искључиво у УоГ. Другу групу обавеза чине обавезе
административнправног карактера.

Обавезе инв. су: обезбеђење инв. програма и инв. тех. док. за изградњу објекта; прибављање
одобрења за грађење објекта и обезбеђење фин. средстава за изградњу.

Другу групу обавеза чине оне које се непосредно заснивају на уг: плаћање уг. цене, и пријем
изграђеног објекта. Инв. је дужан да преузме све потребне мере како би извођач могао да изгради објект.
У уг. може бити предвиђено да је инв. дужан да набави одр. грађевински и др. материјал.

129. Технички пријем и примопредаја грађевинског објекта

По завршеној изградњи инв. објекта или дела објекта који представља ек.-тех. целину, а пре
почетка коришћења, мора се извршити тех. преглед грађевинских радова, тех.преглед инсталације и тех.
преглед опреме и постројења.

Ако се приликом тех. прегледа утврди да се недостаци изграђеног објекта не могу отклонити, или
да постоји неотклоњива опасност по стабилност објекта или по живот или здравље људи, саобраћај или
суседне објекте, орган надлежан за издавање одобрења за употребу донеће решење да се инв. објект
поруши.

Међутим, ако су сви прописани услови испуњени и објекат одг. својој намени, онда се издаје
одобрење за употребу инв. објекта. Тех. преглед врши орган који је издао одобрење за грађење. Поступак
за давање одобрења за употребу грађевинског објекта је хитан. У случају да надлежни орган донесе
одлуку којом успоставља давање одобрења или нареди да се објект поруши или уклони, извођач и инв., тј.
учесници изградње објекта могу поднети жалбу вишем надлежном органу.

По нашим позитивним прописма инв. и извођач дужни су у року од 60 дана по тех. пријему да
изврше примопредају објекта. Исто тако они су у том року дужни извршити и коначни обрачун изграђеног

55
инв. објекта одн. радова на његовој изградњи. Примопредају објекта врше стручна лица извођача и инв. и
о томе састављају записник у коме уносе своја запажања, примедбе и приговоре. На основу њиховог
записника се врши коначан обрачун изграђеног инв. објекта тј. саставља се и врши коначан обрачун
изграђеног инв. објекта тј. саставља окончана ситуација и захтева коначно плаћање уг. цене. У случају да
постоје неке примедбе у погледу изведених радова, извођач је дужан да у одр. року те недостатке
отклони.

По правилу у уг. се редовно предвиђа гарантни рок за тзв. небитне недостатке грађевинског
објекта, после чијег истека се врши још један преглед – суперколаудација. Преглед се врши после истека
уг. гарантног рока да би се утврдило да ли су сви извршени радови који подлежу гаранцији издржали у
гарантном року, па ако се открију недостатци, извођач је дужан да их у једном релативном кратком року
отклони. У случају да извођач не изврши своју обавезу, инв. је овлашћен да о његовом трошку ангажује др.
извођача који ће отклонити утврђене недостатке.

130. Уговор о инжињерингу

УоИ је уг. којим се једна стр. – инжењеринг организација, обавезује да изгради и преда
инвестициони програм и техн. документацију, пренесе право искоришћавања тех. знања и искуства,
организује и руководи пословима око реализације, пуштања у пробни погон и погон ради преузимања
инв. објекта, а др. страна – инвеститор, се обавезује да плати одр. накнаду.

УоИ је двострани, теретан, трајан и формални уг.

У пракси се појављују два облика инжињеринга:

1) „Чисти“ инжињеринг (инжињеринг организација се обавезује да изврши претходна истраживања,

изради предпројект и генерални пројект, предрачун трошкова извођења, испитивање понуда и
припремање уг., усмеравање радова и давања упустава извођачима и надзор над извођачем
радова);
2) Инжињеринг „кључ у руке“ (облик инжињеринга, којим се инжењеринг организација обавезује да,
поред претходних радњи које обухвата чисти инжињ., до краја реализује инв. објекат и приведе га
његовој сврси).

Обавезе инжињ. организац. зависе од обима инжињ. посла. Инжињ. организац., по правилу има
следеће обавезе:
1) Израда инв. програма;
2) Израда инв. тех. докумената;
3) Израда финанс. плана;
4) Прибављање грађевинске дозволе;
5) Извршење радова на инв. објекту, не само главне уг. радове већ и припремне и завршне радове;
6) Обезбеђење градилишта;
7) Вођење књига;
8) Набавка опреме и инсталација;
9) Стављање изграђеног објекта у погон;
56
 10) Оспособљавање кадрова и
11) Одржавање објекта.

ОБАВЕЗЕ ИНВЕСТИТОРА:

1) Плаћање цене је основна обавеза инв.

2) Следећа обавеза инв. је увођење извођача у посао. Под увођењем извођача у посао подразумева
се предаја извођачу земљишта за грађење, давање свих потребних података и обавештења,
пружање доказа о обезбеђењу средстава за фин. изградње инв. објекта, као и сва плаћања по уг.
3) Инв. је по правилу дужан да врши надзор над извођењем уг. радова.

131. Појам уговора о међународној пословној сарадњи

Међ. уг. о ПС је такав уг. којим се кооперанти (посл. партнери) који имају седишта у разним
државама, узајамно обавезују да у току производње или пословања уопште, сваки од њих понаособ да
одређени материјал или ствари, пренесе права или изврши тачно одређене радње у процесу заједничке
производње (индустријске, пољопривредне, и сл.), с тим што стиче право учешћа у расподели остварених
прихода, или учествује у сношењу губитака ако до њих дође у производњи или пословању.

Међ. уг. о ПС могао би се посматрати са два аспекта.

1) Прво, као уг. о привредној и тех. сарадњи између држ. или организац. држ. карактера. Овако
схваћени ови уг. имају за циљ да остваре услове и пр. оквире за непосредну пословну сарадњу
привредних орг. и привредних удружења две или више земаља. Међудржавни уг. о пословној и
техн. сарадњи се појављују начешће као билатерални уг. Поред низа билат. споразума, знатан број
уг. и конвенц. регулишу пословну и техн. сарадњу земаља чл. регионалних привредних
организација држава.
2) Међ. уг. о посл. сарадњи се могу посматрати као непосредни, конкретни уг. између привреднх орг.
чија су седишта на територији различитих држава. Пословна сарадња (коопрерација) је савремена
појава привременог живота и може бити изучавана са различитих аспеката. Пре свега може бити
посматрана са гледишта технологије, затим као и ек. категорија и као специфичан пр. однос.

132. Обавезе и права уговорних партнера (коопераната) из уговора о међународној пословној

сарадњи

Конкретна права и обавезе, садржина престација у конкретном уг., различити су код сваког уг.,
зависно од врсте производње и привредне гране у којима се пословна сарадња остварује.

Обавезе уг. партнера могле би се свести на:

57
 1) Извршење одр. радњи у процесу заједничке производње, вршења услуга или пословања уопште, и
2) Признавање права на одг. учешће у расподели остварених прихода заједничком производњом,
вршењем услуга или пословањем.

Права су корелативна обавезама. Тако у уг. о МПС се, по правилу, појављује више коопераната, који
се обавезују да изврше одређене послове (усклађивање производних програма, асортимана и квалитета
производа; израду и продају постројења, уређаја и опреме која сачињава предмет уг.; организацију
сервисне службе у земљи и иностранству; пројектовање, конструисање, истраживање и обулу кадрова као
и међусобно пружање стручне и тех. помоћи; маркетинг; организовање заједничке рекламе за производе
који су предмет ПС; усклађивање ставова и заједничко иступање према др. фирмама; стварање
заједничких фондова пословног ризика... Наведене обавезе имају општи карактер у којима саучествују сви
кооперанти. Међутим, уг. се могу прецизирати обавезе кооресподента. УоПС је детаљно предвиђено какав
се материјал има уградити и какав се метод израде мора применити при производњи делова или
производа у целини.
Предвиђају се групе послова у којима кооперанти учествују и одређују се неосиоци групе послова.
У оквиру групе кооперанта је такође предвиђена одређена расподела послова и узајамни ближи рокови
израде и монтаже. Утврђују се обавезе кооперанта при продаји и испоруци готових уређаја, и то у погледу
одређивања цене, рока испоруке, услова плаћања, квалитета производа, гаранције...
Често се у оваквим уг. предвиђа да носилац посла, у односу на остале кооперанте, истпуа као
комисионар, тј. у своје име и за рачун својих коопераната, тако да се према трећим лицима појављивала
само фирма која може пуноважно да иступа у своје име, али за рачун свих осталих коопераната. Непходно
је приметити да су обавезе и права врло прецизирани уг., као и санкције за њихову повреду. Кооперанти
често предвиђају и заједничке органе, који усклађају рад и баве се текућим питањима која настану у току
извршења уг.

133. Одговорност коопераната за неизвршење обавезе

УоМПС (уг. о међ. пословној сарадњи) настају права и обавезе које уг. стр. морају извршити онако
како је уг. предвиђено. Кооперанти се не могу ослободити својих обавеза извршења одређених радњи и
давања у току заједничке производње и пословања, изузев ако се са тим сложе др. кооперанти, одн. у
случају више силе. Обично се у самом уг. предвиђају услови за ослобођење од неке обаезе, али и уг. казне.

