Distopijski plurali unitenih egzistencija

Nemanja Vukevi

retpostavku da je roman Mi Jevgenija Zamjatina verovatno i najzna~ajnije delo nau~ne fantastike moemo potkrepiti time da potonja epohalna i priznata dela kao {to su 1984 Georga Orwella i Vrli novi svet Aldousa Huxleya svoje osnovne ideje zasnivaju upravo na radu Jevgenija Zamjatina. Ili, moemo se posluiti kratkim komentarom Ursule LeGuin, njegove sestre po oruju, koja povodom ovog romana kae: To je romanti~na, ma{tovita, pametna, snana i predivna knjiga moda najbolji nau~no fantasti~ni roman ikad napisan.1 Ipak, u ovoj analizi, od sekundarne je vanosti koliko se radi o direktnom uticaju na druge pisce2, iako bismo jasno i lako mogli pronai poneki dokaz i za takvu tvrdnju. Naprimer, kosmate ruke, kao evidentno spoljni ostatak drevnog ljudskog roda kod broja D-503 od krucijalne je vanosti u Vrlom novom svetu gde se na samom kraju romana dlakom prekriveno telo posmatra kao zaostalo i divlja~ko obeleje entiteta koji se progoni, a koji smo zapravo mi-ljudi. Dalje, ukoliko bismo kroz tradicionalnu vizuru knjievnog posmatranja nastavili, uo~ili bi jednostavan, saet stil, bez suvi{nosti i ukrasa, lako razumljiv i utkan, pomalo dokumentarno, u formu dnevni~kog zapisa koji treba da poslui onima koji ga slu~ajno pronau, odnosno nama, {to e pisac od samog po~etka vi{e puta nagla{avati i eksplicitno govoriti, ponekad izuzetno ve{to, gotovo interaktivno

1 2

Ursula LeGuin, Staljin u dui Biemo slobodni da kaemo da je bitniji uticaj na ~itaoce.

28

Zenike sveske

koristei rekvizitarij upravo na{eg, a ne svog vremena3 , {to nas ukupno opet vezuje za moderne tokove. Ova obraanja nee prestajati do samog kraja romana, {to je takoe od velikog zna~aja. Ali, posmatrano sa knjievne strane, uglavnom ve vieno, nezahtevno, i sa stanovni{ta dana{njeg konzumenta privla~no koliko i strip istog anra na trafici, a da i ne spominjemo druge privla~nije vrste savremenih medija, {to je pitanje samo po sebi, ali opet ne malo vezano i za ovaj roman, kao {to emo videti kasnije. Kako onda zaista ponovo potvrditi ogroman, revolucionarni zna~aj ovog dela? Sama ~injenica da delo pisano 1920. ne postie svoj maksimalni spektar vrednosti tuma~en tradicionalnijim metodama knjievne teorije govori u prilog iznesenoj prepostavki o nezamenjivom zna~aju ovog teksta, do ~ijih najvi{ih dometa stiemo tek i samo savremenijim teorijama, a uglavnom nastalim kasnije nego samo delo koje analiziraju - strukturalisti~kim, semioti~kim, komparativnim, psihoanaliti~kim, ideolo{kim i drugim pristupima. Zato, i postavimo pitanja koja proizilaze iz tih pristupa - pitanja pozicije moi, manipulacije, ciljne grupe, pitanja psihologije, svesti, teksta i konteksta koji ivi i evoluira, pitanja dru{tvenih okolnosti, utilitarizma; sva ona ne toliko tipi~na knjievna pitanja, a koja se itekako ti~u knjievnosti, stvarajui je i menjajui je. Dakle, {ta mi to dobijamo ~itajui Jevegenija Zamjatina, {ta je to Mi i ko smo to mi? Ko i za{to pi{e Mi ? Ili, recimo to ovako, a da ostanemo u anru; ako nam je Jules Verne dao ideje za let na Mesec, ili vi{emese~no putovanje pod morem, a mi to uobi~avamo nedugo kasnije brzim tehnolo{ko-tehni~kim razvojem, kojim to instrumentarijem razumemo Zamjatina i uveravamo se u njegov nagove{taj, ili, jesu li ve i njegove ideje ostvarene, iako ne vidimo dokaze od ~elika i goriva, nego su nam skriveni od sopstvenog nedovoljno razvijenog duha i svesti o tome gde smo, kakvi smo, i ko smo? Vidimo ve, problematika romana Mi Jevgenija Zamjatina prevazilazi ~isto knjievne intencije, te je neophodan kontekst epohe. Problematika romana,

