Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

6.1.5 Bezmomentna teorija cilindričnih ljuski

Cilindrične ljuske nastaju kretanjem jedne prave linije, izvodnice, po datoj krivoj, direktrisi.
Izvodnica pri kretanju ostaje stalno paralelna jednoj pravoj.
Pri analizi cilindričnih ljuski usvajamo glavne koordinate, Slika 6.26:

1. ugao koji zaklapa normala u posmatanoj tački sa pravcem neke izabrane normale - ϕ;

2. rastojanje od nekog unapred izabranog poprečnog preseka - x.

dx
�
R x
d�

Slika 6.26: Glavne koordinate cilindrične ljuske

Opterećenje i presečne sile koje se javljaju usled njega su prikazani na Slici 6.27.

Nx
N�
Nx�
3 1 XRd � dx
N�x
1
2 YRd � dx
2 N�x
3 ZRd � dx
Nx�
N�
Nx

Slika 6.27: Opterećenje i presečne sile u bezmomentnoj teoriji cilindričnih ljuski

Postoje sledeće komponente opterećenja:

1. opterećenje u pravcu tangente na izvodnicu - X;

2. opterećenje u pravcu tangente na direktrisu - Y ;

3. opterećenje u pravcu normale srednje površi u datoj tački - Z.

Od presečnih sila, javljaju se:

1. normalna sila Nx ;

2. normalna sila Nϕ ;

3. smičuće sile Nxϕ = Nϕx .

103
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

Naponi su konstantni po debljini ljuske.

U slučaju rotacione simetrije ništa ne zavisi od koordinate ϕ. Kod rotaciono simetričnog opte-
rećenja ne postoji komponenta u pravcu tangente na direktrisu Y . Od presečnih sila, smičuće
sile Nxϕ = Nϕx su identički jednake nuli, Slika 6.28.

Nx
N�
3
1 1 XRd � dx
3 ZRd � dx

N�
Nx

Slika 6.28: Opterećenje i presečne sile u bezmomentnoj teoriji cilindričnih ljuski - rotaciona
simetrija

Dve nepoznate presečne sile se mogu odrediti iz uslova ravnoteže:

X dNx
X=0: +X =0
dx (6.23)
X Nϕ
Z=0: +Z =0
R
što znači da je problem membranskog naprezanja cilindričnih ljuski statički odreden. Uslovi
ravnoteže su nezavisni, tako da se presečne sile računaju potpuno odvojeno. Komponenta opte-
rećenja X izaziva silu Nx , dok se presečna sila Nϕ javlja usled komponente opterećenja Z.

6.1.6 Primeri
Primer 1: Za kružnu cilindričnu ljusku, opterećenu prema Slici 6.29, odrediti izraze za
presečne sile i pomeranja. Uzeti u obzir i sopstvenu težinu konstrukcije.
p p
l

a a

Slika 6.29: Primer 1

Kružna cilindrična ljuska je formirana kretanjem prave linije po kružnoj krivoj. Izvodnica je
prava linija, direktrisa je kružnica.

104
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

Debljina ljuske je konstantna, pa je i opterećenje sopstvenom težinom konstantno, Slika 6.30. Za

koordinatni početak je izabran presek na mestu oslanjanja ljuske.

l
a a

Slika 6.30: Opterećenje sopstvenom težinom

Komponente opterećenja definišemo u odnosu na izabrani koordinatni sistem:

Iz prvog uslova ravnoteže (6.23) računamo normalnu silu Nx :

Integracionu konstantu C odredujemo iz graničnog uslova. Na vrhu cilindrične ljuske, tj. za x = l

normalna sila Nx je jednaka:

odnosno,

Normalnu silu Nϕ računamo iz drugog uslova ravnoteže (6.23):

Kada su poznate presečne sile, možemo odrediti deformacije primenom Hook -ovog zakona:

Veze izmedu pomeranja i deformacije su:

gde su u - pomeranje u pravcu x ose i w - pomeranje u pravcu normale na srednju površ, Slika
6.31.