Код УоМПС често се, у извесном смислу, одступа од нч. узајамности. Чињеница је да је УоМПС
двострани уг. Кооперанти један према другоме се појављују и као поверилац и као дужник. Њихове
обавезе су узајамно условљене али и знатно јаче наглашене, више испреплетене него код осталих
именованих двостраних уг. Услед тога нч. узајамности у извршавању обавезе се у извесном смислу мора
другачије и схватити.

Према том нч. свака стр. има пр. да одбије испуњење своје обавезе све док др. уг. страна не
изврши, или није спремна да изврши, своју обавезу. Наравно да ово правило у принципу важи и а УоМПС
али је донекле ублажено, тј. од њега би требало, у извесном смислу, одустати, нпр. евентуална спреченост
једне уг. стр., било из ког разлога, да изврши одр. посао који је предмет његове обавезе, била би пресудна
за успех ПС у целини. Услед тога би било нерационално инсистирати на пр. уг. стр. да истиче приговор.

58
Савесна, уредна уг. стр., има пр. да изврши своје обавезе до краја уз признање пр. на трошкове и накнаду
претрпљене штете. У погледу пр. и обавеза кооперанта према трећим лицима поставља се питање да ли би
у нч. требало усвојити солидарност или подељеност обавеза – подељену одговорност. Ово питање може
бити уређено и самим уг. Међутим, у принципу не би требало прихватити солидарну одговорност
кооперанта као правило, већ подељену одговорност.

134. Одговорност коопераната за неквалитетну испоруку и обим накнаде штете

У многим УоМПС предвиђена је одговорност кооперанта за недостатке у квалитету испоручених

производа одн. за обавезу санкције. Код тзв. објективнонужне кооперације, тежи се реалном испуњењеу
обавеза. То значи да је кооперант дужан да у грантном року, под унапред утврђеним условима, сноси све
трошкове око замене делова склопова, подсклопова и агрегата. По правилу су прихваћена општа нч. о
санкцијама због несаобразности испоруке. Уг. је финалист овлашћен да врсти испоручени производ на
оправку, прераду, обраду и сл. ако је недостатак могућно отклонити. Наравно да у том случају кооперант
који је испоручио неквалитетни производ сноси сву штету која је последица накнадних радова и
задоцњења. У неким УоМПС предвиђене су знатно оштрије санкције. У извесним уг. дају се овлашћења
заједничком колективном органу свих коопераната, да изрекне релативно високе новчане казне
несавесном кооперанту који је испоручио серију неквалитетних произвозда, који се уграђују у заједнчки
производ који је предмет сарадње. Кооперант је по правилу дужан да финалисти накнади штету услед
неквалитетних производа које је кооперант испоручио, које су откривене накнадно код крајњег корисника
финалног производа. У појединим уг. је предвиђено да ће у случају одступања од квалитета испоручене
робе од уг., доћи до смањења уг. цене у износу о коме ће се кооперанти на основу стручног мишљења
накнадно споразумети. Тако је оваквим кл. одређен начин решавања а не само решење.

УоМПС представљају посебну групу привредних уг. Међутим, на одређене односе који настају
овим уг., могуће је применити општа правила о одговорности продавца за мање ствари и то када се ради о
неквалитетној испоруци робе, производа или полупроизвода. Исто тако на ове односе би се на основу
правне аналогије могла применити и нека др. правила и решења, зависно од конкретне ситуације. У
пракси, у већини УоМПС се одговрност кооперанта за мане производа проширује за све мане које се
откривају у гарантном року. Наравно, под условом да је крајњи корисник постпуао у свему према тех.
упуствима за руковање производом.

Правила о приговору на квалитет, не би се могла у потпуности применити на пр. ситуацију

кооперанта који је испоручио неквалитетне производе др. кооперанту. Ситуација је овде другачије јер се
ради о пословном односу са трајним престацијама. Стога пр. правила о преклузији и о стављању приговора
без одлогања овде не би била прихватљива. Међутим, правила која утврђују право купца, а у случају
испоруке мањиве робе, робе која није саобразна уг. у погледу квалитета, у нч. би се могла применити и на
конкретну ситуацију кооперанта која су извршили неквалитетну испоруку производа, уз њихову
одговарајућу корекцију. Овлашћење на одустанак од уг. по правилу, требало би да изостане и то због
правне природе УоМПС. Раскид уг. би требало евентуално да буде крајње средство, јер се ради о трајнијем
пословном односу који не би требало да се прекине при првом случају неквалитетне испоруке. Међутим,
требало би верној страни признати право на истицање захтева за изршење уг. и снижење цене. Накнада

59
због неиспуњења уг. обавез у погледу квалитета испоруке или израде обухвата, како стварну штету тако и
изгубљену добит.

У нч., кооперанти би могли у УоМПС предвидети и ограничење или ослобођење од одговорности

за одређене мане и недостатке производа који је предмет уг., па и за мање уопште. Исто тако они би
могли самим уг. ограничити висину накнаде штете настале неквалитетном испоруком.

135. Уговор о међународној пословној сарадњи у индустрији, бродоградњи и грађевинарству

Уговор о МПС у индустрији – Ово је један од најчешћих модалитета УоПС уопште. Он има сва обележја
УоПС и састоји се у томе што се уг. стр. – кооперанти, обавезују да дају одр. материјал и изврше одр. радње
у току заједничке индустријске производње с правом учешћа у расподели остварених или учешћа у
сношењу губитака од те заједничке производње. И овај уг. садржи два битна елемента. Прво, давање одр.
матеијала или извршење одр. радњи у току заједничке инд. производње. Друго, право учешћа у расподели
остварених прихода одн. сношење губитака. Поред ових БЕ уг. садржи низ др. небитних (рокови, цена, тех.
услови израде, контрола...).

Уговор о МПС у бродоградњи – Код овог уг. се једно или више дом. предузећа обавеже да ће у тој
заједници са иностраним предузећима израдити брод одређене намене. Обично се руковођење читавим
послом поверава једном коперанту и он је носилац посла док су др. само кооперанти. Овде су битни
елементи пр. посла исти као и код УоПС у индустрији. Међутим, код питања одговорности за мане по
правилу је усвојена подељена одговорност кооперанта.

Уговорност о МПС у грађевинарству – УоМПС у Г је такав уг. којим се дом. или стр. извођачи обавезују да у
земљи или иностранству за потребе стр. инв. или дом. инв. у иностранству, изведу одр. грађевинске
послове, а инвеститор се обавезује да плати уг. цену. Многа наша крупна грађевинска и др. предузећа у
иностранству преузимају велике грађевинске послове у сарадњи са стр. прдузећем из земље где објект
гради. ПС је у томе да се уг. тачно предвиђају обавезе стр. грађевинских предузећа и њихова одговорност
према напем предузећу које се појављује као носилац посла и одговорности према стр. инв. Међутим,
постоје и такви облици ПС у Г где се више наших крупних грађевинских предузећа појављује као једна уг.
стр., а на др. стр. као кооперант се појављује једно стр. предузеће. УоМПС у Г и извођењу инв. радова у
иностранству су врло различити и скоро сваки уг. има своје пр. особености.

136. Уговори о међународној пословној сарадњи у саобраћају, туризму и угоститељству

Уг. о МПС у саобраћају – Ови уг. се појављују у свим гранама С. Наша и стр. транспортна предузећа се
узајамно обавезују, а у оквиру већ постојећих надлежних споразума заинтересованих Влада, да ће
заједнички одржавати одр. линије. Тако нрп. Предузећа друмског транспорта из наше земље закључују уг.
са предузећима из суседних земаља о заједничком одржавању одр. аутобуских линија, усклађивања
редова вожње, поласка, одг. помоћи на путу... Врло су занимљиви и уг. које ЈАТ закључује с др.
ваздухопловним компанијама и остлаим друштвима при вршењу МВС. У пракси се појављују: уг. о
60
генералном заступништву, уг. о земаљском опслуживању, уг. о пулу, уг. о аутобуском превозу од
аеродрома до града и обрнуто.

Уг. о МПС у туризму и угоститељству – Особености ових уг. се састоје у томе што стр. партнер резервише за
себе право попуњавања капацитета објекта који је изграђен и то за одр. временски период. Ово је
последица тога што су средства за изградњу објекта углавном иностраног партнера. То би према својим
обележјима био уг. о алотману само с том разликом што се не односи на једну туристичку сезону, већ на
један релативно дужи период. Исто тако једна особеност ових уг. је и право стр. партнера да одређује цене
услуге, одн. да их он слободно уговара са корисницима које он обезбеђује. Заузврат стр. партнер се
обавезује да сноси трошкове пословања угоститељског објекта који се односе на пансионске услуге.
Висину ових трошкова утврђује дом. привредна орг. уз сагласност иностраног партнера за сваку годину
посебно. Наведена пр. и обавезе односе се само на пансинске услуге, док се не односе на др. услуге које
остају у оквиру самосталне делатности домаће привредне орг. која је закључила овакав УоМПС. У
извесним понудама стр. партнер не захтева повраћај уложених средстава у изградњу или адаптацију у
објекта, под условом да ова ПС траје релативно дужи временски период.

137. Уговори о заједничком улагању средстава (Joint Ventures)

Уг. о улагању стр. средстава у дом. привредну орг. је такав уг. којим се стр. партнер и дом.
привредна орг. узајамно обавезују да уложе одр. средства у дом. привредну орг. ради заједничког
пословања, а у циљу постизања и поделе остварене добити, али ако добити не буде, у сразмерном
сношењу губитака.