Kada je ~oveku otpao rep, on verovatno nije odmah nau~io da tera muve bez repa. On je u prvo vreme nesumnjivo tugovao za repom. A sada moete li vi sebe zamisliti s repom? Ili: moete li sebe da zamislite na ulici golog, bez sakoa ? (moda se vi jo{ {etate u sakoima) Beleka 3. Konspekt: Sako. Zid. Tablica. 29

asopis za drutvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

u tom cmislu, nastavlja sa uvek novim nizom pitanja - drave, zakona, prava ~oveka, ene i deteta, religije i ateizma, masovne kulture i zabave, ~ak pitanjem mode, pola i karaktera, biolo{kim pitanjima, medicinskim, moralnim. Ali, taj nesamerljivi zna~aj romana Mi je u onom maglovitom i nejasnom ostatku od navedenih pitanja kada se na njih (ne) odgovori. Naravno, ovakva analiza zahteva postmodernu paradigmu, ali ne moemo se u potpunosti odrei ni tradicionalnog metoda. Na primer, ovde je odrednica ta bitnija, nego kako se govori, mada bi moto nije vano {ta nego kako vi{e pristajala modernoj analizi. Dakle, potpunija analiza zahteva kombinacije tradicionalnih i savremenih teorija, kao kada biramo garderobu prognozirajui vreme, ali, kada nas vremenske prilike iznenade, neemo ostati dosledni nego svrsishodni. No, krenimo redom. Danas je ve uobi~ajeno i prihvaeno da je Zamjatinova Mi prva antiutopija. Sliku drave pisac stvara maestralno jednostavno. Ona je data u svojim osnovnim obelejima po definciji, odnosno, svojom teritorijom i granicom Zelenog Zida ima svoju vrhovnu vlast nad tom teritorijom u liku Velikog Dobro~initelja, ima svoju himnu, svoje praznike i svoj op{ti projekat, odnosno izgradnju Velikog Integrala.4 Meuplanetarni brod se gradi radi {irenja i dono{enja sree drugim planetama, dakle, radi se o dravi s osvaja~kim pretenzijama. Nakon jasnih premisa drave na epohalan na~in gradi se slika antiutopije, a genijalnost je u tome da je pisac sam (zapravo broj D-503 pisac dnevnika, u ich-formi) zadovoljan i da direktno i ne pominje negativne konotacije, ve upravo suprotno, ali nama je ta ironija itekako jasna. Za budunost tako ustrojene strukture nije bitno samo kontrolisati individuu, vano je i da ona bude srena {to je kontrolisana, jer tako se izbegava bunt.5 Mi u nedore~enosti, u gotovo nekoj vrsti nerazlone intime s D-503 shvatamo da se radi o totalitarnom sistemu, a {to ni on sam ne shvata! Veina predmeta, pojava i sitauacija data je kroz nagove{taje, koje ~italac ~esto bolje razume od samog junaka koji je dao ironiju i satiru, a da se nijednom njegova svesna namera ne vidi. Da li je ta bezrazlona intima i razumevanje bez napora posledica tipi~nog
4

Ako povu~emo paralelu izmeu op{teg projekta drave ~iji smo sada graani, odnosno projekat ulaska u EU, bilo bi zanimljivo napraviti poreenje s ~itaocem koji je ve u EU.
5

Zamislite. Onima dvoma u raju bilo je dato da biraju: ili srea bez slobode ili sloboda bez sree; treeg nema. Oni, klipani, izabrali su slobodu i {ta onda: jasno onda su vekovima ~eznuli za okovima Beleka 11. 30