105
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

u u

w w

l
x

a a

Slika 6.31: Pomeranja cilindrične ljuske

Pomeranje u je jednako:

Integracionu konstantu C se odreduje iz graničnog uslova: na mestu koordinatnog početka, za

x = 0, ljuska je slobodno oslonjena, i na tom mestu je pomeranje u jednako:

Konačno, izraz za pomeranje u je:

Na kraju, pomeranje w je:

6.2 Savijanje kružne cilindrične ljuske pri rotaciono simetričnom opterećenju

U slučaju savijanja cilindrične ljuske javljaju se sledeće presečne sile, Slika 6.32:
1. normalna sila Nx ;
2. normalna sila Nϕ ;
3. moment savijanja Mx ;
4. moment savijanja Mϕ ;
5. transverzalna sila Tx .
Površinsko opterećenje u pravcu x-ose izaziva samo presečnu silu Nx i ona se odreduje na isti
način kao i u slučaju membranskog naprezanja, iz uslova ravnoteže (6.23). Ostale presečne sile
su izražene u funkciji pomeranja w:
w
Nϕ = −Eh (6.24a)
a
d2 w
Mx = −K 2 (6.24b)
dx
d3 w
Tx = −K 3 (6.24c)
dx
Mϕ = −νMx (6.24d)

106
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

gde K označava krutost ljuske na savijanje.

Tx Nx
N�
Mx
3 1 XRd � dx
M�
1
3 ZRd � dx
N�
Mx
M�
Tx
Nx

Slika 6.32: Opterećenje i presečne sile pri savijanju cilindričnih ljuski - rotaciona simetrija

Komponentalno pomeranje w se dobija rešavanjem diferencijalne jednačine savijanja kružne

cilindrične ljuske konstantne debljine pri rotaciono simetričnom opterećenju:

d4 w Z
4
+ 4β 4 w = (6.25)
dx K
q
2)
gde je β = 4 3(1−ν
a2 h2
, a je poluprečnik direktrise (kružne osnove cilindrične ljuske), h je debljina
ljuske. Dakle, β zavisi isključivo od geometrijskih i materijalnih karakteristika ljuske.
Rešenje diferencijalne jednačine (6.25) je:

w = w0 + eβx (C1 cos βx + C2 sin βx) + e−βx (C3 cos βx + C4 sin βx) (6.26)

Sa w0 je označeno partikularno rešenje i ono predstavlja rešenje za pomeranje cilindrične ljuske

po bezmomentnoj teoriji.
U homogenom delu rešenja diferencijalne jednačine (6.26) se javljaju četiri integracione konstan-
te: C1 , C2 , C3 i C4 . Njih možemo odrediti iz graničnih uslova.
Na konturama x = 0 i x = l se mogu napisati po dva granična uslova, Slika 6.33. Oni mogu biti
po pomeranjima, po silama ili mešoviti.

P Tx = P
P
Mx = 0
l

w=0
Mx = 0
a a

Slika 6.33: Granični uslovi

Uticaj sila na jednom kraju ljuske opada sa pomeranjem ka drugom kraju ljuske! Ukoliko
je ljuska dovoljno duga, odnosno l je dovoljno veliko, možemo smatrati da sile koje deluju na
jednom kraju nemaju uticaj na drugi kraj ljuske. Ovakve ljuske nazivamo duge (cilindrične)
ljuske. Kao duge posmatramo ljuske kod kojih je βl > 5, dok ljuske kod kojih je βl < 5 nazivamo

107
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

kratkim ljuskama.
Pošto sile sa jednog kraja duge ljuske ne utiču na drugi kraj, rešenje ugiba možemo posmatrati
kao dva nezavisna rešenja, definisana u dva kordinatna sistema x i x0 :

w(x) = w0 + e−βx (C3 cos βx + C4 sin βx) (6.27a)