Уг. мора бити закључен у писменој форми, одобрен од радничког савета орг. која закључује уг. и
регистрован у комитету за енергетику и индустрију. У Закону су предвиђени одг. захтеви који морају бити
испуњени да би уг. били регистровани.

Према Закону о пропису уг. ће се одобрити:

1) ако је уг. у складу са Законом и др. прописима;

2) ако предвиђа пословну сарадњу којом се обезбеђује повећање производње, извоза или изградње
нових капацитета са савременом технологијом;
3) ако су предвиђени укупни износи средства које сауговарачи улажу у заједничко пословање
обезбеђују остваривање зацртаних циљева;
4) ако предвиђени услови ПС одговарају ек. односима;
5) ако је удео стр. лица релано валоризован;
6) ако предвиђена средства која стр. лице улаже нису мања од обима одн. вредности које одреди
Влада;
7) ако је у складу са пол. ек. односа Србије са иностранством и платним билансом.

Закључени уг. о улагању неће се одобрити:

1) ако се између дом. орг. удруженог рада и стр. лица успостављају односи којима се битно нарушава
равноправност домаће организац. удруженог рада и стр. лица;

61
 2) ако се ограничава извоз производа ДОУР који су предмет уг. о улагању и ако такво ограничење није
у складу са пол. и системом ек. односа Србије са иностранством;
3) ако су одредбе тог уг. противне интересима одбране и безбедности земље.
Савезни комитет за енергетику и индустрију има право и оцењивања целисходности уговора о
улагању страних средстава у домаћу привредну организацију. Комитет може донети решење о одбијању
регистрације уговора о улагању страних средстава у домаћу привредну организацију. Против овог решења
може се изјавити жалба Влади у року од 15 дана од достављања решења.

138. Уговор о факторингу

Уговором о факторингу банка се обавезује да преузме клијентова ненаплаћена потраживања и да

их за свој рачун реализује уз награду. Банка остварује зараду од 2 до 10% вредности потраживања, па и
више. Она исплаћује клијенту вредност потраживања одмах у готовини, умањену за износ уговорене
банчине награде, а клијент преносећи потраживања на банку гарантује за њихову истинитост. Уговор се
закључује на неодређено време или на дужи период. Фкторниг је користан за мала и средња предузећа.

У зависности од околности банка се може обавезати да врши и друге услуге свом клијенту, такође
уз одговарајућу награду: сређивање и вођење књиговодства, плаћање пореских обавеза и других давања.
Факторинг је уговор који углавном није регулисан прописима у националним законодавствима.

На међународном плану УНИДРОИД је 1988. усвојио текст Конвенције о међународном

факторингу. Конвенцију су ратификовале 4 земље: Француска, Италија, Немачка и Нигерија. Овај посао
потиче из англосаксонског правног система па су основни извори богата судска праска у англосаксонским
земљама. Касније је у В.Британији донет посебан закон.

Битни извори факторинг посла су:

1) правила аутономног међународног трговинског права;

2) пракса међународних националних арбитража и судова у земљама.
Уговор о факторингу има значај у смислу да и мала и средња предузећа могу пласирати своје
производе на међународном тржишту.
Постоје следеће врсте факторинга: отворени и неотворени факторинг, старински факторинг и
доспели факторинг, факторинг са услугама и факторинг са услугама и кредитирањем, прави факторинг
посао и квазифакторинг посао.

Фактор је овлашћен:

1) да прода робу у своје лично име;

2) да изда гарант, да може заложити робу;
3) да прими плаћање, изврши наплату;
4) да осигура робу од уобичајених ризика;
5) да заложи робу;

Фактор је у обавези:

1) да после добитка своје награде плати клијенту (извознику) цену извезене робе;

62
 2) да кредитира извозника неповратним кредитима у складу са уговором;
3) врши одређене допунске услуге у складу са уговором;
4) води књиговодство;
5) пружа извознику стручну помоћ и савете.

139. Уговор о франшизингу

Франшизинг је дугорочни уг. којим се једна стр. обавезује да врши сукцесивне испоруке робе и да
пружа одр. услуге, преноси своја знања и искуства у пословању на др. стр., која се обавезује да за то плати
одр. накнаду. Ова нешто општија дефиницја Ф, само је једна од могућих. Ф је карактеристичан метод
дистрибуције робе или/и услуга којима се ствара симбиоза између успешних предузећа која имају уходане
и развијене методе пословања, с једне и независног појединца који располаже одр. капиталом и жели
сопствено предузеће, са др. стр.

Постојбина савременог Ф су САД. У САД је 1960. основано међ. удружење за Ф, са седиштем у

Чикагу. 1972. основано је и Ев. У за Ф. Покушаји да се прво уреде односи из УоФ израдом типских уг. или
општих услова, остлаи су без успеха. Кодекс етике Ф који је издало МУзФ, као и ЕКЕ ЕУзФ, остали су без
значајних импликација.

Наше пр. не познаје УоФ као именовани уг., тако да се на уређивање достигнуте пословне праксе
примењују општа нч. ЗОО, али и одредбе З о сп.трг. П. Давалац Ф има својину над одређеним именом,
идејеом, технолошким поступком или опремом. Он мора извршити пренос права др. страни да у свом
пословању може користити име, идеју, технолошки поступак... Ф однос подразумева једнообразност у
понди робе и услуга крајњем купцу, одн. стандардизацију производа и услуга, у складу са концепцијом
пословања коју је створио и/или развио давалац Ф. Успоставља се надзор даваоца Ф над пословањем
примаоц Ф и оперативним вођењем посла. Прималац Ф плаћа уг. накнаду даваоцу Ф на име преноса
права, као и за услуге које ће давал убудуће обављати за примаоца. Ф је уг. и ек, однос који има карактер
трајне сарадње два пр. независна и самостална пр. субјекта. Уг. се, у пракси, закључују на период 5-10 год.,
а нису ретки ни они на 20. Закључењем УоФ успоставља се фидуцијарни однос између уг. стр. Лична
својства уговарача су значајна за закључење уг.

Обавезе даваоца Ф су:

1) уступљање продаје неког прозвода и права на коришћење трг. имена, знака или формуле
пословањапримаоцу Ф;
2) помоћ у проналажењу одг. седишта, уколико прималац Ф њиме не располаже;
3) стављање на располагање примаоцу Ф услуга које се односе на избор планова градње, материјала,
контролу изградње, уређење седишта, као и закључење свих послова који се на то односе;
4) обучавање примаоца Ф и његовог особља; пружање помоћи у управљању предузећем примаоца
Ф...

Обавезе примаоца Ф су да:

1) своја седишта, одн. радње уреди са упуствима даваоца Ф;

2) ради на унапређењу пласмана робе и услуга;
3) набавља робу даваоца Ф или лица које он одреди;

63
 4) плати накнаду даваоцу Ф за уступљена права и услуге; набвља робу даваоца Ф или лица које он
одреди; плати накнаду даваоцу Ф за уступљена права и услуге; дозволи даваоцу Ф контролу;
5) не отвара филијале које би се бавиле истим или сличним типом пословања;
6) закључи уобичајена осигурања од ризика пословања.

Подела на оперативни и територијални Ф учињена је с обзиром на то да ли прималац Ф може на

својој територији да закључи нове уг. и да на основу њих примљени Ф пренесе на трећа лица. Ова
могућност посотји код територијланог, али не и код оперативног Ф.
Постоји класификација УоФ на традиционални и Ф новог типа. ТФ подразумева примену уг. у
његовим иницијалним облицима код произвођача и дистрибутера возила, нафтних компанија,
безалкохолних пића... ФНТ, познат под називом Ф пословног формата, обухвата и права употребу робног и
услужног жига, метода пословања, помоћ у организовању, руковођењу и маркетингу, одн. укључивање у
пословни систем даваоца Ф. У теорији је најзаступљенија подела Ф на Ф производа, прометну Ф и
индустријски Ф. На основу ФП, произвођач уступа трговцу право продаје извесног производа или групе
производа на тржишту. По правилу се уступа само искључиво право продаје на строго одређеном
тржишту. ПФ се састоји у пружању пакета услуга које давалац пружа примаоцу Ф. Давалац Ф ставља на
располагање примаоцу Ф своју формулу, начин пословања, своје методе пласмана, стечено знање и
искуство, робне и услужне знакове. ИФ се разликује од робног по томе што подразумева и делимичну
производњу робе на основу усвојеног технолошког постпка који давалац преноси на примаоца Ф, при чему
битне елементе неопходне за производњу прималац купује од даваоца Ф.
УоФ је по правилу неформалан.
У пракси се закључује на обрасцима које припрема давалац Ф.

140. Уговор о бартеру

Бартер је уг. којим се уг. стр. из различих држ. обавезују да једна другој испоруче робу једнаке
вредности, а уколико у узјамим испорукама дође до разлике у вредности испоручене робе, стр. дебитор
надокнађује разлику додатном испоруком или исплатом у одг. валути.

Б уг. представљају размену робе за робу, тј. трампу. Када се ради о међ. промету роба и услуга то су
знатно сложенији пр. послови. По правилу у свим правним системима је за Б пословне потребна дозвола
или одобрење надлежних држ. органа. У савременим условима пословања, Б уг. се врло често закључују
на основу одг. међудржавних трг. уг., или др. аката о узајамној трг. размени и плаћањима између
заинтересованих држ.