Zenike sveske

rekvizitarija, re~enica, misli, i tipi~nih dogaanja koje nam preko D-503 Zamjatin predo~ava, pa mi kao u predstavi prepoznajemo scene svakog ~oveka i ukupnog ~ove~anstva? Da li bi iste intelektualne nadraaje i oseanja imali da se radi o dravi slova, pa da se umesto Velikog Integrala, gradi Velika Re~enica, koja e svim planetama kada je pro~itaju doneti onu poslednju mudrost sree? S Ferdinandom de Saussureom na umu, da li je ovaj tekst borba jezika kao matemati~kih ~injenica, gramati~ka borba u kojoj je lina zamenica Ja izgubila od zamenice Mi , to jest, jednina od mnoine? 6 ^ini nam se, ne radi se o slikama, bilo slovnim ili broj~anim, i licima koje vidimo, nego o su{tini koja je iza tih slika i lica. Prisetimo li se samo sintagme Nadgledati i kanjavati ili pojma Panoptikuma Michel Foucaulta, a zatim, potpuno prozirnih zidova u ozvu~enom gradu D-503, i kolektivnog odstranjivanja nerva za ma{tanje, uo~iemo koliko je jo{ od 1920. godine Zamjatin prednja~io i uticao na teoriju koja e upravo u ovakvim i sli~nim delima nalaziti upori{ta. Naalost, domen teorije je prevazien, jer, naprimer, upotreba nanotehnologije u medicini ve je toliko napredovala da odstranjivanje jednog nerva i ne bi trebalo da predstavlja nere{ivi problem. Moda je u ovoj ta~ki roman Mi doiveo sudbinu tako karakteristi~nu za anr nau~ne-fantastike, sli~nu, naprimer 20.000 milja pod morem zastarevanje. Ili, da ostanemo u domenu medicine setiv{i se Materinske norme, odnosno dana{nje estetske hirurgije. Ali, nije! Su{tina romana i nije u tehnolo{ko-tehni~kim idejama i izumima, ve je akcenat i najvea vrednost u odnosima, bilo emotivnim, bilo dru{tvenim i posebno u li~noj naspram kolektivne svesti. Ne zove se delo Ona da bi naslovom ve insinuiralo dravu, odnosno, utopiju, nego se zove Mi, dakle, aludira se na su{tinu o nama, a ne o njoj dravi. Pored navedenog i s razlogom naj~e{e prihvaenog tuma~enja dela kao prve antiutopije7, moramo primetiti jedan prelomni i ako ne najvaniji momenat za razumevanje dela, a ono bar neporecivo vrlo bitan. To je momenat kada junak D-503 oseti kod sebe promene koje ne razume, stavljajui se u tipino ljudsku situaciju. U svetlu tradicionalne knjievne teorije ve u Zloinu i kazni F.M.Dostojevskog
6

Homosapiens je tek onda ~ovek u pravom smislu te re~i kad u njegovoj gramatici uop{te nema znakova pitanja, nego samo uzvika, zapeta, i ta~aka. Beleka 21.
7

Vano je istai da u srpskoj knjievnosti Dragutin Ili u drami Posle milion godina ~ak pre Zamjatina daje antiutopiju 31

