ŠEKSPIROVI SONETI

-poezija nastaje u prvim godinama njegovog stvaralaštva;

-„Venera i Adonis“, „Napastvovanje Lukrecije“, „Zaljubljeni poklonik“, „Tužbalica
zaljubljene“, „Finiks i grlica“; 150 soneta;
-pitanja kada su nastali- u kom redosledu su napisani, kako je došlo do njihovog
objavljivanja, da li se odnose na istor. ličnosti..;
-prvo izdanje 1609. godine- Tomas Trop, objavio sonete+ „Tužbalicu zaljubljene“- da li
je ovo piratsko izdanje, danas se istraživači uglavnom oslanjaju naa ovo prvo izdanje;
-problem posvete- da li je posvetu stavio Šekspir onome ko je nadahnup stihove, na koga
se odnose inicijali, ili Trop- onome ko mu je pribavio sonete- sve teorije ostaju na nivou
predpostavke;
-soneti su nastali znatno pre štampanja (1609.), 90-e godine 16og veka; na to upućuje sl.
stil. sredstava i motiva u dramama iz tog perioda i sonete; u anonimnoj drami Edvard III
javlja se jedan stih iz Šekspirovog soneta; „Riznica mudrosti“, F. Mirso- pominje
Šekspirove sonete;
-zbirka je nastala u relativno kratkom periodu (3-4 godine), to potvrđuje ujednačenost
stila;
Sonetna književnost u Engleskoj:
-sonet kao oblik utvrdio je Petrarka, on je odredio formu i osnovne motive;
-poezija koja je nastavila Petrarkinim putem= petrarkizam (neuzvraćena ljubav, draga je
iz nekog razloga nepristupačna, idealizovanje drage...);
-sonet u Engleskoj počinje da se razvija 30ih godina 16og veka Tomasom Vajtom- on je
pisao prve sonete na engleskom jeziku, izmenio formu italijanskog soneta i utemeljio
engleski/ šekspirovski sonet;
-engleski sonet= 3 katrena+1 dvostih/ abab, cdcd, efef, gg, veći broj rima;
-italijanski sonet= 2 katerena+ 2 tercine, otava+ sestina, abba, abba,cdcdcd (obično, nije
čvrsto); misaoni i emocionalni tok svoj vrhunac dostižu na kraju prvog dela (u 8. stihu)-
ostalih 6 stilova- smirenje;
-nakon Vajta- Tomas Votson (petrar. motivi ali 18 stihova), Sindi, Samjulel Danijel;
Šekspir u ondosu prema petrar. trad.:
-preuzima tradiciju, a onda je radikalno, iznutra menja;-
-razlika je najuočljivija u pogledu emocionalne građe- kod Šekspira ne postoji
nepristupačna draga, idealizovana, tu je mladić sa kojim pesnik uspostavlja različlite
odnose i razvratna draga;
-sonet nije nužno celina za sebe, misao iz jednog soneta može biti nastavljena u
sledećem;
-ovo takođe nameće problem rasporeda soneta, postoje soneti koji se mogu povezari u
tematske celine ali dešava se da se unutar takvih celina nađe sonet koji stoji sam za sebe,
nema veze sa predhodnim i sledećim sonetima;
-danas je prihvaćen stav da u sonetima nije moguće naći kontinuiranu priču, usvaja se
Tropov raspored;

-soneti se mogu podeliti u dve grupe;

1-126: upućeni nekom mladiću;