Наш З о сп.трг. П, предвиђа да предузеће и др. пр. лице може, на основу одобрења надлежног држ.
органа, закључивати уг. о извозу робе и услуга који се наплаћују увозом робе и услуга у истој вредности.
Предмет Б је узајмна размена робе и услуга, које би требало да су уједначене вредности. З о сп.трг. П
предвиђени су услови за закључење и извршење Б посла. Предузеће и др. пр. лице може куповати робу у
иностранству ради продаје у иностранству, а купљену и увезену одн. привремено увезену робу може
поново извозити на основу одобрења надлежног држ. орг. У случају куповине робе у иностранству, увоза
те робе и извоза исте количине робе из истог тарифног броја ЦТ, извоз и увоз су сл. послови се одобравају

64
ако су у складу са закљученим трг. и међ. уг., ако се њима не ремети редован извоз робе, ако се обезбеђује
запошљавање сл. дом. производних капацитета, и ако се остварује повећање прилива.

У погледу пр. и обавеза уг. стр. важе иста правила као и код уг. о међ. продаји робе. Оно што
разликује Б од осталих послова МТП је да се врши замена вредности без ефективног новчаног плаћања.
Куповна цена као један од БЕ куповине и продаје се замењује вредношћу испоручене робе или извршених
услуга.

141. Уговор о лону

УоЛ у међ. промету се произвођач из једне обавезује да обави послове оплемењивања робе, која
је у својини уг. стр. из др. земље, а власник робе се обавезује да за то плати цену и прими оплемењену
робу. Л уг. потичу из немачког пр. Они су настали у периоду брзе индустријализације и данас имају велики
привредни значај.

У нашој пр. терминологији се срећу разни називи за ову врсту уг.: додатни послови, послови
прераде, послови вршења услуга при оплемењивању робе... У наше, пр. могућност закључења Л уг. је
предвиђена З о сп.трг. П. Ови послови могу да се врше у више фаза и да их обавља више предузећа и др.
пр. лица, одн. стр. лица. Предузеће и др. пр. лице може на основу одобрења надлежног органа, услугу
оплемењивања платити, одн. наплатити у роби која је дата на оплемењивање, одн. која је оплемењена.
УоЛ је по својој пр. природи врста уг. о делу. Поред обележја уг. о делу, постоји низ специфичности, па и
елемената уг. о продаја, уг. о размени, уг. кооперацији...

Обавезе наручиоца Л посла су: достављање робе или др. материјала који су предмет
оплемењивања; исплата цене или др. надокнаде извршиоцу посла; пријем оплемењене робе; сарадња
при извршењу Л посла и остале обавезе зависно од конкретног Л посла; давање диспозиције за
оплемењену робу на адресе др. лица; прибављање транспортних док.; плаћање допунских трошкова,
плаћања осигурања од посебних ризика; достављање спец. амбалаже; достављање посебних етикета;
обезбеђења Б гаранција; прибављање дозвола, цертификата...

Обавезе извршиоца Л посла су: оплемењивање робе; испорука оплемењене робе; накнада штете
због неизвршења или неуредног извршења посла; и остале уг. обавезе.

142. Уговор о тајм - шерингу (Time Sharing)

УоТШ ималац права стиче право временског коришћења туристичког објекта, у складу са његовом
наменом, с тим што је дужан да ТШ орг. плати цену тог временског коришћења и надокнади трошкове
текућег одржавања коришћеног објекта. Ималац пр. на временско коришћење не постаје власник
туристичког објекта већ стиче пр. пуног коришћења и располагања у складу са уг. Ималац пр. дружан је да
плати цену пре почетка коришћења објекта, као и периодичне трошкове текућег одржавања.

По својој пр. природи ТШ је мешовити уг. који садржи елементе:уг. о закупу, уг. о длеу, уг. о праву
продаје – уступања трећем лицу, уг. о кредиту... ТШ орг. као продавац права временског коришћена ТО,
65
обавезна је да користи средства, која је примила од имаоца пр. за тачно предвиђене намене. Средства
имају карактер инв. средстава; да омогући имаоцу пр. да ТО користи у одређено време у току год. за
одређени број год. у уг.; да одржава ТО и читав туристички комплекс који је под његовом управом и
контролом.

Ималац пр. временског коришћења туристичког објекта има следеће обавезе: да користи ТО,
смештајну јединицу и погодности туристичког комплекса као добар домаћин; да плати цену временског
коришћења ТО и накнади трошкове текућег одржавања, трошкове рада и остале додатне услуге; да се
придржава правила о коришћењу и реду у туристичком објекту; да на време ослободи смештајну јединицу
како би благовремено омогућио коришћење смештајне јединице др. имаоцу пр. који овлашћено наставља
да користи тај објект. Често у току уг. периода коришћења ТО, ималац пр. жели да своје пр. уступи др.
лицу. Стога, скоро сва законодавства у упоредном пр. предвиђају ову могућност. Обично се захтева
сагласност ТШ орг.

143. Појам и врсте међународних плаћања

МП се одвијају између резидента једне и резидента др. земаља, средствима међ- ликвидности,
која доводе до промена у платном билансу појединих држ.

Постоји неколико основних врста МП. Сл. девизна плаћања су она код којих се покриће обавеза
врши девизним обрачуном преко текућих рачуна које Б (банка) једне земље држ. код иностране Б – свог
коренсподента. Стр. дужник плаћа у сл. дев. средствима дуговани износ код Б коресподента на текући
рачун који је отворила дом. Б у корист дом. пр. или физичког лица. Ако је посреди исплата дуга, дом. пр.
лице даје налог дом. Б да исплати одг. износ на текући рачун иностраног – повериоца.

Клириншким плаћањем могу бити обухваћена како робна, тако и неробна потраживања. К
(клиринг) омогућава да се МП извршавају у дом., нац. валутама, без употребе девиза. Међутим, незгодна
страна К је у томе што се захтева да се узајамна плаћања поклапају , а то је понекад у пракси тешко
остварити.

Компензација је облик размене вредности увоза са вредношћу извоза. Разлика од К је у томе што
се код К целокупна плаћања – извоз и увоз, између две земље компензирају, док се код компензације
ради о непосредном пребијању вредности између узајамних потраживања пословних субјеката МТП.
Компензацијом се извоз непосредно наплаћује увозом.

144. Појам девиза

Девизе или девизна средства су краткорочна потраживања у стр. валути, као и менице, чекови,
банкарске дознаке или акције које гласе на стр. валуту. Девизе су према нашем Закону о дев. пословању
потраживања у иностранству која гласе на стр. валуту. Промет девиза се по правилу врши на берзама или
обрачунским местима на којима се формира цена – девизни курс. Ако се на тржишту слободно формира
66
цена девиза, онда се ради о слободном или берзанском курсу. У противном, ако је та вредност регулисана
одговарајућим принудним прописима, реч је о званичном курсу.

Постоји више врста девиза:

1) Конвертабилне и неконвертабилне – КД се у земљи којој се потражују могу без икаквих

ограничења и сметњи претворити у злато, или у неке др. девизе. Супротно томе, НД се не могу
заменити за злато или у неку др. валуту, или је та могућност врло ограничена;
2) Трансфербилне и нетрансфербилне – ТД се могу употребити у неким др. земљама ван земље
стицања. НД се ван свог подручја, ван земље у којој су стечене, не могу употребити за МП;
3) Клириншке и неклириншке – ова подела је извршена према томе да ли се њихов трансфер одвија
преко клиринга или кроз др. девизни производ;
4) Чврсте и меке – девиза са стабилном међ. вредношћу, која дозвољава могућност конверзије је ЧД,
док се др. израз МД употребљава за девизе које имају ограничену могућност конверзије и
колебљив девизни курс;
5) Прометне и терминске – ПД се може располагати непосредно по слању, док се ТД може
располагати тек после протека одр. рока;
6) Шалтерске и дозначне – ШД се презентују у виду чекова, кредитних писама, личних акредитива и
др. дознака и откупљују од дом. и стр. лица на шалтерима овлашћених банака. ДД се преносе
преко иностраних служб. девиза или клириншких збирних рачуна.

За разлику од девиза, под валутом се подразумева ефективни новац, или ефектива, одн. новчана
јединица, која чини основу монетарног система једне држ. Ефективним стр. новцем, наш Закон о девизном
пословању сматра потраживања у готовини, одн. папирни или ковани новац који гласи на стр. валуту.

145. Појам уговора о кредиту у међународном промету

Уг. о новчаном кредиту у међ. промету је банкарски посао на основу кога једно лице – зајмодавац,
ставља на располагање др. лицу – зајмопримцу, иностраном пр. или физичком лицу, одређену суму новца,
а зајмопримац се обавезује да према уг. условима врати износ кредита увећан за одг. камату, или др.
надокнаду за његово коришћење.

Према нашем ЗоКП (Закону о кредитним пословима са иностранством), реч је о пр. послу
закљученом између дом. и стр. лица којим се прибавља или одобрава кредит. Дом. лица у смислу ЗоКП су
банка, предузеће и др. пр. лице са седиштем у СРБ, и физичко лице које обаља привредну делатност и које
има пребивалиште у СРБ. Стр. лице у смислу овог ЗоКП, је пр. лице са седиштем у иностранству и физичко
лице са пребивалиштем у иностранству.