asopis za drutvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

dobro nam je predo~en motiv kajanja i savesti, ali ovde, za ogromnu razliku nema konkretnog zlo~ina! Osim ako stvaranje nije zlo~in, jer junak stvara dnevnik, i {to je vano, ne pi{e ga samo za sebe, ve i sam nagla{ava da je taj dnevnik namenjen i drugima. To bi nas podsetilo na narcisoidnost stvaranja i melanholiju krivice8, u psihoanalizi pesni~kog stvaranja. Ali, odakle mu svest da je kriv, kada ga niko (slubeno) nije optuio? Kako je znao da je nag? Biemo slobodni da u slubi odgovora razotkrijemo jednu biblijsku arhesliku, za razliku od mnogih drugih koje su eksplicitno ili kao parodirane date tokom celog dela. Radi se o prvom grehu Adama i Eve, odnosno po~etku odnosa D-503, kojem I-330 daje da pije liker, zeleni otrov kako e to sam junak rei.9 D-503 upravo od tog momenta saznaje i postaje svestan. Dakle, liker umesto jabuke, i seksualni odnos nakon toga je njegovo otkrovenje, iluminacija, njegov preporod, i njegova intencija revolucije, dodu{e, kako emo naalost kasnije videti, neostvarena intencija i neispoljenog potencijala. Ali, {ta je to toliko posebno u tom seksualnom odnosu, kada je taj odnos imao i toliko puta pre toga i s tolikim drugim brojevima, odnosno partnerima po slobodnom izboru? Ako je po psihoanalizi Sigmunda Freuda nedozvoljena seksualna energija ta koja se transformi{e u korektno i prihvaeno pona{anje, stvaranje i ma{tarenje, za D-503 moemo rei da je u vrlo bliskoj vezi s tom tezom. Da li je mogue da jedan tako banalan, pre svega biolo{ki diskurs vodi tolikoj intelektualnoj i duhovnoj revoluciji svesti? Da li ova knjiga postavlja tezu da je jedino ljudsko ostalo od nas nagon, koji ima svaki drugi entitet na svetu u kojem se MI smatramo vi{im biima? Na samom po~etku, D-503 navodi novinski ~lanak10 u kojem se obja{njava svrha gradnje Velikog Integrala, kojim bi pre nego {to upotrebe oruje brojevi poku{ali da ubede u sreu one koji su jo{ uvek u divljem stanju slobode. Vreme u kojem Zamjatin pi{e vreme je u kojem je knjiga jo{ uvek imala najvei medijski uticaj, pa se postavlja pitanje da li nas to ovaj pisac upozorava i na {ta? Uticaj ~itanja jo{ od Dantea dobro je poznat i ni najmanje nije zanemarljiv. Jedno drugo
8 9

Otto Rank, Umetnik i drugi prilozi psihoanalizi pesni~kog stvaranja, Matica Srpska, 1995.

Ina~e, zelena boja nije slu~ajna, kao ni kod zelenog zida, jer podsea na prirodu, tj. {umu, travu, jabuku i sl.
10

Jo{ jedan od svakodnevnih rekvizitarija na{eg sveta

32

Zenike sveske

delo ovog anra Farenhajt 451 Ray Bradburya, moda i najbolje govori o vanosti knjige, a u istom delu uticaj ene na glavnog junaka koji je takoe deo totalitarnog sistema je presudan kao i kod D-503 u kolebanju izmeu kolektivnog totalitarnog mi{ljenja, op{te prihvaenog i li~nog koje je smrtonosno, ali slobodno. Dakle, nakon ideolo{kog diskursa drave, kroz psihoanalizu, mogli bismo pogledati i iz ugla feministi~ke teorije kojoj smo se sponatno pribliili velikom ulogom ene u romanu. Jedini problem je {to feminizam ne bi imao na {ta, ili koga da se poali. Kao {to ni u postkolonijalnom kontekstu te{ko da bismo prona{li dovoljno materijala. To je zato {to nema sukobljenih binarnih opozicija koje bi bile zgodne, naprimer, mu{karac - ena, crna - bela rasa, kolonizator Englez - kolonizovan Indijac, a sli~no tako, te{ko bismo se posluili i tezom Jacquesa Derride, da se uvek govori o nekim drugima, jer zaista, ovde se radi o nama, od samog naslova Mi, i sve opozicije takve vrste bile bi ve{ta~ke, osim one koju je dao sam Zamjatin, a ona je samo vremenska.11 U kontekstu vremena zanimljivo je uo~iti da prolost kod Zamjatina prestaje biti samo socijalna kategorija i postaje mitoloka.12 To je gotovo logi~no, jer ne obja{njava se kako je do predstavljenog stanja do{lo, nego je prikazan zavr{en proizvod, {to je odlika (anti)utopija uop{te. Ipak, uloga ene je, ponoviemo tu tezu, krucijalna. Ako je broj O-90 koji je enskog pola, dat u nekoj neutralnoj konotaciji (a postoje i tuma~enja koja oblinu O-90 tuma~e kao pomirljivost, kao {to bi kod broja S-4711 na sli~an na~in mogli tuma~iti lukavost zmije karakterno vezanu za ulogu ^uvara tj. policije13), istopolni broj I-330 razara biblijsku poruku da je mu{karac gospodar eni, jer ovde je o~igledno suprotno, I-330 dominira i presudno uti~e na D-503. Takoe, upravo I-330 spa{ava dete od D-503 koje i nije njeno, u sistemu u kojem su deca privatna svojina, dakle, ona je arhetip Majke. Takoe, slika D-503 u njenom krilu je tipi~na maj~inska poza. ena je ovde spiritus movens revolucije svesti partnera, i jedina majka, rekli bismo, svemajka jer drugih u tekstu nema, osim o~jani~kog krika kad je D-503 pred zami{ljenu egzekuciju doziva. Po{to o~eva, u
11 12 13