1
127-154: odnose se na Crnu Damu;
-ova podela nije precizna, u prvoj grupi se pominje draga i u drugoj mladić;
-u obe grupe postoje soneti sa opštim temama, ne govore o nekom pesnikovom ličnom
odnosu;
-između dve grupe mogu se uspostviti veze, vezu čine soneti koji govore o ljubavnom
trouglu (40-42);
-prva grupa se dalje može podeliti na dve podgrupe:
1-17: pesnik savetuje mladića da se oženi;
17-126: intimniji govor koji upućuje na blizk emocionalni odnos između pesnika i
mladića; oni dalje u sebi sadrže grupe od nekoliko soneta koje se mogu uzeti kao
tematske celine;
1-17:
-tema prolaznosti, vreme uništava sve;
-u 1.sonetu kritički ton, on je zaljubljen u sebe, narcis, na taj način on ubija svaku lepotu,
sebe, način da svojoj lepoti da večnost je da ima decu, način da pobedi vreme, vreme koje
sve uništava pa i lepotu i mladost, je taj što će svoju lepotu produžiti kroz dete- u starosti
u detetu će naći svoju mladost;
-2.-onaj ko poseduje dar dužan je da ga prenosi, da nađe način da očuva ono što mu je
priroda dala, taj način je rađanje dece;
-5.-takođe se govori o sonetima kao načinu da mladićeva lepota, mladost postanu večni-
pesnik kaže da će se sa vremenom boriti za večnost njegove lepote pišući sonete o njemu;
-ovi prvi soneti ne upućuju na neki bliži emotivni odnos, oseća se distanca- pesnik
savetuje, kritikuje mladića;
-X sonet je nagoveštaj jednog bližeg odnosa- pesnik kaže „nastavi sebe meni za ljubav“,
ja sam onaj koji je sebe stvorio da bi ovekovečio tvoju lepotu;
18-126:
-zaokret, soneti postaju subjektivniji;
-XVIII- da li da te uporedim sa letnjim danom- pesnik govori da je mladić lepši, leto
prođe, ali mladićeva lepota ne prolazi- stihovi će je ovekovečiti;
-XIX- „ljubavi moja“;
-odnos starost- mladost- u savetima se govori da je pesnik ostareo dok je njegov prijatelj
mlad;
- taj odnos starost- mladost je podsticaj da govori o prolaznosti, nezaustavljivosti
vremena; šta je onda lepota, ona je cvet koji nema snagu da se suprotstavi vremenu,
mladićevoj lepoti pesnik suprotstavlja svoju ostarelost- tela ali i duha- zamoren je
podlostima sveta, vrednosti su zanemarene a njima vladaju poroci, umoran je od takvog
sveta, želeo bi da umre samo kada to ne bi značilo rastanak od mladića, smrt kao odmor;
u sonetima često provejava osećaj sopstvene grešnosti, srama, krivice...
-73- kaže u meni možeš videti jesen, lišće koje opada- razgradnja; predvečerje koje će se
uskoro pretvoriti u noć- starost koja će uskoro preći u smrt; žar koji se gasi- gasi ga ono
što ga jenekad razbuktavalo- život koji se gasi;
-pesnik često pominje svoje bore; telo koje menja svoj izgled- ista sudbina čeka mladića
ali on će u svojim stihovima ovekovečiti njegovu lepotu, pobediće vreme, nateraće ga da
zastane (on kaže za svoje stihove da su trajniji od mermera, onoga što je najtrajnije,
mladić je nadahnuće, pesniku ne trebaju Muze, njegova lepota je tvorac pesama);
-postoje soneti koji govore da je radost prošlost, a bol dolazi u sustre;

2
-prolaznosti ljubavi suprotstavljaju se soneti u kojima pesnik veliča trajnost njihove
ljubavi- prava ljubav je trajna, ostaje nepromenjena tokom najvećij bura, patnji, svetionik
kii spasava zalutale, nije igračka vremena;
-pesnik rastrzan svojom ljubavlju;
-noć ne donosi odmor od zamornog dana, dan muči telo a noć dušu, jer misli o mladiću
mu ne daju mira i odmora;
-mladić u noći sija i čini tamu lepom, iako noć ne donosi odmor, ona je prijatna, lepa jer
je ispunjena mladićem čije prisustvo pesnik priziva kroz misli;
-ima soneta koji govore o nekom postupku mladića koji je povredio pesnika; pesnik ga
pravda „i ruža ima trn“;
-govori da je ljubav učinila da budu jedno; nije samo mladić ugrađen u pesme, ugrađen je
i dao pesnikovog bića, njegova duša koja voli i koja pripada mladiću;
-mladić= uteha; XXIX-XXXI;
-mladić je uteha u trenucima najvećih patnji, njegova ljubav je bogatstvo koje se ne može
meriti ni sa jednim drugim;
-XXX-kada prozove prošlost, kada se seti prošlih dana, obuzima ga žalost- seća se starih
neispunjenih želja, plače nad izgubljenim, ponovo preoživljava stari bol i oplakuje ono
što je već oplakano u prošlosti- mladić je uteha u tim trenucima jer u njemu nalazi sve
izgubljeno, prošlost živi u mladiću- ista tema u sledećem sonetu, sve što pripada prošlosti
samo je naizgled zauvek izgubljeno, jer ono živi u mladiću, u mladiću žive prošle ljubavi,
on je sav od njih sazndan;
-odnos gospodar- rob: pesnik sebe stavlja u inferiorniji položaj, samovoljna podređenost
57-58- najupečatljiviji prikaz;
-kao smisao svog živta vidi služenje mladiću, on je rob koji svoj život provodi u
iščekivanju najmanjeg miga gospodara (ja sam tu da čekam tvoju zapovest), služenje je i
muka i slast, u ovim sonetima se oseća gorčina ali nema prekora upućenijh mladiću, on
može činiti šta želi;
-40-42: pojavljuje se draga, iznenada, ničim najavljena, mladić je zaveo pesnikovu dragu
(40), sonetom odzvanja reč ljubav- označava i osećanje i pojam i mladića i dragu, stvara
jednu igru reči koja tvori paradokse i oksimoron;
-„uzmi svu moju ljubav“- ne mogu te koriti što se služiš mojom ljubavlju- može da znači
i osećanja prema mladiću ali i njegovu dragu;
-sledeći sonet ima bolniji prizvuk- opominje mladića da veza između njega i drage
dvostruko ga čini prevarenim- i jedno i drugo ga varaju;
-42.- mladić je oduzeo pesniku dragu ali to nije najveća žalost, najveća žalost je što ta
ljubav oduzima pesniku mladića;
-stiče se utisak da mladić ima povlašćeno mesto u odnosu na ženu, soneti su njemu
upućeni, njemu govori, veći bol je što njega gubi, žena kao da ima marginalnu ulogu u
tom trouglu, ali 42. sonet se završava rečima- lagaću sebe da ona voleći tebe voli mene
jer smo ja i ti jedno- postaje bitno koga voli žena;
-razdvojenost duha, misli i dela; telo- prepreka, misao može da preleti prostornu
udaljenost; misao- ničim sputana, ima moć da leti sa jednog kraja sveta na drugi; pesnik
želi da je misao, ali ne i misao i telo; telo je ono što otežava, ono je zemlja i voda;
vazduh/ misao i vatra/želja napuštaju pesnika i lete ka ljubavniku, tada pesnik ostaje
sveden na zemlju i vodu- bez misli i želje njemu ostaje samo tuga, pati dok opet ne
postane celina od četiri elementa. bez misli i želje on je sveden na čistu materiju;