Кредитни послови са иностранством закључују се уг. у писменом облику. Дом. лица могу закључити
УоКПсИ (уг. о кред. пословима са иностр.) у своје име и за свој рачун, и у своје име, а за рачун др. лица: док
банке овлашћене за послове са иностранством то могу чинити у име и за рачун др. лица. СРБ не гарантује
за извршење обавезе дом. лица из овако закљученог кредитног посла, осим у случајевима предвиђеним
Законом. Закон је изричито забрањено да дом. лица закључују кред. послове са иностр. којима се стварају
обавезе за СРБ. Банка у СРБ може закључити уг. о кредиту са стр. лицем и давати и примати гаранције ако
има овлашћење Народне банке за обављање послова платног промета и кред. послова са иностр. и ако
испуњава услове прописане Законом о банкама.
67
 Банка која није овлашћена за вршење ових послова може у своје име и за свој рачун закључити уг.
о узимању кредита у иностранству за плаћање увоза робе и услуга искључиво за сопствене потребе ако
испуњава услове прописане Законом о банкама. Предузеће може узимати кредите из иностранства,
одобравати кредите иностранству и давати гаранције и др. облике јемства за рачун стр. лица, ако их
користи за обављање делатности за коју је регистровано. Предузеће може одобравати фин. кредите стр.
лицу само по основу остварене добити у иностранству, у складу са Законом о сп. трг. пословању. Под истим
условима наведене активности могу вршити физичко и др. пр. лице.

146. Врсте кредита у међународној банкарској пракси

1. Есконт/Дисконт је један од најстаријих банкарских послова, који је раније имао велику примену у
међ. трговини. Овај вид кредитног посла се одликује релативно високом сигурношћу гаранција датих
банака. Сви потписници менице су лично и солидарно одговорни банци за износ зајма, по правилу,
читавом својом имовином. Захваљујући солидарној дужничкој обавези – пасивној солидарности, банка је у
ситуацији да изабере најсигурније дужника и да од њега наплати есконтовану меницу. Потраживање се
може увек наплатити у мандатном поступку и њега није потребно посебно доказивати осим меницом која
је апстрактни пр. посао и нема никакве везе са основним правним послом, због кога је издата. Меница је
лако преносива што омогућава даваоцу кредита да је реесконтује.

2. Ломбард (ломбардни зајам) Овај облик кредита настаје на основу залагања покретности.
Зајмопрималац је дужан да при закључењу уг. о зајму преда повериоцу покретности, најчешће ХОВ,
драгоцености или неку др. робу, ради обезбеђења. Одобрени кредит је увек мањи од вредности
заложених покретности, изузев ако се ради о злату. По правилу висина кредита се креће у проценту 60-80%
вредности заложених непокретности. Код ломбарда се утврђује рок враћања, услови, камата... Банка је
дужна да након закљученог посла изда писмену потврду у два примерка од којих један остаје код Банке, а
др. се уручује дужнику. Износ камате је код ломбарда знатно већи него код есконта. Камате и провизије
се, по правилу одобравају унапред. Банка има право да, ако зајам не буде враћен у року, покретности
изложи јавној продаји и да наплати своје потраживање, а остатак да врати дужнику.

3. Кредит по текућем рачуну КпТР у савременим условима је један од најчешће примењиваних

кредитних послова. Банкарска техника код овог посла омогућава да корисник кредита одмах дође до
одређених средстава, да их користи онако како му то најбоље одговара. Банка, дајући кредит,
зајмопримцу отвара одг. текући рачун. Зајмопримац не мора одмах, или до одр. рока, искористити
средства, већ их може трошити онако како настају његове обавезе. Он је погодан и због тога што се
остварује свакодневна сарадња између дужника зајмопримца и банке. Исто тако сва одобрења по текућем
рачуну значе уједно и отплату дуга. Стога се овај начин кредита у току последњих год. јако проширио на
рачун других послова. Банка је у ситуацији да има сталну контролу над пословањем привредне орг. којој је
одобрила средства и над страњем њене имовине. Исто тако, текући рачун не представља само облик
кредитирања већ је у исто време и врло ефикасан и практичан начин обрачуна између банке и њеног
клијента.

4. Акцептни кредит АК је посебан вид гарантног кредита код кога банка свом клијенту не исплаћује
износ у готовини, нити му одобрава одр. своту у својим књигама, већ акцептира меницу коју клијент вуче
68
на банку и на тај начин постаје главни менични дужник. Пошто меница доспева кроз извесно време, то
банка није обавезна тренутно да ангажује своја новчана средства већ њима до доспелости менице може
неограничено да располаже. Клијент може меницу коју је акцептирала банка есконтовати код др. банке,
добити готовину и подмирити своје потребе. Исто тако, есконтовану меницу другу банку може даље
реесконтовати. АК значајан је у условима постојања слободног новчаног и робног тржишта, одн. ефектних
берзи. Камате по овим кредитима по правилу су знатно ниже него код непосредних зајмова.

5. Рамбурсни кредит РК је такав кредитни посао који је врло сличан акцептном кредиту. Разлика је
само у томе што банка отвара кредит у корист продавца, на захтев купца – увозника, с тим што се тај
кредит може наплатити само уз презентацију робних док. Овај посао је сложен будући да обухвата
елементе три пр. посла: акцептног кредита, ломбарда и документарног акредитива. Примењује се у
прекоморској трг. и то како при увозу тако и при извозу.

- Карактеристично је за РК (рамбурсни кредит) да: обезбеђује продавцу да може доћи до готовине

уновчењем менице и пре рока доспелости, тј. може је реесконтовати и тако подмирити своје потребе и
наставити са производњом иако роба још није уручена купцу; осигурава купца у погледу испоруке робе јер
се роба може наплатити одн. меница добити само ако је роба уручена купцу; осигурава купца у погледу
испоруке робе јер се роба може наплатити одн. меница добити само ако је роба укрцана на брод и ако су
робна док. предата његовој банки; обезбеђује сигурност за банку јер се њена менична обавеза на извесни
начин покрива робним док. који су јој уручени и који гласе на њено име. У банкарској пракси појавили су
се различити облици РК.

- Типови овог кредита су:

 Опозиви непотврђени рамбурс (када банка задржава себи право да опозове рамбурс према
продавцу, ова врста кредита је врло ретко у употреби јер не обезбеђује довољно продавца);
 Неопозиви непотврђени рамбурс (код кога се банка неопозиво обавезује на давање акцепта уз
предају уредних робних док., међутим коресподентна банка, посредничка или извршна, то
извознику – продавцу само саопштава, а не обавезује се са своје стр.;
 Неопозиви потврђени рамбурс (где се рамбурсна банка неопозиво обавезује да да акцепт, а
посредничка банка се такође са своје стр. обавезује одн. пружа гаранцију да ће акцепт примити у
есконт, тј. да ће есконтовати меницу уз одг. робна док. Овај посао је толико сигуран за банку да она
практично послује без губитака, а при том остварује знатне зараде. Изузетно до губитка може доћи
само у случају ако су робна док. фалсификована).

147. Банкарске гаранције

БГ (банкарска гаранција) је посебна врста јемства којом банка преузима одговорност у за то

предвиђеној банкарској форми за правилно извршење обавезе свога комитента према његовом уг.
партнеру. Налогодавац и даље остаје у обавези и одговара за њено извршење. Обавеза банке да исплати
потраживање настаје, тек ако се то потраживање није могло реализовати, одн. наплатити од главног
дужника. БГ је акцесорни пр. посао и биће пуноважна само ако је пуноважна и главна обавеза, чијем
обезбеђењу гаранција служи.

69
 БГ се по правилу, издаје у писменој форми без икакве посебне обавезе у погледу садржаја.
Издавање БГ се врши по тачно предвиђеном поступку. Предузеће које захтева гаранцију обраћа се банци с
молбом у којој износи разлоге за издавање гаранције. Банка цени те разлоге, проверава рокове у погледу
плаћања са становишта девизних прописа и утврђује оправданост овог захтева. По правилу свака гаранција
се издаје у одређеној форми и гласи на валуту одређене земље. Поред тога банка увек захтева подношење
на увид уг. којим су заснована права и обавезе између главног дужника и повериоца, одн. нацрта таквог уг.
На међ. плану, Међ. трговинска комора (МТК) у Паризу је 1978. донела једнообразна правила за уг.
гаранције, чије је примена добровољна и заснива се на уг. основи. МТК је 1992. објавила и једнообразна
правила за гаранције плативе на захтев.

Комисија УН за међ. трг. право (МТП) је 1995. донела КоБГ (конвенцију о банк. гаранцијама) и stand
by акредитивима.

Подела БГ (банк. гаранц.) на:

1) Условне и безусловне – заснива се на томе да ли је банка у гаранцији поставила неки услов у

погледу испуњења своје обавезе гарантовања или не. Банкарска гаранција је таква гаранција којом
се банка у самом тексту гарантног писма обавезује да ће у року доспелости обавезе главног
дужника, ако овај ту обавезу не испуни, извршити обавезу према кориснику гаранције на позив
корисника без икаквог претходног доказивања о оправданости тог захтева. Са др. стр. У гаранцији
банка гарантује исплату али исту условљава претходним и истовременим испуњењем обавеза од
стр. продавца – корисника гаранције. Ови услови морају бити наведени у основном уг., а ове
гаранције сачињавају саставни део уг.
2) Непосредне и посредне – Код НГ (непосредне гаранције) банка по налогу свог комитента
гаранцију издаје непосредно кориснику. Међутим, код ПГ (посредне гаранције) банка по налогу
свог комитента издаје такву гаранцију посредством коресподентне банке у иностранству. У погледу
ове врсте ПГ (посредне гаранц.) прави се даље разликовање на:
 Дотифициране гаранције и сопствене гаранције банкарског коренсподента, и на
 Покривене, делимично покривене и непокривене гаранције. Г за плаћање Б даје се
тачно одређивање плаћања која би главни дужник требало да изврши у одр. року,тј.
банка има обавезу да исплати дуг у пуном износу ако главни дужник то не учини.