Po navodima u delu, posle dvestogodi{njeg rata Mihail Bahtin

Na njegovoj plo~ici je sevnulo: S-4711 (razumljivo {to je on od prvog trenutka, kod mene, bio vezan za slovo S: vizuelni utisak neregistrovan sve{u) Beleka 7. 33

asopis za drutvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

preciznom smislu te re~i nema, nego je drava ta koja je otac svih i svima, i ako se pojavi svest o konkretnoj majci, moemo li govoriti o Edipovom kompleksu, u kojem bi drava bila ta koju bi trebalo usmrtiti? Usmrtiti kolektivnog oca za li~nu pojedina~nu slobodu? Nije slu~ajno re~eno da je porodica elija dru{tva, te u tom svetlu vidimo prikazanu ~ak i jednu porodi~nu tragediju daleko iza svesti i prvog plana. Sloboda je iznad polnog obeleja, revolucija je iznad polnog obeleja, a porodica koja je groteskna i samo se nazire u ovom delu, danas je kao takva op{te prihvaena i regularna s pravne, dakle, dravne strane. Priznajmo, ena i majka je u ovom romanu na pijedestalu i u svojoj najboljoj ulozi. Uo~imo modni detalj. Mo ene poja~ana je haljinom. Ona je dvostrukog dejstva, jer je zabranjena i jer je erotski poziv u nepoznato.Tako banalan detalj za tako ogroman sistem, i jo{ ogromniji u~inak koji proizvodi. Haljina je sama po sebi revolucija, izbor njenih boja takoe, jer svi nose uniforme. ena je ta koja se odvaila da skine uniformu, a to je prava mala seksualna revolucija, kao {to je njena rekli bismo, mu{ka uloga, diverzija izgradnje Velikog Integrala i ru{enje Zelenog Zida velika dru{tvena revolucija i emancipacija. Scena orgija iza Zelenog Zida, iako je u godini izdavanja ove knjige mogla biti skandalozna, anulirana je i gubi na svojoj teini jer je samo ravnotea orgijama koje se odvijaju po slubenoj dunosti i organizovano, {to je opet prikaz principa prave i lane seksualne slobode, stoga, moemo rei da je proizvoa oficijelnog znaenja drava ili vladajua klasa.14 Dakle, ako drava dozvoli, akt je op{te prihvaen, a ako ne dozvoli onda je to protivzakoniti akt divlja{tva koji podlee kazni, iako se zapravo radi o potpuno istoj stvari, koja slui za reprezentovanje moi, tako {to e je neko dozvoliti ili zabraniti.U ovom kontekstu moemo postaviti pitanje, da li bi {tampanje zabranjenog romana u Rusiji, bilo dozvoljeno, na primer u Americi, da je autor graanin Amerike, a ne Rusije?