0 0 −βx0
w (x ) = w00 +e 0
(C3 cos βx + C4 sin βx ) 0
(6.27b)

Ukoliko nema površinskog opterećenja, nema ni partikularnog rešenja, w0 = w00 , pa je:

w(x) = e−βx (C3 cos βx + C4 sin βx) (6.28a)

0 0 −βx0 0 0
w (x ) = e (C3 cos βx + C4 sin βx ) (6.28b)

P T'x = -P
P
M'x = 0
x'

x l
w=0
Mx = 0
a a

Slika 6.34: Duga cilindrična ljuska - granični uslovi

Nepoznate koeficijente možemo odrediti iz graničnih uslova, Slika 6.34. Na ovaj način jedan
sistem od četiri jednačine sa četiri nepoznate smo razdvojili na dva nezavisna sistema od po dve
jednačine. Iako je βl > 5, tj. iako je ljuska duga, može se rešiti na identičan način kao kratka
ljuska, primenom rešenja (6.26) i graničnih uslova sa Slike 6.33.
Posmatramo beskonačno dugu kružnu cilindričnu ljusku, koja je na jednom svom kraju opte-
rećena linijskim momentom savijanja M0 i linijskom silom T0 , Slika 6.35. Pošto nema površinskog
opterećenja, ne postoji partikularno rešenje diferencijalne jednačine, pa je:

w(x) = e−βx (C3 cos βx + C4 sin βx) (6.29)

T0
T0
M0 M0
a a

Slika 6.35: Beskonačno duga cilindrična ljuska opterećena linijskim momentom i linijskom silom

108
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

Dve nepoznate integracione konstante možemo odrediti iz graničnih uslova na konturi:


Mx = M0
x=0: (6.30)
Tx = T0
Na osnovu (6.24b)(6.24c), potrebni izvodi za odredivanje nepoznatih konstanti su:
d2 w
= 2β 2 e−βx (−C4 cos βx + C3 sin βx)
dx2 (6.31)
d3 w
= 2β 3 e−βx [(C3 + C4 ) cos βx + (C3 − C4 ) sin βx]
dx3
Dobijen je sistem jednačina
−2Kβ 2 (−C4 ) = M0
(6.32)
−2Kβ 3 (C4 + C3 ) = T0
čija su rešenja:
1 βM0
C3 = − 3
(T0 + βM0 ) C4 = (6.33)
2Kβ 2Kβ 3
Konačno, ugib duge cilindrične ljuske opterećene linijskim momentom i linijskom silom je:
1
w=− e−βx [(T0 + βM0 ) cos βx − βM0 sin βx] (6.34)
2Kβ 3

6.2.1 Primeri
Primer 1: Za rotaciono simetričnu konstrukciju, prikazanu na Slici 6.36, odrediti izraze za
presečne sile.
p p

E = 30GPa
� = 0.2
h = 0.2 m
l

p = 50 kN/2
a=3m
l=6m

a a

Slika 6.36: Primer 1

Na početku zadatka je potrebno proveriti da li ljusku možemo da posmatramo kao dugu.

Računamo parametar β:

Ljusku možemo računati kao dugu. Rešenje ugiba ove ljuske je:

Partikularno rešenje w0 predstavlja rešenje za pomeranje po bezmomentnoj teoriji. Ovo rešenje

109
Teorija ploča i ljuski Vežbe 12

je već izvedeno u prethodnom primeru i ovde ćemo ga iskoristiti. Kako u ovom primeru postoji
samo komponenta opterećenja Z, zanemarujemo uticaj sopstvene težine (γ = 0):

Sada je izraz za ugib:

Ukupan ugib mora da zadovolji granične uslove koji odgovaraju uklještenju:

Da bismo formirali sistem jednačina, potreban nam je prvi izvod funkcije ugiba:

Sistem jednačina je:

Rešenja sistema su:

Konačno, izraz za ugib je:

Primenom izraza (6.24) dobijamo izraze za presečne sile:

110