* Самодужничка гаранција – је таква гаранција којом банка гарантује кориснику гаранције

да ће му исплатити гарантни износ без обзира да ли је прво покушао да путем извршења обезбеди наплату
од главног дужника!!!

148. Појам и врсте међународног документарног акредитива

МДА (међ. документ. акредитив) је банкарски посао код кога банка на захтев свог комитента издаје
налог да се код исте или неке др. банке трећем лицу стави на располагање сума новца у одр. време, под
условом да то лице презентира и преда банки уредна робна док. предвиђена као услов наплате. У овом
пр. послу учествује најмање три лица: комитент, банка и корисник акдредитива. Међутим, када се ради о

70
међ. платном промету, појављује се, по правилу, и четврти субјект – банкарски коренсподент, која по
налогу врши исплату.

МТК (међ. трговинска комора) у Паризу је донела Једнообразнаа правила и обичаје за докум.
акредитив. Ова правила прихватиле су скоро све веће банке света.

Акредитиви могу бити:

1) Опозиви – се у свако доба, све до исплате акредитивног износа или до акцептирања или
негоцирања комисионих трата, може опозвати или изменити. За опозив или измену није потребна
никаква сагласност корисника, нити се захтева обавештење корисника.
2) Неопозиви – чврсто везује банка која отвара акредитив и ствара њену обавезу према кориснику
акредитива или према кориснику и савесним и поштеним имаоцима да на основу тог акредитива,
вучених трата и поднетих док. исплати одр. суму под условом да су све одредбе и услови
акредитива испуњени.
3) Постоје и поделе на: одлазеће и долазеће, потврђене и непотређене, преносиве и непреносиве...

149. Правни односи између лица која учествују у односима по документарном акредитиву

Прво настају односи између купца и продавца. Ови односи регулишу се уг. о међ. продаји у коме се
посебном кл. утврђује међ. документарни акредитив као начин плаћања уг. обавеза. Акредитивном кл.
купац се обавезује да код акредитивне банке, код које има покриће, отвори акредитив у корист корисника
акредитива и то по правилу у висини износа продајне цене. Обавеза налогодавца је да отвори уг. тип
акредитива код банке предвиђене уг. о продаји.

Закључење уг. између налогодавца и банке, по правилу, се врши на одштампани формуларима

банке који садрже најважније кл., тако да купац испуњава то уг. и прихвата све обавезе које се тамо
предвиђају. Купац ће испунити своју обавезу из уг. о продаји тек у моменту када банка извести продавца
да је отворила акредитив унутар рока предвиђеног тим уг. Продавац мора пристати на отварање
акредитива код др. банке ако се та др. банка у пословном свету сматра сигурном и солвентном. Међутим,
одговорност за инсолвентност и пад под стечај акредитивне банке сноси купац. Обавеза налогодавца из
документарног акредитива се гаси у моменту када акредитивна банка искупи поднета док. ради
хонорисања од стране корисника акредитива.

Обавезе корисника акредитива се заснивају на уг. о продаји и не долазе до изражаја у

акредитивном послу. Његова главна обавеза је да према уг. о продаји изврши испоруку робе и да за то
добије одг. робна док. о испоруци робе, а да потом та док. благовремено презентира и преда
акредитивној банци, или ако је то другачије уговорено, коресподентној банци која ради по налогу акред.
банке. Корисник акредитива нема никаквих обавеза према акред. банци. Он има само пр. да поднесе
акредитив документа унутар рока важења акредитива. Дужан је да изврши презентацију документа пре
истека рока који је предвиђен као моменат гашења акредитива. Односи налогодавца и акредитивне банке
уређују се уговором.

Акредитивна банка је дужна да, у складу са уг. преузетом обавезом, приступи отварању
акредитива. Она, одмах по пријему уредног налога за отварање акредитива и одг. покрића од стране
налогодавца, отвара акредитив. Када прими документ од корисника, акредитивна банка је дужна да их

71
претходно испита. Уколико ова док. у свему одговарају условима утврђеним уг. банке и налогодавца,
извршиће исплату. Међутим, ако установи да док. не одговарају акредитивним условима, он их може
одбити, и самим тим ускратити исплату. Са примљеним док. банка поступа на начин како је предвиђено у
односима банке и налогодавца. По правилу она та док. доставља налогодавцу, а овај има право да
приговори у случају да док. не одговарају акредитивним условима.

150. Економска улога и правна природа документарног акредитива

Међ. документарни акредитив омогућава да продавац, чим се лиши робе, на основу добијених
робних докумената долази до исплате – новца, и на тај начин не само што се је сигуран у погледу плаћања,
већ може новац да ангажује у нову производњу. Са др. стр., купац је утврђујући акредитивну кл. основног
уг. услове исплате акредитива, сигуран да ће испорука робе бити извршена у складу са уг. На овај начин је
уклоњено неповерење које је било разумљиво због недовољног познавања пословног партнера, његове
солидности у плаћању, солвентности, ризика у вези са робом, променама девизне политике... Стога није
ни чудо што се данас у међ. трг. размени овај облик плаћања највише користи и обухвата и до 80% свих
укупних плаћања.

Ако се детаљније сагледава читав пр. однос који настаје у везу са акредитивом, није тешко доћи до
закључка да се ради о једној врсти асигнације. Код асигнације се јављају три лица: асигнат, асигнант и
асигнатор. Асигнант исто као и налогодавац код акредитива даје налог – упут, др. лицу асигнату да из
његовог покрића исплати трећем лицу асигнатору одр. вредност. У овом случају акредитивна банка имала
би улогу асигната, а корисник акредитива - асигнатора. Ситуација је према томе правнички индентична.
Међутим, постоји извесна разлика техничке природе: код акредитива се ради о исплати новца и
хонорисању робних док., евентуално о негоцирању трата, док се код асигнације може радити о било којој
престацији.

151. Појам и врсте клиринга

Клиринг је неутрални БДП и састоји се у пребијању узајамних потраживања између две или више
држ. заснованом на међусобно закљученом клириншком споразуму. Клиринг начин плаћања је резултат
мера државне контроле и др. државних ограничења, које поједине земље примењују са циљем планског
регулисања прилива и одлива девиза. Клириншким споразумом се стр. уг. обавезују да сва средства
остварена извозом робе и услуга у одр. периоду употребе за увоз робе и коришћење услуга од партнера из
земље сауговорача.

После светске ек. кризе '30. год. прошлог века, клиринг је почео да се користи као начин плаћања у
вези са бројним односима поводом међ. промета робе и услуга.

Први платни међудржавни клириншки споразум су закључиле Аустрија и Швајцарска 1931. да би

пред почетак Другог светског рата било око 200 споразума закључених између 38 земаља. Наша земља је у
периоду после Другог св. рата, по броју закључених клириншких споразума, заузимала једно од првих
места међу чл. ММФ.

72
 Различити су критеријуми поделе клиринга на поједине врсте. Према броју држ. које могу
учествовати у клириншком начину плаћања разликују се:

1) Једнострани клиринг – обавезује привредне орг. једне земље да своје дугове према
повериоцима из др. земље измирују уплатама у нац. валути на збирни начин клириншких
органа своје држ.;
2) Двострани клиринг – је најчешћи облик и његовом применом дужници из обе земље уг.
измирују своја дуговања уплатама у нац. валути на збирни рачун клириншког органа своје
држ., а повериоци посредством истих рачуна наплаћују потраживања у својој нац. валути;
3) Вишестрани клиринг – настаје споразумом између три или више стр. уг. Он се може јављати у
два облика. Први тип се одликује мултилатерланим плаћањима у једној заједничкој валути.
Све обавезе и потраживања су трансфербилне природе у односима између учесника
клириншких споразума; Други облик омогућава да свака уг. плаћа обавезе по основу клиринга
у својој нац. валути, или у нац. валути земље повериоца.
4) Постоје и др. врсте клиринга: тотални, парцијални, робни и неробни, чисти и мешовити...