3
-„kada umrem..“ (71)- nemoj tugovati, ako će sećanje na mene da ti donese tugu, onda je
bolje da me zaboraviš; zaboravi i njega i njegove pesme i jedno i drugo je ništavno;
-„zbogom...“ (72, 87)- govori da je mladić isuviše veliko blago da bi bio njegov, isuviše
vredi, pesnik nije dostojan njegove vrednosti- sve je bio san, iluzija, sada je probuđen;
-mladićev prezir- oholost, gordost, ono što budi ljubav a samo ostaje hladno, bez
osećanja, tako ono što je nekada bilo najlepše se pretvara u svoju suprotnost;
2. deo:
-upućen ženi koja je označena kao Crna Dama;
-nije u skladu sa petrar. trad., govori o ženi koju istovremeno i voli i prezire;
-postojanje seksualne želje čije zadovoljenje ne dovodi do smirivanja, već do zgađenosti;
-127.- pesnik govori o svojoj dragoj; opis njene lepote- crne žalosne- to je prvo što
saznajemo, izbijaju u prvi plan u njegovom opisu, često pominje njene oči;
-129.- nabraja strahote požude bez ljubavi , dok traje žudnja je divlja, naprasna, ubojna,
zadovoljena rađa prezir i mržnju;
-muka- svi znaju za ove zamke žudnje, ali niko ne zna da izbegne njen pakao;
-130- vrhunac antipetrarkizma- draga spuštena u sferu relizma, natural.opis- nesavršena,
realna žena;
-njegova žena zemljom hoda, njene oči neće upoređivati sa suncem,a a ko je sneg beo
njene grudi su tamne, njen miris nije najlepši, ima lepših, ali on nju voli;
-131- tiranka, ona je crna i dela su joj crna;
-134- ljubavni trougao, i ja i moj prijatelj smo tvoji robovi, on pati trostruko zbog svoje
ljubavi prema njoj, ali i zbog ljubavi prema prijatelju i njegovoj patnji „on je zatvoren u
njoj“;
-135.-will-ime, volja, želja- igra reči; cela pesma odzvanja od reči will, odzvanja
njegovim imenom, naglašeno prisutan, nameće svoje prisustvo, ali i rečju želja, požuda;
identifikacija sebe i želje, požude;
-138.-laž koja dominira u njihovom odnosu, ona ga laže u pogledu svoje vernosti, a on
nju u pogledu svoje starosti, lažju mane prikrivaju;
-144.-centar zbirke, dovode se u vezu Dama i mladić; ona je njegov crni anđeo a mladić
beli; dva duha koja bde iznad njega;
-ideja moraliteta;
-žena je poljudnost- čista strast bez ikakve duhovne veze, ona vodi u pakao kakav je
opisan sonetom 129.;
-mladić- nosilac jednog dubljeg emotivnod odnosa kakav je dat u prethodnim sonetima,
odnosu koji se mogao nazvati ljubavlju, nije to čista duhovna povezanost, ali je isto tako
daleko od čiste pohotnosti- ali dama je zavela anđela i odvela ga u krug bludnosti i on i
ona su crni;
-žena i mladić, dva anđela- mogu biti i shvaćeni kao dva oprečna osećanja;
-146.- duša- centar, središte grešnog života; patiš u sebi a za telo se brineš, a telo će biti
samo hrana za crve (slično Hamletu), brini se za sebe, zemaljska blaga zameni nebeskim,
tako pobedi smrt;
-ljubav je slepa, ljubav je učinila da njegove oči ne vide pravo, ne rasuđuje ispravno;
-ona ima moć nad njim, uprkos svim manama koje ima zbog kojih bi je morao mrzeti on
je voli;
-spustio sam se toliko nisko da volim ono što su drugi prezreli i time sam zavredio tvoju
ljubav, zbog toga me moraš voleti;

4
.
Odstupanja od petrarkističke tradicije:
1) nema mitoloških figura;
2) nema patoralnih motiva:
3) nema opisa idealne ženske lepote;
4) o voljenoj osobi ne znamo ništa, ništa što upućuje na njen fizički izgled- ovo se u
potpunosti odnosi na mladića;
5) postoji antipet. tendencija.