14

Michel Foucault

34

Zenike sveske

Ovim smo se pribliili zaklju~ku, i namerno za kraj ostavljenim pitanjem cenzure. Jo{ od najranijih dana knjige postojao je neko ko je kontrolisao i odobravao ili ne odobravao, sadraj ili popularizaciju. Samo klasifikovanje i prezentovanje jednog dela kao nau~no-fantasti~nog moe biti element cenzure. Roman Mi nije bio objavljen ni pola veka nakon {to je nastao u Rusiji, odakle je i njegov autor , koji je zarad svog pisanja bio i hap{en, i jedino uz pomo Maksima Gorkog koji je li~no molio Staljina, kona~no dobio dozvolu da napusti zemlju, samo da bi u Parizu umro, u velikom siroma{tvu. Ostav{i u biografskom kontekstu rei emo da je pisac po svojoj struci bio matemati~ar, i zaista radio u brodogradili{tu, te su paralele s delom o~igledne, ali nedovoljne. Moda bismo opet mogli posegnuti za savremenijim metodama, i pored sve naklonosti piscu, rei da pojedinanog genijalnog uma nema15 ve da je produkt dru{tvenih okolnosti, {to bi u na{em slu~aju zna~ilo, produkt staljinisti~kog reima u Rusiji.16 Dakle, hrabrost, odgovornost, sloboda li~nog mi{ljenja da se u lice vladajueg reima upravi ogledalo koje pokazuje samo istinu, nusprodukt je istog tog reima, ali gde je onda neki drugi Zamjatin danas? Ili je sve idili~no jer danas je ovo delo {iroko i lako dostupno, i nema reima? Zna~i li to da je dru{tvo toliko napredovalo da je autokriti~no, ili je toliko napredovalo da su upozorenja Jevgenija Zamjatina bezopasna, u poreenju s onim {to su stvarno aktuelno dru{tveni tokovi moi i ustrojstva ljudske civilizacije, ili nikako ne smemo propustiti da stavimo i navodnike Civilizacije? Da li danas imamo neograni~en izbor, ali smo izgubili mo biranja? Ili smo toliko napredovali da nema vi{e {ta da se cenzuri{e u potopu globalnih razmera sve uticajnijih i organski nadraujuih produkata masovne samozastarevajue i reciklirajue kvazikulture za konzumente. Ne bih rekao. Sloboda po~inje tamo gde prestaje mo, pa da li barem jo{ uvek nosimo sako, ako ve nemamo rep? Jer ...nai cenzori nisu samo izdavai, urednici, distubuteri, publicisti, klubovi italaca i sindikalni knjievni kritiari. To su pisci i itaoci. To smo Vi i ja. Mi sebe cenzuriemo...to je izdaja stvarnosti.17

15 16

Steven Greenblatt, Vil iz Stratforda

Odakle onda antiutopija Dragutina Ilia u ve pomenutoj drami, {to mogla bi biti posebna tema istraivanja
17

Ursula LeGuin, Staljin u dui 35

asopis za drutvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

Savremenost romana Mi po~iva na ~injenici da se moe (i mora) analizirati savremenim sinteti~kim teorijama, a njegova trajna vrednost je u pitanjima koja postavlja, a koja e biti aktuelna dok god bude bio makar i jedan jedini poslednji ~ovek koji samostalno misli, i {to je moda i najvanije, misli, ali ne samo na sebe18, te pored sociolo{ke, intelektualne, psiholo{ke, ovo remek delo ima i humanu duhovnu vrednost i smisao putokaza i znaka, re~eno jezikom na{e svakodnevnice, GPRS-a do prvog najblieg pripadnika iste vrste ~oveka; i da budete spremni onda da s vama stvari loe stoje19 - ili do prvog digitrona, i budete samo deo bezgre{nog zbira20.

18

Otvorio sam svoj rukopis da bih zabeleio na ovim stranicama nekoliko, kako mi se ~ini, korisnih (za vas ~itaoci) misli o velikom danu Jednoglasnosti taj dan je ve blizu Beleka 21. Uvee.
19 20

Stvari lo{e stoje! O~igledno se kod vas formirala du{a Beleka 16.

Drevni Bog je stvorio drevnog ~oveka sposobnog da gre{i, i prema tome i sam pogre{io.Tablica mnoenja je mudrija, apsolutnija od drevnog Boga. Ona nikada, shvatate li: nikada - ne gre{i... Beleka 12. 36