152. Клириншки рачуни, клириншке валуте, манипулативни кредит, ликвидација салда и

правни карактер клиринга

1. Клириншки рачуни Реализација безготовинског међудржавног плаћања по основу пребијања

узајамних потраживања остварује се установљењем клир. рачуна. Преко тих рачуна се врше уплате
дуговечних сума, одн. исплате износа који се потражују. Њих остварују и воде централна обрачунска
места, најчешће емисионе – клириншке банке, а могу и посебни клир. заводи или институти за клир.
обрачун. Клир. рачуни су оперативни инструменти остваривања клириншког начина плаћања. Они могу
бити: збирни рачуни (служи за плаћања по свим основама, док се посебни рачуни користе за плаћање
по појединим областима) и посебни рачуни (се по правилу подвргавају извојеним уг. режимима
изравнавања... Код билатералних клиринга, клиринг органи воде један главни рачун у нац. валути и
један сагласан, у валути држ. сауговорнице. Сви клириншки рачуни се, по правилу, воде без провизије,
без наплате трошкова и камате.
2. Клириншка валута КВ се одређује саглашношћу стр. уг. Пракса познаје три модалитета, тако да се
рачуни могу водити у: валути једне земље; валутама обе стр. уг.; и стабилној конвертибилној валути
неке треће земље. Без обзира на чињеницу у којој се валути воде рачуни, плаћања и наплате, које се
реализују у односу на пословне субјекте, увек се обављају у дом. валути. Валута клиринга има само
обрачунски карактер. Уско повезан проблем са КВ је и питање међународних курсева у клирингу.
Усвојено је решење према коме стр. уг. самостално одређују курс своје валуте према уг. клир. валути.
Коју суму је дужник обавезан да уплати у својој нац. валути на рачун клиринг банке одређује домаћа
држ. Др. стр. уг. у то не улази, већ и она својом политиком курса нац. валуте одређује коју ће суму њен
поверилац примити за своје потраживање.
3. Манипулативни кредит МК представља дозвољени износ обрачунате вредности за одређени
временски период. Он се одобрава клириншким споразумом као прекорачење дуговања једне стране
уг. у односу на њена потраживања према сауговарачу. То је кредит који се јавља последицом
постојања разлике у динамици уплата и исплата са клириншких рачуна. Усклађивање узајамних
73
 плаћања и њихово уравнотежење се најчешће постиже утврђивањем контигентних листи. По правилу
су робни контигенти са листе увоза и листе извоза вредносно изједначени. То међутим, није гаранција
да ће и обострана потраживања бити једнака. Стр. која потражује кредитира стр. која дугије и то у
форми робног кредита. У двостраним клириншким споразумима право на МК има реципрочни
карактер и признаје се под једнаким условима стр. уг. Кредит који се креће у договореним границама
не подлеже оптерећењима у виду камате и накнаде различитих трошкова. Међутим, уколико стр.
предвиде да МК може да пређе предвиђену границу, па се то у пракси и оствари, сматраће се да се
ради о обичном кредиту, који корисника обавезује на одр. фин. плаћање.
4. Ликвидација салда У пракси сама та операција најчешће се спроводи за период од једне
календарске или финанс. године. Истеком тог периода прави се биланс. Њиме се утврђује салдо.
Разлози целисходности преферирају ликвидацију негативног салда накнадним испорукама производа,
или пружањем услуга од стр. привредних орг. земље дужника њиховим партнерима у земљи
повериоца. За такве операције оставља се одр. рок, веома често до 6 месеци. Уколико ни у том року не
дође до уравнотежења, требало би рачунати на исплату разлику у конвертабилној валути. Међутим,
државе уговорнице често прибегавају закључивању посебних ликвидационих споразума. На основу
њих салдо се ликвидира на неком угашеном клириншком рачуну и на тај начин се избегава исплата у
конвертабилној валути.
5. Правни карактер клиринга Клириншки споразум је врста међ. уг. јавноправног карактера са
снагом имеративне примене. Правнички посматрано, клиринг обухвата два типа односа и то:
јавноправни и приватноправни. Они могу бити бројни, а најзначајнији су: односи између држ. уг. и
њихових клириншких органа; узајамни односи пословних субјеката из стр. потписница споразума; и
односи између држ. и банке, с једне стр. и учесника пословних односа, са др. стр. Јавноправни однос
настаје између уг. међусобно и између државних клириншких органа и пословних субјеката.
Приватноправни однос код клиринга се испољава у односима између повериоца и дужника. По својој
пр. природи клиринг је врста компензације између држ. Држ. иступају у својству законских заступника
својих привредних субјеката. Сходно својој суштини и крајњем циљу клиринг припада институцијама
МТП, али је такође непосредно да истовремено има и јавноправни карактер. То га чини банкарским
послом посебне врсте.

153. Међународно менично право

1852. године основано је удружење за унификацију меничног права. Затим је 1858. године, на
првој светској изложби у Паризу изложен нацрт Светског меничног закона. Од тога доба чини се низ
покушаја унификације. Ови покушаји су уродили плодом тек на др. конференцији у Хагу 1912. год. На овој
конф. прихваћен је правилник јединствених о меници и Конвенција којом се држ. потписнице обавезују да
одредбе правилника уведу у закон своје земље као нац. закон. Конвенц. је била признато право држ.
потписницама да могу одступити од неких одредба које су у тексту Конвенц. биле тачно наведене.
Конвенц. је потписало 27 држ. међу којима и Краљевина Србија, а поред ње и Вел. Брит. и САД. Тешко је
било наћи компромис због постојања различитих система меничног права.

После Првог св. рата настављен је рад на унификацији меничног пр. Одржано је више скупова и
коначно у Женеви је 1930. усвојена Конвенц. о јединственом Закону о меници, са резервама које се

74
дозвољавају држ. потписница, затим Конвенц. о таксама и Конвенц. о сукобу закона у материји менице.
Наведене Конвенц. је потписла Краљевина Југославија.

Меница је ХОВ, састављена у законом прописаној форми, којом се њен издавалац обавезује да ће
одр. лицу или по његовој наредби, или он сам исплатити у њој означену суму, или ће ту суму исплатити
лице на које он вуче меницу и то у одр. време и у одр. месту.

Према томе ко треба да исплати меничну своту, да ли сам издавалац или неко треће лице, постоје
и две врсте меница:

1) Трасирана (вучена) – је једнострана писмена изјава у виду безусловне наредбе др. лица да у време
означено у меници плати одр. суму новца неком трећем, обећање да ће издавалац у време које је
означено у меници као рок доспелости исплатити суму одр. лицу или по његовој наредби.
2) Сопствена меница – је такође једнострана писмена изјава и она садржи обећање да ће издавалац
у време које је означено у меници као рок доспелости исплатити сам одр. лицу или по његовој
наредби.

Код менице се истичу сл. начела: формалности, инкропорације, фиксне меничне обавезе,
строгости, солидарности, самосталности и непосредности.

Закон о меници наводи битне меничне елементе. Трасирана меница садржи:

a) означење да је то меница;
b) безуслован упут да се плати одређена свота новца;
c) име онога који треба да плати;
d) означење доспелости;
e) место где плаћање треба да се изврши;
f) име онога коме се и по чијој наредби мора платити;
g) означење дана и места издавања менице; и
h) потпис трасанта.

Поред битних елем., постоји и низ факултативних елемената. Могу се поделити у две групе:

a) Елементи који се тичу субјеката меничноправног односа и

b) Елементи клаузуле које могу бити факултативно унете.

 Издавање менице је прва менична радња у меничном послу. Меницу издаје трасант. Акцептирање
менице је меничноправна радња којом се неко лице, по правилу трасат, својим потписом обавезује
да прихвата меничну обавезу и да ће меницу исплатити онако како она гласи. До момента
стављања акцепта, главни дужник је био трасант, а од тог момента је акцептар.
 Пренос менице се састоји у томе што се путем одр. изјаве меница преноси са једног лица на друго.
 Авал је менично јемство које се састоји у томе што једно лице својим потписом на меницу гарантује
да ће менични дужник исплатити меницу. Интервенција се састоји у томе што једно лице по позиву
или спонтано акцептира или исплати меницу уместо било којег меничног дужника према коме се
може вршити регрес.
 Умножавање менице врши се ради повећања пр. сигурности менице. То ће нарочито бити случај
када се меница користи у прекоморској трговини. На тај начин се повећава пр. сигурност у
менично-правном послу. Умножавање се може вршити на два начина: путем издавања дупликата
75
 менице и копирањем менице. Умножавање се може вршити само ако у меници не постоји тзв.
соло клаузула.
 Презентација менице је менична радња која се састоји у томе што је ималац менице дужан да
меницу у одр. року презентира меничном дужнику. Постоје две врсте презентације: презентација
менице на акцепт и презентација менице на исплату.
 Меницу је дужан да исплати главни менични дужник. Када једно лице изврши исплату, то се
констатује на полеђини менице и дужник после те констатације одузима меницу од имаоца.
 У циљу очувања менице, ималац менице мора у одр. ситуацијама да предузме извесне мере. У
случају да не предузме мере он у начелу може да изгуби неко од својих меничних права. У те мере
се убрајају: подизање протеста, нотификација, истицање регресног захтева; захтев за амортизацију;
меничне тужбе; и менични приговори.
 Менична права и обавезе могу престати на више начина: исплатом меничне своте; нестанком
менице; застарелошћу; новацијом; опроштајем дуга; компензацијом; конфузијом; пропуштањем
одр. менично-правних радњи; и поништењем менице писмено.

154. Меница у англосаксонском праву

У АС праву одступа се од опште усвојених правила међ. меничног права. Општа карактеристика АС
меничног права је знатна слобода форме, облика и садржине, садржаја менице. У том правцу се знатно
одступа од изнетих особености у међ. меничном праву. Не захтева се менична клаузула, није обавезно да
се назначи да је то менице, меница може бити издата и на доносиоца, постоји могућност одбијања
јемства... Протест није обавезна меничноправна радња да би се сачувала права код менице у дом.
промету у Вел. Британији. Међутим, протест је обавезан за очување регресних меничних права у међ.
промету.

Пошто нису прихватили правила међ. меничног права – једнообразни Закон о меници, то се у Вел.
Британији и САД као и у земљама које усвајају њихов пр. систем, примењује домаће. менично право.

У Вел. Британији материја менице је регулисана посебним законом – Bills of Exchange Act (1892.
године). Овај Закон је дао и дефиницију менице као безусловно писмене наредбе упућене од једног лица
другом, потписана од лица које је даје, којом се захтева од лица коме је упућена да плати по виђењу, или у
одр. време, или у накнадно одр. време у будућности, суму у новцу лицу које је назначено или по његовој
наредби или доносиоцу.

У САД менично право је регулисано такође посебним Ззаконом – Uniform Negotiable Instruments
Act (1896. године). У САД чек је углавном потиснуо меницу. Чек је основни инструмент у платном промету
САД.

У англосакс. праву постоје две врсте меница:

1) Bill of exchange – је слична трасираној (вученој) меници – трати у међ. меничном праву и све оно
што је реално за ту врсту менице.
2) Promissory note – је донекле слична сопственој меници у међ. меничном праву, али има и знатног
одступања. То значи да код обе врсте меница постоје знатне разлике и одступања у односу на
правила међ. меничног права.

76
 155. Промиссорy ноте (promissory note)

Промисору нота (или сопствена меница) је писмено које садржи безусловно обећање издаваоца да
ће одр. износ новца назначеном лицу платити, или по његовој наредби или доносиоцу.

Битни елементи промисору ноте су:

1. Писмено обећање о плаћању – није неопходно у самом меничном слогу да се употреби реч меница
одн. промисору нота. Не постоји никакав захтев у погледу језика на коме се меница саставља. Ово
обећање без обзира на употребљење речи мора бити изричито. Др. посебних услова аналогно
сопственој меници у овом погледу нема;
2. Обећање мора бити безусловно – строгост овог захтева је ублажена тиме што је дозвољено да
плаћање буде везано за догађај чије је наступање у будућности извесно, само се не зна тачно када
ће наступити;
3. Ремитент мора бити одређен – овде је такође одступљено од строгости међ. меничног права. Тако
се у промисору ноти одређеност лица може постићи било по имену или по опису;
4. Обећање мора да гласи на тачно одређену суму новца – сума новца може бити одр. у једној валути,
а да се о доспелости плати у др. валути по курсу. Исто тако може бити одр. да менична сума
доспева у ратама. У том случају могуће је предвидети услов да пропуштање исплате о доспелости
једног рока има за последицу досплести остатка меничног дужника;
5. Потпис издаваоца промисору ноте – меничне радње код промисору ноте се донекле разликују од
меничних радњи код сопствене менице.

Промисору нота се може пренети: традицијом, индосирањем и цесијом.

У Англосакс. праву се разликује неколико врста предаје пром. нота:

1) Стварна предаја – је она предаја када долази до фактичке предаје менице писмене од стране
једног лица другом, од стране преносиоца на прибавиоца.
2) Фиктивна предаја – је таква предаја где преносилац задржава фактичку власт над меницом
писменом, али је даље не држи у своје име већ за рачун другог. У том случају се обично ставља
посебно писмено о томе да је пренос пром. ноте извршен.
3) Безусловна предаја – је пренос својине на меници без икаквих услова или налога. То се подудара
са захтевима преноса менице у међ. менич. праву.
4) Условна предаја је пренос у коме се пр. дејство предаје одлаже до наступања одр. услова. Уколико
се одр. услов испуни, лице које је добило меницу постаје сопственик. Супротно, ако се услов не
испуни, дужно је меницу вратити преносиоцу.
5) Предаја у одр. сврхе одн. ради одређе намене – је таква предаја где је стицалац менице дужан да
поступи на одр. начин (да је употреби са одр. циљем). Супротно, ако није употребљена у сврху за
коју је била предата, пренос не важи, правно није ваљана.

Пром. нота се преноси индосаментом слично правилима међ. меничног права.

77
 За разлику од индосамента у међ. меничном и нашем праву, индосамент може бити услован.
Наиме, индосант може условити своју меничну одговорност неизвесним догађајем.
Пром. нота се преноси и грађанскоправном цесијом, па је у ту сврху потребно закључити посебан
уг. Таква цесија има исту правну природу као и у нашем праву.
Исплата пром. ноте је скоро истоветна као и меница према међ. меничном праву. Истина, док је по
међ. меничном праву означавање камате изузетак, код пром. ноте је то правило. Уколико се издавалац
пром. ноте жели ослободити плаћања камате, мора такву клаузулу унети у меницу писмено. При
обрачунавању камате, она се рачуна од дана издавања менице до дана исплате или пуноважне понуде
исплате. Уколико није назначена висина камате, поверилац је овлашћен да захтева затезну камату.

156. Особености неких чекова у међународном промету

Чек је ХОВ којом њен издавалац даје безусловни упут – налог трасту да лицу одређеном у чеку
исплати назначену своту новца из трасантовог покрића. У међ. платном промету улога чека као
инструмента плаћања је значјна.

Општа особеност чекова у међ. платном промету је да гласе на стр. валуту. У међ. платном промету
са земљама Англосакс. правног система су нарочито у употреби барирарни чекови. По правилу, у међ.
платном промету најчешће се користе чек по наредби или чек на доносиоца.

Имамо неколоко врста чекова који се најчешће појављују у међ. платном промету, а то су:

1) Чек вуче од једне банке на др., при чему су траст и трасант различите банке. Назначено је и
име ремитента, па им то, поред осталог даје већу сигурност;
2) Благајнички чекови – код којих је траст и трасант иста банка, а назначено је име ремитента;
3) Банкарска упутница – која има исту функцију као и банкарски чек само се разликује по
форми и називу – назначено је money order. Ради се о чеку који се наплаћује код банке која
га је и издала;
4) Чекови USA Treasurer – који представљају чекове држ. благајне САД и служе за исплате
пензија породицама умрлих исељеника. Такви чекови су плативи у току једне буџетске
године;
5) Путнички чекови – који гласе по правилу на валуту земље где ће се утрошити или у $. Ови
чекови се издају у апоенима 5-100$, или, ако такве чекове издаје НБС, могу гласити на РСД
(РС – динар). У том случају те чекове продају иностране банке које имају сталне везе –
банковни коренсподенти са нашом банком;
6) Ваучери – се користе за плаћање угоститељских услуга. Ово строго узевши не би били чек,
али су најсличнији чековима, па их је најпогодније навести овде. Ваучер је ХОВ која се
издаје на име и гласи на одр. хотел за одр. број пансиона и одр. износ у новцу.

78
 157. Акције, купони и талони

АКЦИЈЕ – су ХОВ којима се доказује са којим износом акционар учествује у главници друштва. На
свакој исправи мора да стоји изричито да је то акција. Облик и слог акције одређује се друштвеним
правилима, којим се и прилаже образац акције. Многа законодавства обавезују акцион. друштва да на
свакој акцији буду одштампане главне одредбе друштвених правила. У низу земаља је законски
предвиђен најмањи износ акција. Нпр. у Немачкој је минимални износ акција био одређен на 1000 марака,
али је овај износ смањен на 100 марака услед тежње ка реприватизацији јавне имовине и уведене су тзв.
Volksatie. Такви ситни акционари по правилу не могу имати никаква права у управљању акцион. друштвом.

Права која даје акција могу се сврстати у две групе:

1) Права из чланства – су: да учествује у раду скупштине, да одлучује о избору органа, прихватању
завршног рачуна и одлуке о подели добити; пр. гласа; пр. побијања послова; ограничено пр.
контроле пословања.
2) Права учешћа – се састоје из: пр. на дивиденду; пр. на ликвидациону квоту у случају да акцион.
друштво ступи у ликвидацију; пр. на добијање нових акција у случају повишења основне главнице
уколико није предвиђено друкчије у друштвеним правилима или закључком скупштине акционара.

 Акције на доносиоца – се преносе предајом.

 Акције на име – преносе се писменом изјавом на самој исправи – индосаментом и предајом
акција.
 Индосирање се врши о правилима за индосирање менице. Међутим, индосамент код акције на
име има само тзв. транспортну функцију, а не и гарантовања као што је случај у меничном праву.
Уколико се ради о акцији на име њен пренос може бити у правилима друштва условљен
пристанком акцион. друштва.
 О акцијама на име и привременицама акцион. друштва води се посебна књига.
 Код акција важи принцип недељивости. Та недељивост се испољава у два вида. Прво, немогуће је
разделити, раставити појединачна чланска права. Друго, не постоји могућност идеалне дељивости
акција.

КУПОНИ – уколико правилима акцион. друштва није друкчије предвиђено, купони гласе на
доносиоца, без обзира што је акције, нпр. издата на име. Купони су по својој природи такође ХОВ које
садрже пр. на дивиденту. У њима је инкропорисано пр. на дивиденду. Престанком пр. на основу кога су
издати престаје важност и самих купона, мада су одвојени, ако за њих одређена дивиденда није већ
прописно утврђена.

ТАЛОНИ – служе као упитница за пријем нових купона ако су они током времена већ исцрпљени,
утрошени или кад су нестали. Талон се може пренети само уз пренос пр. на основу кога је издат.

Купони и талони су редовни али не и битни састојци акција. Они се не морају издати са основном
исправом. Могу бити издати посебно уколико исправа о акцији нестаје, може се захтевати амортизација.
Међутим, талон се не може посебно амортизовати ако је нестао, већ ће се нови талон издати само ономе

79
коме припада пр. на основу којег се талон издаје. Посебно акције на доносиоца су лако преносиве па су
погодне за берзанске послове.

80